Владимир Умељић: РАТ И МИР

„Ни под којим условима нећемо дозволити да било ко успоставља нова безбедносна правила у овом делу света преко наших глава, преко глава Пољске и Европе”, рекао је пољски премијер Туск.

Његова изјава уследила је након разговора руског председника Владимира Путина са специјалним изаслаником америчког председника Стивеном Виткофом и Џаредом Кушнером у Москви, током којих је разматрана могућност постизања ширег споразума о европској безбедности, упоредо са преговорима о окончању рата у Украјини.“

Према писању америчког портала „Аксиос”, Вашингтон је затражио од Москве да припреми предлог новог безбедносног споразума са Европом, који би, поред руских захтева, садржао и конкретне мере за смањење напетости и гаранције да неће бити нових војних сукоба.

Истовремено, „Европске уније блокирале око 210 милијарди евра руске имовине након што је у фебруару 2022. године почео рат у Украјини и жели да их да Украјини“ (Политика, 13.11.2026.).

ЕУ-крило НАТО-пакта, превасходно Немачка, Француска и Пољска уз жустро суфлирање Велике Британије, почело је заправо још пре почетка ратних операција у Украјини врло консеквентно да себе безгранично прецењује и, истовремено, да само себе маргинализује.

Те државе су одавно постале ратна страна, неуморно снабдевају режим свог малог епигона Володимира Зеленског оружјем и новцем, осврћући се и бацајући чежњиве погледе на другу страну Атлантика.

Но најкасније од када Џое Бајден нема шта да каже, ти погледи остају неузвраћени.

Апсолутно неразумно ограње с ватром. Јер шта ако се обистини све вероватнији сценарио, да Доналд Трамп на овај или онај начин дозове Кијев памети, склопи мир и заједно са Русијом уговори нова безбедносна правила за читаву Европу?

Ко су (сада и) тада ратни хушкачи а ко миротворци?

У случају остваривања горњег или слично вероватног сценарија, дакле, у Украјини не грми више оружје а на основу једног међудржавног и међународно-правно важећег уговора.

САД и Русија потписују исто тако један међународно-правно обавезујући уговор о безбедоносним гаранцијама у Европи, који подразумева не-ширење НАТО-пакта на Исток, укидање свих санкција и нормализацију односа, уз потврду Русије да неће напасти Западну Европу и НАТО уопште – шта онда?

Хоће ли они тада остати ах! тако принципијелни и доследни, те почети отворени рат против Русије? И тиме рескирати да се у најгорем случају читава Западна Европа претвори у нуклеарну пустињу?

Иако би морали да су у међувремену схватили, да САД не мисле да ратују против ње? Или се можда надају да ће им Летонија, Естонија и Литванија то надокнадити, донети превагу? Можда наговоре и Лихтенштајн и Монако, ко зна?

Питање рата и мира.

Знају ли они, ти актуелни предводници ЕУ-крила НАТО-пакта, да је велики Толстој у овом свом ремек-делу тематизовао крах и катастрофу тадашњих западних армија, које су се неразумно одлучиле да нападну Русију? Да су тада закључно козаци поигравали своје коње у Берлину и Паризу?

Запад је тада додуше преживео, али ми живимо у добу нуклеарног оружја.