Душан Прорковић

ПОЗИВ ДА СЕ ПОЖУРИ

Од 18. века и просветитељства, идеја прогреса нас стално позива да негде пожуримо – срећна будућност само што није! Али позив да се пожури није увек добар, нарочито ако долази од гробара. Зато нигде не можемо без конзервативизма. 

Уостало, конзервативно  је све што је озбиљно – венчаница је бела, свадбени прстен златан, одећа жалости црна, и руковање с пријатељем знак поверења.

У 19. веку „прогрес“ је постао апсолутна вредност, па га малограђанин, чак и после атомске бомбе и корона вируса прављеног у лабораторији, и даље доживљава као нешто добро само по себи.

Савремени руски мислилац Андреј Анисин у огледу „Кознервативизам, традиција и онтолошка слобода“ човека даје прецизну дефиницију: „Човек је позван да сазда себе и свој живот, – управо је у томе смисао његове онтолошке слободе. И овде се – исто као и у уметничком стваралаштву – стварна новина рађа само из дубина традиције. Сваки оригинал (не копија) управо је онолико оригиналан колико је повезан са неким начелом, праизвором (origo). Везу са праизворима  људског постојања и људске културе управо и обезбеђује традиција (од „trado” – носим), то је доношење искуства доживљавања тих праизвора. Једини начин да се то искуство носи је – његово усвајање: неопходно је да се уђе у традицију, њоме почне живети, наћи у њој живо јединство са смислотворним основама људског постојања. А све је то зарад могућности да се у животу каже сопствена – не позајмљен – Реч, да би се проживео сопствени, а не „како код других“ живот, да би се својој деци, наредном поколењу дала могућност да не изгубе ту живу везу са смислом постојања, – тачније, дати могућност том смислу да до њих допре кроз мој живот.

Смисао конзервативизма је – управо у чувању и настављању традиције. Реакционарност и супротстављање прогресу уопште нису смисао конзервативне идеологије.

Противљење онтолошкој и историјској распамећености, бесмислу и лакомислености, који воде сушењу живота – то је смисао исте. Другим речима, стваралачко зидање и обогаћивање живота, дубока укорењеност и жива цватућа сложеност свих пројава живота, то јест, – истинска човекова онтолошка слобода – то је смисао конзервативизма“.

Зато су нам на српском језику потребне уџбеничке књиге о конзерватувизму. Једна од њих је и књига Душана Прорковића. 

ИДЕЈЕ И ИДЕАЛИ

У првом делу књиге „Социјални конзервативизам: Улога идеологије у постмодерном свету” ( Катена Мунди, Београд, 2026. ) Душан Пророковић поставља основну претпоставку целог дела: човек није само биолошко, економско или психолошко биће, већ пре свега биће које живи кроз идеје и идеале. Пророковић је јасан: „Човек је биће идеја.”  Јер човек проналази сврху постојања тако што идејама даје значење и значај, али те идеје не настају у празном простору, него у оквиру дугих друштвених, политичких, културних и религијских процеса.  

Уосталом, појединац није одвојен од заједнице. Напротив, његово разумевање света, морала, вредности и сопствене улоге зависи од институција и традиција које су настале током историјског трајања. Традиција, језик, култура, етничка припадност и религијска блискост нису споредни додаци идентитету, већ темељни оквири кроз које се одређује шта је важно, шта је допустиво, шта је морално и шта је смисаоно. Управо зато Пророковић прави разлику између света умног, невидљивог и трансцендентног, с једне стране, и света чулног, видљивог и иманентног, с друге стране. Током модерне, а нарочито у постмодерни, тежиште се премешта са првог на други ниво: уместо да се идеје везују за више циљеве, духовне вредности и трајне облике заједничког живота, оне се све више везују за непосредну корист, лични избор, техничку применљивост и тржишну логику.  

Постмодерна, како је тумачи Пророковић, није само културни правац или интелектуална мода, већ процес „деконструкције елементарних појмова, образаца и норми”. Последица је релативизација вредности, преобликовање морала и слабљење традиционалних заједница. Неолиберализам се у том контексту јавља као идеолошка матрица у којој је екстремни индивидуализам постављен изнад сваке заједнице, чак и породице. Колективни интерес се своди на збир појединачних интереса, припадност заједници постаје привремена, а држава се сагледава као препрека неограниченим индивидуалним слободама. Пророковић нарочито критикује идеју да технолошки прогрес сам по себи има нормативну вредност, јер у таквом оквиру човек постаје објекат који треба да се прилагоди технолошкој револуцији.

МОГУЋА АЛТЕРНАТИВА 

Зато Пророковић у својој студији уводи појам социјалног конзервативизма као могуће алтернативе: конзервативизам није носталгично враћање прошлости, већ трајно опредељење из кога можемо извести принципе кадре да створе одговор на кризу постмодерног света. Та алтернатива спаја конзервативне елементе – традицију, поредак, легитимни ауторитет, улогу елите, национално и религијско наслеђе, неповредивост приватног власништва – са социјалдемократским елементима: бригом за сваког појединца, праведнијом расподелом богатства и равноправношћу припадника заједнице. Или, како би рекли представници таквог начина мишљења: потребна нам је левица рада и десница вредности.

Пророковић наглашава да конзервативизам није идеологија прошлости, него садашњости и будућности, јер треба да одговори на процес у којем се традиционални облици живота, морала и идентитета систематски разграђују. 

УСЛОВИ ОПСТАНКА  

У првом поглављу студије, „Значај и значење идеја за појединца и друштво”, Пророковић додатно разрађује антрополошку основу свог става. Он полази од поређења са биолошким условима преживљавања: човек може одређено време без хране и воде, али без кисеоника врло кратко. Као што је кисеоник неопходан телу, тако су идеали неопходни заједници: „Идеали су кисеоник човечанству.” Без идеала, човекове потребе се своде на биолошке и физиолошке димензије, а заједница губи способност да траје кроз историјске ломове, ропство, окупацију или губитак институција.  

Човек је биће организације, јер живи у системима, организацијама и структурама. Он је део колектива и има одређену улогу унутар политичких, економских и друштвених узајамности. Ипак, системи и структуре постоје због човека, а не обрнуто. Човек је и homo oeconomicus, јер доноси одлуке према интересу, приходима, расходима, користи и удобности. Али човек се не може објаснити само економском рационалношћу. Њему је важан и модел psychological man, као бића нагона, жеља и унутрашњих сукоба, као и homo sociologicus, бића које делује у складу са очекивањима заједнице. Међутим, ниједан од ових модела није довољан сам за себе.  

Кључни појам је homo politicus. Човек је политичко биће зато што га не одређује само корист, него и интересовање за правду, опште добро и одрживост живота. Због тога је спреман да се одрекне непосредне користи ради вишег циља. Он може да плати цену због идеала, да изабере правду уместо материјалне добити, заједничко добро уместо личне удобности, моралну обавезу уместо нагона. То не значи да економска, психолошка или социолошка страна човека не постоје, већ да се оне уравнотежују кроз политичку и идеалистичку димензију бивстовања. Зато су идеали покретачи и одређују сврху постојања.  

ИДЕЈЕ КАО ПРАОСНОВА КРЕТАЊА 

Пророковић показује да модерна мисао све више настоји да стварност сведе на механичке, математичке и применљиве обрасце. Наводи Вернадског, Ортегу и Гасета, Шопенхауера и Лока како би приказао линију мишљења у којој се идеја надасве везује за искуство, знање, вољу и практично остварење. У том оквиру идеја губи трансцендентни карактер и постаје средство за решавање конкретног проблема. Пророковић се томе супротставља: идеје нису само ствар физике, механике, формула и рационалног избора, него су и питање метафизике, веровања, наслеђа и дубљих образаца који се преносе кроз поколења.  

Зато се морамо вратити Платону, Канту, Хегелу, Фихтеу и Аристотелу. Идеје нису само производ искуства, него могу припадати свету умног и трансцендентног. Оне су више од непосредног чулног доживљаја. Човек као ζῷον πολιτικόν није изоловано „ја” које ни из чега ствара свет, него биће у заједници, део историјског трајања и наследник искуства предака. Идеје које га воде нису само његове приватне конструкције, већ део ширег духовног и културног наслеђа. Зато Пророковић каже да је оно што је идејно језгро народне душе. 

Пророковић, ослањајући се на платоновску традицију, тврди да идеје не постоје изоловано, већ у систему. Унутар тог система неке идеје имају темељнији положај од других. Најважнија је идеја Добра, јер она осветљава све остале идеје и омогућава да се одреди шта је исправно, праведно, морално и пожељно. Без идеје Добра, систем вредности се распада или се претвара у пуку технику корисности. Управо ту се види један од основних сукоба данашњице: добро се не сме изједначити са корисним. Ако се то догоди, онда политика, економија, технологија и друштвени односи више немају виши морални критеријум, већ се мере само ефикасношћу, применљивошћу и интересом.  

Да поновимо ( јер је понављање, наравно, мајка учења ): расправа о социјалном конзервативизму најпреје  расправа о човеку, идејама и заједници. Пророковић не почиње од партијских програма, дневне политике или институционалних модела, него од питања шта човека чини човеком и шта заједницу чини способном да опстане. Одговор је: идеје, идеали, традиција, добро, правда и општи циљеви. Без њих човек остаје сведен на интерес, нагон и корисност, а заједница на привремени механизам задовољавања индивидуалних потреба. Социјални конзервативизам је покушај да се обнови веза између човека, заједнице, морала и историјског трајања.

ТУРИСТИЧКИ ПОГЛЕД НА СВЕТ 

Томе се, наравно, супростставља глобалистички елитизам нове левице. Иза њега стоје „нове елите“ о којима сјајно пише Кристофер Лаш у својој књизи „Побуна елита и издаја демократије“ (Светови, Нови Сад, 1996). Ево неколико речи овог америчког мислиоца: „Захваљујући пропадању старог новца и староновчане етике и грађанске одговорности, локална и регионална лојалност су данас жалосно ослабљене. Мобилност капитала и појава глобалног тржишта допринели су оваквој ситуацији. Нове елите, у које спадају не само корпорацијски менаxери, већ и све професије које производе и манипулишу информацијама (жила куцавица глобалног тржишта), су покретљивије, него што су били њихови претходници. Напредовање у бизнису и професијама у наше време захтева спремност да се скочи на позив сирене повољне прилике ма где се она налазила. Они који остају код куће губе прилику за успон. Успех никада до сада није био тако уско повезан са мобилношћу која је као концепт у 19. веку играла само маргиналну улогу у дефиницији појма повољне прилике. (…) „Нове елите“ су устале против „средње Америке“ како је они замишљају. То је по њима, свет технолошки затуцан, политички реакционаран, репресиван у својој сексуалној моралности, простог укуса, самозадовољан, тупав и аљкав. Они који жуде да се учлане у нову, церебралну аристократију, обично се окупљају на ривијерама, окренувши леђа завичају, култивишу везе са међународним тржиштем кроз брзопрометни новац, гламур, моду и популарну културу. Питање је да ли они себе уопште сматрају Американцима. Патриотизам свакако не заузима неко високо место на њиховој лествици врлина. Са друге стране, „мултикултурализам“ им савршено одговара својом представом пријатног имиxа глобалног базара, на коме егзотичне кухиње, егзотично облачење, егзотична музика, егзотични племенски обичаји могу да се испробавају насумце, без сувишних питања и одговорности. Нове елите су код куће само у транзиту, на путу за неку конференцију на високом нивоу, на грандиозно отварање новог представништва, интернационални филмски фестивал или у неоткривено летовалиште. Њихов поглед на свет је у суштини туристички – без много изгледа да подстакне страсну оданост демократији“.

Зато демократија и нестаје, а најављује се доба техно – феудализма, па и техно – фашизма. И зато су данас конзервативци једине праве демократе. Они бране човека од трансхуманистичког лудила које је, превазилазећи препреке на путу прогреса, „схватило“ да је главна препрека – човек сам.

ОД ИДЕЈА ДО ИДЕОЛОГИЈЕ 

Пророковић показује да идеологије нису само апстрактна учења, већ облици организовања друштвене стварности.

Полазиште је мисао да се из система идеја „рађају” идеологије. Аутор претходно објашњава да саме идеје нису довољне за изградњу поретка: много је важније како су оне повезане, у каквом се контексту тумаче и какав им се значај придаје. Идеја слободе, правде, једнакости или добра може постојати у различитим идејним системима, али њено значење није увек исто. У једном систему слобода може значити ослобађање појединца од ограничења заједнице, а у другом могућност човека да живи у поретку који штити његову личност, породицу, веру, културу и политичку заједницу. Због тога идеологија није само списак вредности, већ начин њихове организације и политичке примене.  

Пророковић најпре даје кратак историјски осврт на сам појам идеологије. Наводи да је термин 1796. године употребио Антоан Дести де Траси, који га је схватао као „науку о идејама”. Француски просветитељи су у идеологији видели могућност изградње рационалног система мишљења који би се супротставио стихији, ирационалности и импулсима масе. У тој првобитној употреби идеологија није имала нужно негативно значење. Напротив, очекивало се да ће постати једна врста опште науке о идејама и друштвеном усмеравању. Међутим, та очекивања се нису остварила. Појам идеологије временом добија и негативне конотације, јер се идеологије све више показују као системи који претендују на истину, политичку моћ и обликовање друштва.  

Идеологије имају двоструку природу. С једне стране, оне су неопходне јер усмеравају колективно понашање, стварају слику о сврси постојања и омогућавају политичку мобилизацију. Друштва не могу дуго функционисати без идејног оквира који одређује шта је пожељно, а шта опасно, шта је праведно, а шта неправедно. С друге стране, идеологије могу постати круте, наметљиве и репресивне када покушају да целокупну стварност подведу под сопствену матрицу. Тада идеологија више не служи човеку и заједници, већ човек и заједница постају материјал који треба прилагодити идеолошком моделу.

ИДЕОЛОГИЈА КАО СУРОГАТ РЕЛИГИЈЕ 

Идеологије имају амбицију да постану секуларне религије, али у томе не успевају. Оне покушавају да организују колективно памћење, културу сећања, политичке митове и историјске циљеве, али не могу да постану свеобухватне као религијска учења. Разлог је у томе што се идеологије, чак и када се позивају на историјско и метафизичко, ипак крећу у домену иманентног, видљивог и политички употребљивог. Оне могу да симулирају трансцендентну дубину, али не могу да је замене. Идеологија може мобилисати масе, али не може одговорити на сва питања смисла.  

Криза идеологије настаје када се појави раскорак између идеолошког учења, елите која га спроводи и стварности у којој живе грађани. Елита која је успоставила поредак жели да га одржи и зато идеологизацијом наставља хомогенизацију, мобилизацију и дисциплиновање колектива. Али човек као homo politicus не прихвата увек наметнута правила. Он није само пасивни део система, него биће које процењује правду, добро, слободу и општи интерес. Када идеологија престане да одговара стварним потребама, искуствима и моралним интуицијама људи, она улази у кризу. Идеологије могу да нестану, али могу и да се трансформишу, мењају, укрштају или уступају место новим идеолошким матрицама.  

КРИЗА ИДЕОЛОГИЈА 

Пророковић истиче да се криза најчешће јавља кроз рушење система и нестанак структура. То се може догодити револуцијом или трансформацијом. Није свака трансформација уједно и пут у боље друштво. Промена може бити и погоршање. То је посебно важно за разумевање модерних политичких поредака, јер се у јавном говору често подразумева да промена ( или „реформа“, што је још омиљенији израз разних варалица ) аутоматски значи побољшање. Промена је само промена, а њена вредност зависи од исхода. Као пример наводи различите исходе совјетске и кинеске трансформације комунистичких поредака. Горбачовљева перестројка и гласност, замишљене као реформски покушај отварања система, завршиле су хаотизацијом и анархијом.  

Пропаст или криза једне идеологије не значи да све њене идеје одмах нестају. Напротив, „идеје настављају да живе”. Оне могу преживети у измењеном облику, могу бити уграђене у нове идеолошке матрице, могу остати на маргини као учење малог броја присталица, али могу бити и реактуализоване после  више деценија. То је једна од важнијих теза књиге, јер објашњава зашто се старе идеје враћају у новим облицима и зашто ниједна велика идеолошка епоха не завршава потпуним брисањем свог наслеђа.  

Пророковић одбија поједностављено схватање историје као низа јасно одвојених идеолошких периода. Либерализам, социјализам, конзервативизам, национализам или комунизам не нестају тако што се једног дана прогласи њихов историјски крај. Њихови појмови, вредности, симболи, институционалне навике и политички рефлекси настављају да постоје. Они могу бити потиснути, али се враћају када околности поново постану погодне. Управо зато савремени свет није „постидеолошки” у једноставном смислу те речи. Он можда више нема класичну идеолошку конкуренцију каква је постојала у двадесетом веку, али и даље живи од идејних хибрида и прикривених идеологизација.

КРИЗА ИДЕОЛОГИЈА 

Идеологије усмеравају колективно понашање тако што стварају слику о сврси постојања коју прихвата део заједнице. Али управо ту лежи и ризик: када идеологија постане доминантна, када стекне институције, елиту, медије и културни апарат, она почиње да себе представља као једину рационалну, модерну и прихватљиву причу. У тренутку највећег успона може се појавити њена највећа слабост: губитак способности да препозна сопствене границе. Тада идеологија прелази у идеологизацију.

Најважнији пример јесте постхладноратовски либерализам у Европи. После пада хладноратовског поретка, либерализам остаје без системске алтернативе. Левица и десница формално настављају да постоје, али се основни принципи политичког и економског система више суштински не доводе у питање. Пророковић као пример наводи Француску, где се на власти смењују политичари различитих ознака — Саркози као десничар, Оланд као левичар, Макрон као центриста — али без дубље промене основне системске матрице. Чак ни масовни протести не доводе до преиспитивања основних правила поретка.  

Једном речју, либерализам је у Европи постао системска норма, а не само једна од идеологија. Избори су све чешће представљани као судбоносни сукоб између „системских” и „модерних”, с једне стране, и „несистемских” и „екстремистичких”, с друге стране. Пророковић у томе види манипулацију страхом: бирачима се сугерише да системске снаге гарантују извесност, док свака алтернатива доноси хаос, нестабилност и опасност. На тај начин се одржава привид надмоћи либералне идеологије, иако се испод површине нагомилавају кризе.  

Међутим, како време пролази, проблеми Европске уније постају све видљивији. Отварају се питања сврсисходности наддржавног организовања, места појединих држава у европској хијерархији, културних особености, миграција, идентитета и тумачења људских права. Прорковић наводи изјаве Ангеле Меркел и Николе Саркозија о неуспеху мултикултурализма као симптом ширег преиспитивања либералног поретка. У том контексту антисистемске странке, било десне у Мађарској, Пољској и Немачкој, било леве у Грчкој, Шпанији и Словачкој, почињу да постижу значајне резултате. Оне постају знак да либерализам више није неоспорна матрица европске политике.  

ИЗАЗОВИ ЛИБЕРАЛИЗМУ 

Изазов либерализму не долази само изнутра, него и споља. Кинески социјализам и руско политичко искуство, ослоњено на идеју суверенизма, постају модели који делују привлачно за бројна друштва. Победа Доналда Трампа 2016. године показује да се криза либерализма пренела и преко Атлантика. Реч је о широј кризи либералне идеолошке хегемоније.  

Пророковић повезује европски либерализам са америчким либералним интернационализмом и интервенционизмом. Када либерализам нема унутрашњу алтернативу, он почиње да се шири као универзални модел, често и кроз спољнополитичке интервенције. Аутор помиње концепт Responsibility to Protect и НАТО агресију на СР Југославију као пример оправдавања интервенција моралним језиком заштите слабијих и угрожених. Тиме се либерализам, према његовом тумачењу, од политичке идеологије претвара у идеолошки оквир глобалне моћи.  

Закључак је јасан: савремена криза није само институционална, економска или геополитичка, већ пре свега идеолошка. Идеологије се рађају из система идеја, али када постану доминантне, оне настоје да се прикажу као једина истина. Тада улазе у фазу идеологизације, а управо у тој фази постају рањиве. Либерализам је, по Пророковићу, после Хладног рата доживео такав успон да је изгубио способност самокорекције. Зато његова криза није случајна, већ произлази из саме логике његове доминације. Социјални конзервативизам се припрема као одговор управо на тај проблем: како изаћи из постлибералне кризе, а не упасти ни у анархију, ни у тоталитаризам, или у пуку носталгију за прошлошћу.

РАДИКАЛИЗАЦИЈА КАО САМОПОНИШТАВАЊЕ

Либерализам не треба тумачити само као економску доктрину слободног тржишта, приватизације и дерегулације, већ као ширу идеолошку матрицу која мења разумевање човека, слободе, идентитета, заједнице, државе и морала. Пророковић каже: „Као што је фашизам означио почетак кризе национализма, а комунизам почетак кризе социјализма, тако је неолиберализам означио почетак кризе либерализма.” То значи да неолиберализам није само наставак либерализма, него његово радикализовање до тачке у којој основне либералне идеје почињу да производе супротне ефекте од оних које су првобитно обећавале. 

После нестанка биполарне структуре света и слабљења комунистичке алтернативе, либерализам остаје без снажног идеолошког конкурента. Али управо у том тренутку његове победе почиње процес унутрашње деформације. Пророковић, позивајући се на раније разматрање кризе идеологија, наглашава да идеологије често највеће слабости показују у часу најдинамичнијег успона. Када више нема озбиљне спољашње алтернативе, либерализам се претвара у идеологизовани поредак који не трпи довођење у питање сопствених претпоставки. Слобода, демократија, људска права, тржиште и индивидуални избор више се не третирају као појмови о којима се може расправљати, већ као готове истине које треба прихватити.  

У класичном либерализму, барем начелно, слобода почива на пристанку, ограничењу власти и заштити појединца од произвољности. У неолибералном фундаментализму, међутим, како Пророковић пише, моћ се исказује „наметањем решења на која се мора пристати”. То је парадокс неолиберализма: он говори језиком слободе, али ту слободу унапред дефинише и намеће као једини прихватљив модел. Појединац је формално слободан, али само унутар оквира који је већ постављен. Друштва су формално суверена, али само док прихватају смер кретања који је означен као безалтернативан.

ХИПЕРИНДИВИДУАЛИЗАМ

Прва велика идеја коју аутор анализира јесте неолиберални хипериндивидуализам. Пророковић не одбацује индивидуалност као такву. Напротив, признаје да је сваки човек непоновљив, да не постоје две идентичне личности и да је идентитет личности свагда оригиналан. Из тог угла индивидуалност је природна и незаобилазна особина човека. Проблем настаје онда када се индивидуализам умрежи у идеолошки систем који индивидуално поставља насупрот колективном. Тада се слобода више не схвата као могућност човека да делује унутар поретка, традиције и заједнице, него као стално ослобађање од ограничења, обавеза, наслеђа и припадности.  

Пророковић зато посебно критикује паролу да је „све у животу ствар избора”. Она, на први поглед, делује привлачно: човек треба да узме судбину у своје руке, да не буде заробљен наметнутим нормама, да сам одлучи ко је и шта жели да буде. Међутим, аутор сматра да је такво разумевање не само нереално него и опасно. Човек не бира родитеље, претке, генетско наслеђе, народ којем припада, културу коју прво усваја, нити историјско наслеђе које га прати. Чак и када покуша да побегне од тих чињеница, оне остају део његовог живота. Зато апсолутни индивидуализам није стварна слобода, него идеолошка фикција.    

Из овога произлази други важан мотив: екстремни индивидуализам разара колективно. Ако се свака припадност тумачи као привремена, ако заједница траје само док задовољава потребе појединца, онда нестаје стабилан основ породице, народа, културе и државе. У неолибералном оквиру колективни интерес се своди на збир индивидуалних интереса. За Пророковића је то погрешно, јер заједница није механички збир појединаца. Она има традицију, институције, моралне норме и заједничке циљеве који превазилазе тренутне потребе појединаца. Када се то изгуби, појединац не постаје снажнији, већ усамљенији и подложнији новим облицима контроле.  

САМОИСТОВЕТНОСТ ( ИДЕНТИТЕТ )

У неолибералном поретку идентитет више није чврсто повезан са традицијом, породицом, религијом и културом, већ постаје флуидан, променљив и конструисан. Пророковић у томе види не само последицу него и средство разградње традиционалних заједница. Креирају се псеудоидентитети, измишљају традиције, а стари вредносни обрасци релативизују се и замењују новима. Таква трансформација није спонтана културна промена, већ организован процес у којем се мења значење основних идеја и слабе заједнице засноване на језику, култури, етничкој припадности и религијској блискости.  

У том смислу, Пророковић поставља неолибералну политику идентитета у шири процес атомизације друштва. Појединац се одваја од традиционалних колектива, али не остаје стварно самосталан. Његова потреба за припадањем не нестаје. Дух заједништва, који је раније био повезан са заједнички проживљеним искуством, сада се може „преселити” у нове друштвене групе организоване око парцијалних интереса и конкретних потреба. Те групе могу деловати као замена за традиционалне облике заједништва, али их истовремено и слабе. Подстицање мноштва таквих група, по аутору, смањује снагу националног или традиционалног духа заједништва.  

КОРПОРАТИВНИ ИДЕНТИТЕТИ И ТРИУМФ ТРЖИШТА 

Одатле се отвара питање корпоративних идентитета. Пророковић тврди да слабљењем националног духа заједништва и традиционалних идентитета настају предуслови за ширење корпоративног утицаја. Корпорације више нису само економски актери. Оне постају политички, културни и идентитетски актери. Њихова моћ не произлази само из профита, већ и из способности да утичу на законодавство, контролишу информационе токове и обликују друштвено-политички амбијент. На тај начин атомизовани појединци, лишени снажног традиционалног оквира, могу постати део нових структура окупљених око корпорација, наднационалних по карактеру и глобално оријентисаних по деловању.  

Последњи елемент овог дела јесте тржишни принцип. За Пророковића, неолиберализам не уводи тржиште само у економију, већ у све социјалне односе. Ако је „све на тржишту”, онда се све процењује кроз употребну вредност и тренутну потребу. Традиција и историја више немају вредност саме по себи, већ само док могу да издрже тржишну утакмицу са оним што се купује и продаје. Када изгубе употребну вредност, губе и друштвени значај. Тако се добро изједначава са корисним, а легитимно са легалним.  

Тржишни принцип је лаж јер значи да је корисно изнад доброг, легално јаче од легитимног, индивидуално испред колективног. То је, у суштини, преокретање целог вредносног поретка. Уместо да се економија, технологија и тржиште потчињавају идеји добра, они постају мерило добра. Уместо да индивидуална слобода буде уравнотежена са обавезама према заједници, индивидуални избор постаје врховни критеријум.  

СЛОБОДНО? ТРЖИШТЕ?

Пророковић наглашава да је и сама идеја слободног тржишта противречна. Теоријски се говори о „невидљивој руци” као механизму саморегулације, али у пракси тржиштима управљају различите „видљиве руке”. Питање је чије интересе та рука штити. У кинеском моделу, како га аутор представља, „видљива рука” служи смањивању социјалних разлика и изградњи умерене модернизације, јер иза свега стоје држава и комунистичка партија. У неолибералној корпоративној демократији, међутим, питање остаје отворено: да ли та рука штити заједницу или интересе корпоративних структура.  

Једноставно, неолиберализам није само економски програм, већ свеобухватна идеологија преобликовања човека. Његови стубови су екстремни индивидуализам, флуидни идентитет и тржишност. Сва три елемента делују у истом смеру: одвајају појединца од традиционалних заједница, релативизују наслеђене вредности, потискују колективне интересе и отварају простор за корпоративно и наднационално управљање.

КОНЗЕРВАТИВНО КАО ЧУВАРНО  

Алтернатива лудилу неолибералног прогресивизма ( „Напред, па у кречану!“, говорило се у нас пре рата ), јесте конзервативизам. За Пророковића, конзервативизам је увек историјски конкретан. Он зависи од културе, религије, политичког искуства и друштвених односа у којима се јавља. Због тога конзервативизам у хришћанским и исламским друштвима не може имати исте манифестације, иако може почивати на сличним начелима. Ово је важна разлика: начела су општа, али су њихове примене различите. Конзервативизам није универзалистичка идеологија која један модел намеће свима, већ идеологија која полази од конкретног историјског искуства заједнице. Његови постулати обликују се у складу са окружењем, околностима и периодичним кризама.  

Пророковић не тврди да све што је старо треба механички очувати. Напротив, конзервативизам мора прихватити стварност онакву каква јесте, без бекства у апстрактне слике прошлости или будућности. Његов задатак није да чува „оно што је било јуче” јер је то реакционарство, већ оно што има трајну вредност. Из тога произлази суштински критеријум: није свака традиција вредна очувања само зато што постоји, али оно што је проверено историјским трајањем, што је одржало заједницу и што је засновано на врлини, не сме бити олако одбачено.  

КРИЗЕ У КОНЗЕРВАТИВИЗМУ И ИДЕЈА ПОРЕТКА 

Конзервативизам је изложен спољним утицајима више него неке друге идеологије, јер његов садржај увек зависи од конкретног поретка који брани. Ако се промени окружење, ако друге идеологије оставе снажан траг на институцијама, ако се промени структура друштва, онда се мења и начин на који се конзервативизам артикулише. Пророковић помиње либерални конзервативизам, неоконзервативизам и друге облике као примере покушаја да се конзервативна начела прилагоде различитим политичким околностима. Али у том прилагођавању настаје опасност да конзервативизам преузме превише туђих претпоставки и изгуби сопствену суштину.  

Посебно је важна критика неоконзервативизма. Пророковић указује да су амерички неоконзервативци, нарочито у доба администрације Џорџа Буша млађег, у великој мери прихватили либерални интернационализам и интервенционизам. Тиме су постали насилници у име ширења „либералних демократија” по свету. Такав приступ напушта једно од основних конзервативних начела: поштовање историјске посебности заједница. Ако се демократија, тржиште, институције и вредности извозе као универзални модел, онда то више није конзервативизам у строгом смислу, већ врста идеолошког империјализма под конзервативном етикетом.  

Средишњи појам конзевравтивизма јесте поредак. За Пророковића, поредак није техничка организација власти, већ историјски и морално утемељена грађа која омогућава трајање институција и постојаност заједнице. Поредак се не може свести на законитост, јер није све што је легално нужно и легитимно. Управо зато Пророковић настојава на разлици између легалности и легитимности. Легалност се односи на формалну ваљаност прописа, док легитимност почива на дубљем прихватању поретка, традиција и институционалног ауторитета. Када се та веза прекине, друштво може имати прописе, али нема стварни поредак.

Поредак се успоставља ради континуитета институција и настављања традиција заснованих на врлини. Слобода појединца може бити осигурана само уз одређена ограничења, а та ограничења црпе легитимитет из традиције и институционалног ауторитета. Њихова сврха није репресија, него спречавање анархије. Зато Пророковић пише да „тежња ка слободи не сме се завршити анархијом”: ако се слобода схвати као стално рушење ограничења, она више не штити човека, већ разара услове у којима човек може да живи као део заједнице.  

ПОСТОЈАНОСТ, НЕПОКРЕТНОСТ, ТРАДИЦИЈА 

Стабилност друштва следи из поретка, али није исто што и непокретност. Пророковић не тврди да стабилно друштво нема сукобе. Напротив, он признаје да су друштвени сукоби периодични и неизбежни. Проблем настаје када формалне структуре више немају одговоре на кључна питања, када институције постану нефункционалне или када спољни притисак захтева радикалне промене у организовању друштва. Тада се нарушава стабилност и слаби дух заједништва. Према томе, стабилност није трајно стање без напетости, већ способност поретка да сукобе ограничи, каналише и разрешава без распада заједнице.  

Управо зато традиција добија централну улогу. Пророковић је дефинише као саборност знања, искустава и остварења којима се одржава континуитет културе. Традиција није мртва форма, већ начин на који једна култура преноси себе кроз генерације. Она живи понављањем, предањем, обичајима, институцијама и симболима. Њена функција није само културна, него и политичка јер одржава колективни идентитет народа који ту културу твори. Када се традиција прекине, нарушава се способност заједнице да препозна себе као историјски континуитет.  

ТРАДИЦИЈА ЈЕ ЖИВА

У поглављу о промени традиције Пророковић показује да се традиције могу мењати, допуњавати, па чак и измишљати. Проблем није сама промена, него промена идеје на којој традиција почива. Као пример наводи олимпизам: иако су се многи ритуали модерних Олимпијских игара мењали или додавали, основна идеја такмичења, равноправности услова и победе најбољег остала је иста. Насупрот томе, код неких савремених културних манифестација, као што је Песма Евровизије, аутор види промену саме идеје на којој је традиција настала. Тиме традиција више не наставља сопствени смисао, већ постаје инструмент нове идеолошке поруке.  

У томе и јесте била субверзивност постмодернизма: традиције се могу деконструисати не само директним одбацивањем, већ и унутрашњим преозначавањем. Старој форми може се дати нов садржај, па се споља задржава привид континуитета, док се унутра мења идејни темељ. То је за Пророковића један од механизама постмодерне идеолошке борбе. Ако се промени значење традиције, онда се мења и начин на који заједница разуме себе. Зато конзервативизам мора чувати не само обичајну форму, већ и идеју која ту форму носи.

ЛИЧНО И ОПШТЕ 

Конзервативац одбацује насилну колективизацију и општи егалитаризам који гуши личну посебност. Конзервативизам није против индивидуалности, јер човек није безлични део масе. Али индивидуалност није исто што и екстремни индивидуализам. Индивидуалност подразумева личну посебност унутар поретка, док екстремни индивидуализам подразумева флуидност поретка, несталност институција и непрестано довођење ауторитета у питање. 

То значи да хијерархија и ограничења нису нужно супротстављени једнакости права. Пророковић тврди да неједнакост појединаца, која произлази из хијерархијске уређености друштва и различитих одговорности, не мора укидати принцип једнакости пред законом. Сви имају једнака права, али немају сви исте обавезе и исту одговорност. Они који су на значајнијим местима у хијерархији имају већу одговорност. Овде се види његово одбијање и радикалног егалитаризма и либералног индивидуализма: друштво мора признати различитост положаја, али истовремено мора очувати једнакост права.  

Да поновимо: конзервативац не брани прошлост као музејску вредност, већ поредак који омогућава континуитет. Слободу смешта у оквир одговорности, а индивидуалност разликује од екстремног индивидуализма. Конзервативизам ниј непокретност већ стабилност која може преживети сукобе. Ако неолиберализам све чини флуидним, тржишним и привременим, конзервативизам настоји да обнови оно што траје – поредак, ауторитет, традицију, институције и заједницу.

ШТА ЧУВАМО?

Шта чувамо кад говоримо о чуварности? Смисао чувања је целина колективних представа кроз које један народ, етнос или религијска заједница препознаје себе. Пророковић овде прелази са општих начела конзервативизма на питање колективног идентитета: како он настаје, како се одржава, како се разграђује и зашто је његова заштита услов опстанка заједнице.

Основна теза гласи да конзервативизам није могућ без конзервације колективног. Под тим се не подразумева пуко замрзавање прошлости, већ очување оних представа, искустава, обичаја и симбола који омогућавају историјски континуитет. Колективне представе нису само рационални ставови о прошлости, него дубљи начини на које заједница осећа припадност, простор, наслеђе, достојанство и обавезу према претходним и будућим генерацијама. Зато се наглашава да самопоимање и самопотврђивање једне заједнице пролазе кроз конзервацију тих представа; њима се осигуравају историјски континуитет и трајање институција. Из тог процеса, по њему, расте и сам систем идеја конзервативизма.  

ПОЈЕДИНАЦ И ЗАЈЕДНИЦА

Пророковић посебно наглашава да појединац није одвојен од колектива. Он није само носилац приватних избора, него део шире целине која му претходи. Управо зато се однос према традицији не може свести на питање личног укуса. Традиције су важне јер у њима заједница артикулише шта сматра добрим, исправним и обавезујућим. У савременим околностима, то се посебно види у односу појединачног и колективног: потребно је сачувати појединца као део колектива, али и колектив као оквир који штити потребе и интересе појединаца. Због тога ограничења нису нужно репресивна јер могу бити део обичаја, принципа и друштвене сагласности. 

Ако се морал сведе на појединачно изабрану слободу, онда свака група и сваки појединац могу тражити сопствену слободу без унутрашњег ограничења. Последица није хармонија, већ трајно нестабилни режим међусобно супротстављених слобода. Пророковић зато сматра да уништавање конзервативне традиције не производи нужно еманципацију, него стална сукобљавања и нове облике неслободе: слобода без поретка и самоограничења може се лако претворити у услов за час латентни, а час отворени, грађански рат. 

САБОРНА САМОИСТОВЕТНОСТ И ЛАЖНИ ИДЕНТИТЕТИ

Колективни идентитет је доживљај посебности и обележја једног народа, етноса или религијске заједнице. Наравно да колективни идентитети могу бити различити: групни, културни, поткултурни, класни, етнички, верски, професионални, идеолошки, партијски, родни, генерацијски, завичајни. Али за његову расправу најважнији су идентитети народа и религијских заједница, јер су они данас циљано нападнути да би били претворени у своју супротност. Пророковић тај процес описује као „разбијање нација”, које се одвија кроз деконструкцију колективних представа.  

Није реч о томе да се идентитет мења, јер идентитети се кроз историју заиста мењају,  него да се у савременом контексту њихов садржај намерно преобликује. То се чини тако што се мењају тумачења преломних историјских догађаја, релативизују традиционалне институције, стигматизују обрасци заједништва и стварају нове интерпретације легитимног и нелегитимног. Када се промени тумачење историје и колективног искуства, мења се и сврха постојања друштва. У крајњој фази, каже Пророковић, успоставља се нови систем идеја као доминантан и легитиман.  

КАКО СЕ РУШИ ИДЕНТИТЕТ?

У то доба, настају и лажни идентитети који објективно не постоје. Они се јављају, пре свега, као имитација туђег идентитета уз прикривање сопственог, или као заборављање властите идентификације и трагање за новом: заједница више није у стању да се врати свом изворном, аутентичном идентитету, нити да органски изгради нови. Против тога се морамо борити. Зато конзервација колективних представа добија позитивну функцију: она постаје препрека фрагментацији традиционалних друштава.  

Псеудоидентитети се, по Пророковићу, не појављују случајно. Они се пројектују ширењем незадовољства према традицији и традиционалним институцијама. То незадовољство добија масовни карактер и служи као средство разградње друштва и слабљења државе. Уочава се матрица у којој се из империјалног центра чији је циљ потчињавање неке државе финансирају невладине организације, отвара медијски простор и циљано стигматизује све што одржава дух заједништва. Нарочито се нападају преломни историјски догађаји, јер они често имају улогу симболичких темеља идентитета. Када се они преозначе, мења се и начин на који заједница види себе.  

НАРОД И ЈА 

Јасно је да припадност народу није ствар пуке индивидуалне одлуке. Један народ има етничке, културне и религијске карактеристике, а припадност таквом колективу представља задату вредност, а не нешто што се бира као производ на тржишту. Промене идентитета могуће су, али су ретке и углавном се дешавају генерацијски, кроз поступну асимилацију. Посебно је значајан језик: када генерација заборави језик предака, асимилација често постаје неповратна, јер се губи средство повезивања са прошлошћу и будућношћу.  

Из тога произлази ауторова одбрана колективизма као саборности – не у тоталитарном или антииндивидуалном смислу. Колективизам се заснива на општем добру и заједничким интересима, а индивидуалности појединаца треба да се усагласе са тим ширим оквиром. Пошто је човек друштвено биће, он има потребу за удруживањем, али не може сваки облик удруживања заменити народ. Пророковић зато одбацује идеју да се народ може заменити креираним сурогатима, то јест привременим, вештачки конструисаним групама које немају историјску дубину, културну густину и народотворну снагу.  

СУКОБИ У ЗАЈЕДНИЦИ 

Пророковић не идеализује народ као хармоничну целину без напетости. Напротив, он прихвата да су друштвени сукоби неизбежни. Позива се на истраживаче који их посматрају као цикличне појаве и као део социјалне динамике. Помиње и Питирима Сорокина, који их упоређује са унутрашњим поремећајима у животу појединца. Важна је Сорокинова теза да не постоје народи који су по природи склони анархији, као ни они који су урођено склони реду и миру. То значи да стабилност или нестабилност не произлазе из неке биолошке особине народа, већ из историјских, институционалних и идејних околности.  

После критике неолиберализма и дефинисања начела конзервативизма, Пророковић показује да је главно поље борбе – идентитет. Ко контролише колективне представе, контролише начин на који заједница тумачи прошлост, процењује садашњост и замишља будућност. Социјални конзервативизам зато не може бити само економски или институционални програм. Он мора бити и одбрана колективног памћења, језика, традиције, религијске и културне посебности, као и оних облика самоограничења без којих слобода прелази у сукоб. Прошлост се чува будућности ради. 

ПИТАЊЕ ЕЛИТЕ 

После расправе о колективном идентитету, традицији и народотворности, Пророковић прелази на питање ко те вредности чува, ко их разграђује и на који начин се у савременом свету води борба за легитимитет. Његова основна теза је да народ не може дугорочно очувати традицију, институције и идентитет без елите која је спремна да те вредности артикулише, брани и политички заступа. Истовремено, елита може постати и главни инструмент разградње народа ако се одвоји од њега и прихвати улогу посредника туђих идеолошких и геополитичких интереса.

Припадници елите имају несразмерно већу моћ од осталих чланова друштва, јер усмеравају економске, политичке и културне токове. У стабилним порецима могуће је говорити о једној елити, јер постоји устаљен систем неписаних критеријума који одређују ко јој припада. Али у савременом свету, по Пророковићу, све чешће се мора говорити о елитама у множини. На „врху друштвене пирамиде” налазе се две или више група које се међусобно не признају, оспоравају једна другој легитимитет и покушавају да обезвреде позицију супарника. Оне воде „рат у култури“. Управо та супротстављеност елита постаје окидач за дубље друштвене сукобе.  

У класичном смислу, функција елите је двострука. Прво, она треба да усмерава кључне економске, друштвене и политичке токове, како би обезбедила стабилност као предуслов развоја. Друго, она треба да саслуша критику, води расправу и тежи компромисима, чиме се смањује конфликтни потенцијал и избегава насиље. Међутим, Пророковић тврди да се у савременим условима та функција изобличила. Данас су, према њему, извесне елите окупљене око очувања традиције и институција, док друге елите настоје да традицију разграде, а институцијама дају ново значење. Између ова два пола нема ни прихватања ни разумевања; подела на „нас” и „њих” већ је дубоко одмакла.  

ЗАПАДОИДИ ( ИЗРАЗ АЛЕКСАНДРА ЗИНОВЈЕВА ) 

Пророковић затим уводи појам „западоидних елита”. Оне, према његовом тумачењу, не настају органски из друштва, него су у великој мери вештачки створене. Уз помоћ медија добијају простор за ширење утицаја, а уз помоћ од стране Империје финасираних невладиних организација добијају могућност да институционализују своје деловање. Али, шта „намештене“ појединце уопште квалификује за елитни статус? Слугерањство туђину: западне елите, настојећи да постану глобална елита, стварају нове локалне елите унутар различитих држава и друштава, са циљем делегитимизације националног, суверенистичког и традиционалног.  

Елита која ради на разградњи традиције и редефинисању институција неминовно улази у сукоб са народом, јер је народотворност заснована управо на супротном: очувању традиција и јачању наслеђених институција. Пророковић овде истиче да елита може наметнути своју вољу народу, али то не чини одмах. Најпре мора да елиминише конкурентску елиту. Та елиминација не почиње физичком репресијом, већ делегитимизацијом. Делегитимизација је дуг процес сучељавања, културног притиска, медијске стигматизације и идеолошког преозначавања.

КАКО СЕ ЗБИВАЈУ РЕВОЛУЦИЈЕ?

У том контексту Пророковић говори о револуцији. Револуције, по њему, не долазе на почетку, него на крају једног дугог процеса. Чак и када непосредни повод делује спонтано, револуција је припремана кроз дужи период у којем се обликује револуционарна елита. Она се „идејно заокружује” и организационо калибрира кроз сукоб са другом елитом. Зато савремена поларизација елита може бити предворје нове велике револуције. Јер, по Пророковићу, народ ће бити приморан да прихвати квази- традиције и преобликоване институције када буде остао без своје елите.  

Самопорицање је процес у коме се појединац или мања група одвајају од доминантног колективног идентитета, а затим прихватају псеудоидентитет. Аутошовинизам се не састоји само у презиру према традиционалном и аутохтоном, него и у редефинисању историје једног народа тако да се његово постојање приказује као трајно „цивилизацијско заостајање”. Тако се национални, суверенистички и традиционални ставови представљају као примитивни, насилни и антимодерни.  

ЦИВИЛИЗАТОРИ И ДИВЉАЦИ 

Према аутору, на почетку тог процеса стоји неолиберална елита која себи додељује улогу „цивилизатора”. Она се одваја од „непросветљеног народа” и тврди да модернизација захтева промену идентитета. Тако настаје асиметрична морална слика: „цивилизатори” су мирољубиви, демократски и прогресивни, док су народ и његове традиционалне елите приказани као назадни, опасни и агресивни. То је, за Пророковића, један од главних механизама делегитимизације националних елита.  

Класична подела на демократске и недемократске системе више није довољна. Формални избори не значе нужно да народ пресудно утиче на одлуке. У корпоративној демократији, коју Пророковић разликује од либералне демократије, јасно се раздвајају они који управљају и они којима се управља. Чак и када већина народа дели став опозиционе, националне или традиционалне елите, то не значи да ће тај став бити институционално признат. Гласање може постати само политички фолклор ако су кључни токови моћи већ затворени унутар корпоративно-елитних структура.  

ПОЛОЖАЈ НАРОДА И ИДЕОЛОШКА САБОТАЖА 

Народ не може сам против елите која има глобалне амбиције и локалне организационе јединице. Ако остане без сопствене елите, народ се претвара у масу којом се манипулише: у атомизоване појединце, потрошаче на тржишту, људе без стабилног идентитета, који периодично мењају псеудоидентитете према текућим потребама. Конзервативна елита управо због тога има задатак да заступа мишљење народа, брани традицију и чува институције. Без ње, дух заједништва слаби, а дух самопорицања постаје доминантан.  

Ако конзервативна елита не успе, долази тријумф бесмисла, а народ се трајно руши. 

Суштина идеолошке саботаже није само у ширењу лажних информација, него у разарању способности друштва да разликује истинито од лажног, стварно од измишљеног, морално од неморалног. Крајњи циљ је деморализација: човек више није способан да процени ни чињенице које су му пред очима.  

Идеолошка саботажа пролази кроз више фаза: деморализацију, дестабилизацију, кризу и нормализацију. У првој фази нападају се религија, образовање, медији, култура, институције, породица, здравље, рад и друштвени односи. У другој фази појачавају се борба за власт, деградација институција и утицај невладиних организација на државне структуре. У трећој фази друштво је већ дезоријентисано и није способно за организован отпор. У четвртој фази устоличава се нова елита која успоставља „нову нормалност”. Пророковић сажима тај механизам тврдњом да се деморализовано друштво лако дестабилизује, а затим се преко индуковане кризе поставља нова елита.

ОБНОВА ЕЛИТА И ПОТЕНЦИЈАЛИ ХАОСА 

Кружење елита мора постојати, али оно треба да буде еволутивно, регулисано и ограничено, а не револуционарно и деструктивно. Свака нова епоха доноси нове изазове, па елите морају да се обнављају. Али идеолошка саботажа спречава природно кружење елита: она не омогућава здраву замену неспособних управљача способнијима, него делегитимизује целе идеологије, традиције и облике заједничког живота. Неолиберални систем, као и комунистички пре њега, тежи да све остале идеологије прикаже као нелегитимне, како би његови одговори постали једини могући.  

Управо због тога, конзервативизам не може бити само одбрана традиције „одоздо”, кроз народни осећај и обичајност. Он мора подразумевати и стварање, очување и обнављање елите која је способна да брани колективне интересе. Без такве елите, народ губи политички глас, институционалну заштиту и способност да се супротстави наметању нових традиција, псеудоидентитета и „нове нормалности”. У том смислу, борба за елиту постаје борба за сам опстанак народа као историјске и политичке заједнице.

СОЦИЈАЛНО И СОЛИДАРНО

Конзервативизам не може успешно бранити традицију, поредак и заједницу ако занемари социјално питање. Друштво које није способно да ублажи последице неједнакости, да штити најугроженије и да институционално гарантује равноправност, само производи услове за револуционарне сукобе и рушење поретка.

Пророковић каже да је нужно осврнути се на левицу и социјализам. Наводи Жозеа Сарамага и његову приврженост комунистичкој идеји као „питању части пред историјом”. Пророковић не прихвата утопијске визије социјализма, нити доводи у питање значај приватног власништва за конзервативни поредак, али сматра да се конзервативна мисао мора преиспитати и са полазишта социјализма. Разлог је у томе што се савремена криза не може решити само позивањем на традицију, породицу, државу и ауторитет јер је потребно одговорити и на питања сиромаштва, неједнакости, доступности јавних услуга и социјалне одговорности државе. Традиција не пориче, него подстиче социјалну солидарност. 

Пророковић не спаја конзервативизам и социјалдемократију механички, већ функционално: социјална компонента потребна је да би се спречила даља друштвена деконструкција. Ако се људи осете остављено, понижено, искључено или институционално незаштићено, онда традиција више не делује као заједничко наслеђе, већ као привилегија оних који имају моћ. У таквим условима социјално незадовољство постаје превратничка енергија. Зато конзервативизам, ако жели да сачува поредак, мора да сачува и праведност унутар тог поретка. Он мора да брани традицију, али и да обезбеди да традиционални поредак не постане покриће за неправду.

НАЗАД КА РОБОВЛАСНИШТВУ 

У поглављу „Битка против робовласништва” аутор износи једну од најоштријих теза у књизи. Он полази од критике савременог корпоративног поретка и растуће моћи олигархија. Пророковић сматра да криза капитализма не мора нужно водити у социјализам или неки праведнији поредак. Напротив, она може бити решена регресивно — повратком у нови облик робовласничког поретка. То не мора бити ропство у класичном, античком смислу, него систем у којем су људи формално слободни, али суштински сведени на зависне, атомизоване и управљиве елементе корпоративног света.

Најважније је да такав поредак може бити прихваћен добровољно. Ако се човек сведе на homo economicus, ако су му интереси ограничени на егзистенцијалну сигурност, потрошњу, забаву и привремено припадање различитим групама, онда он може пристати на систем у којем нема стварне слободе, дубљег заједништва и историјског трајања. Да би се добровољно ропство спречило, човек мора остати homo politicus: биће које мисли о правди, општем добру, моралу и заједници, а не само о користи и материјалном изобиљу.  

КА САГЛАСЈУ 

Следеће поглавље, „Афирмација заједништва и друштвени консензус”, показује како се друштво може мобилисати око заједничких циљева. Пророковић као пример користи Стаљиново обраћање након немачког напада на Совјетски Савез, где се поред идеолошких формула јављају речи „браћо и сестре”, као и позивање на историјске руске личности. То не значи да је Стаљин постао „православац“, него да је схватио да у преломним моментима једне државе није довољна пука контрола политичког система. Потребан је дубљи консензус који обухвата историјско памћење, осећај заједништва, свест о мисији и спремност на жртву.  

Друштвени консензус није исто што и изборна већина. Већина може бити променљива, али сагласје је дубље: оно означава општеприхваћен став о неком кључном питању. Тај став не може бити вештачки наметнут. Елита га може артикулисати, али он мора већ постојати у колективној свести као неформална сагласност. Ако се консензус лажно прогласи, онда је реч о сурогату, који временом мора бити разоткривен. Постојаност друштва почива на друштвеном консензусу и да је моћ колектива у заједничкој визији из које произлазе стратешки циљеви.  

ПИТАЊЕ НЕЈЕДНАКОСТИ 

Људи се рађају неједнаки и живе у различитим неједнакостима. Те разлике стварају друштвену динамику, али могу постати и узрок сукоба. Проблем настаје онда када неједнакости прерасту у неравноправности. Неједнакост може бити природна или неизбежна, али неравноправност је институционални и морални проблем. Ако једна група осећа да јој се систематски ускраћују права, тада сукоб постаје оштар, бескомпромисан и револуционаран.  

Институције морају ублажавати последице неједнакости, штитити најугроженије и спречавати да социјалне разлике разоре дух заједништва. Друштво је, по Пророковићу, одговорно онолико колико је способно да ублажи последице неједнакости за најслабије. Зато конзервативни поредак не може бити равнодушан према сиромаштву, ускраћености и социјалној маргинализацији, јер управо одатле долази енергија која може прекинути континуитет традиције.

РАЗЛИКЕ, РАЗЛИЧИТОСТИ, ДЕМОКРАТИЈА 

Различитости су нормалне и неизбежне, али њихово бесконачно конструисање и непосредна легализација без легитимизације води фрагментацији друштва. Пророковић критикује неолиберални приступ који сваку нову различитост одмах претвара у правни захтев. Према њему, различитости могу бити стабилизоване само ако имају континуитет, ако су прихваћене у делу друштва и ако се кроз институције укључе у принцип равноправности. Различитост сама по себи није опасност, али је опасно када се различитост користи као средство бескрајног друштвеног цепања. 

Политичке институције су веза између појединачног, групног и колективног. Оне омогућавају јавну расправу, доношење одлука, равноправност и решавање сукоба. Али да би то било могуће, политичка елита мора имати легитимитет и мора заступати вредности већине настале народотворним процесом. Елита не сме бити затворени круг који узурпира институције. Затвореност елите и гушење воље народа воде делегитимизацији институција. Зато је демократија важна не као апстрактан идеал, већ као механизам отворености, кружења елита и очувања легитимног поретка.  

После Хладног рата све што је проглашено демократским често је некритички прихватано, чак и када није било легитимно. С друге стране, победничке либералне демократије користиле су свој положај за дисквалификацију идеолошке конкуренције. Тако се демократија постепено трансформисала ка корпократији, у којој елита и корпорације манипулишу институцијама, а воља народа постаје све мање значајна: конзервативизам мора бранити демократију, али не њене изобличене корпоративне облике, већ традиционалну демократију засновану на подели власти, легитимитету и институционалној равнотежи.  

КА СЛОБОДИ

Демократија гарантује слободу, али и слобода одржава демократију. Међутим, слобода није исто што и сведозвољености. Све што је слободно није самим тим и допустиво. Слобода мора имати ограничења, али та ограничења морају бити легитимна, односно укорењена у традицији, моралу и институционалном поретку. 

Конзервативна мисао зато мора одбити и либералну апсолутизацију индивидуалне слободе и социјалистичку апсолутизацију колективизма. Прво води ка анархији, друго ка аутократији. Решење је у пресеку индивидуалних и колективних права, где институције штите и појединца и заједницу.  

Слобода не може бити изнад морала; напротив, „слобода почива на моралу”. Ако се морал уклони слободе, онда све постаје дозвољено, а разлика између доброг и лошег нестаје. Морал је облик друштвене свести, систем обичаја и навика који служи разликовању исправног од неисправног. Он се не може темељити на корисном, употребљивом и практичном, него на добром и исправном.  

Вредности су оно што се чува и брани. Ако се као вредност прогласи само материјално, онда морал постаје морал поседа. Ако се као вредност прогласи неограничена индивидуална слобода, онда се руше ограничења која чувају поредак. Ако се као вредност постави природа мимо човека и друштва, онда се човек може почети третирати као проблем, чак као „куга на Земљи”. Пророковић зато завршава овај део тврдњом да вредности морају произлазити из континуитета друштва, духа заједништва, традиције и перцепције доброг и исправног. Само тако се чува човек као личност и народ као историјска заједница: социјални конзервативизам није само одбрана старог поретка, него покушај да се традиција, демократија, социјална правда, морал и слобода повежу у један одржив политички модел.

ХИТНОСТ ЗАДАТКА И СУШТИНА КУЛТУРЕ 

Ако се не формулише јасна идеолошка алтернатива, неолиберална и постмодерна логика могу довести до постисторијске ере у којој више неће бити ни народа, ни традиционалних заједница, ни човека у досадашњем смислу.

Култура није само уметност, нити збир естетских пракси, него друштвено наслеђе и однос према материјалној и нематеријалној заоставштини једне организоване заједнице. У том смислу, културне конвенције нису споредне: оне су подразумевани обрасци мишљења унутар једне заједнице. Аутор зато одбацује површну тезу да културе „спајају људе” у неку универзалну светску културу. Напротив, он тврди да различите културе пре свега разликују људе, јер свака култура има сопствене симболе, језик, вредности, обичаје и конвенције. Универзална култура не постоји. Постоје различите културе које могу међусобно комуницирати, позајмљивати обрасце и боље разумевати различитости, али се тиме не ствара једна општа култура човечанства.  

Култура је зато одраз колективног идентитета, али и колективни идентитет настаје кроз културу. Она сведочи о трајању једног друштва у времену и простору. Из тога Пророковић изводи појам културе рађања: она омогућава институционално трајање, цикличност обичаја, интеракцију нових поколења са другим културама, трансформацију и развој. Култура рађања не значи застој, него способност да се заједница обнавља без губитка сопственог идентитета. Она подстиче иновације, стваралаштво и развој нових технологија, али их смешта у оквир историјског континуитета и друштвене сврхе.

КУЛТУРА СМРТИ 

Насупрот томе стоји култура смрти. Пророковић је не схвата само као однос према физичкој смрти, него као вредносни образац у којем нестајање постаје важније од рађања, а избор смрти постаје део тржишне логике. Ако је све ствар избора, ако је све на тржишту, онда се, по тој логици, и питање рађања и смрти може представити као индивидуални избор: култура смрти се не појављује отворено као нихилизам, него „преобучена” у језик људских права, модерности, вишег стандарда, родне равноправности, промене дефиниција породице и брака, бриге о планети и заштите животне средине. Тако она улази у свакодневицу, постаје нормализована и разара традицију изнутра.  

Ово води ка теми Homo Deus-а. Пророковић полемише са идејом да човек, захваљујући генетском инжењерингу, регенеративној медицини, нанотехнологији, киборг-инжењерингу и вештачкој интелигенцији, може прећи границе homo sapiens-а. Он цитира став да „нема никаквог разлога да мислимо како је homo sapiens последња станица”, али управо у тој тези види опасност. Ако боголики човек постане Homo Deus, онда се човек не усавршава у духовном и моралном смислу, већ се технички реконструише. У таквој перспективи, човек више није биће идеала, правде и заједнице, него пројекат биолошког, психолошког и технолошког инжењеринга.  

РУШЕЊЕ ВРЕДНОСТИ И ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА 

Зато морамо да говоримо о дегенерисању вредносних образаца. Када се прихвати теза Харарија о Homo Deus-у, у центар се поставља индивидуа која односе са другима уређује без посредника, према принципу корисности. Тада се етика одваја од онтологије. Ако нема Бога као посредника и ако се не полази од истине постојања, онда више не постоји једна етика, већ плурализам „истина” које појединац може бирати као производ на тржишту. То је крајња последица неолибералног индивидуализма: истина, морал и вредност постају потрошна роба. Човек се своди на биће које тражи више задовољства и мање бола, док се homo politicus, човек заинтересован за правду, опште добро и природне основе живота, искључује са развојног пута.

Пророковић анализира и вештачку интелигенцију као један од кључних изазова. Њега не занима само техничко питање ефикасности, већ питање ко ће и на основу којих вредности усмеравати такве системе. Ако вештачка интелигенција може да доноси одлуке, манипулише, лаже или бира уместо човека, онда се отвара питање да ли ће она у будућности обликовати и друштвени поредак. У таквом сценарију избори, гласања и политичко одлучивање могу постати сувишни, јер би технолошки системи, са огромном количином података о сваком појединцу, могли „одлучивати” ефикасније од људи. Ту је опасност преласка из демократије у технократски или корпоративни поредак.

ТРАНСХУМАНИЗАМ И ДЕМОКРАТИЈА

Лаж је и тзв. демократски трансхуманизам. На први поглед, идеја да сви људи треба да имају једнак приступ напредним технологијама делује прихватљиво, јер обећава равноправност. Тај модел неприхватљив, јер почива на је неантропоцентричном разумевању личности и на спајању трансхуманизма са радикалном демократијом. Уместо стабилних институција, посредовања, поделе власти, хијерархије и консензуса, добија се нова егалитарност која разара традиционалне институције. Тако трансхуманизам, чак и у „демократској” верзији, остаје део истог проблема: човека не штити, него га преобликује.

Зато Пророковић инсистира на разлици између развоја и прогреса. Позивајући се на Константина Леонтјева, он развој схвата као „јачање организоване, дисциплиноване разнородности”, док је прогрес тежња ка „свестапању у једнообразности”. Развој подразумева да различите културе, народи, традиције и институције напредују у складу са сопственим идентитетом и сврхом. Прогрес, напротив, уништава разнородност и све подводи под један модел. Зато Пророковић каже да конзервативизам није против развоја, али јесте против прогреса.

РАЗВОЈ, А НЕ ПРОГРЕС 

Из тога произлази концепт економије засноване на идеји развоја. То није економија која одбацује тржиште, технологију или привредни раст, него економија која развој подређује очувању човека, друштва и традиције. 

У њој има места за праведнију расподелу богатства, фискални прогресивизам, равноправне услове конкуренције и спречавање корпоративизације целог система. Насупрот томе, економија заснована на прогресу води прекомерној концентрацији капитала, монополизацији и једнообразности. Она подстиче неограничену примену нових технологија и друштвене промене које то омогућавају, без моралног питања да ли је све што је технички могуће уједно и добро.

ИМА ЛИ НАДЕ? 

У том оквиру држава добија пресудну улогу. Разградња друштава праћена је разградњом држава, односно десуверенизацијом. Ако држава изгуби способност да регулише, штити и организује, онда њено место преузимају корпорације, наддржавне структуре или парадржавни ентитети. За социјални конзервативизам држава није само административни апарат, већ највиши облик институционалног организовања народа. Она има сврху да чува поредак, традицију, културу, идентитет и колективне интересе. Зато држава мора бити суверена, функционална и легитимна.

Пророковић полемише и са Хајековом критиком конзервативизма као неспремности да се прихвати ново знање. Аутор не одбацује генијалност, иновације и нова открића, али поставља питање: којим путем генијалност иде? Позивајући се на Николаја Велимировића, разликује евгенија, благородног, и какогенија, злородног. Генијалност сама по себи нема морални смер; она може служити добру или злу. Зато нове технологије не треба аутоматски прихватати само зато што су нове. Постоје путеви, али постоје и странпутице. Конзервативизам није „мрачњаштво”, него захтев да се промена подреди сврси, добру, моралу и опстанку човека.

Неолиберализам је, по њему, од економске теорије постао идеологија са глобалним амбицијама. Он кроз перманентне промене, деконструкцију основних појмова, напад на националне културе, традиционалне религије и историјско наслеђе разграђује народе и десуверенизује државе. Технолошка револуција, наслоњена на такве обрасце, може довести до хаотизације и чак до нестанка људске врсте. Насупрот томе, конзервативизам може понудити алтернативу ако се ослони на поредак, традицију, културне обрасце, легитимитет институција, историјски континуитет и идеју добра насупрот корисности. Али да би та алтернатива била потпуна, мора бити социјална: мора бринути о човеку, сиромаштву, равноправности и праведној расподели богатства. 

КУДА ДАЉЕ?  

Човек треба да спречи победу како-генија, хипермодерне, трансхуманизма, културе смрти, корпоративизма, псеудоидентитета и прогреса који све стапа у једнообразност. Конзервативизам не одбацује развој, науку и технологију, али их подређује питању добра,  а слободу смешта у оквир морала и одговорности. Човек је заштићен унутар народа, државе и традиције. Управо зато је за Пророковића социјални конзервативизам идеологија садашњости и будућности: покушај да се у доба постмодерне и технолошке револуције сачува оно без чега нема ни политике, ни културе, ни историје – човек као биће идеја.

ИЗНЕНАДА, СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

У свом огледу о Јовану Скерлићу, „Последњи бард националног романтизма“, у књизи „Стваралац и политика“, Предраг Протић нас подсећа: „Вуков рат за српски језик и правопис представљао је известан језички преврат, али је он, у исто време, био и поклик за повратак аутентичном Српству, које је српска грађанска класа, по осећању националних романтичара, заборавила. Други велики реформатор, коме је Скерлић поклонио највише својих симпатија, био је у основи један конзервативац. У игри коју историја често уме да игра, један од највећих конзервативаца деветнаестог века постао је творац социјализма у Србији. Читаво књижевно дело Светозара Марковића прожето је једним „жалом за старим“ временима. Постојао је један миран, спокојан свет, окупљен и везан за задругу, а онда је дошао сурови капитализам, тај свет разорио и железницом још га и даље разара. Треба зауставити ту локомотиву која ће уништити тај свет, и тај конзервирани свет пренети једнога дана у социјализам. Ако се овако интерпретира идеологија Светозара Марковића, онда између њега и Лазе Лазаревића нема неких великих разлика. И код Јакова Игњатовића, коме је Скерлић вратио један део књижевног угледа, постоји нека врста изгубљеног раја.  Постојали су стари и нови мајстори, један спокојни свет у којем су живели господар Софра Кирић и преци Васе Решпекта, а онда се нешто десило, банула је катастрофа и стари добри свет отишао је у неповрат. Сеоски зеленаши код Милована Глишића срушили су онај свет у коме су мирно живеле удовица Миона и тетка Деса. Па и модерна српска књижевност у том истом смислу је конзервативна. И код Кочића и код Ћипика, постоји један изгубљени рај. Сви маштају о изгубљеном рају, нико не говори о обећаној земљи“.

Какав парадокс: Светозар Марковић је, званично, револуционар, али је, у души, конзервативац. И многи Срби су били такви, до данас. Зато се увек треба пажљиво загледати у Србина кад нешто објашњава и још боље начуљити уши, да би се видело шта му је на језику, а шта му је у срцу. 

Душан Пророковић је са те основне српске линије: будимо чуварни да бисмо дочекали сутра, то јест, како би рекао Брана Црнчевић, будимо потомци да бисмо били преци. Пророковићев конзервативизам је позив да прошлост живи са нама и да нас поведе ка будућности. 

Чланак КОНЗЕРВАТИВАН ЗНАЧИ ЧУВАРАН: О НОВОЈ КЊИЗИ ДУШАНА ПРОРОКОВИЋА се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Bloomberg

Почели су да се појављују чланци типа „интелигенција је увек против Русије“. Искрено, све се ово дуго очекивало; заправо, то је био логичан наставак целокупне антиинтелигенцијске реакције која је почела готово одмах након неуспеха перестројке. Већ деведесетих година прошлог века било је заиста срамотно назвати себе „интелектуалцем“; у јавној свести то је значило нешто попут „губитника“. Израз „совок“ (ако се неко сећа чланка Александра Гениса, страног агента, мислим) значио је управо „совјетски интелектуалац“, а Генисов чланак је истицао његове атрактивне, али ипак неспојиве са тржиштем, особине. Тада је део „интелектуалне класе“ драматично побољшао своју финансијску ситуацију или захваљујући ресурсима локалне олигархије, или захваљујући могућностима глобализације. Једноставно речено, или захваљујући колективном Березовском, или захваљујући колективном Соросу.

Затим је дошло до успона класе безбедносне бирократије, која је у неком тренутку главно зло видела у интелектуалној класи. Ако је деведесетих година безбедносна бирократија још увек видела нешто позитивно (могућност наглог богаћења и благодети потрошачког друштва), онда је перестројку доживљавала као апсолутно зло: одсуство тржишних реформи, превредновање свих вредности од стране интелигенције и нагло слабљење државе. У том смислу, само постојање „Јаблока“ у садашњој ситуацији је чудо, јер је управо то отелотворило све зло повезано са ером Горбачова. Постојање Јаблока било је условљено неким личним контактима између Путина и Јавлинског и чињеницом да је Јавлински задржао умерен став током целог овог периода. Али општа мржња према Јаблоку је сасвим у складу са садашњом ером, коју би требало назвати „контраперестројком“.

Занимљиво је постојање две конкурентске стратегије контраперестројке. Једна од тих стратегија јесте да перестројка није ишла по плану: Горбачов је уништио добар посао који је осмислио Андропов. Циљ је био очување ауторитарног режима уз либерализацију економије и увођење умерених слобода за интелектуалну класу. Моћ је требало постепено да се пребаци са партије на, такорећи, безбедносну корпорацију, уз очување релативне економске слободе. Назовимо то стратегијом НЕП-а. У принципу, Путин је више пута јасно ставио до знања да је ово исправан пут реформисања земље.

Међутим, постоји и друга, екстремнија верзија контраперестројке. Она сугерише да је и Андропов погрешио. И сам је био агент западног утицаја, штићеник Кусинена и других. Свакако није желео колапс земље, али се залагао и за нешто попут модернизације, иако ауторитарне. Брежњевљеви противници крајем 1960-их били су у праву када су заговарали повратак стаљинистичком моделу мобилизационе економије, савез са Кином и уједињење антизападних снага ради свргавања америчке хегемоније. Све чешће чујемо те гласове.

Обе стратегије уједињује одбацивање целокупног духа Горбачовљевих реформи: умиљавање интелигенцији, култ слабости под маском хуманости, недовољна чврстина према Западу и тако даље. Међутим, заговорници умерене контраперестројке спремни су да виде неке знаке Андроповљевог пројекта у 1990-им: тржиште, капитализам и слободну економску иницијативу. Заговорници тврдокорне контраперестројке сматрају да је све то такође плод узалудног пројекта модернизације који није погодан за Русију.

Извор: ФБ профил Бориса Межујева, превео Владимир Коларић.

Чланак Борис Межујев: ДА ЛИ ЈЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈА УВЕК ПРОТИВ РУСИЈЕ? се појављује прво на ИСКРА.

Турбо-фолк, Снимак екрана/Јутјуб/TOP MANIFEST

Крајем јула, један фрагмент интервјуа који је Феђа Штукан, босанскохерцеговачки писац, музичар, глумац, пилот, макро и снајпериста дао црногорској Телевизији Е, привукао је пажњу јавности и изазвао талас смеха и сусрамља на друштвеним мрежама. Уколико сте пропустили ову ингениозну елаборацију, укратко, Штукан је трапаво репродуковао већ познату тезу о повезаности интелигенције са музичким укусом:

„Ти кад ми кажеш која је твоја плејлиста, шта ти слушаш, ја тачно знам одмах да ти кажем колико си прочитала књига, да ли се више бавиш филозофијом или нечим другим, могу да ти кажем отприлике твој IQ. Довољно ми је да ми кажеш шта слушаш.“

И довољно је увредити памет једне, не баш малобројне групе људи, да би се изазвала афективна реакција која, иако у ствари представља самоодбрану, због масовности и емотивног набоја, делује као агресија. То је Штукан искористио да се неколико дана касније поново огласи.

„Из овог социолошког експеримента, рађеног на огромном узорку, без икакве двојбе може се потврдити да су људи који слушају одређени тип музике (знате који) не само изразито глупи, већ и пуни мржње, бијеса и агресије, баш као што сам и претпостављао.“

Зли близанац традиције

Нећемо се даље бавити Штуканом и тужном чињеницом да он своје социолошке експерименте не спроводи у неком од српских затвора. Иако није изнео оригиналну мисао, јер стереотип о примитивизму и тупости слушалаца турбо-фолка стар је вероватно колико и сам жанр, накратко је у јавни простор вратио полемику о музици као критеријуму за процењивање личности у целини. Одговор је показао да велики део друштвене заједнице овај став, који се некада сматрао просветитељским аксиомом у супкултури урбане југословенске псеудоелите, данас доживљава као снобовско и простачко таргетирање утемељено на интелектуалним и културним комплексима. Културни амбијент се увелико променио, и то често констатују носталгични коментатори на друштвеним мрежама.

Наиме, некада је, у златно доба које се чудно поклапа са периодом њихове адолесценције, „било срамота слушати турбо-фолк“, али је после „примитивизам“ победио. И без обзира на то што су ове јадиковке одавно средовечних обожавалаца англосаксонске популарне културе заиста иритантне, патетичне и препотентне, често оптерећене и националним подтекстом који музичка тема само подло прикрива, никада ме нису довеле у искушење да идентификујем турбо-фолк као српску националну и културну вредност коју треба бранити, као феномен који суштински кореспондира са нашом музичком традицијом и српском традицијом уопште. Током неколико претходних година, извођачи, групе, и сам жанр турбо-фолка ушли су у научни дискурс, и то је савршено легитимно, напослетку неопходно, уколико покушавамо без вредносних критеријума да истражујемо антрополошку стварност. Игнорисање релевантних појава због тога што нам се естетски или по својој суштини не допадају у друштвеним наукама понекад делује мање бизарно него што би изгледало ако би ботаничар, на пример, одбио да уврсти неку биљку међу врсте пронађене на одређеној локацији, зато што му се не допада како мирише.

Треба скренути пажњу на то да је, сам по себи, оријентални призвук присутан у турбо-фолку можда и најмање проблематичан елемент жанра

Међутим, изван научне перспективе, турбо-фолк је добио своје идеолошке заступнике. Они најчешће наступају са популистичких, народњачких и антиелитистичких левих позиција, покушавајући да афирмацијом жанра који се „народу допада“ афирмишу себе као тумаче и познаваоце истинског, аутентичног духа тог народа, његове идентитетске матрице. Ово је теоретски salto mortale, али најчешће тако не изгледа, управо стога што се са супротне стране налазе већ поменути антипатични оцвали и разочарани слушаоци „квалитетне“ музике под којом подразумевају углавном иностране, глобалистичке културне деривате. У тој вештачкој дихотомији, турбо-фолк и његови заступници заиста изгледају као „аутентично наши“. Али, нису.

Српска музичка традиција, као и свака друга, своје дуго трајање дугује способности да интегрише стране утицаје не мењајући идентитетску основу, која не представља само апстрактни скуп идеја, већ се остварује кроз естетику, прилагођавајући израз и стил менталитету утемељеном на вредностима и искуству. Тако је оријентални утицај на нашу песму дао нову мелодију старом лирском сензибилитету, па ипак, размере тог утицаја увелико се прецењују. На фрули, гајдама, тамбури, гуслама готово је немогуће одсвирати оријенталну мелодију. У крајевима где је културна размена са османским становништвом била интензивнија остало је и више трагова у песми, али та баштина живи у нашој традицији већ вековима. Она није основа из које је настао турбо-фолк.

Осим тога, да се не бисмо упуштали у етномузиколошке експликације, треба скренути пажњу на то да је, сам по себи, оријентални призвук присутан у турбо-фолку можда и најмање проблематичан елемент жанра. Сензибилитет народа Истока нама је начелно допадљив и близак, у супротном не би било могуће да Србин из Крагујевца (Драгиша Недовић) напише песме за које многи босански муслимани и дан данас тврде и верују да су њихове народне севдалинке, нити би Станиша Стошић у Србији постао оно што је био, симбол тог посебног јужњачког сензибилитета који уме да пати и пева онако како је Бора Станковић писао.

„Када сам се определио за певање, знао сам ко су ми били прадедови, шта су певали и шта значе корени. Ми смо тај појам заборавили, а он је јако битан у опстанку сваког народа“, рекао је својевремено Стошић.

Период декаденције српске песме подудара се са опадањем националне свести и кулминира крахом Југославије. Тада се турбо-фолк појављује као зли близанац традиције, задовољавајући потребу дезоријентисане заједнице да се осети српском, али на инстант начин, без обавезе да претходно изнова открије и заволи оригиналну традицију коју треба реконструисати и онда даље унапређивати. Чини се да турбо-фолк данас, чак и више него тада, у идеолошком кључу, функционише као симбол отпора грађанском елитизму и антинационалном сентименту, а било је покушаја да се чак и домаћи ријалити програми преместе у фолдер „такви смо, па шта“, то је „наше“.

Смешна заблуда

Човек је субјективно и осећајно биће које се неретко поистовећује са својим одлукама, па стога преиспитивање избора које прави, укуса који их условљава и околности у којима је васпитаван често схвата као негирање сопствене личности у целини. Ову, потпуно људску дефанзивну особину, савремена егоцентрична култура преобразила је у агресивни систем вредности чија је једина мерна јединица „ја“. Због тога више не постоји дистанца која нам омогућава да уживамо у свом музичком избору зато што одговара на наше тренутне (или трајне) емотивне или естетске потребе, а да истовремено задржимо објективан однос према духовној и културној вредности онога што слушамо. Уместо тога, преовладао је принип – Ја то слушам, дакле то је добро. На том месту, нажалост, васпитавање духа, како појединца тако и народа, почиње да се осећа и тумачи као доктрина контроле, елитистички пројекат, подсмеха вредна утопија о бољем, паметнијем, духовнијем и осећајнијем Србину, који би више подсећао на своје (можда и идеализоване) претке (идеали служе да вуду узор) него на вршњаке у глобалистичком свету антивредности.

Непотребно је, дакле, из те перспективе, а и насилно, учити човека да буде бољи, да разуме више и лепше, да му прости ритмови и риме испод опскурних шатри у једном тренутку почну звучати једнолично, испразно и досадно. Треба пустити „народ“ да буде „то што јесте“, у ствари, да буде све гори, јер једино то доказује како га не гледамо са презиром већ га прихватамо и разумемо у сваком стадијуму његове културне, моралне и естетске стагнације.

Тако је турбо-фолк постао улазница за народњачки пленум у коме свако нешто сматра о српском идентитету, традицији и култури, али о сва три појма није у стању да веже три антрополошки научно утемељене реченице, па стога одмах прелази на фантазмагорије о српској „мекој моћи“ коју оличавају представници супкултуре која егзистира у Србији али није српска, о „духу народа“ који је „просто такав“, иако наш народ у ствари није „такав“, већ је турбо-фолк био део стратегије да он такав постане.

Разуме се, већина написаног не односи се само на овај жанр. Напротив, готово до суза је смешна заблуда о супериорности коју гаје поклоници других модерних музичких праваца. Ипак, турбо-фолк је најутицајнији, управо стога што манипулише израженом емотивношћу нашег човека, и то на нивоу мелодије која колективно несвесно асоцира на традицију, пружајући му увек задовољство које деградира дух уместо да га уздиже, одбијајући сваки покушај да се примарне емоције, нагони и ментална стања култивишу. Он функционише као fakelore и зато је примамљив, али од своје аутентичне традиције отуђен савремени Србин није способан да детектује разлику.

Период декаденције српске песме подудара се са опадањем националне свести и кулминира крахом Југославије. Тада се турбо-фолк појављује као зли близанац традиције

Тешке руке, још тежа срца, и са више ограда, рекла бих да је Штуканова изјава мање глупа него што делује на први поглед (уједно ми је још више жао што у неком од српских затвора није имао времена да боље промисли и паметније је артикулише). Не у том смислу да глупи и необразовани људи слушају фолк и поп, а начитани џез. Управо начин на који је упростио ове односе демаскира његову снобовску позицију и намеру да увреди конкретну групу људи јер и он сам, погрешно, слушаоце турбо-фолка идентификује као Србе. Али, ја одбијам да се национално дефинишем у односу на ставове културних аутсајдера, попут Штукана, или из ината њима. Станиша Стошић је знао шта су певали његови прадедови. Да ли ће наредна генерација Срба знати шта је певао Станиша? То је далеко релевантније од мишљења незналица и србомрзаца који нас наводе да заволимо ружну слику српства коју су они измислили, само да бисмо их нервирали. Заиста ме није брига за то шта о мојој култури мисли Феђа Штукан.

Али, важније од тога, претпоставка да човек може да научи укус, да негујући своје духовно биће постаје пријемчивији за сложено, узвишено и лепо и способнији да разуме везе између елементарних идеја и појава у којима се остварују, далеко је кориснија друштву и појединцу од популистичке мантре да смо сви ми „просто такви“ и да је свака интервенција у правцу поправљања елитистичка и малициозна.

О „новој музици“ која нема никакве везе са традиционалном српском песмом говорили су својевремено уметници и чувари наше стварне културне баштине, попут, на пример, Дубравке Нешовић, Василије Радојчић и других. Њима је било јасно да се на српски лирски сентимент калеми отровно дрво. Бројне прелазне форме учиниле су пад нешто лакшим, али то не значи да нисмо пали. Једино добро у читавој ствари је то што, одсечена од свих извора лепоте и смисла, од традиције, култура у којој је турбо-фолк представљао само једну од регресивних фаза нема више никакву инспирацију, постаје досадна, заморна, празна, као и музика у коју је, на крају, овај правац еволуирао. Ренесанса је, хипотетички, у таквим околностима готово извесна, али не док нас ногама гурају под столове по кафанама и шатрама, убеђујући нас да смо баш то и једино то прави ми.

Тајана Потерјахин, рођена 1987. године у Београду, дипломирала је етнологију и антропологију на Филозофском факултету у Београду. Аутор је романа „Мучитељ“ (Нови књижевни круг, 2012), „Варошка легенда: Први снег“ (Чигоја штампа, 2017; Дерета, 2021), „Варошка легенда: Ђавољи тефтер“ (Дерета, 2021), „Варошка легенда: Неман“ (Дерета, 2022), „Вукови и пастири“ (Дерета, 2023), „Варошка легенда: Молитва за душу суђену“ (Дерета, 2024). Ексклузивно за Нови Стандард.

Чланак Тајана Потерјахин: Турбо-фолк није одредница српске традиције се појављује прво на ИСКРА.

Владимир Умељић

Михаел Мартенс, новинар ФАЗ-а, својим питањем „како Европа може да помогне Украјини у убијању Руса“, дисквалификовао се не само као новинар, већ и као човек, оценио је историчар и филозоф Владимир Умељић.

„Мартенс представља ехо политичке атмосфере у западноевропском делу НАТО-а – Немачкој, Француској, Великој Британији, које су се удружиле у свом поновном походу на исток, што је већ само по себи погибељна, погрешна политика оних који ништа нису научили из прошлости. Тај његов испад представља само ехо тога“, рекао је Умељић гостујући у емисији „Данас на РТ“.

Још скандалозније је, каже, што се лидери тих земаља представљају као заступници морала и међународног права, док воде погрешну политику која би могла да се заврши трагичним ратом у коме ће они бити губитници.

„Запад је последњи који може да прича о међународном праву које је за њих као жвакаћа гума коју развлаче“, оценио је Умељић и подсетио да су то јасно показали на Југославији и сада на Украјини.

Како је истакао Мартенсово „питање“ је заправо тешка провокација. Ипак, додаје, „свака провокација има границе и то не само доброг укуса већ и хуманости, а он је прекорачио све границе и дисквалификовао се као човек. То је човек са којим се после тога не може водити никакав дијалог. Он позива на масовна убиства друге нације само зато што је то друга нација. То није далеко од дефиниције геноцида“.

Умељић је изразио сумњу да је боравак Зеленског у Београду позитиван за српску политику. „Зеленски ће кад-тад морати да одговара за преко милион Украјинаца који су погинули захваљујући његовом режиму бандериста“, рекао је он и подсетио да Зеленски никада није био самостални политичар, већ марионета Запада који нема никакав проблем да пушта Словене да се међусовно убијају и тако остаје на власти, кријући се иза флоскула и заклињака на међународно право које газе како стигну.

Ипак, упозорио је да се нови светски поредак већ увелико гради и да ће они који су мислили да су колонијални господари свега сада бити сведени на праву величину – величину патуљака.

Русију, каже, нико није покорио, упркос бројним покушајима – пре свега Немачке, да продру на исток. Исто тако, каже, Србе је немогуће одвојити од Руса чега су и ти исти Немци свесни још од 19. века када су заговарали да Србе треба уништити како би се Немачкој отворио пут ка Русији.

Чланак (Не)морална начела: Мартенсова провокација као ехо политичке атмосфере Западне Европе се појављује прво на ИСКРА.

Две мисли о Лаву Гумиљову. Међусобно су потпуно неповезане, али ћу их заједно поделити.

Прва је да Лав Гумиљов много више личи на своје родитеље него што би се на први поглед могло учинити. Јер, млађи Гумиљов је, заправо, такође песник. Када се његов концепт „пасионарних импулса” сагледа као поетизована историја човечанства, сва пратећа академска питања одмах падају у други план. Млађи Гумиљов је песник; његове строфе и метри су народи, потреси и цивилизације.

За његов рад сам се заинтересовао негде у деветом разреду и прочитао све што је написао; испоставило се да је он пружао сјајан начин да се историја сагледа из перспективе другачије од оне коју нуди уобичајени школски програм. Да, он је изузетно контроверзна личност, али његов рад је довољно утемељен да буде заиста користан и да вас научи да ствари посматрате из различитих углова.

А друга мисао је тужна. Гумиљов Млађи је свесно одлучио да нема децу (залагање за тако нешто је данас, по свему судећи, противзаконито). За то су првенствено били криви његови родитељи – мада је и совјетски режим одиграо своју улогу. Гумиљов Старији је стално био одсутан, обилазећи Африку, бојишта Великог рата и учествујући у раду илегалних покрета; све у свему, није се баш истакао као отац. Ни Ана Андрејевна није проводила много времена подижући сина, а уз то је имала и прлично тешку нарав.

На крају, Лава је одгајила бака; касније, као одрастао човек, поднео је пуну тежину радних логора – судбину коју је управо диктирало његово порекло. „Прво сам робијао за оца, па за мајку“ – како је то касније сам описао.

И то је дубоко трагично: да две изузетно талентоване особе – вероватно најдаровитији Рус и Рускиња двадесетог века – нису биле у стању да усаде у свог сина снагу и жељу да настави лозу. Лав Николајевич Гумиљов је скоро цео свој живот провео пишући о виталној сили пасионарности, а ипак је сматрао да је он сам лишен ње.

(Превео Ж. Никчевић; фото: преводилац – на једином заједничком споменику Ани Ахматовој, Николају Гумиљову и њиховом сину Лаву, у граду Бежецку, Тверска област, Русија)

Чланак Владимир Маслеников: ЛАВА ЈЕ ОДГАЈИЛА БАКА се појављује прво на ИСКРА.

КО ЗАИСТА ЧУВА КРСТ СВЕТОГ ЈОВАНА ВЛАДИМИРА? 

У изјави за „Спутњик“, а поводом нове иницијативе за рушење цркве на Румији, која је планина Светог Јована Владимира, првог српског свеца, у брзини сам рекао да крст Владимиров чува једна муслиманска породица. Од једног пријатеља из Бара стигло ми је следеће обавештење:“Крст Светог Јована Владимира чува породица Андровић. То је православна породица из Вељих Микулића. У овом селу на обронцима Румије живјели су и православни и муслимани. Један дио њих је заједничког поријекла. Данас је село скоро сасвим испражњено. Тако и Андровићи сада живе у Бару.“

Породици Андровић упућујем искрено извињење и понављам: пошто сам давао усмену изјаву, а нисам проверио чињеницу, дошло је до ове грешке. 

Да овај текст не би био само фактографска исправка, ево и чуда Светог Јована Владимира која је забележио Владика Николај.  

ЧУДА СВЕТОГ ЈОВАНА ВЛАДИМИРА

Патерик манастира светог Јована Владимира код Елбасана

1. Црква светога краља

На шест километара од вароши Елбасана налази се манастир светога краља Владимира. Манастир се бели на стрмени једне планине. Испод манастира тече река Куш, а високо изнад манастира налази се једно малено хришћанско село од 19 кућа, које се зове Примишиони (што значи: Над светим Јованом). И сама планина носи то исто име – Примишиони.

По предању прву цркву, на том месту саградио је сам свети краљ у част свете Богородице. Докле је та црква трајала не зна се. Записано је само, да је 1381 год. нову цркву саградио, на место старе, Карло Топија, близак сродник француског краља.

Средином XIX века стара црква је пострадала од земљотреса, и обновљена је тек 1901 године. При уласку у цркву над вратима стоји плоча са овим грчким натписом: „храм светога Јована Владимира обновљен за време високопреосвећеног митрополита драчког господина Прокопија од остављених средстава из махале Кастро у Елбасану блаженопочившег митрополита драчког Висариона, а старањем и надгледањем епитропа г. Спиридона Џувка – Елбасан 1. марта 1901 године.“

Црква је пространа и лепа. Дуга је 18 м. широка 12 м. а висока 8 м. Зидана је сва од камена, и стоји на 8 стубова. У цркву се силази низ три степенице. Патосана је гранитним плочама. Солеја је врло пространа и узвисује се на две степенице од средине храма.

На престолу се налазе делови моштију: светог Атанасија, светог Харалампија и свете Еуфимије. На кутији, у којој се чувају ове мошти изрезан је лик светог краља Владимира. Осим тога на престолу се налази и једно јеванђеље штампано у Венецији 1759 год.

Око храма су два конака: један нови с јужне стране и један стари са западне стране, са врло пространом терасом.

2. Чудновато дрво

По предању црква је саграђена на ономе месту у планини, где се свети краљ често и дуго молио Богу у време рата са грчким царем Василијем. Грчка војска налазила се кругом под планином а српска повучена у планину. Не смејући да ступи у планину грчка војска најзад је морала бегати у нереду. И тако благодарећи молитви светога краља битка је за Србе била добијена.

Краљ Владимир се молио Богу стојећи и клечећи под једним дубом. До тога дуба саграђен је први храм светоме краљу. Дуб је трајао по смрти краљевој још четири стотине година, и онда је пао поред зида црквенога. И тако прострт по земљи он и дан данас лежи. Пет стотина година тако лежи на отвореном простору. Ни жега ни киша ни мраз нису могли учинити да то дрво иструли и пропадне. Кад је дрво пало, многи поклоници одсецали су гране и носили собом као спомен из манастира и као целебну реликвију. Но кад су гране сасечене, стабло се више није дало никако сећи. И дан данас стабло лежи положено поред зида онако како је и пало. Старешине манастира више пута подизали су кров над тим стаблом као да га заштите од непогода. Но сваки подигнути кров убрзо је падао и пропадао, а дрво је остајало непокретно и ничим неоштећено.

3. Појава крста

Побожни Владимир веровао је више у силу Божју него у силу људску. Његова војска у сравњењу са грчком војском била је несравњено мања. Он није, дакле, могао имати наде, да ће моћи победити Грке без Божје силе, и поред највећег витештва и свога личнога и својих војника. Његова молитва је отуда имала пуно смисла и оправдања.

Он се често – нарочито по ноћној тишини – удаљавао од своје војске, долазио под онај дуб, и ту се усрдно Богу молио. Једанпут тако када је он стајао на молитви појави се пред њим један орао коме се на глави блистао крст. Појаву крста свети краљ је протумачио као радосну поруку неба, да ће победити. И великом цару Константину се некада тако био јавио крст као знак и предсказање победе. .И као што је некада цар Константин силом крста победио Максенција, тако је и краљ Владимир силом крста победио Василија, непријатеља свога народа.

4. Коњаник без главе

Толика је сила правде, да кад људи мисле да су јој главу посекли, она се тек онда показује велика и чудотворна. По веровању народа у Албанији и Маћедонији свети краљ Владимир је посечен на Ћафа Сану (на самој садашњој граници српско-албанској) у једној цркви, која се данас налази у развалинама. Кад је свети и праведни краљ посечен, он је скочио, узео своју мртву главу у руке, усео на коња и одјурио попут Елбасана. Народ из Елбасана са митрополитом и свештенством изашао му је у сусрет до близу онога места где је сада манастир светитељев. Кад је коњ стигао пред гомилу народа, клекне пред митрополитом, и тело се краљево спусти на земљу. Плачући и ридајући народ је са свештенством узео тело са главом и дигао уз брдо до онога знаменитога дуба, под којим се негда свети краљ Богу молио. Ту га сахране. На његовом гробу убрзо се десило тако много чудесних исцелења болних, да је он кроз врло кратко време од стране цркве био проглашен за светца, ма да га је народ и за живота му сматрао за светог човека.

5. Свети краљ се не да украсти

Прича се, да су неки Франги дошли у манастир да украду тело светога краља Владимира. Успели су да дигну ковчег из цркве и да га снесу наниже низ брдо до реке Куш. Но наједанпут ковчег тако отежа, да су га морали спустити на земљу. Покушавали су да га поновo дигну са земље, но ковчег се није дао одвојити од земље нити покренути.

До саме зоре крадљивци су се трудили и знојили, да крену ковчег, али узалуд. Најзад су покушали, да скину заклопац са ковчега, па да узму само тело, али се заклопац није дао помаћи. Видећи у томе невидљиву силу светитељеву, они оставе ковчег и побегну. Сутрадан ковчег буде нађен и свечано враћен у манастир.

Између многих покушаја крађе светитеља помиње се и један врло чудноват. Једанпут су лопови успели, да однесу ћивот чак до реке Шкумбе, с друге стране Елбасана. Па како је ћивот опет веома отежао, то га они баце у реку с надом, да ће реком стићи до жељеног места. У том река јако надође, поплави сву околину, и ћивот се врати уз воду с ову страну Елбасана. Кад вода спласне, ћивот остане на суву. На том месту почели су људи сваке ноћи виђати неку необјашњиву светлост. Тако је то трајало више ноћи, док се најзад неки не реше, те дођу на оно место и нађу ћивот, који опет буде свечано пренет на своје место у манастир.

6. Изношење моштију и целивање

Једанпут у години ћивот се износи из скривнице и отвара; и то о слави манастирској 22. маја. На јутрењи тога дана, када се почне певати Славословије, ћивот се извлачи, поставља насред цркве под небо ,.(балдахин) и отвара. По свршетку литургије свештеници узимају ћивот и обносе га три пут око цркве с појањем. Огромна маса народа, која се слеже тога дана у манастир, следује за ћивотом држећи запаљене свеће у рукама. Када се три пут обнесе, ћивот се онда поставља пред цркву, и народ прилази и целива. При целивању дели се народу памук из ћивота. Познато је, да се око Елбасана много гаји памук. Сваке године меће се нов памук на мошти светитељеве у ћивот, који престоји годину дана, па се онда о слави Дели поклоницима. По свршеном целивању ћивот се затвара, уноси у цркву и поставља опет на средину цркве. Трећи дан славе пак, 24. маја, ћивот се поново отвара ради целивања. Ово се чини из два разлога: прво, што слава у манастиру траје три дана, те посетиоци желе при поласку још једанпут да целивају светитеља; и друго, што је тога дана велики сајам у Елбасану, на који се сабира народ из удаљених крајева Албаније. Тако се даје прилика и пословним људима, који долазе на сајам, да виде и целивају светитеља.

7. Исцелење од падавице

Мошти значе моћи. Моћ светитеља је велика и за њихова живота и у смрти. Често пута светитељи показују већу моћ после смрти него за живота. То је Божја моћ, којом Бог хоће да објави и прослави светитеље своје. Да светитељске мошти не труле, то је опште позната ствар. Пророк се обраћа Богу и видовито предсказује нетрулежност светитеља кад вели: и не ћеш дати да светац твој види трулост (Пс. 16, 10). Девет стотина година стоје мошти светога краља Владимира неиструлеле; и не само неиструлеле него и чудотворне.

Од новијих чуда у манастиру се зна и памти ово:

Филип Вукчевић из Скадра имао падавицу дуго времена. Једном се реши и дође о слави у манастир светога Владимира. Молио се светитељу, да га спасе од те страшне болести. И кад се вратио кући, више га та болест није спопадала. Видећи себе излечена он је после – по своме завету сваке године посећивао манастир о празнику. Толико је био заволео светитеља и његов манастир, да је се почео молити светитељу, да умре ту у манастиру. И заиста једне године кад је дошао о празнику, ту умре и ту буде сахрањен.

8. Арамије зло завршиле

Једанпут неколико арамија уђу у манастир, похарају све оно што је било од вредности и што се могло понети. Кад су се удаљили од манастира, седну да поделе пљачку. Но при томе се заваде и побију, те ниједан не остане у животу. Похаране драгоцености пак нађу се и врате у манастир.

Дешавало се пак много пута, да су качаци и лопови, који су харали манастир, или сами себи неко тешко зло нанели, или да су били похватани и кажњени. Не зна се пак ни за један случај, да је неко чинио неко зло овој светињи па да је добро прошао.

9. Светитељ се јавио на сну

Пре 20 година служио је у манастиру Јевтим Вуда из Елбасана. Једном је он спавао ноћу на пољу пред манастиром. На сну му се јави свети краљ, па показујући руком на манастир рекне му, да одмах устане и пробуди све остале у манастиру, јер се појавио пожар у конацима. Јевтим се одмах пробуди и заиста види пламен. Брзо појури он унутра и почне звонити на узбуну. Тако се сви људи спасу од пожара, и почну спасавати зграде.

На сну се јавио светитељ и једноме Турчину, који је био некако успео да украде главу светитељеву и скрије у својој кући. Како је то учинио, почела су му се рађати деца слепа. И он и жена му били су због тога у великој жалости, и у стиду пред суседима. Јави му се, дакле, светитељ на сну и каже му, да га jе то зло постигло због тога што је украо његову главу; него нека одмах врати главу у манастир, призна своје недело и покаје се, ако жели, да му деца прогледају. Кад се човек пробуди, сав у ужасу брзо узме светитељеву главу, однесе у манастир, где све исповеди и покаје се. И заиста после тога његова слепа деца прогледају.

10. Исцелење неме девојке

Некако 1910 године доведу некакву девојку Туркињу из једног планинског села од Краба (на путу ка Тирани) и замоле, да остане неко време у манастиру и да јој се читају молитве пред ћивотом светога краља. Девојка је била нема. Садашњи епитроп манастирски, Димитрије Носис, прича:

Нисмо знали, какав посао да јој дамо. Па пошто је у манастиру било доста вуне, дамо јој да ради вуну. После неколико недеља девојка почне говорити. Задржи се још мало у манастиру, и потпуно здрава оде својој кући. И сада сваке године са својима посећује манастир о празнику.

11. Привиђење лопова

На икони светога краља живописано је једно старије чудо, о коме се овако прича: десетина лопова једнога дана похватају манастирске коње у њиви и поведу их својој кући. Било је сушно летње време. Но кад су ове коњокрадице стигли до реке Куш, наједанпут им се учини река страшно надошла. Они се зачуде, и не усуде се преко реке него се врате натраг. Кад су се пак одмакли од реке, погледају а оно река опет мала као што је и била. Тада они опет пођу ка реци. Дошавши до реке поново виде, да је река огромна и непреходна. Уплаше се, и опет се врате. Чим су се одмакли, погледају а оно река опет мала. И тако су се више пута примицали к реци и одмицали се од реке, но увек исти призор. Они онда појме, да је то чудесно дело светитељево, ужасну се, пусте коње и побегну без обзира.

12. Светитељ помаже бездетним

У Светом Писму помињу се неколико породица, које су биле бездетне све до у своје старије године, и тек у старијим годинама кроз молитву Богу добиле су децу.

Једна бездетна турска породица из села Сулова код Берата посетила је манастир светог краља пре 16 година. Чули су, да светитељ помаже људима у свима невољама, када му људи припадају са вером и молитвом. За то су и дошли у манастир, да се поклоне светитељу и да му се замоле, да би им се дао пород. Тај исти муж и жена дођу у манастир опет 1923 године са једним дечком. Дечко је унео на рамену јагње у манастир, па је тако с јагњетом обишао три пута око цркве, и онда предао јагње старешини манастира. Кад се старешина распитао о њима, сазна од родитеља, да им је Бог даровао тога дечка по њиховој молитви светоме краљу пре толико и толико година.

Чланак ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: СВЕТИ ЈОВАН ВЛАДИМИР – ЈЕДНА ИСПРАВКА И НЕКОЛИКО ЧУДА се појављује прво на ИСКРА.

Синиша Љепојевић (Фото: Прес центар УНС)

У АНТИЧКОЈ Грчкој су мислиоци упозоравали да је постојање стида чак основни услов успјешног функционисања и држава и људских друштава. У њихово вријеме мислило се прије свега на друштвену елиту у грчким државицама.

Времена су пролазила, стид је нестајао и враћао се а данашњи свијет поново живи у времену без стида.

Нестајање стида и срамоте као друштвеног стања се углавном дешава у времену епохалних промена па се тај процес најбоље огледа у међународним односима.

Савремени међународни односи у великој мјери подсјећају на оне у 19. вијеку, када су се дешавали ломови епоха и нестајало старо уређење. То је прије свега значило да су се савезништва брзо мијењала (једини стални савезници су били Енглеска и Португалија) и било је тешко предвидјети будућност било којег савезништва.

Такав амбијент је највећи изазов за мале земље које се налазе на важном геополитичком простору. Оне, природно, не могу битније да утичу на свјетске процесе али преко њихових леђа се ти процеси преламају.

Али, много већи проблеми су међу великим земљама па чак и онима којe су формално савезници а у реалности је, ипак, све неизвјесно. Примјери су свакодневни а најсвјежији и најзанимљивији су недавна дешавања у шпанским енклавама Сеути и Мелиљи у сјеверној Африци, које се граниче са Мароком.

Недавно је наједном на те енклаве нагрнуло, према објављеним подацима, око 50.000 углавном млађих људи из Марока који су се представљали као мигранти. Скоро сви су се вратили у Мароко али је ипак страдало њих 83. Показало се, међутим, да то нису били никакви мигранти него да је ријеч о организованој акцији кажњавања Шпаније.

Односи Шпаније и Марока су због тих енклава, које су остаци старих колонијалних времена, углавном затегнути али посљедњих година су стабилни и напредују. Другим ријечима, обе земље желе да имају добре односе. Али, дошли су криза и ратови на Блиском истоку.

Шпанија је одбила да има било какве везе са ратом у Ирану и забранила је да амерички авиони, који учествују у нападима на Иран, користе војне аеродроме у Шпанији. Осудила је те нападе, као и оне на Палестинце у Гази. Истовремено је забранила и увоз већине производа из Израела у Шпанију. Постала је једина земља такозваног Колективног запада са таквим ставовима.

Уз то, Шпанија је као чланица НАТО савеза одбила захтјев да повећа издвајања за одбрану до 5 одсто Бруто друштвеног производа.

Америчка предсједничка администрација је потом саопштила да не признаје Западну Сахару, бившу шпанску колонију, на коју Мароко полаже право. А онда је Шпанија одлучила да старосједиоцима Западне Сахаре – народу Сахаравис – додијели шпанско држављанство што је дало повода бијесу Марока.

Иако је Шпанија чланица Европске уније (ЕУ) отуђена бриселска бирократија је била само „забринута“ а једино је Италија, упркос Шенген систему, увела пасошку контролу за оне који имају шпански пасош. Шпанија је узвратила истом мјером према Италијанима.

Испоставило се, према ономе што је до сада објављено, да је то био заједнички казнени пројекат Америке и Израела, који има јако упориште у Мароку захваљујући вјековном присуству јеврејске заједнице у тој земљи. Тврди се чак да за тај пројекат није ни знао марокански врх мада су се појавили снимци како полиција Марока камионима превози те људе до шпанских енклава.

Британски новинар Мартин Џеј, који годинама живи у Мароку, сазнаје да је кажњавање Шпаније било само параван пројекта. Циљ је био да се изазове велико насиље и да онда морнарице Америке и Израела интервенишу и да тако успоставе контролу на улазу у Средоземно море, између Марока и Гибралтара, који је дио Велике Британије. То би требало да буде америчко-израелски одговор на затварање Ормуског мореуза у Персијском заливу и улаза у Црвено море.

За сада тај пројекат није успио и од свега су остали 83 погинула и „забринутост“ бриселске бирократије.

Занимљив је и „савезнички“ положај Турске. Анкара је ових дана потписала тројни одбрамбени савезнички споразум са Саудијском Арабијом и Пакистаном. Истовремено, Турска је савезник и Ирана као и актуелних власти у Сирији. Све земље, изузев Пакистана, које су у ратничким односима. Турска се кроз јавне изјаве представља и као „непријатељ“ Израела и НАТО чланице Грчке. Анкара је одржавала добре односе и са Русијом а онда је амерички Стејт дипартмент објавио да је Турска међу највећим продавцима оружја Украјини.

Сваки нови дан може да донесе и неко ново турско савезништво а све постаје неизвјесније и због веома лошег здравственог стања предсједника Реџепа Тајипа Ердогана, који је, уистину, доминантна политичка личност у тој земљи.

И док трају те велике игре, нико од власти се не обазире на мишљење народа, оног којег наводно представља. Чак се стиче и утисак да политички лидери вјерују да је народ будала чијег се мишљења они чак и гаде. Без икаквог стида, људског стида. То ствара велике фрустрације у друштвима па је тако у Енглеској недавно убијена политичарка Ан Видкомб због њених политичких ставова.

И све се правда ратовима и ратним опасностима гдје ратови још нису стигли. Ту политику предводи бирократија Европске уније. И наравно, Русија је дежурни непријатељ.

Из тог зачараног ратног круга, прије свега, Европска унија нема снаге да искорачи и нестабилност ће потрајати.

Из хаоса овог времена и његових рушевина изникнуће, јасно је, нови свјетски поредак али је, упркос његовим видљивим контурама, још увијек нејасно како ће да функционише. Али, у сваком случају не би требало да буде копија овога који нестаје. И то ће узети доста времена а највише због утемељене моћи доларског финансијског система.

Интеграција БРИКС земаља је носилац тог новог, очекиваног глобалног поретка али још увијек нема институционалну дипломатску агресивност Америке и Запада. Земље БРИКС-а једноставно имају другачији приступ па је њихова стварна моћ у јавности слабо видљива.

Такав глобални и прије свега европски амбијент има утицаја и на функционисање српских земаља.

У Босни и Херцеговини је најактуелније питање новог Високог представника преко којег се преламају и односи у свијету. Дошло је до извјесног ћорсокака у избору јер неке европске земље се противе америчком кандидату, италијанском дипломати Антонију Ландију, и самим тим пресудном утицају Америке у Босни и Херцеговини.

Њемачки амбасадор у Сарајеву, Алфред Гранас, тражи да за новог Високог представника буде консензус у Управном одбору Савјета за имплементацију мира. А кад консезуса није било 2021. за Кристијана Шмита онда је Њемачка то игнорисала и послије тога Русија више није учествовала у том тијелу. И то амбасадор каже без икаквог стида али он ипак живи у „замрзнутом времену“.

Њемачка амбиција да буде „газда“ на Западном Балкану није забрањена али Берлин нема више могућности за такву амбицију.

Њемачка је и даље у великим проблемима и ако се овако настави та земља ће се, процјењују многи хроничари, распасти као држава за наредних око пет година. Источна Њемачка али и Баварска и богате западне савезне државе нису више спремне да дијеле судбину владе у Берлину. Њемачка је федерална држава од 16 држава чланица које имају високу аутономију.

И не би требало сметнути са ума старо искуство – што су већи унутрашњи проблеми све је агресивнија спољна политика. Типични примјери су Њемачка и Француска, земље са највећим дугом у Европи и стопом незапослености од преко 8 процената.

Уз то, Америка, суочена са неуспесима у другим дијеловима свијета, полако се враћа на Балкан. А ту је и Европска унија као самопроглашени сизерен, као и мрежа разних пензионисаних амбасадора. И ту ће бити политичких окршаја као што то најављују „неспоразуми“ око новог Високог представника.

Република Српска ће бити на политичком удару због очекиваног формирања Хрватског ентитета јер се вјерује да даје подршку тој промјени. У таквом развоју муслиманскиу дио Босне и Херцеговине губи досадашњи значај за Запад и топи се његов уцјењивачки капацитет. То ће за многе бити болан процес али и незаустављив.

У свим претумбавањима не би се смјело заборавити да Запад није промијенио своју политику према Србима а јасно је каква је то политика. Не само због тога што Запад споро мијења своју политику него и зато што би промјена значила и признање кривице.

Српске земље директну политичку подршку могу да очекују, у овом времену, само од Русије, Кина је пријатељска али традиционално „уздржана“.

У овом времену може да изгледа да је Русија у српским земљама у извјесној дипломатској дефанзиви али треба знати руску „технологију“. За разлику од Запада који иде само на личности и медијски персонализује политику – Русија се традиционално базира на расположењу народа и на дуге стазе.

И све ће те неизвјесности и напетости потрајати јер актуелни ратови ће бити настављени тероризмом и агресивним медијским ратовима.

Чланак Љепојевић: Њемачка и даље има амбицију да буде „газда“ на Западном Балкану, али више нема снаге за то се појављује прво на ИСКРА.

о. Андреј Ткачов

Страстотерпци Борис и Глеб су зачетници руске светости – први канонизовани светитељи Руске цркве које је признала Васељенска црква. Константинопољ их је признао за светитеље.

Треба рећи да пут страстотерпца – нарочито међу кнежевима – представља упечатљиво поглавље у историји Руске цркве.

Кнеза Игора Черниговског и Кијевског убила је разјарена руља. Јурија Владимирског убили су Татари. Михаила Тверског изболи су на смрт у Златној Хорди. Михаила Черниговског и његовог верног бољара Фјодора убили су у Златној Хорди. Андреја Богољубског су такође убили његови сопствени послушници и издајници…

Многи кнежеви у Русији су пострадали и мученички окончали живот; међу њима је био и Васиљко Ростовски. Све то налази свој одјек у судбини Николаја II, последњег из династије Романов, који је – попут јагњета – такође пошао на заклање.

Први који су препознали светост тог жртвеног чина били су Срби. Свети Николај Жички и Охридски – Николај Велимировић – био је први који је подигао цркву посвећену Цару-мученику Николају у оквиру свог митрополитског седишта код Охридског језера и наручио иконе са његовим ликом.

Јер Срби знају да у њиховој историји пораз и победа често мењају места: неретко победник губи, док поражени тријумфује.

Читава историја Срба почива на Косовској бици кнеза Лазара – бици за Крст Часни и слободу златну – када је човек примио Божје откровење: или ћеш победити и стећи земаљско царство, или ћеш изгубити и стећи Царство небеско. И Лазар је изабрао Царство небеско.

Срби, боље од било ког другог хришћанског народа, знају да се пораз може претворити у победу, док се победа може претворити у пораз.

Пораз и победа мењају места. А цар Николај II, следећи пример Бориса и Глеба, није извукао мач из корица – иако је и могао и умео, па можда чак и желео и хтео да то учини – већ се уместо тога смирио под моћном руком Божјом. А први међу онима који су истовремено и изгубили и победили били су Борис и Глеб.

У њихову моћ се лично уверио Александар Јарославич Невски када се борио против Швеђана на ушћу Неве, где се данас налази Александро-невска лавра. Видео их је огрнуте измаглицом како плове у чамцу и говоре један другом: „Хајде, брате Глебе, пођимо да помогнемо нашем рођаку Александру!”

Дакле, умеју они да ратују, да ударе и да казне. Па ипак, у одређеном тренутку, изложили су своје вратове ножу. И то је била победа, а не пораз.

(Телеграм канал о. А. Ткачова; превео Ж. Никчевић)

Чланак о. Андреј Ткачов: СРБИ ТО НАЈБОЉЕ ЗНАЈУ се појављује прво на ИСКРА.

Wikipedia

Крајем јула 2026. године прочитао сам текст Јована Братића под насловом „Идеолошка сеча кнезова на српској Википедији“.[1] У тексту се јавност обавештава да је Википедија строго опоменула или блокирала девет најпродуктивнијих уредника и администратора српске Википедије, замерајући им русофилске ставове. Занимљиво, само мало нелогично. Наиме, поменута група блокираних и строго опоменутих људи је од почетка рада на Википедији написала више од 18.000 чланака и унела преко милион измена у одреднице, а уз то стигла и да помаже новајлијама и ради на смерницама пројекта. Све то није могло да се уради за три дана, већ је захтевало време. Дакле, ако су ови људи збиља „русофили“, како је онда могуће да за све ово време то нико није приметио.

И не само то: у научном тексту помало рогобатног наслова: „Preuzimanje upravljačkih struktura u samoupravnoj zajednici: kvalitativno poređenje hrvatske, srpske, bosanske i srpsko-hrvatske Vikipedije (Governance Capture in a Self-Governing Community: A Qualitative Comparison of the Croatian, Serbian, Bosnian, and Serbo-Croatian Wikipedias)“[2], објављеном 26. априла 2024. године на једном америчком научном сајту, показује се како је „хрватску језичку верзију Википедије преузела мала група администратора која је увела крајње десничарску пристрасност и отворене дезинформације“ што није био случај са српском, босанском и српско-хрватском Википедијом. Укратко, у овом тексту српска Википедија је добила похвалу због своје објективности и професионализма. Па ипак, ова чињеница очигледно није сметала Википедији да награди хрватске националисте, док је српске професионалце прогласила „русофилима“, а затим их је блокирала.

Након Википедијине „сече кнезова“ још три члана српске редакције, из солидарности према отпуштенима, напустили су ову организацију. Тако их је, судећи по Братићевом тексту, сада преостало свега четворо. И ствари ће у том погледу бити само још горе: између текста на који реферишем и текста који управо пишем, два српска уредника су предложила да се оснује Босанско-хрватско-црногорско-српски арбитрарни комитет (BCMS Arbitration Commitee) који ће надгледати рад поменутих редакција: ако се узме у обзир да је српска редакција десеткована блокирањем њених угледних чланова, мислим да је разложно претпоставити да будуће српске одреднице на Википедији, а посебно оне које су идентитетски осетљиве, неће бити српске. Другим речима: српска Википедија највероватније неће више бити суверена.

Привидна објективност

Подстакнут овим догађајима обратио сам пажњу на неке одреднице Википедије на енглеском, које се тичу српске историје. Рецимо, Бој на Косову.[3] Неколико ствари које су ми запале за очи: прво, међу учесницима битке, насупрот Турцима а поред Срба, равноправно стоје и две албанске племићке породице (Музака и Јонима), што је очигледно последица потребе да се тренутни противправни статуса Косова „историјски“ ојача, јачањем албанске историјске „релевантности“ и „континуитета“ на Косову и Метохији у средњем веку. Истовремено, српско присуство се намерно слаби и зато су у овој одредници ствари постављене тако да су са једне стране Турци, а са друге војна „коалиција“ којом је командовао кнез Лазар.

Википедија је један од основних извора знања за AI четботове, а та чињеница даје потпуно нову димензију „знању“ које се налази на Википедији

Хајде да сада погледамо и цитате: у списку од 96 фуснота, приметио сам само три цитата из библиографских јединица која су објављена на српском језику у Србији, док су сви остали цитати из литературе објављени на страним језицима. Дакле, иако Бој на Косову између Турака и Срба има највећи значај за српски народ и утиче на стварање његовог заветног идентитета, у одредници на енглеској Википедији практично се не користи литература из српске историографије. Пред нама се назире сурови низ аналогија: овај текст, који читалац управо чита, почиње блокирањем и избацивањем српских уредника и администратора из Википедије, наставља се избацивањем доприноса српске историографије на тему Боја на Косову, а све то прекрива насиље над Србима на Косову и Метохију како би оно остало етнички чисто – албанско. И још једна напомена: међу 96 фуснота, само две се односе на библиографске јединице настале пре 1990. године, дакле, пре грађанског рата у Југославији. Ако се зна да се тзв. „колективни Запад“ у тим догађањима није понео баш неутрално, онда је врло разложно претпоставити (и без Фукоове теорије дискруса) да је и литература о Боју на Косову настала као резултат тих политичких интереса.

То показује и овлашна анализа једне од најчешће цитираних књига у одредници о Боју на Косову, а то је књига Косово: Кратка историја Ноела Малколма из 1998. године. У Вики-одредници која је посвећена поменутој књизи[4] доноси се кратак преглед англоамеричких приказа те књиге. Прикази су углавном бесмислени, јер су потпуно нелогични. Ево и примера: један од аутора приказа тврди да је Малколм покушао да не заузима страну у сукобу Албанаца и Срба, док други аутор, хвалећи књигу, ипак даје једну замерку, а то је да Малколм није користио архиве Српске православне цркве. Е па, ако их није користио, то је онда доказ да свим странама није дао исте шансе, односно да је заузео страну оних извора које је користио. Укратко, да је књига тенденциозна. Како је онда могла да буде похваљена? Па зато што се у западној хуманистици не цени објективност истраживања, већ спремност да се послужи политичким интересима финансијера истраживања.

А што се тиче „објективности“ у одредници о Малколмовој књизи, ево још једног занимљивог примера. На самом крају одреднице – дакле, одвојено од других ставова о књизи – помиње се и реаговање Душана Батаковића. Јасно је да се овом позицијом Батаковићево мишљење унапред деградира. Али хајде да на то као заборавимо и кажемо себи: У реду, шта каже Батаковић поводом ове књиге?

Године 2007, Батаковић је написао да је Малколмова књига проалбанска. То је и логично и тачно, јер као што смо видели Малколм није користио архиве СПЦ. Међутим, аутор Вики-одреднице, одмах иза Батаковићеве савршено логичне и тачне тврдње, додаје следећи коментар: „Батаковић је био критикован као један од водећих српских историчара који су током осамдесетих и деведесетих година промовисали српску националистичку перспективу у вези са Косовом.“ („Bataković has been criticised as one of the key Serbian historians who in the 1980s and 1990s advanced a Serbian nationalist perspective regarding Kosovo“). Добро, а шта је српска националистичка перспектива? То да Косово треба да остане у Србији, што је сасвим у складу са међународним правом? Значи, сваки српски историчар који од полази од те међународноправно исправне чињенице јесте националиста, док је Малколм Ноел објективни историчар, иако је превентивно избрисао СПЦ из своје кратке историје Косова?

Идемо даље: Википедија Батаковића представља као историчара и политичара, при чему оно „политичар“ треба да суптилно сугерише да је Батаковићево научно дело и мишљење „запрљано“ политиком. (Видели смо да то није случај). Али, ако се држимо двоструких именовања, зашто је онда у истој одредници Ноел Малколм (1956) представљен само као историчар када је све до 1995. године био новинар.[5] А тај податак, ипак, нешто говори о његовим минорним „научним“ компетенцијама, у поређењу са врхунским српским историчарима, какав је, рецимо, поменути Батаковић (или, рецимо, један Димитрије Богдановић, аутор Књиге о Косову из 1985). Сем тога, можда би читаоцима заинтересованим за књигу Косово: кратка историја био занимљив и податак који се не наводи у тој одредници, а то је да је Ноел Малколм тренутно председник Англо-албанске асоцијације.

Историја по четботовима

И тако долазимо до питања о тајмингу и политичкој оријентацији Википедије. Зашто је то питање баш сада толико важно? Одговор је јасан: због вештачке интелигенције. Наиме, Википедија је један од основних извора знања за AI четботове, а та чињеница даје потпуно нову димензију „знању“ које се налази на Википедији. Без вештачке интелигенције, Википедија је била утицајан извор „знања“, али је и даље била само један сајт међу другим сајтовима. Дакле, постојала је могућност да се о некој ствари обавестимо и на другом месту.

У дигиталном добу истина није урезана у камен, него се непекидно мења у корист онога ко има моћ да је мења. Србија ту моћ тренутно нема

Међутим, уколико AI четботови заиста постану доминантни извор „знања“, упијајући у себе Википедију и друге слично оријентисане сајтове, тада ће то „знање“ постати једино „знање“, јер ће људи сурфовање по сајтовима готово у потпуности заменити поверењем у AI четботове, који ће такође имати своју политичку оријентацију. Да је тај процес преласка „Википедија-знања“ са Википедије на AI четботове у току говоре и подаци по којима је посета Википедији између 2023. и 2025. опала за 23 одсто. Сем тога, треба узети у обзир још једну чињеницу, а то је унутар-амерички идеолошки сукоб. Тај сукоб се преноси и на Википедију, па сада није више чудно што се у самој Америци[6] праве истраживања која показују „леву“ политичку оријентацију Википедије. Најзад, у истом овом контексту треба споменути и изјаву њеног суоснивача Ларија Сенгера. Он је приметио да је Википедија рано препозната као пропагандно средство и да је недостатак управљачке структуре омогућио да се у обликовање њеног садржаја укључе и „академске“ институције као што је ЦИА.[7]

Догађаји око Википедије којима сам започео свој текст, као и анализа одреднице о Боју на Косову на енглеском, показују да не треба бити наиван и веровати да ће неки (привидно) транснационални ентитет обезбедити објективно знање до кога ће се допрети једним кликом миша или додиром јагодице прста. У дигиталном добу истина није урезана у камен, него се непекидно мења у корист онога ко има моћ да је мења. Србија ту моћ тренутно нема, а када је у питању Википедија и четботови који се хране „знањем“ из Википедије ту моћ сасвим сигурно још дуго неће имати.

Ако смо народ и ако смо држава, онда би требало да ову истину схватимо врло озбиљно, али без претераног ресентимана или очаја. Очигледно је да морамо да обезбедимо сопствену дигиталну презентацију чињеница везаних за наш национални идентитет. Уколико то не учинимо, врло је могуће да ћемо у блиској будућности сопствени идентитет, сопствену културу и сопствену историју сазнавати готово искључиво преко дигиталних платформи које нам неће бити наклоњене, што ће се, наравно, одразити и на садржај „знања“ о нама самима, а консеквентно томе и на начин на који посматрамо сами себе.

Слободан Владушић је српски универзитетски професор, књижевник и есејиста. Ексклузивно за Нови Стандард.

_________________________________________________________

УПУТНИЦЕ:

[1] https://standard.rs/2026/06/25/ideoloska-seca-knezova-na-srpskoj-vikipediji/

[2] https://dl.acm.org/doi/10.1145/3637338

[3] https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Kosovo

[4] https://en.wikipedia.org/wiki/Kosovo:_A_Short_History

[5] https://en.wikipedia.org/wiki/Noel_Malcolm

[6] https://manhattan.institute/article/is-wikipedia-politically-biased

[7] https://rt.rs/svet/195097-vikipedija-koju-je-uredjivala-cia-postala-je-sredstvo-propagande/

Извор: Нови Стандард

Насловна фотографија: Planet Volumes/Unsplash

Чланак Слободан Владушић: Српска историја у раљама Википедије се појављује прво на ИСКРА.

И када се, на крилима српског литијског отпора, највише говорило о српском интегрализму, свако иоле проницљивијег ока лако би уочио да се ту самоутрпавају разни смутљивци и дневнополитички профитери, никада до краја не појмивши да српски интегрализам није закрпа за њихове личне и политичке брљотине нити поштапалица за незнавене говоре, нити судбину српског народа као Цјелине они држе по својим џеповима, па да њоме располажу.

Трубили су и данас некад трубе чиновници владајуће гарнитуре у Србији о српском интегрализму, на оба ока жмурећи на дезинтеграцију Свете Земље Метохије и Косова из Србије, трабуњали политичари из Српске између двије плећке и покрадена тендера, гађали се интегрализмом тихи и бучни Срби, проСрби и квантни Срби у Црној Гори, кад им је ваљало и за шта им је ваљало. Но квантни интргрализам је као квантна механика: што тим Србима даш више енергије/моћи, мање им знаш српску позицију, осим пред изборе кад нагрну у цркве и међу народ (и тако у свим српским земљама).

Но и тада и данас српски интегрализам значи да су Срби – Једно, један народ, једна химна Богу правде, једна застава, једна Црква, један језик (од глагољивих писмена Ћирилових до данас), једна књижевност (она у којој су и Св. Сава и Стефан Лазаревић и Гаврил Венцловић и Његош и Кнежева Вечера и Црњански и Андрић и Анђелко Крстић). Различно у формама, Српство је увијек Цјелина јер само је један Завјет видовдански. То што данас узимате “српски интегрализам” да њиме се међусобно гађате, то што данас, када је погодно, трчите по Моћ у Београд, а сутра бјежите од Београда – свакоме на образ, колико га је остало. Да заиста знате шта је српски интегрализам, не бисте никад ту велику ријеч употријебили да још подијелите, одијелите и разбијете.

И данас, као и раније: за мене је мјерило Српства оно што узвишеношћу постане дио нас свих, Цјелине, српски интегрализам није ни парола, ни идеолошка поштапалица већ вјечито начело опстанка у Завјету предака, оно што што остаје да би човјек, што каже Хомер “увек одличан био и све да надмаши друге

предака својих да не срамотим што најбољи беху”…

(Телеграм канал о. Дарка Ристова Ђога)

Чланак О. Дарко Ристов Ђого: Српство је увијек Цјелина се појављује прво на ИСКРА.

Иран све више постаје узор међународног понашања за Русију.

Узор који је, нажалост, недостижан.

Након што је министар спољних послова Азербејџана Бајрамов посетио Кијев – где се руковао са Зеленским, а затим положио цвеће на споменик погинулим украјинским неонацистима – у центру Техерана освануо је плакат. На њему је била приказан свињац украшен заставама Азербејџана и Украјине, уз фотографије двојице министара спољних послова, Сибиге и Бајрамова, како се рукују (са прецртаним лицима), као и натпис:

„АКО СЕ ДРУЖИШ СА СВИЊАМА, ГРОКТАЋЕШ КАО ОНЕ.“

Браво!

Али тај плакат би, пре свега, требало да виси у Москви!

Остаје мистерија зашто нисмо упутили бар ноту протеста поводом овог знаковитог контакта. Или, боље речено, ту уопште нема мистерије: Баку-лоби овде код нас делује на највишим нивоима – да и не помињемо институције за међународне односе које су Алијеву послужиле као „алма-матер”.

А ево још једног знаковитог детаља: недавно се појавила вест да је Турска продала Украјини 70 балистичких ракета ATACMS и 12 лансера M270, уз одређену количину друге муниције. Тврде да је реч искључиво о бизнису. Па, ако је то само бизнис, можда ми треба да обуставимо увоз воћа и свега осталог из Турске? Или то није разлог да се амбасадор бар позове на разговор ради објашњења? У међувремену, турски министар спољних послова Фидан држи предавања на МГИМО-у и подучава наше студенте.

Или узмимо, на пример, ону српску момчину Вучића: недавно се братимио са Зеленским и донета је одлука да се пружи помоћ – макар и симболична – кијевском режиму. На фотографијама се чак види српски официр како поздравља украјинског диктатора; био је то пријем пропраћен великом помпом. У потпуности разумемо незавидан геополитички положај Србије, али како да сваримо сву ту јебену гадост?

Иран нам нуди одговор. Е, то је земља која се држи принципа.

(Телеграм канал „Старый Шахтёр“; превео Ж. Никчевић)

Чланак Дмитриј Селезњов: СВЕ САМЕ МОМЧИНЕ се појављује прво на ИСКРА.

Чланак Михаило Меденица: Суза монаха се појављује прво на ИСКРА.

Поводом недавне смрти велике српске глумице, певачице, списатељице и сликарке Оливере Петровић, познатије као Оливера Катарина, преносимо интервју који је са овом дивом југословенске кинематографије и музичке сцене својевремено урадила редакција Гласа са Цера.

Разговор водило: Уредништво Гласа са Цера

Шта вам је дало снагу да не

поклекнете у свим овим годинама

прогона?

-Застрашујући осећај да цео мој

народ нестаје, селa се празне, деца се не

рађају, а млади у безнађу одлазе у свет.

Србија понижена и гладна гуши се у

мукама. Желела бих да пробудим

солидарност у народу који би требао да

јавно и без страха покаже презир према

лопужама и лицемерима. Требало би да

будемо мање себични и да препознамо

превару кад нам слаткоречиво нуде жуту

дуњу као из народне песме: „Споља жуту,

а изнутра горку“. Нажалост моћна

антисрпска пропаганда скоро да је

убедила и наш народ да смо сви ми лоши

и од горих најгори. Ми јесмо морално

пали али то се са свим народима увек

дешава у кризним временима. Ипак ја

знам да постоје дивни сачувани млади

људи, са којима се једино и дружим, јер

моја генерација је пала уз часне изузетке.

Снагу ми даје дубока вера да ће та

младост спасити Србију. Због тога Марија

остаје на пркосима, јер не сме да

изневери те дивне младе Србе, који јој

верују. Од Јевреја треба да се учимо

солидарности. Вековима су се

поздрављали са: „Догодине у

Јеруслаиму―. Веровали су и вратили се.

Ова наша а битка тражи чврст став и

велику храброст, а она се рађа из љубави.

Да ли сматрате да ће некада

доћи то боље сутра за Србију?

-Без обзира на интересе великих

сила и приче о Давиду и Голијату и без

обзира на окупацију глобализма и

транзиције ми осећамо неизрециви бол

што нам отимају Косово. За неке је

Косово српски Јерусалим, за песника је

најскупља српска реч, а за мене је Косово

срце српског народа. Како ћемо да

живимо без срца?! Велике не интересују

светиње малих народа. Њихова једина

светиња је интерес. Блер се хвали ових

дана како је он одлучио да бомбардује

Србију. Какав то мора бити подлац, када

може да хвали како је убио Милицу на

ноши?!

Ми јесмо мали народ али нисмо

безначајни. Светској цивилизацији смо

дали многе генијалне умове: Теслу,

Миланковића, Пупина, Андрића,

Црњанског и Мокрањца. Чувени Карајан

је када су га питали ко су највећи

композитори света рекао: „Мокрањац и

Бетовен―. Лубарда је бацио у сенку

великог Пикаса.

Нема тих плаћеника и тих мангупа

који нас могу убедити да смо безначајни

и никоговићи јер ми знамо: „Нетко бјеше

Страхињићу Бане.― Верујем у младост

која је читала наше епске песме и они ће

спасити Србију.

У овој земљи култура се не

поштује већ се чак и понижава, што

видимо из вашег, као и случаја Еве

Рас. Како по вама подићи културну

свест у српском народу и како се

борити против шунда којег над

нуде?

-Борим се мојим ставом и тиме што

могу да увек напуним салу, у

неравноправној борби са онима који су

миљеници режима. У време Турака

лакше смо чували своју културу него

данас. У ропству је наш народ певао своје

епске песме које су га снажиле, а оне су

наша Илијада и Одисеја, славио је своју

славу и чувао икону. А данас неки

неартикулисани звуци бију са свих страна

јер зна непријатељ ону Платонову: „Ако

хоћеш да поробиш један народ, само му

пуштај страну музику.― Присиљавају

младе певаче да уче неке трилере, по

броју тих завијања наводно се одмерава

квалитет.

Нек’ преслушају Мокрањца и нашу

духовну музику, увериће се да тога у Срба

никада није било, док није дошао гранде

план како срушити идентитет нашега

народа. Ми присуствујемо општој

деградицији свих вредности. Ако то није

државни програм зашто се не заустави?

Свесно се распламасава самозаборав. Ко

смо, одакле смо и где идемо. Они који о

свему овоме јавно говоре долазе на све

могуће црне листе, не могу да добију

новац за своје идеје, а може им се

догодити као мени што су ми целу улогу

из филма „Чарлстон за Огњенку―

избрисали, тако да моја улога у

иностранству не постоји.

Ја могу да певам у музеју

Гугенхајм у Њујорку, али кад год

покушам да организујем концерте у

Србији, бивам минирана. Једини

изузетак је био када је градоначелник

Ђилас дао новац за други концерт у Сава

центру, где сам пре концерта доживела

праву тортуру и притисак да откажем

концерт, што ипак нисам и одржала

концерт по немогућим условима, да би

касније била покрадена.

Познато је да пет-шест певача који

су у милости код режима већ годинама

певају по трговима што све финансира

држава. Иако смо јако сиромашни ми

широке руке помажемо певаче из

Хрватске. Тако Северини дају 20 000 евра

за прославу шљива у општини где су

просечне плате око 15 000 динара (какве

везе има она са шљивама?) Јосипа Лисац

у Нишу је имала већ два концерта. Ја

нисам могла да добијем ни динар за свој

концерт у Нишу, због чега сам се суочила

са многобројним организационим

проблемима, а опште је познато да сам ја

Ниш прославила у свету песмом „Нишка

бања―. Због те неправде и малтретирања

позлило ми је, добила сам притисак са

220 са 12о, тако да су лекари тражили да

откажем концерт. Одвели су ме у

болницу, где су се лекари борили за мој

живот. Нагло ми је притисак спуштен на

6о са 40 и једва сам преживела. Ја сам

ипак изашла и певала публици. Хрвати

чувају своје тржиште, а Срби не

размишљају о опстанку својих људи.

Шта је у ствари корен толике

мржње према Вама?

-Једном ми је један полицајац

рекао: „ВАС ПОШТЕНЕ ЋЕМО

НАЈДУБЉЕ УКОПАТИ!― И ево укопавају

ме већ деценијама али народ не дâ, да ме

укопају заувек. Сва та мржња према мени

пренела се и на мога сина који је пре

десет година морао да оде из земље, јер

нисмо имали од чега да живимо. Вратио

се после заиста великог успеха у

Шпанији, где се пробио као сликар и

имао два клуба од којих је један постао

најелитније место у Мадриду, где су се

скупљали Алмодоварови глумци,

сликари, песници и други. Дошао је у

Србији где је за њега било све затворено.

Осмислио је неколико сјајних идеја како

да доведе врхунске уметнике у Србију.

Жеља му је била да се објави конкурс за

скулптуре које недостају Београду и да се

подигне на Ушћу из воде једна велика

скулптура која би била као светионик

Београда. Међутим сви центри моћи су за

њега били недоступни и он је по друг

пут схватио да мора да иде из земље. Тако

Србија губи своје талетне и способне

људе. Ја мислим да се овде ради о

свесном изгону квалитетних људи који

нису њихови. „Мајко―, рекао ми је једном,

„да нисам био толико успешан у

Шпанији, помислио бих да сам

неспособан.―

Како смо мој син и ја способни у

читавом свету, а неспособни у Србији? Он

је у Шпанији где није знао језик, нити

имао ниједног познаника успео да се

избори за статус а његова платна су

угледни Шпанци куповали и поштовали

га, а овде на њега гледају као на

губитника. На његову изложбу из

министарства културе нико није дошао.

Међутим народ је уз мене. Народ веома

добро зна ко сам ја и нису баш сви

заглупљени емисијама које су

измишљене да испирају мозгове. Чим

крочим на улицу доживим изливе љубави

и подршке. Народ ме искрено храбри и

моли да издржим. Зна народ да га нећу

издати.

Председнику Тадићу сам пре пола

године по наговору председнице

скупштине Славице Ђукић-Дејановић

упутила писмо у коме га подсећам да је

комисија пропустила да ми додели

националну пензију, иако је опште

познато ко је све добио. Госпођа Славица

ме је позвала телефоном и саопштила да

је то писмо предала Тадићу који је рекао

да ће учинити све што је у његовој моћи,

и да ће ми се лично јавити. Никада се

није јавио, а пензију нисам добила. И ја

му се захваљујем сада на бризи о

положају истакнутих уметника у овом

друштву.

Расту неки други Срби који ме

поштују и воле и сигурна сам да ће кадтад исправити ову неправду која се

систематски спроводи деценијама нада

мном.

За све што се у скорој будућности

буде догододило са мном и са мојим

сином сматраћу одговорним лично

председника Тадића који је показао

потпуну незаинтересованост за моју

ситуацију, иако је у потпуности

обавештен.

Госпођо Оливера, такво је

стање нажалост у целој Србији.

Желе да од нас направе имбециле,

да лепо ископирају Орвелову

„1984“-у и да над нама суверено

владају.

-Ви млади то нећете дозволити.

Српска млада свежа памет мора да се

уједињује, јер ово је стварно више

немогуће. Невероватно је шта ми

гледамо. Ово шта раде са Евом Рас, то

није срамота, то је злочин! Ако једној

госпођи са 70 година одузму бедних 18

000 динара да нема од чега да живи, то је

убиство. Значи неко хоће да је уништи

зато што она храбро говори оно што

мисли. Само зато! Други разлог не

постоји. Више ми је мука колико је то

одвратно.

Позната је Ваша љубав према

Русији и према руској култури и

уметности. Можете ли нам нешто

више рећи о томе?

-Ја волим руски народ који је

изузетно страдао као и српски народ. Нас

западњаци погрдно зову „бизантинцима―,

као да је велика империја Византија

нешто чега се треба стидети, иако је

трајала дуже и од Хабзбуршке и Римске

империје. Разорена и похарана данас је у

западним уџбеницима заступљена са

једном иконицом. А њено драгоцено

благо после пада Цариграда крсташи су

довлачили са својим бисагама заједно са

скупоценим књигама, поезијом и

романима и тим благом су пунили своје

музеје, па се данас хвале са том

раскошном лепотом као да је њихова.

Руски језик са словенским кореном

је веома близак српском. Повезује нас

православна вера и нажалост иста

трагична судбина. Експеримент са

комунизмом је оставио крваве трагове

над руским као и нашим народом.

Транзиција тресе и Москву и Београд,

само смо ми мали, а Русија је моћна и

велика.

Западњаци мисле да се све може

само рацијом објаснити. Они не схватају

ирационални однос руског и српског

народа који је увек био победнички. Тај

однос је судбински. Ту реч судбински су

Руси прихватили од нас. Руси су

најобразованији народ у Европи, а тај

културни запад никада није схватао да

разликује Чехословачку од Југославије.

Колико је само младих Руса изгинуло на

Сремском фронту. Зар Цар Николај II

Романов није заратио због нас?

Треба читати а не лупетати како

нам Руси никада нису помогли. Колико су

само бели Руси учинили за нашу културу.

Наш краљ Александар I Карађорђевић их

је примио широкогрудо и са поштовањем

и није ту белу руску елиту понижавао као

што су то чинили на западу већ им је дао

могућност да се баве својим занимањима,

па су тако многи руски инжењери

пројектовали најлепше зграде којим се

данас дичимо у Београду. Руси су нам

такође донели и бели балет. Њихови

педагози су усавршавали наше глумце па

бих могла да ређам и ређам, како су баш

бели Руси израдили план за изградњу

Калемегдана, као и генерални

урбанистички план за Београд. Хвала

братском руском народу што добро зна

шта значи душа и колико она сија и

колико боли.

Били сте у Америци и какав су

утисак Американци на вас

оставили?

-Својевремено је генерал Тус за

време бившег режима послао једног

пуковника да ме у дванаест сати доведе у

хотел „Бристол―. То је било пре него што

је погазио своју заклетву. Довели су ме у

дванаест сати да ме питају не много

интелигентно да ли би волела да ми

организују концерт у Лондону или у

Москви. Наравно да сам се насмејела, јер

нас глумце често потцењују.

Познато је да су многи у свету

сањали амерички сан о благостању,

слободи и људским правима, али

нажалост Америка је изневерила саму

себе и од симбола слободе се претворила

у строгог и немилосрдног полицајца за

време Клинтона и Буша. Штета, јер су

пропустили шансу да свету покажу да

може много лепше и хуманије. Сада све

чине да нас убеде да је отимање Косова

праведно и по међународном праву.

Амерички народ мислим да је

необавештен а овде се неки понашају као

да их није родила српска мајка, уосталом

чујем да и тај појам мајке хоће да укину.

Додуше и за време комуниста причало о

неким колективним мајкама. Ко беше

Југовића мајка? Јел’ то беше она која

призиваше међународну правду: „Немој

сине говорити криво.― Ја се ево тога

држим.

Ваш однос према

православљу?

-Ја сам верник. Припадам

православној цркви. Сматрам да је вера

јако битна, а мени је лично вера много

помогла. У моментима мојих

унутрашњих падова, када су притисци и

застрашивања били толико моћни вера

ме је спашавала. Свим својим бићем сам

православна душа.

Можете ли нешто за крај да

поручите нашим читаоцима?

-Свима нама је јако тешко. Наравно

то није случај са лоповима који су нас

опљачкали, њима је дивно. Видите где и

како живимо, па вас молим да добро

размислите за кога ћете сутра гласати. Не

допустите да за јефтине лажи испаштате

годинама после!

Глас са Цера, број 17, септембар 2010.

Чланак Оливера Катарина: Косово је срце српског народа се појављује прво на ИСКРА.

Слободан Рељић

УМ није суд који треба да се испуни, него ватра која треба да се распламса.

Сетих се ове хиљадугодишње Плутархове (46 – 120) мисли док настојим да опишем суморно стање у образовању у Босни и Херцеговни. Добра је за наслов, верујем.

У Кантону Сарајево постоји нешто што се колоквијано-чаршијски назива Наставни материјали. Министарство образовања, науке и младих Кантона Сарајево је у априлу 2018. то одштампало па полуилегално доставило школама, односно ђацима и наставницима хисторије. (Срби тај школски предмет зову историја, а Хрвати повијест.)

Материјали нису слани ни издавачима уџбеника ни библиотекама. Ни јавност није обратила пажњу. Медији нису постављали питања. Ствар је за „на руке“, али – од „наших“. Од Комисије коју је формирао Кантон.

Комисија је пре слања материјала у јануару 2018. године на Одсјек за хисторију Филозофског факултета у Сарајеву привела наставнике основних и средњих школа и представила им – Наставне материјале за изучавање опсаде Сарајева и злочина геноцида почињеног у Босни и Херцеговини у периоду од1992. до 1995. године у основним и средњим школама у Кантону Сарајево. Ето, то су Наставни материјали.

То је оријентир за „добре Бошњаке“ на најважније питање – „шта да се ради“ – а у полухаосу који је логично настао у држави коју су њени конструктори оставили као „чардак ни на небу ни на земљи“.

Све што се дешавало 1992-95 је описивано како је коме кад требало, а после рата још више замотавано. Полови из ових ратних прича су се све више удаљавали. Приступ Бошњака је најближи извештајима из Дневног аваза. (Слоган листа је – Аваз иде први. Вијест која не губи вријеме чекајући провјеру.)

Историчар са Филозофског факултета у Бањалуци проф. др Драгиша Д. Васић, из чијег текста смо посудили ове детаље о Наставним материјалима, наводи парадигматични случај Карла Билта.

О чувеним „Маркалама“, које су на крају довела до НАТО-бомбрадовања Срба, а што је Алија Изетбеговић чекао две године, Карл Билт – преговарач за мир у БиХ испред Европске уније и први „високи представник међународне заједнице“ у БиХ – у мемоарима Мисија мира сведочи:

„Послије гранатског напада у фебруару 1994. године дуго се расправљало о томе одакле је граната испаљена. Испитивања УН вршена су у разним правцима, интерно су циркулисале анализе које су сматрале да је вјероватније да су испаљене са простора које контролишу муслиманске снаге. Требало је да пуцају на своје да би после победили Србе, а онда навели НАТО да бомбардује. Таква је требала да буде логика цинизма.“

И кад је на исту пијацу августа 1995. године опет пала гранта, још „сумњивијег порекла“, моментално креће масивна војна акција НАТО пакта на Српску: „Као неко чудо, све је било спремно када је граната пала на Маркале“, вели Билт помало иронично, као да није учествовао у свему.

Па ништа. Он је обавио посао. Глупо му је да се прави да је све било као у муслиманским медијима, а не би било фер према сарадницима из Трилатерале да све огољује. Кад дође време. Сваки важан моменат у грађанском рату у БиХ који су наметле западне силе је овако двостран. И оспорив. Озбиљно оспорив.

То неће спречити састављаче Наставних материјала да се самолажи држе к’о пијан плота.

Самолаж је повелик део свих скорих историја. Чак и оних којима груба истина не би нанела поништавајуће штете.

Али, таква је наука, а посебно историја као наука. То је данас њена најважнија улога. Јер, што је знао Орвел: Лаж је истина! И: „Што друштво више уапада у лаж, то људи више мрзе оне који говоре истину.“

Наставни материјали су стамен и беспризоран покушај да се за децу створи таква историја. Историја која ауторитативно дефинише и преноси норме и вредности тог друштва. За нашу децу „ми“ морамо бити важни. Најважнији. На томе се подиже друштво. Ако нешто фали, додамо.

Емил Диркем (1858-1917), један од најбољих познавалаца оног што ми зовемо „европско друштво“ кад је оно било здраво и оријентисано, тврдио је да „друштво може преживети само ако међу његовим припадницима постоји довољан степен хомогености, учвршћујући у детету од самог почетка битне сличности које колективни живот затева“.

Друштво мора подићи друштвену солидарност, појединац мора доживљавати да је друштво важније и моћније од члана друштва.

Образовање, „а посебно настава историје, осигурава ту везу између појединца и друштва“. Дете „да би постало привржено и повезано с друштвом, мора у њему осећати нешто што је озбиљно, живо и моћно, што доминира над личношћу и чему оно такође дугује најбољи део себе“.

То је европска вредност. Диркем је објашњењавао функције образовања у друштву у коме је елементрано школовање обезбеђено за све и зове се бесплатно, односно – плаћа га држава свима. (Богати, наравно, издвајају своју децу, јер они су каста која не жели, нити може да замисли, да потпадне под демократизирајућу плиму. Њихова деца иду на најоглашеније школе где их спремају да владају. Али, то није тема овог писања.)

Објашњавајући свој приступ Диркем је узимао пример Америке у којој су се скупили свакакви и са свих страна те је хомогенизација друштва била велики посао. Ту се појављује заједнички школски програм – сви уче о утемељитељима САД, о уставу, о Абрахаму Линколну који креће из преријске колибе па хватајући се знања стиже до Беле куће, растужују се и јуначе над Аламом, вежабају мржњу кроз усмеравање стрела на Антонија Лопеза де Санта Ану… То Америку окупља и чини не само могућом, него ју је и учинило – моћном.

После Диркема најважније уџбеничко разумевање западне вредности образовања долази од Талкота Парсонса (1902-1979). Овај Американац је направио разлику између примарне социјализације, која се одвија у породици – родитељи, деца, рођаци – где влада благонаклоност и емаптија и „чворног средства социјализације“ – школе.

Дете преко школе улази у живот у коме ће живети. Школа је друштво у минијатури.

Ту дете схвати да су с друге стране они које је породица као и њега његова мазила и спремала да буде „најбољи“. Мораће се борити до последњег даха. Школска правила и сазнања су темељ оног што треба знати и око чега се кретати у животу.

Парсонс је ту додао и – меритократију. Успех у друштву треба да се заснива на личним заслугама, таленту, интелигенцији пре него на наслеђу, богатству и вољи већине, наглашао је. Школа је прва у тако постављеном друштву.

Наравно, да је то остало као велика идеја која чини такво друштво привлачним, али она – чак ни у школи није остварива.

Парсонс је додао и тврдњу да је школски систем „важан механизам којим се одабирају појединци за будуће улоге у друштву“. Ко ће да ради и гради, а ко да води то друштво.

Наравно, БиХ је тако створена да не може да прихвата те европске вредности. Њен образовни систем се дели – као што рекосмо на три правца вредновања и тумачења (три конституивна народа) – што је слика садашњости али и пројекција будућности. Никакве назнаке коегзистенције нема. Нити се осмишљава, нити се утемељује.

Англосаксонско управљање интересним зонама по принципу „завади па владај“ је кроз рат, а и кроз дефинисање употребљивог мира, показало – да уопште не брине о хомогености, солидарности, заједничком напору. Напротив!

Ту и тамо појавиће се неки теренски радник на реформи образовања (послан да учи дивљаке а за високе дневнице) који ће подсетити да ваља радити како је Савет Европе препоручио још 2000. године – да се привремено обустави подучавање о тој осетљивој теми док „хисторичари у БиХ – уз подршку међународних стручњака – не утврде заједнички приступ изучавању овог периода у БиХ“. Али то се не дешава, ево већ трећу деценију.

А кад се то каже, то ће покренути и подсећање да је октобра 2001. Комитет министара Савета Европе усвојио и Препоруку о настави историје у Европи у XXI веку (у читавој Европи, човече!), у чијем Додатку су наведене злоупотребе наставе историје. „Настава историје не сме бити средство идеолошких манипулација, пропаганде, нити се смије користити за заговарање идеја нетолеранције, ултранационализма, ксенофобије, расизма и антисемитизма.“

Има ту још дивних реченица и одредби, али нормалан човек зна да нема смисла смарати се и памтити све те досетке чиновника који седе негде далеко у стакленим зградама и живе од тога да министрима спремају материјале за састанке који ће се памтити и цитирати, кад треба. И толико.

Помињани професор Васић ће показати да се, после сви ових великих речи и упозорења, у оним Наставним материјалима се (где се појављује бошњачко разумевање) на странама 25 и 28, „у исту раван стављају: страдање Јевреја у Другом свјетском рату и страдањe Муслимана/Бошњака у рату у БиХ 1992–1995. године, те злочини нациста и злочини припадника српских оружаних снага у грађанском рату у БиХ. Тиме су омаловажене жртве Холокауста. Доведени су у везу са нацизмом Срби, посебно из БиХ, чији преци су у Другом свјетском рату пружили масован отпор том злу, доживјевши од њемачких и хрватских нациста: Јадовно, Јасеновац, Гаравице, Шушњар, Стари Брод, Пребиловце, Дракулић, Козару… – злочине које својим обимом и суровошћу, нажалост, немају премца у историји Јужних Словена и шире.“

Тако је један Адиб Ђозић, са Универзитета у Тузли, решио да утемељи нову наставну дисциплину – Социологију геноцида.

„Ми управо заговарамо исти приступ изучавању холокауста над Јеврејима и геноцида над Бошњацима, јер су по бруталности, окрутности, намјери уништења и свим другим геноцидним карактеристикама, ова два злочина готово потпуно истовјетна.“

Др Ђозић се подигао у СДА, па после у Странци за БиХ. Његове мисли нико ван бошњачких кругова није узимао научно релевантним.

Да би ствар била још гора, у току су процеси, политички, подржавани са Запада, како БиХ треба да постане грађанска држава, у којој би бошњачка/муслиманска већина наметала и власт, и расподелу, и наук… Шта је било знају само они. Без гласова који би кварили идилу.

Тако да би деца из пола државе требало да уче како су им родитељи ратни злочинци, како су све оне књиге на које могу наићи у библиотекама чиста лаж… Али, њихова срећа, да је дошао тренутак да им све објасни једна комисијица у којој су „упосленици Универзитета у Сарајеву: предсједник поменуте Комисије проф. др Зијад Шехић, са Одсјека за хисторију Филозофског факултета, и два њена члана др Месуд Шадинлија, са Института за истраживање злочина против човјечности и међународног права, и мр Јасмин Медић са Института за хисторију“.

Дакле, пошто су њихови родитељи „злочинци“, јасно је да су то били и Немањићи, и Милош Обилић, и Лазар… А цар Душан највећи… Ту негде је и Црни Ђорђе, и краљ Александар наравно… до тога да тако зли Срба нису показивали разумевање да је за све најбоље да им животе уреде поглавник Павелић и СС Ханџар-дивизија…

Не претерујемо. Ђаци у главном граду Федерације имају „једини уџбеник на свијету у којем се у повољном свјетлу приказује једна СС дивизија. Ријеч је о 13. СС дивизији ‘Ханџар’, која је била углавном попуњена муслиманима из БиХ.“ (Проф. Васић, вероватно, није прегледао украјинске уџбенике.)

Ту су и конкретна делања: кад Скупштина кантона Сарајево у октобру 2016. крене да преименује сарајевску школу „Добрашевићи“ сете се Мустафе Бусулаџића, „најистакнутијег припадника организације ‘Млади муслимани’.

М. Бусулаџић је у Другом свјетском рату био: стипендиста фашистичке владе у Риму, спикер на радију у Риму, сарадник јерусалимског муфтије Емина Ел Хусеинија, предавач имамима 13. СС дивизије у Губену (Њемачка), аутор више текстова у штампи у којима је промовисао идеологију и ратну политику НДХ и окупаторских фашистичких сила. [Види: Tarik Haverić, Kritika bosanskog uma. Ogled o jednom historijski fiksiranom mentalitetu, Sarajevo, 2016, 75-84; Husnija Kamberović, „Slučaj Mustafe Busuladžića – sa povijesne margine ka politikantskom centru“, Na margini povijesti: zbornik radova, Sarajevo, 2018, 121-134)“] И, ето. Али, то су само детаљи великог пројекта.

Можда се сада на Западу мало држи до Диркема и Парсонса, али баш зато Запад и није цивилизација чије је владање светом пријемчиво. Иако се они труде.

Док је било Диркема није било Макрона, док се слушало Парсонса није било могуће да све поклопи памет профила Доналда Трампа.

Разумном јасно.

Чланак Рељић: Како су кренули, Бошњаци ће за злочинце прогласити и Немањиће и Црног Ђорђа и краља Александра се појављује прво на ИСКРА.

Осмог јуна 1880. године на састанку Друштва љубитеља руске књижевности, током откривања споменика Пушкину, Достојевски је одржао велику беседу о песнику. Њу су анализирали, аплаудирали јој, критиковали је, писали о њој у часописима још много година касније. Већина се задржавала на речима Достојевског о улози руског народа, коју је Пушкин осетио и јасно изразио. „За руског човека светски задатак је само у светској срећи, без ње се неће смирити“, – критичари су напамет цитирали Достојевског. „Туге других народа нама су готово драже од сопствених туга“, – изводили су суштину његових речи.

Спремна сам да поверујем да је Достојевски у време кад још није било камера и диктофона био исправно схваћен, јер се ти закључци сасвим уклапају у целокупно стваралаштво и Пушкина и Достојевског. На заседању је био присутан и Тургењев, добро је говорио, забацајући главу уназад и правећи театралне паузе. Али јако су аплаудирали само Достојевском, који је говорио да је, по Пушкину, руском човеку предодређено да испуњава своје постојање патњама због туђе несреће, да тугује само зато што тугује други, мој ближњи, и да ће руски човек на крају унети у цело човечанство смирење и веселу простоту смирења (прочитајте последње речи више пута: „веселящую простоту смирения“, оне су важне). До тада Рус неће престати да буде страдалник. И Пушкин, осетљивог духа, предвидео је ову руску мисију. Исти тај страдалник, додао је Достојевски, постојаће заувек и после Пушкина. Док не наступи свеопшта људска срећа, руска душа неће наћи мир.

Слушаоци су били запањени баш овим делом говора. Неки су чак пали у несвест. Сви су били одушевљени овом јасно изговореном мисли великог писца о великом песнику. Мисли о урођеној за руског човека жалости због туђе несреће. „Да није он у ову салу, препуну људи, донео дух самог Пушкина? – питала се публика. – Говори о Пушкину тако једноставно, не уздиже, као Тургењев, главу, не прави паузе“. „Живети, патећи тугама због свечовечанских страдања“, – зачарано су понављали људи. Потом су критичари у часописима додавали детаље: „То су најдубље особине наше националности – постати брат свим људима, не цедити друге народе као лимун, већ из њих издигнути најбоље и укрепити их у братству. Постати свечовек, ако хоћете! Руско срце је за то предодређеније од свих других срца!“ И то је Достојевски извео из Пушкина, јер је Пушкин био истински народни песник. Не сеоски, који познаје живот народа изнутра, већ у својој суштини – руски народни. И све то је из њега излазило кроз руски језик. А у руском језику Пушкин ништа није стварао мучно, он је у њему слободно лебдео као орао на небу. И Достојевски је на седници узвикивао: „Верујте у руски народ!“

Ево на шта су сви били фокусирани, али главне речи је ипак изговорио о Тањи Лариној, и у њој је кључ свега.

„У Тањи?! – годинама је шушкарала публика. – Да, Пушкину је књижевност захвална на интелектуалном расту, у њему је процветала. Али да је Тања – срце целе Русије, њен кључ? Шта је ово?! Отерала је од себе страдалника Оњегина, препустила се старцу генералу, за кога се није удала из љубави. Изнајмила се, продала! И која је њена врлина?! Тања – пророчанство… Ха! Она је морални ембрион“.

А Достојевски је у свом говору страствено питао: „Па Тања, да ли је то – ембрион? После њеног писма Оњегину! Ако у поеми постоји неки морални ембрион, онда је то, наравно, сам Оњегин. Па он њу уопште није могао да препозна: да ли он уопште познаје људску душу? То је апстрактан човек, то је немирни сањар.“ Он је говорио да је Тања у животу Оњегина прошла непримећена, непроцењена. А ево, да је тада на имање Лариних дошао Чајлд Харолд или чак сам лорд Бајрон и запазио њену једноставну лепоту, Оњегин би одмах потрчао ка Тањи из потпуног лакејства. Није Оњегин свечовек, већ Тања. Достојевски је говорио да је питање: „Зашто Тања, кад је већ била у Петербургу, није отишла с Оњегином?“ можда најважније у поеми и врло важно уопште за руску књижевност.

„Ево како ја размишљам: да је Тања чак и постала слободна, да је умро њен стари муж и да је остала удовица, она ни тада не би пошла за Оњегина, – говорио је Достојевски. – Морамо разумети цео смисао тог карактера! Она види ко је он: вечни скитница, одједном угледа жену коју је раније занемарио, у новој блиставој недостижној атмосфери – па у овој атмосфери је, можда, и цео суштински појам. Јер ту девојку, коју је он готово презирао, сада свет обожава – свет, тај страшни ауторитет за Оњегина“. Достојевски је говорио да је Тања знала: ако пође за њим, он ће се сутра у њу разочарати, јер је он схвата као нешто друго и не познаје њену суштину. А суштина Тањина је – руска народна. Није она као он! Код ње и у очају, и у болном сазнању да је њен живот пропао, ипак постоји нешто чврсто, непоколебљиво, на чему почива њена душа: „крст и сенка грана изнад гроба њене сиромашне дадиље“. А то није мало, то је већ цео темељ! Јер ту се њена душа додирује са сопственим народом, са његовом светињом. И Тања не може да крене за Оњегином, предавши срамоти своју светињу. Тања не може да гради своју срећу на несрећи другог, јер је руски човек својим пореклом већ осуђен да мисли о срећи других и да пати због туђих несрећа.

Тања је – руски народ. Њу је створио Пушкин на руском језику. Ниједан писац ни пре, ни после њега није се тако блиско повезао са својим народом, није давао том народу такву наду у сопствене народне снаге и указивао место и улогу међу европским народима. Руски народ може да чува своју светињу. Пушкин је кроз руски језик додиривао снагу свог народа, и он је, као нико други, унапред знао предодређење те народне снаге. И показало се да је праву. Снага је у руском језику. Кроз руски језик испуњавамо нашу братску улогу пред другим народима. И зато се сад толико труде да га униште, како би нас лишили наше снаге. Али руски језик је бесмртан, као што су бесмртни и ликови руске душе које су створили Пушкин и Достојевски. Волите наше велике писце и песнике!

(Телеграм канал М. Ахмедове; превео Ж. Никчевић)

Чланак Марина Ахмедова: ТАТЈАНА ЛАРИНА – СРЦЕ РУСИЈЕ се појављује прво на ИСКРА.

ЗЕМЉА ХЕРЦЕГОВА 

Говорећи о Јовану Дучићу, Владика Николај је рекао и неколико славних речи о српској матичној земљи, Херцеговини:“О како је пречудна та земља Херцеговина! У њој се сједињују природна суровост и благост. Њену главу покрива вечити снег, на њеним прсима сазревају смокве, а њене вреле ноге хладе се у мору. Та малена и кршна земља дала је Српству много великих људи: светаца, јунака, мудраца, песника, просветитеља, уметника у занатству, вештака у послодавству, научника и државника, све у вишем стилу. Шта ја говорим, зар само Србији и Српству? Заиста не, него многим блиским и даљним земљама, као Аустрији, Русији и Турској, Албанији и Грчкој. Отуда није без основа она позната реч: „Херцеговина сав свет насели а себе не расели“. Једино што је кршна Херцеговина могла извозити кроз многе векове, то су велики и знаменити људи. (…) Велики људи јављају се у безименој али великој средини. Никада један бор не достиже ову поносну висину растећи осамљен у трњаку или камењаку као растећи усред густог борја. И у биљном царству дакле постоји неко надметање међу сличним као и у људским срединама. Историја Херцеговине то је надметање великих међу великим, из столећа у столеће, из покољења у покољење, кажу још од цара Константина па ето до наших дана.“

Тако нас је учио Владика Николај. 

Зато је Херцеговина увек и била на удару непријатеља православног Српства. Зато су и хтели да је истребе. 

О том покушају Србоцида у дедовини Светог Саве пишу се битне књиге. Једно од њих је роман „Пребиловачке голубице“ Александра Живковића ( Задужбина Кнез Мирослав Хумски, Требиње, 2026. године ), који говори о страдању херцеговачког села Пребиловци крајем јула и почетком августа 1941. 

ЗАПИСИ ИЗ ПРОШЛОСТИ

Роман не почиње непосредно у Пребиловцима 1941. године, већ много раније, у вековима који претходе великој несрећи. Он најпре гради историјску позадину будућег покоља и показује да страдање Пребиловаца има дубок корен. 

Тако бискуп ( и сам покатоличени Србин ) фра Доминико Андријашевић ( са краја 16. и почетка 17. века ) пише Римској конгрегацији за пропаганду вере, говорећи да је херцеговачко римокатоличко становништво малобројно, док је већина народа „кршћеног по гркоисточном обреду”. У писму се говори да „с десне стране ријеке Брегаве католичког пука нема”, а да се православни народ „јако супротстављају свакој нашој акцији”. 

Затим следи преписка из 1684. године између сердара Николе Нонковића и млетачког провидура Пјетра Валерија. Нонковић моли за помоћ против турског зулума. Народ, по његовом писму, жели ослобођење, а сердар сматра да би било најбоље да своју судбину веже за Венецију. Млетачки одговор, међутим, открива другу страну будућег савезништва. Помоћ није безусловна. Од сердара се тражи да своје снаге стави под млетачку команду, да народ прихвати њихову власт и да се после војних операција земље Турака и православних поделе католичком становништву Зажабља. 

Да и не говоримо колико су Млеци усрдно радили на претварању Срба у „папежнике“. 

УДАР НА ШЋЕПАНА И ДОБА ТУРАКА 

После ових писама, радња Живковићевог романа се премешта у западну Херцеговину, у гладне године око 1710. Пред читаоцем је Шћепан, сиромашан човек који стоји пред празним тором. Суша, дугови и немилост газде, римокатолика Винка Марчете, довели су га до крајње беде. За две вреће лошег жита изгубио је последње козе и јаре. Шћепан, скрхан, изговара: „Нека буде воља твоја, Господе…” 

Убрзо се открива да Винко није само сурови поверилац, већ и посредник у католичењу. Он сустиже Шћепана и почиње да му говори о жупнику Сави Вукићу, такође преверици. Ако Шћепан пређе у латинску веру, добиће помоћ. Винко му говори да му нико неће скидати икону Светог Николе са зида, нити му бранити да каже да је Србин и да слави славу, али да треба да каже да више није „вјере гркоисточне”, него католичке. Шћепан одмах разуме суштину понуде и пита: „Велиш ли ти то мени да пређем у вјеру латинску?” То је избор: гладна деца су са једне стране, образ пред прецима и комшијама са друге. И вера православна, стара и непоражена. Жупник рачуна на Шћепанову слабост. Он очекује да ће сиромашног човека, кад једном пређе на унију, почети да изједа стид, па ће и друге привлачити за собом како не би остао сам. Тако то рвање траје од кад је света и века. 

Наредна историјска слика романа смештена је у 1821. годину, у кулу Хаџи Мехмед-бега Ризванбеговића, капетана Хутовске капетаније. Око њега су пандури, сератлије и младићи латинске вере који му помажу у походима, јер их привлачи пљачка и јер се надају да ће њихова села бити поштеђена. 

Махнити покољ православних и даље траје.

СТРАХОТНА ТАЈНА ПАПСКЕ УНИЈЕ

Пре усташког покоља било је обимно унијаћење ( очување византијског обреда уз признање папе као „наменика Христово на земљи“), па римокатоличење Срба из Херцегове земље.  И жупници нису имали чему да уче преверице осим мржњи према онима који нису „макнули вером“. 

Реч „унија” нас подсећа на Матавуљевог Пилипенду, који неће да пређе у „царску виру” макар умро од глади; такође, не можемо ни изговорити ову реч а да се не сетимо свих лукавстава и подлости којима су се служили латински мисионари да би Србе преверили. Између осталог, у санктпетербуршком часопису „Дух хришћанина“ (април 1863. године) Живојин Жујовић, као студент руске Духовне академије, објавио је чланак „Унијатство у Херцеговини“, у коме такве методе описује. Пре свега, Жујовић уочава да Ватикан и Беч дају огромне паре за преверавање православних. Сиромашне младиће из Херцеговине преузимају језуити и улажу у њих: „Домаћи живот будућих фратара је такав да се бољи пожелети не може: живе у пристојним и уредним становима, имају обилну и укусну трпезу, носе прикладну одећу, једном речју – све што им је потребно и више од тога, налази им се при руци…”

Учећи своје васпитанике „свакидашњој животној мудрости, да им, на пример, лице буде пријатним осмехом украшено кад разговарају са другим људима, а нарочито са силнима овога света”, језуити, по Жујовићу, постижу свој циљ: „Млади Херцеговац, после неколико година проведених у Риму, већ више није Хрецеговац; сада је то овејани католик, папист и Италијанац! За њега бисте рекли да се родио у кући првог папиног миљеника: благ, услужан, до крајности обзиран. Све што је у домаћем духу, њему је потпуно страно; све што је драго његовим земљацима, оцу му и мајци, што је пре било драго и њему самом, сада је за њега необразованост и глупост… Још мало па ће му све што је његово рођено постати до крајности одвратно”.

Чим млади фратар дође у родни крај, почиње да делује међу поунијаћеним Србима, учећи их да одбаце свој дотадашњи идентитет, верски и национални: „Чује ли само фратар да унијат, при сусрету са православним, поздрави овога по народном обичају: ‘Помози Бог, брате!’ и добије од њега одговор: ‘Бог ти помого, брате!’ одмах наређује унијату да то убудуће не чини. ‘Кад хоћеш да поздравиш Влаха, реци само: Хваљен Исус!’ (мада овакав поздрав нема готово никаквог смисла на српском). ‘А и како ће теби Влах бити брат?’ ‘Како да зовемо православне?’, питају понизни унијати. ‘Зовите их кудрови (кудрави пси, на српском), репови (репоње), ркаћи (бикови који руше ограде и ниште усеве)’“, сведочи Жујовић о методама антиправославне пропаганде.

СВЕДОЧЕЊЕ АРХИМАНДРИТА ПАМУЧИНЕ 

Чувени херцеговачки архимандрит Јоаникије (Памучина), кога Жујовић цитира, овако описује свој разговор са једним Србином унијатом: „У једном селу где сам се и ја догодио у кући сиромашног православног хришћанина, дође ми у кућу домаћинов сусед унијат. После краћег разговора, запитам га ја: – Зашто ви толико мрзите и свакојаким бесчастним именом грдите своју сабраћу, православне Србе? – Не питајте ме, оче, за то сам се сад с својим патром свадија, па ме већ и због овога сигурно неће мимоићи нека беда! – Каква то беда? – запитам га ја. – Таква да ми и за оно триба сутра (када се будемо скупили у цркву на богослужење) изит изван пука. Питали сте зашто ми ружећим именима зове православне? А зар не знате да нас патри малтене силом на то натеравају? А ево како је још придикао патер.

Ја га малопре упитам: – Хоће ли се кудрови спас, и хоће ли и они у рај? – Шути! – јетко ме је прекинуо фратар. – Кудровска вира је никаква (најгора) вира; они нису достојни ни носити име људи! Кудрови у Бога не вирују, од њих нема гориј нико на овом свиту; они су иљаду пути грђи него Турци, и боље се иљаду пути потурчити, него њихову виру примити. Когод не вирује у светог оца папу, он у рај не море, окром дите од седам годишта. – На то му ја одговорим: – Хоће ли то бити тако, патре? И како то тако да море бит, кад се они моле Богу као и ми, и исповидају, и причешћују се, и посте и боље него ми?

Како се само разгњевио на мене патер, како ме је погледао. Просто сам се престрашио. Па онда одједном загалами: – Ни једне више, проклетниче… Дабогда занимио! (никаквиј закон и вира!) (…) Тако фратри поступају са нама”.

„Сутрадан“ – наставља отац Памучина – „пун жалости и једа пођем код фратра, и пошто се обично поздравимо, рекнем му: – Шта сте ви то, море, синоћ говорили пред простим људима, зашто ширите тако ниске мисли као оно синоћ кад сте били у том и том селу? Или можда мислите да је ово папина а не турска земља, да су све ово пусте њиве, па сте изнели сваког семена да сејете куда вама драго? Варате се, љубезни! Таквим проповедима ви само унижавате себе. Зар је јеванђеље то што сте ви синоћ говорили?Тако ли ваша богословија учи? – Донекле збуњен мојим речима, фратар ми доста заобилазно одговори: – Зашто бих ја о вам ружно говорио, та ми смо скоро једноверци, и наша вира је од грчко-источне само у два-три ричи разлучила? Ако сам синоћ што и беседија, беседија сам за Луторе и Калвине.”

Лагао је, наравно.

ПРОПОВЕД ЈЕДНОГ ФРАТРА

Архимандрит Памучина наводи још једну врло интересантну фратарску проповед. Ево одломка из те проповеди, од речи до речи: „Немојте се Богом клети, најбоље вирујте у светог оца папу, па поштујте свога редовника исто како Бога; јер ви Бога не видите и не знате, но мисто Бога гледајте свога редовника; па како год вам он каже, онако је истина, исто као да вам самиј Бог каже. Ја Бога видим сваки час, и да ја оћу сад би сиша овди Исукрст, но ја нећу, будући да сте ви грешни. Кудровима (православнима) ништа не вирујте, и држите их за никакву (овде је реч никакав употребљена опет у смислу увредљивог ниподаштавања) виру – и, ако морете, тајно да нико не види, урадите им свако зло, убите га, украдите му, слажите му, одајте га силноме, па не би ли се ова никаква вира, што у светог оца папу не вирује, искоренила; и ово све кад би извршили, било би довољно за спасење душа.”

Зар је онда чудно што су се поунијаћени па покатоличени Срби однародили? И зар је чудно што су се од њих 1941. године регрутовале најгоре усташе? Зар је чудно што су им самостани попут Широког Бријега у Херцеговини били седишта?

ПРЕБИЛОВЦИ УОЧИ РАТА 

После приказа вековних притисака, зулума и верских подела, Живковић слика Пребиловце као живо, радно и родно село. Јесен 1938. идилична је: људи скидају летину, допремају сено, раде око винограда и припремају се за зиму. Онај ко би са висине погледао Пребиловце „могао би помислити да у кошницу гледа”. Оно што ће усташко зло уништити је уређен, жив, породичан свет, слика суште красоте у коју је Бог населио људе, круну Своје творевине…

У средишту миомирисног призора налази се домаћин Трипко Ћирић, човек са девет кћери и једним сином. Пошто му је виноград добро понео, он позива родбину и пријатеље на мобу, да му помогну око бербе и цеђења вина. У његовом дворишту скупљају се млади и стари – момци носе грожђе, девојке га газе босим ногама, а старији надгледају да шала не пређе меру. Песма, смех и рад спојени су у озарени призор сеоског живота. Девојке и момци се надмећу песмом. Баш те девојке су голубице из Пребиловаца, сестре, другарице, кћери, невесте, чије су душе испуњене светлошћу радиности и мирне савести.  

Посебно се издвајају Стана, Трипкова старија кћер, и њена пријатељица Милева Бодирога. Њихов разговор о Богдану, Станином деверу, открива младалачку стидљивост и чистоту живљења. Међу њима се нађу и комшије друге вере, Томислав и његов син Јуре, који долазе по жито. Јуре прилази девојкама, пије слатки сок од грожђа и изговара Милеви ласкаву реченицу. Стана га одмах враћа на место, подсећајући Милеву да је он „од њини”, то јест иноверац. Једна, помало нејасна, граница, која ће касније постати крвава, изазива нелагодност, чији узрок није одмах схватљив: човек је човек, ма које вере био. Тако бар изгледа. 

У ЧАПЉИНИ УОЧИ РАТА 

Радња Живковићевог романа се сели у Чапљину, августа 1940. године. У кафани „Три платана” окупљени мушкарци прате партију шаха између Мирка Брајковића и Гаврила Петровића, званог Шумадинац. Гаврило је србијански официр, човек који је у Великом рату стекао чин капетана и медаље за храброст, али је касније избачен из војске после сукоба са бившим слугом Беча и Хабзбурга, Хрватом Даворином Стипанчићем. Стипанчић је после рата примљен да служи као официр у војсци Краљевине Југославије, иако се хвалисао злоделима у Мачви, када је био чудовиште према српским сељацима, женама и девојчицама. Гаврило је његово ругање прекинуо ударцем песницом. Због тога губи чинове и Карађорђеву медаљу, али задржава оно што му се не може одузети: два ожиљка од швапских куршума. Касније, уз помоћ ратних другова, постаје командир жандармеријске станице у Чапљини. 

Касније, пред Петровићем се нађу тројица људи које жандарми приводе, затекавши их изнад Шурманаца у наводном научном истраживању крашких јама. Они се представљају као чланови „спелеолошке удруге” и тврде да истражују јаме и пећине по налогу Хрватског геолошког института. Са собом носе конопац, тег, бусолу, карте, боју, ексере и ознаке. Гаврило сумња у смисао њиховог посла и пита коме треба да по врелини иде „од змијарника до змијарника” и мери рупе. Невини су, наравно: желе да направе регистар јама, да би исте престале да буду опасност за стоку и чобане. 

У те јаме, добро премерене, 1941. биће бачени православни Срби. Стипанчићеви сународници и истомишљеници не одустају. 

ДОЛАЗИ СТРАШНА ГОДИНА 

Аншлус Аустрије, говор Хитлера о Немцима у Чехословачкој, анексија Судета, напад на Пољску, приступање Југославије Тројном пакту, 27. март и бомбардовање 6. априла 1941. године претходе страдању Херцеговине. Нарочито је важан 6. април, када бомбардери Трећег Рајха нападају Београд и друге србијанске градове, после чега се радња романа премешта у Чапљину 8. априла 1941.

У Чапљини су возови заустављени, град је у пометњи, а на улици се појављују знаци распада југословенске државе. Припадници „Мачекове страже” на превару разоружавају жандарме и преузимају надзор над облашћу. У општинској сали Перо Јукић окупљене позива да слушају дон Илију Томаса. Жупник ватрено говори о хрватском народу као народу који је „прикован за криж”, а затим позива да се поздрави Павао Цанки, усташки стожерник за Херцеговину.

Дон Илија, очити усташки вођа, именује Перу Јукића за усташког повереника за Чапљину и наређује да му се преда сва општинска власт. Посебно је симболичан тренутак када одбацује стари печат и подиже нови, говорећи: „Овим печатом од данас ће се хрватска судбина печатити!” 

ДЕЛО ДОН ИЛИЈЕ ТОМАСА

Павао Цанки говори о проглашењу Независне Хрватске Државе и о „светој задаћи” њеног стварања. Муслимани се називају „хрватско цвијеће”, али дон Илија касније Фрањи Веги објашњава да је то привремена употреба муслимана у рату против Срба, као што се жар у ватру не враћа руком него машицама. Истовремено, он даје упутства да се војници српске, „гркоисточне” вере издвоје и одведу у шурманачку јаму. На питање „Значи у јаму с њима?”, одговор је кратак: „У јаму!” 

Илија Томас Веги објашњава да војници „не би смјели стићи доли” и одбацује идеју да буду бачени у Неретву, јер би тела могла изазвати узнемирење Срба низводно, због чега га и упућује на „шпиљу безданушу” изнад Шурманаца. 

Дон Илија помиње мапу коју има Перо Јукић и каже да су такве мапе прављене „још прије но што је запуцало”. То повезује раније „научно“ истраживање јама са садашњом намером да се јаме употребе као места ликвидације. Посебно је важно што дон Илија саветује Веги да се држи по страни, да организује и издаје наредбе, а да извршење препусти локалном џелату Ники. 

ВОЈСКА У ГАБЕЛИ

Живковићев роман улази у Габелу, 13. априла 1941. године: питомци подофицирске школе из Билеће и њихов командант, мајор Поповић, покушавају да успостави везу са командом, али у хаосу распада државе то је немогуће. Питомци мајора Поповића затим улазе у сукоб са припадницима „Мачекове страже” и усташама. Побуњеници, често у цивилу, пуцају на њих, а затим, када се нађу у тешкој ситуацији, одбацују оружје и поново постају „цивили”. Тога дана Чапљина је накратко ослобођена од усташа и њиховог терора, а српски заточеници су пуштени из затвора. Али тај мир је кратак. Због брзог напредовања окупационих снага и издаје која је свеприсутна, војска се у ноћи између 16. и 17. априла повлачи из Чапљине, па усташе поново улазе у град и заводе страховладу.

ЧОПОРИ ДВОНОГИХ УЛАЗЕ У ИСТОРИЈУ 

У Клепцима, средином маја 1941, формирају се усташки ројеви, под изговором заштите државе и народа. Српско становништво постаје главни предмет прогона: претреси кућа, тражење оружја, оптужбе за комунистичку или четничку литературу, јавна премлаћивања виђенијих људи. Посебно су значајне уредбе којима се забрањује ћирилица, спречава окупљање, па се чак и „груписање више од двојице Срба” може сматрати непријатељским удруживањем. Србима је наређено да носе белу траку са словом „П” ( „православац“ ). Истовремено се шире гласине да ће они који пређу у римокатоличку веру бити поштеђени прогона и пљачке. Некакав чопор бивших људи, који себе зову „усташама“ ( устаницима ), улази у историју. Вукови из дечјих страхова су звери, али су далеко, у брдима; усташе се, напротив, све чешће виђају међу људима. Личе на људе, али су, црном душом, већ одавно решили да то не буду. 

Потом следи чапљинска ноћ између 17. и 18. маја 1941. године. Професор историје у пензији Михајло Петрановић стоји крај прозора и слуша звуке који најављују ново зло. Он памти да је већ био привођен, испитиван и понижаван, а његова прошлост српског добровољца, професора и соколског делатника постаје опасна у новом усташком поретку. У подруму старе касарне људи су мучени и извођени на испитивања. Посебно је потресна судбина Будимира Гајића, који верује да је грешком затворен и позива се на фра Тугомира Солда. Стражари га лажно уверавају да ће грешка бити исправљена, а затим га враћају претученог на смрт. 

А онда се срећемо са Спасовданом, 29. маја 1941. године, у порти чапљинске православне цркве. Верника је мало, али се служба ипак држи. Прота Љубомир Хајдиновић позива народ да сачува душу, да не чини зло и да остане у миру. Кад Срби запевају песму, и то је повод за усташки прогон. Младић који пева о девојци – хајдучици биће одведен да се никада не врати. Страх од српске песме страх је од непобедивог српског живота.

СЛУЧАЈ ШИЈАК

Ристана Шијак, мајка ухапшеног младића Спасоја, који је пркосно певао, долази дон Илији Томасу у нади да ће јој он помоћи. Дон Илија пита Ристану да ли би могла препознати сина ако га види, а она одговара да би своје дете препознала и без очију. Потом је води поред заточеника, али је Спасоје толико изобличен мучењем да га ни мајка не препознаје. Када јој дон Илија касније каже да је прошла поред њега, њен бол прераста у клетву: „У име чије вјере може се човјек ’нако тући?” 

После двадесет три дана мучења, баш на Видовдан, Спасоје је одведен на стари мост преко Неретве и убијен, а тело му је бачено у реку. Његови остаци нису пронађени, нити сахрањени.

То и јесте циљ: Срби не само да се морају лишити живота, него не смеју имати ни гроба, ни мрамора.  

ДЕСИМИР 

А 24. јуна 1941. године, Десимир Михић стиже у Чапљину из Стоца, намеравајући да настави пут ка Загребу због очеве сахране. Он свраћа у хотел Ивана Веге, свог познаника, али се тај сусрет брзо претвара у хапшење. Десимир има пропусницу, објашњава куда иде и зашто жури, али то више нема вредност. Када га приводе, он моли Вегу да потражи дон Илију Томаса, верујући да би се овај могао заузети за њега. Вего остаје непомичан: усташе престају да буду људи. 

У тамници Десимир затиче бројне ухапшенике. Већина заточеника још верује да су ухапшени само привремено, ради спречавања наводног српског устанка о Видовдану. Десимир, међутим, схвата дубину опасности и шапатом говори једном Србину – судији: „Све ће нас побити, све до једног…” Судија Србин му у први мах не верује и пита где се може „тек тако побити народ ни крив ни дужан”. То и јесте била главна усташка замка: Срби су веровали да је обновљена Аустро – Угарска, која је потискивала православне, али их није клала и убијала. Нису појмили да су усташе борбени маљ папизма, који се свети свима што не воле „светог оца у Риму“, и да су решили да затру Србе као жива бића. 

Ноћу заточенике изводе под изговором да ће бити пуштени ако потпишу изјаву. Уместо тога, везују их ланцима и спремају за пут у смрт. Десимир, свестан да их не воде на слободу, са судијом Андрићем почиње да олабављује ланце. Андрић гине, али Десимир успева да се домогне Неретве и преживи. Он још једном тражи помоћ од дон Илије Томаса. Гладан, изнурен и прогоњен, куца на жупникова врата и моли бар за хлеб, одећу, чашу воде. Дон Илија му одговара: „Не смијем!” Када схвати да је и Томас усташа, Десимир успева да се пребаци у Србију и сведочи о усташким злоделима и Томасовој активности. 

МИР НЕСТАЈЕ 

Стижемо и у Пребиловце 29. јула 1941. године. У дворишту Лазара Екмечића у засеоку Грлић нижу се листови дувана, али некадашња песма и моба више не постоје. Страх се увукао у село. Већ се зна да су људи хапшени, мучени и убијани, а зна се и да су обећања о безбедности лажна. Лазару долази шурак Петар Марић из Клепаца, по наговору дон Илије Томаса, да га убеди да са породицом пређе у католичку веру. Петар то представља као једини начин спасења. Лазар, међутим, одбија: ако верује у Свету Тројицу, каже он, било би га срамота „у ведро пуно воде погледати”, а пита се и како би га дочекали отац и дедови да изда веру предака. 

Првог августа у Пребиловце долазе патроле са новом објавом: наводно је забрањено да се ико туче или убије без суда и доказане кривице. Усташе иду по селу и позивају људе да се врате кућама, јер им се, наводно, ништа неће десити. Нико им не верује: све је постало јасно. Јер је све систем: прво се људи хапсе и муче, затим се лажним обећањима враћају из збегова, а онда се на састанцима одређује како ће се цело село „угасити”.

ПЛАН ЗА ПРЕБИЛОВЦЕ 

Дон Илија Томас и Перо Јукић решавају да униште Пребиловце. План је прецизан: обухват села у зору, довођење људи камионима у Чапљину, блокада железничке станице и транспорт сточним вагонима до Шурманаца. У разговору се отворено говори и о деци – на питање шта са њима, одговор је: „И ђеца, нема мјеста сажаљењу!” Дон Илија и Перо Јукић, помало зачуђени са ластавицом која улеће кроз прозор, тумаче њен лет као знак да око Пребиловаца морају бити „позатварани сви прозори”, да „нека ластавица” не би пролетела. 

Лепота птичјег лека за предводнике чопора знак је смрти и уништења. 

У само праскозорје усташе крећу у покољ. Многи Пребиловчани су претходну ноћ, због страха од напада, провели у брдима око села. Ипак, зором се највећи број жена и деце враћа кућама, док старији мушкарци и мањи број мушке деце остају скривени у брдима. Њихова претпоставка је да би у случају напада најпре мушкарци били мета, па се зато жене и деца враћају у домове. Али усташе су демони у привиду људског тела: напад није усмерен само на борбено способне људе, већ на читаво село, укључујући жене, децу, старце и болесне. У том тренутку, обруч око Пребиловаца постаје огњени, а свако кретање, чак и повратак кући, повод је за смртну казну.

УДАР НА ЖЕНЕ И ДЕЦУ 

Док се по брдима чују пуцњи, у селу усташе почињу да прикупљају жене и децу. Једне доводе у мањим групама, друге гоне пред собом, а све их усмеравају ка сеоској школи. Како их је било све више, затварају их у једну од учионица. Да би их умирили, говоре им да ће ускоро бити у Србији и да ће за њима доћи њихови мужеви и синови. 

Сеоска школа, место које би у нормалном животу требало да буде простор будућности деце која уче да би понела задатке своје генерације, претвара се у сабирни логор. Усташе постављају стражу у широком кругу око зграде, а пред улаз стављају митраљез тако да циља у врата школе. Када учионица постаје премала, остале жене и деца остају у школском дворишту. Не дозвољава им се да седну, него их терају да стоје на жези. Жене држе децу уз себе, деца им се хватају за скуте, а силници их гоне псовкама, кундацима и моткама.

Жене затворене код школе чују спорадичну пуцњаву из села и брда. Лове њихове мужеве, браћу, синове. Нада да ће их неко поштедети, нарочито зато што се многи лично познају са усташом Стојаном Рагужом и његовом породицом, руши се са сваким новим пуцњем и јауком који се пролама над селом. Најнепојамније: зло не долази од непознатих људи, него од комшија, добрих познаника, с којима се није размењивала само реч, него и парче хлеба. Уз све могуће преграде и ограде. Уз све што су папини жупници градили вековима. Ипак, зар није остало ничег људског? 

УНИФОРМИСАНИ ЉУДОЛОВЦИ 

Униформисани вампир Стојан Рагуж је потпуно миран пред туђом несрећом. Он облачи војничку блузу, закопчава се и уређује „као да се спрема за какву параду”. Затим наређује да се жене и нејач пусте из школе и поведу ка мосту на Брегави, где их чекају камиони. Поново им се говори да ће бити превезени у Чапљину, да ће тамо добити храну и воду, а затим бити укрцани у вагоне којима ће „путовати за Србију”. 

Када жене са децом излазе из школе, оне се мешају са онима које су већ биле у дворишту. Свака тражи своје, покушава да препозна мајку, сестру, дете, снаху, комшиницу. Али нема времена за дозивање и окупљање породице. Под ударцима кундака и мотки, жене својим телима штите децу и крећу ка школској капији. Тамо усташе уређују колону тако да у сваком реду буде по шест старијих особа, док су са свих страна окружене наоружаним војницима који држе оружје „на готовс”, окренуто према колони жена и деце.

Иза жена и деце, по команди, иде група Цигана која удара у таламбасе, стварајући несносну буку.  ( Демонску буку, наравно: ђаволи се радују покољу православних људи Христових! ) Мушкарци су у брдима, неки су убијани током потере, жене и деца су сабрани код школе, старе и немоћне уклањају на лицу места, а остали су гоњени према камионима. 

Школско двориште и учионице у Пребиловцима, силос на Модричу и железничка станица у Чапљини постају простори мучења, понижавања и припреме за коначно одвођење ка Шурманцима.

НЕ „ФАЉЕН ИСУС“ НЕГО „ФАЉЕН ИРОД“

Поред колоне стоје и комшије, усташки за дом спремне, које не показују сажаљење, него се ругају жртвама. Пошто папине слуге никад нису ни знале шта је слобода, криви су им Срби који су сазидали своју државу и имали свог краља. Њима је папа рекео да су „предзиђе кршћанства“, а они су само подзиђе ништавила. Масовно и масивно подзиђе ништавила. Свему се придружује, бар делимично, и „хрватско цвијеће“. Посебно је упечатљива реакција Халиле Шоше, која на колону гледа као на „сватове” и добацује: „Да вам трага не остане”. Истовремено, из дворишта Мурата Шоше шири се мирис печења, којим се служе усташе што гоне његове комшије: гладна, претучена и уплашена нејач са једне стране, гозба и ругање са друге јасно говоре о демонској природи призора. 

Више од две стотине жена и деце утоварено је у четири војна камиона. Иако им је речено да иду у Чапљину, камиони најпре одлазе ка брду Модричу и силосу за жито. Тамо их усташе, уз батине, уводе у силос. Простор који је био намењен житном животу, постаје место паклених пребиловачких жена и деце. 

Усташе у Пребиловцима иду од домаћинства до домаћинства, траже скривене људе, завирују у појате, подруме, таване, стогове сена и чатрње. Уз претрес иде псовање свега српског и православног, Светог Саве и Василија, цара Лазара, азбуке, иконе, крсне свеће и кандила. Њихов непријатељ је Бог православних јер они служе оцу лажи, маскираном у „Фаљен Исус“…

Милева, жене Богдана Медана, која је затечена у порођајним боловима, одведена је до ископане јаме и убијена, скупа са нерођеним који је требало да се роди. Поздрав оваквих „кршћана“ у том тренутку могао је бити само један:“Фаљен Ирод“. Јер су били слуге Иродове, онога који је убио четрнаест хиљада малишана по Витлејему и околини, надајући се да ће убити Христа. 

БОГ И ХРВАТИ

Нешто после четири часа поподне у школско двориште долазе битни усташки вампири из Чапљине. Фрањо Вего поздравља окупљене говорећи да им је дато да живе „сан који су снијевали наши преци”, а усташе одговарају покличем: „Бог и ’Рвати!” Оно што се дешава српским женама и деци није злочин, него испуњење историјске мисије. Перо Јукић је незадовољан што је део мушкараца успео да побегне према Хутовом блату, али други га уверавају да ће и они бити похватани. У међувремену, наређује се да музика не престаје, јер је, како се каже, лакше слушати свирку него „писку и дреку жена и ђеце”.

У дворишту и учионицама следе масовна понижења, мучења и сатанско иживљавање над женама и девојчицама. Нарочито муче учитељицу Стану Арнаут. Њена лепота, достојанство, образовање и припадност српском роду посебно раздражују злочинце. Она не пристаје да буде само немоћна жртва; у једном тренутку им каже да би их се „сам ђаво постидио”. Чопор људоликих би да заувек уништи српску школу и женско достојанство. Стана је после ужаса који је доживела полудела, злотвори су је убили и закопали, а њена браћа су тек почетком шездесетих година пронашла њене остатке и препознала је по плетеницама.

ПАКЛЕНА КУЛА

Ноћ између 4. и 5. августа у силосу на Модричу наставља исти образац. Андрија Буљан долази са батеријском лампом, осветљава лица жена и девојака и бира оне које ће извести.  Силос је проклета кула у којој су жене из Пребиловаца целе ноћи тучене и силоване. Пред зору Јока Екмечић успева да искористи непажњу стражара и побегне, па постаје једна од ретких жена које су преживеле и касније сведочиле о злочинима.

А 5. августа патнице стижу железничку станицу у Чапљини. Од раног јутра усташе и жандарми блокирају простор око станице. Тамо су доведене жене и деца, окружени у два прстена страже, испред парне локомотиве са шест сточних вагона. На јакој летњој жеги они моле за воду, али им се не дозвољава ни да приђу чесми. Стражари се чак пред њима умивају и пију воду, да би њихову жеђ учинили још тежом. 

На станици се наставља понижавање. Фрањо Вего доводи Хуснију Авдагића, градског сметењака, и нуди му да „изабере” жену: злочинци у мучењу жртава укључују и човека који је у граду служио као предмет подсмеха, користећи га као још једно средство увреде. Потом се жене и деца гурају у сточне вагоне. На вагонима је писало колико војника или коња може стати, али, како каже Живковић, нигде није писало колико „претучених, силованих жена са малом дјецом” може ући у њих.

У ВАГОНИМА 

Унутра владају тескоба, жеђ и недостатак ваздуха. Оне које су близу вагонским даскама траже пукотине да удахну бар мало чистог ваздуха. Чапљинске жене покушавају да донесу воду и хлеб, али им усташе све одузимају, воду просипају по усијаном плочнику, а хлеб бацају псима. Из вагона се чују клетве, али Јока Трипкова прекида жене речима: „Не тражите од Бога помоћ у злу!” Потом се чује вапај мајке којој дете умире у рукама, а затим и вест да се старица Драгиња „с душом растала”, стојећи, јер у пренатрпаном вагону нема где да падне. 

После затварања жена и деце у сточне вагоне на чапљинској станици, писац нас води ка Шурманцима, где се већ окупљају они који ће извршити завршни део злочина. 

Ноћу између 5. и 6. августа 1941. године, на железничкој станици у Шурманцима окупља се више од сто педесет усташа. Многи немају униформе, немају право оружје, већ су то обични сељаци ( „предзиђе кршћанства“ и подзиђе људскости ), са шеширима, опанцима или цокулама. И сви носе поузице, дрвене мотке које се користе за сушење дувана. И то је суштина НДХ: нису то тобожња „два камиона усташа“, о којима је, лажући у име Броза, причао Крлежа, него је то велики део папиног стада, то јест ђавољег крда, који са сеоских послова прелази на клање Срба и пљачку њихове имовине. 

Главни организатор на шурманачкој страни је Иван Јовановић ( Јовановић, од Јована, и он, очито, од покатоличених Срба ), звани Црни. Када воз из Чапљине стиже без уобичајеног писка локомотиве, као да и сам долази у тишини која припада злочину, Црни дочекује Андрију Буљана. Њихов сусрет има службено – свечани карактер: поздрав, салутирање, кафа, ракија и разговор о плану. Управо та мирноћа, покрај вагона пуних жедних и претучених жена и деце,  показује са чиме се суочавамо. Зло хрватско – еуропске „уљудбе“ баш је такво – мирно, систематско, са златним наливепром у једној и камом у другој руци. Док Србе у Херцеговини кољу, у Загребу, рецимо, игра Хрватско народно казалиште и спрема се објављивање Хрватске енциклопедије. 

У кафани Лудвига Јовановића, Ивановог брата, Црни и Буљан још једном прецизирају распоред. Злочин је организован са поделом улога, контролом простора и предвиђањем могућег отпора. 

ИЗЛАЗАК ИЗ ВОЗА 

У среду, 6. августа 1941. године, већ у зору, усташе опкољавају композицију. Пушкомитраљези су постављени према вратима вагона, као да се унутра налазе опасни разбојници, а не измучене жене и деца. Када се врата отварају, светлост и свеж ваздух улазе у вагоне, али за заточене то није спас, него само почетак последњег пута. Они моле за воду, посебно за децу. Једна старица држи у наручју већ преминулог унука. Усташе их поново обмањују: говоре да је пруга минирана, да морају пешке преко брда, да ће тамо добити воду, храну и преобуку, па потом наставити пут ка Србији. Лаж о „Србији” остаје до последњег тренутка средство џелатског надзора над жртвама.

Излазак из вагона открива размере претходног мучења. Многи не могу да стоје, ноге им отказују после ноћи проведене у тескоби, жеђи и недостатку ваздуха. Ипак, под ударцима и претњама, жене и деца се сврставају у колону. Мајке носе оне мајушне, старија браћа и сестре вуку млађе, а бабе и мајке покушавају да окупе своју нејач као квочка пилиће. Плач је већ утихнуо јер су, вели Живковић, деца „сузе давно исплакала”. У том ходу више нема ни снаге за отпор, ни јасне наде, али још има трага мајчинске бриге и породичног сабирања.

КА ЈАМИ 

На Вранцу следи нова фаза понижења. Усташе пљачкају новац, злато, обућу и све што би могло имати вредност. Претресају жене и децу, не штедећи ни мртву одојчад од које се мајке не могу одвојити: пре него што жртве буду убијене, од њих се одузима и последњи остатак имовине, да би им се одузео и потоњи траг достојанства. Сцена са Станом, женом Трипка Ћирића, која покушава рукама да заклони својих девет кћери,  сва је усредсређена на немоћ невиних пред наоружаним ђавоносцима. Шта може мајчина рука пред усташком камом осим да покаже пут ка небесима? 

Потом се групе од по тридесетак жена и деце одвајају и воде ка месту за које им је речено да је превој иза кога чекају камиони, али пут их доводи до отвора Арарове јаме, зване „Голубинка”. Сам назив јаме у роману добија црну симболику, јер се над њом изговара цинични поклич о „пребиловачким голубицама”. Жртве долазе до уског усека, одакле више нема правог пута. Прве жене и деца гурају се у бездан, а за њима долазе наредне групе. Многе патнице, после свега што су преживеле, више не пружају отпор, док деца покушавају да се ухвате за руке, ноге, стене и избочине.

Бацање у Голубинку траје од раног јутра до нешто пре четрнаест часова: нико од пребиловачке нејачи доведене на јаму није преживео. После злочина, јама је засута камењем, а Иван Јовановић Црни у њу баца две бомбе. Као неми сведок остаје смоква на рубу јаме, са чијих грана висе делови одеће, капе, обућа и дечји капутићи. Потом се за извршиоце приређује ручак од хране и пића отетих од пребиловачких домаћина. Уз пиће се пева песма која слави злочин, а у јами још има живих, осуђених на споро умирање. Тог дана у јаму је бачено више од пет стотина лица, од којих двеста тридесет седморо деце.

У ЈАМИ 

Романескни разговори патница у јами су кратки, испрекидани болом, жеђу, страхом, молитвом, клетвом и тражењем најближих. Чује се вапај детета: „Плашим се, мајо”, чује се молба за „зеру воде”, чују се мајке које дозивају децу, жене које траже своје ближње, оне које се моле Светом Николи и Светом Јовану, али и оне које у муци питају где је Бог. На крају се јавља и звук свирале мале Јелице Симине, оне коју јој је деда направио да га дозива ако је нападну вукови. Тај звук у јами постаје последњи остатак детињства, породице и света који је нестао. 

У гозби усташа над јамом открива се сва ђавоља наука: Каин пева јер се ослободио Авеља, и принео жртву своме „богу“, који није Бог, него, по речима Писма, кнез овога света, човекоубица од искони. Иако Иван Јовановић прети да се о злочину мора ћутати, пиће и самоувереност наводе усташе да запевају песму која злочин не скрива, него га слави:„Павелићу, шта ћемо од Срба? / Веж’ у ланце, бацај у Шурманце!” Потом следи вампирски сажетак: „Српске су се погасиле свијеће, / Упалит` се неће”.

НИКО ИМ НИЈЕ ПОМОГАО 

Извесни са „предзиђа“ су у наредним данима чули запомагања из јаме, али, како каже Живковић, „нико им није ни на који начин помогао”. Зато злочин није само на рукама оних који су бацали у јаму и пуцали – он се наставља и у ћутању оних који чују, знају и не чине ништа. А и зашто би? Затирање крста са три прста је, овако или онако, похвална делатност. Још да им се јави и „Госпа“, која ће хиљаду и шесто усташа побијених за злодела Другог светског рата прогласити за „хрватске мученике“, па смо квит…

Кључ је у религиозном правдању сатанизма: трећег дана после злочина римокатолички жупници су причестили злочинце, „опраштајући им почињене гријехе”. 

А како не опростити? Усташки крволоци су то чинили у име „виших принципа“. Кад кажем „крволоци“, често мислим и буквално: Љубо Милош је, на гумену цев, локао српску крв у Јасеновцу, а Владку Мачеку, кога је извесно време чувао у „почасном затвору“ у логору надужаса, рекао је да зна да ће горети у паклу, али да ће то бити за Хрватску. Мачек је Милошев исказ забележио у мемоарима.

И ОПЕТ ГЛАСОВИ 

Последњи траг патње смештен је у саму јаму, 7. августа 1941. године. То више није приповедање, него низ гласова који се отимају тексту и улећу у наш слух као огњене стреле незаборава. Нема више романописца Живковића, нема више „свезнајућег приповедача“ – постоје само реченице из мрака, прекидане болом, жеђу, страхом, молитвом и очајањем. Дете говори: „Боли ме, мајо… све ме боли.” Мајка одговара: „Проћи ће, снаго материна.” Друга мајка покушава да сачува последњи остатак утехе: „Не бој се, ође смо сигурне.” 

Гласови из јаме, опет и опет, откривају све слојеве страдања: глад, жеђ, поломљене удове, мртву децу у наручју, губитак вида, додир туђих тела у мраку, молитве, клетве и питања Богу. 

И опет матерња мелодија Јелице Симине. Раније јој је деда направио свиралу да га дозове ако је нападну вукови. Сада, у јами, неко чује свирку и каже да Јелица дува у свиралу коју јој је деда издељао: вукови, као звери из дечјег страха, постају мање страшни од људи. Последње питање гласи: „Да ли је ноћ, ил’ је свануло?”, а одговор је: „Ноћ је… за нас сванути неће.” То је уједно и завршна реч мученика: за њих више нема земаљске зоре.

Роман се завршава документом од 15. августа 1941. године у Мостару, под насловом „Позив Србима”. У њему се Срби, са породицама чија презимена почињу одређеним словима, позивају да се сакупе на железничкој станици ради „исељења у Србију”. Наводи се да могу понети педесет килограма пртљага, новац и драгоцености, али и да морају закључати станове и кључеве предати редарству. Они који се не одазову, побегну или се сакрију, биће ухапшени и „најстроже кажњени”. Тај документ завршава се наредбом да се исељење обави „у највећем миру и реду” и усташким поздравом „За дом спремни!”

Тако је то у НДХ: убијање се назива исељењем, отимање имовине редом, присила законом, а затирање породица се правда државном наредбом. Живковићу је јасно: од вековних притисака и обећања, преко глади, преверавања, ратног распада Краљевине Југославије и усташке власти, до јаме и службеног папира који показује да се зло наставља и после вампирског пировања. 

Да ли је нама нешто јасно? 

ПИТАЊЕ КОЈЕ СЕ ПОСТАВЉА 

Кључно питање које се поставља је – где је био Бог кад су римокатоличке усташе клале православне Србе? И зашто римокатолици Херцеговине крвавог злочинца, дон Илију Томаса, који је организовао покољ Срба у Пребиловцима 1941. године, сматрају „свештеномучеником“, иако је праведно погубљен за дела која је учинио? Да ли је исти Бог убијених и убица, ако се огроман део једног народа на Балкану, на концертима свог певача Томпсона, не одриче Србоцида који су усташе починиле? 

Како је било могуће да Ватикан направи на нашем терену типове какав је Илија Томас? 

О њему је, од усташа одбегли у Србију Десимир Михић, причао, пред комисијом која је сабирала сведочења преживелих жртава:“Лагано, нешто пужући нешто идући, дођох поново до гвоздене ћуприје и ту донесох једну врло паметну одлуку. Сетио сам се да је ту у близини, односно на самом почетку села Клепаца, жупска кућа дон Илије Томаса, католичког свештеника кога сам већ помињао. Свештеник је једне хришћанске цркве која, као и све хришћанске цркве, у основи свога учења има љубав и милосрђе. Мислио сам у себи: „Иако припада усташкој организацији, ипак ће се заузети за мене, а ако не сме да то учини склониће ме у својој кући док ови ужаси не прођу.“ Мислећи тако, кренух у правцу жупског дома.(…) Сумрак се већ почео да спушта када сам чуо да у поповој кући свира радио и звецка посуђе. Поп је био дошао кући. Закуцао сам на један прозор. »Ко је?«- зачу се глас попов. Јавио сам му се именом и гласом једног очајника, шта сам стварно и био; забогорадих да ми отвори. »Не смем, не смем« – осорно ми је одговорио. Узалуд је било моје преклињање, узалуд позивање на Христа и његову свештеничку дужност; одговор је увек гласио: »Иди, не смем«. Цео дан провео сам на јунској припеци, без капи воде. Запенушио сам од жеђи и богорадио да ми да чашу воде. И тај Христов слуга није хтео да ми да ни чашу воде.“

Питање које се поставља после усташких злочина: да ли је овај свет правио Бог или ђаво?

У Православној Цркви постоји учење о апофатици: о Богу се више може рећи шта није, него шта јесте. Он је изнад сваке људске спознаје. И човек, саздан по икони Божјој, је само делимично спознатљив. 

Али, постоји и неспознатљивост зла. Постоје дубине сатанине о којима је говорио апостол Павле, и којима се дно не може сагледати. То дно је легло на дно крашких јама у Херцеговини, у које су усташе бацале Србе.

Зато све књиге, а пре свега „књижевне“, колико год да су вредне и добро написане, не могу да испричају пуну истину о ономе што се, у НДХ, десило светосавском народу, а са благословом римског папе, који је бивше православне Србе, где год је то могао ( а нарочито у  Херцеговини ) преверио у србоубилачке паписте. 

Ипак, иако је зло неизрециво, књиге се морају писати. Живковић је у томе успео. Онолико колико је могуће успети. 

ТО ЈЕ, ИПАК, НЕКА КУЛТУРА 

Јован Мирић, који се, у својој књизи „Грлом у маказе“, подробно позабавио ритуалношћу усташких злочина, јасан је када каже да „пијење крви, вербални коментари, клање детета на мајци, провлачење дечјих ручица кроз мајчине дојке, сакупљање и ређање у `мртво коло`… Биологија познаје мужјачко убијање деце, али овде није реч о биологији, дивљаштву или зверству. Овде је реч о културној појави – о култури.“

И то „тисућљетњој култури“, која, како рекосмо, у једној руци држи златно налив – перо, а у другој каму.

Та култура није ништа мање култура од културе Астека, која је жртвовала на хиљаде заробљеника да би им земља била плодна. С тим што су Астеци били пагани, а херцеговачке усташе „предзиђе кршћанства“. 

Усташка култура је Србима хтела да затре „семе и племе“,  јер, по Мирићу, за „предзиђе идеологију“ НДХ српска деца нису била невине жртве већ „потенцијални носиоци семена”. Тако је усташа Гашпаровић, кољући осмогодишњег дечака Жељка Тумару, истом опсовао мајку и рекао му да „више неће Србе плодити“. Одатле и права ђавоља мржња према српским женама: девојчице су потенцијалне мајке, средовечне већ рађају, а старице су родиле. Сваку треба заклати, а пре тога што више њих оскрнавити. Срби кажу: „И Бог има Мајку“. Зато је усташки рат, као рат против мајки и деце ( а свака српска мајка се, у крвави час, могла поистоветити са Мајком Божјом под крстом Христовим ), био рат у име ђавола, који је, из Ватикана, желео да папску јерес прошири преко Балкана ка Азији и даље. 

КОМШИЛУК КАО УСТАШЛУК

Јован Мирић указује и на комшијску природу усташтва:“У многим селима комшије Хрвати и Муслимани добијају и ону крајњу улогу. У косињском крају, у Лици, комшије хапсе, спроводе, премлаћују, убијају, спаљују у кућама или бацају у јаме своје комшије Србе. Исто се догађа у ливањским селима, у Босни, Херцеговини, на Кордуну и Банији… Често без униформе, понекад и без пушке, са сељачким алатом као оружјем.(…) И тако, у градовима вичу, псују, бацају блато и камење, туку. У селима хватају, стражаре, туку, силују, кољу, убијају, спаљују, бацају у јаме.“

Ево једног комшије, Ивана Јовановића Црног, организатора покоља пребиловачке нејачи:“Полуписмени сељак, усташа јамар, мучитељ и масовни убица, монструм из Шурманаца у католичкој жупи Међугорје, главни убица пребиловачких мајки и њихове деце и хиљада других Срба, завршио је Други светски рат као Титов партизан у Жумберачкој бригади! У њу је ступио у маја 1945. после заробљавања код Цеља и остао до демобилизације 3.јула 1945! Јовановић је ову чињеницу из своје биографије испричао 4. 10. 1956, иследнику Ахмету Алечковићу, као окривљени у Истражном отсјеку Мостар Државог секретаријата за унутрашње послове БиХ (записник 463/56).“ 

Његово име налази се на спомен – плочи 1600 херцеговачких усташа палих за слободу Хрвата! Тек да се зна: то није било усташко зверство, него усташка култура! 

ЂАВОЉА ДЕЦА РАДЕ СВОЈ ПОСАО, А СРБИ ЧУВАЈУ НАДУМНИ МИР 

У књизи Буда Симоновића „Огњена Марија Ливањска“ описан је, између осталог злочин на Огњену Марију, 30. јула 1941. године, када су, како каже Јован Мирић у својој књизи „Грлом у маказе“, „Хрвати из комшилука истерали из кућа 218 жена и деце из Горњих и Доњих Рујана код Ливна и живе побацали у јаму Равни Долац, у планини Динари. Мушкарце старије од 16 година одвели су и побили дан-два раније. Од ових 218 жена и деце преживело је четрнаесторо, тринаест женских и један мушки. Извађени су после 45 дана проведених у јами, морени ранама, камењем и бомбама, умирањем најмилијих, глађу и жеђу, црвима и вашима. Италијани су били ти који су наредили да се људи изваде из јаме, макар да умру на земљи ако не могу више да живе. Најстарија жена која је преживела била је Цвита Бошковић.“

Италијани су организовали пребацивање преживелих у болницу у Ливно. О томе је Цвита Бошковић оставила сведочење:„Бисмо ту недељу дана. Онда нас гонило некаквом колусином у болницу у Ливно. Прате нас Блаж Шибеников и Томо Бараћ. Кад камион стаде у Чаићу они гледају у мене, а ја замишљам: сад ће нас бацити у понор. Пита мене Блаж:

– Шта си се замислила, бона Цвитука?

– Гледам ил ћеш ме у понор бацити ти, ал Томо.

– Ма, ајде – каже – бога му његова, зар тога није било доста…

– Није, Блажо, није – велим ја – има нас ево још четрнаесторо живиг, треба то све истријебити, тако је рекао твој Мићо…“

Такав беше и старац Вукашин.

АНДРИЋЕВА МИСАО 

Овај, надумно миран разговор жртве са џелатом, подсећа на Андрићев опис смртне казне над двојицом Срба, описан у „Травничкој хроници“:“Два везана човека, разголићених, дугих вратова, стајали су прави и непомични, са једнаким изразом чудне збуњене нелагодности на лицу. На њима се нису изражавали ни страх ни храброст, ни одушевљење ни равнодушност. По том изразу на лицима то су били само брижни људи, обузети мислима о некој далекој бризи, и жељни само да их оставе да могу брзо и снажно да мисле о њој. Њих као да се није ништа тицало све ово што се ради и виче око њих. Они су само трептали очима и с часа на час лако приклањали главу као да тако желе да се одбране од ове гужве и граје која им смета да се потпуно препусте својој тешкој забринутости.“

Пишући о том Андрићевом сазирању, песник Рајко Петров Ного указује да велики писац поручује да је наш свет остао без Божије близине. Ного истиче да је у овој сцени, као и у већем делу „Травничке хронике“, све много тише, повученије и удаљеније и од људи и од Бога него, рецимо, у „Ћуприји“. Иако се Бог не помиње нити призива непосредно, Андрић наглашава безимено присуство некога или нечега што посматра погубљење Срба, чинећи га трагичним васељенским догађајем. Оба Србина су збуњени беспоретком света, али прави, непомични, достојанствени. Они ће понети свој крст, макар да је „над њима небо затворено“, као славном Његошевом архијереју Данилу. Србима који чекају џелата је нелагодно што су таква непочинства дешавају у свету, и што људи то чине људима, ближњи ближњима, Каин Авељу: баш као што је и Цвита Бошковић помирена са будућом смрћу која долази од ђавоиманих усташких комшија, што су се, одједном, пред јачим ( италијанском војском ) смирили до маковог зрна. 

У понашању осуђених Срба може се уочити наднебески мир који је старца Вукашина из Клепаца повео ка победи над кољачем Жилетом Фригановићем. Иво Андрић нигде не помиње Бога, али зна да НЕШТО посматра шта нељуди чине. Јер, како каже античка изрека, позван или непозван, Бог је присутан. 

О ЕКУМЕНИЗМУ И КОМШИЈСКИМ ОДНОСИМА 

Да у нас има памети и духовног расуђивања, лаж звана екуменизам никада не би била прихваћена. Нити би се кршили догмати и канони заједничким молитвама са инославнима. 

То, међутим, по хиљадити пут понављам, не значи да треба мрзети инославне, и да не треба имати коректне односе са комшијама других вера. 

Горњокарловачки владика, познати проповедник Симеон ( Злоковић ) о српској трпељивости је, између осталог, писао: „Светосавски дух је створио код нашег народа и ону ширину толеранције према човеку друкчијег мишљења и веровања. Мада чуварка Православља и у догматском и у организационо-дисциплинском погледу, Светосавка црква још од Средњег века гаји дух толеранције. На подручју светосавске црквене организације несметано живи и делује архиепископ барски који је потчињен Риму. Епископ Котора такође је у саставу римске црквене организације, и то остаје како је и било и онда када је Св. Сава поставио православног зетског епископа са седиштем на Превлаци, неколико километара далеко од Котора. Са подручјем которског епископа римске оријентације, граничио се и хумски епископ, под чијом је духовном влашћу била цела северозападна обала Бококоторског залива. Две црквене јурисдикције и већ прилично оформљена и два црквена менталитета живели су један поред другог, и начело трпељивости тек се нарушава после пропасти државе Немањића, када се духовна деца Св. Саве почињу називати јеретицима и шизматицима и када, под Венецијом, почиње систематско покатоличавање. Српска средњевековна држава и њена Светосавска црква прве су у културној историји познавале начело верске толеранције, што служи на част и држави и цркви.“

Дакле, није реч о трпељивости и добросуседству. Реч је о борбеним јеретицима, херцеговачким усташама, који су Србе клали јер су православни. И данас неки њихови потомци ( не сви ) херцеговачке усташе величају као хероје и мученике хрватског народа. 

Са тим се не смемо мирити, и екуменизам са таквима не да је немогућ, него је велика грехота и срамота.

Књига каква је документарни роман Александра Живковића „Пребиловачке голубице“, између осталог, и на то нас подсећа. 

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА 

Има ли наше мучеништво смисла?

Има, али под једним условом: да је у Христу. Иначе је бесмислено, јер ми смо народ с којим се поступало као са стоком за клање, и све је апсурд, самоубилачки апсурд – без Христа.

Зато се поново питамо: где је био Бог када су усташки крволоци убијали наше људе, жене и децу?

И одговарамо, верујући у Христа: Бог је био на Голготи, што значи да је био на сваком стратишту, у свакој јами, у сваком логору. Христово грло, грло Богочовека, било је преклано сваком камом која је клала Србе. Јер су клани зато што су Христови. 

Све је то опевао Свети владика Николај у својој служби Новомученицима српским:

 Нема лепше смрти од смрти за правду,

Ни љубави веће од смрти за ближње,

Мучеништва српска и стара и нова,

У Књизи Живота црвена су слова.(…)

И крштена браћа вас браћу поклаше,

Мученици српски, Седамсто Тисућа,

Без вас и савести да би благовали.

Ал’ ђаво им кликну с Каиновог врата:

„Браво побратими, моји див јунаци,

Весеље је моје кад брат коље брата.“

Христос же Свесилни, Разоритељ ада,

Пастир је и Вођа Свог безбројног стада.(…)

Одсечене руке! На што ће вам руке?

Престругане ноге! На што ће вам ноге?

Још и мртво тело! На што ће вам тело?

На небу вас чека небесно одело,

Небесно одело од сјаја саткано,

Од Тројичног Бога верним даровано.(…)

Због једног убиства Каин проклет оста,

Колико л’ проклетство навукоше на се,

Што убише Срба Седамсто Тисућа,

На веки проклета остаће им кућа.(…)

Кад се адским кадом људи опјанише,

Тада браћа браћи крвљу наздравише,

Пријатељи ваши што с вама једоше,

Мученици српски, главе вам секоше.(…)

У роду без славе Ти се нађе славна,

О Пречиста Дјево, славо Православна,

Дугочекан Христос кроз Тебе нам дође,

Небо к земљи спусти, земљу к небу диже,

Уздиже у небо српске Мученице:

Мајке и старице и красне девице.

О Маријо Дјево, божанскога лица,

Буди вођа у Рај нових Мученица.

И била је, и биће. Мајка Божја, Српска Узданица.

КОНАЧНИ ИСХОД

И шта се види на крају? Шта је коначни исход Пребиловаца? Њега је видео Свети Јован Богослов у Откривењу: „И после овога чух као глас силни народа многога на небу где говори: Алилуја! Спасење и слава и част и сила Богу нашему; jер су истинити и праведни судови његови, што осуди блудницу велику, која поквари земљу блудом својим, и освети крв слугу својих од руке њезине. И поново рекоше: Алилуја! И дим њезин дизаше се у векове векова.И падоше двадесет и четири старешине, и четири жива бића, и поклонише се Богу који седи на пријестолу, говорећи: Амин! Алилуја! И од престола изиђе глас који говори: Хвалите Бога нашега све слуге његове, и који га се бојите, мали и велики. И чух као глас народа многога, и као глас вода многих, и као глас громова силних, гдје говоре: Алилуја! Јер се зацари Господ Бог Сведржитељ. Радујмо се и веселимо се и дајмо славу Њему, јер дође свадба Јагњетова и жена се његова припремила. И дано јој би да се обуче у свилу чисту и светлу, јер свила означава праведна дела светих. И рече ми: Напиши, блажени су они који су позвани на свадбену вечеру Јагњетову. И рече ми: Ово су истините речи Божије.“ (Откривење 19:1-9)

То чекамо. Томе се надамо. Томе је посвећен роман Александра Живковића о Пребиловцима почетком августа 1941. Хвала Богу који подстиче Србе да се сећају – и Живковића, и  српско удружење памтилаца у име кнеза хумског Мирослава, које је роман објавило.  

Чланак „ПРЕБИЛОВАЧКЕ ГОЛУБИЦЕ“ АЛЕКСАНДРА ЖИВКОВИЋА: ЈОШ ЈЕДНА КЊИГА О НАДУМНОМ СРПСКОМ СТРАДАЊУ  се појављује прво на ИСКРА.

© TANJUG/ Komesarijat za izbeglice/ Dokumentaciono-informacioni centar Veritas

У зависности од тога с које стране се гледа, фамозна „обљетница највеличанственије победе у хрватској историји“ (стоји одмах тамо уз остале познате „војноредарствене операције“ светске историје) представља ватромет срамоте и понижења, где свака пигмејска нација Балкана износи свој властити срам и комплексе на видело.

Конкретно на српској страни, питање сећања на пад Крајине представља епицентар нове идентитетске алхемије која се полако спроводи над српским националним бићем, а која има за циљ да Србе од народа са империјалном традицијом и историјом „ударања изнад своје категорије“ (како је то лепо срочио амерички историчар Ден Карлин) претвори у исту такву фрустрирану, хистеричну и поводљиву микронацију.

Истовремено, није тешко разумети зашто наши сународници, иако недвосмислено доживљавају Бошњаке и Хрвате као непријатеље, њихове политике доживљавају као нешто што би требало емулирати и опонашати.

Крокодилске сузе над лажним геноцидима

Узмимо прво бошњачки пример – кукавну политику брендирања и мешетарења (и фалсификовања) властитих погинулих сународника као да су у питању хартије од вредности на спекулативном тржишту жртвеног капитала, политику снисходљивог и понижавајућег некромаркетинга и трагикомичног инсистирања на „геноциду“ као политичком темељу на коме треба да стоји читав њихов „национални идентитет“.

Ова цмиздрава политика, толико вулгарно и јефтино експлоатисана у српским НВО круговима, одавно код Срба не изазива никакву емпатију (које свакако има према реалним жртвама реалних злочина, укључујући бошњачке), већ искључиво подсмех.

Штавише, у српском језику већ постоје идиоми за ову конкретну политичку стратегију – „жене, дјеца, ба“ (понекад и спојено) користе се управо као назив за понижавајуће и просјачко апеловање на емпатију моћних и богатих зарад бедног ћара, док је истовремено израз „ђеносајд“ ушао у говор као назив за специфичну врсту политичке манипулације, која нема никакве везе са било каквим пијететом према жртвама, а поготово не према оним које су биле жртве правих геноцида.

Без икакве сумње, фиктивни magnum crimen Сребренице као елегантно објашњење свега што се Србима икада десило после (а и пре) пред очима јавности одржава екипа која је читаве каријере остварила у улози професионалних нарикача.

Са друге стране, једном делу српске јавности која и даље гаји делузије о „рационалности“ и „доследности“ наших западних хегемона и даље није јасно зашто се наше жртве и даље не рачунају и не узимају у обзир, иако су и квантитативно, и квалитативно упоредиве са бошњачким, хрватским или албанским.

А то је можда највећа превара од свих – јер западне јахаче апокалипсе искрено није брига ни за наше, ни за њихове жртве, као што их није брига за стотине хиљада Руса и Украјинаца који већ годинама гину само зато што марже профита неких инвестиционих фондова на Волстриту и даље остају у црном.

Да смо били Хрвати (свега овога не би било)

Али ако самопонижавање и проституисање својих мртвих није здраво по осећај националног достојанства и не представља ваљану стратегију културног развоја, шта онда тек рећи за идентификовање са непријатељем које поприма веома непријатне размере када је у питању однос Срба према Хрватима. И не, ту није само реч о тзв. Случајним Србима који Загреб, Љубљану и Беч доживљавају као своје културне центре и своју есхатологију и идентитетско тежиште.

Реч је о номинално патриотичним и национално самосвесним Србима који Хрвате доживљавају као некакве органске непријатеље (до нивоа опсесије), али истовремено сматрају да су Срби изгубили рат зато што нису радили све оно што су им касније хашке оптужнице товариле на врат, а што доказано и документовано јесу радиле хрватске власти.

А пре свега – што нису пали ничице пред америчким хегемоном и изборили се да Срби буду ударна песница њихове колонијалне политике, амерички „пси са ђубришта“ (junkyard dogs), како је Хрвате тада назвао амерички дипломата Роберт Фрејжер. Укратко, и једни и други се жале да су Срби „преспавали пад Берлинског зида“. А то је лепши начин да се каже да је проблем у томе што Срби нису хтели да буду – усташе.

О баналном злу усташлука

Појам „усташе“ је деликатан и не треба га олако потезати, поготово у светлу дегутантних инструментализација у српској дневној политици којима смо, нажалост, били сведоци на зидовима српских градова претходних месеци. Али ако нећемо да пристанемо на то да је „усташа“ празна увреда која се може бацити на било кога ко нам се не допада (онако како западни левичари сваког проглашавају „фашистом“), вреди приметити да је српска језичка пракса везана за овај термин изузетно прецизна и веома нијансирана.

Срби, наиме не изједначавају усташе са нацистима, већ их сматрају горима, надовезујући се на народно сећање на ужасе верског конвертитства сачувано у формули „потурица гори од Турчина“. Да је за српско поимање „усташе“ кључан управо тај фактор прозелитизма и „убијања Србина у себи“ (било да је реч о Хрватима који су били Срби „јер им стоји дедина икона тавану“, или само зато што су искрено учествовали у српском политичком експерименту интегралног југословенства) најбоље сведочи реч  усташлук – скована као неотурцизам управо да би са једне стране захватила специфичне комплексе полатињених и поунијаћених Срба, а са друге стране рајетинство, слугерањство и пасивни кметлук (sic!) усташког менталитета према никада прежаљеној Двојној Монархији и њеним духовним настављачима у Трећем Рајху, Североатлантском пакту и Европској унији.

Другим речима, српско поимање усташтва веома је слично поимању нацизма код Хане Арент – разапето између „радикалног зла“ (оличеног у систему логора Јасновац, масовним покољима и јамама) и „баналног зла“ – незаинтересованог „гледања свог посла“ и окретања главе над страдањем својих суграђана и сународника помешаног са комплексом више вредности који произилази из припадности „великој европској култури“. Јер кољача и џелата је било релативно мало, а „окретача главе у страну“ неупоредиво више.

Ова подвојеност представља извор значењског шума када се неко назове „усташом“, али код појма усташлука дилеме нема – мисли се управо на псеудокултурну безочност која истовремено подразумева презир према „балканским (бизантинским) барбарима“ који су увек-већ „добили само оно што су заслужили“, али и детиње поверење да Велики Брат из Беча, Берлина, Брисела или Вашингтона не би никада дозволио да се тако нешто догоди „нама“ – „нама“ који смо другачији од „њих“, нама који „делимо европске и западне вредности“, нама који знамо своје место.

У том контексту, паушална употреба термина „усташе“ не само за кукавне хрватске националисте чији је највећи војни успех иживљавање над пар хиљада стараца који нису могли да се повуку пред њиховим „редарима“, него и за све остале Србе, антисрбе и бивше Србе који су „заробили себе у туђина“ не представља јефтину увреду, већ суптилну политичку дијагнозу. Исто важи и за квалификацију Бивше Југословенске Републике Хрватске као „усташке државе“, чије је вешто скривање иза „шаховнице са првим црвеним пољем“ убедљиво таман колико и вешта прерушавања господина Леклера из Ало, ало. Исто важи и за политичке чаршије Сарајева и Цетиња, које у „убијању Србина у себи“ већ деценијама налазе свој raison d’être.

Редарствена акција за довођење Срба у ред

Органски проблем са овако схваћеним усташлуком, међутим, јесте што његов цели идентитет почива искључиво на релационом односу према Србима, баш као што све те постјугословенске државе постоје само зато што се Србима као страном елементу (Ein äusserst unbotmässiges und wilds Element!), као варварском и византијском „Другом“, ни по коју цену не сме дозволити да на Балкану имају функционалну, самосталну и самодовољну државу. Војно „довођење Срба у ред“ (Bringing the Serbs to Heel) са легендарне насловнице њујоршког „Тајма“ из ’99. године није коначно остварив „војноредарствени“ циљ, то је, као бисмо ми то рекли – борба непрестана. И зато се у кукавне и импотентне антисрпске, околосрпске, али и српске национализме улаже толико много труда и средстава. Јер нема ничег што амерички војно-обавештајни комплекс више воли од искомплексираних етнонационалиста, који се вековима могу држати у међусобном клинчу у коме и једни и други имају таман онолико снаге и енергије да „раде шта им се каже“, али и да производе довољно богатства које би могли трошити на куповину оружја од западних произвођача.

Управо смо тај мотив имали трагично у првом плану током ове последње „обљетнице“, када је хрватски председник гласно јадиковао што „њихови формални савезници наоружавају Србију“ оним истим рафалима чији је прелет изнад Книнске тврђаве представљао кулминацију свечаног обележавања „Олује“.

Хајде само на тренутак да застанемо и зачудимо се апсурдности те ситуације – председник Хрватске се жали што њихови покровитељи из НАТО продају председнику Србије исто прецењено и прескупо оружје које су продали њему, док овај други куповину НАТО оружја представља као крунски драгуљ политике одбране од потенцијалне агресије од суседне НАТО државе. Звучи као заплет из цртаног филма, само што би деца у цртаном филму била у стању да целу ствар прозру као циничну манипулацију.

Ова трка у „надрафаљивању“ представља театар апсурда, који има за циљ да одржава оба народа у сталној неурози и анксиозности од „непосредне претње“ комшија, при чему се игнорише и прећуткује да та претња, заправо, представља само доследно спровођење у дело званично прокламоване НАТО политике, која подразумева да све земље западно од Русије морају бити интегрисане у НАТО одбрамбени систем, али и да морају да повећавају своје издатке за куповину НАТО оружја, не само како би могли да га шаљу Украјини, него и како би у одсудном тренутку били спремни да допринесу одбрани Западне цивилизације у још једном Drang nach Osten. У том контексту нема никакве разлике између празновања етничког чишћења у Книну и дочекивања Владимира Зеленског у Београду – не само да и једно и друго представљају шамар жртвама „Олује“ (толико пута цитиране као светли узор за украјинске власти), него и једно и друго не врше никакву другу функцију мимо ритуалног понижења српског народа.

„Олуја“ није сукоб са Хрватима, него са Америком

Срби стално воле да понављају да су они оно „мало племе непокорних Гала“ из имагинаријума Удерза и Госинија, али никада не читају Коментаре о Галском рату у којима Цезар веома пластично и без икаквог пренемагања детаљно описује колико су кључну улогу у физичком затирању тих „непокорних Гала“ играли – покорни Гали. Обесна глобална империја, која се, притом, ових дана опет наглашено заноси цезаризмом и римским традицијама, нема за циљ ни да подржи „своје формалне савезнике Хрвате“, ни да „очува сећање на жртве геноцида у Сребеници“, баш као што је ни најмање не занимају високо подигнуте ноге српских куваних жаба које у глас крекећу како би им „Срби били најбоље слуге на Балкану“. Они, како је то рекла икона америчког предузетништва Волтер Вајт, „нису у послу метамфетамина, нити у послу новца, него у послу Империје“.

Америчку империју судбине њихових „формалних савезника“ и „стратешких партнера“ на Балкану занимају таман колико судбине мученика које маскирани батинаши Владимира Зеленског киднапују на улицама и увлаче у неозначене комбије да би их послали да погину или буду обогаљени под руском артиљеријом. Њих занима контрола. Контрола токова капитала, контрола продаје оружја, контрола трговине. Контрола целог Балкана. У тој игри нема побеђених и поражених – кућа увек добија.

Годишњица „Олује“ је, стога, природно место да се запитамо да ли смо нешто, ако ишта, научили из трагедије која нам се догодила тог лета ’95. Нама. Свим Галима, а не само групи Верцингеториксових радикала. Западни медијски мононаратив ових дана ради прековремено да подели Србе на пословичне „три половине“, од којих ће једна да нариче како смо „сами заслужили оно што нам се догодило“, друга ће да имитира Бошњаке, Јермене и Палестинце у махању својим мртвима у нади да ће капнути нека суза Великог Брата на Западу, док ће трећа да диже транспаренте Доналду Трампу и обећава да су и Срби спремни да буду амерички пси са ђубришта – онако како смо то видели у Хрватској, Либији и Азербејџану, односно како данас гледамо у Израелу, Сирији и Украјини.

Шта смо заборавили у култури сећања

Уместо тога, када већ кукамо због рата који смо изгубили у Републици Српској Крајини, требало би да знамо и шта смо изгубили, и од кога смо изгубили. Нисмо, наиме, просто изгубили Книн, Петрињу, Пакрац и Вуковар – изгубили смо и Осијек, и Задар, и Сплит, и Дубровник. И Загреб. Изгубили смо копнену везу са Грчком, изгубили смо целу Црну Гору, а страна окупациона војска нам је запосела Косово и Метохију. То се није десило „крајишким Србима“, „далматинским Србима“, „црногорским Србима“, нити „косовским Србима“, десило се Србима свим и свуда, баш као што се десило и свим осталим словенским и несловенским народима Балкана који су вековима сањали о слободи, државности, културној самосвојности и економском благостању.

„Олуја“ је само једна епизода у „довођењу Срба у ред“, процесу који се одвија и дан-данас, и одвијаће се докле год Срби и даље буду опасни. Јер ни Хрвати, ни Бошњаци, ни Монтенегрини, ни Македонци нису добили ништа од онога што је Србима отето – ни слободну поморску трговину независно од страних монопола, ни самосталан развој заснован на свом рудном и природном богатству, ни богата села, ни домаћу индустрију. Све је то замењено колонијалним системом који већ деценијама одржава цели Балкан у геополитичкој и економској потчињености све обеснијем, све похлепнијем и све неспособнијем хегемону.

И то је друга ствар коју не смемо заборавити код „Олује“, баш као и код Босанског рата, баш као и код окупације Косова. То нису били ратови против Хрвата, босанских муслимана, нити Албанаца, него против америчке империјалне хоботнице која је управљала и једним, и другим, и трећим, и која им је једина омогућила „победе“ којима се данас диче, а које и даље отплаћују господарима по зеленашким каматама.

Ако ћемо да јачамо војску да се бранимо од Хрвата и Албанаца, али не и од Американаца, Немаца, Француза, Турака и осталих, онда је џаба јачамо. Ако се наоружавамо купујући оружје од наших непријатеља који на нивоу неприкривене и законски потврђене политике раде на нашем политичком, културном и религијском уништењу, онда ће више ефекта имати ако се будемо бранили моткама и каменицама.

Најзад, ако наша култура сећања на жртве треба да служи да би нас угурала под амерички безбедносни кишобран, како би нас они штитили од наших џелата који су за време својих злочина били под тим истим безбедносним кишобраном, онда то није култура сећања, већ плански и циљано грађена култура заборава. Није нам потребан амерички кишобран да бисмо се сећали својих мртвих. Сећали смо их се током деценија титоистичког гурања под тепих и манипулативног релативизовања, па када су се поново потегли ножеви, отвориле јаме и завијориле усташке инсигније, било смо кудикамо спремнији него што смо данас, као што смо знали и како да се бранимо, и шта да бранимо, и од кога. Шта нам остаје ако смо данас од толике културе сећања заборавили и једно, и друго, и треће? Погодили сте – остаје нам само безалтернативни европски пут.

Чланак Никола Танасић: Чему нас је научила „Олуја“ се појављује прво на ИСКРА.

На главном путу који пролази поред Доморовца, рано јутрос, срећемо две старице и човека у запрљаном оделу. Срби су. После Доморовца, нема Срба поред главног пута. Има их, успут, у изолованом Одановцу, којег још називају и Кршљанце. Улазимо у Рогачицу и, не чекајући да ми отац, као и сваки пут кад кроз ово село пролазимо каже како је био овде велики пијац, кажем ја њему реченицу коју он мени увек каже, чим сам прочитао таблу са натписом Рогачица: -Еее, какав је овде био пијац!

Смеје се.

-Само што сам хтео да ти то кажем! Говори.

-Знам, увек ми кажеш. Одговорим му.

Прошли смо Рогачицу, која је сад чиста албанска, већ у пола осам кафићи су били пуни народа. Школа им је запуштена, нема ни код њих деце, гужву по кафићима праве гастарбајтери. Улазимо после пола сата вожње у село које данас обележава сеоску славу. Доња Шипашница. Црква се види од скретања, на узвишењу је. Она је била за три села, Чараковце, Шипашницу где се налази и Кололеч, док им нису направили цркву. Чудно, нема још увек никога, осим два човека, испред цркве. Прилазимо капији, а бели голф двојка успорава и гледа у нас. На ретровизору јелкица УЧК. Албанци су значи.

-Неће бити литургије, због безбедности, само брзо резање колача и то од десет сати. Говори нам Горан. Црквењак. Као да се правда што смо дошли тако рано. Он је из Шипашнице. Његова породица је једна од четири преосталих породица у овом селу.

-Колико је то људи? Питам га. Он не броји. Зна.

-Осамнаест нас има!

Чекамо да свештеник стигне из манастира Тамница у Речану, тамо служи литургију. Тридесетак људи је дошло и отишло од осам до девет сати због неспоразума око времена резања колача. Неки су знали да литургије неће бити, јер је већ две последње године нема.

-Не могу да чекам два сата, ми смо прочитали да је почетак у осам. Идем.

-Остани ту, одговара јој пријатељица из детињства. Не виђамо се сваки дан, седи да се испричамо. Сад си дошла.

Остаје. Без речи.

-За ово време смо могли негде да попијемо кафу негде у селу, али нас нико не зове, добацује један човек из Косовске Каменице.

-Нема ко да те позове, сви смо ту. Одговара му мештанин.

-Ја долазим, обраћа ми се жена из оближњег села Босца, од своје седме године овде. И од тада нисам пропустила никад. Равно шездесет година долазим. Без изузетка. Поносно каже, подижући кажипрст.

-Помаже Бог, срећан празник, за добро да је, говори старица са шамијом и букетом цвећа из баште.

Сви се поздрављају као да су род рођени. Ближи се десет сати, нестрпљиви одлазе, али колона аутомобила се ствара и прави гужву.

-Зашто се ова црква не обнавља, питам црквењака.

-Чека се дозвола, али знаш кад ће је дати, никад!

-Зашто?

-Како зашто? Пре неки дан сам дошао у цркву, откључавам капију да уђем, полиција ме зауставља. Излазе из џипа и траже ми документа да ме легитимишу. Кажу ми да не долазим. Они ми не дају да уђем, а не да дају дозволу да се обнови црква. И сад смо морали да пријавимо скуп да ћемо бити овде, иначе би нас можда и истерали.

Црква је из деветнаестог века, из 1860. године, једноставне грађе, без фресака. Посвећена Светој Петки. Икона старих и избледелих. На зиду вез сестре који је посветила погинулом брату. Зидине су већ одвојене, изгледа као да им још Бог  не дозвољава да се претворе у шут. Кад је људски глас у овом крају занемео, говори она својим присуством. У порти је и гробље, али се на парцели преко пута сада сахрањују преостали мештани и они који су дали аманет да их на овом месту сахране. Овде се, изузев овог младог човека, говори ми Горан, није сахранио нико. Он је имао жељу да се овде баш сахрани. Гледам слику на споменику. Знам младог човека, Зоран Дунчић, отац моје пријатељице. Прилазим споменику и говорим му да ћу рећи Јовани да сам га обишао. Већ врви од људи, поставља се тенда где ће кумови уприличити послужење за окупљени народ. Стижу музиканти, два хармоникаша, саксофон и гочобија. И гајде су ту. Свештеник долази, а Горан одлази да га дочека. Као што је и сваког човека. Сви се приближавају да узму благослов. Колачари су већ припремили вино и жито. Свеће горе и за живе и за мртве. Све је ту.

Почиње резање колача тачно у десет. А након тога свештеник беседи.

-Немојте да продате, молим вас, говори, немојте то да радите. Ево видите старо гробље. Неки нису ни очистили гробље оних од којих су земљу наследили, а дошли су да им је распродају. Опет понавља, молим вас немојте.

Старица говори другој:

-Слушај, сва сам се најежила! Слушај шта каже поп.

А поп рече то што му је, видно, најболније, био је јасан и концизан, у жељи да буде што пријемчивији. Благослови народ, честита празник и изађе из цркве у порту. А у порти народ насмејан, уплакан, замишљен, загледан, јер ако се не добије дозвола за обнову, можда последњи пут гледа зидине цркве које се уздижу ка небу.

Чланак Јован Зафировић: Можда је последњи пут се појављује прво на ИСКРА.

© fakti.rs

ПРЕДСЕДНИКА Зеленског, на дан његове званичне посете Београду, дочекао је отрежњујући транспарент ДОБРО ОТИШ`О ПРЕДСЕДНИЧЕ ЗЕЛЕНСКИ, МИ ПОБЕЂУЈЕМО – СРБИЈА И РУСИЈА.

А написано је СЕРБИ и РОССИ, са обједињујућим руским Я.

Србија и Украјина, српски и украјински народ, одбрана суверенитета и територијалног интегритета обе државе – нису исто.

Упорно се покушава да се Украјина и Србија вежу за исту ситуацију у покушају одбране територијалног интегритета и стварања пријатељства.

Украјини је, као политичко-правно-територијалном субјективитету, живот дао СССР, почевши од Владимира Лењина, који јој је уз то и предао Донбас, а Никита Хрушчов 1954. додао и Крим.

А Србија – Србија је живот дала Југославији.

Украјина од 2014 отворено и директно угрожава своје држављане Русе, не само што они у Украјини постају грађани другог реда, на начин да им се забрањују и језик и култура, па чак отима и црква, већ их и физички убијају.

У Одеси, у Дому синдиката, 2. маја 2014-те убијено је углавном спаљивањем 48 људи, а преко 200 њих је задобило тешке пивреде.

Слично је створена и „Алеја анђела“. Ту су тела преко 300 руске деце убијене у Донбасу до почетка Специјалне ВО.

Крајем 2021. године ретки људи и поједини председници држава знали су да у Украјини иде рат у априлу 2022-ге. Тада, планирано је, да у априлу Украјина , уз помоћ Запада, изврши украјинску „Олују“ на Донбас, односно на руски народ у том региону.

Русија их је предухитрила. Није могла више да трпи убијање својих сународника у Украјини, које је отворено почело још од 2014. године, а био је угрожен и живот Русије – и Русија је започела 24. фебруара 2022. Специјалну војну операцију, како би у будућности ставила – СВЕ НА СВОЈЕ МЕСТО.

Шиптари, ако је неком милије, Албанци – деценијама врше терор над већинским српским становништвом на Косову и Метохији.

Злостављања Ђорђа Мартиновића 1. маја 1985. г. мало ко се сећа. Да не говорим о силовању српских девојака и девојчица, за која знају само мали број људи и Бог.

Насилно, уз помоћ НАТО агресије, ствара се лажна, а криминална држава Косово. Србе, и оно мало што је преостало, протерују. Скоро да можемо рећи – да на Косову неће бити “ Олује“ -Срба тамо нема („завршио сам посао“).

И да, Украјина и Србија нису у истој ситуацији.

Русија и Србија јесу, стим што је Србија корак у заостатку.

Председниче Зеленскии, добро нам отишао. И да знате, велика је туга у срцу српског народа, што се у Украјини убијају људи који су суштински припадници истог народа, а такву ситуацију је испровоцирао и направио заједнички непријатељ, због својих интереса.

Чланак Чанковић: Добро нам отишао „председниче“ Зеленски се појављује прво на ИСКРА.

Ненад Кецмановић (Фото: Медија центар Београд)

ПРЕДЗАДЊЕГ дана јула у Српској је као бомба експлодирала стравична информација да је на Илиџи виђена жена-монструм која умјесто да лежи на робији у КПЗ Тузла, слободна шета по муслиманском Сарајеву.

Ако треба подсјећати, ради се о Елфети, која је у љето ратне 1992. на подручју Зворника заклала 12 годишњег дјечака Слободана Стојановића. Да, да, буквално заклала. Пришла му је с леђа ухватила га једном руком и другом му камом пререзала гркљан.

Када је њена јединица упала у српско село Доња Каменица, дјечак се издвојио из колоне избјеглица и вратио на бициклу да би избавио свог пса који је остао везан пред кућом.

Слободан, дјечак доброг и храброг срца, није био наоружан, а исувише је био мали да би био илегалац ВРС. Елфета о њему није ништа знала сем да је српско дијете и да се у своје село није вратио по вриједности из куће, него по свог љубимца кога при повлачењу породице пред упадом АБиХ није стигао да поведе.

Зашто онда?

Са својевременог процеса на Суду БиХ, у септембру 2017, јавности није био предочен ни мотив свирепог злочина, нити дијагноза „психопатија“ као резултат љекарског вјештачења.

Елфета је, упркос доказима, напросто негирала да је извршила злочин, па је било сувишно да објашњава мотиве.

У јавности као да се мотив подразумијевао из чињеница да је Елфета била припадница АБиХ, а Слободан српски дјечак.

Ни крајем септембра 2017 поводом суђења, као ни сада љета 2026 када је откривена у шетњи Илиџом (сарајевска општина) на Елфетин свирепи злочин бошњачки медији и појединци нису били огорчени.

Нису се огласиле чак ни организације за бригу о ђеци, ни друштва за заштиту животиња, јер би то ваљда компромитовало АБиХ, која је бранила Босну од комшија.

У том патриотизму није их емоционално омео ни ведри, доброћудни и паметни лик племенитог дјечака, који је репродукован по српским медијима.

А емоције на српској страни засјениле су многа важна питања тим поводом.

Елфета се презива Весели и није Муслиманка/Бошњакиња него Шиптарка са КиМ, чији отац Рахман је породицу још прије рата из Урошевца преселио у Доњу Каменицу, поред Зворника.

Прилично риједак трансфер да се шиптарске породице селе у Босну, поготово што је Рахман по занимању био шумар, а таквих кадрова није недостајало у шумовитом подрињу. Чудно!

Елфетин брат Мухамед Весели живи у Швајцарској, гдје ради као грађевински инжењер, пројект-менаџер и савјетник, што су добро плаћени послови, па се сестра послије рата једно вријеме склонила код њега. То већ и није чудно јер косовски Абанци имају традиционално добро упориште у тој земљи.

Богати купују држављанство за новац који су стекли не питају како, а онда слиједи племенска подршка сиромашним придошлицама који га немају. Присутни су у бизнису, фудбалу и имају политички утицај на збивања на завичајном Косову.

Рецимо, први премијер непризнате владе Косова у егзилу Бајрам Букоши дјеловао је из Швајцарске.

Елфетино презиме Весели носи и Кадри Весели, главни у ОВК по обавјештајно-контраобавјештајној линији. Шта је логичније него посумњати да постоји не само фамилијарна него и функционална веза између Кадрија, Рахмана, Елфете и Мухамеда.

Чудно је, такође, да се Елфета, што је ријетко код муслимана, ангажавала на мушким ратничким задацима као официр или само војник, а још необичније да то није чинила на завичајном Косову него у БиХ, што је јединствен случај уколико се не ради о регионалној мрежи.

Индикативно је и да је Елфета дјеловала у зони одговорности опскурног Насера Орића, који је из заштићене енклаве Сребреница предводио упаде у околна српска села, те палио забачена села и убијао цивиле, али је и након неколико обновљених судских процеса у Сарајеву остао неосуђен.

Као да је увијек из невидљиве позадине нека скривена рука спасавала Насера, па недодирљиви „херој одбране Босне“ данас ужива такав престиж међу сарајевским тајкунима, естрадним звијездама и политичарима да се радо са њим фотографишу по елитним кафанама.

Могуће да је Елфета дошла да потражи помоћ свог утицајног ратног команданта Орића.

Како се монструм Елфета послије Урошевца на КиМ, Доње каменице у Подрињу, Швајцарске, КПЗ у Тузли обрела баш на Илиџи?

Некадашња бања надомак Сарајева, касније приградска општина и данас ексклузивни дио града из кога алеја платана води до врела ријеке Босне, била је до грађанског рата насељена старим српским породицама и главни бањски објекат звао се Србија. Послије рата постала је насеље вила припадника Алијине робијашке халке, која је предводила национално-вјерски покрет са паралеленим функцијама у СДА и ИВЗ.

Примјер је дао Хасан Ченгић, који је са дужности у намјенској индустрији ФБиХ, након америчке санкције због иранске везе, прешао на чело Ријасета исламске заједнице.

Посљедњих десетак година хектаре око врела Босне покуповали су арапски шејици и саградили ограђена насеља на које од домаћих приступ има само муслиманска послуга.

Идеално склониште из кога је Елфета неопрезно ишетала и била примјећена. Из хотела сигурно није, а ко ју је приватно угостио ваљало би сазнати.

Али, како је монструм успио да изађе из затвора у току издржавања казне?

Неријетко се дешава да чак и окорјели криминалци не могу зликовца попут Елфете да поднесу као своје дугогодишње равноправно друштво. Вријеђа чак и њихова осјећања, не трпе да буду изједначени са таквима, па их малтретирају све до линча.

У Елфетином случају било је обрнуто: она је злостављала остале, махом Србе, окружене немилошћу бошњачке управе и чувара. Ипак, врхунац је податак, према српским изворима добијен од „поштених инсајдера у КПЗ Тузла“, да је Елфета уживала невјероватне привилегије – од тога да је „друштвено корисно“ радила у затворској башти, до тога да је сваких мјесец дана уживала седам до десет дана допуста.

Како објаснити тај поступак управе затвора без преседана?

Лична благонаклност директора затвора Бошњака према борцу АБиХ? Инструкција са вишег правосудног или политичког мјеста? Издашно подмићивање комплетног затворског персонала?

У потоњем случају требало би пратити токове новца, који можда воде до Урошевца, или Швајцарске, или арапског свијета, или удружених дародаваца у неком непознатом фонду у Сарајеву.

Најзад, ритуално убијање одрубљивањем главе у ратној БиХ обично се везује за масакр муџахедина над заробљеницима ВРС у Возући.

Те исламске интербригадисте стари Изетбеговић није довео у средњу Босну зато што му је недостајало живе силе него да домаћим лајт муслиманима послуже као узор како се бори за вјеру Алахову. Они нису заклали дијете, али јесу извршили групно клање српских заробљеника из вјерске, а не из националне мржње.

Чини се да је тај контекст вјерске мржње погрешно, али не и ненамјерно, испуштен из вида у случају Елфете Весели. Третирана је као војник АБиХ, а била је такође муџахедин Ељфета Весељи, Албанка са Косова и са Бошњацим је једино везивао ислам.

Морала је добити и судску квалификацију исламског терористе и заједно са тзв. алжирском групом муџахедина бити испоручена Американцима. И, послије десетогодишњег суровог исљеђивања у Гвантанаму о везама по свијету, бити осуђена на доживотну робију.

Био би то још један по Сарајево неугодан примјер инволвираности бошњачке Босне у глобалну мрежу исламског тероризма. Да би процес што брже окончали, она је негирала злочин, тужилац доказао кривицу и судија пресудом од свега 13 година експресно затворио процес. Штавише, њен надређени водник Сакиб Халиловић је, истовремено, ослобођен командне одговорности да би везе по вертикали и хоризонтали биле блокиране од даље истраге.

Након открића да у току издржавања казне слободно шета по другом граду, као и о невјероватним привилегијама које ужива у затвору, постаје индикативан склоп већ од раније познатих података и ваљало би их укрстити. Под условом да се не деси као са генералом Сакибом Махмуљином, под чијом вишом командом су дјеловали муџахедини, да упркос правоснажној пресуди, одмагли на лијечење у Турску, гдје му се губи траг.

„Пацовски канал“ је отворен, а Ељфета на Илиџи чека везу.

Рођена 1960-те, у тренутку језивог злочина била је зрела особа од преко 30 година, а мали Слободан коме је у 12-тој години свирепо прекинула живот, и даље нам се безазлено смијеши са узглавља на гробу.

Данас би и он имао више од 30, својој дјеци би за рођендан поклонио „најбољег човјековог пријатеља“ и она би га вољела као што је он волио свог.

Чланак Кецмановић: Кољач Алијине армије – Елфета Весели – морала завршити у Гвантанаму и на доживотној се појављује прво на ИСКРА.

Под кључевима српског националног идентитета подразумевамо његове основне особености које га чине тиме што јесте и разликују га од других облика идентитета и националних идентитета других народа. Идентитет, самопоимање или саморазумевање јесте начин на који себе видимо, односно како одговарамо на питање „ко смо?“. Идентитет нас на тај начин међусобно повезује, што не негира бројне међусобне разлике у ставовима, уверењима и искуствима, и уједно разликује од других, што по себи не мора да подразумева конфронтацију.

Национални идентитет пре свега подразумева његову историјску димензију, која се у првом реду тиче колективног памћења и самосвести, односно начина на које људи виде историју своје заједнице и начина на који они артикулишу и институционализују то виђење. То се пре свега тиче симбола, идеја, уверења, догађаја и личности који су обележили историјски пут једног народа, баш као тог, а не неког другог народа.

У том смислу, могу постојати различите перцепције историјског пута једног народа, што може довести и до различитих виђења основа његовог идентитета. Једно је, на пример, ако као главни догађај у српској националној историји видите Косовску битку, а друго ако као најважнији и одређујући догађај за српски идентитет у овом тренутку сматрате афирмативно третирану револуционарну победу и освајање власти од стране комуниста у Другом светском рату.

Једно је ако за кључну личност српске историје сматрате Светог Саву, друго Доситеја, а треће, на пример, Јосипа Броза Тита. Од свега тога зависи коју ћете интерпретацију српске историје сматрати за највалиднију, што ће утицати и на ваше схватање српског идентитета.

Оно што увек треба понављати јесте да идентитет није некаква непроменљива и једном и заувек дата суштина, неподложна историјским менама, преображајима и различитим интерпретацијама, унисона, обавезујућа и бесконфликтна, али није ни пуки конструкт, који се у сваком тренутку може произвољно мењати и крајње отворено интерпретирати.

Такође, национални идентитет не искључује друге облике идентитета, нити је са њима нужно у конфликту, јер свако од нас поред националног има и друге облике идентитета, од цивилизацијског, локалног, професионалног, социјалног, до полног и родног, од којих неке може по вредности и значају претпостављати националном.

Ипак, национални идентитет је најважнија идентитетска форма на нивоу одређене, конкретне историјски генерисане заједнице, који је без обзира на све глобалне промене усмерене ка брисању институционалних, културних, етничких и територијалних разлика и граница, и даље представља основни политичко-историјски субјекат, с тим да извесни транснационални субјекти добијају све већи значај, претећи да их у догледно време ако не укину и потпуно обесмисле, обеснаже и маргинализују, оно свакако надјачају.

Када је одређивање и описивање српског идентитета у питању, треба имати на уму неколико недоумица и дихотомија за које би се рекло да га дуго прате и које стварају многе неспоразуме и лутања.

Нација и народ

Најпре се поставља питање да ли српски идентитет можемо одредити као национални, а Србе као нацију, с обзиром на тврдње о европоцентричном с једне или конструктивном и условном карактеру појма нације, с друге стране. Према критичарима појма нације, односно његове применљивости за српску историјску заједницу, овај појам нас исувише везује за европске (латино-германске) историјске, културне и политичко-институционалне форме, односно за један партикуларан концепт који жели да се наметне као универзалан.

У конкретном случају, опасност националног контекста може да се повеже и са његовим везивањем искључиво за српску матичну државу, пошто појам нације подразумева и институционални оквир обликовања живота заједнице. За неке тумаче, у српском случају је прецизније користити појам народа, који је отворенији за транс- и наддржавне облике организовања.

Негативан став према нацији и национализму као институционалним, културним, друштвеним и идеолошким начинима самоодређења српске заједнице и њеног историјског искуства, поред анационалних левичара и либерала, заступају и они који следе савремене руске идеолошке парадигме, које се заснивају на наднационалном и грађанском разумевању идентитета. Ипак, руско и српско искуство се у многоме разликују, с обзиром на величину и империјалну прошлост и тенденцију руске државе, као и њену велико етно-религијску разноликост, која подозривост према концепту нације и национализму, као могућем путу у сепаратизам или унутардржавне конфликте чини сасвим разумљивим.

Етничко и институционално. У теорији се разликује политичко, односно институционално схватање нације, која припадност нацији одређује на правно-институционални начин, односно држављанством, и етнички принцип, који припаднике нације дефинише кроз припадност одређеном колективном, историјски генерисаном идентитету.

Ипак, треба имати на уму да државе, као и правно-институционални системи нису апстракције неповезане са историјским искуством и културом одређене заједнице, као и да је етнички идентитет увек на неки начин институционално конституисан и да не искључује унутрашњу разноликост и конфликтност, као ни отвореност и прожимање са другим заједницама и идентитетима.

Српски идентитет је умногоме одређен историјским искуством живота у различитим државама, уз императив очувања и заштите заједничке идентитетске свести, што погодује развоју српског националног идентитета као етничког. Ипак, српски народ има дуго искуство државности и снажну жељу за међусобним институционалним уједињењем или макар снажном матичном државом која би била у стању да заштити Србе и ван њених граница и очува њихов осећај заједничке припадности.

Можемо рећи да у српској политичкој свести и искуству увек постоји напетост између концепта који тежи успостављању снажне и функционалне државе, макар и у ужим оквирима, и концепта који почива на тежњи ка уједињењу свих Срба у једној држави, укључујући и уједињење унутар наднационалног институционалног оквира.

Вера и језик. Данас се често критикује историјска тенденција да се српски национални идентитет снажно везује за верски, а не за језички, што је отворило пут разлагању српског етничког корпуса према верским критеријумима, где би онда верско одвајање подразумевало и национално.

Примат верског данас заступају заговорници заветне идентитетске парадигме, који истински идентитет заједнице везују за веру и Цркву, док други сматрају да би било боље да је у 19. веку надвладао језички концепт идентитета, где би Срби било сви они који говоре српским језиком, без обзира на верску припадност. Према овим другим, опредељења за примат верског критеријума у одређивању националног идентитета је довео не само до верског, него и до језичког уситњавања некада јединственог српског етничког корпуса.

Егалитаризам и хијерархичност. Многи Србе виде као изразито егалитаран народ и на томе често граде своје тумачење српског историјског искуства и своје залагање за егалитарне идеолошке парадигме као најоптималније за наш народ.

Српски идентитет је умногоме одређен историјским искуством живота у различитим државама

Ипак, када се говори о овој теми, треба имати на уму одлучујућу и градивну улогу изразито хијерархичне установе каква је Црква на наше саморазумевање, као и важну моралну компоненту која снажно истиче значај херојства и достојности (чојства и јунаштва, соја), односно спремности на жртву, као неке врсте готово онтолошког критеријума којима се кроз српску народну културу и искуство дефинишу односи у заједници и обликује колективно памћење.

Исток и Запад. Српски идентитет се често разумева из перспективе положаја нашег народа између Истока и Запада, који је довео и до његове унутрашње подвојености и амбиваленције. Иако смо се у новије доба институционално развијали под утицајем и према моделима Запада и у многоме усвојили западњачке културне обрасце, значајна улога православне, источно-хришћанске духовности и остаци оријенталног менталитета, наслеђеног од дугог ропства под Турцима, свакако нас везују за Исток. Постоји тенденција да се елите виде као претежно оријентисане ка Западу, а шири слојеви становништва према Истоку, што је великим делом условно, али до извесне мере има историјску и искуствену подлогу.

Срби се дакле могу видети и као примарно западњачки и као примарно источњачки народ, као што се њихов идентитет може одредити као прелазнички, састављен из нераскидиво повезаних полова. Такође, постоји тенденција утврђивања српске аутохтоности и аутономности, којим се истиче (мета)историјска посебност нашег народа, који није ни источни, ни западни, ни мешовити, него у неком смислу цивилизацијски изворан.

Наравно, све ово зависи и од дефиниције Истока и Запада коју заступамо, што подразумева, па тако као баштиници ромејског (византијског) цивилизацијског ареала, наспрам романско-германски конституисане Европе можемо бити схваћени као источни народ, али и у поређењу за нехришћанским истоком као западњачки (при чему можемо правити разлику између појмова Европе и Запада).

Српско самопоимање

У сваком случају, српско самопоимање у многоме одређује тежња ка самосталности и независности, као и културно памћење повезано са овим тежњама и вредностима. Та тежња је усмерена ка целокупном српском  идентитетском корпусу, а не само ка матичној држави и њеним становницима, уз жељу да се тај корпус, када се стекну услови институционално обједини (уједини).

Како ти услови историјски никада нису постојали у пуном обиму, осим у оквиру наднационалне југословенске државне творевине, за српски идентитет је веома важна културна свест о јединству, која подразумева експлицитне или имплицитне облике културног памћења, односно стално обнављање кључних историјских, симболичких и митотворних чинилаца који конституишу свест о заједничкој прошлости и заједничком историјском искуству целокупног српског народа.

Најважнији аспекти културног памћења, поред кохерентне историјско-митотворне нарације о заједничком историјском путу и искуству, која подразумева и иконологију и типологију повезану са значајним личностима и догађајима као главним тачкама и стубовима ове нарације, јесу вера, језик и писмо.

Због свега овога, у данашњем контексту било би опасно разводњавати и релативизовати појам нације и националног у српском случају, с обзиром на интегративни потенцијал ових појмова за обједињавањем институционалног, етничког и цивилизацијског поимања заједнице и њеног инстиционалног уоквирења. Срби, дакле, имају снажно, премда често недовољно институционализовано, културно памћење које садржи и институционалне (средњевековна државност, на пример) и етничке и шире, цивилизацијске компоненте.

Исто тако би било опасно релативизовати укорењеност српске културне свести и традиције у источном хришћанству и ромејском културно-цивилизацијском ареалу, којем појам нације, иако историјски новијег порекла, не мора бити супротстављен, с обзиром на то да нација као културна заједница подразумева и културно памћење и прилагођавање чак и инститиционалних облика историјског искуства заједнице променљивим историјским околностима.

Појам нације такође подразумева и могућност интеграције и трансформације различитих токова и утицаја, уз бригу да они не истисну и не обесмисле оне који су за историјски идентитет заједнице примарни и одређујући.

Национални интерес

Појам нације и националног такође подразумева и флексибилност која чини да национални интереси имају примат у свим историјским менама и променама снага у свету, надахњујући и обавезујући елите да поступају у складу са националним интересом, који никада није независан од националне свести, идентитета и историјског искуства.

У том смислу треба бити опрезан према онима који, макар и под национално и патриотски усмереном аргументацијом, радикално оспоравају темељне чиниоце српског историјског памћења и идентитета, чиме се значајно смањује културна и социјална отпорност заједнице.

Национални облик конституисања заједнице поред тога не оспорава социјалну бригу нити априорно фаворизује било које, историјски променљиве, идеолошке концепције. С друге стране, иако великим делом верски конституисан, српски идентитет одређен као национални има институционални и културни потенцијал интеграције језичког искуства као одређујућег за заједницу, који, чак и кад нема национално интегративни потенцијал, отвара простор већем српском културном утицају у региону у ком се налазимо.

Српска национална идеологија би стога требало да буде интегративна, што подразумева да се односи на све носиоце српског културног идентитета и цео српски културни простор, али и снажно државотворна, са тежњом са што чвршћим институционалним конституисањем српске матичне државе, што подразумева и њену систематску и планску бригу о припадницима народа ван матице, али и отворену могућност ка институционалној интеграцији свих Срба, када се за то стекну услови.

Централистички и полицентрични модели националне интеграције, што је полигон још једне од беспотребних унутарсрпских подела и сукоба, не морају нужно бити у несагласности, већ се могу усмеравати и користити према потреби, а у складу са јасно одређеним (што не значи обавезно званично декларисаним) националним интересом, који не би био само парола и празна форма, већ би имао озбљино институционално утемељење, дакле представљао би  планску и систематску делатност и подразумевао макар минималну сагласност елита око кључних националних циљева.

Свака анационална и наднационална идеја, уколико не подразумева примат овако схваћеног националног интереса, у овоме може имати само улогу непотребног баласта, уколико већ не представља субверзивну активност у служби вешто пласираног страног интереса.

Владимир Коларић је писац и теоретичар културе, аутор књига „Јавни интерес у култури“, „Култура и безбедност“, „Пламен Донбаса – есеји о Трећем светском рату“ и других. Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор: Нови Стандард

Насловна фотографија: Baloncici on depositphotos

Чланак Владимир Коларић: Кључеви српског националног идентитета се појављује прво на ИСКРА.

Ни недељу дана по рушењу хотела Језеро и плаже, стигли су нови самовласни дописи Ибар Лепенца становницима и власницима објеката у селима Резала и Коваче да имају 15 дана да се иселе. Такође, на неколико локација ван ових села (у правцу административне линије) су стигли нови самовласни дописи Ибар Лепенца о достављању документације у року од 7 дана, док су власницима срушених објеката стигла решења о рушењу и казнама.

Ибарски Колашин се прекопава на неколико локација у потрази за гробницама из ратног времена, док се готово свакодневно врше хапшења и привођења Срба с тим у вези.

Коначно, Газиводе је посетио и сам Курти, па човек не може да се не запита шта ли ће се тек десити у наредних десетак дана, док не истекне рок за рушење следеће групе објеката, односно да ли ће се исти тај Курти одазвати позиву ЕУ да не наставља са рушењима, или ћемо гледати још тешких сцена рушења.

До тада, хтео бих да се осврнем на правни контекст целе ове несрећне ситуације.

Према досадашњем искуству, ово су фазе рушења:
1) Допис Ибар Лепенца да се достави документација о власништву у року од 7 дана. До сада, достављање документације није имало за последицу избегавање рушења;
2) Допис Ибар Лепенца да се власници иселе у року од 15 дана.
3) Рушење, без икаквих формалних аката и легитимације учесника у рушењу;
4) Достављање решења о рушењу и новчаној казни – види текст доле.

Како то већ обично бива, косовске власти су у покушају да једном безакоњу дају привид законитости, то безакоње само продубиле.

Власницима срушених објеката су стизали дописи Ибар Лепенца, објекте су рушила непозната лица без икаквог формалног акта, да би им накнадно стигла решења инспектората Министарства животне средине и просторног планирања, којима се налаже уклањање објеката, као и плаћање казне од 2.000 евра.

Ова решења садрже бројне формалне и суштинске недостатке, на које се без сумње треба позивати у жалбеном поступку (за који, као и увек, стојим на располагању свима који су их добили). Ипак, треба издвојити три најважнија:

– Прво, решења су донета по рушењу објеката, дакле са ретроактивним дејством;

– Друго, решења су донета уз позивање, између осталог, на одлуку о прелиминарној заштити Мокре Горе и Газивода, са краја 2025. године, односно зато што су објекти изграђени супротно овој одлуци (иако су сви, без изузетка, изграђени по њеном доношењу, и то углавном десетинама година раније), која је донета без икаквог учешћа општине Зубин Поток, што ново руководство општине, из мени непознатих разлога, никад није оспорило пред уставним судом, иако на то има право;

– Треће, с обзиром да се у прилозима решења налазе дописи Ибар Лепенца, јасно је да су ти акти повезани, што потврђује да је реч о једном широком незаконитом и самовласном подухвату, будући да апсолутно не постоји ниједна формална повезница између те две групе аката.

Да парафразирам стару пословицу, Куртију и Мујки није довољно што су кршили свој устав и законе, него су покушали да се из тога изваде симулирањем законитости, и само додатно отежали размере тог кршења.

Нажалост, то их не, бар тренутно, не спречава да са својим самовлашћем наставе, о чему сведочи ситуација у селима Резала и Коваче. С друге стране, то је својеврстан вид признања шта су учинили, о којем ће у наредном периоду судити косовски судови (јер других на располагању нема), као и суд правничке јавности.

Посебно је питање на основу чега се Ибар Лепенац уписао у косовски катастар, поготово у случајевима где је у српском катастру уписан приватни власник, и то у периоду пре 1999. (а таквих случајева има). Одговор је вероватно негде између спровођења споразума о катастру, заузимања Ибар Лепенца пре неколико година (када је могуће преузета и архива) и слања дописа о достављању документације. Свакако, чини се да је бар у неким случајевима упис Ибар Лепенца у косовски катастар правно проблематичан.

Прекопавања, хапшења и привођења по мени треба тумачити у истом кључу. Иако је статистички могуће да се ради о подударности (да се она врше у исто време и на истој територији на којој се темељно чисти обала Газивода од српског присуства), ја у подударности на Косову не верујем, па ће пре бити да се ради о акцији усмереној на контролисање наратива – ако Срби у јавности макар и мало почну да бивају жртве, то треба неутралисати наративом о Србима као злочинцима. То свакако отежава политички ниво борбе против безакоња, будући да удаљава ионако пасиван међународни фактор, али је и даље не онемогућава.

И управо ту је одговор на питање: шта да се ради?

Ситуација јесте тешка, до нивоа да некад изгледа безизлазно. Срби затворени у косовски правни систем, без могућности да се обрате међународним судовима, са пасивном Србијом, и са косовским властима које не уважавају сопствене прописе и институције, могу лако пасти у искушење да се предају без борбе и/или оду са Косова (и наравно, не може се замерити никоме ко то уради).

Досадашње искуство правне борбе иде таквом ставу у прилог – заиста, све  до сада предузето није уродило плодом, и остаје да се види да ли ће, и кад ће, то бити случај за све што следи (жалбе, нове тужбе и кривичне и друге пријаве итд). Али одустајањем од свега тога, на неки начин се признаје да су Курти и Мујка, са свим својим бахатостима, неписменостима и противзаконитостима, у праву. Треба се борити чак и кад борба делује унапред изгубљена и бесмислена, јер је борба оно што сведочи о нечијем праву на оно за шта се бори.

Како се борити?

Свим дозвољеним правним и мирним средствима, користећи све слабости и недостатке онога ко безакоње врши, а којих је и превише. Затим, уз свест да ова борба може да потраје, и да смо тек на почетку, јер је срушено нешто више од 10% од укупног броја објеката на Газиводама, те да ће, уколико се нешто драстично не промени, рушења да се наставе.

По интензитету по ком Ибар Лепенац убрзано шаље и једне и друге дописе и то ван зоне у којој су до сад били сконцентрисани, чини се да им се жури да посао заврше у наредних месец до два, могуће пре неких поновних избора, на којима ће дешавања у Ибарском Колашину бити један од централних стубова Куртијеве кампање, јер он осим прогона Срба заправо и нема ништа друго да понуди својим бирачима.

Коначно, треба се борити уз свест да су Срби у Ибарском Колашину искључиви господари своје судбине, и да само они могу заштитити своју имовину, ако се боре на горе описан начин и буду довољно истрајни у томе.

Историја нас учи да су у прошлости то умели – желим да верујем да ће то знати и сад, и ту сам да им у томе свесрдно помогнем.

Ни недељу дана по рушењу хотела Језеро и плаже, стигли су нови самовласни дописи Ибар Лепенца становницима и власницима објеката у селима Резала и Коваче да имају 15 дана да се иселе. Такође, на неколико локација ван ових села (у правцу административне линије) су стигли нови самовласни дописи Ибар Лепенца о достављању документације у року од 7 дана, док су власницима срушених објеката стигла решења о рушењу и казнама.

Ибарски Колашин се прекопава на неколико локација у потрази за гробницама из ратног времена, док се готово свакодневно врше хапшења и привођења Срба с тим у вези.

Коначно, Газиводе је посетио и сам Курти, па човек не може да се не запита шта ли ће се тек десити у наредних десетак дана, док не истекне рок за рушење следеће групе објеката, односно да ли ће се исти тај Курти одазвати позиву ЕУ да не наставља са рушењима, или ћемо гледати још тешких сцена рушења.

До тада, хтео бих да се осврнем на правни контекст целе ове несрећне ситуације.

Према досадашњем искуству, ово су фазе рушења:
1) Допис Ибар Лепенца да се достави документација о власништву у року од 7 дана. До сада, достављање документације није имало за последицу избегавање рушења;
2) Допис Ибар Лепенца да се власници иселе у року од 15 дана.
3) Рушење, без икаквих формалних аката и легитимације учесника у рушењу;
4) Достављање решења о рушењу и новчаној казни – види текст доле.

Како то већ обично бива, косовске власти су у покушају да једном безакоњу дају привид законитости, то безакоње само продубиле.

Власницима срушених објеката су стизали дописи Ибар Лепенца, објекте су рушила непозната лица без икаквог формалног акта, да би им накнадно стигла решења инспектората Министарства животне средине и просторног планирања, којима се налаже уклањање објеката, као и плаћање казне од 2.000 евра.

Ова решења садрже бројне формалне и суштинске недостатке, на које се без сумње треба позивати у жалбеном поступку (за који, као и увек, стојим на располагању свима који су их добили). Ипак, треба издвојити три најважнија:

– Прво, решења су донета по рушењу објеката, дакле са ретроактивним дејством;

– Друго, решења су донета уз позивање, између осталог, на одлуку о прелиминарној заштити Мокре Горе и Газивода, са краја 2025. године, односно зато што су објекти изграђени супротно овој одлуци (иако су сви, без изузетка, изграђени по њеном доношењу, и то углавном десетинама година раније), која је донета без икаквог учешћа општине Зубин Поток, што ново руководство општине, из мени непознатих разлога, никад није оспорило пред уставним судом, иако на то има право;

– Треће, с обзиром да се у прилозима решења налазе дописи Ибар Лепенца, јасно је да су ти акти повезани, што потврђује да је реч о једном широком незаконитом и самовласном подухвату, будући да апсолутно не постоји ниједна формална повезница између те две групе аката.

Да парафразирам стару пословицу, Куртију и Мујки није довољно што су кршили свој устав и законе, него су покушали да се из тога изваде симулирањем законитости, и само додатно отежали размере тог кршења.

Нажалост, то их не, бар тренутно, не спречава да са својим самовлашћем наставе, о чему сведочи ситуација у селима Резала и Коваче. С друге стране, то је својеврстан вид признања шта су учинили, о којем ће у наредном периоду судити косовски судови (јер других на располагању нема), као и суд правничке јавности.

Посебно је питање на основу чега се Ибар Лепенац уписао у косовски катастар, поготово у случајевима где је у српском катастру уписан приватни власник, и то у периоду пре 1999. (а таквих случајева има). Одговор је вероватно негде између спровођења споразума о катастру, заузимања Ибар Лепенца пре неколико година (када је могуће преузета и архива) и слања дописа о достављању документације. Свакако, чини се да је бар у неким случајевима упис Ибар Лепенца у косовски катастар правно проблематичан.

Прекопавања, хапшења и привођења по мени треба тумачити у истом кључу. Иако је статистички могуће да се ради о подударности (да се она врше у исто време и на истој територији на којој се темељно чисти обала Газивода од српског присуства), ја у подударности на Косову не верујем, па ће пре бити да се ради о акцији усмереној на контролисање наратива – ако Срби у јавности макар и мало почну да бивају жртве, то треба неутралисати наративом о Србима као злочинцима. То свакако отежава политички ниво борбе против безакоња, будући да удаљава ионако пасиван међународни фактор, али је и даље не онемогућава.

И управо ту је одговор на питање: шта да се ради?

Ситуација јесте тешка, до нивоа да некад изгледа безизлазно. Срби затворени у косовски правни систем, без могућности да се обрате међународним судовима, са пасивном Србијом, и са косовским властима које не уважавају сопствене прописе и институције, могу лако пасти у искушење да се предају без борбе и/или оду са Косова (и наравно, не може се замерити никоме ко то уради).

Досадашње искуство правне борбе иде таквом ставу у прилог – заиста, све  до сада предузето није уродило плодом, и остаје да се види да ли ће, и кад ће, то бити случај за све што следи (жалбе, нове тужбе и кривичне и друге пријаве итд). Али одустајањем од свега тога, на неки начин се признаје да су Курти и Мујка, са свим својим бахатостима, неписменостима и противзаконитостима, у праву. Треба се борити чак и кад борба делује унапред изгубљена и бесмислена, јер је борба оно што сведочи о нечијем праву на оно за шта се бори.

Како се борити?

Свим дозвољеним правним и мирним средствима, користећи све слабости и недостатке онога ко безакоње врши, а којих је и превише. Затим, уз свест да ова борба може да потраје, и да смо тек на почетку, јер је срушено нешто више од 10% од укупног броја објеката на Газиводама, те да ће, уколико се нешто драстично не промени, рушења да се наставе.

По интензитету по ком Ибар Лепенац убрзано шаље и једне и друге дописе и то ван зоне у којој су до сад били сконцентрисани, чини се да им се жури да посао заврше у наредних месец до два, могуће пре неких поновних избора, на којима ће дешавања у Ибарском Колашину бити један од централних стубова Куртијеве кампање, јер он осим прогона Срба заправо и нема ништа друго да понуди својим бирачима.

Коначно, треба се борити уз свест да су Срби у Ибарском Колашину искључиви господари своје судбине, и да само они могу заштитити своју имовину, ако се боре на горе описан начин и буду довољно истрајни у томе.

Историја нас учи да су у прошлости то умели – желим да верујем да ће то знати и сад, и ту сам да им у томе свесрдно помогнем.

(КоССев, 06.08.2026)

Чланак Драгутин Ненезић: Између два рушења на Газиводама се појављује прво на ИСКРА.

Михаило Меденица (фото: in4s.net)

Има ли још која белосветска фукара да сврати и запиша Србију ко жбун крај пута?!
Има ли те, Србине, у памети и куражи праотачкој да подвикнеш: “Доста бре! Не у моје име и не у моју авлију”?!
Јесмо ли то буњиште постали, свратиште за олош коју ћемо у чело стола, на кости страдалничких мученика?!
Јесмо ли то, Србијо моја, на Зеленског спали, да га сољу и хлебом дочекамо?!
Нацистичку битангу, крвника моје крви, убицу моје браће?!
Нека ми нико ништа не говори, био сам, видео руске витезове где ти пред бој наздрављају и певају, моја Србијо, и видео нацистичке звери Владимира Зеленског где те презиру!
С толико “љубави” те презиру, мучена Србијо, не би им с ножа утекла само да им шака допаднеш!
Крвавих, проклето крвавих шака, мученика с истог распећа с којег си најдаље и најјасније видела, сиротице моја!
Србин је с Русом сратсто на распећу, положајници на Голготи, Христова чељад, па зар да нам се антихрист сад зори Србијом дочекан као да није прегазио реке крви невиних да овде седне у чело стола?!
Пролио и прегазио!
Ето ти истинске “обојене револуције”, ето ти спаљенх руских цркава, ето ти премлаћених и прекланих монаха, ето ти расутих моштију да се пашчад госте, ето ти и твојег страдалништва ко најрођенијег у госте!
Па, та је битанга славила “Олују” честитајући браћи по мржњи и крви!
Та је битанга сатрла све руско јер је…руско, куд ћеш већи грех!
Никада Србин и Рус нису довољно мртви, а вазда превише живи, и барјактара такве идеологије Србијо данас гостиш!!!
Зар крвника мојега брата у братовљеву постељу? На братовљеву столицу, да га братовљева удовица служи, да му Србија спира крв с руку и кличе, а још нам мајке исту црнину носе, за истим дететом наричу, исте иконе горе, исте нам размећу гробове…
Зар Владимира Зеленског, хуљу поносну на зверства “Азова” и “Десног сектора” да дочекујеш, моја Србијо?!
Јел да му кличемо, колико ниско да паднемо да буде довољно ниско, и ниже од ниског ако треба..?
Шредер, Блер, Зеленски…ко још, моја Србијо?!
Колико још погача и соли, крвавих погача и соли од њихових руку?!
Колико треба да нас нема да би било довољно што нас има?!
Чији смо то потомци и чији преци ако је крвник мојега брата и моје крви- добродошао да се пред њег простре иста црнина српске и руске маје, да обрише крваве стопе о њу?!
Коју ћеш још протуву довући, Александре Вучићу, да Србију запиша ко грм крај пута?!
До када ће ти, моја Србијо, живе ране видати ранама мртвога брата?!
До кад ће те вечну убеђивати да ти време измиче, и да си на распећу по казни, а не по благослову!
Положајнице на Голготи- не дај да те памте по њиховом бесчашћу и срамоти.

Чланак Михаило Меденица: Зар да Зеленског дочекујеш, моја Србијо?! се појављује прво на ИСКРА.

Владимир Умељић

Једно старо хришћанско казивање тематизује бекство Апостола Петра из Рима од Неронових прогона и сусрет са Христом. Апостол га пита: „Куда идеш, Господе?“, Спаситељ одвраћа: „У Рим, да ме поново распну.“ 

Апостол схвата поруку и враћа се у Рим у сусрет мучеништву.

Пољски књижевник Хенрик Сјенкевич је за свој истоимени роман о трновитом путу првих хришћана, објављен 1896, добио 1905. Нобелову награду за књижевност.

У Српској православној цркви је увек било непоколебљивих Христових следбеника, који су и по цену мучеништва остајали на Његовом путу. Но искушења и изазови расту у нашем узаврелом времену.

Српска православна црква је од времена Светог Саве есенцијални творац и гарант српског верског и националног идентитета, њени архијереји и свештеници су не ретко губили живот остајући верни стази Небеског Сведржаоца. Подсетимо се само кратко њиховог усуда у време Србоцида хрватске државе 1941-1945.

Српска православна црква је 10. априла 1941. године, на дан устоличавања Анте Павелића и његовог злочиначког режима, имала девет епископа у новонасталој НДХ, као и скоро 600 свештеника.

Загребачки Митрополит Доситеј бива одмах ухапшен, саслушаван и мучен; он нервно обољева, бива протеран у Србију, где у манастиру Ваведење подлеже последицама свог хапшења.

Бањалучки епископ Платон бива 5. маја 1941. године ухапшен, мучен и убијен. Његов леш је пронађен и, пре сахране, фотографисан – брада му је била ишчупана, нос и уши одсечене а у многобројним ранама је и со пронађена.

Овде само кратка предисторија овог геноцидног убиства:

Његово Преосвештенство Епископа Платона је рат затекао у Бања Луци. Одмах после проглашења НДХ и доласка стожерника и повереника за Врбаску бановину др Виктора Гутића, Епископ Платон је добио један акт (Каб. бр. 529) од 27. травња 1941. године следеће садржине: 

„Доставља се у препису декрет са жељом и препоруком да Госп. проту Мачкића Душана поставите Вашим Архијерејским замеником. Уз тај акт приложен је и овај декрет: „Декрет којим постављам проту Душана Мачкића, пароха и архијерејског намесника, за повереника испред хрватске државне власти у пословима бањалучке епархије, која ће епархија одласком епископа Платона као пореклом Србијанца остати упражњена.“ 

Одговарајући на то најављивање прогонства Његово Преосвештенство Епископ Платон је између осталог написао: 

„Част ми је саопштити стожеру да поменутог његовог предлога не могу прихватити, и то из ових разлога: Ја сам канонски и законито од надлежних власти постављен за Епископа бањалучког и као такав обавезао се пред Богом, Црквом и народом да ћу водити бригу о својој духовној пастви, истрајно и постојано, без обзира на ма какве прилике и догађаје, вежући нераздвојено живот и судбину своју са животом и судбином свога духовног стада и остајући у средини његовој на духовној стражи за све време докле ме Господ у животу подржи, остајући уз своје стадо као „пастир добри, који душу своју полаже за овце своје“. 

На то сам се заветовао и заклео примајући епископски чин и преузимајући под своју управу епархију бањалучку, и тој својој заклетви остајем веран и непоколебљиво доследан, докле год ми буде могуће да самостално одлучујем о своме држању и да дајем израза својој вољи.“

Није дакле био потребан сусрет са Христом, јер Преосвећени Платон га је носио у срцу.

Сарајевски митрополит Петар је ухапшен 12. маја 1941. године, мучен и убрзо убијен.

Карловачки епископ Сава доживљава исту судбину.

Далматинског епископа Иринеја интернирају италијанске окупационе трупе и он остаје на животу.

Сремски епископ Валеријан умире 12. јула 1941. године природном смрћу.

Тузлански епископ Нектарије и херцеговачки Николај успевају да живи стигну до Србије.

Усташе протерују више стотина (334 од укупно 577) и убијају 187 српских православних свештеника, 30 монаха и двојицу вероучитеља.

Нико од ових мученика није чекао да му се укаже Господ, да би остао на Његовој стази.

Данас су друга времена. „Политика“, Београд, јавља 06.08.2026:

„Бивши посланик и председник црногорског Покрета за промене Небојша Медојевић оштро је реаговао на друштвеним мрежама поводом боравка владике Григорија у Украјини, оценивши његове потезе као до сада највећи скандал који Српска православна црква не би смела да прећути.

Он је јавно отворио питање евентуалне реакције највиших црквених власти, упитавши „да ли ће Синод СПЦ ћутке прећи преко новог, до сада можда и највећег скандала владике Григорија”.

„Он је данас у Сумију, према информацији са сајта УПЦ, пред перјаницом аутокефалиста у УПЦ митрополитом сумским Евлогијем изјавио да признаје неканонску расколничку одлуку тзв. Теофанијског сабора УПЦ, која је донета под очигледним притиском служби безбедности кијевског режима, да прекине свако јединство са Московском патријаршијом и фактички прогласи аутокефалност”, тврди Медојевић.

Поред тога додатно објашњава да је владика Григорије изричито изјавио како „признаје одлуке тзв. Теофанијског сабора”, подвлачећи притом кључну чињеницу да Српска православна црква те одлуке званично – не признаје.“

Епископ Григорије важи као неко, ко пре поларизује него што спаја, има отворену и изражену склоност ка луксузу, показао је и политичке амбиције, давао је проблематичне изјаве за јавност, као нпр. да му је „јога изузетно помогла да разуме хришћанство“, па је чак својевремено и „екуменски саслуживао“ са римокатоличким бискупом Дубровника. 

Дубровника, у коме се 1941. тадашњи римокатолички бискуп ниједном речју није огласио у односу на усташка зверства над Србима, као што је потврдила и нпр. Американка Рут Мичел (Ruth Mitchell), сведок-очевидац. 

У време Априлског рата 1941. она је боравила у Дубровнику и ту доживела улазак усташа у град; касније су је Италијани репатрирали у САД, где је 1943. године написала једну књигу о доживљеном:

„Тада је долазило све више вести из Хрватске, које су извештавале о масовним убиствима, о непојмљивом зверству и масакрирањима беспомоћних Срба од стране полуделих Хрвата и муслимана (…) ни четвртину тога нисам могла да поверујем (…) Нажалост, ускоро сам се морала лично уверити, да су све те приче биле само један слабашни одсјај праве истине (…) они (усташе – прим. аутора) су ускоро дошли и у Дубровник, окићени око врата ланцима, направљеним од нанизаних српских језика и са корпама пуним српских очију…“ (R. Mitchel, The Serbs choose to fight, s. 148, 1943, Dooblday Duran, New York).

У односу на та атавистичка варварства у оквиру Србоцида, као и при уделу хрватске државе 1941-1945. у Холокаусту над Јеврејима и Самударипену над Ромима, у којима су учествовали и хрватски католички свештеници, нико се од њих до данас није покајао, извинио, изразио жаљење, осудио злочине.

Тако ни овај бискуп из Дубровника, са којим је Епископ Григорије «екуменски служио».

Већ ово последње (и не само то) је било у големом раскораку са светосавском СПЦ а сада – директно супротстављање Цркви, чији је архијереј (?!) Јер он ето „признаје одлуке тзв. Теофанијског сабора”, подвлачећи притом кључну чињеницу да Српска православна црква те одлуке званично – не признаје.“ 

Високи великодостојник једне православне цркве, који признаје једну непревидиво политички мотивисану и неканонску расколничку одлуку? Зар би било неочекивано да му Мираш Дедејић и непитано честита и пожели свако добро? 

Јер тај несрећни монтенегрински распоп управо то покушава у Црној Гори, неканонски раскол и отимање вековне имовине СПЦ. Биће да је то био главни разлог Медојевићевог огорчења. И бојазни.

А ако је једном православном епископу потребна јога да разуме хришћанство, тја…

Синод СПЦ има дакле пред собом један проблем, који захтева решење а на добро Свете цркве и тиме и свих мирјана, онако како је мученички епископ Платон то изразио, наиме, свако од њих мора да остане уз своје стадо као „пастир добри, који душу своју полаже за овце своје“. 

А добри пастири нити се баве политичким калкулацијама, нити финансијским подухватима а камоли да се братиме са вуковима, да ли са оним сурим из планине или оним гримизним и пурпурним римокатоличким. 

Српска православна црква мора да остане оно што је одувек била, наиме, од времена Светог Саве есенцијални творац и гарант српског верског и националног идентитета, опстанка и бољитка национа.

О том проблему мирјани не одлучују, но свако има право на личну радозналост, тако и на питање – да ли би очигледно екуменизму склон епископ Григорије, који поздравља неканонски раскол у Руској православној цркви, у случају да му се укаже Христос Спаситељ поставио Њему питање:

„Quo vadis, domine?“

И потом реаговао као Свети Апостол Петар?

Чланак Владимир Умељић: QUO VADIS, DOMINE? се појављује прво на ИСКРА.

Битка на Вучјем долу, илустрација из часописа „Орао“ (Фото: Wikimedia Commons/Public domain)

Прије неколико дана, 28. и 29. јула, свечано је обиљежена 150. годишњица Битке на Вучјем долу. Прво је у Никшићу, 28. јула одржана свечана академија, да би наредног дана била одржана Света литургија и народни скуп на Вучјем долу у храму Св. Антиногена. Церемонијама је, поред политичких званичника из Црне Горе, Србије и Републике Српске, присуствовао и патријарх српски Порфирије.

Његова бесједа, одржана у Никшићу и шири амбијент у ком је одржана прослава овог јубилеја оштро су нападнути из кругова бивше власти Демократске партије социјалиста, а посебно се у томе истакао њихов члан, историчар Драгутин Паповић. Он је написао један текст, као својеврстан одговор на цјелокупно догађање, који носи назив „Вучји до је црногорски“ (овде).

Истини за вољу, није то једина линија реакција коју је изазвала прослава јубилеја. Нажалост, по матрици подјеле која је зацртана нешто раније ове године спором између Андрије Мандића и Милана Кнежевића, односно шире гледано, Мандића и власти у Србији, развила се једна полемика у којој је с једне стране учествовала Политика, а с друге општина Никшић, портал „Журнал.ме“ и дио јавности који прихвата Мандићев политички курс. Иако је и та линија расправе занимљива, чини се да на њу не бих могао додати ништа више у суштинском смислу, од онога што ја казано у тексту написаном када је избио неспоразум унутар српског блока у Црној Гори (овде).

Но, било би добро расправити неке тезе изнесене у Паповићевом тексту. Он, наиме, сматра да је патријарх својим говором „посрбљавао историју Црне Горе“ и да се цјелокупном манифестацијом покушавао надомјестити „српски пораз на Ђунису“ присвајањем Вучјег дола.

По Паповићевом суду ова велика битка из 1876. године „у потпуности и искључиво припада црногорској државној и националној историји“. Дакле, он потпуно искључује могућност српског учешћа у насљеђу Вучјег дола. Износећи такву тврдњу, неминовно се судара са читавим низом проблема, почевши од обимног учешћа херцеговачких српских устаника, па до тадашњег идентитета црногорске државности и народа и мотивације за вучедолски догађај. Наравно, Паповић антиципира ове приговоре, па износи аргументацију против њих, којој ћемо опонирати у наставку текста.

Херцеговачки пут

Пошто његову тезу о искључивом црногорском насљеђу битке потире чињеница да су половину војске чинили устаници из Херцеговине, он то покушава одбацити доказивањем да се Херцеговци не могу посматрати као засебна цјелина у тим догађајима. Њихово потпадање под заједничку команду и под политичку доминацију Цетиња за Паповића је кључни доказ да насљеђе вучедолске битке не може преко Херцеговаца бити ухваћено у неку другу матрицу, која није државна црногорска.

Али, заједничка команда и интегрисање Херцеговаца у црногорске војне структуре не значи да је њихова самобитност у томе потпуно изгубљена. Прво, они су покренули велико устаничко врење које је уопште омогућило књазу Николи да предузме војни поход који га је довео скоро до Мостара, одакле се из више разлога морао повући. Тако да је њиховим избором да крену у овај, за њих и њихове породице егзистенцијално опасан подухват, створен услов да се Црна Гора укључи, и исти искористи за циљеве које је сматрала себи прикладним и прихватљивим. Није ли само то довољно да их квалификује за право на посебно сјећање на Вучји до?

Додатно и парадоксално, управо неуспјех устанка и трагична епизода разоружавања херцеговачких устаника на Горичком пољу од стране аустроугарских снага 1878. године, показује да су они заиста били одвојена цјелина. Оне колоне херцеговачких устаника, које су уз надзор црногорских официра предавале „ћесаровој власти“ крваве острагуше са Вучјег дола, најбољи су доказ засебности те устаничке војске.

Различити исходи који су проистакли из устанка и рата 1875-1878. за црногорску и добар дио херцеговачке стране, природно изазивају и различита сјећања на цјелокупан тај период и напросто је нонсенс рећи да Херцеговци, који су остали ван Црне Горе, не могу на устанак и Вучји до гледати на легитиман начин никако до кроз призму црногорског државног и националног становишта. Јер, шта је то становиште значило за некога у Гацку или Невесињу ко се вратио на згаришта после година војевања и морао да призна новог, аустроугарског окупатора и тражи нове путеве ослобођења?

Што не значи да је у Црној Гори било зле намјере и да није било воље да се прошири и на остатак Херцеговине, али, просто, притисак Аустрије није дозвољавао да до таквог исхода дође и то је факт који производи одређене посљедице.

Даље, Устанак и рат против Турака 1875-1878, сходно неславном крају, памти се као једна од етапа у историји ослобођења српског народа у Херцеговини и тражења његовог адекватног политичког израза. У том устаничком прегнућу, Херцеговци су тражили своје мјесто под сунцем, које је најчешће подразумијевао прикључење Црној Гори, али, у неким се случајевима (нпр. Скупштина у Врањској) покушало оспорити првјенство Цетиња и дјеловати аутономније.

Дакле, идеја прикључења Црној Гори се јавља као најизвјеснија и најсигурнија траса ослобођења, али она већ тада није једина. Док се након доласка „ћесареве власти“ борба за политички израз Срба Херцеговаца наставља различитим правцима, а та нит борбе се може повући све до посљедњег рата 1992-1995.

У шеми сјећања херцеговачких Срба, Вучји до фигурише као интегрални дио ослободилачких борби вођених прије и након њега, што показује и споменичка култура Херцеговине. Тако на централном тргу у Невесињу стоји споменик на коме устаничка фигура симболички стоји као чувар на прагу, а испод ње је натпис који подсјећа на: Невесињску пушку (1875-1878), Улошки устанак, Балканске ратове, Први свјетски рат, Други свјетски рат и Одбрамбено-отаџбински рат.

Тиме се насљеђе и Вучјег дола и других битака у којима су Херцеговци учествовали, директно уграђује у Републику Српску, као један државни оквир који није црногорски, него је искован дуготрајном борбом српског народа Херцеговине и Босне за своју аутономију и самобитност.

Историја се поиграла и потрудила да та веза буде још убједљивија, па су се двије пресудне битке за Херцеговину у рату 90-их, Прва и Друга митровданска офанзива водиле недалеко од Бишине (коју Паповић и помиње), гдје је књаз Никола водио неуспјешну битку са Турцима, који су, баш као и непријатељи ВРС-а 90-их, надирали из Мостара. А најпосле, на том је мјесту и Перо Тунгуз извршио напад на турске караване, што је један од уводних догађаја Невесињске пушке.

Дакле, Срби из Херцеговине се са пуним историјским легитимитетом могу позивати на Битку на Вучјем долу као једну од најславнијих момената својих ослободилачких стремљења и историјске и политичке еманципације. И као таква, она је и тим правцем уткана у општу српску историју и на њу има једнако право и Србин у Тополи, Књажевцу и Бањалуци, као што се Херцеговци позивају на Карађорђа и Стевана Синђелића.

Питање идентитета

Но, иако је важно опонирати Паповићевој тези да Херцеговци нису имали самобитну улогу у том сукобу, то није пресудно да би се доказао српски карактер Битке на Вучјем долу. Јер, казати да је Вучји до „искључиво црногорски државни и национални“ феномен, у историјском периоду у ком се битка одвијала једнако је као казати да је он српски. Јер је држава Црна Гора тада имала српски карактер и једини национални идентитет који је у њој у том моменту искристализован био је српски национални идентитет.

Владар који пјева о Косову, усвајање књижевног српског језика, комплетна културна продукција која потхрањује српска осјећања, званична државна идеологија, скупштина која у једном моменту доноси одлуку да се прогласи српском и стотине других показатеља говоре у прилог тој тези, коју је немогуће историјски оспорити. Па се зато прибјегава теоријским конструктима који покушавају релативизовати историјске чињенице.

Паповић тако заузима западну модернистичку, конструктивистичку позицију у теорији формирања нације и наводи да је српство књаза (касније краља) Николе било „политичко-пропагандно“. У ширем смислу, то је наслањање на јако присутну идеју у Црној Гори да је тамошње српство заправо само један идеолошки и пропагандни деветнаестовијековни слој, који је усађен посредством Симе Милутиновића Сарајлије и Гарашанинових „великосрпских“ агентура.

Па се, с тим у вези, о онима који су тобоже „насјели“ на ову „лаж“ говори да су „посрбице“, дакле људи неаутентичног идентитета, насамарени „великосрпским насртајима“. А кад се помене српски идентитет у ранијем периоду, када Симе Сарајлије није ни било у Црној Гори (што је недавно у Скупштини исправно урадио посланик Момо Копривица), онда се потеже теза да је српство синоним за православље, а не некаква народна одредница.

Међутим, губи се из вида да је српско православље, чији је носилац била Пећка патријаршија, увијек имало снажан народни и државотворни предзнак и преносило средњовјековне традиције Немањића, ширећи месијанску свијест о пропасти и обнови царства, којом је најпосле обликован и Његошев историјско-есхатолошки поглед (овде). Национални карактер Пећке патријаршије у „пред-модерном“ добу признаје рецимо и хрватски историчар Иво Банац у својој књизи о националном питању у Југославији, који то свакако не ради из разлога српске националне пропаганде, могло би се рећи да му је мотивација прије супротна.

А један занимљив чланак/критику тезе о српству као синониму за православље недавно је написао Вук Бачановић, инсистирајући на томе да у пред-модерном добу „етничко име не означава биолошку или ‘расну’ категорију, већ историјски обликовану заједницу вјере и политичке лојалности, схваћену као локалну манифестацију Новог Божјег Израела“. Те „посљедично, аргумент да су Срби у Црној Гори и Херцеговини ‘само по вјери’ били Срби представља концептуалну противрјечност: управо је конфесионално-црквени оквир био примарни носилац етничког идентитета у предмодерној Европи.“

Ту би се могло додати, што такође истиче поменути Банац, да је та теза посебно исправна кад се примијени на православни свијет аутокефалних цркава, без универзализма карактеристичног за католичанство.

Израстајући из таквог симболичког и историјског склопа, црногорски владари из династије Петровића су природно маштали о обнови царства, сматрајући поредак српске расцјепканости, а у њему и црногорску државност, као привремену категорију, могло би се казати и анти-поредак, што потврђује и историчар Живко Андријашевић за кога Паповић вели да је „најбољи познавалац националне и државне политике краља Николе“.

Па тако Андријашевић, у књизи Нација с грешком, пише да су дјеца у Црној Гори „седамдесетих година XX вијека“ учила пјесму „у којој се каже да ће посљедња црногорска битка бити она – ‘За Србију од Адрије до Балкана’“. И ето још једног доказа из црногорског пера да се црногорска ослободилачка прегнућа из доба Петровића, па и Вучедолска битка могу читати у општесрпском кључу и да српски народ полаже пуно право на њено насљеђе.

Идеолошка конструкција

Паповићева идеја да некаква „накнадна памет“ краља Николе и дијела црногорске елите после 1918. године мијења карактер тог догађаја просто не стоји. Прво, он не може доказати тезу да су они одбацили српско идентитетско становиште након уједињења. Државно, донекле, али идентитетско не. А друго, без обзира на сложене процесе које је донио 20. вијек у Црној Гори, они не могу промијенити оно што је Битка на Вучјем долу у свом времену била. Они могу унутар црногорске националне заједнице отворити простор за другачије тумачење исте, али то не утиче на оно што се збило те 1876. године и чему се не може оспорити општесрпски ослободилачки карактер.

Најпосле, није ли оних 33 одсто Срба у Црној Гори, који и данас заступају гореописану идентитетску линију довољан гарант за то. Одбијање признања да Срби имају легитимно историјско право на прославу Вучјег дола, је заправо обезначавање српске заједнице у Црној Гори и њеног права да своју историју интерпретира и осјећа како сама жели, а не по диктату идеологије СДП-а и ДПС-а.

Обје ове линије аргументације, дакле, и херцеговачка и, условно речено, црногорска, показују да је Паповићева теза о искључиво црногорском Вучјем долу неодржива. Као што би било неодрживо казати да Вучји до нема никакве везе са посебним црногорским државним развитком.

Гледано из призме данашњих националних Црногораца та побједа је, такође, велика и значајна, па и у њиховој вриједносној парадигми фигурише као национални догађај првог реда. Истини за вољу, њихово сјећање на њу увијек за собом вуче фусноте о Николиним „великосрпским заблудама“ и идеолошким странпутицама, што показује и Паповићев текст. Али не може се спорити да је са државног црногорског становишта она донијела много, што је чињеница коју може да експлоатише национални црногорски табор.

И то није спорно док се не пређе на ову врсту искључивости и изношења неодрживих теза да би се спасла једна пољуљана идеолошка конструкција, са јасним политичким циљем. То што су се национални Црногорци самоискључили из општег српског поретка ствари, то не значи да тај поредак не постоји, и то се мора прихватити. Ако не због чињеница, онда због сународника Срба са којима дијеле државу за коју се из петних жила успињу да докажу да је „мултикултурална“.

Михаило Братић је публициста и дипломирани политиколог Факултета политичких наука у Београду. Ексклузивно за Нови Стандард.

Чланак Михаило Братић: Чији је Вучји до? се појављује прво на ИСКРА.

Јуче сам покушао да натерам себе и да погледам адаптацију „Одисеје“ Хомера Симпсона у режији Кристофера Нолана.

И то је, пријатељи, права ноћна мора. Прва сцена: у кући одсутног Одисеја на Итаки седи неки црнчуга-бескућник и куцка штапом. Младожења дошао код Пенелопе!

Друга сцена: трансформер, да ли дечак или девојчица, трчкара око тројанског коња (што је забрањено у РФ!).

У улози Одисеја – вечити скаут Мет Дејмон. У улози Хелене – страшна као Украјина црна лезбијка.

Иначе, у филму много тога човека може да изнервира. Оклопи су, наравно, више римски него грчки. А кациге – још више. Али, није у томе ствар.

Одисеј описује песму сирена као свраб под кожом. Ја сам имао тај свраб сваки пут кад сам видео да цео његов тим седи на палуби под пуним оклопима. А то је око 30% времена на екрану. Путовања по мору у условима ограничене веслачке снаге и непредвидивог ветра трају пар дана, чак и ако је реч о стотинак километара. Зашто на броду стално бити у тешком оклопу? И уз то – са кацигама! Свако ко се поклизне на палуби сигурно ће потонути. Спреман сам да се сложим да је оклоп потребан редитељу како би означио озбиљност ратног сукоба, који се у стварности водио готово батинама. Добро, нека буде. Али зашто они стално седе у тим смешним оклопима усред мора под пекућим сунцем? Чак и ако виде неког непријатеља, док се приближе, проћи ће око шест сати. Ако се пак искрцавају на обалу са намером да ратују, могли би једноставно навући оклопе пре искрцавања. Зашто да се муче – а још горе, да муче мене – три сата са тим осећајем свраба на жеги од 40 степени, испод оклопа.

Уопштено речено, такву глупост нисам сигуран да бих опет гледао чак ни за новац. Укључио сам „Одисеју“ Кончаловског. У целини, прилично гледљиво, иако помало архаично.

Онда сам укључио „Троју“. Па то је, пријатељи, небо и земља. Додуше, тамо су искривили оригинални заплет, али је глумачка екипа апсолутно врхунска. И глуме одлично.

Узмимо макар ону сцену кад ратни комесар Одисеј (Шон Бин) покушава да мобилише Ахила (Бред Пит) за грчку Специјалну војну операцију.

Обратите пажњу, Одисеј не убеђује Бреда Пита да је неонациста Парис мазнуо рибу Хелену са црвеном заставом и да зато Ахил обавезно треба да се пријави у добровољце.

Не, он вешто манипулише мушким поносом и огромним амбицијама Ахилеја. Добар ратни комесар!

Запањујуће је како је од тада деградирао светски филм.

Средина нултих: кул глумци, одлично написани дијалози, раскошно снимљене сцене.

Средина двадесетих: нека левичарска будалаштина за дебиле са двоцифреним IQ.

***

Уопште, у целој хомеровској причи (не Симпсона, него правог Хомера) најнервознији и најглупавији лик је тројански принц Парис. 

Подсетимо се како је све почело. Три богиње – Хера, Атена и Афродита – свађале су се око тога која је најлепша.  

Парис је морао да изабере и додели јабуку оној која је топ. Хера је Парису обећала да ће га учинити најмоћнијим краљем, Атена – великим херојем, а Афродита – само лепом девојком.  

И тај аутиста је изабрао Афродиту. Па ти си, брате, идиот, јер ако постанеш краљ или херој, свака девојка би ти и иначе дала.  

Наравно, велики је ризик да му Афродита потом може послати неки фалш, али то је решив проблем. Напијеш се вијагре и напред.  

Али ако ти опљачкају Троју, од царевића ћеш постати бескућник.  

Потом он још украде од спартанског краља Менелаја девојку и благајну. Због његовог идиотског потеза и почео је цео рат.  

Узгред буди речено, у оригиналном сижеу Париса су смртно ранили отрованом стрелом, и он се релаксирао у некаквом жбуњу као пас. Углавном, тако му и треба.

Хелена је, наравно, такође добра. Преварила је мужа. После смрти Париса још је навалила на његовог брата. А пошто је Менелај посекао све Тројанце, океј, хајдемо кући.

Менелај је углавном нормалан тип и у ствари је у праву, али као да је помало добровољни рогоња. Његова жена је 10 година скакала по креветима с ким је стигла, а он ју је вратио и још устројио медени месец. Као да није краљ Спарте, него неки Степашка.

Само Ахил је био нормалан херој. Ту нема приче.

Ајакс је такође океј. Штета што је брзо зглајзао.

Тројански Хектор ми се такође никад није свиђао. Као некакав досадни мали буржуј. Кућа, жена, деца, све нормално. Прави херој ипак треба да буде весео и помало луд. Као Ахил.

Одисеј је такође забаван. Али превише преварант. На крају је сам себе сјеб@о и плутао 100 година по некој барици.

Имам осећај да Одисеј у ствари није баш журио да стигне до своје Итаке.

(Телеграм канал С. Павлова; превео Ж. Никчевић)

Чланак Свјатослав Павлов: ОДИСЕЈУ СЕ НИЈЕ БАШ ЖУРИЛО КУЋИ се појављује прво на ИСКРА.

Вештачка интелигенција (у даљем тексту ВИ) је добар показатељ духа времена у ком живимо. Однос према њој имплицира однос према човеку у савременом свету. Дух времена са друге стране такође описује и појам Мегалополиса, односно неолибералну владавину финансијске елите која свима нама намеће одређени образац мишљења и живљења. С тим у вези последице које ће ВИ имати на наше друштво умногоме зависе од тога колико ће Мегалополис (корпорације) имати утицаја на сам развој ВИ. Иако постоји много начина да се одређена технологија (ВИ конкретно) примени у одређеном друштву, у оквиру Мегалополиса она ће се примењивати искључиво на један начин – да дубље учврсти власт самог Мегалополиса, те да даље обесмисли сваки вид отпора против њега.

Мегалополис – дух времена у ком живимо

Услед огромне моћи коју поседују, корпорацијe на много начина обликују свет у коме живимо. Једва да постоје сектори држава на Западу (у које и ми спадамо, нажалост) који нису у мањој или већој мери у власти корпорација. У последње време нарочито је значајно повећање моћи технолошких гиганата који својом технологијом умногоме утичу на наш свакодневни животⁱ. Поредак у коме живимо се можда најбоље описује термином неоколонијализам – иако већина земаља живи без формалне колонијалне управе, економски (и политички) су те земље су подређене вишој инстанци, коју можемо назвати над-национална. То могу бити друге земље, корпорације, али у сваком случају неки ентитет који никада није формално изабран од стране грађана једне земље. И док грађани једне земље формално излазе на избори да гласају, одлуку о томе ко ће заправо бити изгласан доноси поменути наднационални ентитет (“постдемократско друштво”). На тај начин наднационални ентитети одлучују о најбитнијим питањима за једну земљу, усмеравајући је у правцу који највише одговара интересима финансијске елите.

Како изгледају последице неоколонијалног поретка у пракси, показаћемо на примеру “српске” ИТ индустрије. Пре неколико месеци, српску ИТ сцену захватио је талас масовних отказаⁱⁱ. Разлози који се наводе по медијима махом укључују термине попут смањивања трошкова, реорганизације… Оно што је суштинско у читавој причи је следеће – посао информатичара у Србији сматра се великим луксузом због много фактора. Самим тим се овакви догађаји могу схватити као рушење некаквог „сна о бољем животу“. Тај сан је, нажалост, изграђен на варљивој идеји о томе да је ИТ индустрија у Србији – српска. Као што је већ раније споменуто, неоколонијални модел се итекако добро огледа у „домаћој“ ИТ сцени. Ту пре свега говоримо о страним компанијама, страном капиталу односно страном тржишту. Ретко која „српска” ИТ фирма у оквиру свог пословног модела не примењује један од ових сегмената пословања. Ако се којим случајем деси да ниједан од ових фактора није задовољен, онда углавном остаје страна инфраструктура (тј. зависност од инфраструктуре великих корпорација – cloud computing). С тим у вези није зачуђујуће да стране компаније одлуче да оду из наше земље када им се нека друга прилика учини примамљивијом. Рачуница је јасна – ако је неко друго тржиште исплативије, нема пуно разлога због којих се нека корпорација не би одлучила на тај корак. Како свака корпорација постоји првенствено ради профита, а како Србија сигурно није најпрофитабилније тржиште на свету – последице су јасне… С обзиром на то да време у коме живимо карактерише то да људе мотивише једино финансијска добит (како елиту тако нажалост и појединце), не треба се чудити да сутра било која друга корпорација одлучи да једноставно оде из Србије.

Згодно је споменути да сам појам Мегалополис има доста сличности са појмом „технике“ који уводи Жак Елил. Под „техником“ Елил сматра друштвени систем у коме обитавамо, а који карактеришу „техничка правила“ која утичу на човеково понашање. Мегалополису треба додати политичку компоненту у којој мањина, односно финансијска „елита“, одлучује о свему што се дешава у свету. Та мањина доноси неписана правила по којима свет треба осмислити, те ће свако ко их непоштује бити једноставно одстрањен из Мегалополиса. Та правила нам говоре да је у овом свету вредно само оно што доноси профит – све остало треба да нестане. Уколико човек доноси профит Мегалополису, он је пожељан становник истог, у супротном треба га елиминисати. С тим у вези биће врло битно осврнути се на врло распострањену тезу како тобоже није ВИ сама по себи ни лоша ни добра, већ је ми користимо како желимо. Овде наводимо још једну битну карактеристику становника Мегалополиса, коју наводи Владушић у књизи „Завет и Мегалополис“: „Прва црта менталитета становника велеграда јесте доминација рационалности: ,,Он реагује својом главом, уместо срцем”, каже за становника велеграда Зимел. Рационалан човек је онај који сваки спољашњи догађај или феномен прорачунава. Међутим, прорачун никада није неутралан. Прорачунава се увек у односу на нешто што се пре прорачуна одређује као вредност. У велеграду је то индивидуална корист. Рационални човек све прорачунава у односу на сопствену индивидуалну корист; нешто је вредно или безвредно само у односу на њега самога. “. Овај финансијски моменат је, као што смо раније споменули, прилично важан, јер он на неки начин осликава како смо ми прихватили навике оних који су осмислили правила Мегалополиса. Није случајно што се, као и Владушић, Јанис Варуфакис осврће на појам феудализма, како би објаснио економски модел у коме живимо (при чему први помиње неофеудализам, док други користи термин технофеудализам). Оба ова појма нам указују на то да се враћамо робовласничким моделима уређења светаⁱⁱⁱ,тј. времену у коме се на обичног човека не гледа као на човека већ као на корисну машину која један период свог живота производи неку вредност (добит за послодавца), док након тога (када се разболи или оде у пензију), његов живот губи изворни смисао (бар како нас учи Мегалополис).

ВИ у служби Мегалополиса

Овде је врло значајно осврнути се на улогу коју ВИ игра у корпоративном сагледавању света. Шанса за аутоматизацијом одређеног процента послова, тј. смањивањем трошкова представља изузетно занимљиву прилику за улагање из перспективе корпоративног света. У кругу највећих играча – ту постоји тенденција за одбацивањем човека^iv. Овде треба подвући да није битно шта ВИ може да уради, већ шта неки директор у својој глави мисли да она може да уради. Посматрајући ствари из тог угла није уопште неочекивано изгубити посао данас због ВИ. Чини се да ће се тај тренд у будућности све јасније видети, нажалост.

Но, ВИ као ВИ није баш толико велики проблем, колико је проблем ко њу развија. Често се може чути наивна теза да је свака технологија сама по себи неутрална, док је ми користимо на начин који нама одговара. Прво и основно ВИ сама по себи није вредносно неутрална – тренирана је на скупу података који долази из одређеног идеолошког оквира (махом англо-саксонског). Имајући то у виду јасно је да модели „у себи“ носе одређен „поглед на свет“. Поред тога, треба имати у виду то да ВИ на западу данас развијају технолошки гиганти. Ако они оставе могућност да се модели користе на један начин – они ће се дефинитивно користити на тај начин (то је неписани принцип примене технике). Овде такође треба уочити нарочити феномен који описује однос између моћи и друштвене (правне) одговорности – како моћ одређене корпорације расте, тако могућност да она одговара пред законом (који је важећи) опада. У једном тренутку, који ћемо назвати „тачка Мегалополиса“, одговорност пред законом опада нагло, док моћ убрзано расте. Када се та тачка пређе, више нема смисла говорити о било каквом надзору великих корпорација – њихово битисање ће бити представљено као „национални интерес“ те ће њима бити одрешене руке да раде шта год желе. Идеалан пример овог феномена представљају велике технолошке компаније у САД. Како се њихов рад представља као стратешки интерес с обзиром на велику кинеску претњу, технолошким компанијама су одрешене руке да праве производе које ће децу масовно наводити на самоубиство, без икакве (или врло симболичне) одговорности пред законом^v. Имајући све у виду можемо закључити да није толико битно како неко користи ВИ, већ како се односи према њој. Јер гледати на ВИ као на алат који нам помаже у неком аспекту нашег посла (што је апсолутно легитимно становиште) значи супротставити се виђењу ВИ (човека и света око нас) које нам нуди Мегалополис. Првенствено због тога што је у визији Мегалополиса то да је ВИ апсолутно супериорна у односу на човека (или ће врло брзо бити). Пошто је човек само „хакована животиња“ како нас учи Харари, ВИ ће бити нови корак у „еволуцији“ човека^vi. Или можда неће – ако кажемо НЕ таквом схватању људског бића.

Често се могу чути бајковите приче о томе како ће тржиште рада бити “повољно за раднике који се прилагоде новим трендовима”. Под тим “новим трендовима” углавном се мисли на примену ВИ у сваком сегменту нашег посла. Људи мисле да послодавци (читај корпорације ради једноставности) једва ишчекују да раднике плаћају исто, или да их држе у истом броју, а да се њихов посао своди на то да притисну два дугмета у току осмочасовне радне смене, како би одобрили измене које су смислили модели ВИ. Заиста бајковита будућност. Но, о томе је већ раније писано детаљније^vii. Јасно је да се, услед све веће примене ВИ, сложеност посла (тј. вредност вештина које поседујемо) смањује временом, те да ћемо ускоро доћи до тачке када ће се већина послова сводити на проверу резултата ВИ. Овде је битно уочити како је општа примена ВИ у свакодневном животу апсолутни интерес великих корпорација. Наиме, корпорације са једне стране директно зарађују од тога (јер се на западу користе махом њихови модели), док са друге стране то сигнализира њима да је потреба за њиховим производима све већа, те да је неопходно изградити још неки огромни рачунски центар како би се задовољиле потребе тржишта. Да не говоримо о томе колику количину података поседују компаније о којима говоримо. Једноставно речено – веће коришћење ВИ значи већу моћ великих корпорација. Контрола података свакако служи како комерцијално тако и безбедносном сектору да пронађе потенцијалне претње по Мегалополис пре него што се те претње (људи) уопште роде (у идеалном случају).

Илустративно је свакако осврнути се и на Сема Алтмана који нам говори да ћемо морати да платимо убудуће да бисмо имали мало памети. Наиме, у једном од својих интервјуа он је споменуо да ће се интелигенција у будућности нудити као услуга за коју ће свако морати да плати. Стога поред редовних рачуна за воду, струју, ваздух и друге потрепштине треба урачунати и мало памети на месечном нивоу. Не превише опет, јер услед превелике памети може доћи до сукобљавања са самом идејом Мегалополиса… Наравно, као и у сваком феудалном поретку, ово ће важити за оне које се не налазе на врху хијерархије Мегалополиса, јер неофеудализам подразумева да елита не оскудева ни у чему, па тако ни у памети.

Вредело би се осврнути на још једну особину Мегалополиса коју ће ВИ дотерати до крајњих граница. Говоримо о особини дехомогенизације друштва, односно, у овом случају, потпуној атомизацији друштва. У тој визији човеку више уопште неће требати други човек, већ само машина. Како ВИ помаже свему томе? ВИ се представља као универзалан алат који вам може помоћи да рецимо сами покренете свој посао (без потребе запошљавања других људи), односно да имате “емотивни однос” са моделом ВИ који ће вам стално бити доступан. На тај начин човек не може а да се на запита:”Шта ће мени неко други?”. Разбијање јединства неког друштва није никаква новост – овде се ствари дешавају само убрзаним темпом применом одређене технологије која нас уверава како нам у животу само треба добра претплата на Клодов модел и сви наши проблеми ће бити решени (од финансијских, емотивних па чак и здравствених). Сада полако улазимо у еру у којој је свако предузетник, јер му други људи не требају за обављање посла. ВИ нам нуди слободно време које ћемо моћи да искористимо за наше “узвишене активности” попут медитације или испијања чаја, а које смо раније трошили на бесмислене расправе са другим људима који размишљају другачије од нас. Јасно је да говоримо о врхунцу постхуманистичког времена у ком је човек само непотребна ствар, нешто чега се треба решити. То је она промена која се десила на западу пре неколико деценија, а која суштински означава потпуно окретање Мегалополису – заборављање макар формалне хуманистичке традиције запада. Но, ни то није проблем јер је западна цивилизација вековима усавршавала методу масовног истребљивања других народа. Сада све то што су научили могу да примене на глобалној скали.

Надовезујући се на претходно речено треба рећи да је термин “колонизација ума” такође битно обележје неоколонијалног поретка. ВИ игра неколико значајних улога по том питању. Пре свега је ту прилично негативан утицај на омладину^viii који се огледа у дубљем губљењу односа са реалношћу, односно продубљивању односа са машином. Изједначавање човека са машином није никаква новост – запад то становиште баштини отприлике два века. ВИ ту може да донесе нови ниво – да би човек остао конкурентан на тржишту, мора да се бори да произведе колико и сама машина. За сада се људи углавном користе моделима ВИ како би ”повећали своју продуктивност”. Но, питање је времена када више надзирачи рада ВИ неће требати, односно када ће их требати јако мало. Тада људима још једино преостаје да буквално и постану машине , односно киборзи како би унапредили своје ”менталне капацитете”. Ово представља саму круну трансхуманистичке идеје која је присно везана за идеју ВИ. На крају крајева, ВИ је духовни плод западне цивилизације, њен крунски изум на неки начин.

Палантир – крунско оруђе Мегалополиса

О томе како ће Мегалополис користити ВИ можда најбоље сведочи пример компаније Палантир. Још једном нагласимо да ово није нужан начин употребе ВИ, али јесте нужан начин употребе ВИ у оквиру Мегалополиса. Наиме, ова компанија се бави развојем софтвера који представља интегрисану платформу за анализу података (између осталог) војно-безбедносног сектора САД-а. Суштински речено они раде нешто што је типичан пословни захтев у ери великих података – направити јединствен извор података за клијента, те анализирати исте податке. Оно што је нетипично у овом случају јесте клијент, тј. влада САД-а. С тим у вези примене оваквог решења су разне – од лоцирања “претњи” по националну безбедност до аналитике на самом бојном пољу. Имајући у виду да суоснивач компаније Палантир, Алекс Карп, сматра да новац и демократија (по америчком моделу) “лече нацизам”, није уопште чудно што се поново срећемо са идејом “просветљивања” читавог света америчком демократијом. Овде наравно Палантир игра значајну улогу, како би осигурао да се противници такве “демократије” ухвате на време (отприлике када помисле да нешто није у реду са Мегалополисом). Дакле, што је већа доминација Америке (Мегалополиса) то је свет бољи, тако сматрају оснивачи Палантира… Питер Тил, други суоснивач Палантира, нам говори да технологија треба да замени политику- он технологију посматра као друштвеног регулатора. Због тога њихова технологија одлучује о томе кога треба ухапсити, депортовати односно убити. Нема више никаквих институција које ће одлучивати о томе, нема више потребе за постојањем обавештајног сектора. Палантир је иначе и добио своје главно задужење у војно-безбедносном сектору САД-а због тога што су државне институције представљене као “неспособне” да реше своје проблеме – отприлике као када држава одузме децу родитељима под изговором да они недовољно брину о њима. На тај начин кључни аспекти националне одбране прелазе у руке приватног сектора који ће решити све бирократске проблеме по кратком поступку.

Корисно је поменути и то како Палантир наизглед мења “идеологију” Мегалополиса својим манифестом^ix који је узбуркао јавност пре пар месеци. Ово наизглед је кључна ствар, јер Палантир само ”репрограмира Мегалополис” како наводи професор Владушић. Наводимо детаљан цитат ради разумевања: ”Разлика је у следећем: Мегалополис је покушавао да страну земљу „ослободи“ (окупира) и „демократизује“, (промени стање свести критичне количине затеченог становништва, инсталирајући компрадорску управу) као што је то био случај у Ираку и Авганистану, чиме уништава националну културу и идентитет, а некадашњу националну државу de facto претвори у окупирану територију. Насупрот томе, Трампова (палантирска) доктрина је следећа: нека земља се нападне разорном војном силом, ликвидира се њено руководство, а затим се осталима понуди опција да постану вазали. Уколико се на то пристане, ок, ако не, онда се земљи прети уништењем (што ће се правдати мањом вредношћу дате културе, о чему говори следећи одломак из Палантировог манифеста: „Неке културе су произвеле виталне напретке; друге остају дисфункционалне и регресивне“).”^x. Палантир, на неки начин, представља ударну песницу Мегалополиса у његовој новој верзији. Практично речено – Палантир представља de facto оруђе за постизање Орвелове ”1984”.

Овде ћемо се укратко осврнути на идеју града у Мегалополису^xi. О томе како један становник Мегалополиса треба да изгледа и размишља најбоље нам указују градови који чине ”мрежу Мегалополиса”. Без обзира који део света посетите, нећете бити у стању да видите било каква, традиционална односно национална обележја у архитектури града који чини Мегалополис. Исто важи и за људе – сви треба да размишљају на идентичан начин. Процес денационализације градова је присутан више од једног века. Прекид континуитета са прошлошћу, односно потпуно прилагођавање условима модерности (захтевима Мегалополиса) јесте нешто што осликава савремене градове. Овде ћемо се нарочито осврнути на ”дигиталну” верзију градова – паметне градове. Поред тога што имају све особине које смо раније описали, паметне градове карактерише и њихова тесна, пре свега инфраструктурна веза за савременом технологијом која на неки начин управља самим градовима. Једноставније речено – памет о којој прича Сем Алтман је уграђена у сваки кутак паметног града. Уколико пушите на недозвољеном месту у граду, може се десити да пропаднете кроз паметну шахту у паметни притвор који ће вам мало допунити памет. Исто тако сваки ваш корак ће се анализирати да би се уочили обрасци понашања сваког становника, те да би им се препоручиле много паметније свакодневне руте од оних које тренутно користе (јер мора се живот некако унапредити са толиком технологијом). Овде је нарочито занимљив појам ”15-минутног града”^xii. Наиме, ради се о граду у коме је све што вам затреба на 15 минута од ваше куће (било да пешачите или се крећете бициклом, јер наравно аутомобил није дозвољен због еколошког аспекта). У теорији, ова идеја би требала да служи бољем просторном планирању градова, чувању средине… Проблем је само у томе што је осмишљена у цивилизацији која компостира човека да би обогатила земљиште^xiii, те је наравно прича о екологији бајка која нам се нуди. Под изговором ”страшне еколошке претње” људима ће бити онемогућено да возе аутомобил, да се крећу ван граница свог 15-минутног округа, под претњом смртне казне, а све у циљу смањивања угљеничног отиска^xiv. Вероватно ће се у некој новој епизоди Алана Форда појавити странка са паролом ”мање људи – мањи угљенични отисак”. Вероватно би се неко запитао како је могуће да се у јавном дискурсу западних земаља истовремено говори о ВИ у хвалоспевима, а са друге стране заговара ”зелена агенда” када су те две ствари наизглед искључиве^xv? Поента је у томе што корпорације профитирају од оба наратива. На тај начин, наизглед супротни наративи одговарају елити Мегалополиса које ће их на сваки могући начин промовисати у јавном простору. Овде је свакако на делу лицемерје крупног капитала које заправо за једини циљ има профит. Није дакле битно што су методе стицања тог профита наизглед супротне, битно је да се профитира. Јасно је да технологија паметних градова прави изврсну подлогу за свеопшту контролу становништва тих градова. Од тога где се крећемо, шта говоримо у кући, сваки наш покрет биће праћен и анализиран. Када бисмо живели у времену када држава води рачуна о својим грађанима, ради оно што је искључиво у њиховом интересу и поштује правни поредак који је сама осмислила – све ”теорије завере“ везане за 15-минутне градове би биле само бајка. Нажалост, у времену у коме живимо оне су пракса. Згодно је осврнути се у том контексту и на тенденције које постоје у нашој земљи по питању примене савремених технологија^xvi. Можда и није толики проблем што Србија планира да изгради рачунски центар у Новом Саду који и сам нема баш поуздану инфраструктуру за снабдевање водом. Оно што је кључно јесте следеће – у ситуацији када не буде било воде и за град и за рачунски центар у његовој околини, коме ћемо дати предност? Водећи се логиком Мегалополиса рачунски центар је далеко значајнији од самог града, осим ако његови становници не буду и сами врло исплативи роботи…

За крај

О томе колико западне корпорације, тј. финансијска елита брине о “обичним грађанима” не треба пуно расправљати. Примера је заиста много; чини се да би човек могао да напише енциклопедију под називом “Човек против корпорације”. Нажалост, често се заборавља да онај који прави и осмишљава одређену технологију одређује и могућности њене примене. ВИ је савршен пример за то. Свакако да овакав приступ у развоју ВИ није једини. Свакако да бисмо могли да имамо безбеднију, ефикаснију и кориснију ВИ од ове коју нам нуде западне корпорације. Но, свака друга верзија ВИ не би служила Мегалополису толико ефикасно колико му ова служи. Тренутни модели ВИ су оптимизовани да служе Мегалополису, не човечанству. Не треба се превише заваравати причама које нам сервирају одређени техно-магови. Од масовне шпијунаже становништва, до праћења сваког аспекта нашег кретања, па све до праћења наше мождане активности^xvii, ВИ је крунски савезник финансијске елите која жели да учврсти моћ у овом свету, односно да на време угуши сваки облик отпора.

Свођење човека на машински механизам који производи новац као једину вредност јесте идеја Мегалополиса. У том контексту се могу чути тврђења како ће ВИ тобоже да само повећа број радних места, благостање и све што иде уз то. Нарочито је занимљив случај у ИТ индустрији која је на неки начин прва искусила све то. Фраза “није кодирање посао инжењера” нам указује на то како Мегалополис хоће да нас увери како наша људскост, за коју нам је претходно речено да не доноси никакву вредност те да је треба сузбити, сада наводно игра кључну улогу у томе да ми останемо компетентни на тржишту рада. Наравно као контролори рада ВИ, која очигледно и даље није довољно “човечна”. Само је питање времена када ће ВИ постати довољно “људска” по мерилима Мегалополиса, те како не треба претеривати са “људским” фактором у једној великој корпорацији, остатак „људског елемента” ће бити проглашен “сувишним”^xviii.

Коначно треба споменути да одговор на “колонизацију ума” која је циљ неоколонијалне парадигме може бити само деколонизација истог. С тим у вези наративи везани за ВИ које нам сервира Мегалополис морају бити доведени у питање. На крају крајева, како нам указује Елил, једина могућа “етика” у друштву које је занесено технолошким напретком јесте “етика не-моћи”, односно црвених линија које се неће прећи, ма колико Мегалополис то захтевао…

Чланак МАКСИМ ТОМИЋ: Вештачка интелигенција, Мегалополис се појављује прво на ИСКРА.

Владимир Умељић

Тако поручује актуелни хрватски министар Анте Шушњар Србима а уз то још: „Неће бити „Олуја” док год они седе с миром и ману се ћорава посла, али ако буде потребе биће „Олуја” („Политика“, Београд, 06.08.2026.).

Свака част хрватском министру ради овог луцидног размишљања и закључивања јер, руку на срце, није лак избор из блиставе хрватске прошлости – да ли покољи Срба у Мачви под окриљем Аустроугарске у Првом светском, рату, да ли Србоцид у њиховој држави 1941-1945. под окриљем Адолфа Хитлера у Другом светском рату, да ли ова величанствена олујна „победа“ над српским цивилима на крају 20. века под окриљем НАТО-империје.

Но хрватска прошлост блиста још много, много дуже. Овде само један пример.

О масовним убиствима ненаоружаних српских цивила у Мачви (Прњавор, Шабац, итд.) 1914. детаљно је извештавао велики Арчибалд Рајс, после темељних истраживања на лицу места.

О страшном Србоциду хрватске државе 1941-1945. постоји пак огроман број примарних историјских извора, као и научне литературе, који говоре о бестијалном делању услужника те државе, о нељудским мучењима и масовним убиствима Срба (Јевреја и Рома), о Јасеновцу, Јадовну, Пребиловцима и… и… и…

Но овде о једном блиставом моменту хрватске прошлости из XVII века. 

Да ли је врли хрватски министар икада чуо за столетну немачку пословицу, која је од XVII века па до бомбардовања Магдебурга у Другом светском рату стајала уклесана на његовој градској катедрали: 

„Боже, сачувај нас рата, куге и Хрвата!“?

Да ли је он икада чуо за освајање ове значајне источнонемачке метрополе 1631. од стране римокатоличке ратне стране у религиозном Тридесетогодишњем рату и за скоро апсолутно уништење великог и богатог протестантског града, као и за следствено масовно убиство неколико десетина хиљада његових цивилних и беспомоћних становника, а у року од само неколико кратких дана? 

Да ли је могуће да он никада није читао „Историју Тридесетогодишњег рата“, великог немачког песника и мислиоца (и предавача историје на универзитету у Јени 1789-1791) Фридриха Шилера (Friedrich Schiller)? Шилер наиме у овој хроници најдужег и најкрвавијег католичко-протестантског сукоба у Европи, поред осталог, описује како су се римокатолички хрватски бојовници, по освајању Магдебурга, сјајно забављали бацајући живу протестанску децу у ватру и разумљиво је његово ужасавање због оваквих поступака, како он пише „… страшних хрватских банди, које су биле пуштене на злосрећни град…“

За подсећање – уништење протестантског Магдебурга у мају 1631. од стране римокатоличких оружаних снага из (од стране папства доминираног дела) Европе представљало је парадигму безобзирности и бестијалности у верским ратовима у окциденталном делу Европе.

То је био жалосни врхунац безумља у овом „од језуита и њихових ватрених придика распламсалом, са-иницираном и све време праћеном рату“. Командант римокатоличке армије, гроф Јохан Церклас Тили (Johann Tserclaes Tilly), био је – због свог школовања у језуитском реду – у народу и од стране војника називан „монах у оклопу“.

Овај масивни ратни злочин и злочин против човечности је, иначе, обогатио и немачки језик једном новом речју: „Магдебургизовање“ (цинична варијанта гласи „Магдебуршка свадба“), као ознаком за тотално уништење једног насељеног места и масовно убиство – уз претходна мучења, мрцварења, силовања и наравно пљачкања – цивилних становника.

Од 35.000 људи, коју су 9. маја 1631. обитавали у том, једном од највећих и најбогатијих немачких градова свог времена, у року од три дана, колико је језуитски „монах у оклопу“, гроф Тили, дао слободно својим плаћеницима, било је масакрирано између 20-25.000, а 1639. ту је живело њих још само око 450. 

Магдебург ће поново достићи свој првобитни број становника из времена пре „Магдебургизовања“ тек стотинама година касније, у XIX веку. Папа Урбан VIII (Urbano VIII) је потом у једном писму од 24. јуна 1631. „изразио своју велику радост поводом уништења тог јеретичког гнезда“.

Хрватске трупе, у јачини од око 850 људи, стајале су под командом хабзбуршког царског капетана, касније генерала Јохана Лудвига Хектора, грофа од Изоланија / Johann Ludwig Hektor Graf von Isolani (600 лаких коњаника, док је 250 стајало под командом генерала Колореда / Colloredo) и биле су „по злу познате, због злочина које су чиниле над цивилним становништвом. Хрватска лака коњица није била предвиђена за главну борбу на првој борбеној линији, већ се бавила извиђањем, нападањем непријатељских линија снабдевања и терорисањем протестантског становништва (…).“

Међу римокатоличким бојовницима су се налазили Немци, Пољаци, Шпанци, Италијани, Французи, Мађари, Хрвати, итд. Зашто је, међутим, од тог времена па све до разарања града од стране савезничке авијације у Другом светском рату на магдебуршкој катедрали стајао уклесан молебни натпис „Боже, сачувај нас рата, куге и Хрвата“?

Погледајмо шта каже један примарни историјски извор, једно сведочанство из 1632. (ауторска подвлачења су дата курзивом):

„Кроз другу капију су продрли Хрвати у град (…) Тада је почео масакар читавог утврђења, свих наоружаних и ненаоружаних грађана, на улицама, у кућама и црквама. Безбројна зверства и ужаси су почињени и више него добро документовани (…).

Један други савременик, Филип Винсент / Philip Vincent, оптужио је хрватске војнике у Магдебургу за (врло сличне, дословце дивљачке злочине, који су се осведочено дешавали и у време геноцидног режима у Хрватској 1941-1945.) масовна силовања, садистичка мучења, сакаћења (вађење очију, драње коже, одсецање носа и ушију, откидања прстију, итд.) и убијања младих и старих, жена и деце. Његово дело из 1638. године, снабдевено је детаљним описима и илустрацијама, које Хрвате оптужују шта више и за канибализам над протестанском децом.

То толико превазилази и најразвијенију људску фантазију, јер (исто тако врло слично утиску при проучавању сведочанстава из времена геноцидног режима у Хрватској 1941-1945) делује једноставно невероватно тј. у најмању руку апсолутно несхватљиво.

Да би се избегли неспоразуми – ово нису никакве оптужбе против „Хрвата“, већ против конкретних починитеља конкретних злочина, како у средњевековној Немачкој 1631, тако и у Хрватској 1941-1945.

Примедба, да се увек мора узети у обзир временски контекст и одговарајући степен цивилизацијског развоја у време дотичних збивања, увек је на месту. У том случају, међутим, консеквентна је констатација, да се геноцидни хрватски режим 1941-1945. вратио не само анахронистичком (геноцидном) чину насилног покатоличавања, већ и атавистичком начину његовог спровођења. 

Да, није лак избор из блиставе хрватске прошлости – да ли покољи Срба у Мачви под окриљем Аустроугарске у Првом светском, рату, да ли Србоцид у њиховој држави 1941-1945. под окриљем Адолфа Хитлера у Другом светском рату, да ли ова величанствена олујна „победа“ над српским цивилима на крају 20. века под окриљем НАТО-империје. 

Јер конкуренција је јака, као што показује горњи пример блистања хрватских бојовника у XVII веку, тада под окриљем Ватикана и његове широке римокатоличке коалиције.

Али Анте Шушњар је ето изабрао а, као што је познато, о (не)укусу се не расправља.

Чланак Владимир Умељић: „ОЛУЈА“ ЈЕ НАЈБЛИСТАВИЈИ ДЕО ХРВАТСКЕ ПРОШЛОСТИ“ се појављује прво на ИСКРА.

Клечао сам тако пред овом мајком над новим неотпакованим оделом њеног сина све док мe УНМИК-полицајац није позвао да уведем чланове породица жртава у шатор

Када сам се након рата прихватио дужности Координатора за општину Ораховац тадашњег Координационог центра за Косово и Метохију  заједничке нам државе Србије и Црне Горе, нисам ни слутио шта ме све чека и какве ћу све послове морати да радим и да ће на мене пасти толики терет одговорности.

Као сваки млад и надобудан човек мислио сам да могу све, али су ме спопала таква искушења да сам често преиспитивао себе јесам ли дорастао повереним ми задацима, стрепећи да не обрукам и себе и народ којег сам представљао.

Међу најтежим задацима ми је било када је требало да организујем преузимање посмртних остатака киднапованих грађана општине Ораховац ексхумираних из масовних гробница откривених по Косову и Метохији.

Морао сам да у координацији са Удружењем  породица киднапованих и несталих лица са КиМ, Комисијом за нестала лица Владе Србије, Црвеним крстом Републике Србије, Међународним комитетом црвеног крста у Приштини, Канцеларијом за КиМ и члановима тима OMPF/UNMIK (Office for Missing Persons Forensic – Канцеларија за нестала лица и форензику при УНМИК-у), организујем примопредају посмртних остатака а да затим у договору са породицама жртава организујем и њихово сахрањивање по гробљима, која би саме породице одредиле.

Детаљ са преузимања посрмтних остатака српских жртава (Фото: Лична архива)

Нагледао сам се људских костију, лобања и полураспаднуте одеће и обуће што миришу на земљу. Наслушао се форензичких извештаја и нарицања и лелека мајки и сестара и бака што се ударају у груди док прилазе мртвачким ковчезима. Чуо сам многе исповедне и тужне приче од чланова породица који су долазили да преузму посмртне остатке својих најмилијих. Многе од тих прича сам, нажалост, заборавио али се једне и данас сећам.

Било је то када смо у бази КФОР-а на административном прелазу Мердаре преузимали посмртне остатке десетак идентификованих Срба из општине Ораховац. Поред њих су у великом белом шатору од цераде били поређани и посмртни остаци још неколико Срба из општине Клина, општине Урошевац и, колико се сећам, двојице из околине Приштине.

Међународни тим форензичара, међу којима је било и двоје наших, у својству представника Срба су ме првог увели у шатор како би обавили формални део свог службеног извештавања о спроведеном поступку ексхумације.  Практиковали су то да раде зато што им је било лакше да мени једном поднесу извештај него да свим породицама понаособ износе податке, који су за њих ужасни и непријатни, и које они погубљени од бола не би ни били у стању да региструју, јер би по уласку у шатор настала вриска и кукњава жена, мајки и сестара пред којима би сви занемели и ником не би било до разговора. Тај врисак жена означио би дефинитиван крај наде да су им киднаповани чланови породица, упркос свему, и даље живи, јер су се многе породице све до тада надале да им се ближњи налазе у некаквим радним логорима у Албанији или да их припадници тзв. УЧК држе у својим тајним логорима на Косову и Метохији чувајући их за размену заробљеника. Форензичари би им ускратили те илузије.

Док сам слушао извештај форензичара трудио сам да се држим достојанство и да информације, ма колико оне биле болне и језиве, примам хладнокрвно као да ми се нимало не дотичу срца, јер нисам желео да пред странцима показујем слабост. Трудио сам се да им се представим као мали представник великог народа, народа који је кроз историју много пропатио и преживео многа страдања и који ће смоћи снаге да преживи и ово страдање.

Детаљ са преузимања посрмтних остатака српских жртава (Фото: Лична архива)

Шеф форензичког тима ме је редом водио од вреће до вреће у којима су се налазили посмртни остаци идентификованих Срба и читајући податке из фасцикле коју је држао у рукама обавештавао ме о локацијама на којој су посмртни остаци пронађени, о спроведеној обдукцији, о начину на који је код жртава наступила смрт и тако редом. Навео је да је код већине смрт наступила тренутачно од хитаца из ватреног оружја испаљених у пределу груди. Мада су код неких уочена оштећење на лобањи нанесена тупим предметом па се претпоставља да су претходно били мучени. Упознао ме је са резултатима ДНК-анализе по којој се узорак крви узет од најближих сродника у просеку са 96,6% сигурности поклапа са узроцима узетих из костију жртава, што је за форензику прихватљив доказ нечијег идентитета. Зато је затражио од мене да утичем на чланове породица жртава да не сумњају у валидност резултата ДНК-анализе, иако код неких жртава недостају многи делови скелета. Поготову код оних чији су посмртни остаци пронађени у једној масовној гробници откривеној поред неке депоније смећа у којој су тела жртава након егзeкуције била плитко покапана у земљу па су их пси луталице својим шапама откопали и развукли по околини. А онда је застао код једне пластичне вреће са посмртним остацима и рекао: „На пример, од ове младе особе, за коју смо утврдили да је најмлађа од свих чије посмртне остатке данас предајемо породицама, успели смо да пронађемо и идентификујемо само кост од једне ноге.“

У том тренутку су у шатор ушла погребна возила са мртвачким ковчезима, па сам замољен да напустим шатор док радници погребног предузећа не истоваре ковчеге и у њих ставе беле пластичне вреће означене бројевима и словима и уз узглавља ковчега поређају крстаче са именима жртава, како би породице знале чији је који ковчег.  Речено ми је да станем испред улаза у шатор и да сачекам да ме УНМИК-полицајац позове да уведем породице жртава када све припреме буду обављене.

Изађох напоље, а напољу испред шатора чека родбина жртава пристигла одасвуда, сви у црнини, тискају се у групама у хладовини под оно мало сеновитих места што нађоше. Неки старији поотварали кишобране које су понели да заштите главе од сунца. Ваде из торби нова одела и отварају кутије са новим ципелама које су донели да обуку покојнике, односно, да их реда и обичаја ради положе у ковчег над посмртним остацима.  Шушкају најлони на све стране. Многи већ плачу. Сунце опекло па сам и сам морао да потражим хладовину у близини шатора како бих могао да видим УНМИК-полицајца када ми да знак да уведем породице унутра.

Ту крај мене, у сенци од шатора, шћућуриле су се поред мојих ногу и две жене забрађене црним марамама. Једна од њих отвори торбу и извади ново неотпаковано одело и пажљиво га положи испред себе на торбу. Примети да је шушкање најлона привукло моју пажњу, па јој се учини да ми смета својим присуством. Видело се да је из скромности и несигурности своје навикнута да се пред свима склања. Обрати ми се плачним гласом, као да ми се правда што је ту: „Донела сам одело за свога сина, он је унутра“, показа руком на шатор. „Ако, ако, нека си“, рекох јој. Тек тада приметих да друга жена личи на њу, вероватно јој је сестра која је дошла да јој пружи подршку у овом тешком тренутку, да пази на њу, да јој се нађе ако јој позли, што се често дешавало приликом примопредаје посмртних остатака.

Детаљ са преузимања посрмтних остатака српских жртава (Фото: Лична архива)

Почела је да мази одело и да плаче. Друга жена је такође плакала али се видело да није жалила само покојника, већ и њу. Слушао сам је како оплакује сина а крајичком ока гледао ка улазу у шатор ишчекујући да ми УНМИК-полицајац да знак када ковчези са посмртним остацима буду спремни за преузимање.

Жена се нагнула над оделом и причала са њим као да прича са сином. Осетила је да је посматрам па је повремено подизала поглед ка мени тражећи у мојим очима синовско разумевање и сажаљење за своју болну ситуацију уцвељене мајке. У том свом јадању обраћала се час мени, час свом покојном сину, бришући у свом уму границу између овог и оног света, како би бар за тренутак оживела сина и опраштајући се од њега последњи пут му рекла оно што за живота није стигла да му каже, свесна и сама да је закаснила.

„Није што је мој, али је стварно био добар. Никад га нећу прежалити. Јооој што ми га узеше, што мене уместо њега не одведоше, злотвори. А ономад га мајка сањала. Боже, како ми је био леп у сну. Сутрадан ми јавише да су га пронашли и откопали. Знала је мајка, сине, што си јој дошао у сан, осетила мајка то. Желео си мајци да кажеш нешто, реци ми сине јел те је болела смрт. Јоооој да може мајка још једном да те загрли“. Подиже поглед ка мени па ми се тужно пожали: „Код нас у селу раније, кад мушко дете прохода и почне само да јурца по авлији, било забрањено и срамота да га милујеш. Мој покојни свекар, Бог душу да му прости, био строг човек. Кад год би ме видео да га држим у наручју и играм се с њим, знао је да ми подвикне: Снајо, остави то дете, немој стално да га гњавиш, како ће очврснути ако га стално држиш под своје скуте, он треба сутра да буде војник, муж, домаћин, покварићеш ми дете“.

А онда се поново обрати сину: „Сећам се сине ти се једном играше са оним нашим црним кучетом у авлији и паде па заплаче, ја обрисах руке кецељом и изађох из куће да видим зашто плачеш а ти пружаше ручице ка мени да те подигнем и узмем у наручје, а свекар ми од некуд довикну: Не узимај га у руке, нека сам устане, па шта ако плаче, плакаће још мало па ће престати, ајде имаш ти и друге работе по кући. Ја уђох у кућу као да наставим да нешто радим али размакнем завесу на прозору и кришом гледам плачеш ли још а ти када виде да нема никог по авлији, преста да плачеш, устаде са земље и поново неспретно потрча за нашом куцом покушавајући да је ручицама ухватиш за реп и поново паде али овога пута не заплака. Шта ћеш, живели смо у заједници, морали смо да слушамо и поштујемо старије. Њихово се важило. Али би увече мајка сине, кад сви заспу, кад је нико не види, на прстима прилазила твом кревету и док спаваш миловала те по коси и љубила у обрашчиће и чело. Мајка те је увек била жељна сине.

Детаљ са преузимања посрмтних остатака српских жртава (Фото: Лична архива)

„А једном сам га“…, заћута се и загрцну у сузама, па зарида гласније, „тако јако ударила да то себи никада нећу моћи да опростим. Спремили се ми да идемо на њиву, натоварали алат на тракторску приколицу, спаковала ручак у сепет а њега нема да дође из школе. Нема га и нема. Мој човек љут ко рис. Унервозио се, шетка по авлији, улази и излази из штале и стално ме пита: Још ли га нема. Отрчах до комшија да питам њиховог сина. Њихов син се одавно вратио из школе и каже да га је успут видео како се са неким друговима задиркује на повратку из школе и да се вероватно са њима задржао доле у селу. Вратим се кући а мој човек и даље нервозно шетка по авлији загледа у сунце и вели ми: Оде ми дан због вас и поче да ме грди и да ме окривљује да сам ја крива што нисам васпитала децу и што сам их размазила. Наједном зашкрипи капија, појави се мој син а ја одмах потрчах ка њему и успут дохватих неку мотку која ми прва допаде до руке и ударих га тако јако по леђима да је јадан одскочио са земље и болно јаукнуо, пресавио се, ухватио се за леђа и окренувши се ка мени тужно и изненађено ме погледао. Моја покојна свекрва која је седала на кућном прагу и нешто плела скочи и поче да виче на мене и да ме проклиње. Много га је волела. Опрости ми сине нисам хтела, мајци се рука омакла, дабогда се мајци рука осушила што те је ударила, мајка те више никада неће ударити, сине мој, опрости мајци, опрости ако можеш, опрости…“ Мазила је руком ново одело као да милује сина, а сузе су јој капале по најлону.

А онда подиже поглед ка мени и упита ме: „Јеси ли ожењен“? „Јесам“, одговорих јој. А она ће: „А знаш ли ти мој синко да он никада није био са девојком. Никад. Био је јако стидљив и повучен. Када би га мој брат задиркивао за девојке поцрвенео би у лицу као божур и обарао поглед. А ја му кажем, а што се стидиш, време ти је да имаш девојку, није то ништа срамотно. Он ми одговара: Која ће мене оваквог јадног мајко, девојке воле само богате момке. А била сам начула да му се допадала једна девојка у селу. Он се сиромах снебивао да јој приђе, па она недуго затим пође за неког његовог друга. Како је само патио због тога. Ћутао је по вас дан и склањао се некуд по авлији. Једном му ја однесох ручак на њиву и затекнем га како седи под орахом замишљено загледан негде у даљину. Није ни приметио када сам му пришла. Спустих корпу са ручком поред њега и упитах га: Шта ти је? Ништа, каже, остави ме на миру молим те, нисам гладан. Како ниси гладан, црни сине, цео дан копаш по овој врућини, почех да вичем на њега правећи се да не знам о чему се ради и да ми није јасно зашто је такав. Он устаде оде на други крај њиве и поново седе замишљен у неку хладовину. Увече би се враћао кући тек када би пао мрак и опет ћутке завлачио у своју собу, легао би у постељу и ћутао, ћутао…, с никим реч није проговарао. А да знаш какве је тужне очи имао тих дана. Било ми је жао да га погледам у очи. Мислим да је никад није прежалио. Знала је мајка све, сине мој, знала је мајка шта те мучи, душо моја“!

Што сам је дуже слушао све више сам гледао у одело, а све мање ка улазу у шатор. Заборавих на своје обавезе и на форензичаре и на кратак интервју који сам обећао новинарима. Кроз патњу ове жене још једном се уверих да мајка заиста жали сина све до гроба, као што каже једна наша стара косовска народна песма о Шар планини. Ево, ово је та мајка, песма ништа не лаже.

Детаљ са преузимања посрмтних остатака српских жртава (Фото: Лична архива)

„А јел видиш какво сам му лепо одело купила. Дуго сам га бирала и нисам  жалила паре. Знаш ли ти синко да он никада није обукао ново одело.“ Опет се заплака и испуни очи сузама. „Сећам се да ме је једном молио да му за Вељигдан (Васкрс) купим ново одело. Каже ми: Сви моји другари носе нову одећу а само ја једну те исту и то ону већ коришћену коју су ми други дали и сви су по селу почели да ме задевају што годину дана носим једне те исте панталоне. Оће мајка, оће, кажем му а лажем га. Купиће ти мајка ново одело чим продамо теле или кад саберемо и продамо берићет, кажем, а у себи мислим одакле мајци паре да ти купи. Њега би затим брзо прошла жеља за оделом и више га не би помињао. Знаш како се сиротињски живело на селу, била велика немаштина, увек је нешто друго било прече за кућу, за домаћинство а за њега мајка никада није имала. Опет зарида: Ниједну му жељу мајка није испунила, отишао ми је жељан свега. А био је тако скроман, био ми је најмирнији од све деце“.

„Зато му је сада мајка купила најбоље одело, какво је заслужио. Дуго сам га бирала, ишла од радње до радње. На улици би успут одмеравала младиће његовог узраста како би одока одредила величину одела. Многи од њих су ми заличили на тебе, сине мој, па би мајка застајала пред њим и гледала их као да у тебе гледам. Они јадни сигурно су помислили да сам луда шта их тако загледам и што им се смешим. Знам, сине, да ћеш сада по први пут обући ново одело, опрости мајци што нисам могла раније да ти купим, знаш да мајка сине није имала пара, никад мајка није имала свој динар“. А онда се сети разлога због којег је дошла, па јаче закука: „Ееееј мене кукавној, уместо да га мајка спрема за женидбу и да му одело купи за свадбу, мајка га спрема за црну земљу“.

Ове њене речи ме потпуно поразише те ми поста непријатно што стојим над њом док кука за сином и што јадна мора стално да подиже поглед ка мени, као да сам ја нешто битан, па и ја клекнух над оделом наспрам ње, поклоних се овој мајци и помислих како би било праведно да јој се поклони сав српски род, јер је ово њено дете и наше дете.

Она настави: „Гледај, како сам му и лепу кошуљу и кравату и нове ципеле купила и водила рачуна да се боје слажу, као што се носе господска деца. Јесам ли потрефила, шта мислиш?“. „Јеси“, рекох јој, „баш си лепо одабрала, тако се сада сви млади облаче“.

Детаљ са преузимања посрмтних остатака српских жртава (Фото: Лична архива)

Њој би мило због мојих речи па се поново нагну над оделом и поче да га милује као да милује живог сина и опет се заплака. „Сине мој, мајка ће теби ускоро доћи, чекај ме сине. Дочекај ме у овом оделу. Од када су те душмани одвели мајка нити једе нити спава, не знам ни сама како сам жива. Мајка ти је болесна, сине, и неће још дуго. Сваке ноћи молим Бога да ме узме и доведе теби. Кад се сретнемо испричаће ти мајка све, рано моја. Ни нама у расељеништву није лако сине. Туђи свет, туђи обичаји. Неки нас и не воле због простоте наше, јер нисмо господа као они. Не знају они ништа, сине мој, њих ништа није заболело.“

Клечао сам тако пред овом мајком над новим неотпакованим оделом њеног сина све док мe УНМИК-полицајац није позвао да уведем чланове породица жртава у шатор, скривао сам мушку сузу у очима и нисам имао снаге да јој кажем да је у пластичној врећи положеној у лакованом мртвачком ковчегу чека само бутна кост од сина и да одело које му је купила…

Помени Господе њеног сина и сву пострадалу браћу и сестре наше са Косова и Метохије у царству Твоме. Амин.

Лета Господњег 2026.

Дејан Баљошевић,
Ораховац

(Стање ствари/Јадовно 41’, 15.07.2026)

Чланак Дејан Баљошевић: Синовљево ново одело се појављује прво на ИСКРА.

Некад је постојао један правни механизам у борби између духовне и световне власти – интердикт. Буквално са латинског – то значи „забрана“. 

Ако би световни владар ушао у сукоб са духовном влашћу, епископ би забрањивао све црквене службе у областима потчињеним непријатељском кнезу (краљу, феудалцу). Народ је остајао без свих богослужења. Покојници се нису опевали, новорођенчад се нису крштавала, болесни се нису причешћивали и тако даље. Дуго народ није могао да издржи, и кнезу је претила стварна побуна. Тако су се земаљски владаоци смиривали уз руку епископа.

У нашој историји чак је и преподобни Серафим ишао у Нижњи Новгород по наређењу Митрополита да „закључа цркве“, да би се примирио месни кнез. То је функционисало.  

У уторак је помињан један од новомученика – свештеник Михаил Накарјаков. Он је служио у Пермској области у раним годинама совјетске власти. Када су бољшевици ставили под стражу месног епископа – Андроника Пермског (непомирљивог непријатеља бољшевика), епископ је на област наметнуо интердикт. Храмови су затворени. Народ је уздрхтао. Због одбијања да служи супротно наређењу епископа, свештеник Михаил је убијен од стране црвеноармејаца. Али ја хоћу да кажем следеће.

На почетку 20. века руски народ заиста није могао дуго без храма и службе. Само што нова атеистичка власт уопште није знала шта је „покорност“. За нелојалност према себи без имало срама је кажњавала кога је хтела, и у било којим количинама. И испоставило се да власт није постала покорна, већ је заплашени народ постепено престао да иде у Цркву.

У суштини, то су бољшевици наметнули народу дуг интердикт, који је трајао више од пола века. На крају су расле целе генерације које су навикле да живе без Цркве. Људи су се рађали и нису крштавани, приближавали су се смртном часу и нису се исповедали, предавали душу Богу и сахрањивани без опела. Живели су, наравно, невенчани. И на то су се, понављам, навикли. 

Данас већ имамо другачији народ. Не онај који не може ни пар недеља без Цркве, већ онај који цео живот може да проживи (на неки начин) без било каквог учешћа у Тајнама.

Нова власт тада је настојала да створи нову врсту људи. Код појединих је успело: створена је чудна врста људи, оглувљених за звуке Небеса. Настао је чисто биолошки човек, без везе са човеку тако неопходном метафизиком. Човек без стремљења ка Горњем свету.  

То пастири треба да узму у обзир. Ако је раније важио принцип „Изгради храм, и људи ће доћи“, сада само присуство Храма још не гарантује његово посећивање. Људима треба вратити љубав према Служби, привлачност према Благодати, жељу за молитвом. У супротном, руски људи ће ходати по руском храму као туристи и само се фотографисати.

То јест, сва наша садашња историја је прича о животу након дуготрајног интердикта, на који смо се навикли као на норму. Некад је свештеник могао ‘задовољавати религиозне потребе народа’, јер је тих потреба било довољно. Сада свештеник ради као реаниматор, оживљавајући поново успавани или умрли дух народа и привлачећи га у природну сферу духовног живота. Задатак мора бити јасно схваћен. Не сме се само чудити и питати: Зашто људи не иду у храм? Одузели су људима све живо у души затворским казнама и кундацима, и населили туда, најпре страх, а онда – духовну тупост. То се мора превазићи напорима духовног подвига и сузне молитве.

(Телеграм канал о. А. Ткачова; превео Ж. Никчевић)

Чланак О. Андреј Ткачов: ДУГОТРАЈНИ ИНТЕРДИКТ се појављује прво на ИСКРА.