Ненад Стефановић: Нема доказа да је 15. марта коришћен звучни топ

Главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненад Стефановић изјавио је данас да тужилаштво ни после годину и по дана рада није пронашло материјалне доказе да је 15. марта 2025. године на скупу у Београду коришћен звучни топ.

Он је подсетио и да је у елаборату од 80 страна утврђено да је звук суперсоничног авиона, који се чуо на појединим снимцима, накнадно убачен.

Стефановић је за Њузмакс Балканс рекао да је тужилаштво најпре покушавало да утврди да ли је на протесту коришћено било какво звучно оружје, али да током рада на предмету није пронађен ниједан материјални доказ који би то потврдио.

„Не постоји материјални доказ и нико га до сада није пружио да је коришћен било какав звучни топ, осим неких навода и спинова који су се јавили на друштвеним мрежама“, рекао је Стефановић.

Он је навео да је тужилаштво чекало више месеци да објави елаборат, јер није могло да разјасни порекло звука, који се на два снимка објављена на Јутјубу чуо као хук суперсоничног авиона.

Према његовим речима, тужитељка која је поступала у предмету пронашла је оригиналне снимке на друштвеним мрежама, након чега су они анализирани посебним софтвером и утврђено је да је спорни звук накнадно уметнут.

Стефановић је рекао да је тужилаштво утврдило и да се маса грађана током протеста није могла кретати у два правца, што је, како је оценио, било важно за анализу догађаја.

Говорећи о могућем кривичноправном епилогу, навео је да се одређена лица налазе на потерници и да им је суд одредио притвор, уз напомену да тужилаштво предлаже, а суд одлучује о притвору и расписивању потернице.

Стефановић је истакао да би Више јавно тужилаштво поново отворило случај уколико би се појавили нови докази, попут снимка уређаја, откривања самог уређаја или комуникације која би указивала на његово коришћење или уклањање.

„Уколико бисмо добили неспоран доказ или доказ који повећава сумњу, то није пресуђена ствар“, рекао је Стефановић, додајући да у овом тренутку у елаборату нема чињеница које би представљале основ за подизање оптужнице.

Он је навео и да тужилаштво није добило документацију невладиних организација, које су раније пријављивале велики број грађана због наводних повреда изазваних деловањем звука, додајући да је накнадно достављено само 15 имена.

„Комисија ме таргетира“

Стефановић је одбацио тврдње о политичком утицају на рад Вишег јавног тужилаштва у Београду, оцењујући да су оптужбе о постојању паралелног тужилачког система део покушаја таргетирања њега и тужилаца који су поступали у појединим предметима.

Он је оценио да је циљ комисије која се бавила радом тог тужилаштва да њега лично таргетира и представи као „лојалисту“, уз очекивање да ће поднети оставку и повући се са функције, што, како је истакао, не намерава да учини.

Стефановић је говорио и о оптужбама да је у ВЈТ у Београду створио паратужилачки систем, наводећи да је реч о покушају да се он лично означи као одговоран за такво поступање.

„Ова комисија је покушала да таргетира искључиво мене као главног јавног тужиоца, са неком идејом да ћу ја да поднесем неку оставку и да се повучем, иако имам до краја мандата 14 месеци“, рекао је Стефановић.

Он је додао да се, према његовој оцени, кроз такве оптужбе настоји да се неко прикаже као „лојалиста“.

Осврћући се на изјаву врховне јавне тужитељке Загорке Доловац да су недавним догађајима у Србији отклоњене политичке и институционалне опструкције рада јавних тужилаштава, Стефановић је рекао да не би коментарисао њену оцену, јер би се држао Устава, закона и Етичког кодекса.

Додао је да сви јавни тужиоци у Србији обављају своје функције у складу са законом.

„ВЈТ остварује најбоље резултате“

Говорећи о раду ВЈТ у Београду, Стефановић је навео да то тужилаштво остварује, како је оценио, најбоље резултате. Према његовим речима, током 2025. године формиран је 19.151 предмет, од чега је решено три четвртине, а 4.333 су остала нерешена.

Истовремено је указао на дугогодишњи проблем непопуњене систематизације, за који је одговорност приписао, како је навео, опструкцијама Високог савета тужилаштва и Загорке Доловац, која је раније била председница тог тела, као и Бранка Стаменковића, који је такође обављао ту функцију.

Стефановић је оценио и да се ВЈТ у Београду налази на мети таргетирања, а да је циљ комисије био да то тужилаштво буде представљено као одговорно за незадовољство грађана доступношћу правде у Србији.

Додао је да се ових дана дешава, како је рекао, „врста правног насиља“, док је паратужилачки систем описао као систем борбе против корупције и неселективног поступања тужилаца ВЈТ у Београду.

Стефановић је коментарисао и да ли ће се утврдити тужилачка одговорност за сва три предмета о паду надстрешнице.

„Салушали смо покојног Ђура Рацу и чули његову причу. Дошли смо до сумње да је једна од одговорних за пад техничка комисија која је дала употребну дозволу, али главне разлоге сумње ће морати суд да утврди“, рекао је Стефновић.

Када је реч о случају „Бањска“, навео је да не би хтео да коментарише одлуке „параинституција“.

„Ми ценимо да ли треба да процесуирамо неког или не. Осумњиченом се ставља на терет неовлашћено ношење оружја. Да бисмо тај случај затворили морамо да се обратимо Еулексу, а они нам ништа не достављају“, навео је он.

Поставио је питање каква се владавина права очекује кад је он као главни тужилац таргетиран.

„Мислим да је један од најбитнијих предмета, који се потенцира, поступак екстрадиције кинеског држављанина. Имате информацију да је тужилац крив јер је тужилаштво дало сагласност да лице иде у кућни притвор, али суд цени законитост, а мене сумњиче за злоупотребу у том предмету“, напоменуо је он.

Говорећи о тужилачкој полицији, навео је да то није лоша идеја, али да захтева одређена средства и додао да би то могло лакше да се реши изменама садашњих закона.

Коментаришући зашто полиција сада активно хапси, навео је да су резулатати тужилаштва једно, а да верује да неки „перу биографије“.

„Мени ово делује као прање биографија, а у Београду је борба против криминала на нивоу као и увек“, казао је Стефановић.