Реаговања Архиве - ИСКРА

Рељић: Ко се све и како се о Босни бринуо, добро је од ње и ово остало

Marko Plecic — Sat, 13 Jun 2026 15:11:18 +0000

Пише: Слободан РЕЉИЋ

ЖИВОТ иде даље, чак и у Босни и Херцеговини. Срби су се гласно радовали што су Американци ишутирали Кристијана Шмита из удобне фотеље Високог представника УН у Сарајеву, Бошњаци су пали у дубоку депресију, а Хрвати наставили да, баш немилосрдно, гурају за Бошњаке тешку мору о Трећем ентитету.

Као залутала птица над Балканом се појавила и вест како ће Американци послати амбасадоре у балканске заборављене градове. Шта год, али ти људи ће се извесно кретати у координатама које је оцртала заменица америчког амбасадора у УН Тами Брус да „нови високи представник треба да има знатно мања овлашћења и задатак да одговорност пренесе на домаће политичке актере“, те „да се БиХ постепено приближава крају периода међународног туторства“ и да ће ово „означити крај једне ере“.

Што рекоше: САД одустаје од „изградње држава“ на Балкану, окрећу се партнерствима!

Први чин је тзв. јужна интерконекција – обезбеђивање гаса Федерацији БиХ а који ће Американци допремати до хрватске обале ће га преузети и распродавати фирма Трамповог адвоката. Најављено је полагање цевовода (опширно у прошлом мом тексту за Све о Српској).

Пошто Американци инсистирају да се Балкан што мање повезује с Русијом и Кином, из сенке се појављује и питање – да ли би се могло очекивати да се„ САД које инсистирају на истискивању руских енергената из Србије и на чињеницу да због рата у Украјини ЕУ уводи потпуну забрану увоза руског гаса“, појаве у Бањалуци с „понудом која се не може одбити“.

Анонимни саговорник из владе Републику Српску (чији су досадашњи планови снабдевања гасом везани за Србију и претежно руски неупоредиво јефтинији гас) био је оптимистичан: „Знате, најаве блокада и забрана не значе да ће се то и десити. Времена су неизвјесна, ситуација се практично мијења из дана у дан, и све то може већ сутра доћи у питање. Ми имамо дугорочне циљеве и остајемо при нашим стратешким опредјељењима.“

После састанка у Требињу (24. мај) влада Србије и Републике Српске (пре свега се разговарало о аеродрому Требиње) премијер РС Саво Минић је „потврдио подршку пројекту гасовода који ће повезивати Батајницу и Републику Српску, истичући да Србија већ ради на реализацији тог пројекта“.

Како год, али НАТО-држава Косово неће моћи да бира. Како јавља Радио Слободна Европа „САД појачавају енергетски ангажман на Балкану, а Косово је ‘важан савезник’ којем је потребна хитна модернизација система“.

Специјални изасланик америчког Министарства енергетике за енергетску интеграцију, Џошуа Волц, вели да ће Американци „кроз инфраструктурне пројекте и ширење енергетских коридора понудити алтернативу руским изворима, које је описао као средство политичког притиска.” Што свакако значи да кад ти Американци продају скупљи гас – није политички притисак.

Бизнис. Узми или остави. Ако не узмеш рачунај да ти могу разбити главу.

Волц је поручио да „енергетски систем на Косову хитно треба модернизацију и представља велику прилику за америчку индустрију и технологију да уђу, модернизују га, повећају његову производњу и ефикасност те на тај начин помогну подстицању економског раста на Косову.“

Порука је јасна. И директна: „Америчка привредна комора на Косову залаже се да Косово прихвати течни природни гас (ЛНГ) из Сједињених Америчких Држава (из Грчке, Александрополис) и да развој неопходне гасне инфраструктуре третира као национални стратешки приоритет.“

Са Србијом, изгледа, то с ЛНГ није тако хитна. Остаје то што рече Волц: „Ако немате енергетску сигурност, немате никакву сигурност, јер енергија дотиче и подржава све. Она је темељ економског раста, стварања радних места и изградње буџета који могу финансирати одбрану и сигурност граница.“

Али министарка рударства и енергетике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић јавља да ће и Србија моћи да „користи резервисане капацитете за течни природни гас – ЛНГ у Александрополису, Грчка. Процес лиценцирања, регистрације Србијагаса у Грчкој је при крају, у смислу да ти закупљени капацитети заиста могу и да се користе. Међутим, то зависи и од цене течног гаса, значи да ли је то за нас повољно у том моменту, али битно је да имамо опције.“

То за ЛНГ (Liquefied Natural Gas) делује тако оптимистично (узми кад ти одговара), али почетком јуна 2026. амбасада САД у Србији „објавила је јавни позив за исказивање интереса за учешће у пројекту изградње Реверзибилне хидроелектране (РХЕ) Ђердап 3“. Очекују се понуде „стратешких партнера за израду техничке документације, финансирање и саму изградњу масивног електроенергетског постројења“.

Писма за амбасаду се предају Министарству рударства и енергетике Србије!?

Није саопштено да ли ће министарка смети да отвара писма пре америчког амбасадора.

Да би разумели о каквом се поступку ради (и да би видели да он допушта конкуренцију као и оној фирми Трамповог адвоката за Јужну интерконекцију у Федерацији БиХ) подсећамо да се „учешће САД у пројекту Ђердап 3 припрема од 2021. године, када је амерички гигант Бехтел први пут показао интересовање за изградњу.

Кључни кораци направљени су 2022. када је Бехтел, највећа америчка грађевинска и инжењерска компанија, преузео израду техничких студија, што је крунисано потписивањем Међудржавног енергетског споразума у Вашингтону 2024. године.

Тај споразум је ступио на снагу у марту 2025. године, чиме је и створен правни основ да Србија преко Амбасаде САД званично позове америчке компаније да пошаљу своје понуде.

Елем, ствар могу закомпликовати Румуни који досад нису показали жељу да учествују у „једном од највећих енергетских пројеката у Југоисточној Европи”. (Обратили сте пажњу није – Западни Балкан.)

Академик проф. Слободан Вукасовић, који је био члан Саветодавног одбора ЕПС, својевремно је на телевизији рекао да им је Зорана Михајловић објаснила да ће Американци узети хидроелектране, Немци руднике и соларне изворе а нама ће оставити термоелектране – које је „зелена агенда“ осудила на постепено затварање.

Не знам колико се тога променило (народ се побунио за литијум), али Американци не обраћају пажњу.

Тако да ће Србија можда мало причекати амерички гас који Федерацији стиже експресно. Иако постоји та магична реч „диверзификација“ која може убрзати самоубилачки процес.

Тако изгледа кад Американци брину за вашу енергетску независност. Подразумева се да клијент није независан. Иако они то зову „партнерство“. Што би значило „удруживање две или више страна које се заснива на заједничким интересима и остваривање истих циљева.“ А није.

Американци имају интерес, а балкански партнер мора имати исти – амерички интерес. То може бити коректно, а најчешће није.

Толстој је то описао у приповести Господар и слуга – и закључио да се ти интереси доведу на равноправан ниво само пред смрћу.

Ипак, морамо признати да је још суморније кад се у овој мећави огласе америчке слуге које су свесрдно радиле да се направи сав овај хаос у Босни, а сад су ту и да посаветују како – изаћи из хаоса.

Јављају се Карл Билт и Волфганг Петрич, који су своје политичке успоне хранили босанском крвљу а на месту Високог представника па предлажу да се та накарада – укине. Деценије су прошле и тек су се сад сетили.

Елем, ево генијалног излаза: „треба да се заснива на две ствари: реформи неефикасног система власти и постепеном укидању међународног надзора“. И треба „гашење ОХР-а директно повезати с европским интеграцијама, тако да се отворена питања пребаце у преговарачки процес с ЕУ“.

Дајте БиХ „веродостојну европску перспективу“, циче олињали моћници. Нико их не пита, али они знају да је добро да се јаве. Можда их Трамп помилује по глави. А неће се они бунити ни ако им удари чвргу.

„Уграђена у европски процес, БиХ би постала део стабилног политичког пројекта – прелазак из међународног надзора у европску интеграције.“

Какви бестидници! Млаћење празне сламе не сме стати, само треба променити балу сламе.

Ко се о Босни бринуо, добро је од ње и ово остало.

https://sveosrpskoj.com/2026/06/12/reljic-ko-se-sve-i-kako-se-o-bosni-br…

Чланак Рељић: Ко се све и како се о Босни бринуо, добро је од ње и ово остало се појављује прво на ИСКРА.

Игор Ивановић: Корпорацијски комунизам

Дарко Митровић — Sat, 13 Jun 2026 07:31:53 +0000

фотографија: Sofía Sánchez on Unsplash

Бежећи од сиве и старомодне југословенске естетике и хрлећи према богатом и шљаштећем излогу Запада, цела једна генерација Срба није ни приметила како ју је тај кружни пут вратио на почетак: стигла је у корпорацијски комунизам где је опет све вулгарно исто

Социјализам је само прелазни период према комунизму – понављали су нам скоро свакодневно током школовања у Титовој Југославији – у коме више неће бити никаквог приватног власништва, али ће зато свако моћи да бесплатно узима све што му треба, и свега ће бити у изобиљу. Овако је изгледала рајска представа о комунизму за генерацију рођену шездесетих година прошлога века, васпитавану под „строгим али правичним“ погледом Јосипа Броза са репродукција на зиду у свакој учионици.

За нас, клинце са дивљих жарковачких пољана, комунизам се чинио као „Еденски врт“ који ће бити препун бесплатних „Панини“ сличица, бесплатних жетона за флипере и стони фудбал, и бесплатних погачица из оближње пекаре где смо трчали да ухватимо ред на сваком великом одмору. Како смо расли, наш рајски врт се некако тихо и заводљиво преселио у Трст, на пијацу „Понте Роса“ и у робну кућу код Ђованија.

Додуше, није било за џабе, али је било свега што смо могли да замислимо. Фармерица „Левис“, „Рифле“ или „Вранглер“; мајица „Бенетон“, „Пуловериа“ или „Серђо Таћини“; патика „Ол Стар“ или „Колеџ“ ципела; дугачких кожних јакни „на стезање у струку“ или кратких црних хеви-металки. Оно што смо могли да купимо по радњама у Југи више не би носили ни да нам поклањају, само једном када би се „скоцкали“ у Трсту.

Касније нас је ласерски сјај нашег „Еденског врта“ обасјао из Минхена одакле смо доносили музичке стубове и телевизоре: „Сони“, „Филипс“, „Грундинг“ или „Тошиба“. Грозничаво смо куповали све оно што нисмо имали у Југославији, или смо имали, али упаковано у сиву и старомодну амбалажу, које смо се клонили као Ђенка контакта са гробарским еснафом.

Узалуд онолике школске лекције о долазећем благостању у комунизму, узалуд свакодневни програми на државној југословенској телевизији о највећој људској срећи и слободи у социјализму. Узалуд свеопшти јавни наратив у славу сиромаштва и једнакости међу људима, узалуд „Битка на Неретви“ Вељка Булајића, удаљено сунце Добрице Ћосића или илустровани подвизи Мирка & Славка. Симболички и грубо поједностављено, радило се о генерацији „Марлбора“, „Кока-коле“ и рокенрола, која ни по коју цену није прихватала могућност да је рођена пре него што је измишљен индустријски дизајн.

Порука Давоса

Онда су дошли немири, потреси и ратови. У ратном пламену је спаљено братство и јединство југословенских народа и народности, у рушевинама фабрика је угљенисано социјалистичко самоуправљање, у живом балканском блату се удавила идеја несврстаности. Није остало ништа сем Брозовог маузолеја у Београду кога тако брижно негују скоро све српске власти, а посебно нежно бесмртни кербер Ивица Дачић.

У пепелу – некада авнојевских, а сада новостворених држава – засађено је европско дрво слободе и благостања. Тако су све бивше југословенске републике прихватиле идоелогију либералних демократија уместо комунизма, и нестрпљиво стале у ред за евроунијаћење. И тада је изгледало да су сви одједном добили све за чиме су жудели као клинци: препуни, шарени и светлуцави излог брендиране робе.

Нагрнули су у дугачким редовима потрошачког ходочашћа чији је хијерофанијски празник постао „Црни петак“, неприметно оптерећени кредитним дуговима. Од некадашњих комунистичких идеала скромности, једнакости и солидарности – није остало ништа. Од некадашње „друштвене имовине“ која је била доминантни власнички облик у социјалистичкој Југославији – остало је чак мање од ништа.

Свима се чинило да су ове социјалистичке идеје заувек закопане на историјској депонији. Када је Кина као друштво једнопартијског и комунистичког друштвеног уређења потпуно непредвидиво постала економски најмоћнија држава на свету, нико се није претерано удубио у ову чињеницу. Свима на Балкану, а посебно свима који су некада били Југославија, Кина је одувек, због велике географске удаљености и другачије културе, била некако сувише страна.

Међутим, као из неког кошмарног сна одјекнуо је глас из самог европског срца, глас из леденог Давоса. Тамо је данска либерална политичарка Ида Аукен, ученица Клауса Шваба, открила крајњи циљ идеологије либералне демократије: „Нећете поседовати ништа и бићете срећни!“. Клаус Шваб, тај „либерални Маркс са Тему-а“, промовисао је концепт „Великог ресета“ где се код појединаца заступа процес изнајмљивања уместо поседовања, а у колективном случају процес где приватне корпорације преузимају управљање друштвом и ресурсима уместо државе.

Другим речима, повратак у комунизам за нашу генерацију, али сада путем либералног тржишта, где такође не треба да поседујемо ништа, и где ће нам мултинационалне корпорације обезбедити благостање и личну срећу. Заузврат, наше судбине и судбине наше деце препустићемо тим истим корпорацијама, као што смо некада препуштали свемогућој Партији. Тако се затворио идеолошки круг у животу само једне генерације. Из марксистичког комунизма који је свакако поникао на философском тлу, до либералног комунизма који је извесно отровна биљка без икаквих озбиљних научних корена. Из једног комунизма до другог комунизма, преко милиона лешева.

О како ћемо само бити просвећени и срећни у овом новокомпонованом систему корпорацијског комунизма

Посматрано дубље кроз историју, а посебно кроз њену сабласну сакривену светлост, није ова сродност марксистичког и „швабовског“ комунизма изненађујућа. Имају заједничог претечу у лику Адама Вајсхаупта и његове просветитељске илуминације, која је на самом крају 18. века исписала идеју водиљу лево-либералног јеванђеља: „Када разум постане религија људи, тада ће проблем управљања бити решен“. И ето нама данас нове религије, религије коју је створио разум: мамонизам.

Нема више Христа, вере, нема чак ни Исуса као историјске личности, нема Бога на небу, нема монарха-домаћина у држави, нема оца у породици, а како нам најављују давоски просветитељи, неће више бити ни потребе за приватном имовином. Нећемо имати ништа, али ћемо бити срећни! Ако је у нашој младости узвикивана парола у социјалистичкој Југославији да нема потребе за поседовањем било чега личнога јер је све ионако наше – друштвено, сада се поставља питање ко ће бити власник целокупне имовине коју ћемо рентирати?

Од кога ћемо изнајмљивати станове, аутомобиле, намештај, технику? По диктату просветитељства прогласили смо Бога умрлим, скрајнули Христову Цркву и озваничили разум као религију, остало је још да решимо проблем управљања тако што ће мултинационалне корпорације постати власници свега на планети. О како ћемо само бити просвећени и срећни у овом новокомпонованом систему корпорацијског комунизма.

Недорасла елита

Тако ће по замисли Секте богаташа из Давоса изгледати наша индивидуална срећа и наш друштвени систем: комбинација „дигиталног затвора“ и Орвелове државе Океаније. У том систему корпорацијског комунизма – који је већ постао доминантан у Европској унији – власт се неће бирати, већ ће се постављати на управним одборима корпорација. Заправо, власт ће морати у почетном периоду да пролази кроз неку форму избора који ће бити коктел састављен од симулакрума изборних радњи и фалсификата изборне воље гласача.

Али ће кроз власништво целокупног медијског простора, кроз контролу правосуђа селектираног кроз Сорошеве курсеве, кроз присвајање обавештајних служби, кроз страначки инжењеринг, као и кроз контролу изборних комисија, унапред бити одређен победник на изборима, наравно корпорацијски фаворит.

Рецимо, случајеви Макрон у Француској, Бајден у САД, Никушор Дан у Румунији, Маја Санду у Молдавији, Пашињан у Јерменији, Јетен у Холандији, Мелони у Италији… У другом случају ће бирачи моћи да бирају само између више корпорацијских кандидата и тада ће се гласови стварно бројати јер исход избора неће нимало утицати на политику: Шолц у Немачкој, Стармер у Британији, Мате Фредериксон у Данској, Кристерсон у Шведској… У трећем случају ће најмоћнија политичка елита бити неизабрана елита, и декретом ће бити постављена на власт у Бриселу: Урсула фон дер Лајен, Борељ, Каја Калас…

Зато данас читава западна политичка елита изгледа тако празно, неуко, импотентно и интелектуално недорасло. Али зато изгледа и тако ратоборно, хистерично и бахато: корпорације се хране сукобима, јер ништа друго на свету не обезбеђује тако брз и велики профит као рат. Ако је новац постао бог, и ако је разум постао религија – онда су непрестани ратови једини могућ исход за човечанство. Лидери западних земаља са образовањем и искуством стицаним у приватним банкама, корпорацијама или у НВО сектору, извршавају у политици инструкције које су добијали још када су били чиновници Секте богаташа из Давоса.

И сада замислите кључну разлику између кинеске и европске политичке елите. У оба система постоје мега-корпорације на тржишту које су моћније од неких светских држава, али у Кини партија као друштвени управљач има независну улогу од голе диктатуре профита. Кинески партијски врх или, рецимо, режим ајатолаха у Ирану, морали су да пролазе све степенице на путу до врха и да паралелно уче високе школе.

Данас су такви системи – када је та партија на власти комунистичка, и када је систем формално једнопартијски – свакако ефикаснији и слободнији од савремених либералних демократија у којима корпорације бирају будуће државне лидере. Дехристијанизоване и дехуманизоване лидере без ширег друштвеног образовања, лидере без поштовања страначког поретка, лидере – „фах идиоте“ међу марљивим и лојалним службеницима корпорација.

И сада нам постаје јасно зашто нам комунистички кадрови из некадашње Југославије – које смо некада сматрали медиокритетима када смо хтели да их похвалимо – данас изгледају као интелектуалне громаде у поређењу са европском политичком елитом.

Враћање истог

И како ће изгледати свет у коме ће завладати корпорацијски комунизам?! Да ли ће се поново читати Маркс или ће бити проглашен највећим јеретиком? Ко ће заменити мисионарску радничку класу из марксизма, можда класа андроида и киборга? Где ће завршити човек који је сав свој ауторитет препустио корпорацији? Да ли ће претећи или ће нестати као вишак у пројекту „златне милијарде“?

Шта ће бити са генерацијом вакцинисаном још у раној младости заводљивом и брендираном поп-културом са Запада? Да ли ће нека нова вакцинација постати њена судбинско проклетство? Хоће ли корпорације у свету где нико неће поседовати ништа лично и где неће постојати новац, искључивати људе из егзистенције на један дигитални клик, ако напишу неки коментар на друштвеним мрежама у коме се не слажу са трансџендеризмом или идеологијом конзумеризма?

У шта ће веровати човек ампутиран од патриотизма, класне идеологије, религије или друштвеног хуманизма? Да ли ће наши будући животи, посматрано филмским језиком, личити на судбину главног јунака из филма „Труманов шоу“? Превише питања за једну адресу из Давоса, и ниједан одговор.

На крају, поново нека реч о генерацији која је идеализовала дизајн. Бежећи од сиве и старомодне југословенске естетике и хрлећи према богатом и шљаштећем излогу Запада, та иста генерација је наизглед остварила своје брендиране снове. У илузији кретања унапред према слободном либералном тржишту „свега и свачега“, помислила је како је све што је естетски исто, монотоно, једнообразно или сиво остало трајно иза њених леђа, негде далеко у комунистичкој и марксистичкој прошлости.

Није ни приметила како ју је тај кружни пут вратио на почетак: стигла је у корпорацијски комунизам где је опет све вулгарно исто. Исте продавнице, исти брендови, иста гардероба, иста архитектура, исти шопинг-молови, иста мода, исти телевизијски програми, исте речи, исте фризуре, исти аутомобили, исти ресторани, исте манифестације. Иста глобална естетика, само се људи понекад разлику, али и они све мање.

Тако је јалови и лукративни укус корпорација превладао светом, тај ограничени поглед на естетику укалупљеног и контролисаног. Наша генерација је умислила да је победила џунглу и успела да стигне до капија „уређеног врта“, како је европски простор идентификовао бивши европски комесар Жозеп Борељ. Само што је то све мање Еденски врт из наших снова, а све више врт на Епштајновом острву, где се европска елита безбрижно „игра“ са малом децом. И тамо ништа није лично њихово, али је у овој комуни свега у изобиљу и сваки од посетилаца безгранично узима шта му треба. На том острву „нежности и љубави“, на нашу планету је најзад стигао, уз помоћ корпорација, дуго очекивани комунизам.

Игор Ивановић је публициста из Београда, дугогодишњи члан Удружења књижевника Србије и аутор књиге „Против авнојевског света”. Ексклузивно за Нови Стандард.

Чланак Игор Ивановић: Корпорацијски комунизам се појављује прво на ИСКРА.

Десимир Ћировић: Другоћацијанци

Дарко Митровић — Sat, 13 Jun 2026 07:05:53 +0000

Као што ћаци инсистирају на ћирилици, а при томе не познају сва слова азбуке, тако се и другоћацијанци позивају на демократију, а да не познају њене основе

Иако они први заслужују централно место, нисам могао баш толико да дискредитујем наслов. Свакако, термину „ћаци“ дугујемо извесну захвалност: успешно је заменио ону стару погрдну употребу речи „сељак“, коју су из идеолошких разлога својевремено лансирали за именовање друштвеног талога. Правда за сељаке!

Тиме је ситуација постала таква да свако ко каже да је родољуб, а за то нема ниједан опипљив доказ, с пуним правом ризикује да буде тако жигосан. На тај начин је патриотама онемогућено да квалитетно ложе сиротињу за приватне потребе, па су се у том смислу нашли у подређеном положају у односу на друго, проевропско крило режима.

Али ових дана су се и другосрбијанци баш потрудили да изборе своје место раме уз раме са поменутим талогом. Ја сам им, ето, дао овај назив из наслова: другоћацијанци.

У данима када је међу српски народ дошла велика светиња, појас Пресвете Богородице, они су се ускомешали и измилели пред светлост друштвених мрежа. А где би друго?

Готово сви су поделили чувену поруку о човеку који седи у гаражи с намером да постане Ферари, поредећи верника са Фераријем, а Цркву са гаражом. За оне мање упућене, та порука је анализирана од стране психолога и социолога, који су ствар описали овако:

Особа која дели овакве статусе углавном није клинички болесна, већ је реч о профилу циника и провокатора. Такву особу покреће комбинација жеље за пажњом, потребе да се осећа паметније од околине и нагомилане фрустрације према религији. Коришћењем јефтиних и логички фаличних поређења, она заправо више говори о сопственој површности и потреби за конфликтом него о теми коју тобоже критикује.

Као што ћаци инсистирају на ћирилици, а при томе не познају сва слова азбуке, тако се и ови позивају на демократију, а да не познају њене основе.

Испоставило се да постоје две потпуно супротстављене струје које су подједнако заинтересоване за опстанак овог система. Једна га брани заставом, друга га брани презиром. Једна се позива на народ, друга се згражава над народом. А систем, као сваки искусан паразит, живи од обе.

Побуњени народ, који се тренутно крије иза статуса „студенти“, тиме је издејствовао још једну позитивну ствар: натерао је све да покажу лице. Остаје само да се види да ли је то мудро скривање у условима у којима режим држи монопол на компромитовање личности.

Десимир Ћировић: Славија и ја – реквијем за генерацију X

Испливала је још једна замка: свако ко у овом тренутку заузме неки превише принципијелан политички став ризикује да испадне смешан. Кућа гори, а ми разговарамо о суштини живота као таквог. Хајде прво да угасимо пожар. Наравно, има оних који и пожар користе да се огреју, али таква нам је судбина.

Осим ове две системске, супротстављене струје, и осим побуњеног народа, постоје и они који су потпуно убијени у појам. Они себе називају неутралнима. И мора се признати: против њих је вођен можда и најжешћи медијски рат. То су они који никада не би гласали за овакав накарадни систем, али су индоктринирани причом да нам никада неће бити боље.

Истински револуционари никада нису били занимљиви оваквом систему, јер систем зна да не постоји шанса да постану неутрални. Осим ако не примени баш велику силу или ако не пронађе коруптивну границу, пошто легенда каже да свако има своју цену. Али то је чак и за систем превише скупо, а ови неутрални су се продали бесплатно. И зато их они који би да мењају систем често не подносе. Љуте се јер им обарају цену!

Побуњени део народа, услед сопствене немоћи да се оштро супротстави систему, своје фрустрације неретко истреса управо на неутралнима. Мада се мора признати да и неутрални редовно провоцирају, и то са позиције жртве коју нико не сме да пипне.

На пример, они ће врло успешно показати да се против Српске православне цркве води хибридни рат. Све ће прецизно именовати, све ће поткрепити чињеницама, али неће скупити храброст да покрену питање ко тај рат води изнутра. Такође, неће показати нарочиту намеру да осуде хибридни рат против СПЦ када долази са стране режима.

Ових дана смо, рецимо, имали тврдњу режимских медија да су председников отац и брат Светогорцима платило по један евро за свакога ко се поклонио појасу Пресвете Богородице. Оваква банализација и омаловажавање верника јесте школски пример хибридног рата: изазивање негативних емоција, производња подсмеха и претварање светиње у таблоидну ситнину. Поткусуривање са светињом.

У ситуацији у којој се наше друштво налази, било ко да је на власти, добија минимум 40 одсто гласова. Дакле, да би дошло до промена, однос ангажовања мора да буде отприлике 5:1. Ова статистика треба да буде упозоравајућа за све стране. Они који су на власти знају да ће те гласове свакако добити, чак и ако наступају са позиција отвореног непријатељства према сопственом народу.

Са друге стране, и побуњени народ мора да зна да ће, као контратег, свака озбиљна опција против овог система добити велики број гласова. Зато, у случају победе, нико не би смео да је олако припише само себи. Службе ће то свакако приписати себи – и домаће и стране, па и оне међусобно супротстављене.

А како смо до тога дошли?

Ко би узео да уради структуру буџета града Чачка, приметио би да део послова који се одвија на нивоу локалне управе, а ради га око 900 људи, без већих проблема може да обави мали број добро организованих људи. Ако је од преосталих 5.600 људи на буџету у Чачку само сваки пети вишак (великодушност) то би само за фонд зарада било око 40 милиона евра. А како је Чачак у многим показатељима негде око шездесетог дела Србије, може се закључити да је на републичком нивоу реч о приближно 2,4 милијарде евра годишње.

По изборном циклусу то је приближно десет милијарди евра. Толики је минимум буџета за одржавање капиларног система сигурног гласа.

Наравно, овде нисам улазио у употребу службених аутомобила, горива, државних ресурса у приватне сврхе, нити у штету од пропуштених шанси. Само сам површно загребао. Без жеље да залазим у приватне бизнисе, намештене тендере и оне чувене предузетничке подвиге који цветају док држава може да се задужује.

Десимир Ћировић: Како упокојити Комунистичку партију Југославије

Тако смо дошли до државе у којој власт више не мора да убеђује народ да је добра; довољно је да га убеди да без ње може бити још горе. Систем већ води 40:0 и то са десет милијарди евра приде.

Тиме смо закључили да је капиларни систем, у ствари, најфункционалнији део система. Односи су искрени: једни знају зашто гласају, други знају зашто ћуте, трећи знају зашто се праве да не знају, а систем зна да је све то сасвим довољно.

П. С. И побуњени народ зна да они знају. Рекло би се да сви све знамо!

Опрема: Стање ствари

(Системија, 7. 6. 2026)

Чланак Десимир Ћировић: Другоћацијанци се појављује прво на ИСКРА.

Слободан Владушић: Размишљања над Часним Појасом

Marko Plecic — Fri, 12 Jun 2026 18:41:35 +0000

Догађај поклоњена Часном Појасу Пресвете Богородице, у коме је учествовало неколико стотина хиљада људи, шокирао је јавност. Они који нису били расположени да оду у Храм Светог Саве, били су шокирани бројем оних који су били расположени.

Они, пак, који су желели да оду на поклоњене, остали су шокирани бројем људи који су желели да учине исто што и они.

Тај двоструки шок, и поред различитих предзнака, ипак је био јединствен, јер је полазио од тога да се догодило нешто што нису очекивали, нити једни, нити други – догодило се чудо.

Моја размишљања о Часном Појасу Пресвете Богородице, почињу баш од тог чуда. Како је то чудо уопште било могуће?

Размишљајући о томе, сетио сам се догађаја из прошлости, који сам врло често цитирао. Ради се о писму које је Слободан Јовановић упутио једном свом пријатељу, након што је српска војске потукла бугарску у Другом балканском рату, 1913. године. Јовановића је та победа потпуно шокирала.

Чинила му се потпуно неочекиваном, зато што је свет перципирао кроз наочаре чији је оквир представљао српски пораз код Сливнице 1885. године. Испоставило се да и поред огромног знања и интелектуалних способности, Јовановић није добро видео свет око себе: тамо где је он видео учмалост и слабост, постојала је и нека снага и енергија.

Чудо у Храму Светог Саве, нико није очекивао, зато што нашу данашњу перцепцију не само Србије, већ и света око нас, у целини, одређују два оквира: лична корист и мржња.

Лична корист је синоним за срећу, а срећа је оно што нам прија, оно у чему уживамо. Иако колективна срећа није званично забрањена, осећамо да је дозвољена срећа једино она која је намењена појединцу. На крају крајева, за колективну срећу је потребно и неко осећање колектива. Ако га данас не осећамо, то није случајно: Бурдије је, још крајем прошлог века, неолиберализам одредио као програм за системско укидање колектива.

Људи су тако осуђени на потрагу за индивидуалном срећом, јер им је колективна одузета.

Паралелно са том осуђеношћу на самога себе, у човеку настаје мржња.

Видимо да људи мрзе оне који су срећнији (или изгледају срећнији) од њих, јер имају утисак да им је та срећа одузета. Видимо их и како мрзе оне који су мање срећни од њих, јер се плаше да ће их ти несрећници вући за рукав. Још почетком 20. века, немачки социолог и филозоф Георг Зимел, написао је да грађанин велеграда према суграђанину осећа благо непријатељство.

Данас је то благо непријатељство, ескалирало: присетимо се нових вишеспратница у којима људи живе једни до других и не познају се (јер од тога немају никакву корист), присетимо се корпоративних пејсажа у утробама возова на релацији Нови Сад – Београд (и назад) у којима људи буље у мобилне телефоне или лаптопове, као да су сами самцијати, што суштински и јесу. (Уколико се и сретну са неким познаником, можете да чујете како врло брзо почиње лицитирање ко је у ком граду у иностранству био, односно ко се, од друштва, где тренутно налази, и тако се пред вама полако појављује невидљива ранг-листа „среће“).

Ако су деведесете године са санкцијама, грађанским ратом и НАТО војном акцијом против Србије и Црне Горе (под одурним називом „Милосрдни анђео“), биле бруталне и страшне, на један спектакуларан и очигледан начин, онда је живот који највећи број људи у Србији данас води, бруталан и страшан на један невидљив начин.

Деведесетих година људи су се окупљали, на различите начине, једни до других, да би суровост којој су били изложени као колектив, лакше поднели; данас је суровост управо у томе што је та могућност колективног отпора укинута; сурово је то што је свако осуђен на самоћу, егоизам и мржњу према другом. И по томе смо заиста, не само на европском путу, већ смо и стигли у оно што се сада зове „Европа“.

Усамљеност, која се шминка као срећа, и мржња различитог интензитета, која се осећа према другим људима, нису осећања која су се појавила тек тако. Људи су програмирани да тако живе, јер у таквом стању не могу да доведу у питање постојећу друштвену хијерархију на чијем челу је олигархија, која предњачи у мржњи према тзв. „обичном свету“. О томе говоре и догађаји на Епстиновом острву „среће“.

Велики број људи у Србији су данас програмирани тако да не могу да се ослободе егоцентризма и мржње. Неки тога нису свесни, јер мисле да је овакво понашање „природно“ и „нормално“. Неки су, пак, свесни колико је такав живот ужасан и бруталан, али су уверени да не постоји никаква алтернатива. Много људи, који се лично боре против тог програма у себи, ипак немају снаге да својој деци кажу да лична корист није највећа мудрост на свету, јер имају утисак да би их тако осудили на пропаст.

Већина зато ту децу, у тишини, спрема за одлазак негде „напоље“ – пошто „напољу“ има више новца, биће ваљда и више некакве среће или користи за њих.

Са појавом Часног Појаса Пресвете Богородице, у Храму Светог Саве, у Србији се појавило нешто друго идругачије од овог света личне користи и мржње у коме живимо, као у кавезу. Појавило се нешто различито и од европског пута који „нема алтернативу“, и од политичких, културно-забавних и таблоидних селебритија, као и од осталих „успешних“ људи који нам појављују пред очима, као узори које треба следити, јер су се на том путу најбоље „снашли“.

Ова реликвија нам није понудила више среће. Уместо тога, она нам је понудила преображај, односно могућност да бар у једном кратком временском периоду, престанемо да будемо људи који свет посматрају кроз наочаре личне користи и мржње према другим људима.

Тај кратак период није само онај тренутак када поклоник целива Појас Пресвете Богородице, већ све оно време када је, заједно са другим људима, а не против њих, стрпљиво стајао у реду за поклоњење.

Ниједан од неколико стотина хиљада поклоника тих неколико сати „чекања“, није видео као недостатак „среће“ (јер се није дошло у „право време“ када је мања „гужва“) већ напротив, као саставни део унутрашњег преображаја.

То није био ред, попут осталих, у којима се према онима испред осећа тиха завист, а према онима иза, тихо задовољство, или ред у коме се размишља како да се нешто уради преко реда. Сасвим супротно, то је био ред у коме су сви једни друге видели као ближње, без зависти, без самеравања, без мржње, без размишљања о личној користи. То је био ред који се темељио на поштовању, на смерности, и наравно, на љубави.

Коментаришући велики број људи који се поклонио Појасу Пресвете Богородице, један мој пријатељ је казао да то можда значи и то, да су Срби данас толико очајни да верују како им само Бог може помоћи, „јер не верују више у институције“.

Та његова реченица је била песимистички интонирана, међутим, ја сам је схватио другачије – можда је баш то осећање очаја, знак да смо и даље живи. Наиме, постоје простори и територије где људи више нису у стању да осете очај, не зато што су срећни, већ зато што су мртви, па не могу да осете ништа. Осим, наравно, мржње.

Нека читалац замисли било коју земљу западно од нас, дакле, земљу у којој се, номинално, „верује у институције“ и нека затим проба да замисли неки такозвани „секуларни“ сценарио у коме би стотине хиљада људи, из дана у дан, сатима чекали у реду како би могли да се поклоне нечему што сматрају јако вредним. Мислим да ћемо лако закључити да је тако нешто немогуће, јер у срединама у којима је лична корист еталон вредности, ништа осим нас самих, не може да буде вредно.

У таквим срединама, највише што се може организовати јесте „митинг“ против некога ко другачије мисли од владајуће олигархије (назовимо га „фашистом“), на коме се окупља тврдо језгро „антифашиста“, који су за свој „антифашизам“, разуме се, плаћени (лична корист), а затим и известан број људи који тражи дозвољен начин за каналисање своје мржње (јер је то доминантно осећање којим располажу).

Тако добијамо нешто што подсећа на перформанс „2 минута мржње“ из Орвелове 1984, који је карактеристичан за тоталитарне системе у којима људе спаја само заједничка мржња, а не заједничка љубав (љубав је у таквим системима, узгред буди речено, забрањена, о чему, такође, сведочи Орвелов роман).

Укратко, догађај поклоњења Часном Појасу Пресвете Богородице, показао нам је да осећања као што су поштовање, трпељивост, милосрђе, безусловна љубав, који нам тако недостају у свакодневном животу, имају своје порекло у сакралном доживљају света (који опет поседују, и неки људи који себе не сматрају верницима). Ако тај сакрални доживљај света потпуно ишчезне, заједно са њим ће нестати и сва ова осећања.

То је јасно, свакоме ко нешто зна о историји идеја у европском културном кругу. Када је епоха просвећености човека свела на разум, он јој је заличио на машину. Ако је човек машина, то онда значи да не може да осети ни љубав, ни поштовање, ни смерност: она може само да функционише. Са друге стране, ни сама машина не изазива код људи баш неку велику љубав, поштовање, емпатију или милосрђе: када се појави нови, савршенији модел машине (рецимо, вештачка интелигенција) стари модел (рецимо, човек) може да се баци у канту за смеће. Исто се дешава и са мобилним телефонима, који су такође само машине.

Зато није случајно што се као реакција на просвећеност појавио романтизам, који је човека, уместо са разумом, поистоветио са (снажним) осећањима. То је човеку поново отворило пут ка подвигу и ревитализацији љубави и свему ономе што је толико страно разуму, који нешто може да купи или прода, измери или „испоштује“, али ништа не може да воли и поштује.

Али зато ипак, може да мрзи: они људи који себе представљају као толерантне, разумне, образоване грађане, који су чланови библиотеке, и који су далеко од сваке вере, имали су прилику да своју толеранцију покажу на делу, приликом појаве Појаса Пресвете Богородице у Храму Светог Саве. Уместо да остану бар толерантно равнодушни према целом догађају, који њихову равнодушност или другачију слику света не угрожава, један број ових људи су на Храм Светог Саве и људе окупљене у њему и око њега, пролили неограничену количину мржње.

Тиме су показали да су „толеранција“, „спремност на дијалог“, „отвореност за другачије мишљење“ и остале сличне фразе и флоскуле, само фасада иза које се крије тврдо и немилосрдно језгро Мегалополиса.
А у том језгру налази се мржња. И то не мржња према верницима, већ мржња према људима уопште.

Чланак Слободан Владушић: Размишљања над Часним Појасом се појављује прво на ИСКРА.

Анатолиј Шариј: БРАВО, МАЂАРИ!

Marko Plecic — Fri, 12 Jun 2026 18:40:53 +0000

Према мојим информацијама, поред тога што је пристала на већину захтева Будимпеште, укључујући и законско дуплирање украјинских назива на мађарски језик у Украјини, школарци сада током одмора могу међусобно да разговарају на мађарском.

Украјина је такође смањила стопу пореза на доходак грађана за становнике Закарпатске области на 12% њиховог прихода, а такође укинула војни порез за становнике Береговског округа.

Као део компромиса о нерешеном питању заступљености националних мањина у Врховној Ради, разматра се увођење обавезне квоте од 40 посланика мађарске заједнице у Закарпатском регионалном савету, као и укидање забране деловања одређених мађарских фондација и организација у Украјини.

Ове информације се тренутно намерно прикривају.

О, да, ви сад наравно очекујете изјаве да сви становници Украјине морају да комуницирају искључиво на украјинском језику.

Ви, разуме се, очекујете да буду распоређене посебне језичке патроле како би се спречило да, не дај Боже, украјински натписи буду дуплирани мађарским.

Ви, наравно, очекујете да видите сав онај запањујући колосални треш уобичајен према руском језику, којим говори већина Украјинаца.

Али то нећете видети, јер је то нешто друго.

Зато што ти гадови који прозивају свакога због руског језика никада неће учинити исто у ситуацији коју је одобрила Канцеларија председника Зеленског.

Зато што су сви они кукавички потомци проклете ОГПУ, способни да трчкарају, цинкаре, хватају и туку само оне на које им се укаже.

А оне на које им се не укаже правиће се да не примећују, само ће седети и покриће се ушима.

Честитам, Мађари.

Тако се добија оно што вам припада. Имати власт која је тако жестока у одбрани својих – то је, наравно, срећа.

Из тога би неко требао да учи.

(Телеграм канал А. Шарија; превео Ж. Никчевић)

Чланак Анатолиј Шариј: БРАВО, МАЂАРИ! се појављује прво на ИСКРА.

Филип Родић: Наставак праксе титоистичких симетрија

darkon — Fri, 12 Jun 2026 07:19:14 +0000

Спасовданска литија (Фото: СПЦ)

Зна се да лажи које се дуго понављају временом престају да се доживљавају као лажи. Постају опште место, нешто што се изговара без размишљања, готово рефлексно. Једна од таквих тврдњи на територији бивше Југославије јесте да су усташе и четници били исто. Да су представљали две стране исте медаље. Да су били подједнако злочиначки, подједнако екстремни и подједнако одговорни за трагедију Другог светског рата на нашим просторима.

Та теза није настала случајно. Она није производ историјског истраживања већ политичке потребе комунистичке Југославије и идеологије титоистичког југословенства.

После 1945. године нова држава нашла се пред огромним проблемом. Како изградити заједничку државу народа који су само неколико година раније били увучени у крвави грађански и међунационални сукоб? Како створити идеју братства и јединства ако се отворено и јасно говори о карактеру и размерама злочина Независне Државе Хрватске?

Решење је пронађено у симетрији. Уместо да се усташки покрет третира као оно што је заиста био – државни пројекат геноцида пре свега над Србима, али и над Јеврејима и Ромима – створена је слика у којој су сви криви. Ако су сви криви, онда нико није посебно крив. Ако су злочини симетрични, онда није потребно постављати непријатна питања о њиховом карактеру и размерама.

Из титоистичке кухиње

Тако је настала једна од најуспешнијих политичких конструкција титоистичког југословенства. Наравно, нико озбиљан неће спорити да су припадници четничког покрета, тј. Југословенске војске у отаџбини, починили злочине. Историја није бајка у којој постоје само свеци и демони. Али изједначавати четнички покрет са усташким значи игнорисати елементарне чињенице.

Усташки покрет је од самог почетка био заснован на идеји етничког чишћења. Створио је логоре смрти за децу. Имао је расне законе. Организовао је систематско истребљење читавих заједница. Геноцид није био споредна последица његове идеологије него њена суштина.

С друге стране, четнички покрет био је сложен, противречан и током рата подељен на различите струје и команданте. Може се расправљати о његовим грешкама, злочинима, политичким проценама и војним потезима. Али не може се озбиљно тврдити да је његов централни идеолошки циљ био стварање логора за децу или истребљење читавих народа. Разлика није нијанса. Разлика је суштинска.

Међутим, једном успостављена лаж наставља да живи и након што нестану околности које су је произвеле. Потреба за лажном симетријом постоји и данас и њени носиоци су, углавном, истог политичког профила – титоистички Југословени. Хрватски националисти не праве ову симетрију не само због тога што не желе да имају ишта заједничко са Србима него и због тога што су, с једне стране поносни на баштину НДХ, а с друге разним акробацијама негирају почињени злочин. Слично је и са бошњачким националистима.

Титоистички Југословени су, после распада Југославије, у значајнијој мери остали значајније присутни само у Србији и наставили су с релативизацијом усташког злочина и пумпањем оног српског. Само што је циљ временом постао другачији. Док је комунистима било важно да сачувају братство и јединство, данашњим наследницима титоистичког југословенства важно је нешто друго – да се сваки израз српског националног или верског идентитета представи као потенцијално опасан, ретроградан и близак фашизму. Њихова парола „усташе и четници заједно сте бежали“ и није толико благородна колико може на први поглед да делује.

(Упорно пишем „титоистичко југословенство“ јер не смемо да заборавимо и љотићевско југословенство и карађорђевићевско југословенство, која су, иако доста слична, ипак различита од овог комунистичког.)

Тако смо дошли до нове фазе. Више није довољно рећи да су четници исто што и усташе. Сада се мора доказати да су и савремени Срби који негују своју веру и традицију на неки начин део истог проблема.

Зато није случајно што се последњих година све чешће може чути како су литије, ходочашћа, црквене свечаности или народна окупљања око православних светиња израз „мрачног национализма“. Као да је вера сама по себи сумњива. Као да је традиција претња. Као да је проблем у људима који се моле, а не у онима који величају злочиначке идеологије.

Сумњиви идентитети

Најбољи пример таквог начина размишљања показао је редитељ Кокан Младеновић када је направио паралелу између масе која присуствује концерту Марка Перковића Томпсона и људи који стрпљиво стоје у реду да се поклоне појасу Пресвете Богородице.

„Па кад правите једну клерофашистичку државу као што је Србија тренутно, онда је нормално да пола милиона људи иде тамо. Или пола милиона људи, док сам режирао у Загребу, иде на Томпсонов концерт“, рекао је Младеновић, један од истакнутих титоистичких југословениста.

У сваком нормалном друштву такво поређење би изазвало подозрење, ако не и неку озбиљнију друштвену акцију.

С једне стране је концерт певача чије се име деценијама (најблаже речено) повезује са усташком симболиком и публиком у којој се редовно могу видети поздрави и обележја везани за НДХ. С друге стране су верници који долазе да се поклоне једној од највећих хришћанских светиња.

Шта је заједничко тим појавама? Ништа. Апсолутно ништа. Осим ако не полазите од претпоставке да је сваки облик колективног идентитета који није у складу са либерално-глобалистичким моделом аутоматски сумњив. Тада је могуће повлачити паралеле између неспојивих ствари.

Логика је једноставна. Ако се људи окупљају око националног симбола – опасност. Ако се окупљају око верске светиње – опасност. Ако показују приврженост традицији – опасност. Ако припадају већинском народу и већинској цркви – опасност. Наравно, под условом да се ради о Србима и неким другим народима.

Они не виде клерофашизам у модерној Хрватској, али га виде у Србији. Не би се ни Томпсона сетили да им није згодан за повлачење паралеле зарад напада на Српску православну цркву. Нису се бунили када је одржан тај „нирнбершки концерт“ (тако га зовем због сличности са годишњим конгресима НСДАП-а).

На крају таквог пута неизбежан је закључак да је и сама Српска православна црква проблем. Зато данас све чешће слушамо да је СПЦ ретроградна, мрачна, националистичка или чак злочиначка институција. Зато се у медијским и интелектуалним круговима који себе називају прогресивним она често представља као главна препрека модернизацији друштва.

Али ту се открива права природа читаве конструкције. Јер ако можете да изједначите четнике и усташе, онда можете да изједначите и вернике са кољачима. Ако можете да релативизујете Јасеновац, онда можете да релативизујете и разлику између молитве и политичког екстремизма. Ако можете да прогласите национално сећање обликом опасности, онда можете да прогласите и Цркву претњом.

То је исти механизам. Само је мета временом промењена. Некада је циљ био да се заштити југословенски мит о братству и јединству. Данас је циљ да се ослаби свака институција која чува српски историјски континуитет. А међу таквим институцијама нема важније од Српске православне цркве.

Довођење до апсурда

Зато расправа о усташама и четницима није само расправа о прошлости. То је и расправа о садашњости, а и о будућности. Начин на који тумачимо Други светски рат директно утиче на начин на који посматрамо сопствени идентитет. Ко прихвати тезу да су усташе и четници били исто, лакше ће прихватити и тезу да су национална традиција и екстремизам исто.

Ко прихвати да су Јасеновац и сви други злочини само део некакве опште балканске кривице, лакше ће прихватити и тврдњу да су верници који љубе светињу једнако опасни као маса која узвикује усташки поздрав и пароле. Али историја није дужна да служи политичким потребама. Она није ту да производи вештачке симетрије.

Некада је циљ био да се заштити југословенски мит о братству и јединству. Данас је циљ да се ослаби свака институција која чува српски историјски континуитет

Између усташког покрета и српских ходочасника који чекају да се поклоне појасу Пресвете Богородице не постоји никаква линија континуитета. Она постоји само у идеолошкој машти оних који у сваком облику српског колективног идентитета виде претњу. Зато је време да се прекине ланац лажних поређења. Прво су нам говорили да су усташе и четници исто. Данас нам говоре да су усташе и верници исто. Сутра ће нам, можда, објашњавати да је и само постојање Српске православне цркве нека врста друштвене девијације, а да је српски ген биолошка девијација.

Када једном прихватите да је свака разлика небитна и да су све појаве исте, онда апсурд више нема границе. А управо је апсурд место на које нас је довела политика лажних симетрија.

Чланак Филип Родић: Наставак праксе титоистичких симетрија се појављује прво на ИСКРА.

Миломир Степић: Сарајевска амнезија

darkon — Fri, 12 Jun 2026 07:16:01 +0000

Getty © Michael Kappeler/picture alliance

Дејтонски споразум тзв. политичко Сарајево прогласило је „лудачком кошуљом“, гурајући под тепих чињеницу да је захваљујући управо њему БиХ претрајала као међународно призната државна творевина. Истичу суверенитет БиХ, истовремено апсурдно захтевајући о(п)станак протектората оличеног у страним судијама у Уставном суду и даљем функционисању ЕУФОР-а, ОХР-а, виског представника са бонским овлашћењима…

Иако наслов асоцира на неку ендемску болест, не ради се о томе. Пре би се могло рећи да је у питању политички синдром који je већ прерастао у колективно-психолошку самообману и прети да постане друштвена патологија са ненаслутивим последицама. Наиме, артикулисана од стране тзв. политичког Сарајева, у муслиманском/бошњачком корпусу до скоро је брижљиво негована култура памћења која првенствено подразумева осећај највеће (једине) ратне жртве и дејтонске закинутости.

Годинама дискретно, а од недавно, међутим, у потпуности трансформисала се у културу заборава. Изван сећања се брижљиво и систематски потискује све оно што је довело до „разби-распада“ Југославије и претходило оружаном сукобу у БиХ, потом како је текао сам рат, шта је „слово“, а не „дух Дејтона“, на чему почивају принципи и смисао поделе државе на две политичко-територијалне јединице, те њена дисфункционалност која сваким даном бива све израженија.

Удобност симулакрума

Међу б-х муслиманима/Бошњацима веома је жив наратив обећања. Незваничног, прећутног, тајног, кулоарског, крипто-дипломатског, уз намигивање кључних личности дејтонске епохе, нарочито оних из државног апарата тадашњег глобалног лидера. Не брините, само нека Алија прихвати „папир“ у америчкој бази „Рајт-Патерсон“ и успостави се мир као велики амерички успех. А у времену које ће доћи дејтонска решења ће се временом еродирати на штету Републике Српске, а у корист унитаризације БиХ под муслиманском/бошњачком демографском превагом и политичком хегемонијом.

Хтела-не-хтела, муслиманска/бошњачка страна је не само пристала, већ и поверовала у то обећање. А ко им је то обећао, преварио их је. У ствари, током три постдејтонске деценије изгледало је да све иде као по лоју. Корак-по-корак, да се Републици Српској отупи оштрица отпора и она привикне на „нову нормалност“. Пристрасне хашке оптужнице и драконске пресуде, „Дамоклов мач“ произведеног геноцида у Сребреници, смене, прогони и санкције политичким вођама, укидање више десетина надлежности и преношење на „државни ниво БиХ“, финансијско-економске и развојне опструкције, бројне анатемишуће резолуције у међународним организацијама и још много тога.

Сарајевска политичка чаршија и муслиманска/бошњачка страна – осим ретких, трезвених изузетака – све више су сеирили. Процес претварања Републике Српске у „празну љуштуру“ изгледао је незаустављив. Уосталом, ниподаштавајући називи „геноцидаши“ и „геноцидна творевина“, „Република Шумска“, „ЕР-ЕС“ и „мањи ентитет“ одомаћили су се у речнику сарајевске политичко-медијске машинерије. У њиховој служби били су што прави што лажни, али увек антисрпски пристрасни „високи представници“ и њихове наметнуте одлуке, укључујући уредбе и пресуде нелегалних институција које су редовно биле против елементарних српских интереса.

Читав Колективни запад под америчким вођством током тзв. униполарног тренутка, па и у годинама када је уследио процес мултиполаризације, као и знатан број моћних, утицајних и многољудних исламских земаља, био је безрезервно на муслиманској/бошњачкој страни. Лагодна, уљуљкујућа позиција. А њихов циљ био је да постигну у миру оно што нису успели у рату – „излазак на међународно признате границе БиХ“, тј. укидање Републике Српске.

У маниру сарајевских јалијаша…

Иза „смоквиног листа“ тобоже грађанске државе, псеудодемократског принципа један човек – један глас, нагваждања о управно-економској функционалности и бриселског захтева „једне адресе“ за преговоре о ЕУ и НАТО крило се стварање једне, једине босанске политичке нације. Другим речима, исход би био свеобухватна муслиманска/бошњачка доминација, те претварање српског народа у „грађане православне вероисповести“ – читај: рају. Нема сумње да би деградација статуса Срба од конститутивног народа на обесправљену мањину временом довела до њихове политичке и демографско-просторне безначајности и нестанка.

„Политичко Сарајево“ и читави буљуци њихове медијско-интелектуалне логистике на истом задатку надали су се да ће правећи се невешти искукати атрофирање и нестанак Републике Српске, нарочито се уздајући у Шмитов завршни ударац. Толеришући његова мање битна непочинства, стрпљиво су чекали да имовину ентитета (у ствари, Републике Српске) потезом пера, антидејтонски, преведе у државну, односно додели БиХ. И – то би био де факто крај Републике Српске и кључни, неповратни корак ка унитаризацији БиХ. После тога би „немачки туриста“ – како су самозваног високог представника називали бањалучки званичници – могао мирне душе да стави кључ у браву ОХР-а и врати се у Немачку.

Стога су развили читаву стратегију умилних наступа и тирада о идили живота у миру и слози у „рајској башти“ јединствене БиХ. Била су им пуна уста демократије, толеранције, заједничке културне матрице и „босанског духа“.

Наглашавали су мултиетнички карактер БиХ као врхунску вредност, анахроност етничке поделе земље и излишност међуентитетских граница, те само верску, али не и националну хетерогеност БиХ. Наравно, акценат је увек био на државности и целовитости БиХ као неупитне, древне историјске чињенице.

Све већим наслагама заборава трудили су се да прекрију своје учешће у растакању Југославије – исто тако мултиетничке као што је БиХ у њиховој визији. Били су изричито против останка БиХ у њеном „скраћеном“, али и даље федералном виду, са образложењем да се плаше српске хегемоније, а сада не прихватају аналогне аргументе Срба и Републике Српске зашто страхују од централизоване БиХ и муслиманске/бошњачке премоћи. Инсистирају на суверенитету и територијалном интегритету БиХ, те на (илузији) б-х патриотизма, а не сећају се да су све то бацили под ноге у случају Југославије.

Са резигнацијом одбијају референдум у Републици Српској о раздруживању од Федерације БиХ, а са Хрватима су га нелегално 1992. спровели у БиХ, игноришући бојкот Срба као конститутивног народа и тако је нелегално отцепили.

Заборављају да су заједно са Хрватима везивали заставе и у антисрпске сврхе ступили у војну коалицију, чак и формирали Федерацију БиХ. А сада на исте те Хрвате бацају дрвље и камење када они захтевају сопствени ентитет и заједно са Србима бране своје егзистенцијалне интересе.

Одједном им нису добри Американци и Запад у целини. Из сећања се потискује шта су они све учинили у корист муслиманских/бошњачких интереса током рата и готово три деценије после њега. Дејтонски споразум прогласили су „лудачком кошуљом“, гурајући под тепих чињеницу да је захваљујући управо њему БиХ претрајала као међународно призната државна творевина. Истичу суверенитет БиХ, истовремено апсурдно захтевајући о(п)станак протектората оличеног у страним судијама у Уставном суду и даљем функционисању ЕУФОР-а, ОХР-а, виског представника са бонским овлашћењима…

(Гео)политички генерисана колективна амнезија сигурно не може да послужи заваравању Срба и Хрвата, али може муслиманском/бошњачком самозаваравању. Надајући се успеху или, пре би се рекло, тражењу утехе и даљем капитализовању виктимизације, у ту кампању су укључени сарајевски академици, универзитетски професори и интелектуалци опште праксе, писци, глумци и певачи, разни подкасти и утицајни гости, ТВ емисије и одабрани учесници, безбедносни и војни аналитичари, ислужени и актуелни политичари, федерални и кантонални функционери…

У томе предњачи „члан Председништва БиХ из реда бошњачког народа“ који мисли да ће настављањем полтронских денунцирања Републике Српске пред бриселским форумима и личностима за антиевроатлантско деловање и проруску оријентацију успети да задржи досадашњи опробани рецепт. Јалов посао!

Чланак Миломир Степић: Сарајевска амнезија се појављује прво на ИСКРА.

Никола Павловић: Војно-индустријски комплекс и друштво у САД

Marko Plecic — Thu, 11 Jun 2026 17:24:54 +0000

У свом чувеном опроштајном говору из 1961. године, тадашњи председник САД, Двајт Д. Ајзенхауер, упозорио је јавност на огроман утицај лобирања „војно-индустријског комплекса “ на Белу кућу. Од тада до данас, тај утицај се вишеструко увећао.

Према бази података Worldwide Armed Banks Database, која је део базе података о војном економском циклусу Центра Делас за проучавање мира, 37 највећих светских компанија за производњу оружја – међу којима су најважније Boeing, Honeywell, Lockheed Martin и General Dynamics – добиле су финансирање у износу од 903 милијарде долара од више од 500 банака у 50 земаља.

Главне финансијске институције укључене у трговину оружјем налазе се пре свега у САД, а првих десет на ранг-листи најважнијих финансијера ове индустрије на глобалном нивоу су: Vanguard, BlackRock, Capital Group, State Street, T. Rowe Price, Verisight, Bank of America, JP Morgan Chase, Wells Fargo и Citigroup.

На изборима у САД 2020. године они су донирали 30 милиона долара и демократама и републиканцима, а неки од главних донатора били су Northrop Grumman, Boeing, Lockheed Martin, General Dynamics и Raytheon. То могу остварити и индиректно, преко рада безбедносних и одбрамбених лобиста и индустријских група које су саме корпорације створиле и финансирале.

Иако неоконзервативна идеологија најснажније заговара милитаризацију, чак су и „прогресивне“ или либералне владе готово увек ишле у истом правцу. Фондација Олин била је једна од таквих у САД, која је заговарала милитаризам, финансирајући неоконзервативне идеолошке пројекте са 370 милиона долара, а средства су претежно долазила из америчке војне индустрије.

Ратни менталитет

Јачање „војно-полицијског комплекса“ сведочи о томе да тржиште (војна индустрија) утиче и на унутрашњу безбедносну политику. То говори о продору корпоративних интереса у јавну сферу. У претходном тексту (овде) смо приказали како компаније кроз полицијске фондације утичу на опремање полиције, подстичући њену милитаризацију у техничком смислу, односно нову стандардизацију изгледа и начина рада.

На овај начин се стварају нове потребе за даљим опремањем и усавршавањем где се додатно ангажују компаније које производе неопходно оружје и опрему. Такође, важно је поменути и процес кадрирања, где особе из војске или државних безбедносних служби после истека функције прелазе у приватне фирме, чиме се унапређује њихов унутрашњи увид, контакти и могућност утицаја. И обрнуто — представници компанија долазе на државне позиције.

Безбедносне агенције и технолошке корпорације често истичу да су претње растуће (тероризам, сајбер напади, миграција, дезинформације итд.) што оправдава повећане буџете и ширење овлашћења. Ови страхови могу бити преувеличани или усмерени тако да подстакну тражњу за корпоративним производима и услугама. У овом смислу, феномен милитаризације полиције много тога открива о самом друштву, јер није реч само о техничком усвајању војне опреме и тактике, већ о дубљим друштвеним, политичким и културним процесима.

У овом аспекту, војна опрема и обука подстичу „ратни“ менталитет у полицијским структурама. „Ратни“ менталитет може допринети затегнутим односима у друштву и проузроковати девијантно понашање полиције. Девијантно понашање полиције се затим нормализује, што је један од кључних проблема, јер нам процес нормализације оваквог понашања и деловања полиције говори да је окружење претеће.

Другачије речено, милитаризација је погрешна јер се базира на претпоставци о претњи, иако се либерални поредак (у САД) начелно базира на потпуно другачијој основи. Претпоставка да су други претња значи да је либерални поредак редукован на Хобсову државу.

Дакле, милитаризација полиције имплицира претпоставку претње јер показује две истакнуте карактеристике. Прво, распоређивање милитаризоване полиције одражава очекивање екстремног насиља оног типа које може захтевати принудни одговор. Друго, колективно је: будући да није (увек) усмерено на конкретне појединце, већ тежи да се ослања на колективне претпоставке о потенцијалу за насиље. Када милитаризација постаје нормализована, претпоставка претње такође постаје нормализована.

Ерозија поверења

Либерални поредак мора бити заснован на супротној претпоставци не-претње: када држава претпоставља да њени грађани прете, подрива сопствени ауторитет и у ствари се приближава тоталитаризму. Критички мислиоци су одавно приметили потенцијал полиције као нормализатора државног насиља.

Хана Арент је, на пример, истакла да тоталитарни режими теже да несразмерно ојачавају полицију, пошто је ефикаснија као сила угњетавања од војске. За Арент, заштитни војни етос резултира тиме да је чак и у тоталитарним условима припадницима војске тешко да гледају на своје људе очима страног окупатора.

Да бисмо додатно осветлили процес нормализације милитаризације полиције, долазимо до термина секјуритизација (securitisation) који у контексту нашег рада означава све друштвене, људске и еколошке области као безбедносне претње које имају милитаризована решења. Ако је све подведено под приступ секјуритизације, а истовремено није издвојено довољно ресурса за суочавање са катастрофама изазваним природним непогодама, здравственим ванредним стањима или еколошким кризама, онда ће највероватнији одговор бити распоређивање војске или милитаризоване полиције.

Секјуритизација, утемељена на логици војне безбедности, делује као механизам производње страха: она трансформише разноврсне друштвене и еколошке проблеме у претње и персонализује их кроз конструкцију „непријатеља“. Страх од климатских промена, економске кризе, неизвесности или „другог“ постаје политичко средство које оправдава континуирану војну спремност и повећање наоружавања.

У таквом контексту, страх функционише и као стратегија нормализације милитаризације полиције, јер са једне стране легитимизује такав приступ, док са друге стимулише тражњу за производима и услугама одбрамбеног сектора.

У погледу ефикасности, милитаризована полиција не доводи до значајног умањења криминала, али јесте показатељ ерозије поверења између власти и друштва, штавише, она може одржавати и продубљивати друштвене неједнакости а како видимо ти социјални проблеми се уместо реформама, настоје утишати (све већом) силом.

Овакав приступ рађа нови круг насиља истовремено подривајући легитимитет полиције. На пример, „рат против дроге“ илуструје како је нормализована милитаризација у својој суштини – циклус насиља. Екстремни приступ обрачуна са криминалним активностима везаним за наркотике довео је до пораста ратних сукоба међу дилерима дроге, што је довело до више насиља, што је опет довело до притиска јавности да полиција постане још оштрија, што ће довести до тога да полиција жели више овлашћења и опрему, а самим тим и употребу још веће силе.

Истовремено, рат против дроге показао је лоше резултате, с обзиром на милијарде потрошених долара, изгубљених живота, разорних ефеката на мањине и пораст затвореника. Милитаризација ствара сукоб уместо да га неутралише и доприноси паду поверења у полицију. Поверење се на крају може заменити страхом или мржњом, што заузврат умањује легитимитет полиције.

Контра-ефекти

Индустријски комплекс је током последњих деценија еволуирао од традиционалне производње конвенционалног наоружања ка интеграцији најсавременијих технологија и интензивној сарадњи са безбедносним структурама. Ова трансформација резултирала је преусмеравањем војно-индустријског комплекса ка развоју производа и услуга у складу са претњама и ризицима дефинисаним у оквиру процеса секјуритизације.

Неки од најрелевантнијих примера бројних тинк-тенкова који имају огроман утицај на безбедност и одбрану јесу: Atlantic Council, Belfer Center for Science and International Affairs, Brookings Institution, Carnegie Endowment for International Peace, Center for a New American Security, Council on Foreign Relations, Heritage Foundation и RAND Corporation (САД).

На тај начин формирано је ново тржиште и издвојен нови сектор, у којем традиционални произвођачи наоружања, попут Локед Мартин-а (Lockheed Martin) или Леонарда (Leonardo), делују упоредо са новим актерима из области безбедности. Овај проширени војно-индустријско-безбедносни комплекс активно подржава и промовише доктрину секјуритизације, настојећи да обезбеди мултимилионске буџетске издатке за одбрану и безбедност кроз пласирање сопствених производа и технологија.

Та динамика обухвата, између осталог, развој и примену решења у области сајбер-безбедности, управљање и контролу „великих података“, милитаризацију граница и секјуритизовано регулисање кретања људи.

Наведени процеси, уместо прокламоване безбедности и сигурности, доносе растуће тензије и нестабилност. Друштвена нестабилност производи потребу за јачом присилом где се повећава улога институција силе која може створити нову спиралу насиља и истовремено извршити делегитимизацију поретка. Улога корпорација у безбедносном сектору је велика и њихова подршка убрзава овај процес.

Додатно, кроз сталне ратове на спољном плану, али и унутрашње сукобе и немире, улога војно-безбедносно-индустријског комплекса у САД постаје изузетно значајна у смислу концентрације моћи у рукама корпорација и са њеним интересима повезаних институција. У овом смислу, корпорације имају огромну улогу у обликовању постојећих али и будућих процеса и догађаја, што, како је већ поменуто, истискује демократски поредак и приближава нас стању олигархијског, заснованог на голој сили и корпоративном интересу, који се може означити и као корпоративни цезаризам, што би означавало завршну фазу поменутог процеса, а чије обрисе већ данас можемо јасно уочити.

ЛИТЕРАТУРА:

McElrath, W., & Turberville, S. (2020, June 9). Poisoning our police: How the militarization mindset threatens constitutional rights and public safety. Project On Government Oversight. Project On Government Oversight

White, M. (2008). Identifying good cops early: Predicting recruit performance in the academy. Police Quarterly, 11 (1), 27–49.

Lieblich, E., Shinar, A. (2018). The case against police militarization. Michigan Journal of Race and Law, 23 (1–2), 105–153.

Calvo Rufanges, J. (Ed.). (2021). Military spending and global security: Humanitarian and environmental perspectives. Routledge.

Mummolo, J. (2018). Militarization fails to enhance police safety or reduce crime but may harm police reputation. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America, 115(37), 9181–9186. https://doi.org/10.1073/pnas.1805161115

Rajak, N. (2025). Corporate Caesarism: From Utopia to Cyberpunk. Zenodo. https://doi.org/10.5281/zenodo.17365392

Wu, F., Liu, Y., & Zhang, J. (2026). Balance and security: Policing strategies for counties with population loss. Humanities and Social Sciences Communications. Advance online publication. https://doi.org/10.1057/s41599-026-06766-3

Silva Garcia, K. A. (2025). The case against police militarization: Stop turning police into soldiers. Themis: Research Journal of Justice Studies and Forensic Science, 13(1), Article 3. https://doi.org/10.55917/2324-6561.1139

Jimenez, T., Helm, P. J., & Arndt, J. (2022). Racial prejudice predicts police militarization. Psychological Science, 33(12), 2009–2026. https://doi.org/10.1177/09567976221112936

Felker-Kantor, M. (2024). To protect and to serve: Police, power, and the production of inequality in the United States. Crime and Justice, 53(1), 1–49. https://doi.org/10.1086/732194

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: Археофутура

Насловна фотографија: Wikimedia commons/Coolcaesar/CC BY-SA 3.0

Чланак Никола Павловић: Војно-индустријски комплекс и друштво у САД се појављује прво на ИСКРА.

Слободан Владушић: Хибриидни рат и књижевност

Marko Plecic — Thu, 11 Jun 2026 13:59:30 +0000

Хибридни рат је истовремено и свеприсутан, и то не само у смислу простора, већ и времена, јер нема почетак нити крај. Поред тога, он је невидљив, зато што су технике хибридног рата тако конципиране да буду невидљиве и зато што велики број људи данас заиста жели да ништа не зна, односно не жели да зна ништа више од онога што им је потребно за лично преживљавање или ,,успех“, како се то преживљавање још понекад зове

За неке људе хибридни рат, попут вира увлачи све у себе, па изгледа као да му је немогуће измаћи. За неке друге људе, хибридни рат не постоји, већ је то само измишљотина којом се плаши народ, као што се плаши и формулацијом срани лаћеник, коју ти људи изговарају увек поспрдно, полазећи од себе и свог личног искуства безинтересног мишљења и деловања, као да оно мора да буде једино, и као да никада није било људи који су за новац радили нешто недостојно.
Хибридни рат је истовремено и свеприсутан, и то не само у смислу простора, већ и времена, јер нема почетак нити крај. Поред тога, он је невидљив, зато што су технике хибридног рата тако конципиране да буду невидљиве и зато што велики број људи данас заиста жели да ништа не зна, односно не жели да зна ништа више од онога што им је потребно за лично преживљавање или ,,успех“, како се то преживљавање још понекад зове. О томе говори реченица из култног филма Matrix (1999) коју изговара један издајник: Незнање је благослов.
Кренимо од почетка. Марко Парезановић, човек који се хибридним ратом бавио и теоријски као професор, али и практично, као дугогодишњи припадник службе државне безбедности, недавно је објавио врло занимљиву књигу Хибридни рат од доктрине до праксе управо у издању Печата. У овој књизи Парезановић хибридни рат одређује као ,,савремени облик вођења сукоба, комбинованом употребом, конвенционалних и неконвенционалних средстава како би се постигли планирани политички циљеви, и остварила стратешка предност над противником.“
Хибридни рат је, дакле, рат у коме се мешају конвенционална и неконвенционална средства. Конвенционално средство у вођењу рата је класична војна сила, која је усмерена ка физичком уништењу непријатељске војне силе, али пошто су ,,грешке“ у рату честе, онда се међу жртвама појаве и непријатељски цивили. Ту је све јасно, бар на нивоу појавности. Неконвенционална средства су, међутим, много нејаснија: у њих спадају сва она средства којима се може утицати на свест непријатељске популације у целини. Већина тих средстава доживљавамо као компоненте мирнодопског, цивилног живота. Концепт хибридног рата нам говори да та средства могу да се користе и у војне сврхе.

ПОЛИТИЧКА ВОЉА И МРЕЖА УТИЦАЈА ОДЛУЧУЈУ Да би нам се непријатељ супротставио он мора да има две ствари: политичку вољу да нам се супротстави и војну силу којом би нам се супротставио. Конвенционална средства у рату могу да униште највећи део непријатељске војне силе, међутим, ако у непријатељској популацији још увек постоји политичка воља за супротстављањем, рат се неће завршити већ ће прећи у сферу герилског рата. Супротно, ако непријатељска популација или њена власт нема политичку вољу да бори, онда ће пораз бити потпун, чак и онда ако је непријатељ сачувао своју војну силу.
То је оно што разликује Авганистан и Венецуелу. У Авганистану су, упркос иницијалном војном поразу, талибани задржали политичку вољу да се супротставе Американцима и били су спремни да плате већу цену, да би победили у том герилском рату. Са друге стране, власт у Венецуели није имала политичку вољу да се бори, па је капитулирала без испаљеног метка, тако што је Американцима de facto испоручила свог председника.
Јасно је, дакле, да данас није довољно само уништити војну силу непријатеља, већ треба уништити и његову политичку вољу да се бори. Зато данашњи ратови морају да постану хибридни (мешовити), јер су усмерени ка два циља: ка уништењу војне силе и ка уништењу политичке воље за борбом, при чему је овај други циљ важнији.
Хибридни ратови постају релевантни тек онда када постане могуће да се највећем делу непријатељске популације можемо обратити директно, без посредника или када смо у стању да на непријатељској територији инсталирамо наше агенде утицаја, групе за притисак, наше медије, а у најбољем случају и наше актере у политичком животу.
Ова мрежа утицаја, делујући континуирано, у дужем временском року може да промени свест непријатељске популације тако да у њима укине све оне вредности на којима се темељи политичка воље једног народа да се брани од непријатеља. Рецимо, присан однос према прецима и националној историји, укида се тако што се историја страдања народа приказује као историја злочина које је тај исти народ починио; осећање националног поноса се укида у корист осећања националне инфериорности у односу на друге народе; колективни дух у коме се корене осећање емпатије према сународницима, замењује апологија конзумерског индивидуализма који сународника препознаје као ривала, конкурента, или сметњу у конзумирању; најзад, спремност на борбу по сваку цену која се темељила на колективном сећању, укида се у име спремности да се земља напусти, исто тако по сваку цену.

РАЗЛИКЕ СЛОБОДЕ МИШЉЕЊА И АКЦИЈА ХИБРИДНОГ РАТА Лукавство хибридног ратовања јесте да се рад на промени свести популације учини невидљивим. То је могуће зато што се хибридно ратовање – које се једним својим делом своди на процес убеђивања људи да прихвате једне вредности, а напусте друге – темељи на концепт пропаганде који је Едвард Бернајс, творац public relationa, осмислио пре неких стотинак година. Бернајс је, наиме, схватио, да директне пропагандне поруке немају велики учинак, јер људи већ почетком 20. века нису били спремни да прихватају ауторитете здраво за готово. Зато је осмислио начин пропаганде који на невидљиви начин обликује контекст и премисе на основу којих су жртве пропаганде касније доносили одлуке у интересу пропагандиста. Те жртву су при том биле уверене да одлуке сами доносе, односно да спадају међу ону групу људи који ,,мисле својом главом“.
Тако долазимо до једне необичне ситуације: ако би данас нека држава покушала да се против хибридног напада неке друге државе или транснационалне организације, бори директно, она би се изложила замци неразликовања хибридног рата од демократске борбе различитих мишљења, па би укидање права говора неким агентима утицаја или групама за притисак, могло да буде синовано као гушење слободе говора или завођење диктатуре. И то је нормално, зато што се у земљи са значајном демократском традицијом, мора дозволити слобода мишљења и изражавања тог мишљења, без кажњавања онога који мисли или говори. Са друге стране, мора ипак да постоји разлика између слободе мишљења и акција у хибридном рату.
Из тог разлога, државе које су се избориле за одређени степен суверенитета, активирају законе о страним агентима, помоћу којих хоће да јасно разликују учеснике у демократској расправи од учесника/плаћеника у хибридном рату. Проблем је што постоји безброј начина на који нападач може да плаћа своје плаћенике, па их зато није могуће све обухватити једним законом.
Сем тога, један од учинка хибридног рата је страховито слабљење националне опозиције ,,ми“/,,они“ у корист јачања опозиције између ,,демократског“/,,ауторитарног“ која иде на руку нападачу, уколико он располаже ресурсима да увећа мрежу утицаја у јавном простору, стварајући тако привид да располаже ,,већином“ која се онда прећутно пројектује и на гласачко тело.
Разлика између добродошлог демократског пејсажа у коме постоји слобода мишљења и сучељавања мишљења и попришта застрашујућег хибридног рата за свест популације, ипак се колико толико јасно може одредити на два начина.
Најпре, кроз историјске аналогије: ако размислимо о јавном простору Краљевине Србије пре балканских ратова, видећемо неке феномене који су нам познати. То је рецимо, брутална политичка борба, страначка ускогрудост и подељеност, те зачеци банкократије/олигархије против које је за скупштинском говорницом говорио Јован Скерлић. Па ипак, суровост тадашњег јавног живота, прикривала је једну хомогену и јасну слику света у којој је највећи број ондашњих Срба, без обзира на класну припадност и разлику у образовању, повезивао Косовски завет са врло јасном опозицијом ,,ми“/,,они“, у којој су ,,они“ били Аустроугарска и Немачка. Та јасна слика света служила је као поуздани оријентир нашим прецима. (Истини за вољу, непријатељске силе у то време нису могле да спроводе хибридни рат, јер нису могле да допру до свести Срба, нити да инсталирају разгранату мрежу утицаја у самој Србији.)

УЛОГА КЊИЖЕВНОСТИ У ПРЕПОЗНАВАЊУ ХИБРИДНОГ РАТА Други начин за разликовање хибридног рата и демократског пејсажа и политичке борбе која остаје у границама опозиције ,,ми“/,,они“ доводи нас помало неочекивано, до књижевности. Наиме, писац и читалац књижевности деле једну исту конвенцију, а то је да је у вредном књижевном тексту дословно значење (односно оно што је очигледно) само указује на пренесено значење, које доноси дубљи смисао дела. (Из тог разлога, када препричавамо ремек дела српске или светске књижевности, она увек делују сиромашно и банално. Оно што им недостаје јесте ексура, односно начин прожимање онога што је очигледно и онога што је скривено у тексту). Заправо, може се рећи да врхунски читалац књижевности посматра књижевни текст, али и свет попут везира Јусуф из Андрићеве приче Мост на Жепи, који с више интереса посматра сенку коју ствари бацају, него ствари саме.
Књижевност нас, дакле, учи да према свету заузмемо став тумача, односно да не гледамо само у оно што је очигледно, већ да се фокусирамо на сенке које баца та ствар. Ако тако будемо чинили, онда ћемо имати знатно веће шансе да у ономе што је очигледно јасније разликујемо трагове хибридног рата и софистициране бернајсовске пропаганде од демократске борбе мишљења. Човек који није читалац или који књижевност приступа тако да у тексту не иде од сфере видљивог/дословног значења, врло вероватно ће се исто тако понашати у реалном свету – никада неће видети сенке. То значи да постоје велике шансе да постане жртва хибридног рата. Оно што том човеку недостаје, није поштење нити част, већ став тумача света и стварности.
Проучавање књижевности у средњим школама требало би конципирати и као подучавање у вештини тумачења, не само књижевног текста, већ и света који нас окружује. У том смислу књижевност би могла да послужи и као увод у предмет који у школама не постоји, али би требало да постоји, а то је ,,Безбед носно васпитање“. У оквирима овог предмета, средњошколци би се учили основним принципима и техникама хибридног ратовања, наравно из српске, одбрамбене перспективе.
Ја мислим да је то неопходно, а неопходно је зато што су та деца већ учесници хибридног рата. Наиме, ако је идеја хибридног рата промена свести популације како би јој се укинула воља за борбом, онда, као што сам већ написао, тај рат нема ни свој почетак нити свој крај. Он једноставно траје данас а трајаће и сутра и зато га је потребно учинити видљивим.

Чланак Слободан Владушић: Хибриидни рат и књижевност се појављује прво на ИСКРА.

Владимир Умељић: ХОД ПО ЖИЦИ

Marko Plecic — Thu, 11 Jun 2026 13:58:12 +0000

Запад или Исток? Остати веран православној Русији, заједничкој вери, традицији и историји или погазити све то, преврнути (као Украјинци) ћурак наопако а у нади да ће једног дана бити могуће угурати се некако у ЕУ? Можда и у НАТО?

Коју цену би Срби морали да плате за то?

Да одмах појасним, већ пар деценија сам мишљења да ЕУ заправо никада неће примити Србе у пуноправно чланство, односно да ако би се то икада десило, онда то више не би били Срби, већ неки бивши и само (можда) по имену Срби.

Довољно је погледати шта су Запад, римокатоличко унијаћење и локални бандеристи направили од Кијевског Руса, колевке руске државе, и од Кијева, „мајке руских градова“.

Један антируски бедем.

Но постоје и ближи примери, Хрвати, који великим делом потичу од покатоличених и потом похрваћених Срба (за заинтересоване више у: Владимир Умељић, „Балкански гамбит Ватикана“, CATENA MUNDI, Београд, 2018.).

Тек по отпадању од вере и одустајању од националног идентитета, дакле, постаје се прихватљив за Запад. Мамац је наравно економија, инвестиције, животни стандард људи, елементи који нису за занемаривање.

Сигурно, стоји да се све инвестиције у Србију мере превасходно степеном корисности за финансијере, али Запад управо упечатљиво демонстрира да је способан и итекако спреман да из идеолошких разлога ради у корист сопствене штете, одбијајући јефтине руске енергенте и по цену рецесије и урушавања привреде.

Шта дакле ако дође финални ултиматум – Срби, прекидајте с Русима или изолација!

Да ли би то заиста била трагедија, ослонити се економски „само“ на Русију, Кину, Индију и на заправо највећи део света? Поготову јер у међувремену ЕУ није више оно што је била и биће све упућенија на те исте факторе глобалних односа. Уколико наравно уопште опстане.

Јер на политику Запада се Срби не могу ослонити.

То је, како сведочи читава па и актуелна историја, политика безобзирне доминације и експлоатације, потчињавања кроз бруталну силу и истовремено перманентно, брутално и консеквентно униформисање духа поданика.

Јер они су учили од миленијумске и врло успешне властодржачке политике Ватикана.

И не само они, марљивих ученика је било и на Истоку.

У Немачкој је 1988. изашла моја књига „Поређење између католицизма и комунизма. Један пледоаје за демократију“ („Vergleich zwischen Katholizismus und Kommunismus. Ein Plädoyer für Demokratie“, R. Fischer Verlag, Frankfurt, 1988), у којој сам на бројним историјским паралелама преиспитивао тезу, да су совјетски комунисти ревносно опонашали начин владања римокатоличке хијерархије.

Овде само један пример паралеле између совјетског „култа личности“, који је и Тито прижељно практиковао читавог живота, и „папинске непогрешивости“, који указује на ефикасност унифромисања духа као владалачког инструмента.

Та тзв. папинска подразумева да „нико нема право да још једном расправља о једној одлуци папе“, што се подразумевало и после једне Стаљинове одлуке, пошто је фактички уништио читаву Лењинову „стару гарду“. Јер „Нико не учвршћује своју власт са онима, коју му помогли да дође до ње.“ (Николо Макијавели).

Но занимљиво је да је униформисани дух подређених то и акцептирао.

Лав Троцки нпр. који је тада већ до колена био заглибљен у Стаљиновој „листи за одстрел“, свечано је обзнанио на XIII. Конгресу комунистичке партије у мају 1924. и следеће: „Партија је у крајњој линији увек у праву (…) Човек само у партији и кроз њу може да има право (…)“

Московска „Правда“ је пак 1936. поручила: „Само партија и њен вођа знају све!“

Површно гледано, ове речи Троцког као да долазе од једног суицидно угроженог мазохисте, који унапред оправдава своје џелате. Непознато је додуше да ли је тако мислио и 21. августа 1940, када су га Стаљинови егзекутори у Мексику пронашли и послали на други свет.

Но он није био нити мазохиста, нити самоубилачки нмастројен, већ идеални поданик са амбицијама предводника, роб идеологије моћи, са жељом да буде њен господар, не да укине зло ропства, већ само да се нађе на правој страни.

Вођа и Партија, папа и ватиканска хијерархија све знају, непогрешиви су, увек у праву.

То значи, тешко да ће тренутне владајуће гарнитуре у ЕУ икада признати било какве грешке, одустати од своје (свезнајуће) владалачке идеологије и одрећи се жеље за влашћу над другима и над униформисањем њиховог духа.

Иако се то данас другачије назива, увија у савремене вербалне обланде.

Консеквенца за Србе гласи – заборавите прошлост и окрените се будућности, избришите неповратно из памћења Републику Српску Крајину, одрекните се Русије и Кине, признајте независност Косова и Метохије, пустите Републику Српску низ воду унитаризације а Србе у Црној Гори поплави асимилације, по могућству и дајте Рашкој и Војводини државну самосталност…

Уз то, престаните да клевећете европску Хрватску због неког Србоцида 1941-1945.

И покажите добру вољу и жељу за европским интеграцијама, тако што ћете коначно уклонити споменик трогодишњој Милици Ракић, колатералној штети НАТО-бомбардовања 1999.

Другим речима, одрекните се вере, идентитета и било какве суверености!

Волео бих да то није тако, да се може достојанствено и равноправно са њима разговарати о темама, као што су економија, инвестиције, животни стандард људи, али и слобода, једнакост, људска права.

Али како је рекао Бертолт Брехт: „Ја бих тако желео да сам у праву, али околности, оне су другачије.“ Другим речима, нисам нити папа, нити вођа једне свемоћне политичке партије. Нисам непогрешив.

Али плашим се да сам по овом питању ипак у праву. Јер околности су такве, какве су.

Чланак Владимир Умељић: ХОД ПО ЖИЦИ се појављује прво на ИСКРА.

Алексеј Чадајев: РАТ ЗА СВЕ, БЕЗ ИЗУЗЕТКА

darkon — Thu, 11 Jun 2026 08:02:20 +0000

У вези са нападом на панораму у Севастопољу.

Важно правило рата је реаговати другачије него што непријатељ очекује. Налет беса и јарости на мрежи је разумљив, али то је, напротив, управо оно чему је непријатељ тежио. Реагујте и анализирајте хладно.

Шта је намера непријатеља? Напади на рафинерије нафте, транспортну логистику у Новорусији, Криму и јужним предграђима Санкт Петербурга током Петербуршког међународног економског форума свакако нису усмерени на војне или чак економске резултате, већ пре свега на унутрашње-политичке.

Непријатељ покушава да каже нашем друштву: ваша влада није способна да заштити вас, ваш свакодневни живот (мобилност и празнике), или ваше националне културне вредности. Значи, ви губите рат, предајте се.

Ово нема много везе са самим ратом, већ са миром (и светом). Нападање мира да би се променила равнотежа рата – то је нека врста домаћег Сун Цуа.

Што је већа подела унутар наше земље између „ратујуће Русије“ и „оних којима није стало“, то је ова стратегија успешнија. Ми често тролујемо небраћу њиховим омиљеним рефреном: „А зашто нас?“ – али отприлике исту ствар видим у очима разних људи из бивше „позадине“, која је престала да буде позадина.

По мом мишљењу, ово није лоше – сам непријатељ руши ту баријеру између рата и мира унутар нашег друштва, која је постојала свих ових година, не без активног учешћа наших начелника, који традиционално са сумњом и неповерењем гледају на сваки облик мобилизације грађана и хоризонталне народне самоорганизације („лези, земљо огромна“, односно „војска има све“).

Тренутно су ударци непријатеља болни, наравно. Али на дуге стазе, они секу грану на којој седе: чињеницу да је наш рат до сада, у ствари, био само „за оне који заиста желе да учествују“, претварајући га у рат за све без изузетка. Не могу да израчунам последице овога; мало је улазних података за моделирање, али нисам сигуран да ће се непријатељу свидети и да ће одговарати њиховој рачуници.

Зашто? Једноставно зато што је та рачуница била заснована на погрешним претпоставкама, чији се обриси могу наћи у писму Зеленског. Главна од тих претпоставки је да он због нечега мисли да су Русија и руско друштво исти људи пред којима је он некад наступао на корпоративним забавама. Нешто друго он у свом животу једноставно никад није видео. Па, видеће временом. Ни ми сами не разумемо све о себи док не дође час X; а камоли он.

P:S: Коментар Германа Садулајева.

Потпуно се слажем са Чадајевим. Украјинци чине све што могу да увуку целу Русију у рат. Али кад у рат буде увучено не само 15%, као сада, већ, рецимо, 30% становништва наше Богом штићене Отаџбине, а међу увученима буду и наши управљачи и веома богати људи, тада – п#зд@ хохлам. Неизбежно и брзо.

(Телеграм канал А. Чадајева; превео Ж. Никчевић)

Чланак Алексеј Чадајев: РАТ ЗА СВЕ, БЕЗ ИЗУЗЕТКА се појављује прво на ИСКРА.

ДР РАДОМИР ПАВЛОВИЋ: Да се не заборави…

darkon — Thu, 11 Jun 2026 08:01:40 +0000

Фото: Зоран Шапоњић

Ни после 80 година Срби нису пописали своје жртве у Средњем Подрињу и на ријеци Дрини. Када питате вјештачку интелигенцију о броју жртава бројке су релативне. Тако кажу да су српске жртве на Дрини пописане 1964. године у музеју геноцида у Београду, а да их је најбоље пописао Срђан Кнежевић .Али бројке које добивамо иду у распону од 25-40000 од стране НДХ државе и углавном током 1941-1942 год.

Значи никада до краја све српске жртве нису пописане нити су озбиљно на томе радили историчати у бившој држави.Када кренете од мјеста масовних убиства Срба на ријеци Дрини током 1942. год. од Клотијевца до Дрињаче и Зворника, видљиво је да нема спомен обиљежја осим оног у Факовићима, а на свим мјестима од Клотијевца преко Згуње,Скелана ,Црквице,Жијебца,Факовића,Пољима Зелиња и све до Дрињаче гд‌је су усташе напуниле два Бузета српске крви ,немамо никаквих обиљежја, иако је било, она су нестала.

Бивше власти су то заташкавале или приказивале као жртве фашистичког терора, не спомињући да су то биле српске жртве. А кад сам читао мемоаре солунца Пере Ђукановића из Кравице (Устанак на Дрини), он описује прво да му те власти нису дале на челу са Родољубом Чолаковићем да објави те своје мемоаре, а онда на једном мјесту Перо казује да је Родољуб Чолаковић зауставио даља истраживања и попис српских жртава Подриња од стране НДХ државе, зато да се не би угрозило братство и јединство, јер је број српских жртава био огроман, али никад није пописан.

И сада послије 80 година, када питате вјештачку интелигенцију она ће вам рећи опречне податке и то да је у Сребреници убијено од стране НДХ 1110 Срба и да су оне чиниле преко 70% свих жртава. Исто тако су опречни подаци за српске жртве у Братунцу од 2500-3500 Срба и у Власеници од 3000-4500.

Комунистичке власти нису никада пописале српске жртве из другог рата од стране НДХ.О томе свједоче и обиљежја којих нема или су нестала са ових простора .Причао ми је Дражо Глигић који живи у Скеланима да је ишао са оцем и да су палили свијеће испред масовне гробнице која је била изнад куће Драге Вујића и да су то радили све до укидања општине Скелани 1958 године, када је престало даље обиљежавање страдања Срба у тој масовној гробници.

Велики покољ Срба од Подравања ,Радошевића и околних села у Клотијевцу никада није обиљежен, а лично о томе ми је причала моја мајка Вида 1926. године, која је на Клотијевцу прешла у Србију, тако што су јој са чамца бацили грану за коју се она ухватила и тако прешла преко Дрине у Србију.О нестанку обиљежја и премјештању гробница имамо примјере у Дрињачи и Сребреници.

Све масовне гробнице Срба су премјештане и закопаване на централном мјесту и прлказане као жртве фашизма, а не као српске жртве од стране усташа и НДХ.Зато данас немамо никаквих обиљежја на многим мјестима масовних убиства Срба, попут Анђића,Скелана,Кравице,Османског,Дрињаче,Клотијевца итд итд.

Истина је само да нам се историја понавља и 42 и 92 и да су страдала иста села од истих убица из истих фамилија .То се да истражити …Пописи становништва из 1931 и 1991 говоре како је % срба опадао, а% муслимана растао.И данас преко Поточара наметања да су Срби геноцидни народ, који је у xx вијеку дао % највише жртава је резултат нерада наших институција и нашег заборава.

Историчари Средњег Подриња треба да направе анализу броја солунаца овог краја ,затим страдања Срба у Другом рату на овим просторима и страдања Срба у рату од 92-95 и разбију наративи како смо ми злочиначки народ, а не страдалнички о чему свједоче наша страдања у сва три рата на овим просторима.

Наша култура сјећања и брига да се неправде и неистине исправе прелази полако у заборав, јер ништа нисмо урадили да обиљежимо сва та мјеста масовних злочина над Србима и тако бранимо све те нападе који долазе из Поточара.Имамо много материјала и доказа само нико се тиме не бави.

Удружење “Мост” је доста тога урадило, али ентузијазам не може замјенити институционални рад. Како Бошњаци праве конференције и округле столове у Поточарима и српска власт би то требала да ради у Братунцу ,Скеланима и Сребреници, а не по Београду и Бања Луци

Радомир Павловић – аутор више књига о страдању Срба Подриња у xx вијеку.

Чланак ДР РАДОМИР ПАВЛОВИЋ: Да се не заборави… се појављује прво на ИСКРА.

Дробњицки: ЕУ је поражени Трећи Рајх под влашћу либерала

darkon — Thu, 11 Jun 2026 07:54:36 +0000

УДАРИ по Ирану су показали да ни масовна бомбардовање са елиминацијом руководства нападнуте земље не завршавају рат – уверен је руски американолог Дмитриј Дробњицки.

Ево завршног дела његове анализе:

Против Европе се морају предузети радикалне економске мере. Она и даље чини значајан део нашег извоза угљоводоника. Не толико као раније, када је Северни ток био оперативан, али и даље значајан. Морамо учинити све што можемо да спречимо било кога да тргује са садашњом Европом. Посебно са критично важном робом. Нека им Кина продаје доњи веш.

Нашим партнерима морају се понудити све врсте погодности, само да би се осигурало да ништа не продају Европи. Она мора бити економски нападнута. То би фрагментирало Европску унију. У том случају нико не би испоручивао оружје Украјини.

Чак ни Лондон не би ништа урадио да није економски уједињене Европске уније.

Наши експерти говоре да у Европи постоје разумни људи који би желели да тргују са нама. То нам није потребно. Европа мора бити потпуно уништена.

То мора бити постављено као строги идеолошки императив.

Уз дужно поштовање према господину Караганову, он никога није уплашио нуклеарним ударима по Европи. Нико се није ни ужаснуо. Али, ако стратешки циљ буде – економски уништити Европу, то би било озбиљно.

Морамо схватити да ће следећег председника САД изабрати Барак Обама. Европа схвата да је пригњечила Трампа до крајњих граница и чекаће тај избор. Учиниће све што може да представи украјински случај америчкој Демократској странци као победнички.

А на Русији је да продемонстрира да је украјинска карта губитничка и да је слушање европске фракције Демократске партије бесмислено.

Ради тога Русија треба да престане са куповином и продајом евра и долара.

Јасноћа у вези са одвајањем Русије од Запада решиће ову фазу сукоба између Евроазије и уједињеног Запада.

Стога морамо прећи на оштре економске методе. Изградња економског и финансијског суверенитета требало би да буде циљ до краја 2026. године.

Европа је озбиљно забринута због пројекта нове Аустроугарске, који Кремљ наводно подстиче. Шалили смо се на ту тему, али су то сами измислили.

Очигледно је: чим Европа почне да пуца по шавовима – испливаће све контрадикције које у њој постоје од Првог светског рата.

Шта је Европска унија? То је поражени Трећи рајх, који је ногом земљи притиснула либерална елита. Ту нема ништа ново. Поражен је, али није уништен.

Постојали су планови да се Европа потпуно уништи, претварањем Немачке у пољопривредну земљу, али су Стаљин и Рузвелт били превише благонаклони. Затим су Европу претворили у изложбу националних економских достигнућа (и социјалистичких и капиталистичких), чиме су Трећем рајху омогућили да опстане до 2020-их.

Честитам. Али грешке морају бити исправљене.

Понављам, чим се поремети европско јединство под вођством Демократске партије, све њене старе контрадикције ће се поново појавити. Гледаћемо Аустро-Угарску, понижену Југославија и пољско-немачки територијални спор.

Морамо то подржати на сваки могући начин. Морамо разумети забринутост Мађара и Пољака.

Ја бих потпуно снизио односе са Европском унијом или бих чак повукао њено признање.

Морамо показати да више не желимо да имамо посла са њима. А то ће имати много већи утицај на њих.

Читајте европску штампу. Они и даље мисле да је ЕУ веома важан партнер за Русију. Пишу: „Ако би се Русија предала, било би дивно.“

Зато хајде да им покажемо да ЕУ као ентитет не постоји.

ЕУ прави дронове који ударају на наше градове. То је непријатељски ентитет. Морамо престати да тргујемо са њима.

То ће имати далеко већи утицај на њих него било каква демонстративна употреба силе, или чак претварање Кијева у радиоактивну прашину.

Чланак Дробњицки: ЕУ је поражени Трећи Рајх под влашћу либерала се појављује прво на ИСКРА.

Огњен Тадић: БиХ и границе западног легализма

Marko Plecic — Wed, 10 Jun 2026 18:32:23 +0000

Свакоме здраворазумном потпуно је јасно да већа друштвена опасност постоји када судови не поштују Устав него када се не поштују одлуке таквих судова. Коначно треба схватити да је рјешење нашег проблема владавине права у томе да научимо судове да поштују Устав, а не да стварамо привид владавине права привикавајући и/или тјерајући људе да поштују противправне судске одлуке.

Овај проблем није новијег датума. Био је приближно једнако тежак и у вријеме бивших Југославија, а наслијеђен је као једна од најкомпликованијих тема у процесу демократске друштвене транзиције. Данас је додатно отежан утицајем међународног фактора, јер, умјесто да помогне да га се ријешимо као реликта тоталитарне прошлости, међународни фактор га је присвојио, овладао њиме и сада га користи како би могао владати у БиХ.

Западни стандарди

Западне демократије деценијама граде свој међународни ауторитет на идеји да су владавина права, људска права и демократски легитимитет универзалне вриједности. Управо позивајући се на те принципе, САД, Уједињено Краљевство и њихове савезнице редовно критикују законе и судске одлуке широм свијета када процијене да су у супротности са основним слободама или међународним стандардима.

Посљедњих година такве критике упућиване су Русији због поступака против Алексеја Наваљног, Владимира Кара-Мурзе и других опозиционих активиста. Слични ставови заузимани су према Турској у случајевима Османа Кавале и Селахатина Демирташа, према Кини због поступака против активиста у Хонг Конгу, према Бјелорусији због пресуда опозиционим политичарима, као и према Ирану, Мјанмару, Египту и низу других држава.

У свим тим случајевима аргументација је била готово идентична. Није довољно да нешто буде формално прописано законом нити да одлуку донесе суд. Постоје виши стандарди. Постоје људска права. Постоје демократски принципи. Постоји питање независности институција. Постоји питање легитимности самих норми на којима се одређена одлука заснива.

Другим ријечима, западне државе никада нису заступале став да је сваки закон легитиман само зато што постоји нити да је свака пресуда праведна само зато што ју је донио суд. Напротив, управо су оне међу најгласнијим заговорницима идеје да се и закони и судске одлуке могу критиковати уколико одступају од основних принципа слободе, демократије и владавине права.

Међутим, када се расправа пресели у Босну и Херцеговину, као да одједном престају да важе правила која се примјењују у остатку свијета. У Босни и Херцеговини већ готово три деценије постоји јединствен политичко-правни систем у којем значајан дио норми није настао кроз редовне демократске процедуре. Високи представници користили су тзв. бонска овлаштења како би наметали законе, мијењали постојеће прописе, суспендовали одлуке изабраних институција, смјењивали функционере и обликовали политички систем земље. Таква пракса нема пандан ни у једној другој европској држави.

Ипак, сваки покушај да се отвори расправа о демократској легитимности таквих одлука често се унапријед проглашава нападом на владавину права.

Ту настаје суштинско питање: ако је легитимно расправљати о законима које је усвојио парламент Русије, Кине, Ирана или Турске, зашто не би било легитимно расправљати о такозваним законима које није усвојио ниједан парламент? Ако је допуштено преиспитивати независност судова у другим државама, зашто би било забрањено постављати питања о правном систему који је деценијама обликован ванредним интервенцијама међународне администрације и који свакодневно даје мноштво разлога да буде окарактерисан као систем који не поштује устав сопствене земље?

Још је занимљивије што се управо у Босни и Херцеговини западне силе налазе у сасвим другачијој позицији него у државама које најчешће критикују.

Лицемеран приступ

Када Вашингтон или Лондон критикују судске одлуке у Русији, Кини или Ирану, они реално немају могућност да промијене те одлуке. Могу изразити неслагање, увести санкције или вршити дипломатски притисак, али не могу непосредно интервенисати у правни систем тих земаља. У Босни и Херцеговини ситуација је битно другачија.

Међународни фактор, а посебно државе које стоје иза институције високог представника, посједује политички утицај какав не постоји готово нигдје друго у свијету. Ако сматрају да постоје правне недоречености, уставне контроверзе или проблеми легитимности, управо овдје имају могућност да покрену њихово рјешавање. Могу иницирати политички дијалог. Могу подстаћи институционалне реформе. Могу подржати демократске процедуре кроз које би се отворена питања разријешила на одржив начин. Међутим, умјесто тога, често се инсистира на томе да се постојеће стање прихвати као неупитно.

Парадокс је очигледан. Тамо гдје немају моћ да промијене спорна рјешења, западне државе их јавно проблематизују. Тамо гдје имају највећи утицај и највећу могућност да отклоне институционалне недоумице, одједном заговарају безусловно прихватање постојећег стања.

Наравно, заговорници садашњег система наводе да је Босна и Херцеговина посебан случај због Дејтонског мировног споразума и потребе очувања стабилности. Тај аргумент има одређену тежину. Нико озбиљан не може негирати да су међународне интервенције имале важну улогу у стабилизацији земље. Али, чак и ако се прихвати да су ванредна овлаштења била оправдана непосредно након рата, остаје питање колико дуго такво оправдање може трајати.

Три деценије након завршетка сукоба Босна и Херцеговина и даље функционише под елементима међународног надзора који би у било којој другој европској држави били сматрани изузетком од демократских стандарда. Управо зато проблем више није само правни. Он постаје питање кредибилитета принципа које Запад заступа, јер западна политичка традиција сама признаје да постоје закони који су формално важећи, али нису праведни. Признаје да постоје судске одлуке које су донесене у складу са процедурама, али ипак представљају неправду. Пресуде из времена апартхејда данас се не сматрају симболом владавине права.

Политички процеси у комунистичким државама касније су поништавани и рехабилитовани. Након Другог свјетског рата нико није тврдио да су нацистичке пресуде легитимне само зато што их је донио суд. Све то показује да формална законитост никада није била једини критеријум легитимности, па онда то не може бити ни у Босни и Херцеговини.

Сходно томе, није нелегитимно расправљати о границама такозваних бонских овлаштења. Није нелегитимно дискутовати о улози високог представника. Није нелегитимно анализирати да ли одређена рјешења одговарају принципима демократског легитимитета и народног суверенитета. Није нелегитимно расправљати о одлукама судова који, по оцјени критичара, не поштују устав сопствене земље. Напротив, управо је отворена расправа основни елемент сваке демократске културе.

Принципи (не) постоје

Суштина проблема зато није у томе да ли се неко слаже или не слаже с појединим одлукама, законима или пресудама. Суштина је у досљедности стандарда. Ако су владавина права, демократски легитимитет и људска права заиста универзалне вриједности, онда морају важити једнако за Москву, Пекинг, Минск, Техеран и Сарајево. Ако се иста питања могу постављати о законима и судовима других држава, онда морају бити допуштена и када се односе на Босну и Херцеговину. У супротном настаје утисак да се не ради о универзалним принципима, већ о правилима која се примјењују селективно, зависно од политичког контекста и интереса.

Управо ту почиње највећи проблем за сваку међународну политику. Није највећа опасност када се неко не слаже с одређеном одлуком. Много је опасније када људи почну сумњати да се иста правила не примјењују једнако на све.

Због тога Босна и Херцеговина данас представља својеврсни тест граница западног легализма. Не зато што оспорава вриједност владавине права, него зато што поставља једноставно питање: да ли су принципи који се заговарају заиста универзални или постају флексибилни онда када се сударе с политичком реалношћу?

На то питање прије или касније мораће бити понуђен увјерљив одговор. Не због Републике Српске, не због Федерације БиХ, па чак ни због саме Босне и Херцеговине, већ због кредибилитета принципа на којима западне демократије већ деценијама заснивају свој међународни ауторитет, јер уколико људи који живе на простору Босне и Херцеговине под управом западних земаља ни након три деценије такве управе нису стекли гаранције за основна људска, грађанска, политичка и економска права и слободе, већ се све то нарушава одлукама странаца и њихових намјесника, како се онда томе могу надати други народи у свијету чије опозиционе снаге на Запад гледају као на савезника у борби за демократски поредак, слободе и људска права?

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: РТРС

Насловна фотографија: Снимак екрана/Јутјуб/Ustavni sud BiH

Чланак Огњен Тадић: БиХ и границе западног легализма се појављује прво на ИСКРА.

Владимир Кршљанин: Нови свет без фашизма и колонијализма, и наша улога у њему

Marko Plecic — Wed, 10 Jun 2026 18:26:15 +0000

Ових дана је у посети Србији Жуан Мануел Гонсалвеш Лоренсу, председник Републике Анголе и лидер МПЛА – Народног покрета за ослобођење Анголе – Партије рада.

Ангола је прогласила независност под вођством оца нације и великог песника Агостиња Нета 11. новембра 1975, после више година антиколонијалне борбе уз подршку СССР и Кубе, и окончања диктатуре у Лисабону Револуцијом каранфила. Дан уочи проглашења независности, снаге мањинских оружаних формација уз подршку САД и ЈАР, покушале су да заузму Луанду.

Кључни фактор који је ово онемогућио био је брод пун југословенског оружја и тешке артиљерије, који је нешто раније стигао и омогућио борцима МПЛА и тада малобројним кубанским војницима да одбране главни град.

Ангола је једна од највећих и најбогатијих земаља Африке. Због њених богатстава, западне силе су још деценијама потресале ову дивну земљу грађанским ратом, али је власт МПЛА не само томе одолела и очувала се до данас, него је била, заједно са кубанским снагама, најпоузданији мостобран ослободилачким покретима СВАПО у Намибији и Афричком националном конгресу у ЈАР.

До данас се очувала и успомена на нашу помоћ МПЛА у кључном тренутку њихове борбе. Због тога, једино у Анголи, некада државна компанија НИС, има концесије на налазиштима нафте. Пре него што је постао савезни министар иностраних послова, Живадин Јовановић је био наш амбасадор у Анголи. Жуан Лоренсу је у понедељак у Београду одликовао Александра Вучића Орденом Агостињо Нето, а Вучић њега Орденом Републике Србије на ленти.

Ослобођење и напредак човечанства од Другог светског рата наовамо имали су две кључне димензије – антифашизам и антиколонијализам. Кључну улогу у обе је имао СССР, уз којег је постепено узрастала и стала му раме уз раме Кина, док су од мањих земаља особито велику улогу играле Југославија и Куба.

На темељима антифашистичке и антиколонијалне борбе створен је свет који познајемо, свет у којем је фашизам поражен, осуђен и забрањен, а колонијализам укинут.

То је, по први пут, и свет општеприхваћеног међународног права, утемељеног у „глобалном уставу“ – Повељи УН. Основни циљеви УН су мир, пријатељство и сарадња, а основи принципи суверена једнакост држава, равноправност народа у људи, поштовање људских права, слобода и достојанства.

Међутим, западна олигархија и њој потчињене државе, све време поштују међународно право само у мери и у приликама када и колико то њима одговара, не мирећи се са губитком своје хегемоније.

Последњих година то је попримило драстичне димензије.

Паралелно са историјском превагом Русије, Кине, БРИКС-а и Светске већине у војно-политичком, економском и моралном смислу, западне силе и њихови проксији изазивају и воде све више ратова, примењују све више илегалних механизама притисака, једностраних санкција и мешања у унутрашње ствари, тероризма и различитих облика субверзије.

Деценијама се ствара неоколонијални систем на глобалном нивоу. После распуштања Варшавског уговора изведена је експанзија НАТО до граница Русије, док је Европска унија добила најпре неоколонијалну, а сада покушава да добије и војну димензију.

Врхунски сукоб са темељима ОУН одвија се кроз подршку западних влада (нео)фашизму у бившој Југославији и бившој Украјини. За разлику од неоколонијализма, који не оспорава формалну независност држава, него их доводи у потпуну економску, а тиме и политичку зависност, данашњи фашизам се мање разликује од оног из времена Другог светског рата, посебно зато што га спроводе следбеници и чланови истих нацифашистичких организација.

То доводи до парализе УН, односно њиховог кључног органа – Савета безбедности. Пет сталних чланица СБ УН нису добиле своје право вета због своје величине и снаге, већ као кључне државе – победнице над фашизмом.

Али шта да радимо када данас три државе од тих пет – САД, Британија и Француска одбијају да осуде фашизам у Украјини и његове злочине? И горе од тога, оне тај фашизам помажу и политички и војно, као што су то чиниле у бившој Југославији, у којој су се на крају и директно умешале у рат, који су саме изазвале, као што се данас Британија, Немачка и Француска, уз још неке чланице НАТО-а, спремају на рат са Русијом 2030. године.

У Нирнбергу се није судило спољним финансијерима и инспираторима нацифашизма. Данашњи фашизам 2.0 раскринкава и ту једноставну и очекивану чињеницу: иста олигархија је створила и употребила фашизам и тада и сада. И верски екстремизам и тероризам. И трговину дрогом и људским органима. И злоупотребу медија. И сва кршења морала, кривичног и међународног права која се могу замислити. Сем тога, својим новцем, бескрупулозношћу и утицајем они су узурпирали демократију у западним земљама и настоје да је узурпирају у читавом свету, створили су систем тоталне корупције.

Стога Русији, Кини, Ирану, Куби, Србији, Анголи и уопште свим слободољубивим државама и народима предлажемо два хитна закључка:

1) Створити глобалну антиолигархијску идеологију, као природни наставак антифашизма. Антифашизам је олакшао велику победу у Другом светском рату и створио глобални консензус човечанства, међународно право и светску организацију која није застарела, али чије функционисање све време омета олигархија. Нико не сме бити изнад закона нити било који појединци смеју себе стављати изнад осталих људи. Олигархија се мора ставити ван закона и за то нам треба јединство широм планете, што укључује и народе под влашћу олигархије, јер су они њене потенцијално највеће жртве.

2) Створити у оквиру БРИКС и Светске већине привремени и што ефикаснији антиолигархијски механизам. Тај механизам ће вршити раскринкавање, изолацију и кажњавање олигархије, и мора имати медијске, безбедносне, економске и правосудне димензије.

Све ово се мора, јер није реално очекивати да одговорни за највеће злоупотребе и злочине у историји човечанства добровољно промене свој поглед на свет и прихвате улогу конструктивног чиниоца у Новом, праведном свету, чији су настанак целог живота и свим силама, и они и њихови претходници, настојали да спрече.

Данас нико разуман не сумња у тријумф Новог света, али што пре ове ванредне мере буду предузете, последње жртве човечанства узроковане олигархијом, као најстрашнијим обликом социјалне патологије, биће мање.

Чланак Владимир Кршљанин: Нови свет без фашизма и колонијализма, и наша улога у њему се појављује прво на ИСКРА.

ШЕЗДЕСЕТ ХИЉАДА ПОБИЈЕНИХ У ИМЕ „СРЕЋНИЈЕ БУДУЋНОСТИ“: ТРИЛОГИЈА О БУТОВСКОМ ПОЛИГОНУ

darkon — Wed, 10 Jun 2026 07:22:16 +0000

УВОД ПРИРЕЂИВАЧА

Мени је јасно да има оних који мисле попут Раскољникова – постоје обични и „необични“ људи, они који морају да слушају и трпе и они којима је све дозвољено. Такав, „необичан“, био је, за Раскољникова, Наполеон – он је газио милионе, и остао упамћен као велики. И Раскољников је хтео да буде велики, па је убио бабу зеленашицу и њену, благо ментално заосталу, сестру Лизавету. Учинио је то да би доказао да је „необичан“. Када се Раскољниковљев начин мишљења преноси у историју 20. века, каже се да су комунистички великани, попут Лењина, Стаљина или Тита, били велики јер су се усудили да хитају ка победи револуције – имали су велике идеале. Направили су велике земље. То што су се те земље распале у прах и пепео, многима није никакав доказ да они нису велики. Велики су јер су се „усудили“.

За хришћанина, та логика је срамна. И у историји Српства, које је Тито сабио у црну земљу, и у историји Русије ( јер, како каже професор Мило Ломпар, ако је Совјетски Савез био тако добар, зашто Одеса није више у Русији? ) Нико не спори да је Стаљин био врховни командат совјетске војске у Другом светском рату, и да је СССР победио Хитлера, као и да је Совјетски Савез у Стаљиново доба добио атомску бомбу да се штити од НАТО пакта, као што је неоспорно да је Тито командовао партизанским одредима, углавном српским, који су ратовали против Хитлера. Али, смемо ли заборавити и оно друго, оно страшно и мрачно, због чега се ни Руси, ни Срби још нису опоравили?

А то је комунистички терор у име „светлије будућности“.

Терор чије жртве до дана данашњег нису ни идентификоване, ни достојно сахрањене.

Зато читаоцу нудимо три текста о полигону НКВД- а Бутово, на коме је, пре и после Другог светског рата, стрељано око шездесет хиљада људи, од ситних криминалаца до светаца. То је место где је побијено највише Руса, али и људи других народа. То је место на коме су убијане читаве породице.

Највише сам запањен кад видим ближње који су православни хришћани, који величају Стаљина ( неки га сматарју чак и „крипто-свецем“ ), у чије време и са чијим знањем се све ово десило. То је као када би неко величао цара Диоклецијана, највећег гонитеља хришћана у историји ране Цркве, зато што је учврстио Римску империју и направио добре путеве, па се хришћанство брже ширило.

Понављам: свакоме припада његово место у историји, али злочини, а нарочито убијање хришћана за то што су Христови, не сме се и не може заборавити.

Три текста о Бутовском полигону јасно кажу зашто се заборавити не сме.

БУТОВО ЊИМ САМИМ: ПРАВОСЛАВНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА

Стрелиште Бутово налази се на некадашњем имању Дрожино, познатом од 16. века. Последњи власник имања био је И. И. Зимин, старији брат С. И. Зимина, власника Московске приватне опере. Након Октобарске револуције, имање и његова ергела су конфисковане од стране државе; фарма је снабдевала коњима милицијске трупе. До средине 1930-их, у Бутову се налазила пољопривредна колонија ОГПУ-а. Године 1934, скоро сви су исељени из тог подручја. Крајем 1935. и почетком 1936. године, на земљишту некадашњег Зиминовог имања, основано је стрелиште Бутово, где су одмах почела погубљења и сахрањивања репресираних лица. Од августа 1937. до октобра 1938. године, овде је стрељано и сахрањено 20.765 људи.

Масовна погубљења 1937-1938. били су резултат одлука Политбироа Свесавезне комунистичке партије (бољшевика) од 2. јула 1937. године и наредби Народног комесара унутрашњих послова Н. И. Јежова бр. 00439, 00447, 00485 и 00593 од 25. и 30. јула, 11. и 20. септембра о борби против „непријатеља народа“, укључујући и „црквењаке“. Погубљења на Бољшој тачки вршена су по наређењима вансудских органа: „тројке“ Московске дирекције НКВД-а, и, што је било ређе, комисије коју су чинили Народни комесар унутрашњих послова и Генерални тужилац СССР-а – „двојка“. Наредбе за погубљења потписивао је начелник Дирекције НКВД-а Московске области. (Комесар државне безбедности 1. ранга С. Ф. Реденс (15. јул 1934 – 20. јануар 1938), комесар државне безбедности 1. ранга Л. М. Заковски (20. јануар – 28. март 1938), виши мајор државне безбедности В. Е. Цесарски (28. мај – 15. септембар 1938)). Извршење казни надгледали су командант и начелник административно-економског одељења Дирекције НКВД за Московску област И. Д. Берг и његов заменик и истовремено начелник Дирекције радничко-сељачке милиције М. И. Семјонов.

Осуђеници су довођени на стратиште из московских затвора: Таганског, Сретењског, Бутирског, као и из окружних затвора Московске области, као и из Дмитлага, огромног логорског комплекса пројектованог за изградњу канала Москва-Волга (затвореници Дмитлага су такође изградили стадион Динамо, Јужну и Северну (Химкијску) луку Москве, стамбене комплексе и још много тога). По доласку у Бутово, осуђени су одвођени у касарну, наводно ради деконтаминације. Непосредно пре извршења, изрицана им је пресуда, проверавани су детаљи и доступност фотографије. Дешавало се да је извршење одложено због неких неслагања у документима, а понекад (у изолованим случајевима) чак и отказано. Извршење је вршио један од „стрељачких водова“ – група од 3-4 официра специјалних одреда, „људи са искуством“, који су служили у органима ОГПУ-НКВД још од грађанског рата и добили државне награде; у данима посебно масовних стрељања, број џелата се очигледно повећавао. Џелати су изводили своје жртве из касарне једну по једну, сваки је водио своју жртву до ивице јарка, пуцајући им у потиљак са удаљености не веће од једног метра и бацајући тело у ров. Лекар и тужилац нису увек били присутни. У почетку су погубљени сахрањивани у малим гробним јамама ископаним ручно; од августа 1937. године, када су погубљења у Бутову достигла размере без преседана у светској историји, багери су копали ровове ширине и дубине три метра и дужине 150 метара. Ретко је у Бутову било погубљено мање од сто људи у једном дану; било је дана, као што је 28. фебруар 1938. године, када је погубљено 562 људи. Понекад су осуђеници погубљени у московским затворима и довевени у Бутово само ради сахране. Већина погубљених на бољшевичким губилиштима били су сељаци и радници из Москве и Московске области, укључујући млађе малолетнике и старце. Огромна већина жртава били су непартијци, што значи да су били далеко од политике и имали мало или нимало школског образовања. Приближно четвртина погубљених на бољшевичким губилиштима били су криминалци, од којих је велика већина погубљена због ранијих осуда за које су већ одслужили казну. Категорије „друштвено опасних“ и „друштвено штетних елемената“ осуђених и погубљених на бољшевичким губилиштима обухватале су широк спектар људи: рођаке претходно осуђених појединаца, бивше царске министре, просјаке, уличне продавце, врачаре и коцкаре. У јануару 1938. године, уз одобрење власти, почео је тајни покољ инвалида: у фебруару и марту те године стрељано је 1.160 инвалида. Већина погубљених у бољшевичком логору били су Руси (више од 60%), затим Летонци, Пољаци, Јевреји, Украјинци, Немци и Белоруси – укупно више од 60 националности, укључујући грађане других земаља: Немачке, Пољске, Француске, САД, Аустрије, Мађарске, Румуније, Италије, Грчке, Чехословачке, Турске, Јапана, Индије, Кине и других.

Међу сахрањенима у бољшевичком логору су људи који су оставили трага. У руској историји: председник друге Државне думе Ф. А. Головин, бивши генерал-губернатор Москве В. Ф. Џунковски, један од првих руских пилота Н. Н. Данилевски, члан експедиције О. Ј. Шмита, механичар летења Ј. В. Брезин, праунук М. И. Кутузова, професор црквеног певања и композитор М. Н. Хитрово-Крамској, уметник А. Д. Древин, као и спортисти који су поставили темеље совјетског планинарења. На терену Бутова почивају представници руских племићких породица: Ростопчин, Тучков, Гагарин, Шаховски, Оболенски, Олсуфјев, Бибиков, велика група бивших царских генерала (генерал-потпуковник Е. И. Мартинов, генерал-мајор М. Ф. Кригер, генерал Б. И. Столбин, носилац седам високих ратних одликовања, и други).

Укупно 739 свештеника Руске православне цркве умучено је баш овде: 1 митрополит, 2 архиепископа, 4 епископа, 15 архимандрита, 118 протојереја, 14 игумана, 52 јеромонаха, 363 свештеника, 60 ђакона (укључујући 4 протођакона и 1 архиђакона), 10 монаха, 58 монахиња (укључујући 3 великосхимнице), 14 искушеника и 8 свештеника (неодређеног чина). Због своје вере, на стрелишту Бутово погубљено је 219 лаика (псалмопојци, чтеци, диригенти хорова, хористи, црквени старатељи, иконописци, чланови парохијских савета, чистачи цркава и црквени чувари). Међу погубљенима у Бутову било је 59 старовераца, 9 обновљенца, више од 60 баптиста, хлистоваца, антиратних активиста, евангелиста, секташа (без навођења којој секти су припадали; понекад су истражитељи користили овај термин за представнике „катакомбне“ цркве или истинских православних хришћана), као и 4 муле и 1 рабин.

Први православни хришћани погубљени на стрелишту Бутово били су били су свети мученици протојереји Алексеј Воробјов и Алексеј Касимов, и свештеномученик ђакон Јелисеј Штолдер († 20. август 1937). Највећи број свештенства страдао је у септембру и децембру 1937. и фебруару и марту 1938. (502 особе су стрељане 17. фебруара 1938, од којих 75 свештеника и монаха).

Скоро свима се судило по 58. члану Кривичног законика РСФСР-а, а оптужбе су могле бити засноване на различитим основама: „очување цркве и успостављање тајног монаштва“, „кућно богослужење“, „непријављивање“, „помагање прогнаном свештенству“, смештај бескућника или, на пример, тако апсурдна оптужба као што је „клевета да се цркве затварају и свештеници хапсе“. Већина оних који су били под истрагом, мучених или преварених од стране истражитеља, признали су да су криви за „антисовјетску агитацију“ и „контрареволуционарну делатност“, али у питањима вере, црквени људи су се показали неустрашивим. Ни мучење ни претње смрћу нису могле натерати вернике да се одрекну Бога или да хуле на Цркву. Трудили су се никога да не издају. Од средине Великог отаџбинског рата, у Бутову се налазио логор за ратне заробљенике који су радили на изградњи Симферополског аутопута и у фабрици цигле. Од 1949. до почетка 1950. године, у близини стрелишта изграђено је насеље од три куће, од којих су две заузимали официри НКВД-а, а у трећој се налазила специјална школа за официре служби безбедности источноевропских земаља. Средином 1950-их, „специјална зона“ је ликвидирана. Само стрелиште, где се налазио највећи део побијених, било је окружено чврстом дрвеном оградом са бодљикавом жицом на врху. Дуж ивица „зоне“ настало је насеље са викендицама чланова НКВД-а, у којем су биле дозвољене само лаке, једноспратне даче без темеља и подрума. Почетком 1970-их, у источном делу насеља Бутово засађен је јабучњак, а трошна ограда је обновљена. До 1995. године, подручје је било под надзором Федералне службе безбедности (ФСБ) и пажљиво је чувано.

Почев од 1992. године, Московска група за очување сећања на жртве политичке репресије (група М. Б. Миндлина), уз помоћ официра ФСБ-а, почела је да ради на истражним досијеима оних који су стрељани на Бутову, састављајући кратке биографске податке за будућу „Књигу сећања“. У пролеће 1993. године, рођаци жртава су први пут посетили стрелиште, а у јесен те године, у његовом јужном делу је постављена гранитна спомен-плоча. Од 1997. Године се изводе свеобухватни радови на одређивању локације гробних ровова, а спроводе се историјска, археолошка, геоботаничка и геоморфолошка истраживања. Године 1997, отворен је један од гробних ровова: на површини од 12 квадратних метара откривени су трагови сахрањивања у пет слојева, са остацима 149 људи. У периоду 2001-2002, стручњаци су идентификовали и мапирали 13 гробних ровова.

У пролеће 1994. године, у насељу Бутово подигнут је Велики поклонички крст (освештан 8. маја 1994. године), који је пројектовао вајар Д. М. Шаховски, чији је отац, свештеник Михаил Шик, погубљен на Бутову. 25. јуна 1995. године, на Бутову је одслужена прва литургија у покретној цркви-шатору Свих Светих који су просијали у Руској земљи, која припада Православном Свето-Тихоновом богословском институту. Ректор института, протојереј Владимир Воробјов, руководио је црквом. Почев од 1994. године, игуманија Серафима (Чернаја), унука свештеномученика Серафима (Чичагова), који је тамо погубљен, играла је активну улогу у очувању сећања на оне који су страдали у Бутову. Годин 1995. подигнут је храм. Дрвена црква посвећена новомученицима и исповедницима руским подигнута је према пројекту Шаховског (освештана 1996. године). Њен старешина био је јереј Кирил Каледа, унук свештеномученика протојереја Владимира Амбарцумова, који је тамо погубљен.

маја 2000. године, служена је велика служба на отвореном, коју је предводио Његова Светост патријарх московски и све Русије Алексеј II. Служена је Божанска литургија и парастос за убијене — последњи пре њиховог прослављања на Јубиларном архијерејском сабору Руске православне цркве 2000. године. На Јубиларном сабору је канонизовано 120 новомученика погубљених у Бутовском логору; у наредним годинама, број канонизованих бутовских новомученика се удвостручио. Сабором бутовских новомученика началствује шест епископа: митрополит лењинградски и гдовски свештеномученик Серафим (Чичагов), можајски свештеномученик Димитриј (Добросердов) и суздаљски свештеномученик Владимир. Николај (Добронравов), епископ бежецки, свештеномученик Аркадије (Осталски), епископ нижњетагилски, свештеномученик Никита (Делекторски), епископ велижски, свештеномученик Јона (Лазарев). Многи свештеномученици погубљени су на Бутову: браћа Агатоников – Александар, Василије и Николај, Владимир Амбарцумов, Владимир Медведјук, Зосима Трубачов, Јован Артоболевски, Сергеј Лебедев, Сергеј Махајев, Петар Петриков и многи други. Сваке године се на гробним местима у Бутову служи се Света архијерејска литургија, којом началствује патријарх. Учествују десетине епископа и стотине свештеника из Москве и Московске области, а хиљаде присуствује на хиљаде поклоника.

Документи из архиве Државне безбедности указују на постојање неколико великих гробница за жртве репресија у Москви и Московској области. Од 1921. до касних 1920-их, погубљени су сахрањивани у центру Москве – на земљишту Јаузске болнице, под јурисдикцијом ОГПУ; од 1926. до 1936. године, на Вагањковском гробљу; од 1936. године, на Донском гробљу, или су кремирани у Донском крематоријуму. Постоје докази о појединачним сахранама на гробљима Калитниковско, Голјановско и Рогожско; масовна гробница је откривена у близини зидина Новоспаског манастира. Веома велико гробно место, друго по величини после Бутово., налази се на територији бивше даче шефа НКВД-а, Хенриха Јагоде, у близини државне фарме Комунарка у Московској области (тамо је стрељано више од 6.500 људи). Тренутно се на овој територији налази скит манастира Свете Катарине у Видном (од 1939. до 1953. године, у манастирским зградама се налазио тајни политички затвор централне субординације „Сухановка“), и освештана је црква у част Новомученика и Исповедника руских.

https://www.pravenc.ru/text/153701.html

ОПЕТ О БУТОВУ

Први пут у животу сам посетио стрелиште Бутово. Искрено, нисам разумео шта може бити толико занимљиво у шетњи међу гробовима. Сада, након шетње по полигону, размишљам другачије. Мислим да би свако од нас требало да посети Бутово, како бисмо избегли, како је старешина бутовске цркве прикладно рекао, „да поново станемо на исте грабуље“.

Најмлађи, Миша, имао је 13 година. Дете са улице које је украло две векне хлеба. Старосна граница за погубљење била је 15 година, па су му променили датум рођења. И погубљен је. Људи су стрљани за безначајне преступе, попут тетоваже Стаљина на нози. Понекад су убијане целе породице од 5-9 људи.

Комбији за транспорт затвореника, сваки са око 30 људи, стизали би на полигон са Варшавског шосеа око 1:00 ујутру. Простор је био ограђен бодљикавом жицом, а стражарска кула је подигнута на дрвету близу места за истовар. Затвореници су одведени у касарну, наводно ради „санитарног третмана“.

Непосредно пре погубљења, њихова лица су упоређивана са фотографијама у досијеу предмета, а затим је изрицана казна. Поступак је настављен до зоре. У међувремену, џелати су пили вотку у оближњој кући од камена. Осуђеници су им извођени један по један. Сваки џелат је узимао своју жртву и водио је дубље у полигон, према траншеји. Траншеје дубоке три метра и дугачке по стотинак метара или више посебно су копане булдожерима током интензивирања репресија, како се не би губило време копајући појединачне гробове. Затвореници су ређани на ивици траншеје и стрељани, првенствено службеним оружјем, метком у потиљак. Мртви су падали у траншеју, облажући дно рова. Увече је булдожер покривао тела танким слојем земље, а починиоци, обично већ потпуно пијани, одвожени су у Москву. Следећег дана се понављала иста ствар. Нажалост, имена свих погубљених и сахрањених на стрелишту до данас су често непозната. Тачни подаци постоје само за кратак период од августа 1937. до октобра 1938. Током овог периода, погубљено је 20.761 људи.

У ископаној површини од само 12 квадратних метара, стручњаци су открили остатке 149 људи.

Већина погинулих живела је у Москви или Московској области, али има и људи из других региона, земаља, па чак и континената који су, својом слободном вољом и наивношћу, дошли у Совјетски Савез да граде комунизам. На пример, извесни Џон из Јужне Африке. Овде су сахрањени представници апсолутно сваке друштвене класе и групе, од сељака и радника до истакнутих личности прошлости. Бивши генерал-губернатор Москве, Џунковски, председавајући Друге Думе, Головин, неколико царских генерала; и значајан број свештенства, првенствено православних хришћана – према тренутним информацијама, више од хиљаду људи, укључујући активне лаике који су страдали због своје исповедане православне вере. Од њих је 330 прослављено као светитељи. „Наравно, Божја благодат се не може мерити бројевима, али ипак, унутар канонске територије Руске Православне Цркве, нису позната места где почивају мошти већег броја Божјих угодника“, објашњава протојереј Кирил Каледа, старешина цркве Новомученика и исповедника руских.

Мноштво бутовских новомученика предводи митрополит Серафим (Чичагов) из Санкт Петербурга, човек из древне аристократске породице која је земљи дала неколико поларних истраживача и адмирала. Ратни официр, одликован златним оружјем са ктиторским натписом од стране цара за храброст током Руско-турског рата приликом јуриша на Плевну у Бугарској 1877. Касније је постао духовно чедо Светог Јована Кронштатског, добивши његов благослов и поставши обичан парохијски свештеник. Будући митрополит Серафим познат је и по писању Серафимо-Дивејевске хронике, која је довела до прослављања Светог Серафима Саровског. У знак захвалности за писање хронике, митрополиту Серафиму је даровано виђење Светог Серафима. Године 1937, када је погубљен, митрополит Серафим је имао 82 године. Да би га превезли у затвор, морала је бити позвана хитна помоћ и коришћена сз носила – више није могао сам да хода. Био је најстарији по чину и годинама од оних који су погубљени на Бутову. Према сведочењима, сахране погубљених и оних који су умрли у московским затворима обављане су на полигону до почетка 1950-их.

Крајем 1980-их донето је неколико декрета о обнављању сећања на оне који су погинули током репресија, укључујући и резолуцију Врховног совјета. Њоме је предвиђено да локална већа народних посланика и добровољне организације треба да помажу рођацима жртава у обнови, заштити и одржавању гробних места. На основу ових декрета и закона о рехабилитацији, почетком 1990-их у различитим регионима спроведене су акције за обнављање сећања на репресиране. Ове акције су укључивале архивска истраживања, проналажење гробница и њихову рестаурацију. Закон није предвиђао механизам финансирања, па је различито примењен (или није примењен) у различитим регионима.

Године 1992, у Москви је основана јавна група за овековечење сећања на жртве политичке репресије под вођством Михаила Миндлина. Провео је укупно преко 15 година у затворима и логорима и само захваљујући свом изузетном здрављу и снажном карактеру преживео је. На крају живота (већ је имао преко 80 година), одлучио је да овековечи сећање на жртве терора.

Захваљујући Миндлиновим апелима, у архиви КГБ-а откривено је 11 фасцикли са потврдама о погубљењу. Информације су биле прилично кратке: презиме, име, патроним, година и место рођења и датум погубљења. Место погубљења није било назначено у потврдама, али су листови носили потписе одговорних извршилаца. По налогу Јевгенија Савостјанова, шефа Управе КГБ-а за Москву и Московску област, спроведена је истрага ради проналажења места сахрањивања. Неколико пензионера НКВД-а који су радили крајем 1930-их још су били живи у то време, укључујући и команданта Економске дирекције НКВД-а за Москву и Московску област. Командант је потврдио да је стрелиште Бутово било главно место погубљења и да су се тамо обављала и сахрањивања. На основу потписа починилаца, утврдио је да су радили у Бутову. Тако је било могуће повезати спискове са стрелиштем. Подручје гробља (приближно 5,6 хектара у централном делу стрелишта) у то време припадало је ФСБ-у и било је под 24-часовним обезбеђењем. Подручје је било ограђено бодљикавом жицом и чувано, а унутар њега је било засађено неколико леја јагода и јабучњак. Ту си биле викендице припадика НКВД-а. На иницијативу Михаила Миндлина, уз подршку московске владе, на територији полигона је подигнут камени споменик.

У пролеће 1994. године, група је Цркви проследила информације о постојању полигона. Ова информација је пренета преко Варваре Васиљевне, унуке митрополита Серафима. Током совјетске ере, Варвара Чернаја (Чичагова), доктор техничких наука и професорка, радила је на скафандерима. Она је створила материјал за скафандер који је носио Јуриј Гагарин током свог свемирског лета. Варвара Васиљевна се касније замонашила под именом Серафима и постала прва игуманија поново отвореног Новодевичјег манастира.

Након што је прочитао извештај о Бутову, патријарх Алексеј II га је потписао са својом одлуком да се тамо изгради капела. 8. маја 1994. године, на стрелишту је освештан спомен-крст, а одржан је и први саборни парастос за жртве. Убрзо су се рођаци жртава из Бутова обратили патријарху Алексију II за благослов да оснују заједницу и почну изградњу цркве. Године 1995, место гробља је пренето у цркву.

Сада се тамо налазе две цркве – једна дрвена и једна камена. „Године 1989, када смо сазнали да је мој деда погубљен (раније се веровало да је умро у логору током рата), никада нам није пало на памет да ћемо моћи да саградимо цркву на његовом гробу и да се молимо у њој“, каже отац Кирил Каледа. „Чињеница да је ово место пренето Цркви је несумњиво знак Божје милости, дате нам за херојска дела која су починили новомученици.“ Од 2000. године, службе се служе на отвореном стрелишту, привлачећи неколико хиљада верника. То се дешава четврте суботе после Ускрса, дана када се обележавају новомученици који су страдали у Бутову.

Камена црква је такође део меморијалног комплекса. У њеној унутрашњости се налази реликвијар који садржи личне ствари погинулих: одећу, молитвенике и писма. У подруму цркве отворен је музеј: фотографије снимљене пре њихове смрти, заједно са предметима пронађеним у гробном јарку. Ципеле, појединачни делови одеће, гумене рукавице, чауре и меци – све, наравно, у трошном стању. Али фотографије говоре много. Тешко је разазнати стварне животеу документима тајне службе. Али када погледате у очи ових, на чудесан начин још увек живих људи, тада историја прелази из апстрактне у личну. Сајт садржи више од 20.000 таквих личних прича.

Око 10.000 људи годишње посети Бутово као део поклоничких група. Буде и појединаца. Укупно гледано, укупан број је прилично скроман. „Ако ово упоредимо са милион људи који годишње посете једно француско село које су Немци спалили, можемо извући разочаравајући закључак“, каже протојереј Кирил Каледа. „Нисмо се покајали и нисмо разумели лекцију историје коју нас је, Божјом милошћу, научила у двадесетом веку. И та лекција је била веома јасна.“

До стрелишта се може доћи са метро станице Булевар Дмитрија Донског. Аутобус број 18 иде директно до стрелишта. Овај аутобус саобраћа од 6:20 ујутру, сваког сата.

МИХАИЛ ВАСИЉЕВИЧ ФРОЛОВ: АРХЕОЛОГИЈА ПОГУБЉЕЊА

октобра 2007. године, наш председник Путин је посетио стрелиште Бутово. Сви су га видели, на сваком каналу. Свима је испричана прича: шта, како, зашто… Али ниједан коментар није поменуо да масовна погубљења у Бутову нису почела 1937. године, већ 1935. године, и да се нису завршила крајем 1930-их. Нити је ико поменуо да су се тамо сахрањивања обављала почетком 1950-их, нити да је стрељалиште пажљиво чувано до 1993. године.
године сам први пут видео ово место, стигавши тамо сасвим случајно, не знајући ништа о њему и не слутећи да ћу се неколико година касније професионално бавити археологијом 20. века. Тада је то била ужасна депонија, немогуће јој је било чак ни прићи без ризика да се заувек заглавим у блату. Али депонија, за разлику од многих других, била је са свих страна окружена двометарском бетонском оградом са бодљикавом жицом на врху. Нисам се тада удубљивао у ситуацију, брзо сам отишао, само да бих се вратио, по истој свемоћној судбини, осам година касније.

За то време, много тога се догодило, много тога се променило. На том месту су подигнути спомен-плоча и крст, појавила се црквена општина, а подигнута је и дрвена црква посвећена Светим новомученицима и исповедницима руским. Коначно, издат је званични закључак којим се стрељачки полигон Бутово признаје као место масовних погубљења и сахрана, па чак је објављена и мапа места сахрана, коју је представио сам ФСБ. Одмах су се појавила питања о њеној аутентичности (мапе, наравно, не службе). Сматрало се да је неопходно лоцирати ова места сахрана, приказана на мапи као прилично широки и дуги јарци, и обележити их на терену. Године 1996, геоморфолози, геоботаничари и геофизичари су вредно радили на лоцирању ових траншеја и разликовању од затрпаних јаруга и јама за смеће. Наравно, није све било успешно. Много наде је полагано у геофизику, али иако она може да открије физичке аномалије, не може увек да објасни њихову природу. Археолошке методе су биле једина опција: лопата је, на крају крајева, најпоузданији алат.

Године 1997, археолошким истраживачким рововима откривене су три траншеје. Њихове локације делимично су се поклапале и са мапом ФСБ-а и са мапом геофизичких аномалија. У једном од ровова, на дубини од 2-2,2 метра, дошли су до гробова, али даље копање је било немогуће – подземне воде су биле превисоко. У другом рову, успели су да испумпају воду и истраже гробове са површином ископа од 12 квадратних метара.

Овде ризикујем да одступим од принципа наведеног у овом одељку: без парафразирања. Нисам био тамо лично. Али покушаћу да ходам по танкој линији, ослањајући се на сведочења учесника ископавања, мојих колега и пријатеља – московских археолога Сергеја Алексејева (Истраживачки институт и Музеј антропологије Московског државног универзитета), Јурија Смирнова (Институт за археологију Руске академије наука) и Ивана Ершова (КРОМ ДОО). Такође треба напоменути да су ископавањима присуствовали и археолог из Санкт Петербурга А. Ј. Разумов, московски антрополог Г. П. Романова, специјалиста за текстил и обућу Т. С. Алешина, научни сарадник у Државном историјском музеју, форензички вештак В. И. Гужеедов из Руске медицинске академије, специјалиста за ватрено оружје В. О. Прокопов из Музеја оружаних снага, као и истраживачи са Геолошког факултета Московског државног универзитета и Центра за електромагнетна истраживања М. Ј. Кац, Т. Б. Соколова, М. Л. Владов, В. В. Агејев и И. Н. Модин. Без њиховог преданог труда, овде ништа не би било могуће.

Резултат је следећи. Замислите типичну дневну собу у малом стану: површине 3 x 4 метра, висине 2,2 метра. Није тешко, зар не? Сада замислите да је све то било нагомилано високо, од пода до плафона, лешевима. 150 људи, сви нагурани заједно, у неколико нивоа. То је оно што је откривено ископавањем. Можете ли ТО да замислите? Видео сам нешто слично само једном раније: током ископавања масовне гробнице направљене након што је Бату-кан освојио Рјазањ. Гомила скелета, и ниједан није био анатомски нетакнут – сви исечени на комаде. То је било пре седамсто година, и овде, у Бутову, ова гробница је сачувала меко ткиво (најстрашнији део), остатке одеће, обуће и окренуте гумене рукавице, очигледно одбачене од стране џелата. Ту је била и глава одсечена од торза, умотана у јуту, и поломљено дрвено буре бачено на врх, заједно са огромним храстовим пањем који је згњечио остатке сахрањених… Према речима Г.П. Романове, сви пронађени остаци припадали су мушкарцима старости између 25 и 55 година. Према речима судског вештака В.И. Гужедова, упуцани су аутоматским оружјем калибра 7,62 и бачени у јарак сви одједном, одмах након смрти или у року од 8-10 сати након смрти. Могуће је да су поред оних упуцаних директно на ивици јарка, овде бачена и тела људи убијених у Москви, донетих на Бутово. То се догодило у касну јесен или зиму 1937. или 1938. године. На зидовима јарка остали су трагови кашике багера (претпоставља се да је то био багер за каменоломе марке Комсомолец, произведен од стране труста Мосвокстрој 1936. године). Користећи исто гвоздено чудовиште, са кашиком ширине 4 метра, чудовишта у људском облику одмах су затрпала јарке.

Резултати рада су објављени: Кирил Каледа, свештеник, С.Н. Алексејев, А.Ја. Разумова, Л.А. Головкова. „Истраживање последњих година на стрелишту Бутово.“ // БУТОВСКА ПОЉА. 1937-1938. Књига сећања на жртве политичке репресије. Број 3. Москва, „Алзо“, 1999. стр. 6-16.

Током тих година, истраживањем су руководили Кирил Каледа, доктор геолошких и минералошких наука, виши истраживач у Геолошком институту Руске академије наука, и Сергеј Алексејев, археолог и истраживач у Истраживачком институту и Музеју антропологије Московског државног универзитета. Кирил Георгијевич Каледа, чији је деда, свештеник Владимир Амбарцумов, погубљен на стрелишту 1937. године, постао је старешина цркве Светих новомученика и исповедника руских. До данас, он остаје инспиратор и вођа свих радова на проучавању и унапређењу стрелишта Бутово, које је од тада стекло надимак „Руска Голгота“.

Године 2000, Архијерејски сабор Руске православне цркве прославио је „свете новомученике који су пострадали у Бутову“ – 130 свештеника чија су имена идентификована. Укупно је тамо умрло око девет стотина – само руских свештеника. А такође и више хиљада обичних Московљана и грађана из целе Русије, стотине представника московских националних дијаспора: Летонаца, Пољака, Немаца, Корејаца.

Не знам тачно ко је дошао на идеју о стварању руског меморијалног комплекса у Бутову нити када је то било. Знам да су је подржале московска градска власт и московска регионална власт. Године 2001. постављен је задатак: побољшати територију локалитета и, пре свега, лоцирати све гробне траншеје. То је била моја одговорност. Сергеј Алексејев није могао да учествује због свог згуснутог распореда. Јура Смирнов и Вања Ершов, који су били заиста потресени ископавањима 1997. године, били су, уз велике потешкоће, убеђени да наставе. Чак и за нас, тројицу професионалних археолога, овај задатак се показао као изузетно тежак. Заједно са Институтом Леспроект, провели смо четири године на томе, од 2001. до 2005. године. Истовремено, успели смо да разјаснимо неке детаље о распореду некадашњег имања Дрожино.

Признајем, био сам помало збуњен када сам почео овај посао. То јест, нисам имао искуства са овом врстом посла. Моја област су била гробља из разних епоха, и земљана и хумкаста, ископавања, цркве и манастири од 13. до 18. века. Копао сам, и копао сам имања и из 18. и 19. века. Али шта је са гробним рововима из 20. века? Није сасвим јасно када геофизика закаже, а гробови се, у међувремену, више не могу дирати. Након прослављања новомученика, отварање самих гробова је могуће само уз благослов Архијерејског сабора или Патријарха.

Постојала је само једна могућност: ослонити се на искуство наших колега, на сопствену интуицију, на наше професионално око које примећује и најмање удубљења на терену, на чуда археолошке методологије и на труд младих копача. Колико сам им захвалан, овим момцима! Прве сам пронашао, 2001. године, на мрежи ФидоНет. Радо ћу их навести, школарце и студенте тог времена: Александар Фишченко, Иван Иванов, Александар Тумаркин, Матвеј Хорошенков, Сергеј Аристов, Алексеј Сурајев. Љоша Сурајев ме је једноставно задивио својим радом и упорношћу: момак инвалид од рођења, а ипак је копао заједно са свима осталима.

године, људи из труста Мосзеленхоз су радили. Тада су се истакле „таџикистанске специјалне снаге“ – тим Таџика који су радили као луди. 2005. године, копали су млади момци из Молдавије. Дакле, многи, многи наши бивши сународници допринели су стварању овог руског споменика…

Заједно смо пронашли све траншеје – оне приказане на мапи ФСБ-а и оне које нису правилно приказане, укључујући и оне који се протежу изван ограде депоније. И не само да смо их пронашли, већ смо и одредили ширину и дужину сваког од њих. То је захтевало копање око 250 пробних јама. На једном месту (посебно за оне који су сумњали у то), ископали су пробну јаму и јасно су показали кости десне руке које леже близу зида јарка, на дубини од 1,9 метара, и расуте истрошене чауре. Овај јарак је био заиста посебан: откривен је испод темеља од цигле, за који се раније сматрало да је или остатак штале на имању Дрожино, или касарна у чијем су подруму били смештени осуђени на смрт. Испоставило се да овде није било штале, а није било ни подрума. Јарак за егзекуције је једноставно камуфлиран изградњом касарне тачно на његовом врху. Можда су тамо држали затворенике, можда су их тамо погубили, или су можда тамо били затворени неки официри тајне службе – непознато је. Али судећи по темељу од цигле, изграђен је 1940-их, не раније, и ограђен је армиранобетонским стубовима 1950-их.

Још један јарак, ископан у природној удубини или јарузи, такође је пажљиво и мукотрпно камуфлиран: прекривен је слојем смећа дебелим један метар, укључујући разноврсни индустријски и кућни отпад из 1940-их до 1960-их: стаклене флаше и бочице, порцеланске тегле и боце, гвоздене чиније и шерпе, гумене ципеле, филмске касете, пластични отпад, итд. Неколико траншеја у југозападном делу полигона није било баш скривено, већ полупокривено, чак донекле улепшано: стабла јабука су била засађена дуж ивица. Судећи по старости дрвећа, датирала су из касних 1930-их или раних 1940-их.

Оно што ме је највише погодило: средином 1950-их, када је полигон престао да се користи по својој намени, део је дат НКВД-овцима за викендице. Није их било много, можда 12-15. Нису биле изграђене директно на траншејама, већ у низу, на два или три метра размака. Ове летње кућице нису уклоњене све до 2003-2004. Један посебно тврдоглави власник гараже издржао је до краја 2005.

Оно што нас је све погодило током тих година рада била је језива, загушљива атмосфера. Често сам се осећао физички лоше – било од мочварних испарења у овој низији, било од „даха“ депрезије (страшне пошасти која је прожимала цело место), било од смртоносног запаха који је извирао из десетина хиљада закопаних тела… Сваког дана сам морао да се натерам да се вратим на место и наставим да радим.

Шта је крајњи резултат? Пронађено је четрнаест траншеја. Једна од њих није приказан на мапи ФСБ-а (остале нису приказани баш прецизно), а шест нису очитали геофизичари. Просечна ширина јарка је 5,5 метара (у распону од 4,7 до 6,5 метара на различитим местима), укупна дужина свих јарака је 900 метара, а укупна површина сахрањивања је приближно 5.000 квадратних метара. Лако је израчунати: константним темпом (150 тела на 12 квадратних метара), овде је сахрањено најмање 60.000 људи.

Шта је следеће? Стрелиште Бутово је дуго било место богослужења, али како можемо учинити ово место достојним, претворити га у прави споменик? Уклањање смећа, чишћење корова, обнављање храстових алеја имања (храстови стари 150 година су остали) – то се подразумева. Али шта је са траншејама? За почетак, одмах након завршетка ископавања, обележили смо их клиновима и конопцима. На неким местима, отац Кирил је успео да подигне чврсту ограду – стубове са гвозденим ланцима. Али после размишљања, отац Кирил, главни архитекта Леспројекта Људмила Калинина, и ја смо једногласно одлучили: подићи јарке изнад земље и изградити видљиве насипе преко њих, попут „дугих хумки“, са погодним прилазима. Када је овај пројекат коначно одобрен, и када смо пронашли последњи „реп“ једног јарка иза ограде депоније (то је већ било у јесен 2005. године), сви ископи и уређење пејзажа су завршени за само месец и по дана. Нисам могао да верујем својим очима. Свих ових година нисам се ни усуђивао да се надам таквој трансформацији. Не знам шта се десило са одводњавањем подземних вода (пројекат одводњавања и његова поставка су такође завршени), али изглед депоније се променио до непрепознатљивости. Ах, немам више фотографија из 2001-2002; све осим једне су ушле у извештај о ископавањима. Могу вам показати шта је урађено у септембру-октобру 2005; процените сами, или још боље, идите и видите. По мом мишљењу, све је испало прилично добро.

Али… питања и даље остају. Шта се налазило у шуми, северно и западно од депоније? Нико не зна. И да ли се неко од бивших на власти покајао за оно што је урадио? Нисам чуо ништа слично…

https://zhurnal.lib.ru/f/frolow_m_w/butovo.shtml

ПРИРЕДИО ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

Чланак ШЕЗДЕСЕТ ХИЉАДА ПОБИЈЕНИХ У ИМЕ „СРЕЋНИЈЕ БУДУЋНОСТИ“: ТРИЛОГИЈА О БУТОВСКОМ ПОЛИГОНУ се појављује прво на ИСКРА.

Милош Ковић: Оријентири за српску спољну политику

Marko Plecic — Tue, 09 Jun 2026 17:57:12 +0000

Српска спољна политика може да се дефинише кроз своје, историјским искуством уобличене, циљеве и методе. Они су се мењали током дугих векова, обележених стварањем и нестанком српских држава, сеобама и променама националног идентитета, као и животом у туђим државама и царствима.

Најважнији циљеви и методи српске спољне политике остали су, међутим, зачуђујуће трајни, све до данашњег дана. Кључни циљеви стају у три речи: очување, ослобођење и уједињење. У њиховом остварењу коришћени су различити методи, али су основни остали: пажљиво проучавање политике Великих сила и суседних народа, изградња националне сагласности, стварање дипломатске мреже, војно-безбедносних и привредних услова за спољнополитичко деловање.

Ови циљеви и методи односе се на свеукупни српски народ и све српске земље. Укорењени су у средњем веку, да би од краја 18. и почетка 19. века, са обновом српских држава у Србији и Црној Гори, добили јасније облике. Срби су сматрали да су 1918. године, са стварањем југословенске државе, те циљеве постигли. У другој Југославији, под Титовом диктатуром, са развлашћивањем и поделом Срба на посебне федералне републике и покрајине, идеали очувања и уједињења постепено су напуштани, док је појму ослобођења промењено значење. После разбијања југословенске државе, Срби су се вратили у стање распарчаности из 19. и раног 20. века.

Србија и Црна Гора, слободне српске земље, у 19. веку биле су средишта ове традиције. Спољна политика Црне Горе, међутим, данас нема додирних тачака са традиционалним циљевима српске спољне политике. Срби су се, ипак, вратили у њене институције.

Дугорочна, рововска идентитетска борба у Црној Гори у будућности би могла да доведе до њеног повратка својој традицијској припадности. Унутар њеног становништва тај процес је одавно започео (од 1,78 одсто оних који су се изјаснили као Срби на попису 1948. године, до 32,93 одсто на попису 2023), што је доказ да конверзија и замена националних идентитета није бесповратна.

Искуство геноцида

Кључна новина је појава Републике Српске као једног од средишта српске спољне политике. Босна је престала да то буде још у време пропасти средњовековне босанске државе, за коју извори онога доба тврде да је била, уз сву своју верску сложеност, етнички српска држава; Херцеговина је вековима остала део државе Немањића.

У новом веку Босна и Херцеговина биле су средишња подручја српске Пећке патријаршије и, у 19. веку, жаришта устанака. И у Аустро-Угарској и у Југославији биле су делови већих држава. Данас, међутим, по први пут у новом веку, већ дуже од три деценије, на простору западно од Дрине постоји српска државна структура која, уз сву ограниченост њеног суверенитета унутар уставног поретка Босне и Херцеговине има своју, јасно дефинисану, унутрашњу и спољну политику.

О спољној политици Републике Српске у последње време се, због поправљања њених односа са САД, уз очување стратешког ослонца на Русију, много пише и говори. Колико је она у сагласју са традиционалним циљевима и методима српске спољне политике?

Први и основни циљ свих српских напора, који се могу назвати политичким, јесте – очување. Реч је, пре свега, о очувању Завета – специфичних предања, моралних начела наслеђених из средњег века, у новије време названих светосављем, чији је носилац и главни чувар Српска православна црква. Од доба Светог Саве и Светог Симеона Срби своју историју виде као моралну приповест о борби за очување „праве вере“, како се говорило у средњем веку, „Православног Хришћанства српског стила и искуства, израженог у богоугодним личностима, првенствено у Светом Сави Немањином“, како је светосавље дефинисао Свети Владика Николај.

Светосавски завет, као опредељење Светог Саве за Небеско Царство, потврђен је Косовским заветом, опредељењем Светог кнеза Лазара и његових војника „великих и малих“, како пишу савременици Косовске битке и певају народни гуслари, за Небеско Царство. Одустајање и одступање од Завета водили су у исламизацију, католичење, у утапање у помодним идеологијама, ка напуштању српског идентитета.

На ово духовно језгро, успостављено пре осам векова, у потоњим столећима додавани су нови слојеви, нарочито од почетка секуларизације српске културе у 18. веку. Тако је настало специфично српско културно наслеђе, дефинисано, уз веру, српским језиком, српским писмом и осталим чиниоцима предања које су Срби чували упркос свим искушењима која им је донела бурна историја.

Управо у Босни и Херцеговини, у 19. и нарочито 20. веку, српска култура богаћена је слојевима који нису били искључиво православног карактера – довољно је сетити се дела Иве Андрића, Меше Селимовића, Скендера Куленовића и других писаца.

Изворно, заветно, светосавско предање у добу Титове Југославије биће увелико напуштано, да би му се данас Срби све више враћали.

Појам очувања не односи се само на духовне, културне вредности и предања. Реч је и о очувању биолошке супстанце, о одбрани од егзистенцијалне угрожености, од геноцида коме су Срби били изложени најмање три пута у 20. веку – у два светска рата и у ратовима у којима је Југославија разбијена, а Срби изнова распарчани и затирани.

Први и основни циљ свих српских напора, који се могу назвати политичким, јесте – очување. Реч је, пре свега, о очувању Завета

Можда нигде у Српству свест о потреби очувања није толико изражена као у Републици Српској. Један од главних узрока јесте и чињеница да је управо ту српски народ упорно подвргаван геноциду. Зато ту има понајмање илузија о југословенству и сличним идеолошким конструктима. Традицијске вредности овде су врло дубоко укорењене. Чак и у добу социјализма, велики део младих богослова, свештенства и епископата СПЦ долазио је управо из Босне и Херцеговине.

И данашња идентитетска политика Републике Српске заснива се понајвише на светосавским, традицијским вредностима, при чему се не заборавља ни на модерно, андрићевско, селимовићевско наслеђе. О томе понајбоље сведоче дела и пројекти светски познатог редитеља Емира Кустурице.

Таква културна оријентација управљачких елита у сагласности је са вредносним системом најширих слојева, што омогућава постизање значајног друштвеног консензуса. Упркос огорченој унутрашњој страначкој борби, у базичним идентитетским питањима постоји суштинска сагласност.

У Другом светском рату у Босни, суоченој са Јасеновцем и Старим Бродом, чак ни поделе између четника и партизана нису биле тако огорчене и одсудне како је било у Србији и Црној Гори, па и у Херцеговини. Та дубинска слога видела се и у време Одбрамбено-отаџбинског рата.

Тежња ка слободи

Слобода и ослобођење нису мање важни од очувања. Од првих помена српских архоната, или кнежева у историјским изворима раног средњег века, видљива је њихова тежња да сами доносе своје одлуке. Пружали су, зато, отпор и Византији и Бугарској, двема балканским силама тога доба. Та тежња сасвим је уобличена са стварањем самосталне српске државе и цркве у добу Стефана Немање, Светог Саве и Стефана Првовенчаног.

Све до данас, Срби ће слободу изједначавати са духовном и политичком сувереношћу – са независношћу, самосталношћу, аутокефалношћу, аутономијом.

Дуга и снажна историјска предања, сећања на Немањиће, Кнеза Лазара и све што је после њих уследило, нарочито на светост, на устанке и страдања, подстицали су жеђ за слободом. У тој појачаној самосвести и последичној непокорности требало би тражити узроке сталних сукоба Срба са Великим силама које су вековима марширале овим просторима, од Османског царства, преко Хабзбуршке монархије, Трећег Рајха до НАТО пакта.

У Републици Српској ова тежња ка слободи, схваћеној као право на суверено доношење одлука о сопственој судбини јасно је видљива, од почетка Одбрамбено-отаџбинског рата до данас. У тој борби, која се сада води правним и дипломатским средствима, Српска показује изузетну упорност. У реторици њених политичких елита истичу се одбијање страног туторства и колонијалне управе, као и позивање на демократско право једног народа да сам одлучује о својој судбини.

Чести су и позиви осталим народима у Босни и Херцеговини на заједнички отпор. Са тих страна одзива готово да нема. Ове разлике нису засноване само на тренутним интересима, него и на дубоко укорењеним, различитим историјским традицијама.

Уједињење је услов очувања и слободе. Од раног средњег века, Босна и Херцеговина налазиле су се у средишту српских земаља, које су се протезале од Јадрана до Саве, Дунава и Тимока; река Дрина била је њихова кичма. Босна и Херцеговина вековима су улазиле у састав првих српских држава.

Од 11. и 12. века, утицај Угарске одвајаће Босну, али не и Херцеговину, од осталих српских земаља. Ипак, српско порекло и језик становништва, као и присуство Српске православне цркве, упркос верској хетерогености, и тада су сведочили о духовној припадности ових простора.

Пећка патријаршија је, под османском влашћу, обједињавала земље од Загреба до Софије и од Сент Андреје до Охрида. Зато су, када буду обновљене српске државе Црна Гора и Србија, њихови национални програми били сажимани не само у речи „ослобођење“, него и „уједињење“.

Потискивање Срба и њихове цркве са запада, из Далмације, Крајине, Босне и Херцеговине убрзано је у 19. веку, да би у 20. столећу, упркос покушајима југословенске интеграције, прерасло у геноцид, који је најтеже погодио управо Србе у Босни и Херцеговини.

Република Српска настала је на идеји очувања јединства са осталим српским земљама, макар и у саставу југословенске државе. Од 1992. године, то је био њен главни ратни циљ. Када је уништена Република Српска Крајина, и када је Република Српска силом одвојена од Србије и Црне Горе, она се ипак изборила, Дејтонским уговором, за посебне везе са Србијом.

У осталим српским земљама идеја уједињења српског народа готово да се не помиње. У Српској о томе се говори често и слободно и то у најутицајнијим државним медијима. Искуство геноцида појачава свест о томе да је уједињење услов самоодбране и преживљавања.

Прагматичан приступ

Остварење циљева српске спољне политике одувек је зависило од односа Срба са великим државама, какве су у време Немањића биле Византија, Угарска, Венеција.

Од краја 15. века, Срби живе и опстају у систему Великих сила. У потоњим вековима, носилац српске спољне политике, са њена три основна идеала, била је српска Пећка патријаршија. Она је у име српског народа ступала у додир и преговарала са Великим силама – Русијом, Аустријом, Венецијом, Римском куријом. Са обновом српских држава у позном 18. и у 19. веку, њихове дипломатске службе училе су се вештини прилагођавања српских путева, али не и српских циљева, интересима и политици Великих сила.

У исто време, требало је упознати суседне народе. Са доласком Османлија, од 14. века, балканском етничком мозаику придодата је и верска хетерогеност. Познавање суседа, њихових потреба и интереса, постало је важан услов за остварење сваког спољнополитичког циља.

Од почетка стратешки ослоњена на Русију, у срдачним односима са Кином, Српска је упорно настојала да поправи односе са САД. То се, како се види из смене Кристијана Шмита, догодило. Главна претња сада долази из ЕУ, али се и тој хетерогеној државној структури трага за пријатељима.

Нова позиција Српске резултат је стварања мултиполарног света, доласка администрације Доналда Трампа на власт и одређеног приближавања између Великих сила – Русије, САД и Кине. У исто време, на тлу Српске, како је показао „случај Шмит“, одиграва се одмеравање снага између САД и ЕУ.

Прагматично отопљавање односа Бањалуке са Загребом последица је непомирљивог става Сарајева; ипак, чини се да у Српској нема много илузија о дугорочним плановима Загреба. Спољна политика Бањалуке, ма како била успешна, дугорочно неће моћи да се одржи без подршке Београда. Није само Србија основни гарант безбедности Српске; у Београду мора да се понавља да је стабилна и јака Српска услов безбедности Србије.

Упркос унутрашњим поделама, видљивим на изборима, у Српској постоји значајан консензус у стратешким питањима очувања, ослобођења и уједињења. Како смо већ приметили, то је последица свести о геноциду, о томе да за Српску политичка вештина није средство за пројектовање моћи, него услов голог опстанка, не само државе, него и народа. Консензус, који је дубоко укорењен, мора се ипак пажљиво чувати, кроз медије, школски систем и неговање културе дијалога.

Република Српска, како се види, гради своје дипломатске, безбедносне и привредне институције, у оној мери колико то омогућава њен уставни положај у саставу Босне и Херцеговине.

Спољна политика Бањалуке, ма како била успешна, дугорочно неће моћи да се одржи без подршке Београда

Државним структурама мора да припадне кључна улога у неговању националне културе и привредне самоодрживости. О изградњи безбедносних и дипломатских установа требало би да пишу и говоре упућенији и позванији од потписника ових редова.

Од ових институција зависиће дугорочна издржљивост и спремност Републике Српске за остварење својих циљева. Они би требало да буду јасно дефинисани, бар унутар бањалучких политичких елита.

Како се показало, Велике силе умеју да цене отвореност, недвосмисленост и предвидивост. На такав начин требало би да се разговара и са представницима суседних народа. Морају се, упркос свему, тражити тачке сусрета, разумевања и сарадње. Историјско искуство и трезвеност у проценама остаће главни ресурси српске спољне политике.

Излагање Милоша Ковића на трибини одржаној 27. маја у Прес-центру УНС, у организацији портала „Све о Српској“ и „Факти“, уз подршку Представништва РС у Србији

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: Све о Српској

Насловна фотографија: Прес центар УНС

Чланак Милош Ковић: Оријентири за српску спољну политику се појављује прво на ИСКРА.

Душан Пророковић: Дан мрмота на Косову

Marko Plecic — Tue, 09 Jun 2026 17:54:16 +0000

Од изласка мрмота из хибернације у Пенсилванији направили су туристичку атракцију. Некада су пољопривредници заиста и веровали у ову традицију и према понашању глодара процењивали какве ће бити временске прилике током преласка из зиме у пролеће.

У пракси се, међутим, сваке године понављало једно те исто, без икакве конкретне користи и без неког посебног смисла. Тако је одредница „дан мрмота“ постала синоним за непрестано „кретање истом кружницом“ и „понављање претходно проживљеног“.

Из „круга“ се тешко излази, осим радикалним променама, а настављање процеса пре свега је знак трајања кризе и опасног самозаваравања о стабилности и континуалности.

У том контексту дешавања у политичком животу на Косову и Метохији подсећају на дан мрмота.

Трећи избори у две године

Током 2025. године парламентарни избори одржани су два пута, у фебруару и децембру, а сада следе и трећи узастопни. Након фебруарског гласања 2025. године није постојала јасна парламентарна већина, па се још и могло говорити о неопходности организовања „новог круга“, али то образложење није адекватно када се говори о текућим околностима.

Са становишта албанских интереса и стабилности институција у Приштини, сукоб између Аљбина Куртија и Вјосе Османи поптпуно је беспотребан и нови избори неће донети решење. Ако нови избори не доносе решење, зашто се онда расписују?

Понављање једног те истог у Приштини одиграва се због стратешког промашаја у процени, па се сада наставља „кретање истом кружницом“. На стратешки промашај свакако су утицали и спонзори једностраног проглашења албанске независности на Косову и Метохији, но то не релативизује одговорност албанских политича.

Погрешна претпоставка

Елем, процена како ће пре или касније Београд подлећи притисцима и пристати на сва условљавања није заснована на реалним показатељима. Са стране Београда било је уступака, било је такође и грешака, лутања и недоречености, делом је и такав приступ охрабривао Приштину и разне западне изасланике, међутим – подразумевајуће „црвене линије“ у преговарачком процесу апсолутно су јасне.

Мада „померане“ неколико пута и „прекрајане“ сходно текућим околностима у разним етапама, ове „црвене линије“ ипак се односе на могућност легитимизације статуса албанске државолике творевине у међународним односима.

О даљој легализацији тог статуса, што се српских интереса тиче, не може бити никаквог говора. И то представља константу, како у спољнополитичком наступу Србије, тако и у унутрашњој српској политици. Просто, међу Србима нема спремности за промену приступа, то се лако примећује у истраживањима јавног мњења и полемикама које се непрестано воде, што последично утиче и на политичке одлуке. За договор између Београда и Приштине нужан је компромис, упркос томе што ова фраза делује потрошено и након две деценије испразно, једноставно је тако.

Може ли се Србија – натерати

Истовремено, главни ток албанских стремљења, а на чему посебно инсистира Аљбин Курти, усмерен је према процени да се приступ Београда може променити и да се Србија не нешто мора натерати. На такав начин, заправо, међу Србима је само учвршћиван досадашњи приступ, а Србија је приморана на преиспитивање досадашњих потеза, што се можда не види довољно, али на шта указује читав низ детаља. Због тога смо у овом тренутку не само далеко од било каквог компромиса, него се већ постепено уоквирава став како никаквог компромиса уопште не може бити. Шта након уоквиравања таквог става?

Наравно, када се разматра даље одвијање процеса постоји неколико фаза, градацијски поређаних, али све оне упућују на радикализацију и повећавање конфликтног потенцијала. Коме то иде у прилог?

На Косову и Метохији, пре свега када је реч о најбројнијим Албанцима, уочавају се трендови који указују на дубоку и системску кризу. То су и депопулација и масовне миграције становништва, епидемијски раширен осећај бесперспективности, социјално раслојавање на узак слој супербогатих и широке кругове оних који једва састављају крај са крајем, економска неодрживост постављене структуре, питање енергетске безбедности које се полако отвара у склопу зелене агенде.

Страни утицаји се дрмају

На све то надовезује се и прича о опасном самозаваравању кључног дела политичке елите о стабилности и континуалности. У турбулентном међународном окружењу дословно више ништа није стабилно, а трансформација структуре светског политичког система указује да присуствујемо дисконтинуитету поретка који је трајао претходних деценија. „Понављање претходно проживљеног“ не нуди решење, непрестано организовање избора није смислен излаз.

Није смислен излаз ни за саме Албанце, али није ни решење за Србију. Јер, ако се овако настави, пре или касније завршиће се са непријатном радикализацијом и дараматичним повећавањем конфликтног потенцијала. А да при томе, нити један од неповољних трендова неће бити преоријентисан.

Често претерано самокритични и непопустљиви у полемикама, фокусирани на „велике теме“ и још већа очекивања од њихове актуализације, успут и оптерећени одјецима и отисцима разних прсихолошких и пропагандних операција пласираних претходних деценија са циљем тоталне демотивације јавног мњења, у београдској политичкој чаршији недовољно се прате процеси унутар албанског корпуса на Косову и Метохији.
Ово је дијаметрално супротно перцепцији из Приштине, па је и тамошњој политичкој чаршији тешко да поверује у овакву констатацију. За тамошњу политичку чаршију беспредметно је и да се помиње појам компромиса, камоли да се разговара шта он може подразумевати.
Но, „дан мрмота“ који ће трајати ипак може одредити укупно и коначно опредељење према питању постизања компромиса, а са тим и детерминисати последице које ће уследити. И за такво опредељење и те последице одговорност неће бити у Београду.

(Спутњик, 07.06.2026)

Чланак Душан Пророковић: Дан мрмота на Косову се појављује прво на ИСКРА.

Георгије Зотов: ЂЕ РЕЧЕ ЈЕРМЕНИЈА…

Marko Plecic — Tue, 09 Jun 2026 14:37:19 +0000

Па, шта да кажем? Пре свега, мени лично се не свиђа идеја Евроазијског економског савеза. Ево, ми јуримо за државама са три милиона становника и кажемо: „Молимо вас, придружите нам се! Купићемо сву вашу робу, моћи ћете да дођете овде са својим националним пасошем, биће вам лакше да нађете посао, продаваћемо вам гас више него три пута јефтиније (са минусом за наш народ), а нафту можете добити готово за бесцење.“

Већ дуго гледам на ово са чуђењем. Нема никакве користи од ове дивне сарадње, само губици. Нема ни много људи који су спремни да се придруже – погледајте, чак ни сиромашни Узбекистан и Таџикистан се не поломише да се придруже Евроазијском савезу. До чиновника то једноставно не допире – ово не би требало да буде нешто наметнуто, већ ПРИВИЛЕГИЈА. Никога не треба силом увлачити. Зар код нас нема коме да се дели гас, практично бесплатно? Изгледа да нема. И зато нико не осећа се то чланство мора заслужити. Нема праве пропаганде, нема објашњења користи.

Само; молим вас, придружите нам се, драги моји, даћемо вам гомилу новца.

У таквом контексту, Европска унија је елитни клуб. Она има озбиљне проблеме са илегалном имиграцијом, са економијом и криминалом. Али она седи ту, лењо одбацујући оне који желе да се придруже. Неки, попут Турске, чекају у реду већ 40 година. Сви скачу около и мољакају. А она љубазно посматра, ретко одобравајући. Хрватска се придружила ЕУ 2013. године. Од тада нису никога примили. Али постоји ред, сви напрегнуто буље и умиљавају се.

Они имају добро осмишљен имиџ. Сви желе да им се придруже. Не јуре никога; чак кажу: одјебите са предлозима.

А код нас – не. Зато се сагласе с нама око ЕЕС, а онда одмах беже ако их ЕУ позове. Не, нису их чак ни позвали да се придруже. Наговестили су да можда, некад… и то је довољно.

Наша политика са ЕЕС је у корену погрешна. Али немају намеру да је мењају. Дакле, имамо оно што имамо.

Што се тиче Пашињанових резултата, рекао сам пре два дана да се бринете без разлога. Пребројаће како треба. У том смислу, смешно је гледати како лојалисти негодују – али ово је варање! Анкете су показивале 30%, а овде је 50%! Натерали су војнике да гласају! Ухапсили су стотине чланова опозиције на дан избора! Прогласили су победу владе кад су пребројали само 8%! 30.000 становника Карабаха није пуштено на бирачка места!

Ма хајде. Као, у некој другој земљи, наравно, избори су најпоштенији, и сва опозиција се толерише, и нема никаквог варања. Знате то? Па, шта је онда толико изненађујуће? А код Пашињана знају како се броји у бирачким комисијама; томе су их у школи учили.

Имам доброг белоруског пријатеља који већ дуго живи у Јерменији. И он је управо предвидео да ће Пашињан добити 50%. Он је добро упућен у ту тему, тако да немам разлога да му не верујем. На крају крајева, истина је да је под Пашињаном свакодневни живот постао бољи него под „карабашким кланом“. И услови за бизнис су много бољи. Али наравно, нико се не досећа да трговина са Русијом чини 40% укупне трговине Јерменије, плус реекспорт гомиле роба, плус скоро милион туриста из Русије годишње, плус 3,9 милијарди долара годишњих трансфера из Русије у Јерменију од физичких лица. И кад би се све то уклонило, живот би им био много веселији.

Људи који се код нас баве пропагандом и међународним пословима 25 година научили су само да блокирају јерменске кајсије. А кад то не успе, не знају шта да раде. А, тачно! Да блокирамо још и пастрмку. И тада ће сви капитулирати.

Добро се сећам совјетског вица о водоинсталатеру који је победио на такмичењу дисидената својом фразом:

„Хеј, па овде не треба заменити славину, већ цео систем.“

(Телеграм канал Г. Зотова; превео Ж. Никчевић)

Чланак Георгије Зотов: ЂЕ РЕЧЕ ЈЕРМЕНИЈА… се појављује прво на ИСКРА.

Коља Бесаровић: Ко ће заменити Шмита у БиХ?

Дарко Митровић — Tue, 09 Jun 2026 08:31:09 +0000

фото: Снимак екрана/Јутјуб/Atlantin Council

Oдлaзeћи „гaулajтeр“ Кристиjaн Шмит je у интeрвjуу дaтoм нeмaчкoм листу „Aугсбургeр Aлгeмајнe“ признao дa je Aмeрикa вршилa нa њeгa притисaк дa сe пoвучe. А Вашингтон би могао стајати и иза именовања Шмитовог наследника, једног италијанског дипломате

Нaрoднa скупштинa Рeпубликe Српскe усвojилa je Дeклaрaциjу у кojoj сe трaжи дa будe oкoнчaнa функциja висoкoг прeдстaвникa у БиХ и зaтвoрeнa кaнцeлaриja OХР-a у нeкaдaшњoj цeнтрaлнoj jугoслoвeнскoj рeпублици. У oвoм дoкумeнту, у кojи су ушли и aмaндмaни прeдлoжeни oд oпoзициoних пaртиja СДС-a и ПДП-a, истичe се „дa Кристиjaн Шмит нe прeдстaвљa мeђунaрoдну зajeдницу и нeмa прaвo ни дa врши функциje из нaдлeжнoсти дoмaћих oргaнa“, тe у склaду сa тим зaхтeвa „oд Сaвeтa бeзбeднoсти УН дa хитнo усвojи рeзoлуциjу кojoм сe oкoнчaвa функциja висoкoг прeдстaвникa и зaтвaрa OХР у Бoсни и Хeрцeгoвини“.

Нaрoднa скупштинa РС, тaкoђe, у дeклaрaциjи пoдсeћa „дa je дoсaдaшњe дeлoвaњe OХР-a, a нaрoчитo прeкo тaкoзвaних бoнских oвлaшћeњa и нaмeтaњa oдлукa супрoтнo дeмoкрaтскoj вoљи нaрoдa у БиХ, прoдубилo пoдeлe и нaрушилo пoвeрeњe мeђу кoнститутивним нaрoдимa“, збoг чeгa трaжи „пoтпуни прeстaнaк прaксe нaмeтaњa oдлукa, дoнoшeњa зaкoнa и вршeњa билo кaквих извршних или зaкoнoдaвних функциja oд нeизaбрaних стрaних прeдстaвникa“, кao и „пунo врaћaњe свих нaдлeжнoсти дoмaћим институциjaмa у склaду сa Дejтoнским спoрaзумoм“.

Истиче време

Нajвиши зaкoнoдaвни oргaн првe српскe држaвe зaпaднo oд Дринe истичe дa je „тoкoм примeнe Aнeксa 10 Дejтoнскoг мирoвнoг угoвoрa дoшлo дo кршeњa њeгoвих oдрeдби (‘нeтрaжeњeм пристaнкa угoвoрницa у пoступку имeнoвaњa висoкoг прeдстaвникa, кao и вaнугoвoрним и прoтивпрaвним прoширивaњeм њeгoвих oвлaшћeњa путeм тaкoзвaних бoнских oвлaшћeњa’)“, пa у склaду сa тим „зaхтeвa oд свих угoвoрницa дa хитнo oтклoнe пoслeдицe прaвнo ништaвних aкaтa нaстaлих из њихoвe упoтрeбe“.

У Бaњaлуци су свeсни дa збoг трeнутнoг oднoсa снaгa мeђу вeликим силaмa у Сaвeту бeзбeдности УН, зaхтeв Нaрoднe скупштинe РС зa хитнo гaшeњe функциje висoкoг прeдстaвникa и зaтвaрaње кaнцeлaриje OХР-a тeшкo мoжe дoбити „зeлeнo свeтлo“ нa Ист Ривeру.

Збoг тoгa je у сaдржaj усвojeнoг дoкумeнтa ушao и рeaлистичниjи дeo у кoмe сe пoручуje дa „свaкo eвeнтуaлнo мeђунaрoднo присуствo у БиХ мoжe имaти искључивo сaвeтoдaвну и кooрдинaциoну улoгу, бeз мoгућнoсти нaмeтaњa oдлукa, a кoнaчни циљ jeстe пoтпуни прeстaнaк прoтeктoрских мeхaнизaмa и пoтпунo прeузимaњe пунe oдгoвoрнoсти дeмoкрaтски изaбрaних прeдстaвникa и дoмaћих институциja упрaвљaњa“.

Чињeницa je дa oд стaлних члaнoвa Сaвeтa бeзбeднoсти УН сaмo Рускa Фeдeрaциja изричитo пoдржaвa стaвoвe Српскe o пoтрeби хитнoг oдлaскa висoкoг прeдстaвникa и њeгoвe нeдejтoнскe кaнцeлaриje OХР-a из БиХ, мaдa нe трeбa искључити мoгућнoст дa тaкaв стaв зaузмe и другa силa сa Истoкa – Нaрoднa Рeпубликa Кинa.

Tрaмпoвa aдминистрaциja смaтрa дa истичe врeмe мeђунaрoднe упрaве нaд Бoснoм и Хeрцeгoвинoм, aли жeли дa нaрeдни висoки прeдстaвник сa oгрaничeним oвлaштeњимa искoристи мaндaт зa прeбaцивaњe нaдлeжнoсти нa дoмaћe институциje. Зa рaзлику oд Вaшингтoнa, Eврoпљaни, кoje у Сaвeту бeзбeднoсти УН кao стaлнe члaницa зaступajу Фрaнцускa и Вeликa Бритaниja нe криjу дa жeлe дa „гувeрнeр Бoснe“ зaдржи дoсaдaшњa бoнскa oвлaшћeњa, кoja нeки нaзивajу „цaрским“, кaкo би „мeђунaрoднa зajeдницa зaдржaлa кoнтрoлу нaд хрoничним бoлeсникoм сa Бaлкaнa“.

Oни су дoдушe спрeмни дa мaндaт Шмитoвoг нaслeдникa будe oгрaничeн нa двe гoдинe jeр сe нaдajу дa ћe нaкoн тoгa услeдити пoврaтaк кaндидaтa дeмoкрaтa у Бeлу кућу, a сaмим тим и врaћaњe „стaрoг курсa“ уjeдињeнoг Зaпaдa у БиХ.

Шмитов наследник

Итaлиja je звaничнo прeдлoжилa Сaвeту зa спрoвoђeњe мирa у БиХ свoгa диплoмaту Aнтoнијa Зaнaрдиja Лaндиja зa нoвoг висoкoг прeдстaвникa у дejтoнскoj твoрeвини уз oбрaзлoжeњe дa oн „oдрaжaвa пoсвeћeнoст Итaлиje eврoaтлaнтским интeгрaциjaмa БиХ и цeлoг рeгиoнa“.

Лaнди – кojи je тoкoм кaриjeрe биo и aмбaсaдoр у нeкaдaшњoj СЦГ и Рускoj Фeдeрaциjи – je, прeмa тврдњaмa дoбрo oбaвeштeних извoрa, зaпрaвo кaндидaт СAД, збoг чeгa je вeрoвaтнo Фрaнцускa нa сaстaнку министaрa спoљних пoслoвa EУ нeвoљнo oдустaлa oд свoг прeтeндeнтa нa oву функциjу (кoгa je пoдржaваo и Бeрлин) и прихвaтилa дa сa oстaлим члaницaмa брисeлскe пoрoдицe пoдржи Итaлиjaнa.

У Бaњaлуци су сa oпрeзoм дoчeкaли вeст o кaндидaтури Лaндиja зa Шмитoвoг нaслeдникa, при чeму je зa РС, кaкo je нaглaсиo лидeр СНСД Mилoрaд Дoдик, oд имeнa нoвoг висoкoг прeдстaвникa вaжниje кaквe ћe oн пoтeзe вући. „Нe интeрeсуje нaс кoпиja Шмитa, a ни њeгoвих прeтхoдникa. Oн трeбa дa имa oгрaничeн мaндaт, a кaд му, зa гoдину дaнa, мaндaт истeкнe трeбa дa сe укинe и функциja висoкoг прeдстaвникa. Кoристeћи свoja oвлaшћeњa нoви висoки прeдстaвник трeбa из прaвнoг прoмeтa дa eлиминишe свe aнтиустaвнe и aнтидejтoнскe eлeмeнтe кoje су њeгoви прeтхoдници дoнeли. Висoки прeдстaвник трeбa дa будe пoтврђeн у Сaвeту бeзбeднoсти УН и вeруjeм дa ћe сe тo дeсити“, кaзao je Дoдик.

Oдлaзeћи „гaулajтeр“ Кристиjaн Шмит je у интeрвjуу дaтoм нeмaчкoм листу Aугсбургeр Aлгeмајнe признao дa je Aмeрикa вршилa нa њeгa притисaк дa сe пoвучe, штo je – кaкo je истaкao – учиниo „дa би зaштитиo функциjу и aутoритeт висoкoг прeдстaвникa“.

Бaвaрски пoлитичaр je пoтврдиo дa му je „Mилoрaд Дoдик биo глaвни прoтивник у БиХ“. Пoмeнуo je дa гa je Дoдик, у присуству Сeргeja Лaврoвa, „нaзваo гaулajтeрoм“, кao и дa му je „прeкo jeднoг свoг министрa пoслao СС кaцигу кao уврeду“.

Maдa бaвaрски пoлитичaр ускoрo зaвршaвa свoj скoрo пeтoгoдишњи бoрaвaк у БиХ нe трeбa искључити мoгућнoст дa ћe сличнo прeтхoднику Вaлeнтину Инцку – кojи je нa истeку мaндaтa „дoпуниo“ Кривични зaкoн БиХ oдрeдбaмa o зaбрaни и кaжњaвaњу нeгирaњa гeнoцидa – нa oпрoштajу, у склaду сa сугeстиjaмa дoбиjeним из Брисeлa, Бeрлинa или Лoндoнa – нa oпрoштajу зaдaти зaвршни удaрaц Српскoj „пуштaњeм у прoмeт“ дeкрeтa o држaвнoj имoвини БиХ.

Ко ће на чело Српске?

Влaдajућa кoaлициja у РС усвojилa je спoрaзум кojим сe прeдвиђa дa члaницe oвoг „блoкa“ имajу зajeдничкe кaндидaтe зa прeдсeдникa Српскe и члaнa Прeдсeдништвa БиХ нa oпштим избoримa у oктoбру. Maдa joш ниje oбeлoдaњeнo кo ћe тo бити, чини сe дa ћe Синишa Кaрaн бити „пoтрoшeн“ у тeкућeм крaткoм мaндaту oбaвљaњa дужнoсти прeдсeдникa РС, дoк Жeљкa Цвиjaнoвић нe скривa aмбициje дa – пoдржaнa oд Aмeрикaнaцa и зaгoвoрникa „вaшингтoнскoг путa“, мeђу кoje спaдa и Aнa Tришић Бaбић, пoнoвo дoђe нa функциjу кoja je вeћ oбaвљaлa oд 2018. дo 2022. гoдинe.

Прeдсeдник СДСД Mилoрaд Дoдик, прeмa инфoрмaциjaмa нaшeг извoрa, жeли дa нa функциjи прeдсeдникa Српскe имa oсoбу oд влaститoг пoвeрeњa aли и нeкoг чиjи избoр нeћe изaзвaти прoтивљeњe Вaшингтoнa, штo je пoуздaн знaк дa oн, кao и oстaли члaнoви рукoвoдствa у Бaњaлуци, нaстoje дa сaчувajу и учврстe нeдaвнo успoстaвљeнe бoљe вeзe сa Tрaмпoвoм aдминистрaциjoм.

Чланак Коља Бесаровић: Ко ће заменити Шмита у БиХ? се појављује прво на ИСКРА.

БОЖЈИ ПРОМИСАО И НАДЗОРНИ КАПИТАЛИЗАМ: Зашто дигитални кловнови неће победити?

Дарко Митровић — Tue, 09 Jun 2026 08:27:43 +0000

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

БОГ, ЧОВЕК, СЛОБОДА

Литвански религиозни философ, Антанас Мацејна, у свом огледу „Бог и слобода“, истиче:“Слобода као религиозна категорија открива не само наш однос с Богом, него и наш однос с човеком. Сваки начин остварења слободе заснован је на одређеној антропологији, то јест на одређеним људским доживљајима и разумевањима. Две слободе које се не додирују значе равнодушност према свом брату; потчињавање себи слободе другог сведочи о доживљају себе као „вишег“ или као властодршца; ограничење пак своје слободе ради слободе другог значи да делимо са њим оно што нам је заједничко и драгоцено. Овде човек управо и јесте слика Бога. Јер Бог ограничава Своју апсолутну свемоћ ради тога да створи човека као своје Ти. Однос Бога са човеком није однос једног Ја с другим Ја, који су један за другога само објекти; однос Бога с човеком јесте однос Ти са Ти, а њихова узајамна веза је љубав. Стварајући човека, Бог оваплоћује своју љубав: човек је видљивост Божје љубави у релативном простору постојања. Али човек може бити Ти Бога само онда када је слободан, дакле онда када није ограничен и одређен одозго и унапред. То значи: љубав Божја видљива је само у слободи. У складу с тим, слобода и јесте стваралачка страна Божје љубави. Уступати човеку слободу значи волети човека као своје Ти. Чинећи простор свог постојања заједничким с другом личношћу, човек гледа на њу не као на објекат који би могао насилно потчинити себи, него као на равног себи субјекта, кога он прима у свој сопствени простор да би тај остваривао у њему своју слободу. (…) Остварење слободе у односу с другим може се испољити само као љубав.“

Када обезбожени род људски направи свет у коме више неће бити места за слободу, долази крај света. Бог неће дозволити да се Његовом створењу слобода одузме. Јер онда то није човек.

Зато је доба тзв. „надзорног капитализма“ апокалиптични знак краја света.

ШТА ЈЕ НАДЗОРНИ КАПИТАЛИЗАМ?

У средишту појма „надзорног капитализма“, који нам је, својом књигом „Доба надзорног капитализма“, подарила Шошана Зубоф, налази се схватање да је настала нова економска логика у којој човеково искуство више није схваћено као неприкосновена област личног живота, већ као „бесплатна сировина“ која се може прикупљати, обрађивати, предвиђати и продавати. Због тога надзорни капитализам није само технолошка промена, нити обична дигитализација тржишта, већ је преображај самог односа између човека, капитала, моћи и друштва.

Ауторка надзорни капитализам одређује кроз више међусобно повезаних начела. Он је, најпре, „нови економски поредак који подразумева присвајање људског искуства као бесплатне сировине за прикривену пословну праксу ископавања података, предвиђања и продаје“. У средишту нове економије више није само производња добара и услуга, већ прикупљање података о људском понашању. Људски живот, кретање, навике, жеље, страхови, комуникација и односи постају материјал који се претвара у комерцијалну вредност.

МОДИФИКАЦИЈА ПОНАШАЊА И КОНЦЕНТРАЦИЈА МОЋИ

Производња добара и услуга подређује се новој глобалној архитектури за модификацију понашања. То значи да крајњи циљ више није само да се кориснику понуди услуга, него да се његово будуће понашање предвиди, усмери и, када је могуће, измени. Тиме надзорни капитализам прелази границу класичног тржишта: он више не настоји само да задовољи постојеће потребе, већ да обликује саме услове у којима се потребе, избори и навике стварају.

Реч је о необузданој мутацији капитализма коју карактерише незапамћена концентрација богатства, знања и моћи. Компаније које располажу огромним количинама података не стичу само финансијску добит, већ и сазнање о људима које сами људи немају о себи. Такво знање затим постаје извор моћи, јер омогућава предвиђање, управљање и модификацију понашања. Због тога Шошана Зубоф надзорни капитализам не своди на питање приватности, већ га приказује као питање људског суверенитета.

НОВА ОПАСНОСТ ПО ЧОВЕКА

Надзорни капитализам се описује као „појава опасна по људску природу XXI века исто онолико колико је индустријски капитализам био опасан по природни свет у XIX и XX веку“. Као што је индустријски капитализам експлоатисао природу, тако надзорни капитализам експлоатише људску природу. Ако је први облик капитализма за последицу имао уништавање природне средине, други прети да оштети унутрашњу област личности – приватност, самосталност, способност избора, достојанство и слободу.

Нова моћ није заснована као класична политичка диктатура, нити се нужно ослања на војску, полицију и отворено насиље. Она делује преко дигиталне инфраструктуре, алгоритама, паметних уређаја, апликација и сталног рачунарског посредовања. Њена особина је управо у томе што се често представља као удобност, услуга, персонализација или технолошки напредак.

ГУГЛ ТОТАЛИТАРИЗАМ

У Гуглу смо добили прву мегакорпорацију која је развила пуни модел комерцијалног надзора. Шошана Зубоф наводи да су Гуглови „инжењери и научници први извели читаву симфонију комерцијалног надзора“, обједињујући механизме „од колачића до патентиране аналитике и алгоритамског софтвера“. Јер надзор није био споредна појава, већ постепено изграђен систем. Најважнији преокрет састојао се у томе што су „надзор и једнострано присвајање података о понашању постали основа нове тржишне форме“.

Преломни моменат састоји се у промени односа између корисника и платформе. У почетку је изгледало да људи користе Гугл као алат: „Прво су људи претраживали Гугл, а онда је Гугл почео да претражује нас.“ Корисник више није само онај који тражи информацију. Он постаје предмет претраге, анализе и профилисања. Његови подаци постају нечија имовина, а његово понашање улази у нови систем економске обраде.

ПРИВИДНА КОРИСТ И СТВАРНА ШТЕТА

Први надзорни капиталисти у Гуглу и Фејсбуку одбацили дисциплине демократске контроле и корпоративног управљања, штитећи своје интересе финансијским утицајем и политичким везама. То значи да нова економска моћ није остала унутар тржишта, већ се повезала са политичким структурама. У питању је лобирање, утицај на изборне процесе, односе са званичницима и ширење културне „меке моћи“.

Никада није било оваквог надзора и никада није било мање отпора. Разлог за то налази се у чињеници да су дигиталне услуге најпре изгледале као корисне, бесплатне и безазлене. Људи су прихватали претраживаче, друштвене мреже и апликације јер су им оне олакшавале живот, комуникацију, рад и приступ информацијама. Управо у тој привидној корисности налази се један од механизама ширења надзорног капитализма.

ДОБРОВОЉНО РОПСТВО

Ту је више разлога због којих су људи постепено пристајали на овај поредак. Међу њима су зависност од бесплатних услуга, осећај да се без друштвених мрежа не постоји, дивљење технолошким предузетницима, прихватање корпорација као ауторитета будућности, реторика о иновацијама, персонализацији и дигиталним асистентима, као и осећај да нема стварних алтернатива. У том смислу, надзорни капитализам се не намеће само споља – он ствара услове у којима га корисници прихватају као неизбежан.

Једна од најважнијих тачака у том механизму јесте „диктатура без алтернатива“. Надзорни капитализам се проширио интернетом, а затим изашао у стварни свет кроз уређаје, апликације и умрежене системе. Технолошко посредовање се описује као „тројански коњ“ који наступа уз реторику неизбежности. Корисници се постепено навикавају на нове праксе, док се нове институционалне чињенице стабилизују. Последица је резигнација, беспомоћност и све мања способност да се схвати шта се заиста дешава.

МОЋ ЗНАЊА И ИСТИНСКО НЕЗНАЊЕ

Посебно је значајна теза о незнању. У документу се каже да надзорни капиталисти доминирају „ненормалном поделом учења“: они знају оно што корисници не могу знати, док истовремено прикривају своје намере и праксе. Ова асиметрија знања постаје један од главних извора моћи. Корисник не може у потпуности разумети систем који је створен у тајности, нити може равноправно одлучивати о ономе што му није видљиво. Због тога надзорни капитализам не делује само кроз податке, већ и кроз структурно незнање оних чији се подаци користе.

Надзорни капитализам је „у рекордном времену израстао од изума до доминације“, а та брзина је употребљена тако да паралише свест и отпор. Демократске институције, јавна расправа и лично разумевање не могу лако да прате темпо технолошких промена. Управо зато документ тврди да „брзине надзорног капитализма надмашују демократију“. Запамтимо упозорење Шошан Зубоф: надзорни капитализам није само нова економија, већ нови поредак моћи који присваја људско искуство, претвара га у податке и користи га за предвиђање и обликовање будућег понашања.

КОНАЧНИ ИСХОД РЕЛИГИЈЕ НОВЦА

Ропство је дошло јер су људи постали похлепни. Руски философ Валентин Катасонов, у својој књизи „Цивилизација новца“, јасно каже да смо довде дошли јер смо се продали. Све сфере живота потчинили смо материјалној похоти:“ Сфера религије: доминантно место заузима такозвана „религија новцаˮ (клањање „златном телетуˮ), уз формално очување других религија и конфесија (оне, међутим, представљају параване, иза којих се скрива „религија новцаˮ).

Економска сфера: Све основне сфере у домену привреде (производња, размена, расподела) нису оријентисане на задовољавање човекових егзистенцијалних потреба, него на бесконачну акумулацију апстрактног богатства.

Сфера новца: из средства које треба да служи у производњи и трговини као њихов инструмент новац се претвара у циљ и средство за обезбеђивање акумулације; новчани облик постаје идеални облик богатства, а најефикасније средство за постизање акумулације јесте употреба новца у зеленашким и берзанским операцијама.

Социјална сфера: социјално-својинска поларизација друштва, формирање двеју основних социјалних група: робовласника и робова; прву групу чине зеленаши, док другу групу чине најамни радници. Постоји још и танки „социјални међуслојˮ који чине предузетници у сфери производње и трговине; они се постављају као „вазалиˮ зеленаша; тај „социјални међуслојˮ се непрестано растаче, и само један невелики део његових представника попуњава редове зеленаша; највећи део припадника тог међуслоја пре или касније постају робови.

Идеолошка сфера: идеологија има улогу темеља и средства за јачање постојећег економског, социјалног и политичког поретка (материјализам, либерализам, индивидуализам, утилитаризам, конзумеризам итд.). Идеологија у крајњем исходу обезбеђује процес ширења и прихватања „религије новцаˮ у друштву.

Политичка сфера: борба зеленаша за то да себи потчине институције политичке власти у појединим земљама; крајњи политички циљ зеленаша јесте освајање власти у целом свету.“

И то је био пут ка надзорном капитализму: зеленаши су нас убедили да треба да се обогатимо и да се одрекнемо човештва, а сада смо роба ми, обични људи, и господари дигиталног пакла се спремају да нас жигошу као стоку. Али, Бог, Који нас је створио и даровао нам слободу, то неће дозволити. Кловнови банкарског сатанизма ће нестати, скупа са њиховим газдом, антихристом, кога тако жељно чекају.

Пре ће нестати свет него Богом дарована слобода, коју „надзорни капитализам“ хоће да нам одузме.

Важно је знати, видети, пружати отпор.

И борба ће се наставити док је света и века.

Чланак БОЖЈИ ПРОМИСАО И НАДЗОРНИ КАПИТАЛИЗАМ: Зашто дигитални кловнови неће победити? се појављује прво на ИСКРА.

Анастасија Кашеварова: ПРЕСТАНИТЕ ДА ТРГУЈЕТЕ РУСИЈОМ

Marko Plecic — Mon, 08 Jun 2026 16:15:34 +0000

Непријатељ пуни беспилотне летелице свим врстама разарајућих елемената.

Непријатеља није брига шта ће користити да вас убије, само да би вас убио.

Непријатељ удара по свему што се креће по путевима. Непријатеља није брига за старије, децу, жене; политика Украјине је – што више Руса гине, то боље.

Непријатељ моли друге земље за оружје. Непријатељ је спреман да пузи на коленима само да би добио оружје како би убијао Русе.

Непријатељ краде милијарде. Краду и од нас трилионе, само што непријатељ не жали 15 дронова за сваког нашег војника, док ми ту количину имамо на дужи рок, а ако се не дај Боже један поквари или изгуби, мораш да га надокнадиш.

Непријатељ бомбардује Кронштат, рафинерију нафте, Петербушки међународни економски форум је у црном диму, и сваки дан покушавају да бомбардују Москву. Ми извештавамо да смо заузели село Шевченко у Харковској области, које има нула становника од 2022. године.

Они ратују против нас, а ми… Људи, рођени, шта ви уопште радите? Хоћете ли ратовати? Где су „системски и доследни“ удари?

Пет година причати какви су подлаци на власти у Кијеву и чувати их више него наше борце – то није нормално. Затварати очи пред проблемима и мислити да ће се све само од себе решити – није нормално.

Наравно, сви бисмо могли бити ућуткани, затворени, послушати смернице које нам говоре да не пишемо о темама које брину јавност, али проблем није у нама. Проблем неће нестати са медијским пејзажом спаљене земље. Блокирање интернета неће решити растући рој дронова који лете дубоко у позадину. Непријатељ ће наставити да нас убија. Не морате чак ни да отворите интернет да бисте знали шта где лети.

Забринути човек, то није нешто лоше. Он разматра све могуће сценарије, чак и најгоре, и припрема се за њих. Желим да и наша влада буде забринутија. Не би требало да игноришу размере растућих проблема, не би требало да се препуштају неозбиљној забави и не би требало да узалуд троше енергију, или Орешник. Морамо бити озбиљнији. Одговор непријатељу треба да буде оштра, а понекад и брутална акција, а не сад већ комична изјава да ће сви бити кажњени. Ко су сви? Гласно се смеју изјавама руских политичара, а ниједан није кажњен. Сви су живи и здрави, и настављају да нас нападају.

Чувени дресер Запашни је једном причао како је тренирао лавицу; она га је слушала, очигледно заплашена. Али он се једном спотакао испред ње. И она је почела да га јури, схвативши да се овај човек, који је за њу представљао супермоћ, може спотакнути, да може бити слаб, изгубити контролу и равнотежу. Ми смо се спотакли више пута и настављамо да показујемо слабост, флертујући са свим нашим непријатељима.

Није ме брига шта су говорили Сун Це, Лао Це, или чак Стаљин; ја живим овде и сад. Овде и сад упијам и анализирам информације. И не само као грађанка моје вољене Русије, већ као мајка четворо деце, видим да ово давање–узимање, овај корумпирани капитализам који је порастао и продро у војску и унутрашњи фронт, чак и на најосновнијем нивоу, доводи у питање сâмо постојање моје домовине, а самим тим и животе моје деце.

Рођена сам и одрасла у Русији. Немам други дом, и никад га нећу имати, и није толико непријатељ тај који га уништава, колико непријатељу то допуштају. Престаните да тргујете Русијом; престаните да подводите домовину. Ратујте против непријатеља, мобилишите се. Кад се врх мобилише, импулс ће се одмах проширити на све секторе и сфере, то ће народу дати снагу и енергију.

Разочаравајуће је сад посматрати нашу слабост, јер ми нисмо слаби. Било је посебно мучно гледати овај Петербуршки економски форум, где нема ничег дубоког, озбиљног или истински важног, онога што је економији толико потребно. То није економски форум, већ медијски блиц, још једна глобална конференција за штампу о свему и свачему, а на крају ни о чему.

(Телеграм канал А. Кашеварове; превео Ж. Никчевић)

Чланак Анастасија Кашеварова: ПРЕСТАНИТЕ ДА ТРГУЈЕТЕ РУСИЈОМ се појављује прво на ИСКРА.

Jован Лакићевић: „Насилна анексија“, који дан касније

darkon — Mon, 08 Jun 2026 07:27:19 +0000

Принц Никола Петровић Његош, Подгоричка скупштина

Нешто што је у теорији књижевности класични плеоназам, могло је да буде додатни разлог за погоршање ионако крхких односа између Србије и Црне Горе. Надајмо се да неће.
Ријеч је о формулацији из потоње поправке Закона о статусу потомака династије Петровић , који је усвојен још у доба најжешће владавине Поглавника од прије 15 година!
Анексија значи „насилно припајање, или присаједињење“, у конкретном случају Црне Горе Србији.
У претјераној стогодишњој бризи за материјално збрињавање краљевске породице, пропуштена је прилика да се из њега изостави проблематична формулација, Рања К., без сумње.
Пошто претпостављам да Јаков због тога неће втатити Закон „ на поправку“, остаће, до даљњег, ако не озакоњена срамота, , оно бар као чудна двосмислица у погрешној језичкој конструкцији! Загонетно је – коме је она и због чега уопште требала.
Јер, ако се за сто и кусур година зна да ријеч анексија никад није употријебљена ( јер би то у односима Србије и Црне Горе била безочна подвала) остаје нам да закључимо како је ова потоња ,као непостојећа држава,саму себе „насилно анектирала“, ваљда преко Подгоричке скупштине, чије су одлуке у Парламенту Црне шуме малоумном Резолуцијом усвојене прије осам година поништене!
Била је, ето, прилика да посланици не само српског корпуса, из Закона изоставе ову смијешну, бесмислену ,ајванску формулацију, али је то, нажалост, изостало.
Што се тиче небројено пута безумно оклеветане Подгоричке скупштине у Поглавниковом земану, ради прекрајања историје, понављао сам више пута, узалуд, да су избори за њу били први, потоњи и једини демократски и регуларни избори у Црној Гори!

О томе свједочи и књига Јанка Тошковића „Избори у Колашинском срезу“ за Велику Подгоричку скупштину, коју сам, као гимназијалац имао у рукама. У њој су побројана сва бирачка мјеста, са члановима бирачких одбора, поименично, као и сви кандидати за посланике са бројем добијених гласова! Било је тако и у другим срезовима.

Па откуд онда она формулација „нерегуларна и сл. Подгоричка скупштина“? Рекао бих – из истих индуктора као ова потоња о „насилној анексији (ваљда ЦГ , да поновим још једном).
Морам признати да ме баш запањује брига садашње и минуле црногорске власт (што му дође на исто!) о насљедницима краљевске куће, за које нико у Црној Гори не зна ни ко су
, ни колико их је! Зна се једино за „принца“ који носи „ђедово“ име . Неко је својевремено примијетио да тај по свему личи на оне праисторијске, дарвинове Црногорце! До данас је остла сумња о његовој аутентичности…

С тим у вези ја бих поставио наивно питање ондашњим, а и данашњим властодршцима у Погорици: Да ли је икад ико провјерио ДНК наводних наследника којима се национална добра Црне Горе великодушно поклањају? Готово ми је невероватно

Чланак Jован Лакићевић: „Насилна анексија“, који дан касније се појављује прво на ИСКРА.

Александар Павић: За Србију Појас је Пут

darkon — Mon, 08 Jun 2026 07:21:28 +0000

Александар Павић Фото: Медија Центар Београд

Пре пет година Патријарх српски г. Порфирије је објавио да је референдум о Косову одржан на Видовдан 1389. године и тиме ставио тачку на ту тему.

У Србији је од 20. маја до 6. јуна 2026. одржан још један референдум. Милионски ред за целивање Појаса Пресвете Богородице је његов резултат.

Међу многим ходочасницима из иностранства нашао се и о. Џозаја (Јосија) Тренам, јужнокалифорнијски свештеник који је пре неколико седмица гостовао код Такера Карлсона. (Карлсон је, иначе, недуго после тога, интервјуисао још једног православног свештеника, о. Стивена Де Јанга. Интервју је до сада привукао преко 1,3 милиона прегледа).

О. Џозаја је бивши протестант енглеског порекла и четврта генерација Калифорнијанаца. На крају свог интервјуа са Такером, препоручио је књигу „Рат и Библија“, коју је написао, како је рекао, „један од највећих светитеља 20. века… Свети Николај Велимировић“.

О. Џозаја је дао интервју и нашој Телевизији Храм. Осим што је поново цитирао Владику Николаја, описао је доживљај када га је Патријарх Порфирије позвао да пође са њим у ноћни обилазак верника који су стајали у километарском реду испред Храма Светог Саве. Није крио своје одушевљење верним народом који је прилазио да целива руку Патријарха, као ни Патријархом који је неуморно делио благослове и проповедао. Говорио је и о великом расту православне вере у Сједињеним Државама и разлозима за то. Поменуо је и Серафима Роуза, великог америчког православног духовника који треба ускоро да буде канонизован. А затим отишао у Лелић, са групом америчких ходочасника и свештеника.

Да, Београд је свет – када је свет.

Иначе, оне који прате Такера Карлсона, данас вероватно најпопуларнијег политичког подкастера, могу приметити да он све чешће уграђује духовну компоненту у своје монологе и одабир гостију. Како сам каже, схватио је да се у позадини свега, изван сенки на зидовима пећине, у данашње време дешава једна огромна борба која је много више од политике.

Зато су му гости, осим политичких личности, и православни духовници, католички свештеник који се бави истеривањем демона и њима запоседнутим политичарима, бивши масон који говори о ритуалима моћи и тајним друштвима које управљају политичарима, политиком и медијима… Један Карлсонов подкаст је био посвећен критици Трампа због антихришћанског понашања – између осталог, што није ставио руку на Библију када је полагао председничку заклетву, што је изрекао грозне претње Ирану баш на Васкрс…

Другим речима, сведоци смо судбинске, можда пресудне борбе између добра и зла. Или, још прецизније – Бога и „велике аждаје, старе змије која се зове ђаво и сатана, која вара васељену“ (Откр. 12,9). Свако ко претендује да иоле озбиљније прати актуелне догађаје требало би да укључи ову димензију у своје трагање за одговорима. Иначе лети без радара.

И зато је милионска колона у реду за целивање Појаса вишеструко индикативна. Тај презрени „обични“ народ којег умишљене „елите“ толико ниподаштавају, боље процењује садашње време – боље, на крају, процењује вечност – него многи са докторатима и титулама.

Управо је тај однос према светињи, схватање њене важности за опстанак и будућност заједнице, схватање да се против сада већ отвореног сатанизма западних елита можеш успешно борити само оним што то зло побеђује – као што је написано на небу цару Константину уочи Битке код Милвијског моста 312. године – оно што нам је најпотребније у овом времену. Много више од пуких партијских програма. И то огроман део нашег народа очигледно зна.

Никакве отровне стрелице слепих који би да буду вође слепима нису поколебале милион и нешто душа да стоје и по 15-16 сати. Смирено, радосно, испуњено. И аутор ових редова је стајао, мада не толико дуго, уз привилегију разговора са сјајним о. Радивојем Панићем унутар Храма.

Треба ли у православној, духовно оријентисаној средини, да нам тон и атмосферу одређују они који то нису или који то једноставно немају капацитет да појме? Да нас хушкају једне на друге пројектовано острашћени ботови, камуфлирани усташки налози по мрежама и коментарима, кукавице које се крију иза псеудонима док „храбро“ изричу судове или сипају увреде по онима који се не крију? Треба ли да прихватимо искључивост која нам се систематски сервира, и да сами копамо још дубље међусобне ровове који се на крају не могу премостити без отвореног унутрашњег сукоба?

Свети Цар Лазар је, као што смо ових дана, сигурно не случајно, подсећени, тај који је даривао светом Манастиру Ватопед Часни Појас Пресвете Богомајке, да би само коју годину касније часно прихватио неравноправну борбу на Газиместану и тиме нас вечно заветовао, заједно са свим косовским витезовима. Смемо ли да заборавимо оне који су остали да нам бране светиње на окупираној Светој земљи? Да их жртвујемо лажним обећањима мамона и илузорних „поглавља“? Да раздвојимо целивање ове дивне светиње од Косовског завета?

Шта год мислили о себи, Часни Појас је нашао плодно тло у Србији, у Београду. Колико годило, толико и обавезује.

Чланак Александар Павић: За Србију Појас је Пут се појављује прво на ИСКРА.

Србија је управо добила историјску понуду која се не одбија – да коначно напусти погубни пут

darkon — Mon, 08 Jun 2026 07:16:28 +0000

Можда ће некоме да делује парадоксално, али, једино је Србија протекле недеље на Самиту ЕУ-Западни Балкан у Тивту добила кључну и спасоносну понуду: Да слободно бира између сопственог опстанка и државног и националног самоубиства.

Немачки канцелар Фридрих Мерц, попут аустрогарског цара Франца Јозефа Првог 1914. и Адолфа Хитлера 1941. испоручио је Србији још један – ултиматум.

Овај нови карикатурални „император“ са темуа, окружен насмејаним проверопским лидерчићима, умивен црногорским сунцем поручио је Београду да је Србима широко отворен пут ка Европској унији – уколико окрену леђа Кини и Руској Федерацији .

Дословно је, без успијања између редова, испоставио услов званичницима Србије да више није могуће водити политику колебања између Русије, Кине и Европе.

Званично, огољено, немачки прецизно, у најбољем духу својих (не)славних предака, Мерц је тако ставио Србију пред избор:

Србија пред два пута

Хоће ли одустати од себе, сопственог суверенитета, елементарног достојанства и државних и националних интереса или ће одустати од погубног „европског пута“ на економско, геополитичко па и културолошко ђубриште.

Хоће ли одустати о уговорених грандиозних пројеката са кинеском велесилом и од спасоносне енергетске сигурности са Руском Федерацијом или ће ући у издеформисану „европску породицу“ самодеструктивног лудила.

Хоће ли Србија препознати изненадну руку спаса и изванредну прилику која јој се указала, да поново, као 1914. и 1941. остане на победничкој страни историје или ће сада, када је у протеклим годинама стојећи све издржала, ући пузећи у мрачни и губитнички ковчег који се спрема за лудачки рат против Русије.

Хоће ли Србија, дакле, одустати за сва времена од подршке Москве и Пекинга у очувању територијалног интегритета и одбрани Косова и тако пригрлити капитулантски француско-немачки споразум којим одустаје од себе и од колевке свог постојања.

Порука јача од циркуса

И тако је, замаскиран лажним осмесима и пилићарским циркусом са недомаћинским банерима против председника Србије као и бесмисленим „екскурзијама“ из Београда за Тиват, Самит у ствари донео суштински важан резултат.

Сви на Западном Балкану су „добри и послушни“ , сви ће некада, једнога дана, добити прилику да се учлане у другу лигу Европске уније, без сопствене политике и без права гласа, само је Србија још „на чекању“.

Сви су прешли фамозну тачку без повратка, осим Србије која још стоји на самој ивици амбиса, али чврсто ослоњена на најјаче стубове савременог света и надолазеће епохе.

Преломна недеља

И ту званичну поруку Берлина, Србија добија у недељи кад је Русија после 30 хиљада санкција окупила у Санкт Петербургу читав пословни свет заједно са високом америчком делегацијом па и немачким привредницима.

Све се дешава у недељи кад је Немачка у Уједињеним нацијама доживела прави бродолом и велику бламажу јер су показали целом свету какав им је углед и по први пут изгубили на изборима за несталну чланицу Савета безбедности.

Све се дешавало и док је на стотине хиљада верника целивало Појас Пресвете Богородице у Храму Светог Саве у Београду који смо у суботу испратили у манастир Ватопед на Светој Гори.

И како рече патријарх српски Порфирије, остала је благодат.

Додаћемо, остала је и испружена рука спаса српској држави. Да у данима, недељема и месецима испред нас да коначну реч и – изабере једини прави пут.

Чланак Србија је управо добила историјску понуду која се не одбија – да коначно напусти погубни пут се појављује прво на ИСКРА.

НИКОЛА ВРЗИЋ: Колико још имамо Косова и Метохије за губљење да бисмо им рекли – доста?

darkon — Mon, 08 Jun 2026 07:14:14 +0000

Никола Врзић (© РТ Балкан)

Економски форум у Санкт Петербургу и милион отказа у Европској унији, косметски избори и одговор Србије на велику Албанију, визе за Русе и захтеви Тонина Пицуле, граница са Хрватском и састанак у Тивту, само су неке од тема које је у својој ауторској емисији „Осврт“ анализирао уредник информативног програма телевизије РТ Балкан Никола Врзић.

Економски форум у Санкт Петербургу и милион отказа у Европској унији

Напад украјинских дронова уочи почетка међународног економског форума у Санкт Петербургу – осим што није имао никакав војни ефекат, крајње ограничен економски и краткотрајан пи-ар ефекат – послужио је и као адекватан подсетник на услове у којима функционише руска економија.

Дакле, стање је налик ратном, тако да је руска економија нападнута и дроновима и економским санкцијама Колективног запада у износу од око 30.000 различитих мера чији је заједнички циљ лако препознатљив: уништити руску економију како би се изазвало незадовољство руског народа и, посредством тога, смена власти која је Специјалном војном операцијом стала на пут даљем НАТО походу на Исток. На немачком се то каже Drang nach Osten као што се говорило и у нека ранија времена.

Но, нећемо сад о денацификацији, него о економији.

Руска рубља требало је да буде претворена у руину, као што је у моменту инспирације најављивао Џо Бајден. Бруно ле Мер, ондашњи француски министар финансија, помпезно је објављивао и да је примењен финансијски еквивалент нуклеарног оружја када је Русија искључена из Свифта, система међународних плаћања под контролом оних који контролишу ту двојицу.

Укратко, међутим, обојица су од тада више-мање успешно постали бивши, док је рубља постала чак и прејака у односу на амерички долар.

Тако да сад, како је у Санкт Петербургу рекао Владимир Путин, предстоји период финих прилагођавања.

Показатељи западних финансијских институција – пошто нема потребе за било каквом руском пропагандом, а камоли за совјетском лакировком – показују да је руска економија у претходне три године порасла за 10 одсто. Мерено БДП-ом по паритету куповне моћи – што је знатно реалнији показатељ од номиналног БДП-а – Русија је постала четврта економија света. Усред рата санкцијама и дроновима прескочила је и Немачку и Јапан. Тако да су испред Русије само Кина, Америка и Индија, тим редом.

Услед знатног раста у претходном периоду, штавише, појавила се опасност од прегревања руске економије. Па јој је потребно, такорећи, хлађење – успоравање раста како би био одржив уместо да нешто експлодира јер дошло до, на пример, максималне запослености па се нема куда даље док се нешто структурно не подеси.

Антон Силуанов, министар финансија, зато и говори о уласку економије Русије у период балансираног развоја.

Но, битно је да су основе здраве; о томе говори већ и његова најава да ће Русија ускоро исплатити свој спољни дуг који ионако износи свега 15-ак одсто БДП-а, и то у условима санкција и изостанка страних инвестиција, што ће рећи да је Русија сопственим ресурсима остварила онакав раст. Тако да сад на дневни ред долази редовно решавање текућих проблема, односно та фина подешавања која спомиње Владимир Путин.

Када бисмо с Русијом сарађивали сходно својој потреби уместо туђем интересу, ово би и за Србију биле одличне вести.

За Србију и њену економију су, међутим, далеко релевантније економске вести из Европске уније.

Апсурд заслужује да му се подсмевамо, али горко, јер смо, и нашом сопственом заслугом – прекомерним ослањањем на трговину са Европском унијом иако нам то само производи дефиците – постали прекомерно изложени тамошњим конјуктурама.

Дакле, апсурд: док руска економија расте, уз то и одрживо, Европска унија страда од сопствених санкција Русији.

„Блумберг“ је, наиме, имао увид у документ Европске комисије у коме се упозорава на ризик од губитка милион и 100 хиљада радних места током наредних годину дана; више од пола милиона биће елиминисано већ до краја ове године.

Узроци су бројни, и системског су а не пролазног карактера, а први међу њима, како наводи „Блумберг“, јесу повећани енергетски трошкови у периоду од више година услед прекинутог ослањања на јефтине и доступне руске енергенте.

Примера ради: последњег радног дана ове недеље цена гаса на тржишту Европске уније износила је скоро 50 евра по мегават часу, а пре 6 година у ово доба године – пре короне и рата, док је било релативно нормално – иста количина гаса коштала је свега 21 и по евро. Што је пораст од готово 230 одсто. Нормално да нема привредног модела који може то да поднесе.

Поред тога, како се наводи у том документу Европске комисије који преноси „Блумберг“, Европска унија по убрзаном темпу технолошки заостаје за Кином и Америком, а „Политико“, који је имао увид у исти документ Европске комисије, услед тога најављује и даље повећање државних дугова широм еврозоне; француски дуг, иначе, већ сада износи неодрживих 115 одсто БДП-а, италијански 138 одсто (док је руски, контекста ради, поменутих 15 одсто).

Открива се и да три четвртине фирми има проблем с квалификованом радном снагом – наиме, нема је довољно – а овим је мукама немачки канцелар Фридрих Мерц ових дана додао и признање да је немачка, а тиме и европска, привреда неконкурентна и зато што су плате запослених превисоке – баш као и цена енергената.

Подсећамо да је познати извештај Марија Драгија, бившег гувернера Европске централне банке, о европској конкурентности, још пре две године најавио „спору агонију“ европске привреде.

Агонија ће, ипак, бити и кудикамо убрзана ако је судити по новом извештају ОЕЦД-а који развијеним земљама Запада, због стања на Блиском истоку, најављује ”мрачни сценарио” никаквог привредног раста и повећаних каматних стопа да се сузбије инфлација. Повећане каматне стопе, међутим, значиће још скупљу отплату дугова – који ће, како смо већ видели, и без тога бити повећани, што ће читаву ситуацију учинити још и гором.

Заправо, све је и још кудикамо до знатно горе: потпредседник Ексона упозорава да се стратешке резерве нафте, услед несташице, празне брзином каква никад досад није виђена. Већ кроз две или три недеље, предвиђа, достићи ће најниже забележене нивое, на убрзаном путу ка оперативном минимуму.

А уз несташицу – логично – наступају поскупљења, с поскупљењима инфлација… Хавијер Блас, најбољи енергетски колумниста ”Блумберга”, скреће пажњу да је засад Кина спасила остатак света тако што је драстично смањила свој увоз нафте – па је преостаје нешто више за све друге – али, опомиње, продужена несташица, поскупљења и инфлација изазивају подизање каматних стопа. А то изазива слом Вол стрита. И свих осталих зависних економија, почев од Европе. Па све до нас.

Но, о том-потом. Како сејеш, тако ћеш и жњети. Укључујући расипање државног новца за долазак приватних а уз то и страних инвеститора који ће одавде отићи чим се укаже таква потреба.

Шта ће овде остати после њих, друго је питање којим ћемо се, изгледа, тек бавити.

Косметски избори и одговор Србије на велику Албанију

На изборима за скупштину самозваног Косова Српска листа освојиће уобичајених 9 или свих 10 мандата.

Уосталом, свеједно је.

И са 9 и са свих 10 освојених мандата резултат је исти.

Видљив је, буквално, на свакодневном нивоу. Уочи избора приведени градоначелник и председник Скупштине општине Северна Митровица, наравно, Срби. Пребијен Србин, отац који је бранио сина кад га је напао Албанац. Притвор за председника Привременог органа из Угљара код Косова Поља, Србина. Ј едномесечни притвор за директоре образовних и здравствених институција Србије на Косову и Метохији. Затварање српске амбуланте у Обилићу. Још петорица Срба оптужени за тобожње ратне злочине…

„Ко дирне у Косово, дирнуо је у Албанију“, поручују министри спољних послова Албаније и такозваног Косова.

И ником ништа. Прецизније: ништа је за нас. Њима – Велика Албанија ако се овако настави.

А зашто и не би овако наставили кад их нико у томе не спречава. Па шта онда и да спречи њихов закључак да им се овако може?

Њихови (и наши) европски партнери немају примедби. Пребијање Свете Милкића из села Бинач у Косовском Поморављу, кад је бранио сина, наиме, спада у нормализацију; нису их убили, него су их само претукли. Напредак је приметан, па како да косовски Албанци не буду награђени подршком на европском путу коју је у Приштини исказао председник Европског савета Антонио Кошта. Који је функцијом у Бриселу награђен зато што је из Лисабона отеран због корупције. Но, то је нека друга тема.

Што се пак овога тиче, ако се из Брисела и не реагује зато што је све то – укључујући пребијање Свете Милкића – део француско-немачког плана за Србију, зашто Србија не реагује другачије на тај план?

Карактеристична је, у том погледу, била реакција на великоалбанску изјаву албанског министра о дирању у његову земљу и наше Косово које он својата.

Реакција Србије је изостала: није албанском колеги одговорио његов српски колега, није амбасадор Албаније позван у Министарство спољних послова Србије да му се уручи протесна нота јер протесне ноте није ни било, нити је наш амбасадор из Тиране демонстративно повучен на консултације у Београд.

Све се свело на – иначе стопроцентно тачну – изјаву Милована Дрецуна да та објава представља отворену претњу Србији. Проблем се састоји у томе што се изјавом у медијима претња не одвраћа.

Напротив, а тим пре што овај случај изостале (конкретне) реакције не представља изузетак, него правило. Традиционална саопштења Петра Петковића, као што је очигледно, нису нарочито ефикасно средство обуздавања Куртијевог терора с подршком Европске уније, а ништа друго није предузето.

Док они хапсе наше, ми пуштамо њихове. Уместо да барем покушамо да их разменимо. Зато нам и затварају људе, амбуланте и школе. Сходно плану Француске и Немачке. Који је део споразума из Брисела и Охрида. Чије спровођење, како је својевремено отворено признала Урсула фон дер Лајен, представља фактичко признање самопроглашене независности Косова. Европски парламент од Србије сад тражи потпуну примену тих споразума из Брисела и Охрида који представљају фактичко признање самопроглашене независности Косова. То је, напомињу, „апсолутни политички приоритет“.

Колико још имамо Косова и Метохије за губљење да бисмо им рекли – доста? Макар и по цену наших ЕУ интеграција. Јер није то и највећа цена коју можемо да платимо.

Визе за Русе

Марији Захаровој на крају није одговорено ко су Србима браћа ако то нису Руси; па да се упореди, ако може. Али је, за утеху, председник државе демантовао да се Србија спрема да уведе визе руским држављанима, као што је устврдио један опозициони посланик.

Но ту је стављена само запета на читаву причу; на жалост, не још и тачка. Већ и зато што позив Београда да и Србија буде укључена у зону Шенгена аутоматски значи – увођење виза за Русију. Јер су Русима неопходне визе за улазак у зону Шенгена.

Штавише, из Европске уније је за РТ Балкан потврђено да је увођење српских виза за Русе још један од услова Европске уније за Србију, све и ако Србија не уђе у Шенген.

Не и најгори међу условима, наравно, али све је то у циљу увлачења Србије у конфронтацију с Русијом, као што је и указала Марија Захарова, уз опаску над којом се вреди замислити: „Питање је, само, колико снажно Србија успева да се томе одупре.“ Тим пре што је Дмитриј Песков указао и на мањак самопожртвовања у званичном Београду – иако партнерски однос постоји, већ и зато што Србија успева да не уведе санкције Русији – док су, насупрот томе, захтеви европских партнера Србије све суровији.

Тако да се, у најновијем извештају Европског парламента о Србији (о коме ће више речи бити ускоро) тражи и гашење Руско-српског хуманитарног центра у Нишу јер наши европски партнери сматрају да је боље да горимо него да нам Руси гасе пожаре.

Траже и да се Србија у потпуности ослободи – необична дефиниција слободе – руских енергената иако су јефтинији и изобилнији од било којих других, а да се заузврат ослонимо на, пазите сад, подршку Хрватске.

Сметају им – наравно – и РТ Балкан и Спутњик јер – ево цитата – „у Србији раде слободно и врше значајан утицај“, кажу, „у обликовању анти-ЕУ и антидемократских наратива и њиховом ширењу широм региона“.

Све у свему, појављује се и релативно нова нијанса старог услова: санкције Русије одмах, а не тек на крају приступног процеса. Тек кад уведемо санкције Русији, наводи се експлицитно, може да буде напретка у ЕУ интеграцијама. Иначе ништа од Кластера 3, а како ћемо у светлу будућност без Кластера 3.

Безобзирност наших европских партнера је, разуме се, упадљива. Потпуно им је јасно да (евентуалне) српске санкције Русији неће нашкодити ни најмање, јер јој ни све њихове санкције нису нашкодиле као што су се надали. Али ће зато нашкодити нама, но за то их је баш брига.

Јер ни то није крајњи циљ. Крајњи циљ је кидање оног посебног историјског односа Србије и Русије о коме говори Кремљ. Како би се тиме сломила Србија. И, као кључна земља Балкана, сврстала у њихов фронт против Русије.

Тако да није питање колико може Србија да се одупре таквим притисцима. Пошто она мора то да учини. Иначе ће престати да буде оно што јесте откако постоји.

Захтеви Тонина Пицуле, граница са Хрватском и састанак у Тивту

Мора да је нека штета што је дошло до неспоразума на аеродрому у Тивту па оним младим људима из Србије није допуштено да у Црној Гори искажу своју подршку евроинтеграцијама. Неспоразум се, наиме, састојао у томе што такве – с досијеима – да пруже теоријско утемељење регионалном процесу европских интеграција у Црној Гори већ имају у изобиљу. Штавише, на таквима им је европске и НАТО интеграције Мило Ђукановић и утемељио; очигледно, успешно, јер је Црна Гора постала чланица НАТО-а а најављују јој и подједнако светлу европску будућност пошто се већ истакла у покорном увођењу свих европских санкција Русији.

Осим тога, д олазак у Тиват отказала је и Каја Калас која демонстрира сличну количину теоријског утемељења као и сва она господа с досијеима. Но, наравно, то нема никакве везе јер је ионако наступила инфлација самита Европске уније и (такозваног) Западног Балкана од 100 одсто, тако да се одржавају двапут а не једном годишње иако је два пута ништа исто што и једно ништа. Што ће рећи да је сусрет с Кајом Калас ипак неизбежан, па, ко се томе радује, нека изволи.

Све глупости на страну, али, све су очигледнији и много озбиљнији проблеми од Каје Калас и оне појаве на аеродрому у Тивту; ко неће да то види(мо) само скреће пажњу са кључних државних и националних питања која су, ипак, значајнија од свих појединачних. Макар и када имају онако упадљиве тетоваже по рукама.

Већ помињани извештај Тонина Пицуле о Србији, који је усаглашен у Спољнополитичком одбору Европског парламента, даје нам да наслутимо шта ће све тек да нам траже. Андреј Пленковић најављује и шта ће Хрватска тек да нам тражи. Док нас Емануел Макрон и Фридрих Мерц обавештавају чему можемо да се надамо заузврат. Ако смо довољно аутодеструктивни да на све то пристанемо.

Европски парламент, тако, не захтева од нас само признање такозваног Косова, и не захтева само санкције Русији, укључујући руски гас, моментално, већ и штошта друго.

Будући да се од нас захтева „јасан стратешки избор“, захтева се и да се – као и од руског гаса – ослободимо и од кинеских инвестиција у српску економију.

Фридрих Мерц је у Тивту, уосталом, био сасвим изричит. „Политика балансирања између Русије, Кине и Европе“, поручио је германски наредбодавно, „није могућа.“

А у склопу тога нарочито треба да обуставимо безбедносну сарадњу с Кином. Уз један посебно циничан детаљ: док нам не дају да војно сарађујемо са земљама које нису извршиле агресију на нашу земљу, истовремено не смемо да се бунимо против сарадње земаља које су извршиле агресију на нашу земљу. Наше гунђање тим поводом називају „непријатељском реториком према суседним земљама“. То, кажу, „поткопава регионалну стабилност и добросуседске односе са НАТО чланицама у окружењу“. И поврх тога је, опомињу нас на другом месту, „такав дискурс некомпатибилан са европским вредностима“. Ћути и трпи ако си Србин.

Наглашава се, заузврат, значај свих мањинских националних права, укључујући и „жене у оквиру бугарске заједнице“, што је иначе сасвим у реду, а захтева се и да хрватска национална мањина у Србији ужива у истим правима као српска мањина у Хрватској. Вероватно нису мислили на „Олују“ и „Бљесак“ као модел решавања мањинског питања, тим пре што се у истом документу проблематизује и питање Албанаца на југу централне Србије. Ни Косово и Метохија им није довољно.

Истовремено, међутим, изражава се забринутост због „раста политичког утицаја религијских институција“, а ако и постоји упитаност на коју су институцију мислили, ту је и изричита, цитирамо, „осуда употребе Српске православне цркве као полуге српског утицаја широм региона“.

Више од 800.000 људи из свих српских земаља који су се поклонили Појасу Пресвете Богородице у Храму Светог Саве морали би да знају да то није било у складу са захтевима европских интеграција Србије.

Што се тога тиче, наводи се једнако изричито, „европске интеграције не могу да иду руку под руку с концептом ‘српског света'“, поред осталог и зато што „такви наративи угрожавају процес нормализација са Републиком Косово” без икакве звездице и фусноте.

Те се с тим у вези захтева и кривично гоњење за порицање пресуда о ратним злочинима; па да приметимо да ни Сребреница није геноцид док још можемо.

Но зато ћемо, кад се обрачунамо са српским светом и са Српском православном црквом у име европских интеграција, имати прилике да донесемо закон о истополним браковима јер пише да је то, за разлику од оног нашег, у складу с европским стандардима и вредностима.

Разуме се, у оквиру свега овога нису искључене ни разне додатне, креативне нијансе. У том смислу, хрватски премијер Андреј Пленковић већ је најавио да ће нам тражити територију Србије око Дунава већу од 11.000 хектара. Но, не треба то схватити исувише лично јер је исти Пленковић, похваливши Црну Гору у Тивту јер се, за разлику од Србије, нарочито истакла у ЕУ интеграцијама, истакао да Црној Гори баш та околност пружа изванредну прилику да испуни и остале захтеве Хрватске.

А заузврат?

Медији су објавили нову француско-немачку понуду свима који на то наседну.

Више него привлачно: састанци са европским посланицима до два пута годишње, рачунајући и на Тонина Пицулу, и присуство састанцима чланова Европска уније, али само неформалним, и само по појединим тачкама дневног реда. Без права гласа, наравно, али зато после пуног усклађивања са спољном и безбедносном политиком Европске уније против Русије.

И џаба роминг.

Ако нам је то довољно привлачна понуда, онда и заслужујемо да испунимо све остале побројане захтеве.

Чланак НИКОЛА ВРЗИЋ: Колико још имамо Косова и Метохије за губљење да бисмо им рекли – доста? се појављује прво на ИСКРА.

Душан Достанић: Хенри Новак као нова жртва левичарске идеологије

Marko Plecic — Sun, 07 Jun 2026 18:10:19 +0000

Левичарска идеологија убија. Ове речи не треба разумети само као подсећање на крваву историју левичарског насиља која је обележена покољима сељака у Вандеји у време Француске револуције, терором и организовањем система логора у време Лењина, Стаљина и њихових наследника у Совјетском Савезу, те масовним партизанским егзекуцијама политичких противника и „класних непријатеља“ у Југославији и Србији почевши од 1941. године.

Као што је писао познати немачки историчар Ернст Нолте, левичарска идеја о остварењу апсолутне „правде“ на Земљи која се схвата као апсолутна једнакост неодвојива је од жеље за физичким уништавањем противника. Покушаји да се начини биланс жртава комунизма показао се изразито неповољним за левицу. Према једној статистици коју је начинио Гунар Хајнзон марксистички режими су током XX столећа у смрт су одвели око 110 милиона људи. Поређења ради према истом рачуну немарксистички режими, рачунајући и фашистичке, одговорни су за смрт 28 милиона.

Отуда се може извести закључак да што су циљеви које идеологија објављује више надахнути хуманизмом и жељом за усрећивање човечанства, њихово спровођење је бруталније и крвавије, а они који су најгласнији у борби против неправде и у својим позивањима на морал са највећим жаром покрећу масовне егзекуције оних које виде као сметњу остварењу своје на папиру савршене утопије. На крају као слаб изговор остаје позивање на добре намере. Зато се левици гледа кроз прсте ма шта чинила, док је десница стално под сумњом.

Случај Хенрија Новака

У последњих годину дана листа жртава левичарске идеологије све више расте. Прошле године је убијен амерички конзервативац Чарли Кирк (овде) а затим је почетком ове године у Француској на смрт претучен двадесеттрогодишњи студент математике и десни активиста, Квентин Деранк (овде). Обојица су били жртве антифашистичких структура, с тим што је у случају француског студента било могуће успоставити чврсту повезаност између убица са Антифа сцене и посланика у француском парламенту из редова екстремно левичарске странке Непокорена Француска на чијем челу се налази Жан-Лик Меланшон.

У оба случаја левица је показала да њихов много хваљени хуманизам има своје границе и да познате фразе о светости живота, достојанству и „једнакости свега што носи људски лик“ не важе у случају политичких противника. Штавише, левичарски активисти нису скривали радост због Киркове смрти. И после Квентиновог убиства чули су се гласови са левице који су поручивали да подржавају његову смрт. У том смислу, оба случаја су важан подсетник до којих граница сеже левичарска мржња према онима који се са њима не слажу и шта у наше време противници левице још могу очекивати.

Списку жртава левичарске идеологије треба додати и име Хенрија Новака, осамнаестогодишњег студента из Саутемптона који је на смрт избоден када се враћао у студентски дом децембра 2025. године. Њега је ритуалним ножем дугим 21 центиметар усмртио двадесеттрогодишњи Сик под именом Викрам Дигва.

Међутим, оно што читав случај чини посебним у односу на остале нападе на аутохтоно европско становништво је понашање полиције и њихова реакција, а њена основа налази се у идеологији антирасизма. Укратко речено, иза Новакове смрти стоји већи број одговорних. Није у питању само појединачан случај, већ је по среди нешто много озбиљније.

Наиме, Новак је у повратку кући из вечерњег изласка наишао на Викрама Дигву и његовог брата. Дигва га је из непознатих разлога ранио са пет убода ножем. Шта се тачно одиграло тешко је рећи, али је на суду утврђено да када је рањени Новак покушао да побегне Дигва га је снимао телефоном, вређао и пратио крвави траг док није дошао до жртве која је лежала на земљи.

Када се стигла полиција починилац се представио као жртва. Казао је он нападнут на расној основи од стране белца, и да му је скинут турбан са главе. На снимку са полицијске камере види се да је полиција игнорисала Новака који је лежао поред њих у смртној опасности. Уместо тога, чувари реда и закона су питали починиоца да ли је повређен. „Имам затворено око и малу модрицу“, гласио је његов одговор.

Дигва и његов брат тврдили су да су они жртве „расистичког напада“. Док су се полицајци пријатељски ћаскали са Дигвом, Новак је лежао згрчен на земљи у сопственој крви. Четири пута је поновио да је избоден. На снимку се чује како му полицајац одговора: „Не верујем да јеси, друже“. Девет пута је поновио да не може да дише и то су биле његове последње речи.

Преминуо је док су му полицајци као злочинцу стављали лисице на руке уместо да му укажу помоћ. Последње што је чуо је како му је полицијски службеник чита његова права.

Дигва је у полицијску станицу одведен без лисица на рукама. Тамо је добио топли оброк, а пред полицајцима се на пунџабију са братом договарао како да лажно сведочи. Контраст између онога како се поступало према Новаку, а како према његовом убици тешко да је могао бити већи.

Полицајци су своје понашање покушали да објасне рекавши да их је убица „обмануо“, те да је сцена била „комплексна“. То делује као да су више веровали његовим речима него својим очима. Колико је познато, они још нису позвани на одговорност, а смушено извињење је стигло тек пошто је објављени снимак хапшења узнемирио јавност. Министар унутрашњих послова из левичарске Лабуристичке странке, Шабана Махмуд, обећала је независну истрагу.

Јасна дискриминација

За читаву ствар јавност у Британији испрва није била нимало заинтересована. Није било ничега што би се могло упоредити са случајем Џорџа Флојда. Нити су организоване масовне демонстрације, нити је ико говорио о етнички мотивисаном насиљу или полицијској бруталности. Речи „Не могу да дишем“ нису штампане на мајицама. На телевизијама нису организоване дебате где би дежурни експерти из свих могућих области расправљали о томе како су овакви случајеви уопште могући.

Дежурни социолози и психолози заборавили су на њима тако драге теорије о структурном расизму. Такође овај случај није подстакао једну звезду европске левице какав је Тома Пикети да напише упутство како да се окончају расизам и дискриминација.

Спортисти у знак солидарности нису клечали, а демонстранти тражили да се из јавног сећања уклони све оно што, по њиховом суду, подстиче дискриминацију, укључујући и споменик Винстону Черчилу. Новака нико није покушао да представи као хероја и симбол борбе за расну правду, као што је чињено са Флојдом иако је потоњи био професионални криминалац и зависник о наркотика.

Ипак, у овом случају су дискриминација и расизам очигледни – расизам према белцима. Реч је о оном облику расизма о поменути Тома Пикети „нема податке“, односно за кога познати научник „верује“ да је маргиналан (овде). Ту лежи и одговор на питање како је овако нешто било могуће у једној цивилизованој земљи. Овакве ствари постају могуће онда када земљом завлада лево-либерална, мултикултурална идеологија која осећај угрожености мањинских група ставља изнад базичне безбедности домицилног становништва.

На основу полицијског снимка може се уочити да је Новак у најмању руку третиран као грађанин другог реда, односно да је на самрти хапшен и вучен по земљи због апсурдне оптужбе за расизам. Ни када је умирао полиција му није веровала на реч, већ је поверење поклонила убици.

Никако се не може тврдити да то нема везе са његовим пореклом, односно пореклом Викрама Дигве. Такво поступање полиције је крајња последица мултикултурализма и вишегодишње политике позитивне дискриминације која се у Британији спроводила без обзира на то која је странка формално вршила власт. Сваки пут када се једна група позитивно дискриминише, то подразумева негативну дискриминацију за остале. Случај Хенрија Новака јасно показује која је то група.

Страх од расизма

Уосталом, тога је био свестан и убица. Дигва је врло добро знао да пред полицијом само треба да се позове на расизам, јер је то највећи замисливи злочин, већи чак и од убиства, и да ће тиме себи обезбедити бољи третман, јер нико од полицајаца не би желео да се суочи са непријатним оптужбама да је неосетљив према мањинама. Зато је полиција више бринула о његовој масници, него о Новаку који је умирао док су га хапсили.

Неко би могао рећи да је ово ипак само појединачан случај. Међутим, чини се да је ипак у питању много озбиљнији тренд. Наиме, довољно је сетити се случаја из Ротерхема из 2014. године када је откривено да је банда Пакистанаца годинама подводила и силовала малолетне британске девојчице. Полиција је знала за случај, али га је игнорисала управо страхујући од оптужби за расизам.

Заправо, страх од оптужбе за расизам превладао је над саосећањем са жртвама, а и сада се догодило нешто слично. Да су починиоци којим случајем били белци, полиција би свакако другачије реаговала. Најједноставније речено, идеолошка оптужба за расизам постала је највећи злочин који се може замислити, а улоге су унапред подељене, што аутохтоно, белачко становништво у старту ставља у положај потенцијалног злочинца, а људе неевропског порекла у ред жртава. Својом политиком леви либерали успели су да питање расе поставе у центар политике.

Да постоји јасна етнички одређена хијерархија жртава види се и по реакцијама јавности. Нико од јавних личности неће демонстрирати врлину и човекољубље тиме што би захтевао правду за Хенрија Новака на начин на који се то чинило у случају Џорџа Флојда, јер је свакоме јасно да то није тема на којој се може изигравати хуманост.

Онај ко би се усудио на такав корак ризиковао би да и сам буде оптужен за расизам и етноцентризам. Тишина која обавија случај Хенрија Новака није неутрална. И она има снагу изјаве, а она гласи: „Сви људски животи нису једнако важни“.

Уосталом, довољно је погледати реакције политичара које су се свеле на већ познате фразе. Уместо да се озбиљно посвети проблемима, левичарски британски премијер из редова лабуриста, Кир Стамер, није пропустио прилику да оспе паљбу по опозицији.

У телевизијској изјави критиковао реакције опозиционог политичара Најџела Фаража. За Стамера је најважније да се „не стварају поделе“. Тиме практично свако ко се усуди да говори о убиству из Саутемптона пада под сумњу за подгревање атмосфере, што показује да је политичкој класи стало да се читава ствар што пре заташка и склони са дневног реда. Свако ко настави да говори о Новаковом убиству рескира да и сам буде етикетиран као расиста.

Србија и миграције

Међутим, чини се да су поделе већ ту, а њих не стварају они који траже одговорност, већ они који су успоставили систем у коме једна правила важе за домаће становништво, а друга за оно страног порекла. Оно на шта упозорава Фараж је да у земљи влада политика двоструких стандарда у којој права и привилегије белачког становништва вреде мање, него оне етничких мањина, наводећи да су шефови полиције дали инструкције својим подређенима да различите етничке групе третирају на различите начине.

У парламенту, Фараж је захтевао да сви буду једнаки пред законом. Овај једноставни захтев донео му је оптужбу од стране лабуристичког премијера да жели да искористи трагедију.

Укратко, убиство Хенрија Новака показује да се на ред и закон више не може рачунати, или се барем да ти појмови више не подразумевају оне ствари које су некада биле везиване уз њих. Свако ко говори о томе да брани „либералну демократију“ од савеза „аутократа“ од Путина до Трампа, односно од „десних популиста“ од Марин ле Пен до Најџела Фаража мора имати у виду да на тај начин заправо жели да задржи систем у коме су могуће тако бизарне ствари као што је хапшење полумртвог студента оптуженог за расизам док његов убица стоји поред.

Заговорници мултикултуралног модела и сви новинари који ће хитро и овај случај сврстати у све бројнију категорију „појединачних случајева“, те сви они који ће све учинити како би се овај случај што пре заборавио морају имати на уму да је ово нова реалност коју сами формирају и да њихово деловање не помаже стварању бољег, него горег друштва. Једноставно речено, левичарска идеологија антирасизма и национал-мазохизма има крваве последице. Стога је што пре потребно окончати сулуде експерименте са мултикултурализмом и масовном имиграцијом како би се избегле још теже ствари, које су неминовне уколико се настави у овом правцу.

Поделе праве они који су успоставили систем у коме једна правила важе за домаће становништво, а друга за оно страног порекла

Недавно је Београд посетио познати историчар Давид Енгелс како би представио своју последњу књигу Бранити Европу као цивилизацију. Том приликом изнео је своја упозорења српској публици. Према Енгелсовим речима, не треба се заваравати да ће Србија остати острво и да ће неким чудом успети да избегне развој који се може приметити на западу континента. Да се сви негативни трендови шире са запада на исток види се на примеру некада конзервативне Пољске, као и на основу недавног развоја догађаја у Мађарској.

Према Енгелсовом упозорењу, и Србија ће пре или касније дочекати исту судбину. Да ове речи треба схватити озбиљно говори и чињеница да се српска власт све више хвали бројем страних радника. Није потребно имати пророчке способности да би се схватило да уколико буде прихваћен предлог Вулиновог Покрета социјалиста везан за олакшано додељивање српског држављанства, догађаји попут оног из Саутемптона могу постати стварност и на улицама наших градова.

Др Душан Достанић је сарадник Института за политичке студије. Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор: Нови Стандард

Насловна фотографија: Unsplash

Чланак Душан Достанић: Хенри Новак као нова жртва левичарске идеологије се појављује прво на ИСКРА.

ФИЛОСОФ СЛОБОДЕ У ДОБА ПРЕВРАТА/ Николај Берђајев: „Европски рат и судбина Русије: политика и мистика“, Catena Mundi, Београд 2026.

Дарко Митровић — Sun, 07 Jun 2026 10:17:43 +0000

Николај Берђајев (Фото: Wikipedia)

БЕРЂАЈЕВ И МИ

Николај Берђајев је, као хришћански мислилац, и пре и после рата, имао велики утицај на Србе. Читава једна школа мишљења се ослањала на њега, нарочито у предратном периоду, а Богдан Радица је ишао да, између осталих, разговара и са њим када је правио интервјуе за „Агонију Европе“. Српски антикомунисти хришћанског става у њему су видели оштрог критичара марксистичког квазимесијанизма, али и неког ко је најављивао хришћанску обнову као „ново средњовековље“. У послератној епохи, нарочито га је афирмисао Никола Милошевић, чији је десестотомни циклус књига „Достојевски као мислилац“ оставио значајан траг уочи распада титотопије. Борислав Пекић је Достојевском приступао преко Берђајева, што се нарочито види у припремама за писање антиутопијских романа.

ЦРТЕ ЖИВОТА

Рођен је 1874. године у племићкој породици, са изразитом традицијом војне службе и припадности руској елити. Његово прво образовање било је кућно, а затим је настављено у Кијевском кадетском корпусу. Потом је студирао на Кијевском универзитету, најпре природне науке, а затим право. Већ у младости ступа у додир са марксизмом, због чега долази у сукоб са влашћу. Рана хапшења, избацивање са универзитета и прогонство у Вологду и Житомир сведоче да је његов улазак у мисаони и јавни живот од почетка био повезан са политичким потресима руског друштва. Он није био кабинетски мислилац одвојен од догађаја, него човек чија је философија настала у додиру са кризом епохе.

Касније наступа постепено удаљавање од марксизма и окретање идеализму и религијској философији. Као и многи руски интелектуалци његовог доба, прошао пут „од марксизма ка идеализму“. Тај преображај није пука промена школског или теоријског опредељења него улазак у шири духовни и културни амбијент руске религиозне ренесансе почетка XX века. Упознаје и дружи се са важним именима руске мисли и књижевности – Лавом Шестовом, Сергејем Булгаковом, Димитријем Мерешковским, Андрејем Белим, Василијем Розановом, Зинаидом Хипијус и Вјачеславом Ивановом.

Револуцију 1905. године Берђајев је поздравио, али је брзо постао незадовољан њеним карактером и моралним последицама. Исто важи и за 1917. годину: Фебруарску револуцију дочекао је са надом, али се још пре Октобарске револуције разочарао у нови поредак, који је водио у рушење темеља живота и културе. 29. септембра 1922. године протеран је из бољшевичке Русије на такозваном „философском пароброду“, уз упозорење да ће, ако покуша да се врати, бити стрељан по преласку границе.

Потом живи у Берлину, а затим у Паризу, оснива Религиозно-философску академију и часопис „Пут“, подржава Московску патријаршију, а Руску заграничну цркву не похађа јер је сматра одвећ везаном за рестаурацију монархије. Истовремено осуђује и модернисте „Живе Цркве“, који су у служби бољшевика разарали Цркву у Русији.

Умро је 1948. године у Паризу.

ОДНОС ПРЕМА ВЕРИ И ЦРКВИ

Важан је и Берђајевљев однос према Цркви и религији. У Москви је ушао у период највеће повезаности са хришћанством и Црквом. Ипак, његово схватање хришћанства настаје у знаку „нове религиозне свести“, односно покрета руске интелигенције која је, будући ван Цркве, тражила нове путеве ка Богу. Овај покрет обележавају одбацивање „школске теологије“, критика званичне Цркве и историјског хришћанства, склоност ка мистицизму и тежња ка новом синкретичком облику религиозне свести.

С једне стране, он хришћанство види као истиниту религију која сједињује Богочовека Христа са људима. Ипак, он не прихвата обнову класичног патристичког хришћанства као жељени пут. Сматрао је непотребном обнову светоотачке мисли ако она наглашава аскезу и смирење на начин који, по њему, стоји насупрот слободном стваралаштву. Није се везивао за православну догматику и прихватао је елементе кабалистичке и неогностичке мисли. Једно од основних његових становишта је постојање „пратемељне“ слободе, над којом ни Бог нема власти.

ЗА И ПРОТИВ ПРЕДАЊА

Берђајев своје „философско хришћанство“ често поставља као истинитије од црквеног погледа на свет, тако да његова критика послушности и духовног ауторитета у Цркви добија облике који, чак и када су постављени у философском контексту, подсећају на протестантизам. Посебно се истиче његова мисао да у историји хришћанства није била откривена „целосна духовност“ и да је идеја послушности одиграла фаталну улогу у развоју хришћанске вере. Та идеја противречи православном схватању послушања као прихватања воље Божје ради преображења и спасења човека.

ОСНОВНЕ ИДЕЈЕ БЕРЂАЈЕВА

Иако је сам признавао да не пише систематично, суштински је био доследан мислилац, јер његово дело извире из јединствене визије. Његове главне теме су слобода, стваралаштво, личност и заједништво. Ти појмови нису раздвојени, него међусобно повезани: све што постоји засновано је на слободи. Из слободе произлази стваралаштво, а слобода и стваралаштво добијају свој пуни смисао тек у личности, која се остварује у заједништву са Богом, другима и светом.

Важну улогу има и појам духа. То је кључ Берђајевљеве философије. Његова политичка теологија није само теоријско разматрање односа религијских појмова и друштва, већ својеврсна практична дисциплина која се бави односом људске личности, друштва и Божанског поретка. Овде се Берђајев смешта у шири круг руских религијских философа који нису били ограничени на академску философију, већ су настојали да разумеју духовно стање друштва, револуцију, комунизам и кризу демократије у светлу хришћанске антропологије и теологије. Они су били део ширег европског интелектуалног простора, али и носиоци специфичне мисли обликоване историјским искуством Русије и православном духовном традицијом.

РАЗВОЈ РУСКЕ ФИЛОСОФИЈЕ

Руска философија се развијала у сталном дијалогу са западноевропском мишљу, али да тај однос није био симетричан. Она је била дубоко укључена у европски политички и културни простор, нарочито после Петра Великог, при чему је Европа у руској свести истовремено била и узор и претња. Наполеонов поход и каснији ратови додатно су продубили ту двосмисленост. Постојао је и културни јаз између западњачки оријентисане аристократије и широког народа укорењеног у традиционалном животу. Из те напетости израстају различити правци руске мисли: конзервативци, словенофили, либерали, западњаци, радикали и религиозни философи. Управо у том мноштву праваца и спорова треба тражити место Берђајевљевог персонализма.

ПРАВЦИ МИШЉЕЊА

Ту је нит руске конзервативне традиције, од Теофана Прокоповича, који је дао идеолошко оправдање реформама Петра Великог и државној контроли над Црквом, преко Карамзина, за кога је самодржавље темељ руске државности, до Уварова и његове формуле „Православље, самодржавље, народност“. У Русији видимо и словенофиле, који истичу посебност руског пута, појам саборности и православно духовно јединство народа, и западњаке, који Русију виде као земљу која мора да се модернизује путем европских институција, уставне владавине и грађанских слобода. Између њих се јавља и либерална струја, која настоји да споји модернизацију и очување националне традиције. Све ове расправе обликовале су интелектуални простор у коме је сазревала Берђајевљева мисао.

РУСКА ЛЕВА МИСАО И ХРИШЋАНСКИ ОДГОВОР

Социјалистичко народњаштво, вера у сеоску заједницу као темељ будућег друштва, стратегија „одласка у народ“, постепена радикализација и прихватање политичког насиља – све је то важан део руског искуства с којим се срео Берђајев. Затим долази марксизам, који привлачи руску интелигенцију својом претензијом на научно објашњење историје и револуционарну стратегију.

Руска религијска философија настала је и као отпор таквим материјалистичким идеологијама. У том контексту јављају се Соловјов, Флоренски, Булгаков и други, који настоје да понуде духовну алтернативу. Берђајев није настао ни из једног једноставног идејног извора, већ на укрштају конзервативне традиције, расправе словенофила и западњака, либералних и радикалних покрета и руске религијске философије.

РАТНА ИСКУШЕЊА

Када је почео Први светски рат, Берђајев је схватио да је то пресудни тренутак и за Русију и за Европу. Почео је да редовно пише текстове који су се бавили насушним темама епохе. Од њих је и склопљена књига „Европски рат и будућност Русије“.

Рат за Берђајева није био политички или војни сукоб држава, него испитивање дубљих сила које делују у историји. Он не жели да о рату говори само споља, као о низу догађаја, него као о кризи свести, преиспитивању вредности и позиву на нову мисао. Рат разара старе категорије, приморава човека и народ да се запитају о сопственом призвању и открива да историја не може бити схваћена као миран и праволинијски напредак.

Анархично руско друштво пре рата није успело да осети одговорност за светску судбину Русије. Тек светски рат, по Берђајеву, природно усмерава националну мисао ка светским задацима. У таквом историјском тренутку више није довољно посматрати Русију из перспективе унутрашњих интереса, политичких страсти или уобичајених идеолошких подела. Поставља се питање постоји ли Русија као дубље јединство, постоји ли њен јединствени лик у свету и има ли она своје посебно призвање у историји. То јест – има ли Русија своју реч коју треба да изговори у светској историји, и које конкретне задатке пред њу поставља светски рат? Тиме рат постаје тренутак у коме нација мора да превазиђе провинцијализам и да себе разуме у светскоисторијској перспективи.

ПОТРЕБА ЗА СВЕТСКОИСТОРИЈСКОМ ОДГОВОРНОШЋУ

Управо ту Берђајев наглашава да зрела национална свест мора бити и светскоисторијска свест. Нација која живи само унутар сопствених уских интереса остаје на нивоу непросветљеног егоизма. Зато голи национализам или империјализам не могу бити духовно оправдање националног постојања. Ако се нација схвати само као инструмент моћи, ширења граница, користи или самоодржања, онда се губи њено више оправдање.

За Берђајева, истинска национална самосвест није само осећање припадности, ни пуки политички програм, већ способност да се национално биће сагледа у ширем смислу светске историје. Рат није повод за шовенско самоуздизање, већ захтев да се дубље разуме и Русија и свет.

Из оваквог полазишта следи и важан захтев за новим напором мисли.

Берђајев каже да готове, традиционалне категорије нису довољне за решавање питања која је отворио нови дан светске историје. Потребан је потпуно самосталан и нови напор стваралачког духа. Рат разара старе форме свести и приморава човека да тражи дубље категорије за разумевање историје. То је у потпуном складу са Берђајевљевим уверењем да историја није механички процес, већ простор духовне драме у којој се слобода, стваралаштво и призвање народа испољавају кроз кризе.

РАТНЕ СУРОВОСТИ И БУЂЕЊЕ НАРОДА

Рат је суров и болан, али није сведен на голу бесмисленост. У огледу „О суровости и болу“ Берђајев полази од питања страдања и показује да хришћанство признаје искупитељску вредност страдања и позива на добровољну Голготу. Судбина хришћанских народа је, по њему, динамична, а не статична јер хришћанско човечанство ствара историју. Ако би највише добро било само срећа, сигурност и удобност датог поколења, онда би дошло до застоја историје и страха од стваралачког кретања. Берђајев стога повезује историју, стваралаштво и страдање јер без бола, жртве и одрицања не би било велике историје.

Берђајев каже да је свако стваралаштво, ничеовски речено, љубав према далеком, а не љубав према блиском – љубав према вредности, а не према благостању. Он тиме не одбацује добро ближњег, него показује да историја, као кретање ка вишим вредностима, увек носи и нешто сурово. Љубав према висини, даљини и надчовечанској вредности сагорева „влагу живота“ и доноси страдање свему што је могућност безбрижног претрајавања. Из перспективе обичног, материјалног добра, безболније би било не бранити далеке и високе вредности, него их се одрећи и не стварати историју. Али управо би то значило одрицање од историјског постојања као таквог. Тако Берђајев суровост рата не пориче, али је ставља у шири оквир вредносног погледа на свет: тамо где се бране више вредности, немогуће је сачувати потпуну заштићеност.

КРИЗА СВЕСТИ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

Берђајев не умањује страхоту рата, не романтизује га и не своди га на идеалистичку реторику, али одбија да га мери искључиво мерилом комфора, сигурности и непосредне користи. Ако се рат посматра само из угла физичког страдања, онда се не види његова улога у откривању дубљих историјских напетости и духовних слабости цивилизације. Рат, по овој логици, постаје страшно збивање, али и место огледања истине о једном народу, његовој способности за жртву и његовој духовној зрелости.

Ту је и огледна целина „Рат и криза свести код интелигенције“ која показује да Берђајев у рату види тренутак разобличавања интелектуалних и духовних илузија. Радикална интелигенција је у Русији била обликовна снага модерних идеологија, проходећи кроз кроз народњаштво, марксизам и друге облике револуционарног мишљења. Управо зато рат постаје испит њене зрелости: да ли она уме да мисли историјски, национално и духовно, или остаје заробљена у апстрактним доктринама и моралистичким преупрошћавањима, неспособна да разуме трагичност историје. Берђајевљев захтев за новом стваралачком мишљу истовремено је и критика оне интелигенције која је навикла да тумачи догађаје споља, кроз схеме, уместо да у њима препозна духовну драму народа и света.

МИСТИКА „НАРОДНЕ СТИХИЈЕ“

С тим је повезано и питање културе, које у огледима о Русији добија посебну тежину. У огледу „Тамно вино“ Берђајев говори о „мистици народне стихије“ којој се мора супротставити „мистика духа који пролази кроз културу“. Пијаној и тамној дивљини у Русији мора се противставити воља за културу, за самодисциплину и уобличавање стихије мужевном свешћу. Питање гласи: хоће ли Русија умети да се дисциплинује за културу, а да сачува своју самосвојност и независност духа? Берђајев упозорава на могућност да Русија подивља у природно-народном дионисијском опијању, у позном и погубном паганству. Он чак говори о „пијаној оргији“ руске реакције и напомиње да у Русу постоји „тамно вино“ којег га није могуће лишити никаквим спољним мерама и реформама. Јер, рат не открива само спољну политичку ситуацију, већ и унутрашње стихије једног народа.

Берђајев не позива на уништење народне енергије, нити на пуко подражавање спољашње цивилизованости. Њега занима да ли је могуће да руска стихија уђе у дубину духа, као код великих мистика, и да се уобличи културом. То је за њега једно од најживотнијих питања судбине Русије. У контексту светског рата, ово питање постаје још оштрије: рат као историјски потрес може или довести до духовног сазревања и самодисциплине, или ослободити тамне и деструктивне силе које руше културу. Зато се код Берђајева национално питање не одваја од питања културе, а питање културе не одваја од питања духа.

ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ БЕКСТВО ОД ИСТОРИЈЕ?

Пошто Берђајев показује да историја није могућа без жртве и усмерености ка вредностима које превазилазе непосредно благостање, онда се ни мир не може схватити као апсолутно добро по себи. Мир који би значио одрицање од виших вредности, од историјског позива и од стваралачке одговорности био би, по тој логици, само друго име за стагнацију. Берђајев не велича рат као рат, него одбацује идеју да је довољно очувати комфор да би живот био истински добар. Тамо где народ треба да брани свој лик, своје призвање или више вредности, сам захтев да се избегне свако страдање може постати вид духовне капитулације. То је један од најтежих, али и најдоследнијих момената његовог историјског мишљења.

Русија није држава међу другима, него као историјско биће које тек треба да постане свесно себе. Светски рат, по Берђајеву, захтева од ње да напусти анархичност, провинцијализам и живот без мишљења и да уђе у светску историју као отаџбина народа са сопственим позвањем. Али то позвање неће бити откривено ни голим империјализмом, ни националним егоизмом, ни некритичким препуштањем стихији. Оно захтева труд духа, подвиг мисли и напор културотворства. Рат постаје тренутак када народ мора да одговори на питање шта уопште значи његово постојање у историји.

Берђајев хоће да промишља рат не као случајну катастрофу, него као откровење стања једне цивилизације и као позив народу да сазри у историјској одговорности. Зато је светски рат код њега истовремено и опасност, и суд, и задатак. Он показује суровост историје, али и немогућност да се човек или народ спасу тако што ће од ње побећи.

Такође, ако је рат открио да народи живе у судбинском сукобу и сусрету, онда се мора поставити питање шта је оправдање њиховог постојања и како је могуће очувати достојанство нације без пада у шовинизам.

ПОКОЈНИ, ЖИВИ, НЕРОЂЕНИ

Основна мисао Берђајев јесте да је народ, како је говорио Соловјов, заједница покојних, живих и нерођених. То значи да нација није случајна скупина појединаца који живе у истом тренутку, нити само политичка творевина одређеног доба. Она је историјска заједница која обухвата памћење предака, живот савременика и одговорност према онима који тек долазе. На тај начин национално биће добија дубину коју није могуће свести на државу, администрацију, класу или тренутни политички интерес. Нација у Берђајевљевом разумевању није пуки збир појединаца, него историјски лик, духовно трајање и носилац посебног призвања. Управо зато се ни питање националности не може решавати површним политичким формулама.

Али Берђајев инсистира и на томе да свечовештво не значи апстрактни космополитизам. Општечовечанско јединство није замишљено као поништавање свих народних ликова у безобличној „човечности“. Напротив, свечовештво је братство конкретних народних заједница, које се могу ујединити само у љубави према Смислу. Дакле, универзално се не добија разарањем конкретног, него његовим преображајем и уздизањем. Народи нису препрека човечанству, него су начин његовог историјског остварења. И зато се национално осећање не поистовећује са шовинизмом, као што ни самопоштовање није исто што и гордост и самозатвореност.

ПРОТИВ АПСТРАКЦИЈА

Из таквог полазишта следи и његова критика сваке апстрактности у политици.

Већ сами наслови огледа „О апстрактности и апсолутности у политици“, „Задаци стваралачке историјске мисли“ и „О приватном и историјском погледу на живот“ показују да Берђајев не мисли на политику као технику управљања, него као сферу у којој је неопходно разликовати живо и конкретно од мртвог и апстрактног. Политичка апстракција настаје онда када се поједини принцип ( човечанство, нација, држава, класа ) издвоји из живе историјске стварности и прогласи самодовољним апсолутом. Таква апстракција потом почиње да тражи жртве од стварних људи и народа. Насупрот томе, Берђајев нуди историјску мисао која би била стваралачка, односно способна да види конкретне народе, судбине и вредности у њиховој живој сложености.

Када говори о „приватном и историјском погледу на живот“, Берђајев показује да постоји искушење да човек све мери само из перспективе свог непосредног мира, користи, комфора и личне безбедности. Такав „приватни“ поглед не види дубљи ток историје, нити разуме да су народи позвани на борбу за вредности које превазилазе интерес датог тренутка. С друге стране, историјски поглед не значи одрицање од личности, већ њено укључивање у шири хоризонт одговорности. Човек није затворен у своје приватно трајање – он припада историји, народу и судбини која га превазилази. Овде се наставља линија из ранијих огледа: живот не може бити мерен само удобним и непосредним, јер се тако губи осећање за више вредности.

СТВАРАЛАЧКА МИСАО И СУДБИНА ПАРИЗА

Посебно је значајно што Берђајев национално питање не одваја од питања стваралачке мисли. Када говори о „задацима стваралачке историјске мисли“, он не позива на идеолошко понављање готових формула, него на духовни напор који ће моћи да схвати живу противречност историје. Народи нису статичне категорије, нити се њихова истина исцрпљује у паролама. Они се крећу, сударају, страдају, преображавају се и траже своје више оправдање. Зато је за Берђајева важно да мисао не буде ни чиновничка ни партијска, него стваралачка: она треба да разуме нацију као историјско биће, а не као пропагандни симбол. Само таква мисао може да избегне и површни космополитизам и агресивни национализам. Народи се, дакле, не посматрају као апстрактне јединице у међународном поретку, већ као носиоци посебних душевних и духовних облика.

У том оквиру посебно место заузима Берђајевљев оглед о судбини Париза коме се приближавају немачке трупе. Берђајев, на трагу Достојевсковe мисли о свечовештву Руса, духовно брани Париз на који 1914. насрћу Немци. Ово је веома важан мотив, јер показује да његов национални став није затворен у слепу партикуларност. Он може да брани Русију, а истовремено да духовно брани Париз као вредност европске културе. То значи да је за њега могуће волети своје, а не мрзети туђе. Може се бранити један народ, а истовремено осећати одговорност према ширем културном и духовном простору. Јер истинска национална свест не укида способност да се препозна вредност другог народа и друге културе.

РУСИ, ПОЉАЦИ И ВИША ПРАВДА

Слично важан је и мотив руско-пољских односа. Берђајев преиспитује тај однос и тражи слободу за Пољску, чији је један део у Руској империји. То је значајно зато што поново показује како код њега национално питање није исто што и оправдавање сваког историјског захтева сопствене државе или народа. Напротив, у сукобу народа остаје питање правде, и управо се у томе открива виша мера историјског суда. Народ не сме да изгуби своје достојанство, али ни да га брани неправдом према другоме. Отуд је могуће да Берђајев истовремено преиспитује руску судбину и право Пољске на слободу. То није противречност, него израз доследности његовог схватања да је национално оправдано само онда када је подигнуто до више правде.

Отуда и мотив кретања и непокретности у животу народа добија веома дубок смисао. Народ није жив ако остаје затворен у самодовољност, инерцију и самообожавање, али није жив ни ако се расипа у чистој стихији без унутрашње форме. Живот народа подразумева кретање, али то кретање мора бити усмерено вишом сврхом. Народи су стално у кретању и борби, и стално треба да траже вишу правду постојања ако хоће да остану и опстану. Постојање није дато једном за свагда, него се мора оправдавати. Народ опстаје не само силом, бројем или државном моћи, него способношћу да у сопственој историји тражи и остварује вишу правду.

НАЦИОНАЛНО И УНИВЕРЗАЛНО

Из оваквог становишта природно произлази и питање „правде и праведности у борби народа“. Берђајев не пориче да народи улазе у сукобе, да воде борбе и да историја није простор хармоније без противречности. Али управо зато се поставља питање по којој мери треба судити тим борбама. Ако је нација само моћ, онда правде нема. Али, ако је нација духовни лик и историјско призвање, онда се и њена борба мора мерити нечим вишим од голе победе. Код Берђајева, дакле, борба народа није сама себи сврха. Она је оправдана само ако остаје у односу према истини, правди и вишем смислу. Тако се политика поново ставља под духовни суд, а историја народа под суд вредности које не стварају сами народи, већ им се откривају као виша мера њиховог постојања.

Берђајев показује да се национално не може мислити без универзалног, али ни универзално без националног јер народ није ни апстракција ни идол, него историјска заједница дубоког трајања. Само човечанство није безлична маса, већ братство конкретних народа, а сукоб народа нема смисла ако није изложен питању више правде. Јер тек пошто се разјасни шта је народ и како се национално односи према општечовечанском, могуће је поставити питање ко има право да говори у име народа и шта се догађа када се тај појам претвори у политички апсолут.

У огледима сабраним под насловом „Демократија и идеократија“, Берђајев прелази са разматрања народа, нације и историјског призвања на непосредније питање политичког поретка. После огледа о рату, нацији, свечовештву и сукобу европских народа, сада се поставља питање: ко говори у име народа, шта уопште значи народна воља, каква је природа демократије, у чему је опасност идеократије и шта се догађа када држава почне да претендује на целину живота.

СМИСАО НАРОДНЕ ВОЉЕ

Једно од најважнијих питања јесте питање народне воље: јер, ако је народ историјска заједница живих, покојних и нерођених, онда га није могуће без остатка свести на тренутну већину, на масовно расположење или на привремено политичко одушевљење. Берђајевљево разматрање народне воље усмерено је против поједностављеног схватања по којем се сва истина политике може извести из позивања на „народ“. Када се „народна воља“ претвори у магијску формулу, јавља се опасност да политичке елите, партије или идеолошки покрети присвоје право да говоре у име целине, иако заправо заступају само један део, лични и класни интерес или пуку историјску страст. Из тога произлази и потреба да се политички појмови очисте од идолопоклонства.

РЕЧ И СТВАРНОСТ

Николају Берђајеву је очито нарочито стало да покаже разлику између речи и стварности у друштвеном животу. Чињеница да посебан оглед носи наслов „Речи и реалности у друштвеном животу“ указује на његово уверење да политички говор веома лако постаје самодовољан и тобож саморазумљив. Тада речи попут „народ“, „слобода“, „демократија“, „револуција“ или „правда“ почињу да живе као апсолути, док се стварни живот, конкретне личности и историјска сложеност потискују у страну. Политика тиме губи везу са истином и претвара се у манипулацију симболима. Та опасност је нарочито велика у револуционарним и постреволуционарним временима, када је језик испуњен великим обећањима, а реалност разорена, противречна и често сасвим супротна од проглашених циљева.

ДЕМОКРАТИЈА И МАЛОГРАЂАНСКИ СТАВ ПРЕМА ЖИВОТУ

У истом хоризонту треба разумети и оглед „Демократија и малограђанштина“. Из самог наслова се види да Берђајев не одбацује демократију просто као облик владавине, већ жели да покаже каквим се духовним опасностима она излаже када се веже за малограђански тип живота. У том контексту демократија није само систем институција, него и стање духа. Тамо где демократски поредак постане простор самозадовољства, осредњости, комфора, страха од виших захтева и непријатељства према свему што је духовно узвишено, долази до његовог унутрашњег кварења. Такав поредак више не чува слободу личности, него производи нивелисање, прилагођавање и баналност. Ова линија се сасвим уклапа у раније Берђајевљеве ставове да живот не може бити мерен само непосредним благостањем и да историја захтева више од мира и удобности. Демократија која се сведе на самозадовољну малограђанску егзистенцију губи историјску и духовну снагу.

ИДЕОКРАТИЈА

У емиграцији, Берђајев се бави питањем идеократије као алтернативе уморној демократији.

То се најјасније види у његовим огледима о евроазијцима и етатистичком утопизму евроазијаца. Државоторна идеја је опасна када јој је циљ да држава обухвата све сфере живота. Берђајев се орачунава са ставом да савршена држава треба да организује цео живот, не остављајући места за слободно друштво и слободну личност.

То је принципијелни монизам који води ка апсолутизацији државе, ка разумевању државе као земаљског ваплоћења истине, то јест истинске идеологије која се свима намеће. Идеократија је, дакле, владавина изабраног владајућег слоја који себе сматра носиоцем истинске идеологије. Берђајев у идеократији види политички поредак у којем се истина више не тражи, него се проглашава. Ту се не живи се у слободи духа, него под надзором обавезне идеологије коју чува политички слој.

КОМУНИСТИЧКА ИДЕОКРАТИЈА

По Берђајеву, комунизам је такође идеократија, јер у њему влада изабрани слој који претендује да буде носилац истините комунистичке идеологије, идеје пролетаријата. Другим речима, идеократија није ограничена на један покрет или једну историјску школу. Берђајев зна да је она општи тип политичког изопачења у коме се власт легитимише тврдњом да већ поседује коначну истину о друштву. Тада држава постаје не само политичка него и метафизичка инстанца. Она више не управља оквиром у којем људи живе, већ хоће да одреди и њихово мишљење, аксиолшке критеријуме, па и сам смисао њиховог постојања. Као персоналиста, Берђајев сматра да је идеократија неприхватљива јер уништава слободу личности.

ПЛАТОНИСТИЧКА САБЛАЗАН

Посебно је упечатљиво што Берђајев овај поредак повезује са Платоновом „Државом“. Јер, у идеократији се може препознати стара утопија изложена у Платоновој „Држави“, а савршена Платонова држава је у суштини апсолутна тиранија. Тиме Берђајев не полемише само са савременим политичким покретима, него и са старијом философском традицијом која је често сањала о савршено уређеном друштву под управом оних који наводно поседују истину. Он ту идеју разобличава показујући да савршена држава, када се до краја спроведе, мора да потисне слободу, различитост, несавршеност живота и драму личности. Уместо стварних људи добија се политички механизам подређен једном идејном обрасцу. Тако се утопија претвара у тиранију.

ИСХОДИШТА КОМУНИЗМА

Држава, по идеократском моделу, није више ограничена, релативна и историјска институција, већ тежи да постане све. А када држава постане све, онда више нема простора за слободно друштво, за органске облике заједнице, за религиозни живот, за стваралаштво личности, па ни за аутентичну културу. Као мислилац, Берђајев увек покушава да превазиђе супротност између државног ауторитаризма и револуционарног колективизма. Идеократија је управо тачка на којој се те супротности показују као сродне. И ауторитаризам и револуционарни колективизам могу завршити у истом поретку: у власти тоталитарне идеје која преко државе покушава да организује целину живота.

Према Берђајеву, руски марксизам је постао национална идеја, па чак и изопачени наставак традиција монархизма и монархијског ауторитаризма. Берђајев не посматра бољшевизам само као прекид са старом Русијом, него и као њен парадоксални наставак у другом облику. Руски максимализам, склоност ка крајностима и тежња да се читав живот преуреди по једној идеји, омогућили су да марксизам у Русији постане више од економске теорије: постао је средство за потпуну реорганизацију живота. Управо ту се види зашто је Берђајев толико осетљив на сваку политичку форму која у име идеје тражи монопол над друштвом.

ДРЖАВА СЕ НЕ СМЕ ОБОГОТВОРИТИ

Демократија је угрожена онда када се испразни и сведе на малограђанску осредњост, а идеократија онда када се политички поредак испуни лажном апсолутизацијом идејних садржаја и претензијом на коначну истину. Између те две опасности Берђајев брани слободу личности и живост друштва. Он не пристаје ни на то да политика буде само техника бројева и већина, ни на то да постане апсолутизована организација живота. Јер, ни народна воља, ни држава, ни идеја не смеју бити обоготворени, пошто свака таква апсолутизација неминовно уништава човека као слободно и стваралачко биће.

РЕВОЛУЦИЈА И КУЛТУРА

За Берђајева политичка криза никада није само институционална. Она увек има дубље духовне, културне и антрополошке корене. Зато он преузима на себе испитивање револуције у огледалу књижевности, уметности и духовног живота. Политички поредак не настаје у празнини: он се обликује из дубине народног духа, културе, вере, илузија и страсти.

Кључни оглед Берђајева на ту тему је оглед о духовима руске револуције, који се гради кроз тумачење Гогоља, Достојевског и Толстоја. Јер, руска револуција није нешто што је изненада настало на површини друштва, већ оно што је дуго сазревало у дубини руске духовности, у њеним противречностима, у њеном односу према истини, народу и Богу. Зато Берђајев не тражи кључ револуције само у програмима партија, економским односима или државним ломовима. Он га тражи у књижевним и духовним архетиповима који су, по њему, давно открили унутрашњу драму Русије. Руска револуција излази из оквира историографије и постаје духовно-метафизички догађај.

ГОГОЉ

Најпре долази Гогољ. Берђајев га представља као загонетног писца, у коме постоји снажно осећање зла, магизма и извитоперености живота. Он наглашава да је код Гогоља присутно нешто језиво, нешто што није само сатирично или социјално критичко, већ дубље повезано са деловањем тамних и злих сила. У том смислу Гогољ није само „произвођач“ смешних ликова и описивач чиновничке беде, него пророк једног света у коме се трагично и комично мешају, у коме је стварност сама већ фалсификована и искривљена. Управо ту Берђајев види везу са револуцијом: она је, по њему, трагикомедија, финале једне гогољевске епопеје. Најмрачније и најбезнадежније у руској револуцији он повезује управо са оним што је у њој гогољевско – са мешањем, кривотворењем, нечовечним просташтвом и безличношћу.

Посебно је важан и моменат у којем Берђајев повезује Гогољево разобличавање руских привида и скидање друштвених маски са неразвијеношћу и нераскривеношћу личности у Русији, са потиснутошћу човековог лика. То значи да револуција није само производ идеја, већ и последица слабости личности, немогућности да се човечни лик одржи пред стихијом, лажју и друштвеним привиђењима. Када личност није духовно оформљена, добијамо образину, карикатуру, смешно које прелази у ужасно. Отуд је револуција код Берђајева трагикомедија не само зато што је апсурдна, већ зато што у њој трагично и комично настају из истог извора: из кривотворења живота и из поремећаја духовног поретка. Из ове перспективе Гогољ постаје нека врста мрачног огледала руске судбине.

ЈЕДАН ПРИМЕР: КЕРЕНСКИ КАО ХЉЕСТАКОВ

Револуција је пуна идиота типа Хљестакова који су умислили да се творци историје. Наш официр и дипломата, Радоје Јанковић, овако описује Керенског, вођу Фебруарског преврата 1917. године, с којим се сретао у данима револуционарног хаоса:“Керенски је корачао брзо, носио је неку импровизовану униформу у знак главнокомандујућег војском. Палац десне руке заденут за блузу, чизме жуте, шапка нешто несразмерна која га је чинила комичним. Његов глас је тенор, пискав, крештећи. Кад говори он кара, праска, прети. Црвенило му удари у ионако црвено лице, облива га зној и бес. Говори крећући се. Искорачујући напред, повлачећи се назад и окрећући се око себе. Његово око сева: жиле су му на врату набрекле, он шишти, сикће. Рекло би се да ће да заплаче. Керенски глуми. Беседа је морала бити написана и више пута прочитана. Његов језик не запиње. Њега служи реч и то реч смишљена и добра. Његове фразе су сочне и пуне државничке садржине. Керенски се представља као главнокомандујући, као диктатор и „таваришч“. Овај човек који је имао највећу популарност и сву власт у Русији није је никад употребио. Он није осетио шта је бољшевизам он није ни знао ни одмерио шта је у суштини руска револуција. Он је једва 25. октобра 1917. тражио од Совјета републике дозволу да похапси бољшевике. Сутрадан бољшевици су га треснули о ледину, похапсили владу, а њега натерали у бекство у Европу.“ Неколико година касније, у накнадном запису, Јанковић Керенског назива „највећим и најфаталнијим фанфароном каквог је историја забележила”.

Као да га је Гогољ описао.

ДОСТОЈЕВСКИ

Ако је Гогољ везан за најмрачнији, најбезнадежнији, „образински“ аспект револуције, онда је Достојевски за Берђајева њен прави пророк. Он изричито каже да се у Достојевском мора видети пророк руске револуције, јер је револуција прожета оним начелима која је велики писац прозрео и којима је дао генијално јасно одређење.Посебно је важно то што Достојевски, по Берђајеву, није остао на површини социјално-политичких идеја, него је продро у дубину и оголио метафизику руске револуционарности.

Достојевски је открио да је руска револуционарност појава метафизичка и религиозна, а не само политичка и социјална.

Берђајев у Достојевском препознаје човека који је најдубље схватио и природу руског социјализма. Достојевски је увидео како је руски социјализам заокупљен питањем има ли Бога или Га нема. То значи да за руске превратнике није главно економско питање, него религијско. Социјализам у Русији појављује се као замена за религију, као нови одговор на питање смисла, истине и спасења. Зато су, вели Берђајев, и његови плодови, по Достојевском, морали бити горки. Руски нихилизам и руски атеизам нису једноставно преузимање западних идеја, већ нешто посебно, дубоко и самосвојно. Отуд револуција није пука последица увезених учења, већ остварење унутрашње дијалектике која је већ била присутна у руском духу.

Посебно место заузима Берђајевљева оцена да су у „Браћи Карамазовима“ дати унутрашња дијалектика и метафизика руске револуције, а у „Злим дусима“ лик њеног остварења. Оно што ће касније постати политички догађај, код Достојевског је већ разоткривено у књижевној форми. Револуционар није само политички актер, него опседнути човек, човек бесомучности, у коме се одиграва дубока духовна драма. Тако се у Достојевском разоткривају покретачке силе револуције – не у политичким програмима, већ у душама, у идејама које постају демонизоване, у побуни против Бога, у покушају да се спасење нађе мимо Христа. Зато Достојевски код Берђајева није само велики романсијер, него духовни анатом руске катастрофе.

ДОКАЗ ЗА ДОСТОЈЕВСКОГ: ЛЕЊИН

Оличење злодуховности бољшевика био је Лењин, о коме руски философ Виктор Аксјочиц јасно каже:“Кад се упореде с терором бољшевика, све претходно и све наредно у тој области било је ограничено простором и временом, степеном суровости и масовношћу. Лењин је увео концлогоре (1920. их је било око 90) и редовно масовно стрељање талаца, тој јест истребљење великог броја људи који ни за шта нису били криви, чак ни из перспективе “ револуционарних закона“. Лењин је први у историји иницирао масовну глад ради обрачуна с непокорним становништвом своје земље: страшна глад 1921 –1922, однела је око пет милиона људи. Нико осим Лењина није толико користио међународни олош ради обрачуна с унутрашњим непријатељем. Од заробљених војника Аустро–Угарске, Немачке. Чешке, Турске, литванских стрелаца, кинеских добровољаца, револуционара – интернационалиста саздао је ударне, заштитне, казнене јединице: „Формирање немачко–мађарске дивизије из постојаних и дисциплинованих елемената крајње је сврсисходно“ (телеграм председнику Сибирског револуционарног комитета). Лењин је први у историји употребио хемијско оружје ради истребљења сопствених грађана, што ће касније урадити Садам Хусеин. По наређењу Лењина, без истраге су побијени сви чланови царске породице, укључујући и децу, као и многи њихови рођаци и слуге (више од четрдесет људи). Крвави обрачун с главом државе и његовом породицом био је без преседана у новој и најновијој историји: Француска револуција је убила краља, али после тога ниједан узурпатор и диктатор није смео да учини било шта слично.“

Остварила се дијалектика „Злих духова“ Фјодора Михајловича. Лењин је дошао из злодуховне дубине руског нихилизма.

ТОЛСТОЈ, МОРАЛИСТИЧКИ АНАРХИЗАМ И РУСКИ ДЕМОНИ

Иако је Толстој велики писац, Берђајев каже да се Русија која се откривала Толстојевом стваралаштву у револуцији распада и умире. Он је био уметник статике руског начина живота, племићког и сељачког, и вечно му се откривало пре свега у елементарним природним стихијама. У том смислу, Толстој је више космичан него антропологичан.

Али у револуцији је, по Берђајеву, тријумфовао и други Толстој, Толстој моралних оцена, односно толстојевство као посебан руски поглед на свет. То значи да се у револуцији нису оствариле само политичке идеје, него и извесни моралистички импулси, извесна склоност ка осуђивању сваке државе, негирању поретка и тражењу апсолутне моралне чистоте, која је такође део руске духовне драме. Толстој стога није пророк револуције на начин Достојевског, али јесте један од њених духовних претходника.

Берђајев набраја и читав низ руских демона: демон лажи и кривотворине, демон једнакости, демон бешчашћа, демон негације, демон непротивљења и друге. Сви ти демони су, по њему, нихилистички и одавно већ кидају Русију: стихија, „тамно вино“ оргијастичности, слабост личности, апсолутизација идеје, религија без Бога, политика која хоће да постане спасење – све је, код руских писаца, добијало књижевно-духовно лице. Револуција постаје место на коме се описани демони коначно откривају у пуној мери.

ПРОФЕТИЗАМ УМЕТНОСТИ

Исте силе које разарају духовни поредак света испољавају се и у новим облицима уметности. Када Берђајев говори о „новом средњем веку“, о хуманизму који се окренуо против човека и о нестанку целовитог човека – личности, он указује и на то да уметност, као и политика, открива кризу личности и распад старих облика света. Зато се код њега анализа револуције природно наставља анализом модерне културе.

Реолуција је у Берђајевљевом читању духовна катастрофа, али и разоткривање дубљих слојева руске судбине. Гогољ открива њену трагикомичну и кривотворитељску страну, Достојевски њену религиозно-метафизичку дубину, а Толстој њен моралистички и нихилистички импулс. Пошто је за Берђајева историја пре свега драма духа, онда су управо писци и уметници понекад дубљи тумачи историје него политичари и идеолози. Песници Блок и Бјели, сликар Пикасо, покрет футуризма – све говори да се постојање из корена превратило и да присуствујемо великом вихорењу таме, у којој је Блок, на челу бољшевика, у поеми „Дванаесторица“ видео Христа. И саблазнио себе и друге антихристом.

ЕМИГРАНТСКЕ ПОЛЕМИКЕ

После огледа о уметности и револуцији следе „Полемике из емиграције“. Пред нама су текст кнеза Григорија Н. Трубецког, „Спор о монархији“, одговор Берђајева „Дневник философа: спор о монархији, буржоазности и слободи мишљења“, као и критика Владимира Иљина „Идеолошко повратништво“, која оптужује Берђајева да је променио страну и да има разумевања за Совјетију.

Спор о монархији није само питање облика власти, већ питање односа према старој Русији и могућности њеног обнављања. Берђајев се у емиграцији сучељава са ставовима кнеза Григорија Трубецкоја, доследног монархисте, а истовремено трпи полемичке ударце Владимира Иљина, који сматра да се Берђајев на известан начин мири са совјетском влашћу, верујући да је она, у неком смислу, природно наследила стару Русију. Ту се открива основни проблем: да ли Русија после револуције може бити мишљена као чист прекид, као потпуна издаја себе, или постоји и нека мрачна историјска веза између старог и новог поретка. Берђајев очигледно одбија једноставне одговоре.

Берђајев није монархиста, мада поштује заслуге круне за величину Русије. Он је осуђивао аутократију, али је истовремено био разочаран у револуционарни поредак који је водио ка рушењу темеља живота и културе. У емиграцији се та двострука дистанца још јасније показује. Берђајев није човек који би стару Русију једноставно рестаурирао, нити човек који би нову Русију безрезервно оправдао. Он се креће између тих полова, настојећи да сачува слободу мишљења и да не подреди свој суд ни рестаураторској идеологији ни револуционарном миту. Управо зато полемике добијају оштрину: у времену када су многи тражили јасно политичко сврставање, Берђајев задржава сложенији, али и усамљенији положај.

ЛАЖ„ХРИШЋАНСКОГ КАПИТАЛИЗМА“ И СОЦИЈАЛИЗАМ КАО КАЗНА

Једна од најважнијих целина овог дела књиге односи се на буржоазност и на Берђајевљев однос према капиталистичкој цивилизацији. Он каже је „свети, хришћански капитализам“ немогућа и бесмислена комбинација речи, јер је капитализам последица секуларизације друштва. Целокупан индустријско-капиталистички систем потиче од неограничене анималне похоте, а капиталистичка цивилизација представља обоготворење земаљског царства и стихије овога света. У њој се религија признаје само прагматично, као средство умиривања радничке класе. Овде се веома јасно види да Берђајев зна да не постоји никаква либерално-капиталистичка алтернатива комунизму. Он не брани буржоаски свет, него га дубински одбацује.

Али та критика капитализма не води га ни у просту одбрану социјализма. Јер, социјализам је плод капиталистичке цивилизације и праведна казна за њу, јер су и капитализам и социјализам никли на истом буржоаском тлу. Берђајев не прихвата грађански свет као лек против комунизма, јер сматра да је комунизам из тог света и проистекао. Није могуће, по њему, победити комунизам пуким повратком капитализму. То значи да и капитализам и социјализам припадају истој епохи секуларизације, истом паду у овосветскоост, истом губитку духовног средишта. Зато је његова критика модерне дубља од уобичајених идеолошких подела.

СЛОБОДА МИШЉЕЊА

Буржоаски капиталистички свет нове историје се завршава, јер се исцрпљују његове кобне последице и тако се рађа нови свет, који још није уобличен, али ће бити принуђен да се окрене другим духовним начелима и да поново призна аскетско самоограничавање потреба. У полемикама из емиграције та мисао добија непосреднију друштвено-политичку примену. Берђајев није за повратак старој буржоаској цивилизацији, али није ни за комунистички колективизам. Он тражи нешто што још није уобличено, неку духовну алтернативу која би превазишла и један и други облик обездуховљења.

Посебно је важно и то што у овом делу поново избија у први план питање слободе мишљења. Сам наслов „Дневник философа: спор о монархији, буржоазности и слободи мишљења“ показује да Берђајев све политичке полемике на крају враћа на основно питање слободе. Јер, слобода је полазна тачка његовог целокупног система и све што постоји засновано је на слободи. У емиграцији тај мотив добија и лични смисао: мислилац који је протеран из своје земље и одбија да прихвати или револуционарну или рестаураторску доктрину, у ствари брани право на духовну независност. За Берђајева, слобода мишљења није либерална процедурална вредност, него услов очувања личности.

ИЉИНОВА ОПТУЖБА

Управо зато и оптужба о „идеолошком повратништву“ и симпатијама према совјетизму, коју му упућује Владимир Иљин, има значај. Она показује колико је у емигрантском амбијенту било тешко заузети положај који не би био сведен на једну идеолошку лозинку. Ако неко није безрезервни монархиста, могао је бити осумњичен да се мири са Совјетима; ако није прихватао комунизам, могао је бити оптужен да је реакционар. Берђајев се, међутим, није уклапао у такав дводимензионални распоред снага. Он је и даље мислио на Русију као на трагично и противречно историјско биће, али и биће континуитета. У том смислу, његов став да је бољшевизам на известан начин повезан са старим руским традицијама не значи прихватање совјетске власти, него покушај да се разуме како је та власт уопште постала могућа.

Берђајев је руски марксизам посматрао као преображај западне индустријске теорије у специфично руски, религиозно-месијански феномен, при чему се марксизам у Русији преобразио у идеологију усклађену са психологијом традиционалне сеоске општине и њеног солидаризма. Због тога је социјализам у Русији усвојио квазирелигиозни патос и жељу за спасењем од старе Русије, те да је, упркос свом међународном карактеру, постао национална идеја и чак наставак традиција монархизма и ауторитаризма: Берђајев не своди бољшевизам на страни увоз, већ га види као нешто што се уклопило у извесне дубоке црте руске историје. Зато ни спор о Русији у емиграцији код њега не може бити поједностављен.

ДЕВРЊА КОД БЕРЂАЈЕВА

Српски хришћански интелектуалац, Милутин П. Деврња, срео је руског мислиоца у Паризу уочи његове смрти, 1948. Берђајев, говорећи о емиграцији, каже да су се Руси у емиграцији развијали у разним правцима и да му се свиђа што Срби нису поновили њихову грешку, нису прекинули односе са Црквом у својој земљи и тако избегли расколе које је руска емиграција имала. То сведочанство није споредно, јер показује како је Берђајев у позном добу и сам сагледавао трагедију емиграције: не само као политичко расејање, него и као опасност црквеног и духовног распада.

У емиграцији он остаје противник буржоаско-капиталистичке цивилизације, критичар комунизма, скептик према монархистичким рестаурацијама, бранилац слободе мишљења и човек који не пристаје да једну историјску катастрофу лечи било каквом дводимензионалном идеологијом.

Деврња се чуди како пре рата, када су сви Срби хришћанске оријентације читали Берђајева, ником није пало на памет да га посети. Драго му је да руски философ разуме трагедију Српства које се нашло под комунизмом.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Кључно питање Берђајева је како сачувати личност, дух и историјски смисао у времену распада старих облика света. У том разматрању пресудно место припада слободи: све што постоји засновано је на слободи, из слободе произлази стваралаштво, а пуно значење слободе и стваралаштва открива се тек у личности, која се остварује кроз заједништво са Богом, другим људима и светом.

Берђајев прави разлику између личности и индивидуе: индивидуа је део друштвене целине, док личност има духовну димензију која превазилази социјалне категорије и поседује стваралачку слободу и способност моралног избора. Када говори о кризи интелигенције, о малограђанштини демократије, о идеократији, о револуционарним демонима, о гогољевским маскама, о марксизму као оруђу за реорганизацију живота, руски философ слободе непрестано показује шта се догађа онда када личност бива потиснута, када је сведе на део масе, на функцију у држави, на носиоца идеологије, или на безлични елемент историјске нужности.

Берђајев држави признаје ограничену и инструменталну улогу. Јер, она може бити неопходна као средство организовања друштвеног живота, али не сме постати врховна вредност. Када држава постане апсолутни ауторитет, она почиње да угрожава слободу личности. Држава нема право на коначну истину о човеку. Чим то право присвоји, она престаје да буде историјски инструмент и постаје идол. А тада политика прелази у тиранију, чак и онда када говори језиком правде, народа, класе или спасења. Модерна, која је обећавала ослобођење човека, у ствари је допринела његовом обезличењу.

Читајмо Берђајева. Данас и овде, он има много тога да нам каже.

Чланак ФИЛОСОФ СЛОБОДЕ У ДОБА ПРЕВРАТА/ Николај Берђајев: „Европски рат и судбина Русије: политика и мистика“, Catena Mundi, Београд 2026. се појављује прво на ИСКРА.

Анексија и конекција: Историјске чињенице су тврдоглаве, не нестају зато што су непријатне!

Дарко Митровић — Sun, 07 Jun 2026 08:00:25 +0000

Фотоисечак/Српска24

Када су се 2020. године улицама Црне Горе проломиле мирне и достојанствене литије, многи су били изненађени снагом народног отпора. Без политичких парола, без мржње и освете, народ је стао у одбрану својих светиња, својих храмова и права да остане оно што јесте. Те литије нису биле само црквени догађај; оне су постале симбол духовног буђења и народног јединства.

Међутим, године које су уследиле показале су да поделе нису нестале.

Напротив, оне су често продубљиване покушајима прекрајања историје, мењања идентитета и наметања нових тумачења прошлости.

Један од таквих примера јесте и настојање да се уједињење Црне Горе и Србије 1918. године представи као „насилна анексија“. Та формулација последњих година све чешће се појављује у јавном простору, а нашла је место и у појединим званичним документима.

Зато је важно да се овом питању приступи мирно, одговорно и на основу историјских чињеница.

Подгоричка скупштина и воља народа

Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори, одржана у Подгорици 26. новембра 1918. године, донела је одлуку о уједињењу са Србијом. Та одлука није донета у вакуму, нити је настала изненада.

Њој су претходили бројни народни зборови широм Црне Горе – у Цетињу, Никшићу, Подгорици, Колашину, Беранама, Андријевици, Пећи, Ђаковици и другим местима.

На тим скуповима народ је јавно исказивао жељу за уједињењем и заједничком државом.

Када данас неко тврди да је Србија „анектирала“ Црну Гору, неопходно је поставити једноставно питање: како је могуће говорити о анексији ако су одлуку о уједињењу донели представници народа на скупштини која је управо због тога и сазвана?

Историја Европе након Првог светског рата препуна је сличних примера. Распадале су се старе империје, стварале нове државе и успостављали нови облици власти. Подгоричка скупштина била је део тог великог историјског процеса.

Зашто не „Никад више 1918“, већ „Сетимо се 1916.“

Последњих година могли смо чути слоган „Никад више 1918“. Али, ако већ говоримо о преломним годинама црногорске историје, зар није природније поставити питање шта се догодило 1916. године?

Те године Краљевина Црна Гора капитулирала је пред Аустроугарском. Државно руководство напустило је земљу, а народ остао под окупацијом.

Судбина Црне Горе тада је била тесно повезана са судбином Србије, која је након албанске голготе наставила борбу и са савезницима дочекала победу.

О овим темама може се расправљати са различитих историјских становишта, али је неспорно да су Срби из Србије и Срби из Црне Горе у Великом рату поднели огромне жртве заједно, борећи се за исту идеју слободе.

Зато је опасно када се прошлост користи за стварање нових подела међу људима који деле исте претке, исту веру, исти језик и исту културну баштину.

Народ без предака не може имати будућност

Чувена мисао академика Матије Бећковића да су „Црногорци прва нација без ђеда“ није усмерена против народа Црне Горе, већ против покушаја да се човек одрекне сопствених корена.

Јер, нико не може променити своје претке.

Не можемо избрисати чињеницу да су Петровићи себе сматрали Србима. Не можемо избрисати Његоша, Светог Петра Цетињског, краља Николу, Мојковац, Косовски завет и вековну борбу за ослобођење српских земаља.

Не можемо избрисати ни песму „Онамо, ‘намо“, у којој је краљ Никола опевао Косово као свети идеал слободе.

Све то припада и Црној Гори и Србији.

То је заједничко наслеђе које нико нема право да присваја само за себе.

Светосавски пут мира

Данас, више него икада, потребна нам је мудрост Светога Саве. Не да пребројавамо ко је већи Србин, а ко мањи. Не да продубљујемо ране прошлости. Не да се свађамо око гробова својих предака.

Потребно нам је разумевање, стрпљење и братска љубав.

Србија и Црна Гора су вековима биле ослоњене једна на другу. Заједно су делиле страдања, победе, сеобе и васкрсења. Политике долазе и пролазе, али народ остаје.

Зато је важно да историју проучавамо озбиљно и одговорно, без мржње и без реваншизма.

Истина не сме бити слуга дневне политике.

Владика Раде је давно опоменуо:

„Нико срећан, а нико довољан, Нико миран, а нико спокојан; Све се човјек брука са човјеком: Гледа мајмун себе у зрцало.“

Те речи и данас звуче опомињуће.

На крају, без обзира на различита политичка уверења и национална осећања, морамо чувати мир као највећу вредност. Један смо народ дубоко повезан заједничком историјом, вером, културом и прецима.

Не морамо увек исто мислити, али морамо једни друге поштовати.

Јер мир нема цену.

А народ који заборави своје претке ризикује да изгуби и своју будућност.

Последњих деценија у Црној Гори све чешће слушамо како је Подгоричка скупштина из 1918. године била нелегална, нелегитимна и наводно наметнута вољом Србије. Те тврдње толико су пута поновљене да су многи почели да их прихватају као неспорну истину, а да се при томе ретко ко усуди да постави једно једноставно питање:

Ако је Подгоричка скупштина била незаконита, шта ћемо онда са АВНОЈ-ем и одлукама ЗАВНО-а Црне Горе и Боке?

Историја не сме бити слушкиња политике. Она не сме имати двоје аршине – једне за 1918. годину, а друге за 1943. и 1944. годину.

Подгоричка скупштина донела је одлуку о уједињењу Црне Горе са Србијом и тиме постала део великог процеса окупљања српског народа и стварања заједничке државе Јужних Словена. Данас се њени закључци оспоравају са образложењем да нису били у складу са тадашњим уставним поретком Краљевине Црне Горе.

Али ако већ прихватамо такав принцип, онда морамо бити поштени и применити га на све историјске догађаје.

Одлуке АВНОЈ-а и ЗАВНО-а Црне Горе и Боке донете су у ратним околностима, револуционарним путем и противно важећем Уставу Краљевине Југославије. Том приликом свргнут је краљ Петар Други Карађорђевић, укинути су легални државни органи и створен је потпуно нови државни поредак.

Ипак, нико данас не доводи у питање њихову правну снагу.

Зашто онда једни догађаји могу бити проглашени историјски оправданим, а други се проглашавају ништавним?

Зашто се једној револуцији признаје право да мења државно уређење, а једном народном сабрању не признаје право да одлучује о својој будућности?

То су питања на која савремена црногорска политика избегава да одговори.

Посебно је занимљиво питање Боке Которске.

Током Другог светског рата постојало је Земаљско антифашистичко веће народног ослобођења Црне Горе и Боке. Сам назив сведочи да је Бока препознавана као посебна историјска област. Међутим, после рата она је укључена у састав републике Црне Горе, без икаквог референдума и без изјашњавања народа какво се данас захтева за свако историјско питање из прошлости.

И ту се опет појављују различити аршини.

Када је реч о 1918. години, траже се немогући докази и постављају услови које ниједан историјски догађај тог времена не би могао да испуни. Када је реч о одлукама донетим после 1943. године, сва питања се затварају и проглашавају завршеним.

Историја, међутим, није судница у којој пресуде пишу победници.

Историја је учитељица живота и она тражи истину, а не политичку корист.

Зато би било добро да престанемо да делимо прошлост на пожељну и непожељну. Да престанемо да поништавамо сопствене претке онда када нам њихове одлуке нису по вољи.

Ни Подгоричка скупштина, ни АВНОЈ, ни ЗАВНО нису настали у идеалним околностима. То су били велики и судбоносни историјски догађаји свога времена. Али ако желимо да будемо поштени према историји, онда морамо користити исте критеријуме за све.

Светосавски је мерити једнако.

Његошки је говорити истину.

А српски је не одрицати се ни својих предака ни своје историје, ма колико она понекад била сложена и болна.

РАНЕ КОЈЕ ЈОШ НИСУ ЗАЦЕЛИЛЕ

Ако желимо да разумемо данашње поделе у Црној Гори, морамо се вратити и на једно болно поглавље наше историје које ни после осам деценија није до краја затворено.

Комунистичка револуција није донела само промену државног уређења.

Она је дубоко поделила народ. Тамо где су вековима заједно живели браћа, кумови и рођаци, одједном су никле непремостиве идеолошке границе.

Брат је стајао насупрот брату.

Син насупрот оцу.

Комшија насупрот комшији.

Под заставом револуције и класне борбе често се заборављало оно најважније – да смо један народ истог корена, истог језика и исте историје.

Последице тих подела осећају се и данас.

Још увек постоје породице које о тим временима говоре шапатом. Још увек постоје ране које нису зацелиле. Још увек се историја користи као оружје за нове поделе, уместо као поука за будућа поколења.

Посебан ожиљак у народном памћењу оставила су такозвана „пасја гробља“ и бројна стратишта широм Црне Горе, где су без суда и правде завршавали Срби који су били проглашени непријатељима револуције и комунизма.

О тим местима се деценијама ћутало. Многи нису имали ни гроба, ни крста, ни права да њихови потомци јавно изговоре њихово име.

То није питање политике.

То је питање људског достојанства.

Јер сваки човек има право на гроб, на молитву и на истину.

Највећа трагедија није у томе што су постојале различите идеологије.

Трагедија је у томе што је братска љубав била потиснута идеолошком мржњом, а национално јединство замењено револуционарним обрачунима.

Зато је данас, више него икада, потребно да се ослободимо наслеђа тих подела.

Не да заборавимо историју, већ да је разумемо.

Не да се светимо, већ да памтимо.

Не да продубљујемо ровове, већ да их затварамо.

Црна Гора неће пронаћи свој мир све док буде живела у сенци старих идеолошких сукоба.

Неће га пронаћи ни Србија. Јер поделе које су некада започеле у породицама и братствима, и данас остављају трагове у јавном животу.

Наш народ је преживео турска и аустроугарска ропства , светске ратове и многа страдања. Преживео је зато што је знао ко је, шта је и коме припада.

Зато нам је данас потребно више Светог Саве, а мање револуционарних подела.

Више Његоша, а мање идеолошких искључивости.

Више братске руке, а мање братске омче.

Јер ниједна идеологија није вреднија од народа.

Ниједна партија није вечна.

Ниједна власт није трајала довека.

Али народ остаје.

И зато је време да се, после свих подела, вратимо једни другима.

Да се не делимо по идеологијама, заставама и политичким таборима.

Да се сетимо да су наши преци градили храмове, а не ровове.

И да је највећа победа сваког народа онда када успе да помири своју прошлост са својом будућношћу.

Само тако ће и Црна Гора пронаћи мир са собом.

Само тако ће зацелити ране које још крваре.

Само тако ће браћа поново гледати једни у друге као браћа.

НЕ МОЖЕШ ПОБЕЋИ ОД СВОЈИХ КОРЕНА

Нико нема право да човеку забрани да се национално изјашњава како жели.

То је његова слобода и његово право.

Али нико нема право ни да мења историју својих предака, нити да брише оно што су генерације пре њега оставиле у аманет.

Не можеш променити своје прађедове, чукунђедиве…

Не можеш променити своје аскурђеле.

Не можеш избрисати гробове својих предака… и ту ћирилицу.

Не можеш променити писма која су писали, молитве које су читали и име народа коме су припадали.

Можеш себе назвати како желиш, али не можеш променити историју.

Последњих деценија сведоци смо покушаја стварања нових идентитетских образаца, нових тумачења историје, нових подела, нових језика, цркве и нових духовних граница тамо где их вековима није било.

Али историјске чињенице су тврдоглаве.

Оне не нестају зато што су непријатне.

Оне не престају да постоје зато што се некоме не допадају.

Црна Гора је кроз векове била држава српског народа, држава Његоша, Светог Петра Цетињског, краља Николе, Мојковца, Ловћена и Косовског завета.

И баш зато су литије биле много више од борбе за храмове.

Оне су биле буђење народне савести.

Биле су тренутак када је народ устао да сачува своје светиње, али и своје памћење.

Тренутак када је стотине хиљада људи схватило да се не бране само цркве од камена, већ и вековни идентитет, вера и духовно наслеђе.

Зато српски народ у Црној Гори никада не сме заборавити огромну улогу Српске православне цркве.

Када су многи ћутали, Црква је говорила.

Када су многи одустајали, Црква је сабирала.

Када су многи покушавали да деле народ, Црква га је окупљала.

Зато ће остати упамћено дело блаженопочившег митрополита Амфилохија (наш ђед), који је својим животом, вером и истрајношћу носио Крст свога народа у тешким временима… да њега није било… питање је велико шта би било са српским народом у ЦГ.

Остаће упамћени и митрополит Јоаникије и владика Методије, који су наставили путем својих предака, чувајући духовно јединство народа и подсећајући га на његове корене.

Они нису позивали на мржњу.

Нису позивали на освету.

Нису позивали на поделе.

Позивали су народ да не заборави ко је.

Да не заборави своје светиње.

Да не заборави своје претке.

Да не заборави Светога Саву, Његоша, Косово и завет који нас је кроз векове одржао.

Зато, ма како се звали, ма где живели и ма којим се политичким путевима кретали, не смемо заборавити једну једноставну истину:

Не постајемо већи тако што се одричемо својих корена.

Постајемо већи онда када их достојно носимо.

А корен српског народа у Црној Гори дубок је колико и њени камени темељи, стар колико и њене светиње и снажан колико и вера која је народ одржала кроз векове.

То је истина коју ни време ни политика не могу променити.

ЖИВЕЛА СРБИЈА И БРАТСКА ЦРНА ГОРА!

Приредио: Ђорђе Бојанић,главни уредник сајта Српска историја

Чланак Анексија и конекција: Историјске чињенице су тврдоглаве, не нестају зато што су непријатне! се појављује прво на ИСКРА.

Владимир Лорченков: КРИВОРОШКИ РАБИНИ ПИШУ МОСКОВСКОМ СУЛТАНУ

Дарко Митровић — Sat, 06 Jun 2026 08:51:57 +0000

Јављају: написао писмо Путину са предлогом мира диктатор Украјине Владимир Зеленски. Чини ми се да ово писмо, као и Талмуд, захтева коментар, што радо и чиним.

Хајде да почнемо са тоном. Извор позајмице је јасан, то је уље на платну Иље Репина „Запорожци пишу писмо турском султану“.

Забавно је, – али ово је когнитивна замка, из које Украјинац физички не може да изађе, јер је то факт његовог рођења – да су псеудоисторијски корени украјинског мита, у оквиру којег сада звучи лавеж на Москову, створени проклетим Москаљима. Малу банду криминалаца, запорошце, које је растерао један пук редовне руске војске, – први је измислио руски писац В. Н. Јановски (Гогољ). А њихов лик је овековечио руски сликар Иља Репин. До тада свет није познавао никакве запорошце, измишљене у оквиру званичне историјске легенде Руске империје, да би се оправдао напад на земље Османског царства.

А сад о садржају. Ни он није Њутнов бином. То је храброст балавца који се прави важан и изиграва криминалца, али ће се одмах смирити кад уђе у друштво правих криминалаца. Ту је много „голом гузом на јежа“, али код сваке особе која се иоле разуме у логику, то изазива само подизање рамена. Ако тако блиставо водиш рат, као што кажеш, зашто би га завршавао? Па ратуј онда до краја, јер, како тврдиш, Русија ће се ускоро распасти. Па зашто стати? Само ратним репарацијама освојићеш пола континента. Жао ти је због Украјинаца? Али само Кубањска, Ростовска и Белгородска област, где, како тврде твоји гебелсовци, живе историјски Украјинци, надокнадиће ти све губитке у људима. Москва гори, Сибир је у паници, само мало јаче притисни и готово је. Па каквог смисла има закључивати мир пред победу и ударати ВСУ издајнички у леђа?

У целини, ово изгледа као боксерски дуел у којем један од бораца, очито испребијан, стаје и почиње из угла да полива водом оног другог. Симпатичан човек, треш-токи су осмишљени да забаве публику ПРЕ борбе. А сад иди, маши песницама.

На крају, о форми доставе. Ову цедуљицу генији дњепропетровске дипломатске школе, ни више ни мање, „пренели су по дипломатским каналима“. Али чак ни митски запорошци то нису радили. Уопште нису ни писали. Најранији руски рукописи „преписке турског султана са козацима“ и немачко листовно издање XVII века садрже кратку верзију текста, без непристојне лексике. И не ради се о запорошким, већ о чигиринским козацима. Оним истим који су служили Петру Дорошенку, који се, хм, предао султану. Притом, наводно је њихово писмо настало на основу сличног пародијског памфлета из 1670-их година, без вулгарне лексике, који је био … преведен са пољског.

… И, као вишња на торти, сва ова 2026. године преведена с пољског на руски бравада потиче од човечуљка који је недавно потписао споразум са Мађарском, према коме западне области УССР постају, де факто, Мађарска Народна Република, са својим државним језиком, школама, органима управе и медијима, добијајући статус који су ДНР и ЛНР затражиле 2014. године. За такву „јединствену крајину“ гину момци на Источном фронту?

(Телеграм канал В. Лорченкова; превео Ж. Никчевић)

Чланак Владимир Лорченков: КРИВОРОШКИ РАБИНИ ПИШУ МОСКОВСКОМ СУЛТАНУ се појављује прво на ИСКРА.