Неиспуњени сан о великом државнику којег ће памтити историја: Вучић се после 20 година враћа у посланичку клупу

Иако је од доласка на власт 2012. године Александар Вучић градио имиџ политичара који одлучује о свим важним државним питањима, потврђивањем последњих изборних резултата отворена је могућност да се после готово две деценије врати у посланичке клупе. Уколико прихвати мандат, бивши председник Србије поново ће седети у Скупштини, где га се из периода деведесетих и почетка двехиљадитих сећају некадашњи скупштински сарадници, али и политички противници, који за Нову говоре о његовом понашању и улози у тадашњој посланичкој групи радикала.

Републичка изборна комисија потврдила је резултате избора одржаних 25. октобра, чиме је отворен пут за конституисање Скупштине Србије. Од 250 народних посланика, у скупштинске клупе ће сести 140 кандидата са Студентске листе и 103 посланика Српске напредне странке , а како ствари стоје међу њима и доскорашњи председник Републике, Александар Вучић.

Уколико не доносе другачију одлуку, Александар Вучић вратиће се у посланичку клупу први пут после 2007. године.

Како пише на сајту Отвореног парламента, Александар Вучић до сада је био народни посланик у осам сазива. Први пут је изабран за народног посланика у трећем сазиву, од 1994. до 1997. године, и био биран за посланика у наредних осам сазива, последњи пут у 11. сазиву, од 2016. године. У сазиву од 2008. године није прихватио освојени мандат, те у овом сазиву није био народни посланик иако је изабран на ту функцију, а у сазивима 2012, 2014. и 2016. оставку је подносио на почетку сазива због преузимања друге политичке функције.

Од доласка на власт 2012. године, Александар Вучић је кроз режимске медије градио имидиж непобедивог државника који ће ући у историју. Сада се враћа готово 20 година уназад и то у посланичку клупу.

Кашњење на седнице, сви радикали морали да аплаудирају 

Вучића као посланика врло добро се сећа председник Демократске странке, Срђан Миливојевић. У изјави за Нову наводи да су Александар Вучић и Томислав Николић увек каснили на седнице.

„Седница је почињала у 10 сати, они су у салу увек долазили у 10 и 20. Сви радикали су морали да им аплаудирају. Ко није довољно јако аплаудирао, ишао је на рапорт у ходник. Сви су то морали да раде“, каже Миливојевић.

Саговорник Нове наводи и да је Небојша Стефановић носио торбу Александру Вучићу у Скупштини Србије.

„Сећам се Вучића који галами на своје посланике, а кад неко замахне руком, био је мањи од маковог зрна“, каже Миливојевић.

Додаје да је њему важно да нагласи да Вучић не сме да буде вођа опозиције и да седне у посланичке клупе, већ као „вођа криминалног клана мора да буде на оптуженичкој клупи“.

„Ми смо посвећени забрани рада СНС и судском процесу којем ће првоосумњичени и вођа бити Александар Вучић са својим сарадницима“, наводи Миливојевић.

Вучић деведесетих био у сенци Шешеља 

Са Александром Вучићем посланичке клупе крајем деведесетих година делио је и психолог и некадашњи потпредседник Владе Србије Жарко Кораћ, који за Нову каже да Вучића сећа као некога ко се и није превише истицао.

„Он је био у посланичкој групи Српске радикалне странке. Тада су је водили Војислав Шешељ и Томислав Николић. Када је Шешељ био у Скупштини, он је доминирао и Вучић се није превише истицао. Ми смо пратили шта Шешељ говорио јер је он причао у име странке и био главни“, каже Кораћ.

Саговорник Нове подсећа да је касније дошло до раскола унутар Српске радикалне странке, те да је настала Српска напредна странка.

„Интересантно је да Вучић није био посланика када је Томислав Николић направио СНС. Он се касније прикачио Николићу, остао је једно време лојалан Шешељу. Пошто сам седео између њих, памтим да су се најстрашније вређали и то је било јако непријатно слушати, чак и за нас који смо научили језик Војислава Шешеља“, каже Кораћ.

Наводи и да је Вучић током тих скупштинских дана разрађивао теме и тезе Војислава Шешеља.