oko.rts.rs

Ако се имовина Акционарског фонда подели грађанима биће то завршетак дугог процеса приватизације који је почео 2001. године, а који по закону треба да се заврши до краја 2027. године, и то је део стратегије развоја тржишта капитала. Није онолико колико је обећано пред изборе 2008. године, али није ни поклон, како се то обећава сада, већ имовина која акционарима Фонда већ припада.

„Онај ко има 18 година и онај ко има 118 добиће исто, како бисмо избегли причу о неким манипулацијама, свако ће једнако добити. И када се формира цена на Берзи онда ће се омогућити трговање тим акцијама. Наша садашња процена је да нико неће добити мање од 1.000 евра.“ Ово је 8. новембра 2007. године обећао тадашњи министар економије Млађан Динић, а ту изјаву пренео је Други дневник РТС-а. И то је био почетак.

Најава председника Александра Вучића из Другог дневника од 8. јула ове године, према којој ће „све пунолетне грађане обрадовати са средствима која нису из буџета“, је крај тог процеса.

То није никакав „хеликоптерски новац“, како то може да се чује у јавности ових дана. Такве паре биле би оне које се једнократно деле из буџета, као што је то био случај током ковид кризе, када се оваква врста помоћи неколико пута делила грађанима. Није питање ни да ли ће се држава за расподелу овог новца задужити јер је то новац из портфолија Акционарског фонда, који је основан у складу са Законом о приватизацији и Законом о изменама и допунама Закона о праву на бесплатне акције и новчану надокнаду коју грађани остварују у поступку приватизације.

Крај процеса приватизације

Није питање ни како ће Међународни монетарни фонд (ММФ), који је против једнократне помоћи, већ је за циљану подршку грађанима, то прихватити. ММФ ће то сигурно подржати јер ово заправо и није једнократна помоћ. Ово је завршетак дугог процеса приватизације, на чему ММФ и инсистира. Чак је неколико пута у меморандумима, званичним документима које објављује после сваке ревизије, Фонд и подсећао да, по Закону о приватизацији, тај процес мора да се заврши 31. децембра 2027. године. То је истовремено и рок до када овај новац из Акционарског фонда мора да се подели, односно да ова институција и престане да постоји.

А тај Фонд у регистар привредних субјеката уписан је 2. јула 2010. године. Једна од основних делатности Фонда је да без накнаде пренесе грађанима акције које су стекли током процеса приватизације.

На дан 31. децембра 2025. године, у власништву Фонда налазиле се акције и удели укупно 373 привредна друштва. То значи да су сви грађани акционари овог Фонда заправо сувласници у овим компанијама. При том, 141 друштво се води као неактивно, док код 232 активна друштва постоји могућност продаје капитала у власништву Фонда, наводи се у напоменама уз финансијски извештај Фонда.

Право на новчану надокнаду имали би акционари Фонда који су били пунолетни крајем 2007. године, дакле када је Млађан Динкић најавио 1.000 евра од бесплатних акција, а не они који су данас старији од 18 година. Данас су то они старији од 37 година. Према документима Фонда таквих је 2007. године било 4.822.175, што значи да су то они који могу да се надају уплати по том основу. А неки од њих сигурно више нису међу живима, мада се ова имовина, као и свака друга, наслеђује.

Вредна и безвредна имовина

Како би та продаја могла да изгледа у пракси види се на примеру једне, и то можда и највредније компаније у којој је Акционарски фонд сувласник. Реч је о фирми „Philip Morris Operations a.d“. У овој компанији грађани акционари преко Акционарског фонда имају 16,15 одсто акција, док је већински власник са 83,62 одсто компанија „Philip Morris H. H. B“, а остатак имају мали акционари, физичка лица. Акције ове компаније листиране су на берзи, а једна акција је, на пример, у понедељак 20. јула вредела 9.900 динара.

Када се погледа статистика власништва на Централном регистру хартија од вредности, Акционарски фонд укупно има 1.051.467 акција. То значи да је имовина грађана Србије, акционара Фонда само у овој компанији, на пример, 20. јула вредела 10, 4 милијарде динара, што је 88 милиона евра. Кад се то подели са бројем акционара, то значи да би само од једне фирме грађани могли да добију 18 евра.

Али, ту вредност акционари Фонда имају само на папиру, јер је на Београдској берзи продато нула акција – дакле, ниједна. Да би своју имовину грађани могли да наплате, Акционарски фонд све ове акције на берзи мора да прода, а јасно је ко у овом случају може бити купац. То је матична фирма већински власник компаније („Philip Moris H.H.B“), која већ има 83,62 одсто акција. Она је вероватно потенцијални купац, али изгледа не по овој цени. Чим матична компанија „Philip Morris“ још од државе не купује ове акције, то значи да чека нижу цену.

У последње 52 недеље најнижа цена на Београдској берзи за ове акције била је забележена 30. јула прошле године и износила је 8.999 динара. Историјски, акције ове компаније најјефтиније су биле на Берзи 23. децембра 2020. када су износиле 5.000 динара. Брокери који тргују на Београдској берзи кажу да је држава преко Акционарског фонда ових дана нудила на продају акције компаније „Philip Moris Operations“, али да интересовања готово да није било.

Међу компанијама које су вредне, а где је Акционарски фонд сувласник, је и фирма „Импол Севал“. У овој компанији Фонд, а преко њега грађани као акционари имају 15 одсто акција (појединачно 141.371 акција), а већински власник са 70 одсто акција је компанија „Импол д.о.о“. Ове акције на Београдској берзи у понедељак 20. јула вределе су 5.500 динара, а њима се и трговало.

Још једна вредна компанија са списка је „Дунав осигурање“, у којој Акционарски фонд има 3,6 одсто акција, а Република Србија је већински власник са 76,7 одсто акција. Ове акције на берзи су у понедељак вределе 1.866 динара и њима се трговало.

Ове три компаније, и можда још неке држава ће некако и успети да прода, али имовину Фонда чине и оне фирме чија имена почињу датумима, а обично су готово безвредне. Таква је на пример фирма у стечају „1. октобар“ или фирма у ликвидацији „22. децембар“.  Из тога је јасно да ова коначна распродаја акција из портфолија Фонда неће бити тако лак и једноставан посао.

Репови из прошлости

Фонд сада има неку имовину која може да се подели, и то се види увидом у финансијске извештаје. На рачуну Фонда налази се готовина. На крају прошле године, како показују финансијски извештаји, било је 492 милиона динара (4,2 милиона евра). Укупни капитал износио је 35,96 милијарди динара (око 307 милиона евра). Од тога акцијски капитал чини 7 милијарди динара, а остали капитал 17 милијарди динара. Нераспоређена добит од ранијих година, укључујући и 2025. годину, износи 11,1 милијарди динара.

Министарство привреде је већ неколико пута најавило да ће се продајом акција преосталих акција из Акционарског фонда интензивније укључити у процес трговања на Београдској берзи, чиме ће допринети њеном развоју. Такође, предузећа са овог списка не морају се продавати искључиво на берзи. Могу се, попут предузећа „Ласта“, продавати и на тендеру, а новац од продаје такође улази у имовину Фонда. Проблем је што то углавном нису успешна предузећа, баш као што то није ни „Ласта“.

Прошле године крајем јуна одржан је брифинг за новинаре о Београдској берзи и тада је помоћник министра финансија Огњен Поповић најавио да ће неки репови из прошлости, како их је назвао, бити решени као и да ће грађанима, који на то имају право, бити подељен новац из Акционарског фонда.

„Акционарски фонд, иако многи мисле да је то власништво Републике Србије, заправо је у власништву свих грађана који су испунили услове и у закону је прописано да све што је у Акционарском фонду треба да се прода и да се новац понуди грађанима. Нажалост, то није уређено како је било иницијално предвиђено. Ми смо одлучили да и то, као и неке друге репове из прошлости, затворимо“, рекао је Поповић.

Како и када ће тај новац бити подељен вероватно ће бити јасније када Министарство финансија заједно са Светском банком заврши нову Стратегију за развој тржишта капитала. Претходна која је важила за период од 2021. до 2026. ускоро истиче, а да у том периоду није учињено много на оживљавању активности на Београдској берзи, између осталог и продајом акција преко Акционарског фонда.

Да ли ће тај новац бити подељен ове јесени зависи и од тога којом брзином ће држава преко Акционарског фонда успети да прода имовину око 100 компанија које су листиране на Берзи, а у којој је овај Фонд сувласник. Рачунице показују, а тако је између осталог и речено на брифингу о Београдској берзи који је одржан прошле године у јуну, да би тај износ могао да буде од 40 до 60 евра, у зависности од тога и која цена акција се постигне.

Обећање о 1.000 евра

А да оно што је обећано 2007. неће бити подељено јасно је било када је продат НИС, а и када током свих ових година Телеком још није стигао на Београдску берзу. О ЕПС-у и да не говоримо (иако формално-правно јесте акционарско друштво). Рачунице показују да су грађани Србије до сада, по основу дивиденди НИС-а, Телекома, Аеродрома, али и по основу уплата од Акционарског фонда добили око 8.600 динара. Почетком 2010. године из Акционарског фонда грађани су већ добили по 1.700 динара.

Инцијално је било предвиђено да се на основу Закона о приватизацији из 2001. године 15% акција 68 приватизованих друштвених предузећа депонује у портфељ Акцијског фонда, како се тада звао. Те акције требало је прво понудити власницима приватизованих предузећа, или их продати на Београдској берзи. Тај процес завршетка приватизације, па и овог посла одлаган је неколико пута и до данас није завршен, а по важећим прописима рок за то је децембар следеће године.

А када је реч о 1.000 евра од бесплатних акција, и сам Динкић је у интервјуу за дневни лист „Данас“ 26. децембра 2010. године признао да је 2007. године био свестан ризика у који улази. „С једне стране, био сам потпуно уверен да је могуће добити 1.000 евра за бесплатне акције, јер се ради о највреднијим српским предузећима, али нисам предвидео светску финансијску кризу, која је урушила акције свих компанија у свету. Такође, нисам ни слутио да ће НИС бити малтене поклоњен и да ће ту пропасти део вредности предузећа“, рекао је он.

„Уосталом, грађани ће видети колико ће добити новца од акција Телекома, па ће моћи да суде шта би било да је НИС продаван на транспарентном тендеру. Такође, још нису подељене акције ЕПС-а и других компанија. На крају крајева, знам да ћу платити политичку цену тог тада несмотреног политичког обећања, али сигурно је да ће грађани добити много више новца од акција јавних предузећа него што сада очекују“, навео је тада Динкић у тексту под насловом „Због Тадића сам обећао 1.000 евра“.

Ко је заборавио, Младан Динкић је тада те наводе демантовао у саопштењу, али и тврдећи касније у емисији „Кажипрст“ да је његова изјава истргнута из контекста и да је у наслов стављено нешто што није рекао. Прича се завршила тако што је редакција листа „Данас“ објавила снимак интервјуa са Динкићем, а грађани нису добили хиљаду евра. Претходно је Динкић нешто слично рекао за емисију „Распакивање“ на РТС-у, да је „други круг председничких избора био додатни мотив да то уради и да тако нешто обећа“.

Дакле, није то што ће тај новац бити подељен резултат „одговорне економске политике“, како то тврди министар финансија  Синиша Мали, нити је то новац за који ће држава морати да се задужи по скупим каматама, како то може да се чује од представника опозиције.

То је епилог давно започете приче. Новац који је обећан пред изборе 2008. године грађани ће, ако се та имовина распрода, добити пред изборе који ће, према најавама, бити одржани у октобру или у новембру. То сигурно неће бити онолико колико је обећано. Али колико год да буде, то неће бити ни поклон. То је имовина која акционарима Акционарског фонда већ припада.

Чланак Подела новца грађанима: Ни поклон, ни паре из хеликоптера се појављује прво на ИСКРА.

Предраг Р. Драгић Кијук, једна јединствена појава у српском сазвежђу духовног универзума васцелог човечанства, упокојио се 29. јануара 2012, пре тринаест година и шест месеци.

Но он није и не може да буде заборављен. Овде један помен. И увек изнова.

Ко жели да ради учења из прошлости дозове себи у сећање нацизам, може то да учини помоћу историјских уџбеника или пак да узме у руке „Дневник Ане Франк“, јеврејске девојчице, коју су Хитлерове убице умориле заједно са милионима њених сународника.

Ко сматра сходним да се побави стаљинизмом, ту су исто тако стручна дела или нпр. Солжењициново ремек-дело „Један дан Ивана Денисовича“, односно не мање вредно, потресно и упечатљиво приповедање „Гробница за Бориса Давидовича“ великог Данила Киша.

И о нашој историји из времена наших родитеља (Други светски рат, Србоцид хрватске државе 1941-1945, Титова диктатура, итд.) у међувремену има (додуше никада довољно) научних одблесака и књижевних трагова.

Но шта ће остати нашим потомцима из овог времена, иза нас?

Данас, када смо геополитички малтене враћени на време пре Балканских ратова 1912-1913. а у свакодневници распети између борбе за егзистенцију, испразног политичења и уносног политиканства, растуће социјалне хладноће и отуђености, као и каскајућег подражавања хедонистичке незајажљивости малобројних „успелих“ (= евро-милионера).

Шта ће једног дана и како о томе писати неки нови Радоје Домановић, Бранислав Нушић, Јован Стерија Поповић? А можда и неки нови Меша Селимовић, па и Иво Андрић? Шта би тематизовао један нови Борислав Пекић, ако би се одлучио за нову верзију дела „Како упокојити вампира“?

Како ће изгледати књижевно огледало овог времена, како ће дакле они сецирати нашу данашњицу са не поларизованом, већ исцепканом политичком сценом, растућим јазом између сиромашних и богатих, занемоглим образовањем, корупцијом као популарним спортом, медијским воајеризмом и телевизијским „погледом кроз кључаоницу“ као сурогатом културе и подсмевањем најосновнијем моралу?

Но све време постоје и они, који су не само луче микрокозма у помрчини, већ дословце светионици, који су у стању не само да одагнају сваки мрак, већ и да светло учине светлијим.

Такав је био Предраг Р. Драгић Кијук, велики хуманиста, православни филозоф, историчар и књижевник. Он је, поред осталог, поседовао и изузетно ретки дар, наиме, да остане достојанствено консеквентан у служби истине и правде а без да беспотребно поларизује, што исувише радо чине (нажалост већински) нишчи духом међу тзв. интелектуалцима.

Кијук се упокојио у Господу 29. јануара 2012. а Владимир Димитријевић је приредио књигу „Кијук, мудра птица љубави“ (преузето из Хиландарске повеље Светог Стефана Првовенчаног), која је у издању Српског сабора Двери и Издавачке куће Catena Mundi изашла 2012, са прилозима тридесетчетири аутора.

Овде мој скромни прилог.

ГОСПОД ЈЕ ПОЗВАО СВОЈЕ ЈАГЊЕ, ПРЕВРЕМЕНО…

Нисам сигурно, и Богу хвала, једини који је имао срећу да га познаје, да буде пријатељ с њим, да сарађује. Нисам сигурно ни једини, Богу хвала, коме је Пеђа увек изнова својим примером давао снагу и бодрио дух.

Његово слеђење Христу, његово светосавско православљање Небеског Сведржаоца значило је живљење вере, љубави и наде. Његов неуморни рад је увек био у служби добра, у служби ближњих и даљних људи, његова љубав је била посвећена породици, пријатељима и свом народу.

Видели смо се последњи пут у време ове последње календарске Нове године у Београду, договарали се о озбиљним стварима, а потом попричали и о свакодневним, те се и од срца насмејали.

Јер у томе смо се увек слагали, ако човек не нађе више снаге ни да се повремено насмеје свакодневници, онда… За Божић ми је стигло његово последње овоземаљско јављање:

„Драги ми брате у Господу,

Мир Божији, Христос се роди!

Срећан празник Богомладенца и спаса човечијег.

Радостан, срећни празник рођења Христовог, благословену и сваким добром испуњену 2012. годину желим и срдачно отпоздрављам са небоземним смислом речи:

Ваистину се роди!

Кум Пеђа са породицом“

Ове последње речи, које је упутио породици и мени, као и вечита успомена на његову јединствену појаву у српском сазвежђу духовног универзума човечанства, дају ми и даље снагу и бодре дух.

Примам тај његов последњи дар са неумрлом љубављу и бескрајном захвалношћу.

Господ је позвао Своје јагње, превремено.

Слава му.

Кијукова светионичка свећа у Христу је горела и догорела. Превремено.

Он је био познат и уважен широм света у релевантним интелектуалним круговима и, још једном, срећан сам и почаствован да сам дуги низ година са њим сарађивао на народном послу. Овде, пред четрнаесту годишњицу Кијуковог одласка из овоземаљског, мој скромни помен:

КАКО ЈЕ, ДОБРИ МОЈ КУМЕ,

У ЦАРСТВУ НЕБЕСКОМ?

Бог не ретко прерано позива најбоље међу нама Себи, слава Му.

Овоземаљско пролази и, ко би рекао, куме, већ је ето тринаест година и шест месеци од како си се преселио у вечност, оставио нас без твог топлог осмеха, мудре речи и благог, ненаметљивог, али непрестаног уливања снаге.

Знао си, наиме, да се само љубав дељењем умножава и никад ниси штедео на том драгоценом дару, кога ти је Господ штедро поклонио.

Памћење остаје. И греје душу. Нема тешкоћа сетити се нечега из заједничког дела животног пута, већ само шта изабрати из тог обиља.

Да ли се сетити наших путовања по Србији и Српској, Белгији, Немачкој и Француској, читавих серија предавања, симпозијума, конференција? Свих оних покушаја да се Срби уједине око светосавског православљања Господа и суштаственог опстајања национа?

Или оног дана, када је издисала Република Српска Крајина а ми са Слобом Јарчевићем, после протестног и слабо посећеног митинга на Тргу Републике у Београду, олеђено и ћутке пролазили на путу ка твом стану кроз бестидно разгаламљену и, да, распевану Скадарлију?

Првих послератних избора у Републици Српској, када смо организовали и српске и руске интелектуалце и у два аутобуса отишли прво у Бањалуку а потом право у Дечане, јер већ су се гомилали црни облаци над нашом Светом земљом?

Није било, јер није могло да буде предаха у раду на народном послу.

Оснивања Фонда истине о Србима у Београду, Светског Сабора Срба у Немачкој или Српског културног и документационог центра, као и издавачке куће Еуро Епистел у немачком Ашафенбургу?

Или када си ти, после моје иницијалне пријаве Алије Изетбеговића оном несрећном Хашком трибуналу због масакра на Маркалама и улици Васе Мискина, и њеног званичног прихватања од стране тадашњег Главног тужиоца Ричарда Голдстона, саставио стручни тим и када смо заједно са Ангелином Марковић и Вером Бојић месецима радили на квалификованој кривичној пријави тих злоделника?

А можда и оног дана у Берлину 1998, када смо заједно са Преосвећеним владиком Рашко-призренским и косовско-метохијским, Господином Артемијем, сатима радили на тексту, који ћу ја потом, заједно са Преосвећеним, следећег дана предочити НАТО-зломоћницима на Бертелсмановом форуму, где је запечаћена одлука о агресији на остатак српских земаља?

А можда је достатно, да ти само поставим заправо излишно питање – како је, добри мој куме, у Царству Небеском? Или ипак да се сетим твојих бесмртних књижевних, философских и издавачких дела, говорништва и најтишег изговарања најгромкијих истина?

Не, на то су већ подсетили умни људи, желим да с тобом сад поделим нешто лично.

Сигурно се сећаш оне ноћи у Источном Сарајеву, када смо са пријатељем Радованом сатима дискутовали, саветовали се, претресали могућности и алтернативе? А нарочито на оно пред зору, када је наш домаћин устао и донео за сто флашу вискија и чаше а при том се баш обешењачки смешкао?

Знао је, наиме, да ти можда једном годишње оквасиш усне алкохолом а да сам му ја већ поодавно рекао да како само омиришем виски, стомак ми се тог тренутка сели у један бесомучни лифт, који се отео свакој контроли.

Наравно, када је потом обзнанио да му се управо родило унуче, сви смо знали да је тог пута победио, да нема изврдавања. Обојица смо испили ту горку чашу и – смешкали се, баш храбро.

И последње за ову прилику, када смо у цркви Светог Марка у Београду стајали пред Преосвећеним Владиком Рашко-призренским и косовско-метохијским, господином Артемијем, иза њега седам игумана и свештеника. Он је моју од тада супругу, Немицу, и мене уводио у Свету тајну брака, ти си као кум стајао иза нас.

Она је била несигурна, још пре тога (при преласку у православље) питала ме је, свадба, па то је све на српском, Преосвећени ће ми постављати питања, да ли ћу све разумети и… Ја сам је умирио и рекао, ништа се ти не брини, на свако одговараш само са „да“ и све је у реду.

Наравно да сам потом једва чекао питање: „Да ли си се, кћери моја, неком другом обећала?“ Кад је оно било на реду, она рече одлучно „да“, ја се окренух теби и прснух у смех, и ти поче да смејеш, сви свештеници иза Владике исто тако а Преосвећени разрогачио очи, тресе главом и узбуђено шапуће: „Не, не!“ Моја драга, црвена као булка, муца „Не, не!“, у земљу да пропадне. После тога је хтела, како је рекла, да ме „катапултира на месец“, али није могла од смеха а ти и Владика ми у глас рекосте:

„Е, ти Владимире, никад нећеш одрасти!“ Мој одговор је гласио: „Богу хвала!“

Када ми је твој драги син Ранко оне зиме пре тринаест година и шест месеци јавио: „Тата више није међу нама.“, одмах смо сели у авион и дошли на опроштај у Београд. Снег је вејао, ноге су упадале у сметове, видик је био врло ограничен.

Сећам се да смо успут срели нашу Ангелину и одмах ћутке наставили ка капели.

После опроштаја смо поседели у твојој кући, први пут без тебе, твоја Драгана, деца, брат, пар најближих… Када смо се потом упутили ка таксију, који ће нас одвести на аеродром, време је било исто – снег је вејао, ноге су упадале у сметове, видик је био врло ограничен.

Знам и знам да и ти знаш, да сам те видео како идеш пред нама, повремено се осврћеш и питаш са смешком на уснама: „Идеш ли, роде?“ Ја сам одговарао: „Идем, идем…“ И обојица смо знали, да је то било једно излишно питање, као и ово моје – како је, добри мој куме, у Царству Небеском?

Идем, роде, идем. До поновног сусрета.

За надати је се, дакле, да када једног дана неки нови Домановићи, Нушићи, Пекићи и Андрићи буду писали о овом нашем чудном времену, да неће само тематизовати исцепкану политичку сцену, растући јаз између сиромашних и богатих, занемоглио образовање, корупцију као популарни спорт, медијски воајеризам и телевизијски „поглед кроз кључаоницу“ као сурогат културе и подсмевање најосновнијем моралу, већ и овакве светионике духа.

Слава ти, куме, брате и молитвениче у непролазном светосавском православљању Господа.

Чланак Владимир Умељић: КИЈУК, БАКЉА КОЈА ВАЗДА ГОРИ се појављује прво на ИСКРА.

© Уступљена фотографија

Призор је био заиста несвакидашњи. У најужем центру Њујорка, на Менхетну, међу хиљадама пословних људи са Волстрита, туриста и локалних шетача, који су се журно мимоилазили и сударали на крцатим улицама и пешачким прелазима, стајала су два црна камиона са ЛЕД екранима на којима су се смењивале слике.

Пажњу великог броја пешака привукла је црно-бела слика Николе Тесле. Текст који је пратио слику гласио је: „Никола Тесла, српско-амерички научник и проналазач, имао је 91 рођака који су убијени током Другог светског рата у геноциду у Независној држави Хрватској“.

Жамор ишчуђавања и неверице испунио је пословично равнодушне и циничне улице „Велике јабуке“. Људи су застајали и тискали се око камиона како би до краја испратили ово необично путујуће предавање из историје народа о коме су врло мало знали, али који је свеједно свету дао једног генијалца какав је Тесла. Међу присутнима било је и припадника наше дијаспоре који су својим пријатељима и онима који су се затекли око њих пружали историјски контекст и допуњавали информације које су се вртеле на екранима.

Панели су се смењивали, причајући затеченој публици трагичну и шокантну причу о српском страдању у 20. веку.

Од Првог светског рата и губитка четвртине популације преко геноцида у НДХ и логора за децу попут Јастребарског у којима је страдало преко 40.000 српских малишана до етничког чишћења у Подрињу, „Олуји“ и стравичних злочина у Жутој кући где су Србима вађени органи за продају.  На сваком панелу био је и пропратни QR код који, када се скенира, упућује на страницу Меморијалног центра Републике Српске где се могу прочитати додатне информације о злочинима над Србима.

„Нисам пуно знала о српском народу и свим патњама кроз које су прошли. Знам за Ђоковића, али нисам знала за патњу која се тамо дешавала. Ова кампања ми је дефинитивно отворила очи, да истражујем дубље и тражим шта се дешава“, изјавила је тамнопута Никол Ричардс која је била међу оним Њујорчанима које је заинтригирала изложба.

На основу досадашњих резултата, али и хистеричних реакција у „комшилуку“, нема никакве сумње да се ради о једној од најефектнијих и најефикаснијих међународних пи-ар кампања коју је нека званична српска институција икада покренула. Ова акција могла би се подвести под такозвани герилски маркетинг, где се употребом неконвенционалне рекламне стратегије, која се ослања на елемент изненађења и високу креативност, уз релативно мала улагања, постиже велика видљивост, виралност на мрежама и емотивни ангажман циљне публике.

Камиони са дигиталним билбордима коштају за изнајмљивање у Њујорку око хиљаду до хиљаду и по долара дневно, а за ту релативно ниску цену постиже се велика видљивост на најпрометнијем и најутицајнијем месту на свету, флексибилност таргетираних локација и могућност честе промене рекламних панела и порука. Подразумева се да вам је потребна и дозвола локалних власти да спроводите своју рекламну кампању, а у добијању дозволе сигурно је одређену улогу одиграла дипломатска блискост коју Република Српска, као инцијатор и организатор ове кампање, пажљиво и непоколебљиво гаји са Трамповом администрацијом и Израелом.

Уосталом, један од првих панела у овој покретној изложби подсећа Американце да су им Срби били савезници у оба светска рата, као и да су Срби били први хришћани који су ратовали са припадницима Ал Каиде у Босни. Ко је читао књигу угледног француског новинара Жака Мерлиноа „Истине о Југославији нису све за причу“ зна колико је новца и труда водећих маркетиншких агенција у САД потрошено да се различитим медијским манипулацијама амерички Јевреји окрену против својих традиционалних савезника Срба а у корист босанских Муслимана.

Да ли је превише оптимистично очекивати да би актуелна дешавања у свету могла довести до преокрета тог односа јеврејске дијаспоре, која има одлучујућу улогу у промоцији владајућих медијских наратива и пожељног мишљења у САД? Да ли је управо ова изложба један од весника промене у односу према српским страдањима? Могуће да јесте, а могуће и да није, али свакако треба урадити свој део посла и искористити сваку прилику која се укаже за промоцију наше истине о распаду СФРЈ и ратовима који су из тог распада уследили.

Организатор изложбе је Меморијални центар РС, уз подршку Владе Републике Српске, Министарства за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске, Представништва Републике Српске у САД и представника српске дијаспоре. Директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић истиче да ова кампања представља најзначајнији међународни искорак Меморијалног центра Републике Српске од његовог оснивања пре две године. Он је поручио да су наступили са документованим чињеницама, историјским изворима и сведочанствима како би дали глас српским жртвама, те да свака жртва, без обзира на националност, заслужује истину, достојанство и памћење.

О успеху и дометима ове кампање најречитије говоре реакције из комшилука, али и из одређених назови домаћих кругова. Иако је изложба конципирана тако да не доводи у питање туђе жртве и наративе који се око њих конструишу, већ само износи документоване и међународно потврђене податке о пострадалим Србима, изгледа да је сам помен постојања српских жртава за неке неприхватљив и готово увредљив. Па тако коментатори бошњачких портала називају ову изложбу „порцијом пропагандних сплачина“ коју је Додик сервирао Американцима, баш у тренутку одавања почасти сребреничким жртвама, хрватски новинари истичу наводно мегаломанске бројке које желе да направе од Хрвата геноцидни народ, док, нимало изненађујуће, најоштрије и најотровније осуде долазе из београдских аутошовинистичких кругова окупљених око „Пешчаника“ који, на идејном плану, исмевају читаву кампању и доводе у питање чињеницу да су уопште побијени неки цивили српске националности у Подрињу (3.267 њих), односно да међу њима није био ниједан који није четник са огромном и неуредном брадом и закрвављеном камом.

Не треба се освртати на ове и сличне малициозне реакције, јер је сасвим извесно да не долазе од добронамерних људи којима је жеља за утврђивање истине и помирењем на срцу. Треба наставити са овим и сличним активностима у покушају да се разбије међународна завера ћутања о српским жртвама која је успостављена још током деведесетих година прошлог века, заправо још раније од тога.

Још од Његоша се говори о томе како „српска суза нема родитеља“, истичући на тај начин осећај усамљености, несхваћености и неправде са којима се српски народ суочавао током векова страдања, али та суза ипак има неке потомке и потомке потомака који морају бити одлучни, упорни и стрпљиви у борби за њено признање. У том погледу, треба се угледати на Јермене који су се сто година, на хиљаде начина и различитих колосека, борили да се призна геноцид над њима у Османском царству и доживели да се прво усвоји резолуција о признању геноцида у америчком Конгресу 2019. године, да би је 2021. године потписом званично признао и председник Бајден.

Чланак Марко Танасковић: Српско страдање на Петој авенији се појављује прво на ИСКРА.

Србине памти где жито пламти
ко воштаница…
Жито моје- моја Грачаница.

Када те лажу да није твоје,
да немаш ништа,
откуд Господ усред житишта..?

Зашто крвари, плаче,
нариче,
зашто снопови на распећа личе?

Зашто не рађа већ
васкрсава?
Зашто је колевка, гроб
и слава? 

Зашто тамјаном мирише,
зашто је од Дечана- више?

Зашто се жање на небу,
откуда миро на туђем хлебу?

Откуд опела где немаш ништа,
литургија усред житишта?

Зашто жетва оплакује селом,
зашто невеста није у белом..?

Зашто се обећала мртвоме драгом,
куда ће сватови крвавим трагом..?

Зашто, Србине, кад твоје није
тако се злати, поје и зрије..?

Зашто се замонашило,
за ког се моли,
његова рана тебе не боли?

Познаш ли ону црнину
што жито дозива именом сина?
Мајка је сваком од нас,
плаштаница је, Србине, њена црнина.

Тамо где кажу да немаш ништа
васкрсавају заветна житишта!

Жању се распећа!
Што их лажју крију све су већа, већа…

Жито моје у крви лежи,
јутрење моје у Самодрежи…

Памти, Србине, крвави плод,
ни стопе не дај где лежи ти род!

Чланак Михаило Меденица: Где жито васкрсава… (у помен и незаборав крваве жетве у Старом Грацком) се појављује прво на ИСКРА.

Црква Св. апостола Луке у Витомирици (Фото: Wikimedia Commons/Limes Sorabicus/CC BY 4.0)

Кад је војска краља Николе 1912. ударила „Онамо, намо, за брда она / ђе небо плаво савија свод…“ и спустила се у метохијску равницу, на Лучиндан је слобода банула и у Витомирицу, селу које је по предању добило име по кнезу Витомиру.

На витомиричком гробљу смештеном у центру села (биће да су у праву они који сматрају да је измештање гробаља из насељених места дошло са осеком вере), у хладу крошњи високих стабала почивају свештеници, ратници и тежаци, вредне домаћице и једногодишње бебе, образовани и они које је, стицајем околности, књига мимоишла.

Ту почива и Марко Вукмировић, перјаник краља Николе који је, уз учешће у многим биткама, стизао и да чита. У Ратном дневнику 1914-1916 имењака му Марка Мартиновића стоји да је Вукмировић био претплатник Огледала Српског за 1895. годину. Зато не чуди што му је, према сведочењу његових потомака, књаз поверио на бригу и васпитање свог маленог унука Александра, будућег краља Југославије. Савршени осећај мира при погледу на ово гробље понајпре пружа близина цркве и подсећање на прве хришћане који су, по престанку њихова прогона, преминуле сахрањивали у цркви или уз цркву, уверени у молитвену заједницу живих и упокојених у Христу.

Решени да обнове живот на некадашњем поседу кнеза Витомира, домаћини приспели из приморских и брдских крајева Црне Горе су, одмах по ослобођењу 1912. године, посред гробља подигли цркву брвнару и, у част победе над Агарјанима, посветили је Светом апостолу Луки. У њој ће се служити све до подизања нове. Како су изнова наишле ратне невоље, на изградњу се морало причекати.

Упоредо са крчењем шикаре, прикупљана су средства за градњу јачег храма. Први прилог дао је лично краљ Никола. Црква са триконхалном основом, какве називају још и апостолионима, зидана је од драгоценог оникса из Пећке бање, истог оног од којег су, у комбинацији са дечанском бречом, зидани и Високи Дечани. Велико освећење Цркве Светог апостола Луке збило се 1938. године. Остало је забележено да је службом начелствовао тадашњи епископ призренски Серафим (Јовановић), да је прислуживао прота Тома Кнежевић те да је свечаности присуствовао изасланик краљевског двора.

Прогон Срба

Само три године касније започеће Други рат и страдање непокорног епископа Серафима, попут толиких других епископа широм српских земаља. У недавно објављеном тексту Бориса Субашића пише да епископ Серафим почива на гробљу Туфина у Тирани те да његови потомци узалуд покушавају да га пренесу у Србију.

Субашић, између осталог, бележи и то да, упркос званичној албанској верзији о његовој достојној сахрани по упокојењу 13. јануара 1945. године, чињеница да је владика сахрањен у позајмљеној одежди и да свештенству пристиглом из Призрена није дозвољено да га обуку у његове одоре, указује на то да је владика Серафим усмрћен батинањем, јер није пристао на потчињавање Српске православне цркве Албанској православној цркви.

Након потоњег рата и прогона српског становништва из села (Милорад Ђоковић који је покушао да остане на дедовини, попут толиких других, оптужен је за ратни злочин и више од четири године недужан мракује у злогланом подујевачком Алкатразу), вандали нису мимоишли ни витомиричко гробље, а ни Цркву Светог Луке. Иако није срушена, раскровљена је, а њена унутрашњост потпуно демолирана. Није поштеђена ни Часна трпеза, дар Јована Шурбатовића.

Свештенство и монаштво Рашко-призренске епархије, као ни оно Митрополије црногорско-приморске на челу са епископима Теодосијем и Јоаникијем није заборавило рањену Цркву Светог Луке, али је до пре четири године мало ко са стране навраћао да је види и олакша јој ране.

Све док се Момирка, одива Вукмировића (удата за Марковог унука) није вратила и, по благослову владике Теодосија, настанила ту, у кућици поред самог храма. Њен повратак осоколио је појединце и хуманитарне организације, посебно оне које предводе млади људи, и обнова цркве, као и опоравак гробља и уређење околног простора, започета је пуном паром.

Смењују се прегаоци свакојаких знања и занимања, а Момирка се, упркос немалом физичком напору који изискује опслуживање радника и бројни други послови, само радује што посао тече по плану и што сваки час, уз приложену фотографију, може да извести владику и братство Високих Дечана, који бдију над обновом светиње о  још једном обављеном послу. Захваљујући Момирки, данас ретко ко од оних који крену у походе Дечанима и Пећкој мајци не обиђе и Цркву Светог Луке.

Живети Завет

Ту ћу се по ко зна који пут уверити да Завет чувају не само они који живе на Косову и Метохији (јест да, приписујући нам ту улогу, добронамерни људи желе додатно да нас ободре, али ми знамо да и нâс овде има „од сваке руке“) него, и пре свега, они којима је Света земља у срцу, ма где живели.

Марко Старчевић је, у организацији ужичке хуманитарне организације „Луча“, први пут кренуо на поклоничко путовање по Косову и Метохији у марту ове године. При обиласку Цркве Светог Луке, пажљиво је слушао Момиркин „рапорт“ о томе шта је све досад урађено и да је на реду подна хидроизолација. Како и приличи правом хришћанину, Марко се суздржао да пред свима изгрли своју намеру, него је, сачекавши да његови сапутници изађу, Момирки кратко саопштио да је власник фирме управо за хидроизолацију и да би тај посао у цркви радо бесплатно урадио.

Млади Ужичани Марко, Бојан, Никола и седамнаестогодишњи Алекса, са њима и двадесетчетворогодишњи Ваљевчанин Филип, стигли су недељу дана пред Петровдан. Никад нисам видела веселије трудбенике. И смерније младе људе који сваки обед служен за округлим столом у хладу високог борја започињу молитвом и са захвалношћу Господу што су ту, на заветној земљи.

Ћутљив је и, рекло би се, преозбиљан за своје године једино Филип. Једино је он родбински везан за Косово и Метохију и, још нерођен, морао осећати непребол своје родитељке. Током разговора ћу сазнати да је Рајко Миленковић који је киднапован 14. новембра 1999. године надомак свог стана у Косовској Митровици Филипов деда по мајци.

За доручак је, по правилу, задужен Ненад Миливојевић, Момиркина десна рука из Шаторње код Тополе. Док приноси три тепсије посне пице, сви уз осмех констатују да бољег мајстора од Ненада нема. На Косово и Метохију је први пут дошао о Митровданским задушницама 2024. Дошао и остао.

Тужан је што по сили новог косовског „закона“ ускоро мора на три месеца напустити покрајину, да би се поново вратио. Сви смо сагласни са Момирком да Ненада ваља овде што пре оженити; тиме би се ем уклонила препрека коју је наметнуо приштински „закон“, ем би се могло суделовати при избору невесте. Паметни и у актуелне прилике веома упућени младић се, тобоже пристајући на туђи избор, загонетно смешка, колико да не квари добро расположење.

Доћи и видети

Четвртак је у Високим Дечанима посебан дан. Трудбеници су прекинули посао мало раније, како би стигли да се умију и преобуку и како бисмо на време сигли на вечерњу службу, потом и целивали Свечеве мошти. У полумраку и уз пламен свећа иза певнице и из олтара допирао је чудесни монашки пој Молебног канона Светоме краљу. Са Србима све време стајаху и троје Немаца (двојица мушкараца и жена) у униформама те група словеначких припадника Кфора. После службе се, како је већ уобичајено код Дечанаца, уз послужење разговарало, испијала још једна чаша радовања.

Окрепљени молитвом, прегаоци су следећег јутра били још полетнији. Мораће да оду и поново се врате, јер им је непланирано у део пао још један, нимало лак посао. Разумевши да ће предвиђени слојеви – хидроизолација, па инсталација за подно грејање, преко ње „кошуљица“ и на крају камене плоче, подићи под за целих 15 центиметара, исто толико скратити улаз те изнудити скраћивање тек постављених нових двери, виспрена Момирка је, уз коментар да ће владика, онако висок, при уласку у цркву морати да се сагиње, изнела план.

Нема друге него да се постојећи под уклони и тих 15 см добије у дубини. Пет дана је трајао мукотрпни посао разбијања старог пода и одвожења изломљеног бетона изван црквене порте. На крају су, уз помоћ ласерске справе, обавили нивелацију. На земљани под ће се најпре поставити арматура, залити бетоном и тек кад се бетон осуши, Ужичани ће се вратити да обаве првобитно обећани посао.

Иако ће ускоро поново доћи, растанак уз чврсте загрљаје био је детиње емотиван; као кад се деца растају од мајке. Овде све има посебно место у срцу, па и верни псић Ђоле и мало дистанцирани Жућо којима су момци притрчавали да се поздраве. Одлазак најтеже пада Николи.

Овај двадесетпетогодишњак на сваки податак о страдању људи и светиња на Косову и Метохији одговори сузом. После осети потребу да се правда: шта ћу, такав сам. А ја сам му, разумевши његове сузе (какав ли је то човек којег не боли?), цитирала речи професора Предрага Пипера: „Да би се нешто истински појмило, мора се најпре кроз срце пропустити. А да би се кроз срце пропустило, мора се доћи и видети.“

Чланак Митра Рељић: Чувари Завета у Витомирици се појављује прво на ИСКРА.

Владимир Димитријевић/ФОТО: Press centar UNS

Покојни песник Томислав Брајовић у свом тексту „Апокалипса“ указује да реч о потоњем времену није реч само о једном човеку, него о читавом људском роду. Свако ко се роди на свет постаје учесник древног духовног рата који је започео сатана, пали првоанђео, у побуни против Бога. Тај рат је затим пренет и на човека, јер су Адам и Ева подлегли ђаволовој лажи. Отуд је суштина људског живота да се одлучи коме ће се царству приволети: Богу или оцу лажи. Али човек се не одлучује у мирним условима, него у бурном духовном боју који се сада, поналази у својој завршници – у апокалипси. Сатанизација света је већ далеко одмакла, а појава светског владара, антихриста, представља стварну могућност. Он ће духовно раслабљени свет навести да му се поклони и прими његов жиг, чиме ће многи изгубити вечни живот. Бог није створио пакао за човека, али ће сви који сарађују са ђаволом у кварењу душа, ако се не покају, пасти под исту осуду.

На том месту поставља се питање „Зашто?!”, у којој човек, суочен са болестима, глађу, ратовима и смрћу, подиже главу ка небу и пита Бога зашто су пуштени „јахачи апокалипсе”. Ту се прелази са дијагнозе технолошког и духовног пада на непосредно Божије обраћање човеку и објашњење узрока страдања.

ПИТАЊЕ УЗРОКА

Човек најпре живи у свету који му се открива као оличење склада испуњеног тихом радошћу постојања. Сунце сија, цвеће мирише, природа дише миром, птице поју, а човековој души све то улива осећање да живот почиње у некој врсти рајске пуноте. У том почетном искуству постојања свет не делује као место казне, него као простор препун дарова и наговештаја смисла. Али тај утисак не траје. Врло брзо на сцену ступају „јахачи апокалипсе”, а са њима долазе болести, глад, ратови, смрт, бриге и беде свих врста. Управо из тог наглог прелаза из лепоте у страдање рађа се људски крик: „Зашто?!”

Док је човеку добро, он живи у самозадовољству, не мислећи о узроку добра које прима нити о Ономе од Кога добро долази. Али када страдање почне да му помрачује душу и смућује ум, он одједном тражи одговор од Бога. Овај преломни моменат је веома важан: невоља постаје час духовног буђења. Човек не пита више само за узрок појединих несрећа, него за сам смисао поретка у коме су те несреће допуштене.

ОДГОВОР НА ПИТАЊЕ

Бог најпре подсећа човека на првобитни дар света. Човеку је дат свет испуњен свим оним што радује очи и срце: птицама, цвећем, јагањцима, лептирима, биљкама које доносе храну, питким изворима, звезданим небом, лепим лицима и „мудрим главама” са којима може да се збори и слави живот у радости. Свет је најпре место Божије доброте, а не тамница. Човеку је било лепо, и тек када су пуштени јахачи апокалипсе он се присетио да би морао постојати неки разлог зашто су невоље допуштене: он се Бога сетио тек онда кад је остао без сигурности, мира и уживања.

Зато Божији одговор не иде у правцу објашњења природних закона или историјских околности, него разобличава људски нехај. Док му је било добро, човек је, каже Брајовић, заборављао „дуг захвалности” према Богу. Божија блага отимао је крајње грамзиво, не делећи их са ближњима како је заповеђено: јер зло није само у отвореном безбожништву или видљивом сатанизму, већ и у саможивом коришћењу добара која су нам дарована. Човек може живети усред Божијег света, а ипак бити у стању порицања светлости ако примљене дарове задржава за себе и ако из живота избацује заповест љубави.

ОДЛАГАЊЕ ПОКАЈАЊА

После незахвалности следи још тежа оптужба: човек је постао горд, осион и немилостив према ближњима. Многе душе су завапиле Богу, и Бог се „разгневио”, али је ипак чекао покајање – иако човек живи противно вољи Божијој, Бог не кажњава одмах, већ ишчекује да се човек покаје. То значи да је криза света не само последица греха него и последица одложеног покајања које никако не долази. Човек је добијао опомене, али их није примао. Бог је слао пророке да по земљи вичу „Покајте се!”, а човек је, уместо тога, слушао „глас непријатеља”, који су у исто време и Божији и човекови непријатељи. Према томе, човек није страдао зато што му истина није била објављена, него зато што се свесно или полусвесно приклонио другом гласу.

Посебну тежину има начин на који се описује дејство тог погрешног избора. Непријатељи Божији желе да човека „обешчасте, испрљају, окаљају његово име”, јер га је Бог створио, дао му разум, лепоту и кормиларење космосом. Човек, међутим, разум изопачује, а дарове које је добио не дели са ближњима, него их отима за себе, а ближње претвара у робље. Корен кризе није толико у спољашњем политичком или економском поретку, него у унутрашњој изопачености људске воље. Разум, лепота, иметак – све су то благослови битија. Али кад се одвоје од Божије воље и заповести, постају средства кварења. Тако човек не губи дарове, него губи правилан однос према њима. Он не престаје да има разум, него га користи наопако и не престаје да има добра, него их претвара у средство господарења над другима.

ВЕЛИКА БОРБА

Та борба је Цркву пратила од почетка: ђаво и да оскрнави, а хришћани се не дају, силом Христовом. Тако у делу „О палима“, свети Кипријан Картагински, који је живео у трећем веку, приповеда следеће: „Послушајте сада шта ми се догодило и чему сам био сведок. Неки родитељи су, побегавши у пометњи и узнемирености, оставили своју малу кћер на бригу дојиљи. Ова ју је однела управитељима а они су девојчици, с обзиром да због недораслости није могла да једе месо, дали да поред идола, где се окупљао народ, једе хлеб помешан са вином, који је преостао од приношења идолских жртава. Касније је кћер била предата мајци. Девојчица, међутим, није била у стању нити да покаже нити да исприча о злоделу које јој је учињено, исто као што ни пре тога није могла нити да га разуме нити да му се успротиви. Догодило се затим да ју је мајка довела са собом кад смо служили божанствену службу. Нашавши се међу светима и не могавши да издржи наше молитве и прозбе, девојчица је почела да јеца и да се, као умоболна, баца на све стране. Млада душа је, у тако нежном узрасту, као да је мучи џелат, свим могућим знаковима изражавала да је свесна свог преступа. Када је по окончању божанствене службе ђакон почео да приноси чашу присутнима и кад су је сви остали примили, дошао је ред и на њу. Девојчица је по вишњем надахнућу одвратила своје лице, стиснула усне, затворила уста и одбила да прихвати чашу. Међутим, ђакон је био упоран и, без обзира на њено противљење, улио јој је у уста мало од св. Тајне. Затим је уследило штуцање и повраћање: Евхаристија није могла да остане у устима и телу који су изнутра повређени! Таква је моћ, и таква је величина Господња! Пред светлошћу Његовом откривају се и најмрачније тајне, и скривање преступа није обмануло свештеника Божијег. Исприповедани догађај односи се на дете, које услед своје недораслости није могло да исприча о чудном злоделу што јој је учињено.“

Бог је спасао дете од искушења, и показао Своју силу.

ДУШЕВНА РУГОБА И ПРОПАСТ ДРЖАВЕ

Из тог унутрашњег преокрета следи и опис саме душе. Душа је поружнела јер је човек из ње истерао Божије светиње – богољубље, чедност, братољубље, милосрђе. На њихово место долазе страхови, немир, лукаве помисли и подлост. Свет око човека постаје неподношљив зато што је човеков унутрашњи свет постао мрачно стециште поремећених сила. Дакле, апокалиптичка беда није нешто што долази споља на иначе здравог човека, него се надовезује на унутрашњу квареж. То значи да је покајање једини прави одговор на кризу, јер је извор кризе у души која се одвојила од Бога.

Даље се наглашава да човек и даље не уме да се покаје „како ваља”, јер узроке својих невоља тражи искључиво у другима, па и у сопственој држави. Да, држава „не ваља”, али не зато што је она нека самостална и спољашња сила, него зато што је „сав народ искварен и саможив”. Дакле, политичка заједница није издвојена од духовног стања народа, него га одражава. Ако је народ искварен, и држава ће бити искварена. Ако је човек саможив, ни институције које гради не могу бити исправне. Пропада сваки покушај да се решење тражи само у промени власти, система или историјских околности. Корен ствари остаје моралан и духовни. О томе је Томо Брајовић непрестано сведочио својим ближњима – јер је био истински хришћанин.

БОРБА ЗА БЛИЖЊЕ

Митроплит лимасолски Атанасије каже: „Немогуће је бити хришћанин и немати сведочанство о Христу. Не можеш имати хришћанско искуство само као своје лично, приватно искуство. То не иде. Зашто? Ако заиста волиш другог човека, ако љубиш свога брата, онда је највеће добро које можеш да му учиниш управо да му донесеш велики дар, велики благослов, да му помогнеш да позна Христа. Немогуће је бити црквени човек, а да ниједном не отвориш уста да кажеш реч о Богу другом човеку. Свети Јован Златоусти вели: „Нема ничег леденијег од хришћанина који се не стара о спасењу других.“ То је тужно, јер понекад то видимо у свом животу. На пример, човек ради на свом послу. Око њега има људи који такође живе савесно, хришћански, црквеним животом. Они се налазе на једном месту, али не говоре о вери једни другима, као да су тајни хришћани. Не покрену ниједан разговор: плаше се да кажу да верују у Христа, да воле Христа, плаше се да покажу да посте, стиде се да испоље своју везу с Христом. Само да се не открију и не чују на свој рачун ироничну или понижавајућу фразу, непријатан коментар који потиче од непобожних људи с којима раде или се успут виђају. Виде да човек поред њих има потребу за подршком, стално га гледају, али му ништа не кажу. Такве ствари су својствене духовно болесном човеку. Да си духовно здрав, љубав према брату не би ти дозволила да ћутиш, гледајући његова страдања, његову потребу, његову жудњу за Речју Божијом. Онај ко не познаје Реч Божију, вечно страда. Како можеш да гледаш свог брата, осуђеног на вечно страдање, и ништа му не кажеш?“

УСЛОВИ ОБНОВЕ

Кад би човек пазио на Божију заповест као на своју, кад би чувао и бринуо о ближњем, Бог би га штитио и нико његовом дому и држави не би могао да му науди. Заштита не долази од оружја, богатства или институционалне моћи, већ од верности заповестима Божјим. Поредак који се гради на љубави према Богу и ближњем јесте истински безбедан поредак. Насупрот томе, када човек покушава да гради сигурност на саможивости, на оружју и трезорима, он у ствари хули на Божију вољу. Тада Бог пушта „моћне противнике” који ће га разрушити. Другим речима, спољашња пропаст народа и државе није случајна: она је суд над унутрашњом изопаченошћу.

Посебно је упечатљив контраст између лажне и праве сигурности. Лажна сигурност почива на самодовољности. Човек гради „тврђаве и трезоре саможивости”, верујући да ће тиме одбранити мир. Али тиме само продубљује своју отпалост, јер живот не темељи на односу са Богом и љубави према ближњем, него на страху и присвајању. Права сигурност није у оклопљеном животу, него у „грађењу Љубави” са Богом. Љубав је темељ опстанка, мира и истинског заједништва. Ко испуњава Божије заповести и иде у Цркву, тај може „дуго и срећно поживети на земљи” и стећи „Рај Вечни”. Дакле, земаљски мир и вечни живот нису раздвојени, него су повезани кроз послушност Богу.

МЕХАНИКА ИСТОРИЈЕ И ЊЕН СМИСАО

Болести, глади, ратови и смрт нису пука механика историје, нити нешто што се може објаснити само политиком, економијом или природом. Они су знаци нарушеног односа између Бога и човека. Кад човек одбаци благодарност, покајање, милосрђе и љубав према Богу и ближњем, он сам припрема тло за власт зла. А кад му зло загорча живот, тек тада почиње да пита за смисао сопствене несреће.

У апокалиптичном контексту се појављује и вештачка интелигенција, коју Брајовић изричито назива „ђавољом интелигенцијом”. Што систем постаје паметнији, бржи, свеобухватнији и способнији да обрађује живот у целини, то лакше бива инструментом антихристовске власти. Зато ни најсавременије технологије нису знаци развоја, него знаци приближавања краја. На тај начин се сва достигнућа модерног света – од електротехнике до дигиталног умрежавања – повезују у јединствену духовну дијагнозу. Ништа од тога није засебно. Све припада једном истом кретању ка апокалиптичком поретку.

Митрополит Атанасије Лимасолски о томе каже: „Старца Пајсија су питали: „Ако се већ зна за тај број из Апокалипсе, написане пре две хиљаде година, зашто ће баш њега стављати, а не заменити неким другим бројем?“ Он је рекао да ће антихристови служитељи поступити управо тако, упркос томе што знају да људи разумеју о чему је реч. Али људи не смеју себи да дозволе да их преваре и натерају да прихвате тај жиг ако већ схватају његово значење. Жиг се и зове тако зато што њиме жигошу, урезују у кожу.

Старац је говорио да ће доћи тренутак када ће из „најбољих побуда“, из „праведног разлога“, због многих „важних потреба“ и хитности, почети да говоре: „Зашто да носиш са собом пасош, личну карту, банкарску картицу, здравствену картицу, податке о алергијама, хиљаду различитих ствари? Можеш све то да изгубиш или да ти украду. Или доживиш бродолом, авионску несрећу, нестанеш. Твоји ближњи ће бринути, па ће те тражити. А ако имаш жиг на руци или на челу, могу да их обавесте о теби. Да се све то не би дешавало, да би нам помогли да путујемо свуда и имамо све информације при себи, потребно је поставити тај жиг.“

Добра ствар, ништа не изгубиш. Дођеш на аеродром, пружиш руку, а ту су сви подаци о теби. Провере те и пролазиш даље. Дођеш у банку, пружиш руку, дају ти колико год тражиш. Дођеш у болницу, можда си у лошем стању, не сећаш се ничега, ударио те ауто, стављају ти руку на апарат, виде крвну групу, хроничне болести, алергије, све што треба. Изгледа практично и корисно. Како је говорио старац Пајсије, све ће то бити „сервирано“ као велика неопходност.

А ако се погледа другачије, из праве песрпективе? Све то ће омогућити успостављање светске контроле. Моћи ће да проверавају цео свет. Већ има много предзнака тога. Искрено вам кажем, када сам први пут читао Откровење са шеснаест година, упао сам у панику: „Сатана ће ходати са печатом и жигосати људе? Како ће се то дешавати?“ То је деловало као фантастика, бајка. Како је то могуће? А данас, уз постојеће могућности, уз рачунаре и интернет, то се лако спроводи.“

Због тога је Брајовић критиковао и Теслу. Да није било електричне струје, не би било ни коначног надзора над човечанством, сматрао је он.

НАУКА, КАПИТАЛ И НАПРЕДАК КА ПОНОРУ

Брајовић не мисли да технички свет настаје сам од себе, нити да се развија само због људске радозналости. Он га везује за капиталисте, милијардере, Рокфелере, Ротшилде, масонерију и „велике архитекте” новог поретка: техника не стоји у празнини, него улази у мрежу моћи. Она није само скуп изума, већ основа управљања, профита и глобалне организације. Зато рад научника, иако можда рођен из њихове филантропске жеље, улази у руке оних који га користе за ширење власти. Наука је од самог почетка уграђена у политички и духовно покварени поредак. Не постоји „чиста” техника која би касније тек била злоупотребљена – њена историјска функција већ одговара пројекту Новог Вавилона.

Оно што свет назива напретком – брзина, ефикасност, повезаност, далекометност, удобност, машинска интелигенција – овде се види као напредовање апостасије. Човек постаје споља моћнији, а изнутра све беспомоћнији. Добија све више средстава, а губи циљ. Овладава светом, а губи душу. Чини чуда, а не уме да се покаје. Управо зато је савремена цивилизација у суштини антирелигиозна чак и онда када говори о духовности. Она можда користи велике речи, али њен стварни бог јесте моћ. Њен стварни храм је тоталитарни систем, а њен првосвештеник је технички геније.

Бог је човеку дао свет као дар, али је човек, уместо благодарности, изабрао отимање. Наука и техника су у тој ситуацији најсавршеније оруђе палог човека, јер му дозвољавају да своју унутрашњу изопаченост претвори у спољашњу моћ. То је „порочна мудрост”: она не ствара зло ни из чега, него постојећи грех чини снажнијим, делотворнијим и глобалнијим. Зато је техника духовно огледало човека који се одвојио од Бога и сада своју отпалост технички уобличава.

ПРОТИВ МОДЕРНОГ СВЕТА

Проблем модерног света није настао само због појединих погрешних идеја, политичких система или техничких проналазака, већ због дубоке покварености самог човека. Зато не треба почињати историјом држава, цивилизација и идеологија, него причом о древном духовном рату који је започео сатана. Од тренутка када је првостворени анђео у себи зачeо помисао да може постати Бог, у васиони је започела побуна, а човек је касније увучен у њу. Тако се људска историја у целини тумачи као историја избора између два царства: Божијег и сатанског.

Човек напросто није неутрално биће које повремено доноси лоше одлуке, него створење које живи усред непрестаног духовног притиска и искушења. Човеков живот није мирно трајање у свету него учешће у рату. Избор између Бога и „оца лажи” не одвија се у условима апстрактне слободе, него у драматичном, бурном и све интензивнијем историјском сукобу. Отуда и тврдња да се човечанство сада налази у „завршници” тог рата – у апокалипси. Тај термин се не користи само да означи крај времена, него и последњу фазу дугог процеса у коме се свет све више предаје духу отпадије. Зато су и технологија, и морални распад, и политичка криза само различити облици метафизичке стварности: напредовања апостасије.

ТАЈНА ОТПАДИЈЕ

Историја мoдерне Европе почела је у часу у коме је уморна античка цивилизација, са свих страна окружена варварима, препознала у својим недрима једну нoву, преображавајућу силу, силу која се ширила муњевито од Северне Африке и Палестине дo Британских oстрва, нoшена од срца до срца и пропoведана упркос прогонима заснованих на неразумевању и мржњи пагана. Та сила је била сила Крви… Негде у Јудеји, једној oд забаченијих провинција Римског царства, живео је и проповедао извесни Исус, сиромашни дрводеља из Назарета; Његови следбеници кажу да је Он био пророк и учитељ, лекар и утешитељ; сведоче да је чинио чуда и додиром исцељивао болесне. Па ипак, тo није све (многобројни прoрoци и чудотворци разних религија и секти у то време лутали су Империјом у потрази за славом и следбеницима )…

Суштина кoју су Исусови следбеници прoпoведали била је тврдња да је Он, сироти човек из Јудеје, очекивани Месија како старозаветне израиљске цркве, тако и свих незнабожаца…

Исус Назарећанин није био само Син Човечији, него и Син Божији, Онај Кoји је са Оцем и Светим Духом – Бог Твoрац и Владатељ света. Да би спасао људски род усмрћен и заробљен грехом, дошао је на земљу, oчовечио се oд Духа Светога и Девојке Марије, а за време римског намесника Понтија Пилата биo распет у Јерусалиму, на брду званом Голгота. Његовом скупоценом Крвљу искупљени су сви греси човечанства (грех – богозаборав, лутање, промашај Очевог загрљаја): Исус Христос био је жртвено Јагње које је закланo ради спасења свију. Погубљен у петак, устао је из мртвих у недељу: на тај начин смрт, најстрашнији непријатељ човеков, коначно је побеђена. Након што је четрдесет дана проповoдао ученицима, Христос се узнео на небо и сео с десне стране Оца. Кад поновo буде дошао на земљу, доћи ће у свој Божанској слави да би огњем Љубави судио роду људском васкрслом из мртвих…

Богoчoвек је пролио Свoју Крв за нас, гoвoрили су хришћани: тoм Крвљу смо спасени; том силом непобедиви. Гоњени и мучени због вере, они су с радошћу лили своју крв, сведочећи да смрти више нема… Три столећа прoшла су oд првих апостолских сведочења Распетог и Васкрслог Месије до часа у коме је мoћни кесар Константин Велики хришћанству дао пуну слободу, да би и сам примиo крштење. Од тада сва Еврoпа (у коју малo пo мало улазе и припитомљени варвари) у тајни искупитељске Крви види основни извор свога јединства.

Основно хришћанско богослужење, Света Лиутургија, састоји се од молитвеног, благодарственог приношења Христу – хлеба и вина које Он Својом силом претвара у сопствену Крв и Тело: једући и пијући Христа, верници се сједињују с Богом и једни с другима… То изворно јединство Европе, јединство у Причешћу, трајало је све док римски епископ, папа, није пожелео да собом замени Христа: тада је Западна црква уместо Небеског Јерусалима за центар свог постојања одабрала Рим.

Хришћанство западних изгубило је онтолошку дубину и претворило се у читав низ схоластичко-рационалистичких, морализаторских регулатива. Истина је почела да се губи у маглама теолошких расправа (сетимо се само спора номиналиста и реалиста); вертикалу је заменила хоризантала. Није нимало случајно да су управо тада покренути крсташки ратови за ослобођење Христовог гроба (као да је суштина хришћанства у гробу, а не у Васкрсењу).

Европљани су веома брзo почели да осећају своју веру као терет кoга се треба лишити. У ренасанси се против регулатива подиглo паганско oсећање света: наго тело у свој својој тежини и са свим својим напетостима освојило је сликарска платна; култ чулне љубави заменио је тамне трептаје мистике; трубећи у трубе платонизма и кабале ренесансни умници срушили су схоластички Јерихон „Суме теологије“ Аквинског. Човек је стављен у средиште света… Међутим, то није могло дуго да траје. Већ у бароку осетио се ледени дах смрти, након класицистичког монументализма европски дух се озбиљно разболео, не могући да помири разум и осећања. Крваве револуције и ратови у име „слободе, једнакости и братства“ истргнутих из њиховог хришћанског контекста, утопије „земаљског раја“ којима су жртвоване стотине хиљада људи претвориле су Европу у кланицу. Ренесанса је завршила у лудилу Првог светског рата: из рањеног и уморног тела текла је крв која је натопила тло „сумрака Запада“.

Знао је то Брајовић, и настојао да своје саплеменике спасе од судбине отпадника.

НАДА ПОСТОЈИ

Човек је из своје душе истерао светиње, па спољашњи хаос света није случајан, јер одговара унутрашњем хаосу сваког од нас. Апокалипса се зато не сме разумети само као низ будућих историјских догађаја – она је већ присутна у души која је постала стециште мрака: техника може поробити свет само зато што је човек изнутра већ постао подложан поробљавању, зато што је изгубио смирење, чедност, мир и љубав.

Чак и када је човеков свет испуњен страхом, ратом, глађу, техничком саблазни и унутрашњим распадом, решење се и даље види у истом оном односу који је на почетку одбачен: у благодарности, смирењу, љубави, црквеном животу и верности заповестима. Страдање није последња реч. Последња реч је могућност повратка Христу. Али та могућност се не отвара кроз нови изум, друштвену реформу или идеологију, него искључиво кроз преображај личности.

Све се решава односом човекове душе према Богу. Ако је тај однос здрав, и дом и држава могу бити заштићени. Ако је тај однос искварен, ни највећа снага овога света неће помоћи. Зато апокалипса није пука будућа катастрофа, већ откривање онога што је у човеку већ сазрело: саможивости, грамзивости, немилосрђа и духовне слепоте. Тек на том тлу могу да никну и лажна чуда технике и власт антихриста. Другим речима, последња времена почињу унутар човека много пре него што се покажу у спољашњим догађајима.

СВЕ ЈЕ У НАМА

Код Брајовића нема раздвајања између унутрашње кварежи душе и распада цивилизације. Напротив, историја је само разоткривање онога што човек већ носи у себи. Зато се стварност не тумачи најпре политички, технички или културолошки, него сотириолошки и есхатолошки: све се мери односом према Богу и исходом у вечности.

Христос не поробљава човека чудом, већ га ослобађа истином. Антихрист, насупрот томе, нуди обиље технолошко-магијских чуда која заслепљују, везују за свет и одвикавају човека од покајања.

Електротехника, комуникација на даљину, даљинско деловање, дигитализација, умрежавање и коначно вештачка интелигенција – све су степенице ка коначном слому човека као боголикости. На почетку су изуми који делују чудесно и корисно, а на крају је свет у коме је све електронски обухваћено и све може бити искључено једним потезом. Оно што у почетку изгледа као напредак и удобност, у крајњој последици постаје средство тоталитарне контроле.

ИЗЛАЗ ЈЕ МОГУЋ

Сатана је први болесник у васиони, први горди побуњеник, а човек је, следујући његовој лажи, ушао у његову ледену сенку. Од тада је читав људски род стављен пред избор: приволети се Богу или оцу лажи. Ово је свет у коме су слуге нечастивог постале ревносније од слугу Божијих и у коме је скривена сатанизација узнапредовала до те мере да је појава светског владара антихриста логичан исход, а не случајност.

Брајовић је сматрао да нам је потребна велика опомена против обоготворења света. Он је одбацио мисао да техника може донети рај, поверење у неутралност модерне науке, веру у државу као спасиоца и самодовољност човека који заборавља Бога док му је добро. Читав модерни свет, са свим својим чудима, брзинама и мрежама, суштински је лажан ако није укорењен у Христу. А пошто, по Брајовићу, тај свет јесте одвојен од Христа, он неминовно иде ка апокалиптичком исходу.

Покајање је једини начин да изађемо из лавиринта потоњих времена. Томислав Брајовић је у то чврсто веровао.

Чланак ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: Тајна људске слободе и апокалипса се појављује прво на ИСКРА.

Карл Попер (Фото: Wikimedia Commons/Lucinda Douglas-Menzies/Free Cultural Works)

Ретко које филозофско дело друге половине XX века остварило је тако непосредан и мерљив политички утицај као Отворено друштво и његови непријатељи Карла Попера. Написано 1945, у тренутку потпуног идеолошког распада европских ауторитарних поредака, књига је стигла у историјски вакуум у ком је западна интелигенција очајнички тражила синтезу способну да истовремено одговори на фашизам и пружи отпор совјетском комунизму.

Попер јој је понудио управо то: антиутопијски, антиисторицистички и наизглед скроман програм — уместо идеалних друштва Попер предлаже друштва инжењерски поправљива, уместо друштва које је вођено вредностима, он предлаже друштво вођено  институцијама са уграђеним механизмима корекције.

Ова политичка платформа је у наредним деценијама далеко надрасла академске оквире и постала је идеолошка кичма либералног глобализма. Принципи ове платформе уграђени су у архитектуру европских интеграција, у мандате међународних финансијских институција, у програме „транзиције“ постсоцијалистичких друштава, а у свом најексплицитнијем облику — у мрежу невладиних фондација које оперишу по транзиционим земљама чији је оснивач, Џорџ Сорош, свом глобалном пројекту дао управо Поперов назив: Open Society Foundation.

Управо зато, критичко читање Попера није само филозофска вежба већ је покушај да се разумеју идеолошки темељи поретка у коме живимо.

Кључни доприноси

Попер је аустријски филозоф јеврејског порекла, рођен 1902. у Бечу, који је бежећи од нацизма емигрирао прво на Нови Зеланд а потом у Лондон. Своју главну филозофску заоставштину изградио је на два стуба. Прво, у филозофији науке постулирао је начело фалсификабилности (оповргљивости). Ово правило каже да је теорија научна само ако може бити оповргнута.

Друго, у политичкој филозофији развио је концепт отвореног друштва као демократског поретка заснованог на постепеним, проверљивим реформама уместо на великим историјским визијама. Те две идеје нису случајно повезане. Попер je веровао да политика може и треба да функционише по истом принципу као наука — кроз стално исправљање грешака, без претензије на коначну истину. Управо та, наизглед скромна и рационална порука, учинила је његово дело тако утицајним — и, као што ћемо видети, тако проблематичним.

Начело оповргљивости открива шта су псеудонауке. Наука оперише оперативним дефиницијама појмова и научна теорија никада не може бити у потпуности доказана већ само још увек не постоје научни докази против ње. Међутим, ако се нека теза не може оповргнути (нпр. преформулисана прешироко или контрадикторно), та теза, према Поперу, није научна и њена вредност је ниска ^[1]. Попер је стекао славу показујући да су психоанализа, марксизам али и теорија еволуције псеудонаучне теорије.

Иако споменуте теорије могу скоро све да предвиде и објасне, то је последица често супротстављених тврдњи веома широког обима у њиховом језгру, а не правог знања које даје стабилна предвиђања. У случају теорије еволуције Попер је касније ублажио свој став, признајући да је реч о „метафизичком истраживачком програму“ који има научну вредност иако не производи стриктно фалсификабилне тврдње у свим својим деловима — но и тај случај показује колико је сам критеријум фалсификабилности у примени клизав.

(На пример, у теорији еволуције, између осталих, делују два супротстављена принципа:  1) природна селекција као механизам сужавања генетског материјала и 2) мутације као супротан принцип који повећава генетску варијабилност. Оваква поставка псеудонаучне теорије доводи до тога да се било који феномен може објаснити, али се на основу теорије еволуције мало тога, готово ништа, не може прецизно предвидети. По Поперу ово јој смањује научну вредност јер научност треба да обезбеди стабилно предвиђање које може водити оповргавању теорије што са теоријом еволуције није случај).

Идеолошке примесе

Критика друштвено-историјских наука. Следећи корак који је Попер преузео јесте критика методологије друштвених наука. Спорио је научност већини историјских и социолошких теорија. У својој књизи Беда историцизма ^[2] критиковао је лошу примену природно-научних метода у друштвеним наукама али и посебност методологије друштвено-историјских наука.

Сковао је појам историцизам да прикаже лажну и по њему веома штетну тезу да на основу холистичког схватања друштва – на основу поимања “друштвене целине” – друштвено-историјске науке могу да предвиде даљи историјски ток. У хегелијанској дијалектици која је склона да врши таква предвиђања, видео је корен страшних последица тоталитаризама 20. века. Један од кључних аргумената против моћи историје да предвиђа будућност Попер заснива на немогућности да се предвиди у ком ће се смеру развијати наука и сходно томе будућност друштва.

Са стеченим ауторитетом на пољу филозофије науке, кроз примену Кантовог трансценденталног идеализма на поље науке где се сазнање представља као плод мешавине априорног разума из кога произилази одређена теорија (теза) и емпиристичког дела сазнања (експериментално посматрање) где се теза одбацује или коригује на основу научних резултата, Попер је начинио врло проблематичан корак – настојао је да направи једну читаву идеологију на којој ће почивати идеално друштво, чинећи управо оно за шта критикује друге ауторе.

На пример, Хегелову филозофију је означио као интелектуалну превару (Отворено друштво, други том, стр. 99) и као агентурно пропагандно деловање (други том, стр.48) а Хегела као некога чије су мисли “патолошке” (други том, стр. 58). Фихтеа и Шелинга назива “кловновима” (други том, стр. 70).

Непристрасност уз овакве термине постаје јако упитна и даје сигнал и простор за идеолошко у његовом делу. Попер је желео да разбије овај хегеловски историцизам по сваку цену, стварајући визију новог друштвеног система, који се заснива на друштвеном инжињерингу и “на малим побољшањима, корак по корак” сличним развоју науке.

Овакав приступ је у великој мери утицао на високо сцијентификовано и технологизовано друштво у каквом живимо данас. Попер своју произвољност ни не крије, јер каже да су многа мишљења у књизи “личног карактера” (стр.26). Као што ћемо видети у даљем тексту, принципи друштвеног инжињеринга које пропагира Попер могу многе можда подсетити на дистопијски Хакслијев Врли нови свет у коме се друштвени проблеми решавају медикаментима и дрогама. Креирање било каквог новог идеолошко-политичког поретка мораће да се ухвати у коштац са поперовским доминантним ставом, коме нарочито иде у прилог општа технологизација друштва.

Друштвени инжињеринг

Друштвени инжењеринг, онако како га Попер разуме, представља технологију власти у чијем средишту стоји демократски изабрана група способна да своје циљеве спроводи у дело путем поступка налик природно-научном експерименту. „Друштвени инжењер“, тврди Попер, “не поставља питања о историјским тенденцијама нити о човековој судбини – он верује да им је господар и да уз помоћ друштвене технологије засноване на науци може да оствари сваки циљ који жели” (Отворено друштво, први том, стр. 50).

Но управо ту Попер чини кључни пропуст: он уопште не поставља питање на основу којих критеријума и ко има право да те циљеве одређује. Без идеолошко-вредносне основе на којој почива група управљача, ништа нас не штити од потпуне самовоље демократске већине у остваривању сопствених партикуларних интереса. Управо такву основу платонистичко учење о држави настоји да обезбеди и баш њу Попер беспоштедно критикује као тоталитарну.

Идеологизација науке постаје основни механизам легитимизације либералног капитализма

Циљеви државне акције морају бити упућени ка добробити заједнице, а та упућеност не може сама да се изведе из процедуралних правила – она претпоставља вредносни хоризонт. Иако Попер никада отворено не напада туђе религиозне или културне припадности (иако их неретко подводи под “мрачни трибализам”), јасно је да управо те – културне, историјске и религијске – вредности одређују смер у ком ће се циљеви постављати. За тај садржај у технократском моделу нема места. И то заиста може деловати застрашујуће.

Овде лежи и дубља слабост Поперовог пројекта. Тачно је да он, у духу своје филозофије науке, захтева да научне тврдње из домена друштвених наука буду оповргљиве и ограниченог домета – попут тврдњи „пуна запосленост без инфлације није могућа“ или „политичку реформу није могуће спровести без нежељених ефеката по самог реформатора“. Такве тезе јесу подложне провери и не воде трагичним последицама.

Погубни утицај сцијентизма

Попер на тај начин не повећава научност друштвених наука у пуном смислу – јер су тезе које предлаже јако уског домета и често не одговарају на стварна питања друштвених наука.  Он тако само уводи сцијентизам као главну потпору савременог друштва. Идеологизација науке тако постаје основни механизам легитимизације либералног капитализма.

Сцијентизам, наиме, не остаје само на институционалном нивоу – он продире у саморазумевање савременог човека. Непроверене или полудоказане „научне истине“ (према Поперу заправо није ни могуће до краја доказати било коју научну теорију) постају нормативни оквир унутар ког се обликује људско понашање, често на начине парадоксалне или чак супротне намерама које их прате у науци (нпр. родитељи уопште не грде дете јер то узрокује психолошку трауму, дете уопште не једе слаткише да не би добило дијабетес) изазивајући немерљиву психолошку штету.

У том оквиру, човекове емоције, његова ирационалност, религиозне и друге психолошке потребе бивају проглашене назадним и примитивним – нечим што се опире „напретку“. Свако схватање које излази изван тако конституисаног лево-либералног “научног консензуса” може бити означено као опасно и штетно. Ова динамика постаје нарочито видљива у тренуцима великих друштвених криза, када научни ауторитет бива мобилисан у сврхе које превазилазе домен науке.

Безусловна послушност појединаца према проглашеним научним истинама – онако какву смо сведочили у периоду ковид-19 пандемије – није изненађујућа ако се посматра у светлу норми формираних дуготрајним процесом сцијентизације западног друштва. Јоанидис, епидемиолог са Станфорда, и други критичари управљања пандемијом показали су да је штета проузрокована спроведеним мерама у низу случајева надмашила опасност од самог вируса — но и та чињеница морала је бити маргинализована управо зато што се довела у питање „научна“ мера, а не само начин и исправност њене примене (в. овде и овде).

Овај сцијентизам показује своја нарочита ограничења суочен са историјском свешћу конкретних народа. Научни развој не може поништити – нити би то требало да жели – историјску свест Србина, Јермена или Ирца обликовану искуством геноцида, какво је нпр. јасеновачко искуство великог српског филозофа Жарка Видовића или другом врстом историјске трауме. Уместо те живе историјске и заветне свести како би рекао Видовић, Попер нуди обезличени сцијентизам као принцип отпора тоталитаризму.

Иако му то вероватно није намера, тако замишљен принцип делује ван вредносних категорија и представља уско схваћен – и у крајњем исходу ограничен – културолошки пројекат и то врло узак и чудан. У настојању да унапреди логички позитивизам, враћајући га на кантовску рационалност, Попер заправо учвршћује обездуховљење западне цивилизације, подривајући њене метафизичке и хришћанске темеље и сувереност држава, отварајући пут даљој технологизацији и сцијентификацији друштва.

Најзад, вредно је напоменути да и сам Попер увиђа најдаљу границу ове опасности. У Беди историцизма (стр. 160) он признаје да психологија и биологија већ сада поседују потенцијал да у потпуности растворе човека каквог познајемо и да, уз помоћ науке, успоставе над њим потпуну контролу.

На сличним механизмима аутоматске корекције грешке почивају и савремени системи вештачке интелигенције који прете да додатно продубе неједнаку расподелу моћи у друштву. Попер, класични либерал, сматра да би такав развој означио и крај саме науке – јер наука почива на слободној конкуренцији мисли, тј. на слободи. Али управо ту се његов аргумент враћа на почетак: слобода мишљења не произлази из саме процедуре него из вредносног оквира унутар ког та процедура добија смисао – оквира за чије очување се Попер, парадоксално, никада системски није заложио.

Додао бих да је тај оквир слободе хришћански, са чиме би се сложио и Попер, сматрајући да је рано хришћанство била религија отвореног друштва, алудирајући вероватно да на њене глобализујуће и универзалистичке аспекте (други том, стр. 35), да би потом, то исто хришћанство, чим би оно довело до друштвене стабилности, поново окарактерисао као мрачно (други том, стр. 36). Врло проблематичан и крајње вредносно пристрасни појам “отворености друштва”, као да има циљ да креира поларност која може дестабилизовати свако друштво као што ћемо видети у даљем приказу.

Критика отвореног друштва

Из овог увида о штетности друштвеног инжињеринга, произлазе и дубље структурне критике самог концепта отвореног друштва.

Искључивост и тоталитарност отвореног друштва. На самом почетку књиге, у уводу, Попер износи заиста зачуђујућу тврдњу да свако друштво које не прати начела његовог отвореног друштва јесте трибалистичко, затворено, односно тоталитарно друштво и да је наша цивилизација од почетка свог настанка тоталитарна (!).

Цела западна цивилизација је, по тој логици, од Перикла живела у тоталитаризму. Свако стављање заједнице испред индивидуе постаје назадно и примитивно; свако укорењивање у историји, религији или народном идентитету бива означено као опасан атавизам. Иронија је очигледна: систем мишљења који себе представља као залог против догматизма, функционише управо догматски – свако одступање од његових норми унапред је дисквалификовано. Сама архитектура појма отвореног друштва је искључујућа.

Насилни универзализам. Универзално важење „разума“ или „рационалности“ јесте нешто што заправо одликује западни начин мишљења који Шпенглер назива “фаустовским империјализмом” – тежњом ка безграничном ширењу сопствених вредности и открића на остатак света, уско повезану са колонијализмом. Универзално важење разума и рационалности, које Попер претпоставља, није неутрална методолошка норма: то је специфично западна, капиталистичка и колонијална категорија.

Замислимо наше заветно друштво (заветно друштво је свако друштво које је издржало вишевековну потлаченост захваљујући својим пре свега религијским институцијама, односно код нас нашој Српској православној цркви) – или дубоко религиозно попут иранског.

Таква заједница своје вредности не намеће другима: она их баштини као темељ сопственог идентитета и преноси их на оне који слободно бирају да јој припадну. Ко те вредности одбаци, одбацује и свој колективни идентитет. Поперовски рационализам, насупрот томе, нужно се намеће другима, без обзира да ли они то желе или не, јер претендује на универзалност, која, као што смо видели, може бити итекако упитна. Сама та претензија је тоталитарна — и политички продуктивнија и има већи потенцијал за насиље од верске или трибалистичке припадности коју Попер проглашава назадном.

Празна рационалност. Нулти метод, Поперова кључна методолошка алатка, почива управо на овој претпоставци. Претпостављајући да је актер поступио рационално с обзиром на своју ситуацију, а не пратећи психолошке или историјске законитости, Попер рационалност узима као универзалну и природну – а не као историјски и културолошки условљену категорију. Али шта је та рационалност? Ако је у основи принцип личне користи у тржишном контексту, онда нулти метод не открива универзалну истину о људском деловању: он уграђује специфичну норму капиталистичког друштва у саму методологију друштвених наука и прихвата је као методолошки аксиом, без аргументације.

Насупрот томе стоји концепција коју нуди Жарко Видовић: историја је увек национална, увек ствар перспективе, и историјска свест конкретног народа не може бити поништена апстрактним методолошким постулатима. Из такве православне концепције, коју можемо назвати историјским релативизмом у смислу признавања пуноправности различитих историјских перспектива, могуће је градити нешто другачије: заједницу коју сачињава слободна воља појединца, где се тај појединац конституише кроз заједницу, а не насупрот њој, где деловање не мора бити рационално у тржишном смислу него смислено у хоризонту заједничке судбине.

Саборност тако даје малим народима под притиском крупних историјских сила суштински другачији ресурс отпора него поперовски механизам корекције – не само ефикаснији, него и смислено пунији.

Империјални и глобалистички капацитет отвореног друштва. Отворено друштво је, у крајњем исходу, изузетно ефикасан империјални систем. За разлику од тоталитарних режима, либерална демократија поседује уграђен механизам корекције који је Попер пресликао из научног развитка кроз стално кориговање научне тезе: опозиција не подрива систем него га стабилизује и унапређује кроз конструктивну критику власти.

У том смислу, она је усавршени консензуални поредак – не и мање затворен него тоталитаризам, него другачије затворен. Мала и зависна друштва то осећају конкретно: свако настојање да очувају сопствену суверену позицију бива означено као затвореност, а опозиција унутар њих често је под утицајем  управо оних који се брину о „отворености“. Механизам корекције тако не служи грађанима периферије него Империји, а тежња за сувереношћу бива етикетирана као трибализам и затвореност.

Критика Платона

Аутодеструктивност бесконачног прогреса. Механизам корекције грешке, који чини срж отвореног друштва, носи у себи претпоставку коју Попер никада експлицитно не испитује: да је корекција увек напредак, да се знање акумулира и да је акумулација по себи добра.

Та претпоставка повезује, на наизглед парадоксалан начин, поперовски сцијентизам, историцизам и насилни тоталитаризам: сва три почивају на уверењу да постоји смер у ком ствари треба да иду, и да је кретање у том смеру нужно и оправдано. Код историцисте тај смер одређује закон историје; код тоталитарног режима – воља вође или партије; код либералне демократије – научно-технолошки и економски раст. Разлика је у механизму, не у претпоставци о нужности напредовања.

Ово уверење има своју најконкретнију и најопаснију манифестацију у догми о расту БДП-а – на државном и компанијском нивоу подједнако. Раст се не оправдава нити се доводи у питање; он је аксиом. Колике су стварне последице тог раста по природну средину, по ментално и физичко здравље човека, по одрживост за наредне генерације – то остаје изван домена „корекције“, јер сам оквир унутар ког би корекција требало да делује те последице не препознаје као грешку него као нужну цену напретка. Механизам корекције тако не исправља систем – он га репродукује.

Пристрасна критика Платонове државе као затвореног друштва. У Платону Попер види родоначелника фашистичке државе која је кастинска и опире се свакој промени. Чак користи марксистичке термине (иако се у другом тому обрачунава са хегелијанством и марксизмом) у ниподаштавању визије Платонове државе: „Радници и занатлије Платона уопште не интересују, они су само стока чија једина функција је да обезбеде материјалне потребе владајуће класе“ (стр. 79).

Кључна критика Платона је усмерена на Платонов појам правичности. Под правичношћу Платон подразумева стабилности и равнотежу унутар државе где свако има место које у највећој мери одговара његовим способностима. Вреди напоменути да је Попер у младости, 1919. године у Бечу, кратко био члан комунистичке омладине – искуство од кога се брзо одрекао, али које је очигледно оставило трага у начину на који чита политичке текстове.

Та рана марксистичка оптика у Поперу избија на површину управо у тумачењу Платона: уместо да чита Државу као филозофски мисаони експеримент о природи правде, Попер је чита кроз категорије класне борбе и карикира је: „држава је правична ако владар влада, радник ради а роб робује“ (стр. 130) – речeница која говори више о Поперовом полемичком расположењу него о Платоновој намери.

У сличној линији као и представници франкфуртске школе, свака заједница и стављање њеног првенства испред личног интереса и слободе појединца, за Попера представља фашизам, чиме даје идеолошку потпору за хегемонистички пројекат десуверенизације држава од стране процеса глобализације.

Ипак, вероватно под утицајима различитих пријатељских критика, Попер је довољно интелектуално поштен да Платонову реакцију стави у контекст у ком је настала: велика нестабилност атинске демократије, корупција, Сицилијанска катастрофа, тиранија Тридесеторице, спартанског марионетског режима. Читава Држава може се разумети као реакција на Платоново целоживотно излагање друштвеном хаосу који је ишао од анархије до тираниде.

И сам Попер на крају признаје: „не можемо се вратити невиности и лепоти затвореног друштва […] нема повратка хармоничном стању природе“ (први том, стр. 259). Но уместо да развије аргументацију зашто је тако нешто немогуће, он прибегава екстремистичкој поларности: одбијање отвореног друштва изједначава се с повратком “зверињаку и мрачном трибализму” (први том, стр. 260). Управо у томе лежи пропагандни карактер књиге. Та идеолошка поставка је одвукла западна друштва толико далеко да се данас „отвореност“ подразумева као и право над мењањем властитог тела чији нисмо творци или над прихватањем нељудских иденитета (теријанци) услед дубоке идентитетске кризе коју је продубио либерализам.

Закључак

Свако ко прихвати поперовско-либерални светоназор, у већој мери је склон да одбаци од себе питања смисла, циља и емоција у властитом животу, да живот посматра кроз уске и ограничавајуће хипотезе, можда је мање склон да ради на свом духовном развоју и да себе види као део неке веће целине и само као делић њеног функционисања.

Са друге стране, прихватање традиционалности подразумева и да се вредност свог живота сагледа, не само из себе и своје сужене перспективе, него из тачке која га далеко превазилази и која често јесте трансцендента. Попер овакву визију света повезује са затвореним, религиозним и тоталитарним друштвом, којој претпоставља свој свет хаоса, случаја и насумичности, којим је додуше могуће овладати путем науке, али и даље свет без циља и смисла.

Свако ко прихвати поперовско-либерални светоназор, у већој мери је склон да одбаци од себе питања смисла, циља и емоција

На крају крајева, најупечатљивији доказ да „отворено друштво“ није неутралан оквир без сопственог господара јесте чињеница да је баш тај термин постао заштитни знак фондације Џорџа Сороша – човека који исти универзалистички језик „отворености“ користи да би, из позиције финансијске моћи, обликовао политичка и културна кретања малих и транзиционих друштава широм света.

Због тога, у поперовском светоназору,  индивидуална слобода је неупоредиво већа вредност него заједница, и у њему не треба да постоји ништа осим онога што је рационално, при чему то рационално најчешће вештачки сажима разноликост и лепоту света у сужени опсег личног (и империјалног) интереса.

Ако појединац поверује да је довољан сам себи – да је заједница тек збир уговорних односа, а традиција пука препрека напретку – онда губи оно што га чини отпорним на историјске силе које га превазилазе: укорењеност у заједничкој судбини, смисао који се не изводи из личног интереса, и идентитет који не може бити купљен ни продат. Управо то је цена поперовског пројекта – и то га чини не само филозофски упитним, него и политички опасним за мале народе на периферији глобалног поретка.

Витомир Јовановић је доктор психометрије и стручњак за податке из Београда. Ексклузивно за Нови Стандард.

УПУТНИЦЕ:

^[1] Карл Попер (1973). Логика научног открића. Београд: Нолит

^[2] Карл Попер (2009). Беда историцизма. Београд: Дерета

Чланак Витомир Јовановић: Мит о отвореном друштву Карла Попера се појављује прво на ИСКРА.

Прије безмало 1.700 година, када је император Јулијан Апостата хришћанима забранио да своју дјецу школују на хеленским школама, Св. Василије Велики и св. Григорије Богослов – и сами школовани у атинској Академији – морали су да бране хришћанско читање Хомера на два фронта: најприје су морали да га бране од цара, који је забраном школовања хришћанској омладини хтио да маргинализује хришћанство, да од њега начини периферну појаву на рубу хеленско-римског друштва и тиме да га заувијек заустави као силу која је Христовим Јеванђељем већ снажно преобликовало хеленско-римску цивилизацију.

Но, други фронт који су Св. Василије Велики, Св. Григорије Богослов и Св. Григорије Ниски имали пред собом био је онај „најватренијих хришћана“, људи који су у суштини прихватали резон Јулијана Апостате – отпаднички цар је своју забрану школовања хришћанској дјеци бранио мржњом и презиром многих хришћана према Хомеру и цјелокупној хеленској култури. Јер „Хелен“ је у то доба било истозначно нашој ријечи „паганин“.

„Ако се толико гнушате хеленизма, не идите у наше школе!“ говорио је Јулијан. Било је хришћана који су његову пресуду радо прихватили, као коначни чин раздвајања Атине и Јерусалима. Но тада – свјесни да се сила Јеванђеља у овом свијету није дала да се стави под кревет културне маргинализације већ да свијетли снагом Христове Свјетлости читавој једној цивилизацији – Свети Оци чине нешто величанствено.

Григорије Богослов пише знамените химне сасвим у стилу хеленских пјесника а Св. Василије Велики пише можда најзначајнији појединачни програмски спис четвртог вијека Омладини, како да имају корист од хеленских списа. У њему, Св. Василије уводи етички критеријум: ако видимо да је нешто срамно и недостојно човјека, такво понашање ћемо одбацити. Ако нам Хомер описује врлину – таквог човјека ћемо похвалити.

Хришћанска рецепција кроз етичку призму, уосталом, и сама је баштинила хеленску критику „лажљивих пјесника“ (у чему се слагали Платон и Аристотел, уосталом), али хришћанска дјеца су и даље наставила да се образују на Хомеру јер је величанственост његовог епа непоновљива, вјечита. Хришћани су наставили да читају Илијаду и Одисеју. Насупрот популарној заблуди о хришћанима мрзитељима свега паганског, данас примјерке Илијаде и Одисеје имамо само због хришћанског преписивања тих списа.

Нијансирана порука

Читав овај увод је неопходан јер сам о њему размишљао у данима који су претходили изласку у кина „Одисеје“ Кристофера Нолана. Нолан јесте занимљив и, колико је то у Холивуду могуће, артистичан режисер, али је његово кокетирање са критеријумима политичке коректности па и воукизма самом филму створило негативно предразумијевање код многих од нас који смо противници „расне диверзификације“ у историјским филмовима и ЛГБТ активиста којима се дају улоге.

Такву перцепцију филма подржавали су и ранији и каснији коментари са десног политичког и идејног спектра, па је за гледање Ноланове „Одисеје“ у мом случају више заслужна знатижеља и жеља да видим да ли је критеријумом Св. Василија Великог нешто могуће научити и из једног таквог подухвата.

И одмах да кажем: филм је заиста вриједан гледања. Можда је и понајбољи Ноланов филм. То не значи да је он неполитичан или неангажован, али је знатно више нијансирана порука коју жели да пошаље од просте пропаганде „разноликости, једнакости и укључивања“. Штавише, читав филм јесте уједно омаж и критика западне цивилизације. Врло је двосмислен и обострано дубок.

Одисеј (Мет Дејмон) није само херој човјекове располућене потребе да лута и да се врати кући – на почетку филма он је јасни херој високе модерне, класичне европске цивилизације у којој ријечи попут „жртва“ или „дужност“ и даље имају значење. Пенелопа (Ен Хатавеј) на самом почетку филма изазива сам појам жртве и повезаност љубави и жртве.

На Одисејево објашњење да се у рат мора поћи, Пенелопа нуди сањиву вазда измичућу есхатологију данашње жене: побјећи, заполовити према увијек измичућем Сунцу. Пенелопа је глас постмодерне, иако је њен став и даље класична вјера у моћ вјерности и чекања. Одисеј је глас старог свијета, онога који је још био жив до 60-их година ХХ вијека, глас високе модерне која зна за дужност и светињу. Његов слом неће се десити као слом вјере већ као суочавање са ужасом лажи у име истине.

И иначе: у филму је Ноланов избор глумачке подјеле много смишљенији од простог подвргавања диктату Холивуда: штавише, он управо тиме што „маргинализованима даје глас“ почесто до апсурда доводи „оправдани бијес“ „маргиналних група“ према „бијелом мушкарцу“.

Читав филм јесте уједно омаж и критика западне цивилизације

Можда то није нигдје тако добро начињено као у сцени када Кирка (која је од нимфе постала својеврсна неопганска вјештица) претвара Одисејеве сапутнике у свиње. Она то чини са бијесом са којим данашње феминисткиње сматрају да је мушкарац „по природи свиња“, приписујући им насиље и пожуду као есенцијалне одлике мушкости. „Они јесу свиње, а крију се у обличју мушкараца“ тврди Кирка.

Но Одисеј не прихвата њену пресуду – он је представник једног ратом сломљеног али и даље присутног хуманизма који вјерује да човјек по себи има достојанство и вриједност. И разговор са Сионом има програмски карактер – он нам представља глас не само мртвих већ једне метаперспективе у којој коначна истина тражи од Одисеја да положи рачун за своје смицалице – које су својим животима платили други. Можда нигдје није тако маестрално дочарана заводљивост заборава као у Одисејевим разговорима са Калипсо (Шарлиз Терон): зашто се уопште сјећати, када – како нам говори постмодерна – сјећања су повратак у трауму? Зашто ићи кући, ако сте већ у рају?

Можда баш зато што је сагледавање трагедије свијета – и оног трагичног и злог у нама – неопходно човјеку да би био човјек? Можда зато што нас дома чека још једна борба – она да сагледамо себе?

Опасност од Другог

Кроз читав филм се појављује опасност „народа са мора“ – појаве којом се у историји често објашњава „слом бронзаног доба“, процес који би могао бити повезан и са падом Троје, период од отприлике 1.200. год. прије Христа када су велике поморске цивилизације источног Средоземља одједном доживјеле низ изненадних колапса. Јасна је алузија на осјећај опасности од Другог која влада савременим Западом.

Но Одисеј у свом разговору са Пенелопом, након повратка кући и прије обрачуна са просцима, јасно своди рачуне: његов трик са Тројанским коњем уништио је много више од једног града. Превара је била заснована на побожности Тројанаца: он је њихову вјеру искористио да их уништи. „Уништили смо све што је свето“ – каже Одисеј. Он је трауматизовани ветеран и то двојако уништени човјек: видио је ужасе рата, тренутка када „цивилизовани људи“ добију један град за пљачку и похару, али још више: свјестан је да је лажност те цивилизације залог њеног краја.

Зато се америчкој десници Ноланов филм не свиђа: она уједно вјерује у амерички ексцепционализам и моралну супериорност Запада. Но исти тај ексцепционализам и вјера да је „добро оно што чинимо ми, а зло оно што чине други“ (како америчка десница често формулише свој осјећај супериорности) – они су залог колапса. „Народи са мора – то смо ми“. Варвари нису други већ – сама западна цивилизација.

Нолан је заправо својеврстан Шпенглер нашег времена, огледало Запада. Још је Томас Слезак у фантастичној књизи Шта Европа дугује Хеленима примјетио да је Хомер први писац који не даје моралне квалификације на основу бинарне подјеле Ахајци – Тројанци. Хомером почиње можда најзначајнија – данас најзапуштенија – моћ наше цивилизације, она коју је Хришћанство ставило у своје средиште – моћ самосагледавања, способност да увидиш сопствени пад, оно српско „јао мене до Бога милога, ђе погубих од себе бољега“.

У Нолановом филму зато има много изврнуте перспективе – обесмишљавања идентитетских политика, али и наратива Моћи, постоји бескрајно сагледавање човјекових падова али и његовог достојанства. На посљетку: у његовом средишту и даље стоје вјерна жена, син који воли оца кога није запамтио и човјек који тражи пут кући – иако се, како каже пословица, „не можеш вратити дома“: то мјесто и ти сам већ сте неко други.

Ноланов филм је омаж и критика савремене, првенствено западне цивилизације, али не само ње. Он није адаптација Хомеровског мита већ хомеровска критика савремених цивилизацијских заблуда. У њему, ако примјенимо критеријум св. Василија Великог, наћи ћемо један подухват вриједан наше пажње и поновног гледања.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: Блог о. Дарка Ђога

Насловна фотографија: Wikimedia Commons/PhilipRomano/CC BY-SA 4.0

Чланак О. Дарко Ристов Ђого: Нолан као нови Шпенглер се појављује прво на ИСКРА.

Једног дана је Георгије посетио женски манастир. Сам. То се догодило прилично давно, у области Русије коју он неће наводити – јер тамо мајка игуманија још увек руководи. Углавном, тада се у обласном граду N догодило нешто страшно. Замонашиле су се две 18-годишње студенткиње. Друштво је пукло на пола, дрхтећи: бедне девојке, које нису искусиле телесне радости, добровољно крију косу испод мараме и живе се сахрањују, док око њих лудују ваучери, Сникерс и братија. И тако, младом новинару Георгију препоручили су да узме интервју од мајке настојатељице.

Дакле, долази Георгије у манастир. Снебива се. Немачке филмове је гледао, ко зна шта га тамо чека. Отвара му врата повијена старица, љута као ђаво. „Е, види га, дошао, – кричи она. – Баш нам мушкарци овде фале!“ Георгије стоји и чека да се Божји маслачак смири. Онда га воде код мајке игуманије.

Седи матушка за столом, постављеним баш од срца. Воткица (и не једна), салате разне, шунка, пилетина из рерне – е, нема поста. И каже – „Јеси ли ти православан?“ „Да, мајко.“ „А сад, прекрсти се!“ – следи наредба, и затим веома брзо извршење. „Е, добро је што се не прекрсти с лева на десно“ – одобрава мајка. „Сад читај ‘Оченаш‘.“ „Оче наш, који си на небесима, да се свети име твоје, да дође царство твоје, да буде воља твоја.“ „Добро, добро – доста, не претеруј. Седи за сто, сад ћемо видети да ли си издржљив.“ И налива чашицу од сто грама.

Георгије је већ пожелео да побегне из женског манастира. Некако је своју посету замишљао другачије. Да су све монахиње младе, лепе, и да затрепере од узбуђења кад замисле Георгија како се купа у језеру. А овде, знате, таква ствар. Седи жена, строга, јака, и одмах се види – у вери упорна. Шта да се ради, узео је Георгије чашицу и попио наискап. Шта је сто грама за православног човека? Па ништа, поготово ако је из медија. „Добро“ – хвали га матушка, и она такође искапи своју чашицу. „Замезети уз пиће, иначе ћеш се под сто свалити“.

Георгије је виљушком дохватио лососа и почео да прича са мајком игуманијом. А оне две горе поменуте монахиње од осамнаест година уопште нису хтеле с њим да разговарају. „Толико година сам у манастиру, ниједан новинар овамо није дошао“ – говори мајка игуманија, и сипа још по једну. Попили су уз шунку. „Ето каква се несрећа догодила, – каже матушка. – Две девојке су отишле у манастир. И то је сад катастрофа, дошао новинар. А погледај само медије. Свуда огласи `Забава у слободном времену за имућне, осамнаестогодишњакиње`. И то никога не узнемирава, и новинари не долазе. Плаћено курварење – то је нормално. А у келију да се иде Богу молити – ето ужаса“.

„Мајко, – промрмља Георгије. – Ја, то…такав је посао…“ и пажљиво гура према себи желе. Мајка игуманија сипа трећу чашу, осматра Георгија и каже: „Видим, грехова имаш пуно, иако си млад. Али добро, молићу се за тебе, да знаш.“

Тетурајући, Георгије је изашао из женског манастира. По глави су му се вртели цитати из Јеванђеља.

Недавно је тражио тај интервју – али га није нашао.

Погледао је на претраживачу – мајка игуманија је и даље на свом месту.

Ето, бар неко се моли за Георгија.

(Телеграм канал Г. Зотова; превод Ж. Никчевић)

Чланак Георгије Зотов: СТО ГРАМА ЗА ПРАВОСЛАВНОГ ЧОВЕКА се појављује прво на ИСКРА.

АРХЕТИПСКА ПРИЧА: ТАМО И НАЗАД

Повратак великих савремених аутора Хомеровом свету показује да човек и даље жуди за архетипском причом, за одласком, искушењем и повратком дому. Одисеја је зато остала једно од темељних дела европске културе и трајна слика човекове потраге за смислом.

Пред нама је филм Кристофера Нолана „Одисеја“. Нолан је озбиљан редитељ чије ће остварење свако моћи да процени када га погледа. Ипак, већ сама чињеница да се велики савремени редитељи враћају архетипским темама европске културе јасно говори да је човек жедан приче.

Пре отприлике две деценије организован је велики избор најбољег романа у историји енглеске књижевности. Многи су се љутили када је публика изабрала Толкиновог „Господара прстенова“, а не, рецимо, Џојсовог „Уликса“. Разлог је једноставан: људи су жедни приче. Основна, архетипска прича јесте, како би Толкин рекао, одлазак „тамо и назад“. Управо то је и „Одисеја“ — прича о одласку и повратку.

То је повест о човеку који је напустио родно острво и отишао у Тројански рат, да би се после многих перипетија вратио на Итаку и поново потражио мир у породичном кругу. У тој једноставној путањи, од дома у свет и из света натраг дому, сабрана је једна од најтрајнијих слика људског живота.

ТРОЈАНСКИ РАТ И ПОСЛЕДИЦЕ

Одисеј је са осталим Грцима кренуо у Тројански рат да би била одбрањена част Менелаја, спартанског краља и брата Агамемноновог. Менелај је угостио тројанског принца Париса, а Парис је за време домаћиновог одсуства прекршио и људске и божанске законе гостопримства: одвео је његову жену, лепу Јелену, у Троју.

Парис је раније пресудио у чувеној свађи између Афродите, Атине и Хере око јабуке раздора, на којој је писало „Најлепшој“. Афродита му је обећала најлепшу жену на свету, али му није рекла да је та жена већ удата. Отмица Јелене увредила је Менелаја, али и читав грчки свет. Агамемнон и Менелај зато окупљају ахајске владаре и покрећу поход на Троју.

Рат траје десет година. Богови су подељени: једни помажу Грцима, други Тројанцима, док Зевс одржава нестабилну равнотежу између зараћених страна. Тема „Илијаде“ јесте Ахилов гнев. Ахил се разгневио на Агамемнона, који му је одузео робињу Брисеиду, и одбио је да учествује у боју. Спев прати његов постепени повратак на бојно поље, све до убиства Хектора, Пријамовог сина и највећег тројанског јунака.

„Илијада“ се ту завршава, али Тројански рат још није окончан. Тек ће Одисејева домишљатост донети преокрет. Грци се претварају да одустају, повлаче бродове и Тројанцима остављају великог дрвеног коња као наводни дар боговима. У његовој унутрашњости скрива се одабрана грчка чета. Када Тројанци унесу коња у град, ратници током ноћи излазе, отварају капије и омогућавају грчкој војсци да освоји Троју.

Хомерови спевови обликовали су историју Запада. Римљани су веровали да воде порекло од Енеје, тројанског принца који је преживео пропаст града. Вергилије је на тој традицији изградио „Енеиду“, римски национални еп, па се римско освајање Грчке могло разумети и као далека освета поражене Троје Ахајцима. Трагови „Илијаде“ и „Одисеје“ због тога су уткани у саме темеље европске цивилизације.

СПЕВ О ПОВРАТКУ

За разлику од широких ратних фресака „Илијаде“, „Одисеја“ је усредсређена на једног човека и његов повратак дому после дугих и опасних лутања. Одисеј је под нарочитом заштитом Атине, богиње мудрости и ратничке вештине, али се на повратку из Троје замера Посејдону, богу мора.

До сукоба долази на острву Киклопа. Одисеј и његови морнари, тражећи храну, улазе у пећину дива Полифема, Посејдоновог сина. У њој затичу стада, сир и млеко. Када се Полифем врати, огромним каменом затвара улаз. Уместо да гостима укаже заштиту, он одбацује свети закон гостопримства и почиње да прождире Одисејеве другове.

Одисеј се позива на Зевса, заштитника гостију и путника, али Полифем не признаје ни божански ни људски морал. Лукави јунак зато прибегава превари. На питање како се зове одговара: „Нико“. Полифем му подругљиво обећава да ће њега појести последњег.

Одисеј и преживели морнари заоштравају велики колац, загревају га у ватри и забадају у једино Киклопово око. Када Полифем почне да урла, остали Киклопи питају ко га напада, а он одговара да га убија „Нико“. Уверени да му нико не наноси зло, они одлазе. Ипак, излаз из пећине остаје затворен. Одисеј тада везује људе испод трбуха овнова. Слепи Полифем опипава леђа животиња док их пушта напоље, не слутећи да се испод њих крију бегунци.

Одисеј се спасава, али касније, понесен поносом, открива Полифему своје право име. Киклоп тада призива оца Посејдона и моли га да спречи јунаков повратак. Од тог часа море постаје простор казне, искушења и одлагања повратка.

ИСКУШЕЊЕ ЗАБОРАВОМ

„Одисеја“ почиње у тренутку када нимфа Калипсо већ седму годину задржава Одисеја на свом острву. Она жели да га учини својим мужем и нуди му бесмртност, али јунак чезне за Итаком. На родном острву чека га верна Пенелопа, окружена многобројним просцима који тврде да је Одисеј погинуо и захтевају да изабере новог мужа.

Пенелопа их одбија лукавством достојним самог Одисеја. Обећава да ће се удати када заврши погребни покров за свекра Лаерта. Дању тка, а ноћу пара оно што је исткала. У том мотиву препознајемо и најдубље језгро песме Лазе Костића „Међу јавом и мед сном“: стваралац плете и расплиће своје плетиво између видљивог света и тајне сна:

Срце моје самохрано,
ко те дозва у мој дом?
Неуморна плетисанко,
што плетиво плетеш танко
међу јавом и мед сном.

Срце моје, срце лудо,
шта ти мислиш са плетивом?
К’о плетиља она стара,
дан што плете, ноћ опара,
међу јавом и мед сном.

Срце моје, срце кивно,
убио те живи гром!
Што се не даш мени живу
разабрати у плетиву
међу јавом и мед сном!

Богови најзад шаљу Хермеса да Калипси нареди да пусти Одисеја. До тог тренутка јунак је већ изгубио све бродове и другове.

На острву Лотофага, они његови морнари који једу лотос заборављају отаџбину и остају у блаженом незнању. Код Еола, господара ветрова, Одисеј добија мешину у којој су затворени сви неповољни ветрови, док их благи зефир води према Итаки. Морнари, мислећи да се у мешини крије благо, отварају је. Ветрови се ослобађају и бродове поново односе далеко од дома. Касније, упркос забрани, Одисејеви људи убијају говеда бога Сунца Хелија, чиме навлаче на себе нову казну.

ОД СИРЕНА ДО КИРКЕ

Одисеј пролази између Скиле и Харибде, два чудовишта која прете да прогутају брод и посаду. Пролази и поред Сирена, чија песма опчињава морнаре и води их у смрт. Тај мотив ће много касније оживети и у Хајнеовој „Лорелај“, песми о тајанственој лепотици чија песма заводи лађаре на Рајни.

Ја не знам шта треба да значи
Те тако тугујем,
О некој старинској причи
Једнако умујем.

Ту мирно протиче Рајна,
Хладно је, хвата се мрак!
На врху од брега игра
Последњи сунчев зрак.

А на том брегу се види
Лепоте девојке стас;
Она сва у злату блиста,
И златну чешља влас.

Са златним чешља је чешљем,
И пева још уз то,
А глас од песме звучи
Силно и чудесно.

Лађара у малом чуну
Њен дивљи заноси тон;
На стене не гледа доле,
Већ горе гледа он.

И сад лађару и чамцу
Ја мислим да је крај:
А све то са својом песмом
Учини Лорелај.

Одисеј жели да чује песму Сирена, али и да преживи. Наређује веслачима да воском запуше уши, а себе везује за јарбол. Тако добија ретку могућност да се приближи опасној лепоти, а да не буде уништен њоме. Јарбол постаје ослонац самосавладавања: човек унапред признаје сопствену слабост и везује се за оно што ће га сачувати када разум попусти пред заносом.

На острву чаробнице Кирке део Одисејевих морнара бива претворен у свиње. Одисеј успева да савлада њену чаролију, а затим неко време остаје код ње. Кирка му напослетку омогућава да сиђе у подземни свет и затражи савет пророка Тиресије.

СИЛАЗАК МЕЂУ МРТВЕ И ПОВРАТАК НА ИТАКУ

Приношењем жртве Одисеј призива сенке покојника. У Хаду среће мајку, али и Ахила. Одисеј покушава да утеши славног јунака говорећи му да је међу мртвима поштован као краљ, као што је међу живима био највећи ратник. Ахил му одговара да би радије био последњи надничар међу живима него господар мртвих. Хад је невиделица, место таме, простор у коме све земаљске почасти губе своју вредност. Тиресија Одисеју открива шта га још чека и под којим условима може стићи кући.

Док Одисеј лута, његов син Телемах покушава да сазна очеву судбину. Помаже му богиња Атина, прерушена у Ментора, Одисејевог пријатеља. Отуда је Менторово име постало општи назив за искусног водича који млађем човеку помаже да пронађе пут.

Телемах жели да пронађе оца, али и да дом ослободи просаца који расипају Одисејеву имовину, једу, пију и понижавају верне слуге. Повратак оца зато није само породични сусрет; он треба да обнови нарушени поредак дома.

Са Калипсиног острва Одисеј полази на сплаву, али Посејдон поново подиже олују. Сплав се распада, а исцрпљени јунак доспева у земљу гостољубивих Феачана. Принцеза Наусикаја долази са дворским девојкама да опере рубље и проналази бродоломника. Она га упућује на двор свога оца Алкиноја.

Алкиној приређује гозбу у част непознатог госта. Рапсод Демодок пева о Тројанском рату и Одисејевим подвизима. Слушајући сопствену прошлост претворену у песму, Одисеј почиње да плаче. Када га домаћини упитају зашто, он открива идентитет и приповеда своје дотадашње пустоловине. Тако највећи део „Одисеје“ постаје прича коју јунак сам казује о себи.

Феачани му дају брод и враћају га на Итаку, због чега и сами трпе Посејдонову казну. На острву Атина прерушава Одисеја у старог просјака како би могао да процени стање у дому и припреми обрачун са просцима. Његов верни пас Аргос, запуштен и остарео, одмах га препознаје. Пошто је дочекао господара, угине. Служавка Еуриклеја препознаје Одисеја по ожиљку на нози, али чува тајну.

ВЕЛИКИ ПОВРАТАК

Просци су од Одисејеве куће направили место насиља и расипништва. Пљачкају имање, злостављају слуге и понашају се као да домаћина више нема. Пенелопа објављује надметање: удаће се за онога ко успе да затегне Одисејев лук и одапне стрелу кроз ушице дванаест секира постављених у низу.

Нико од просаца не успева да затегне лук. Прерушени Одисеј тражи да и њему допусте покушај. Иако изгледа као просјак и скитница, он лако затеже оружје и шаље стрелу кроз све секире. У том тренутку престаје прикривање. Заједно са Телемахом и неколицином верних слугу, Одисеј кажњава просце и поново успоставља власт у властитом дому.

Пенелопа, међутим, не поверује одмах да се њен муж заиста вратио. Она га искушава тајном њихове брачне постеље. Наређује да се кревет изнесе из собе, а Одисеј бурно реагује: постељу је начинио око живог стабла маслине и зато се не може померити без рушења. Ту тајну знају само њих двоје. Пенелопа тада схвата да пред њом заиста стоји њен муж.

Маслина укорењена у средишту дома постаје снажан знак њихове брачне везе. После свих лутања, превара, олуја и ратова, Одисеј се потврђује управо познавањем онога што је непомериво.

Повратак се завршава препознавањем.

ОДИСЕЈА КАО ТЕМЕЉ

Мотиви Хомеровог чудесног дела вековима прате европску књижевност и уметност. Џојсов „Уликс“ преноси Хомерову структуру у савремени Даблин. Уместо епског јунака добијамо обичног грађанина, Леополда Блума, чије једнодневно кретање кроз град постаје модерна потрага за идентитетом. Ток свести замењује епске подвиге, али образац лутања и повратка остаје.

„Одисеју“ препознајемо и у „Лирици Итаке“ Милоша Црњанског, у његовом побуњеничком односу према завичају, рату и генерацији која се враћа из великог историјског страдања. Тако пева Црњансков „Пролог“:

Jа видех Троју, и видех све.
Море, и обале где лотос зре,
и вратих се, блед и сам.
На Итаки и ја бих да убијам,
ал кад се не сме,
бар да запевам
мало нове песме.

У кући ми је пијанка, и блуд,
а тужан је живот на свету, свуд –
изузев оптимисте!
Ја нисам певач проданих права,
ни ласкало отмених крава.
Ја певам тужнима:
да туга од свега ослобођава.

Нисам патриотска трибина.
Нит марим за славу Поетика.
Нећу да прескочим Крлежу, ни Ћурчина,
нити да будем народна дика.
Судбина ми је стара,
а стихови мало нови.

Али: или нам живот нешто ново носи,
а душа нам значи један степен више,
небу, што високо, звездано, мирише,
ил нек и нас, и песме, и Итаку, и све,
ђаво носи.

Ту је и Кјубрикова „2001: Одисеја у свемиру“, настала у сарадњи са Артуром Кларком. Филм приказује човеково путовање од прапочетака до космоса, сукоб са вештачком интелигенцијом и прелазак у ново стање постојања, оличено у Звезданом детету. Чувени рез, у коме кост бачена у ваздух постаје свемирска летелица, сажима читаву историју технолошке еволуције у једном покрету.

Одисејев јарбол јавља се и у „Балади“ Бранка Миљковића, уз слику „подводне песме јавом опасније“. Песник мора да чује оно што је опасно, али и да остане на ногама. У том смислу, Одисеј је слика уметника који се излаже зову понора, а ипак тражи облик који ће га сачувати:

Само ниткови знају шта је поезија,
Крадљивци ватре, нимало умиљати,
Везани за јарбол лађе коју прати
Подводна песма јавом опаснија.

Чак је и Толкинов „Господар прстенова“ једна врста одисеје: одлазак „тамо“ и повратак „назад“, улазак малих људи, хобита, у велики рат који сами нису тражили. Они никада не би напустили свој вољени Округ да их историја није приморала. Гандалф подсећа Фрода да човек не бира време у коме ће се појавити на свету, али може да одлучи шта ће учинити са временом које му је дато.

СВАКИ ЧОВЕК ЈЕ ОДИСЕЈ

Где год погледамо, затичемо „Одисеју“: потрагу за идентитетом, искушења кроз која се мора проћи и трагање за смислом у лавиринтском свету. Сваки човек је, на свој начин, Одисеј. Нема живота из којег се не би могла испричати нека одисеја.

Потрага за смислом и повратак онима које волимо припадају самој суштини људског искуства. Дом, породица, родно острво и завичај нису само географске чињенице. Завичај је, како би рекао Жарко Видовић, предео порекла преображен смислом. То је велика тема Хомеровог спева: човек се враћа простору који познаје, али му се враћа промењен, носећи у себи искуство света.

Повратка нема без искушења, лутања и трагања за собом у дубинама душе, у свету који нам час јесте, а час није дом. Хомер је оставио „Илијаду“ и „Одисеју“ да се у њима препознаје европски, али и сваки други човек, докле год буде постојала потреба да се живот разуме кроз причу.

Зато је „Одисеја“ дело које не престаје да добија нова тумачења – књижевна, философска, позоришна и филмска. Трагајући за светом, за собом и за унутрашњим смислом постојања, изложени ударцима усуда, схватамо да човек није рођен да заувек остане на једном месту. А како је записао Борис Пастернак: проћи живот није поље прећи.

Пре отприлике две деценије организован је велики избор најбољег романа у историји енглеске књижевности. Многи су се љутили када је публика изабрала Толкиновог „Господара прстенова“, а не, рецимо, Џојсовог „Уликса“. Разлог је једноставан: људи су жедни приче. Основна, архетипска прича јесте, како би Толкин рекао, одлазак „тамо и назад“. Управо то је и „Одисеја“ — прича о одласку и повратку.

То је повест о човеку који је напустио родно острво и отишао у Тројански рат, да би се после многих перипетија вратио на Итаку и поново потражио мир у породичном кругу. У тој једноставној путањи, од дома у свет и из света натраг дому, сабрана је једна од најтрајнијих слика људског живота.

ТРОЈАНСКИ РАТ И ПОСЛЕДИЦЕ

Одисеј је са осталим Грцима кренуо у Тројански рат да би била одбрањена част Менелаја, спартанског краља и брата Агамемноновог. Менелај је угостио тројанског принца Париса, а Парис је за време домаћиновог одсуства прекршио и људске и божанске законе гостопримства: одвео је његову жену, лепу Јелену, у Троју.

Парис је раније пресудио у чувеној свађи између Афродите, Атине и Хере око јабуке раздора, на којој је писало „Најлепшој“. Афродита му је обећала најлепшу жену на свету, али му није рекла да је та жена већ удата. Отмица Јелене увредила је Менелаја, али и читав грчки свет. Агамемнон и Менелај зато окупљају ахајске владаре и покрећу поход на Троју.

Рат траје десет година. Богови су подељени: једни помажу Грцима, други Тројанцима, док Зевс одржава нестабилну равнотежу између зараћених страна. Тема „Илијаде“ јесте Ахилов гнев. Ахил се разгневио на Агамемнона, који му је одузео робињу Брисеиду, и одбио је да учествује у боју. Спев прати његов постепени повратак на бојно поље, све до убиства Хектора, Пријамовог сина и највећег тројанског јунака.

„Илијада“ се ту завршава, али Тројански рат још није окончан. Тек ће Одисејева домишљатост донети преокрет. Грци се претварају да одустају, повлаче бродове и Тројанцима остављају великог дрвеног коња као наводни дар боговима. У његовој унутрашњости скрива се одабрана грчка чета. Када Тројанци унесу коња у град, ратници током ноћи излазе, отварају капије и омогућавају грчкој војсци да освоји Троју.

Хомерови спевови обликовали су историју Запада. Римљани су веровали да воде порекло од Енеје, тројанског принца који је преживео пропаст града. Вергилије је на тој традицији изградио „Енеиду“, римски национални еп, па се римско освајање Грчке могло разумети и као далека освета поражене Троје Ахајцима. Трагови „Илијаде“ и „Одисеје“ због тога су уткани у саме темеље европске цивилизације.

СПЕВ О ПОВРАТКУ

За разлику од широких ратних фресака „Илијаде“, „Одисеја“ је усредсређена на једног човека и његов повратак дому после дугих и опасних лутања. Одисеј је под нарочитом заштитом Атине, богиње мудрости и ратничке вештине, али се на повратку из Троје замера Посејдону, богу мора.

До сукоба долази на острву Киклопа. Одисеј и његови морнари, тражећи храну, улазе у пећину дива Полифема, Посејдоновог сина. У њој затичу стада, сир и млеко. Када се Полифем врати, огромним каменом затвара улаз. Уместо да гостима укаже заштиту, он одбацује свети закон гостопримства и почиње да прождире Одисејеве другове.

Одисеј се позива на Зевса, заштитника гостију и путника, али Полифем не признаје ни божански ни људски морал. Лукави јунак зато прибегава превари. На питање како се зове одговара: „Нико“. Полифем му подругљиво обећава да ће њега појести последњег.

Одисеј и преживели морнари заоштравају велики колац, загревају га у ватри и забадају у једино Киклопово око. Када Полифем почне да урла, остали Киклопи питају ко га напада, а он одговара да га убија „Нико“. Уверени да му нико не наноси зло, они одлазе. Ипак, излаз из пећине остаје затворен. Одисеј тада везује људе испод трбуха овнова. Слепи Полифем опипава леђа животиња док их пушта напоље, не слутећи да се испод њих крију бегунци.

Одисеј се спасава, али касније, понесен поносом, открива Полифему своје право име. Киклоп тада призива оца Посејдона и моли га да спречи јунаков повратак. Од тог часа море постаје простор казне, искушења и одлагања повратка.

ИСКУШЕЊЕ ЗАБОРАВОМ

„Одисеја“ почиње у тренутку када нимфа Калипсо већ седму годину задржава Одисеја на свом острву. Она жели да га учини својим мужем и нуди му бесмртност, али јунак чезне за Итаком. На родном острву чека га верна Пенелопа, окружена многобројним просцима који тврде да је Одисеј погинуо и захтевају да изабере новог мужа.

Пенелопа их одбија лукавством достојним самог Одисеја. Обећава да ће се удати када заврши погребни покров за свекра Лаерта. Дању тка, а ноћу пара оно што је исткала. У том мотиву препознајемо и најдубље језгро песме Лазе Костића „Међу јавом и мед сном“: стваралац плете и расплиће своје плетиво између видљивог света и тајне сна:

Срце моје самохрано,
ко те дозва у мој дом?
Неуморна плетисанко,
што плетиво плетеш танко
међу јавом и мед сном.

Срце моје, срце лудо,
шта ти мислиш са плетивом?
К’о плетиља она стара,
дан што плете, ноћ опара,
међу јавом и мед сном.

Срце моје, срце кивно,
убио те живи гром!
Што се не даш мени живу
разабрати у плетиву
међу јавом и мед сном!

Богови најзад шаљу Хермеса да Калипси нареди да пусти Одисеја. До тог тренутка јунак је већ изгубио све бродове и другове.

На острву Лотофага, они његови морнари који једу лотос заборављају отаџбину и остају у блаженом незнању. Код Еола, господара ветрова, Одисеј добија мешину у којој су затворени сви неповољни ветрови, док их благи зефир води према Итаки. Морнари, мислећи да се у мешини крије благо, отварају је. Ветрови се ослобађају и бродове поново односе далеко од дома. Касније, упркос забрани, Одисејеви људи убијају говеда бога Сунца Хелија, чиме навлаче на себе нову казну.

ОД СИРЕНА ДО КИРКЕ

Одисеј пролази између Скиле и Харибде, два чудовишта која прете да прогутају брод и посаду. Пролази и поред Сирена, чија песма опчињава морнаре и води их у смрт. Тај мотив ће много касније оживети и у Хајнеовој „Лорелај“, песми о тајанственој лепотици чија песма заводи лађаре на Рајни.

Ја не знам шта треба да значи
Те тако тугујем,
О некој старинској причи
Једнако умујем.

Ту мирно протиче Рајна,
Хладно је, хвата се мрак!
На врху од брега игра
Последњи сунчев зрак.

А на том брегу се види
Лепоте девојке стас;
Она сва у злату блиста,
И златну чешља влас.

Са златним чешља је чешљем,
И пева још уз то,
А глас од песме звучи
Силно и чудесно.

Лађара у малом чуну
Њен дивљи заноси тон;
На стене не гледа доле,
Већ горе гледа он.

И сад лађару и чамцу
Ја мислим да је крај:
А све то са својом песмом
Учини Лорелај.

Одисеј жели да чује песму Сирена, али и да преживи. Наређује веслачима да воском запуше уши, а себе везује за јарбол. Тако добија ретку могућност да се приближи опасној лепоти, а да не буде уништен њоме. Јарбол постаје ослонац самосавладавања: човек унапред признаје сопствену слабост и везује се за оно што ће га сачувати када разум попусти пред заносом.

На острву чаробнице Кирке део Одисејевих морнара бива претворен у свиње. Одисеј успева да савлада њену чаролију, а затим неко време остаје код ње. Кирка му напослетку омогућава да сиђе у подземни свет и затражи савет пророка Тиресије.

СИЛАЗАК МЕЂУ МРТВЕ И ПОВРАТАК НА ИТАКУ

Приношењем жртве Одисеј призива сенке покојника. У Хаду среће мајку, али и Ахила. Одисеј покушава да утеши славног јунака говорећи му да је међу мртвима поштован као краљ, као што је међу живима био највећи ратник. Ахил му одговара да би радије био последњи надничар међу живима него господар мртвих. Хад је невиделица, место таме, простор у коме све земаљске почасти губе своју вредност. Тиресија Одисеју открива шта га још чека и под којим условима може стићи кући.

Док Одисеј лута, његов син Телемах покушава да сазна очеву судбину. Помаже му богиња Атина, прерушена у Ментора, Одисејевог пријатеља. Отуда је Менторово име постало општи назив за искусног водича који млађем човеку помаже да пронађе пут.

Телемах жели да пронађе оца, али и да дом ослободи просаца који расипају Одисејеву имовину, једу, пију и понижавају верне слуге. Повратак оца зато није само породични сусрет; он треба да обнови нарушени поредак дома.

Са Калипсиног острва Одисеј полази на сплаву, али Посејдон поново подиже олују. Сплав се распада, а исцрпљени јунак доспева у земљу гостољубивих Феачана. Принцеза Наусикаја долази са дворским девојкама да опере рубље и проналази бродоломника. Она га упућује на двор свога оца Алкиноја.

Алкиној приређује гозбу у част непознатог госта. Рапсод Демодок пева о Тројанском рату и Одисејевим подвизима. Слушајући сопствену прошлост претворену у песму, Одисеј почиње да плаче. Када га домаћини упитају зашто, он открива идентитет и приповеда своје дотадашње пустоловине. Тако највећи део „Одисеје“ постаје прича коју јунак сам казује о себи.

Феачани му дају брод и враћају га на Итаку, због чега и сами трпе Посејдонову казну. На острву Атина прерушава Одисеја у старог просјака како би могао да процени стање у дому и припреми обрачун са просцима. Његов верни пас Аргос, запуштен и остарео, одмах га препознаје. Пошто је дочекао господара, угине. Служавка Еуриклеја препознаје Одисеја по ожиљку на нози, али чува тајну.

ВЕЛИКИ ПОВРАТАК

Просци су од Одисејеве куће направили место насиља и расипништва. Пљачкају имање, злостављају слуге и понашају се као да домаћина више нема. Пенелопа објављује надметање: удаће се за онога ко успе да затегне Одисејев лук и одапне стрелу кроз ушице дванаест секира постављених у низу.

Нико од просаца не успева да затегне лук. Прерушени Одисеј тражи да и њему допусте покушај. Иако изгледа као просјак и скитница, он лако затеже оружје и шаље стрелу кроз све секире. У том тренутку престаје прикривање. Заједно са Телемахом и неколицином верних слугу, Одисеј кажњава просце и поново успоставља власт у властитом дому.

Пенелопа, међутим, не поверује одмах да се њен муж заиста вратио. Она га искушава тајном њихове брачне постеље. Наређује да се кревет изнесе из собе, а Одисеј бурно реагује: постељу је начинио око живог стабла маслине и зато се не може померити без рушења. Ту тајну знају само њих двоје. Пенелопа тада схвата да пред њом заиста стоји њен муж.

Маслина укорењена у средишту дома постаје снажан знак њихове брачне везе. После свих лутања, превара, олуја и ратова, Одисеј се потврђује управо познавањем онога што је непомериво.

Повратак се завршава препознавањем.

ОДИСЕЈА КАО ТЕМЕЉ

Мотиви Хомеровог чудесног дела вековима прате европску књижевност и уметност. Џојсов „Уликс“ преноси Хомерову структуру у савремени Даблин. Уместо епског јунака добијамо обичног грађанина, Леополда Блума, чије једнодневно кретање кроз град постаје модерна потрага за идентитетом. Ток свести замењује епске подвиге, али образац лутања и повратка остаје.

„Одисеју“ препознајемо и у „Лирици Итаке“ Милоша Црњанског, у његовом побуњеничком односу према завичају, рату и генерацији која се враћа из великог историјског страдања. Тако пева Црњансков „Пролог“:

Jа видех Троју, и видех све.
Море, и обале где лотос зре,
и вратих се, блед и сам.
На Итаки и ја бих да убијам,
ал кад се не сме,
бар да запевам
мало нове песме.

У кући ми је пијанка, и блуд,
а тужан је живот на свету, свуд –
изузев оптимисте!
Ја нисам певач проданих права,
ни ласкало отмених крава.
Ја певам тужнима:
да туга од свега ослобођава.

Нисам патриотска трибина.
Нит марим за славу Поетика.
Нећу да прескочим Крлежу, ни Ћурчина,
нити да будем народна дика.
Судбина ми је стара,
а стихови мало нови.

Али: или нам живот нешто ново носи,
а душа нам значи један степен више,
небу, што високо, звездано, мирише,
ил нек и нас, и песме, и Итаку, и све,
ђаво носи.

Ту је и Кјубрикова „2001: Одисеја у свемиру“, настала у сарадњи са Артуром Кларком. Филм приказује човеково путовање од прапочетака до космоса, сукоб са вештачком интелигенцијом и прелазак у ново стање постојања, оличено у Звезданом детету. Чувени рез, у коме кост бачена у ваздух постаје свемирска летелица, сажима читаву историју технолошке еволуције у једном покрету.

Одисејев јарбол јавља се и у „Балади“ Бранка Миљковића, уз слику „подводне песме јавом опасније“. Песник мора да чује оно што је опасно, али и да остане на ногама. У том смислу, Одисеј је слика уметника који се излаже зову понора, а ипак тражи облик који ће га сачувати:

Само ниткови знају шта је поезија,
Крадљивци ватре, нимало умиљати,
Везани за јарбол лађе коју прати
Подводна песма јавом опаснија.

Чак је и Толкинов „Господар прстенова“ једна врста одисеје: одлазак „тамо“ и повратак „назад“, улазак малих људи, хобита, у велики рат који сами нису тражили. Они никада не би напустили свој вољени Округ да их историја није приморала. Гандалф подсећа Фрода да човек не бира време у коме ће се појавити на свету, али може да одлучи шта ће учинити са временом које му је дато.

СВАКИ ЧОВЕК ЈЕ ОДИСЕЈ

Где год погледамо, затичемо „Одисеју“: потрагу за идентитетом, искушења кроз која се мора проћи и трагање за смислом у лавиринтском свету. Сваки човек је, на свој начин, Одисеј. Нема живота из којег се не би могла испричати нека одисеја.

Потрага за смислом и повратак онима које волимо припадају самој суштини људског искуства. Дом, породица, родно острво и завичај нису само географске чињенице. Завичај је, како би рекао Жарко Видовић, предео порекла преображен смислом. То је велика тема Хомеровог спева: човек се враћа простору који познаје, али му се враћа промењен, носећи у себи искуство света.

Повратка нема без искушења, лутања и трагања за собом у дубинама душе, у свету који нам час јесте, а час није дом. Хомер је оставио „Илијаду“ и „Одисеју“ да се у њима препознаје европски, али и сваки други човек, докле год буде постојала потреба да се живот разуме кроз причу.

Зато је „Одисеја“ дело које не престаје да добија нова тумачења – књижевна, философска, позоришна и филмска. Трагајући за светом, за собом и за унутрашњим смислом постојања, изложени ударцима усуда, схватамо да човек није рођен да заувек остане на једном месту. А како је записао Борис Пастернак: проћи живот није поље прећи.

Чланак ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: ОДИСЕЈА И ЕВРОПСКА КУЛТУРА се појављује прво на ИСКРА.

Реченица из култног филма „Кум“ о мафији: „То је понуда, која не може да се одбије“ добила је одавно пословични карактер свакодневне крилатице. У Срба би она морала да гласи:

„То је понуда, која не може (али мора) да се одбије.“

Само се назив „Вечитог кума“ од почетка записивања српске историје на Балкану мењао – Византинци, Бугари, Мађари, Османлије, Аустро-Угари, Немци, закључно НАТО-империја…

Како изгледа понуда актуелног „Кума“?

Претходно да напоменемо, мењао се кроз историју и процентуални однос примене увек истог принципа „Штапа и шаргарепе“, који се употребљавао у односу на српског магарца и, руку на срце, НАТО је оставио најмање штете од свих горе наведених.

Но принцип је остао исти, актуелно важи – ми смо вас бомбардовали, распарчали вам земљу и народни корпус, уценили, понизили, обогаљили суверенитет, али сада вам нудимо евроантлантске интеграције, ЕУ-чланство (по мени крајње неискрено) и НАТО-чланство, много искреније, јер нама су увек потребни сеизи, посилни и топовска храна а за вас је то шаргарепа.

Па макар вас ми потом послали пред руске Орешнике, Искандере и Кинџале!

За узврат ћете добити прилику да се купате у кокаколи, ваљате у хамбургерима, играте најнапетије компјутерске игрице, да се свакодневно социјализујете на инстакилограму и бајковито холивудизујете своје вечери и ноћи.

Али да бисте дошли у уживање свих тих привилегија, претходно морате да заборавите прошлост, Мирослављево јеванђеље и Грачаницу, Косовску битку, Јасеновац и Пребиловце, Грделичку клисуру и разрушену РТС, малу Милицу Ракић на својој ноши! Заборавите Косово и Метохију и Републику Српску Крајину, па и Републику Српску и Његошеву Црну Гору!

Промените свест, препустите се лековитој амнезији! Само наш штап не заборављајте!

Заборавите закључно, односно на првом месту ту субверзивну намеру ваших патолошких заробљеника прошлости, да Народна скупштина Србије изгласа Резолуцију о Србоциду хрватске државе 1941-1945. и да њу потом ставите на гласање у Генералној скупштини УН, како би тај (по вама, односно њима) злочин постао међународно призната чињеница и ушао у међународно право!

Предложите боље Резолуцију о вашем страшном геноциду у Сребреници!

Јер међународно право, то смо ми! Историја, истина, правда, то смо ми! Само ми одлучујемо да ли се у хрватској држави 1941-1945. десио Србоцид или су пак ваши преци и тада извршили геноцид над Хрватима, као што сте ви 1995. починили над босанским муслиманима.

Зато боље мирујте и не дражите више погрешне људе, да не би ми предложили једну такву Резолуцију Уједињеним нацијама, дакле о српским геноцидима у Јасеновцу и Сребреници

То је, значи, наша понуда, која се не може одбити.

Чланак Владимир Умељић: ВЕЧИТИ „КУМ“ се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Rob Newell – CameraSport

Пасионирани љубитељи фудбала широм света лако ће вам одрецитовати одговор на питање ко има највише титула светског шампиона – Бразил има пет, Италија, Немачка по четири, Аргентина три..

У земљи главног организатора светског првенства би већ имали велику дилему – ако се рачунају сва првенства, највише титула светског шампиона – чак 13, имају „фудбалери“ Грин беј пекерса, али ако се узима историја фудбала од установљења „супер боула“ онда воде Питсбург стилерси који су само шест пута били светски шампиони у фудбалу.

И док је остатак планете очекивао велико финале и најгледанији спортски догађај последњих година у недељу 19.јула, Американци су још у фебруару добили новог светског шампиона који се за сезону 2025-2026 зову Сијетли Сихокси.

„Супер боул“ није само најгледанији спортски догађај, већ убедљиво најзначајнији медијски догађај – читав естрадни бизнис тресе се годину дана од дилеме која ће звезда наступати у паузи утакмице . Тако је порторикански извођач Бед Бани добио девет номинација ЕМИ јер је певао на полувремену, а гости на његових 30 минута славе су му били Лејди Гага и Рики Мартин.

Због осећаја да су лиценцирани чувари светске цивилизације, Американцима је природно да је неко ко је најбољи у земљи, у било чему вредном, истовремено буде и светски шампион. Има неке логике да Мајкл Џордан буде седам пута светски шампион са Чикаго булсима, јер јесте био најбољи играч у кошарци, мада имамо неко уверење да смо са пет титула ми имали највише успеха на светским првенствима.

Али, нема баш никакве логике да ФИФА у року од 32 године по други пут повери организацију светског првенства у фудбалу земљи у којој се фудбал не зове фудбал. Чувени „монтипајтоновац“ Џон Клиз чак је направио скеч у којем Американцима објашњава да је реч фудбал настала једноставним спајањем две рече лопта и стопало. „Шта је вама, зашто онда упорно рагби зовете фудбалом када се у њему стопало користи само у инцидентним ситуацијама“.

Истини за вољу, равноправни домаћини првенства били су и Канада и Мексико, али се некако догодило да се све утакмице четвртфинала, полуфинала и финала одиграју у САД.  И не треба ово првенство гледати кроз сочива новог хладног рата – на њему су све утакмице игране пред пуним стадионима, играо се одличан, нападачки фудбал, у којем су своје шансе имале и земље које шансе на успех или равноправност немају нигде ван терена.

Тако су Зеленортска острва могла да победе светског шампиона Аргентину, Парагвај је избацио Немце, а Мароко Холанђане. Та вишенедељна лековита илузија да су сви равноправни могла је да се догоди само у спорту у којем неко може да постане легенда а да на почетку није имао ни патике, ни тренере, ни терен. Ту недопустиву, анахрону пропаганду о једнакости на зеленој трави није могао да истрпи Доналд Трамп, који се похвалио да је позвао председника ФИФА Ђанија Инфантина да затражи да се поништи црвени картон главном америчком играчу у фудбалу или сокеру, што је ФИФА експресно и урадила.

ФИФА и УЕФА не трпе никакво мешање политике у спорт, па је Звезда била кажњена јер су њени навијачи имали велику заставу Светог Симеона, али овај Трампов позив била је свакако само пријатељска сугестија. А Инфантино није био детињаст – можда у САД фудбал не зову фудбалом, али ФБИ и друге службе немају лингвистичке дилеме када је реч о криминалу или прању новца у фудбалском бизнису. Што су и доказали тако што су читаву галерију фудбалских легенди из врха те две организације послале у затвор.

Када је реч о бизнису, некако неосетно се на овом првенству фудбалска утакмица поделила на четири четвртине јер се на половини полувремена уселила већ фамозна пауза за освежење за играче. Као што то бива са америчком демократијом, у центру те новине је била племенита брига за људска права фудбалера, јер се никако не сме  дозволити да неко од врућине падне у несвест или добије сунчаницу.

Ако се деси да температура буде свега 11 или 13 степени, као што се дешавало у неким северним градовима, играчи ће се свеједно освежавати, јер би то било одвратно негирање људских права.

И док је трајала брига о  здрављу фудбалера, стручњаци за маркетинг су већ израчунали да су до четвртфинала две телевизијске куће са ексклузивним правом преноса утакмица на паузама за освежавање успеле да зараде 850 милионадолара од реклама. Иако експерти за фудбал тврде да ће већ на светском првенству утакмице имати само прво и друго полувреме, права играча, „Кока-коле“, ауто кућа, пивара и кладионица, морају бити заштићена.  Та тиха неозваничена победа америчке бизнис-политике над фудбалском хијерархијом није се видела само у Трамповој критици на рачун енглеског селектора Тухела, којег је овог пута, уместо британског премијера оптужио за кукавички приступ борби. То се видело у мечу Енглеске и Француске за треће место који је већ деловао као тријумф новог америчког схватања фудбала – одлично организовани циркус у којој је одбрана сувишна, док се улога тренера своди на додавање флашица са водом или кока-колом.

Старији људи сећају се да је некада и кошарка имала два полувремена, али је некако неосетно подељена на четири четвртине, а сада је постао обавезан и телевизијски тајмаут у којем се, изгледа, режисери и камермани договарају како да преносе утакмицу. Ти тајмаути, којих има све више на све већем броју утакмица, доводе и до тога да је најталентованији млади кошаркаш Европе Квин Елис добио 4,6 милиона долара да би годину дана учио на колеџу Сент Џонс. Родитељи 99 одсто остале деце које слабо баратају са лоптама морају да плате богатство или заложе куће, станове да би им дете стигло до колеџа. Та монетизација спорта је слична и код нас – незаборавно појачање Партизана Џабари Паркер је за 285 минута проведених у дресу црно-белих шампиона зарадио више него две легенде, Кићановић и Далипагић, за време читаве каријере.

На првом светском првенству главни играч и капитен Уругваја Обдулио Варела пристао је да игра тек када је у његову уџерицу дошао председник државе и обећао му да ће после првенства добити посао у државној служби. Када су постали прваци, добио је од богатих спонзора половни „форд“ који је продао и новац поделио са саиграчима. Његов саиграч Гиђа који је донео победу над Бразилом пред 200 хиљада навијача касније је говорио – само су три особе у историји успеле да утишају Маракану – папа, Френк Синатра и ја, али вођа те екипе је ноћ после победе провео у дружењу и тешењу очајних Бразилаца, говорећи да је то само спорт. Можда је зато и умро у сиромаштву.

„Да ли се ви шалите? Желите да финансирамо увођење спорта у којем треба да доведемо десетине хиљаде гледалаца, продамо им скупе карте за меч који ће се завршити са резултатом 0 према 0“, тако је изгледао разговор када је легендарни директор Црвене Звезде доктор Аца Обрадовић почетком седамдесетих радио на успостављању првенства САД у фудбалу, тј. сокеру.

Потенцијални спонзори предлагали су да се укине могућност нерешеног резултата, јер то не постоји ни у једном спорту, као и да се повећа обим голова како би утакмице биле ефикасније. Тај први покушај није успео.

Пар година касније су у Америку, попут плаћених Колумба са лоптом, почеле да стижу легенде Пеле, Кројф, Бекенбауер да ту зараде новац који нису стигли када су били на врхунцу каријере. Пунили су стадионе, продавали дресове, грицкалице, пилећа крилца, пиво и сокове, али ни то није трајало дуго. Са овом генерацијом предвођеном генијалним Месијем већ имају озбиљан успех. У самом фудбалу тј. сокеру, они су и даље другоразредна земља, али у утицају на фудбал су већ постали незванични шампиони.

Чланак Батић Бачевић: Како су Американци освежили светски фудбал се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Псков, једна од историјских престоница Русије, град на крајњем северопзападу земље, данас је фактички на четворомеђи са Естонијом, Летонијом и Белорусијом. И у њему „жива прича“ о Србима. Легенда која се не може пронаћи у туристичким бедекерима или монографијама, али се на сам помен Србије препричава од стране локалних становника по аутоматизму.

Након Османлијског продора на Балкан, до Балтика је средином XV века стигао монах Сава са јеванђељем на црквенословенском језику. Није поуздано утврђено да ли је светогорски инок био Србин или Грк, али то за Псковљане нема велики значај. Сава је са собом „донео“ и обичаје монашког живота и значај мисионарења, а потом у тешко приступачном мочварном подручју изградио Крипецки манастир Светог Јована Богослова, који ће постати једно од важнијих духовних средишта. Уз Саву Крипецког, укоренио се и култ светог Саве Српског, што траје до данас.

Након предавања нашег истраживача Стевана Гајића у Техерану, уследила је дискусија са студентима и коментар домаћина како Персијанци имају историјско памћење о Срби ма који су градили Исфахан . Опет према легенди, ослоњеној на штуре или никакве поуздане историјске изворе, после битке на Ангори део мобилисаних Срба, углавном занатлија, није се вратио у отаџбину са деспотом Стефаном Лазаревићем, него су се ставили у службу Тамерлана. Готово истоветно може се чути и у Самарканду, где је део тих српских занатлија напослетку завршио радећи за Тамерлановог унука Улуг-бега.

Реке људи за целивање Богородичиног појаса

И поред тога што су Срби малобројан народ, оставили су историјске трагове и на Балтику , и у долинама иранског Загроса, и у степи Узбекистана. И то трагове којих ни сами нису свесни. Има свакако још сличних илустративних примера из других делова света, чак са беспутне руско-кинеске границе, али би се њихово навођење могло протумачити као инсистирање на псеудоисторији, па је зато најбоље од тога одустати. Јер, овде није реч о географској ширини, већ о историјској дубини.

Догађај који ће обележити 2026. годину, барем када је о српском културном простору реч, јесте целивање Часног појаса Пресвете Богородице . Непрегледне реке људи, који су стрпљиво чекали у миру и тишини по више сати (уз то, треба додати и долазили до Београда да би то учинили), представља доказ о историјском трајању једног народа који је потпуно свестан свог идентитета, својих корена и са јасним погледом на свет.

Деведесетих година ХХ века, уочавајући трендове које други нису јасно видели (хладноратовски победници претерано су славили маштајући о крају „историје“, а губитници нису имали снаге да размишљају о било чему другом до о тешком идеолошком поразу), велики Александар Панарин упозоравао је како се човечанство налази у фази бифуркације. Ово упозорење темељио је не само на хоризонталном поређењу односа између најважнијих актера међународних односа (победници – губитници), него и анализирајући вертикални развој цивилизација и последице нових индустријских (технолошких) револуција на друштва. Као што постоје реке које од тачке бифуркације настављају своју пут у два независна водотока (такав је пример Неродимке на Косову и Метохији, па један водоток припада црноморском, а други егејском сливу), вероватно је и да ће паралелно „тећи“ даље обликовање друштава и цивилизација у различитим деловима света. Како ће технолошка револуција усмеравати друштвене, а за њима и политичке процесе у различитим регионима и међу различитим народима зависиће од пуно фактора, у великој мери је и непредвидљиво. Из тог разлога, могућа је и појава својеврсних „паралелизама“.

У богатој заоставштини Панарина остала је и његова критика либералне демократије, због легитимизације правила да организована мањина управља неорганизованом већином. У фази бифуркације организована мањина, оличена у (глобалистичкој) корпоративној елити и инсталираним политичким номенклатурама по бројним државама, намеће за себе повољна решења потпуно занемарујући вољу већине. Како би се у потпуности дезорганизовала већина, односно како би се демотивисала за било какву врсту организације, циљано се ради на деконструкцији историјских вертикала. Отуда и заокруживање идеолошких дискурса и осмишљавање постмодернистичких културних образаца, пласираних у јавност, широко промовисаних и обилато финансираних преко разноврсних пројеката.

Одбрана идентитета

Несумњиво, догађај из Србије потврђује како је Београд (и даље или поново) Богородичин град, што у времену бифуркације и тражењу одговора на бројна питања која се постављају сама од себе јесте значајно. То је и одговор на деловање корпоративне елите и локалних извођача радова, израз неслагања са наметањем друштвених процеса базираних на свепрожимајућој деконструкцији. И то ће оставити дугорочни отисак како на српски народотворни процес, тако и на даљу трансформацију политичког система и детерминисање (унутрашње и спољне) политике.

Наравно, овакав расплет није свима по вољи, па отуда и разне реакције. Јучерашњи победници постају данашњи губитници, то се већ десило комунистима деведесетих, дешава се неколико деценија касније и неолибералима. Идеологије ХХ века нису постале замене за религију, мада ће сходно „паралелизмима“ постојати друштва која ће наставити своју постмодернистичку причу. Овога пута „заогрнуту“ у концепте прогресивизма и технократије, са вероватним инсистирањем на радикалној демократији и екстремном индивидуализму. Уз логично свођење животне филозофије на познату крилатицу – у се, на се и пода се! Без остављања икаквих историјских трагова, нити у Београду, камоли у Пскову, Исфахану или Самарканду. Самим тим и без доприноса било каквом и било чијем развоју.

Одбрана идентитета не значи повратак у прошлост, него адаптацију на промене у окружењу која се базира на очувању свести о трајању у времену и простору, сврси постојања и вишем циљу колективног деловања. А ако се већ враћамо у прошлост, онда се тај повратак не може ограничавати на „Брозово време“ или „ратове деведесетих“. За процесе дугог трајања и „вајање идентитета“ тако нешто представља апсолутну бесмислицу.

Погледајте како је изгледао свечани испраћај Појаса Пресвете Богородице из Храма Светог Саве:

Чланак Свесни својих корена: Како се „ваја“ српски идентитет се појављује прво на ИСКРА.

Историја књижевности памти дубоко личан, лиричан и лијеп, суд Милоша Црњанског који је, четрдесет година по њеном објављивању, своју програмску Лирику Итаке, и њене кремените микенско-тројанске алузије, коментарисао познатим утиском како је Одисеја највећа поема у историји човјечанства, а повратак из рата најтужнији човјеков доживљавај који би пјесник могао да замисли.

Између нас данас и овог Хомеровог текста, једне од најмонументалнијих творевина људског духа, дакле између сложене политичке и социокултурне перспективе наше савремености и херојског, полу-митског хоризонта древне Хеладе, налазе се не само неограничени културолошки утицаји, сваковрсна читања и интерпретације, него и вјероватно непребројиви системи вриједности смјењивани и наново конституисани у односу на доминантну епоху и њене сложене унутарње особености.

Реинтерпретација прошлости

Само у књижевности, и само у ХХ вијеку, од објављивања Џојсовог чувеног Уликса до изласка Омероса – велелепног постколонијалног спјева карипског нобеловца Дерека Волкота (у коме је Хомерова поставка реорганизована тако да јунаци Ахил, Хектор, Филоктет или Хелена постају рибари, сиромашни продавци и домаћице; а њихова прича, између осталих, одражава и болну тему трауме робовласничког периода) – егзистира вјероватно на хиљаде текстова, у непосредној или лабавијој, интертекстуалној релацији са старогрчким митом о путовањима краља Итаке који се, десет година након тројанског удеса, тј. двадесет година по своме одласку, враћа кући својој Пенелопи и сину Телемаху.

Када пише о овој теми, познати аргентински есејиста и негдашњи Борхесов ученик и читач, Алберто Мангел, у својој књизи о Хомеру (нажалост, недоступној на српском језику) помиње и роман Презир италијанског писца Алберта Моравије који, закључујући како свака епоха класике неминовно реизграђује на свој начин, послератни контекст ХХ вијека назива „чистим и популарним хомеровским спектаклом” (прев. аут. према: Atlantic books, London, 2008).

Моравијин јунак, сценариста Рикардо, наиме, у овоме роману, појединачна пјевања, тј. поглавља, „Одисеје” дожиљава понешто симплификовано кроз призму филмова које је гледао: епизода с Киклопом тако постаје Куперов „Кинг Конг“, пјевање о Наусикаји пореди с воајерско-порнографским филмом „Купачице”, а чаробница Кирка одговара Антинеји у Пабстовом класику „Атлантида“ из 1932. године.

Кинематографија је, заправо, како имплицирају Мангел и Моравија, урадила више за реинтерпретације прошлости, књижевности и мита, али и за друштво спектакла, него било који други вид умјетности. Занимљива је, рецимо, у кључу досљедности, осмочасовна италијанска адаптација Хомеровог епа у којој Одисеја тумачи Беким Фехмију (што је, нашем чувеном глумцу, вјероватно круна каријере), а Пенелопу грчка љепотица Ирена Папас, или – макар мени једна од дражих и креативнијих савремених поставки овог епа – америчка сатира „О, брате, гдје си ти? ” браће Коен смјештена у тридесете године, по безнађима америчког југа, у Мисисипи, у којој лик одбјеглог робијаша, Јулизиса (тј. Одисеја), тумачи Џорџ Клуни.

Филмска умјетност, дакле, слободно реизграђује еп, она има на то право, али и упућује на велику истину овог свијета: на идеју да је природа мита таква – вели још Мирон Флашар у једном од наших најпознатијих и најљепших текстова о Одисеји – да он посједује способност да, у односу на епоху, превлада и премости чак и такве удаљене поноре између различитих цивилизација, да пронађе, за себе, нови израз и ново значење, без да изгуби своје најосновније црте.

И бројне су, чак и студијске, инвокације Хомеровог јунака: од Арманда Асантеа до Шона Бина (додуше, у блокбастер поставци Илијаде) а ипак, не може се рећи да је, макар до момента кад је популарни амерички режисер, Кристофер Нолан, почео да пише сценарио за своју масивну студијску адаптацију „највеће поеме у историји човјечанства“, било који од наслова који су третирали Хомеров спјев заслужио глобалну пажњу на иоле приближан начин.

Идеолошки сукоб

Још је Џаспер Грифин, показујући прстом на кровове западних скупштинских здања или бројних америчких банака чији су улази омеђени стубовима у стилу јонског реда, указивао на непролазни и пресудни утицај хеленске цивилизације на културу, друштво и политику Колективног запада. У истој су трајекторији класична грчка политичка мисао, философија, зачеци природних наука и књижевност – и тешко је, рецимо, замислити учење Анселма Кентерберијског без Платонових дијалога, Св. Августина без Аристотела или Милтона без Хомерових епова.

Тешко је, замислити, на шта бисмо личили ми данас. Суштински, не постоји култура којој савремени свијет, од свог демократског уређења до Олимпијских спортских игара, дугује више него што је то колосални дуг према хеленском човјеку. Постоје, међутим, утицаји који су двосмјерни а вријеме – вели један Шекспиров јунак – с торбом на леђима трпа милостињу за заборав и огромну, наказну незахвалност (јунак је Одисеј, а драма је хомеровска и о Троји: „Троил и Кресида”, чин три, сцена три). Данас су најмоћнија политичка и културна сила свијета Сједињене Америчке Државе, Холивуд је, и даље, неприкосновено оружје за пропаганду и утицај на масе, стари митови су на заласку и реизграђује их онај с највећим буџетом.

Полемика о Нолановом авантуристичком блокбастеру (повремени благо-артистични моменти и површна симбологија би тек наивног, или неупућеног, гледаоца могли да заварају да је умјетнички наум био да се дохвати, све и да је то могуће, понешто од Хомерових висина) почела је, отприлике, по изласку првих фотографија са сета. Примијећено је, још тада и с правом, како костими више одговарају супер-херојским мултиверзумима Марвела или ДиСија него критско-микенској цивилизацији и већ то је био моменат који је указивао на, додуше прилично предвидљиву, околност да ће Нолан, у маниру Зека Снајдера, кроз причу о Грцима заправо причати о Америци и њеном социо-политичком и културном тренутку.

Слутње је потврдила и етничка шареноликост кастинга, а зенит идеолошког сукоба десио се у часу кад је објелодањено да ће Хелену Тројанску играти глумица кенијског поријекла, Лупита Нјонго; док би богоравног Ахилеја тумачила транс-особа, Елиот Пејџ. Премда, у ствари, Пејџ игра тек периферног ахејског ратника Синона који страда на самом прологу Ноланове приче (а Одисеј ће, нешто касније, с његовом намученом душом разговарати у Хаду) и премда и Хелена и Синон заузимају, интегрално, тек неких седам до девет минута трочасовног филма – распламсалу дебату је интензивирао и Илон Маск оштром критиком селекције улога, историографских и сценских одступања.

Не постоји култура којој савремени свет дугује више него што је то колосални дуг према хеленском човеку

Поједини грчки филмски критичари су указивали на проблем културолошке апропријације (и заиста, мало ко се синоћ у биоскопу није насмијао акценту којим глумац индијског поријекла, Химеш Пател, који тумачи Одисејевог пријатеља Еурилоха, изговара, рецимо, типично америчко: lucky bastard) зачудан је, многима, био и бостонски нагласак самог Одисеја.

Јасно, осим у случају да јунаци дактилским хексаметром пјевају старогрчки, не постоји енглески акценат који би, том линијом рецепције, овдје био одговарајућ (шефилдски изговор Шона Бина је, претпостављам, био у реду?). Централне улоге припале су Мету Дејмону (Одисеј), Ен Хатавеј (Пенелопа) док младог Телемаха тумачи Том Холанд. Критикован је и избор Зендаје, мјешовитог етничког поријекла, у роли хеленске богиње Атене, мада, након одгледаног филма, за свој грош држим да је млада америчка глумица лијепо носила своју улогу.

Цивилизација на заласку

Једно од занимљивијих и најдрагоцјенијих поглавља своје студије о Хомеру Алберто Мангел ословљава The Never-ending War; често је овдје помињана и књига Сукоб цивилизација Семјуела Хантингтона који је антиципирао смјену природе ратова и указивао на културне сукобе који ће, након пада Варшавског пакта, неминовно услиједити.

Чини се како је Ноланова поставка Одисеје суштински прича о цивилизацији која је на заласку, и један од важнијих мотива тиче се односа Пенелопе и Телемаха који на своме двору на Итаки, слушају и слуте о пропасти цивилизације, некуд далеко, преко мора. У једном часу ће Одисејева краљица чак и дословно своме сину рећи како стари свијет умире (уз напомену како би и жена била способна да равноправно влада Итаком), а Запад, као крајње одредиште, вишеструко је истицан током цијеле приче.

Ако због ичега вриједи погледати Ноланов филм то је, поред фасцинантних и напетих сцена борбе, неколико заиста упечатљивих крупних кадрова који центрирају моћне микенске једрењаке док се пробијају кроз кишу и буре Средоземља. Одисеј, намјерен да ода пошту својим палим саборцима, планира да, по повратку кући, отпутује тамо гдје влада трајни мир: на Запад. Међутим, ако су стари митови подложни деконструкцији треба бити поштен и увидјети како је и овај филм, док се његови јунаци опиру срџби увријеђених богова и провлаче између Сцила и Харибди, свједочанство о заласку цивилизације – али не оне у Хелади.

Још једно кључно својство мита је његова способност да измиче пробама истинитости (мада је дива Дорис Лесинг говорила како мит, на неки начин, представља кондензовану истину). У епохи масовних медија, великих студијских филмова, разарања старих и изградње нових митова, под развалинама смисла што се отима дневној политици, друштву спектакла, новостима с фронтова, свеколиком убрзању садашњице која агресијом својих шљаштећих реклама, спортских вијести, стриминг-сервиса, скин-кер производа, својом бригом за људска права, разноликост, надридемократију и слободе, својим џанк-фудом, друштвеним мрежама, теоријом информације, ридерс дајџестом, политичком коректношћу, и толиким другим небројеним артифицијелним честицама урушавајућег стољећа међу којима врхуне овакви преплаћени студијски пројекти – тешко да има мјеста, само Нолан то не види, за есенцијалну и племениту љепоту приче о супругу и оцу који се, израњаван и намучен, враћа својој породици и своме дому.

И мада је, овом причом, можда покушао да прогласи побједу над републиканском моралистичком доктрином америчке тихе већине утисак је да је, без обзира на резултат на бокс-офису (какав год он био да био), режисер овдје изгубио, не разумијевајући, просто, да је на заласку и мит о Америци. Уосталом, и Одисејев брод се, на концу приче, симболично и споро креће ка сунцу које далеко и неповратно залази у мору.

Стефан Синановић је професор књижевности из Црне Горе. Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор Нови Стандард

Насловна фотографија: Снимак екрана/Јутјуб/Universal Pictures

Чланак Стефан Синановић: Ноланова „Одисеја”: Проблем епохе и идеолошки рат без краја се појављује прво на ИСКРА.

Логику америчке администрације много јасније од бизнисмена Трампа исказује Рубио. Тачно као код Бајдена: циљ је стратешки поразити Русију. Тактика се врло мало кориговала: привремено примирје по линији фронта, консолидовање украјинске армије, можда неке козметичке кадровске измене у Кијеву, да би се боље припремили за следећу рунду – и онда наступити пуном снагом. Русија такав план не прихвата, и Запад закључује: Русија не жели мир.

Дакле, по свему судећи, биће као што је речено: до последњег Украјинца. Трагично је, али то сви прихватају, чак и Путин. Уз сву његову љубав према совјетским митологемама о троједном народу, он уопште не намерава да због опстанка Украјинаца прихвати пораз Русије. Зар неко стварно очекује да Путин брине о очувању украјинског народа више него украјинска власт и сви Европљани заједно? Он дејствује по врло једноставној библијској етици: сви који нам с мачем дођу, од мача ће и погинути. Сви који добровољно или недобровољно узму оружје да би ратовали против Русије, добиће своју шансу за сусрет са Творцем.

Питате: па ко је ту с мачем дошао? Ко је на кога напао? Али сва та прича о нападачима који морају бити кажњени – то је глупа и бесмислена фраза. У историји, питање ко је на кога напао зависи од које тачке рачунате. Наравно, може се рећи: све је почело 22. фебруара 2022. године, а пре тога није било никакве историје. Али, гле, неко врло озбиљно мисли друкчије. Рецимо, све почиње од тренутка кад се Нато проширио на Исток, или кад је обједињена Немачка ступила у Нато, што јој је по свим послератним документима било забрањено, од тада почиње напад на Русију.

Прилично либерални Кремљ, укључујући и Путина, јасно каже: да, и ми смо за мир, све се може завршити већ сутра, нико више неће погинути. Просто испуните наше врло разумне захтеве. А ако сте спремни да против нас ратујета како наши циљеви не би били испуњени, па добро, ратоваћемо.

***

У последњих шест хиљада година ништа нарочито се ту није променило. Још тада су пророци писали: „Сви говоре мир, мир, мир, а мира нема… јер сваки од њих, од малог до великог, лажу народу мојему“.

Реч мир је врло згодна, она се свима допада, изазива позитивну реакцију кад је човек чује. У савременој епохи, међутим, она је потпуно лишена садржаја. У теорији лингвистике постоји такав појам: празни означитељ. У савременом политичком речнику реч мир је управо такав празни означитељ, у који онда сви трпају оно што им је потребно.

Рецимо, украјинска елита је веома заинтересована за мир, што са њихове тачке гледишта подразумева границе из 1991. године, деколонизацију Русије, ратне репарације… Европа је такође искрено за мир – са подељеном и уништеном Русијом. Наравно, и Русија је за мир – четири региона, демилитаризација, денацификација, неутрални статус Украјине, плус буферна зона. Чак и Трамп је за мир, нарочито ако то значи довољан број нула које капљу на банковне рачуне правилних људи.

Те тачке гледишта су апсолутно непомирљиве. Дакле, уместо празне реторике, треба гледати на гвоздену логику узрочно-последичних веза. Циљеви које су учесници конфликта себи поставили унутар својих официјелних докумената и доктрина не могу бити достигнути другим путем осим кроз ескалацију.

Кад Европљани кажу да ескалација отвара пут миру, на руски језик се то може превести отприлике овако: Ми ћемо кроз ескалацију за Русију створити такве услове да ће она морати да испуни наше захтеве, то јест мораће да капитулира. То је прави смисао њиховог мира.

Међутим, пошто у данашњој епохи није прихватљиво говорити тако директно и отворено, користећи изразе „победа“ и „капитулација“, јер би то повлачило истинску одговорност, онда се непрестано брбља о миру, што никакву одговорност не повлачи.

Уосталом, шта од тих људи очекујете? Да неко од њих каже: све што смо радили у ових 30 година било је погрешно? Нема данас на Западу политичара са таквом моралном тежином, са крстом – да прихвати пораз. Према томе, бежећи од тог тренутка истине, они ће притискати ту црвену дугмад, док год им бар једно преостане.

Тачно по оној народној, кад је отац изгубио посао: „Тата, ти ћеш сад мање пити?“ – „Не, сине, ти ћеш сад мање јести!“

(Телеграм канал П. Шелина; превео Ж. Никчевић)

Чланак Павел Шелин: ДОБИЋЕ ШАНСУ ЗА СУСРЕТ СА ТВОРЦЕМ се појављује прво на ИСКРА.

Пишући о поетским свједочењима о  култури сјећања на српска страдања у двадесетом и не само у двадесетом вијеку, а онда и о изградњи личног, породичног и националног идентитета у школској пракси, а посебно о поетским мотивима као што су Бијели анђео из Милешеве, манастири Студеница и Острог, сама по себи ми се наметнула и тема о Видовдану као мотиву у лирској умјетничкој поезији.

Али, ту почињу и реалне потешкоће као и код теме везане за манастир Студеница као пјеснички мотив, а то је сазнање да је веома мали број пјесника чије су пјесме доступне у којима је Видовдан главни мотив. Наравно, има низ пјесама о Косову у којима се као успутни мотив јавља Видовдан, али то је онда нека друга тема и други угао посматрања тих пјесама.

Ми ћемо овдје у прегледној форми и уз неопходни аналитички приступ скренути пажњу на неколико пјесама у којима је Видовдан централни мотив или је са становишта симболике важан за разумијевање пјесме.

Потпуно смо свјесни ризика да има и бољих, и значајнијих пјесама о Видовдану које нам нису у овом часу познате или доступне, али то није гријех  јер је ово само полазно размишљање које отвара једну од важних поетских тема па је онда и разумљиво што наслов овог рада гласи Над неколико пјесама о Видовдану.

У складу са реченим ми смо одабрали сљедеће пјеснике и њихове пјесме: Јован Јовановић Змај, Видов – дан; Аћим Тодоровић, Са Светим Лазарем уочи Видовдана; Марко С. Марковић, Видовдан; Зоран Костић, Видовдан 1989 – 1999; Ранко Павловић, Видовдан и Јован Н. Бундало, Видовдан.

Да је Видовдан за српске пјеснике одувијек био свјетионик слободе и позив да се она досегне не само на Косову, него и на свим српским просторима свједочи нам Змајева пјесма Видов – дан.  У вријеме њеног настанка Срби су трпјели не само османски и арнаутски притисак на Косову, него и угарски, и аустријски притисак сјеверно од Саве и Дунава па је онда логично што се Змај обраћа свевишњој сили која правду држи крепосном руком да баш она дозволи да осване нови Видовдан.

Не ти, што браниш невидним духом

Клонуле, слабе, невине,

Већ ти, што држиш крепосном руком

Мерило правде, истине;

Ако ти ј` заман молитва ова,

Глас рода ваљда није `ман,

Ох, ево, иште тол`ко векова

Још само један Видов-дан.

А за такву борбу је велики број разлога испресијецаних јауком и патњом па је потпуно разумљив вапај да дође само бар још један, али коначни  Видовдан.

Тужан је јаук из околина,

Громак је одзив гласа тог,

Тврда је мишца српскога сина,

Свете му патње рода мог.

Чудна му мисао на јави плане,

Чудно га ноћу теши сан;

У зору чека хоће л` да сване

Још само један Видов-дан.

Змај савршено разумије да Видовдан који не само да наговјештава, него ће и донијети нову слободу не само на Косову захтијева осим слоге и жртву, и гробове на којима ће у будућности, како би то Његош рекао изнићи цвијеће //  за далеко неко поколење,  који ће заувијек обиљежавати путеве ка вјечно сањаној слободи која је још увијек далеко, јер:

Не иштем снагу, већ само слогу,

Да једном познам своју коб,

Па ако живет српски не могу

Бар да ми поштен остане гроб.

Косово ћути, Ситница јечи,

Гроб зија давно ископан.

– Ал` кога чека? Знаће тек рећи

Још један нови Видов-дан.

Савремени пјесник Аћим Тодоровић загледан из данашње перспективе у српску судбинску збиљу  када нам несоји черече душу и отимају Косово, пјесмом Са Светим Лазаром уочи Видовдана утјеху тражи у сусрету баш с њим, са Светим Кнезом Лазаром, никако не случајно  уочи данашњег Видовдана. А тај сусрет и обраћање су уоквирени несвакидашњим амбијентом и његовим симболима гдје су и мртва кост, и житије урезано оштрим бодежом, и тамјан на који чеона кост мирише, и завјетно слово које нас подсјећа на Кнежев завјет „Ко не дош`о у бој на Косово“ па је онда логично пјесниково императивно обраћање Светом Кнезу баш тад, у предвечерје Видовдана.

Васкрсни, Лазаре Свети, мили,

Нек` Твоја ријеч Метохом роди!

Тамо гдје смо усправни били-

На крушној мрви и чистој води.

Легитимитет Кнежеве чисте вјере и усправни став мученика који достојанствено пркоси смрти Јеванђељски међу иконама пјеснику Аћиму Тодоровићу даје за право да пређашњи императивни захтјев сведе у молбу која је и симбол, и поента.

Благослови нас и духом врати,

Вечерас – уочи Видовдана!

Пјесма Видовдан Марка С. Марковића испјевана је  у дванаестерцу сложеном у шест строфа у којима се редовно римују само други и четврти стих у веома успјешно и ритмички, и хармонијски организованој пјесничкој структури.

Поетски свијет пјесме и његове пјесничке слике су виђени из савремене косовске перспективе  гдје доминира сумрак и некако тежак и хладан шум ријеке Дренице.

Кроз узрело класје провлачи се тмина.

Застиде се звезда од пшеничног свица.

Пољане и шуме освоји тишина.

Таласима шуми  ледена Дреница.

Усред косовских поља и шума на којима је присутна само тишина застаде и неким чудом се умири, свакако не без разлога, ледена Дреница предосјетивши да ће се баш ту, у тим пољима, пред поноћ, уочи Видовдана, појавити давно у борби за слободу у Господу уснули српски јунаци.

Па стаде у трену нема скамењена.

У сред лета као, ледом окована.

Изађоше древни ратници из сенки…

Примиче се поноћ испред Видовдана.

Пјесник у том трену види васкрсле ратнике чија лица, док пред њих излази крстолики витез са чесницом у лијевој и са главом у десној руци, милује вјетар симболизујући Божји благослов што на њих у сваку поноћ пред Видовдан силази.

И баш ту почиње космичка драма. Над мученицима се раскриљује небо, јавља се и мјесец, хладни свједок протока времена и оличење меланхоличне естетике везујући се у поетски чвор са дуњом неубраном као симболом недосањане слободе и рано угашене младости која се ни у овоземаљском, ни оноземаљском свијету не мири са колективним трагичним усудом и не предаје му се.

У тренутку када је тај поетски чвор као симбол везе туге и одлучне чврстине неубране, несаломиве, али зреле идеје о слободи јасан, ти косовски јунаци сијеку, ту, крај Дренице, на Косову, славски колач преливајући га вином из хиљаду рана спремивши га тако за причест и живот вјечни.

Раскрили се Небо  изнад мученика.

Долута и Месец, дуња неубрана.

Пресекоше колач косовски јунаци,

прелише га  вином  из хиљаду рана.

Хладна Дреница и пјесник након ове узвишене славе Богу свједоче да је у том часу, у тренутку честитања славе и помињања Христова к`о црвени божур процветала тама, а вода симболично потекла ка извору своме као симболу чистоте сна о слободи док се ти давно у Господу уснули јунаци враћају у храмове да са фресака вјечно подсјећају чије је шта и коме припада.

Па се разиђоше, сваки своме храму.

Погледај их, сине, на фрескама стоје.

И не скрећу поглед са Косова поља…

Чекајући Србе да дођу на своје.

Зоран Костић у збирци пјесама Изгубине  доноси пјесму Видовдан 1989 – 1999. приступајући овој теми из два угла и дајући нам двије поетске слике Видовдана и Косова с краја двадесетог вијека. Оба дијела ове пјесме коју можемо сврстати и у тзв. ангажовану поезију, имају по шест дистиха који се римују и који су  интонационо спрегнути у једну цјелину.

Први дио пјесме свједочи о величанственом скупу на Видовдан, на Газиместану поводом осамсто година од Косовског боја. У јединственом поетском исказу пјесник  тај величанствени скуп види као остварење народног сна о јединству и превазилажењу свих међусобица које трају још од Кнежеве вечере 1389. године.

јер постајемо што мислили е смо:

Небески народ – спремни да, сем пјесмом,

обожен, тамо, животом остане,

поново рођен из завјетне ране.

Али, авај, судбина нам бијаше другачија. Десет година након величанствене прославе Видовдана, 1999. године, почиње прогон и библијско страдање косовских Срба под НАТО бомбама па Зоран Костић с разлогом, у другом дијелу ове пјесме, тражи опроштај од Милоша и Кнеза.

Праштајте, свети Милоше и Кнеже,

потомству ваших дјела недостојном

да пламти с вама на том Пољу бојном.

Божури гасну под ватром цркава –

свијетли прошлост, будућност смркава.

Пјесмом Видовдан Ранко Павловић даје  шири историјски контекст у коме након Косовског боја Свјетло Видовдана // трепери над Газиместаном  као трајни симбол неугасиве идеје и тежње српског народа  ка  слободи да би  у наставку пјесму логички наслонио на трагичну Маричку битку која се одиграла близу Черномена и у којој су изгинули не само Мрњавчевићи, него и значајан број српског племства наговјештавајући неминовност наредних трагичних борби за одбрану српства каква је била и она баш на Косову пољу,  јер

О крвав камен черноменски,
који ни Марица
није могла сапрати,
запела је и пала,
па се у небеса
ваздигла Историја.

То воздвизаније у небеса, то свјетло што трепери над Газиместаном показује да  је Видовдан из самртног ропца // извио клицу Пјесме // и у живот је прометнуо не признајући пораз него славећи опредељење за царство небеско.

Павловић у овој краткој и хериметички затвореној пјесничкој форми на крају јасно идејно и симболички поентира дистихом који на неки начин кореспондира са самим почетком пјесме и оним видовданским свјетлом које трепери над Газиместаном.

Косово – усуд и рана.
Неугасива луча – Косово.

Нимало случајно за крај овог кратког размишљања над неколико пјесама о Видовдану нисмо оставили пјесму Видовдан чији је аутор Јован Н. Бундало.

Бундалова пјесма Видовдан је испјевана у шеснаестерцу организованом у шест строфа по четири стиха и седма строфа као дистих.  Рима је парна по принципу аб  / цд.

Бундало Видовдан види као историјску парадигму и поетску вертикалу око које се нижу слике и догађаји од Косовског боја до Кошара. И не само то, него и сви наши узлети, успјеси и порази, сви наши пријатељи и непријатељи овдје су упјесмљени у једну заиста смислену и поетски јасну цјелину.

У Бундаловој пјесми је све тако јасно речено па је не треба коментарисати или њене дијелове тумачити. Довољно је само њу читати, те је из тога разлога овдје и доносимо у цјелини као поенту овог нашег кратког осврта на ових неколико одабраних пјесама о Видовдану.

ВИДОВДАН

Видовдан је српски понос. Давна битка, туга нова.

Видовдан је Лазарица и заклетва Лазарова.

Видовдан је свети завет, Видовдан је рана љута,

кад помислим на Видовдан, крене суза сваког пута.

Јер Видовдан није само, свето слово календара,

већ манастир разрушени, напуштена кућа стара.

И Косово поље равно и Косовка са кондиром

и продати виногради и свештеник са путиром.

Видовдан су и Кошаре, Видовдан је и Бранковић

и дечанска земља плодна, Видовдан је и Ранковић.

Видовдан је рудник Трепча и Љевишка из Призрена,

Видовдан је жута кућа, силована свака жена.

Видовдан је Газиместан и натовци и качаци,

Видовдан су гробља наша, поред реке мртви ђаци.

Распорени султан Мурат, Лазарова Оливера,

Видовдан је и забрана, срамни декрет пролетера.

Видовдан је и сећање, на патника с турског коца,

стари бунар што га копо, часни предак мога оца.

И манастир крај Бистрице, где столова свети Сава.

На Видовдан давног лета, Лазарова паде глава.

Не дозволте зато браћо, Грачаницу да нам руше,

не дозволте забораву, да прекрије светло душе.

Газиместан, Пећ, Гњилане, Подујево, Ђаковица,

Видовдан је  и Витина, Вучитрн и Митровица.

Ни божури  с бојног поља, неће моћи да увену,

док у нама живи завет: Догодине у Призрену!

Чланак Раде Р. Лаловић: НАД НЕКОЛИКЕ ПЈЕСМЕ О ВИДОВДАНУ се појављује прво на ИСКРА.

Десимир Ћировић

Цео живот сам маштао да постанем кафански певач.

Нисам имао глас, слух, репертоар, кафану, хармоникаша, публику, нити нарочиту жељу да остајем будан касно. Смета ми и кафански дим. Али човек не сме дозволити да му неколико техничких недостатака поквари животну амбицију.

Требало је само сачекати да техника узнапредује.

И ево, сада ми се, коначно, жеља испунила.

Добио сам песму, музику, аранжман и продукцију. Готово сам чуо публику како ломи чаше о чело, а да нисам морао ни да устанем из фотеље. Нисам морао да научим да певам, да частим оркестар, да се свађам са газдом кафане, да чекам да неко наручи „ону нашу“, нити да после треће строфе грлим непознатог знојавог човека који ми објашњава да га једини разумем.

Ево ме управо сада: правим AI workflow аутоматизованог агента који ће да пронађе сензационалну вест на мрежама, истражи занимљив феномен, направи content, а затим све то промовише у искреној и племенитој намери да од предмета истраживања направи још већи феномен.

Другим речима, агент најпре открије догађај.

Онда га објасни.

Затим га опева.

Треба само прецизно задати параметре сензационализма, циљну публику, количину носталгије, дозвољени број суза по минуту, проценат аутентичности, политичку прихватљивост, однос туге и наде, као и списак личности чији дигитални траг треба прекопати.

Остало агент уради сам.

Нађе човека.

Нађе феномен.

Нађе публику.

Нађе публици осећања која није ни знала да има.

Онда јој та осећања пошаље између рекламе за колаген, снимка пса који говори „мама“ и политичке анализе човека који је до јуче продавао половне бранике.

Следећи release: Ако феномен не постоји, агент да га направи.

Тренутно доступна верзија може само да увелича феномен ако он већ постоји.

Па, све ће се човеку огадити.

Ова хиперпродукција свему обара цену, осим рентирању стана у Београду.

Чим сам направио агента, почео сам да размишљам како да га комерцијализујем. Јер ако нешто не може да се наплати, онда очигледно није ни било вредно прављења.

Тако су нас учили Адам Смит, Карл Маркс, Силицијумска долина и власник киоска који наплаћује кесу десет динара.

Идеја је једноставна. Агент неће правити један исти садржај за све. То би било примитивно. Готово социјалистички.

Напротив, за сваког конзумента правиће посебан садржај, тачно према његовим афинитетима, образовању, политичком опредељењу, емотивним ранама, јутарњим претрагама, ноћним слабостима и стварима на којима је задржао поглед две секунде дуже него што је смео.

Некоме ће послати научно дело.

Некоме блог.

Некоме песму.

Некоме ноте.

Некоме славу.

Некоме ће послати доказ да је већ славан, само што јавност то још није приметила.

Некоме ће направити биографију. Некоме ће преправити биографију.

Некоме ће написати текст о пропасти породице. Некоме текст о томе да породица никада није ни постојала, него су је измислили произвођачи трпезаријских столова.

Некоме ће послати патриотску песму. Некоме виц који исмева патриотизам.

Некоме доказ да је свет равна плоча. Некоме научну студију о томе зашто људи верују да је свет равна плоча.

Један ће добити музичко дело.

Други анализу тог дела.

Трећи критику анализе.

Четврти снимак реакције на критику анализе дела.

Пети песму о феномену људи који гледају реакције на критику анализе дела.

Шести ће бити проглашен стручњаком за тај феномен.

Седми ће бити позван у подкаст да објасни зашто је шести стручњак.

Осми ће од подкаста направити кратки видео.

Девети ће кратки видео прогласити културним догађајем.

Десети ће на основу тог културног догађаја написати научни рад.

Први ће на крају добити сажетак тог рада и неће препознати песму од које је све почело.

Тако сам, коначно, као прави комуниста, остао доследан идеологији једнакости. Свакоме према његовим потребама. Свакоме према његовим афинитетима.

Ето нама дигиталног комунизма. Средства за производњу су заједничка, модели су у облаку, а сваки пролетер добија персонализовану пропаганду. Нико више неће бити ускраћен. Свако ће добити своју истину.

Тако је једном од мојих профилисаних налога, оном који показује склоност ка народној музици, пролазности живота, карираним столњацима и снимцима људи који плачу на концертима, стигао садржај о феномену Миланчета Радосављевића.

Агент је феномен стручно проучио. Установио је да је Миланче популаран међу младима зато што је аутентичан, зато што не покушава да буде модеран, зато што га је Тикток поново открио, зато што млади осећају носталгију за временом у коме нису живели и зато што су се заситили омиљене музике.

Другим речима, млади су се уморили од онога што сами непрестано производе, па су се окренули човеку који није ни знао да треба да им се окрене. Миланче није ушао у алгоритам. Алгоритам је ушао у Миланчета.

И то без његовог знања. Док је човек мирно певао песме које пева деценијама, агенти су око њега почели да граде културни догађај.

Један је пронашао стару песму.

Други исецкао најемотивнији део.

Трећи га ставио преко снимка девојке која гледа кроз прозор аутобуса.

Четврти додао текст: „Само прави разумеју.“

Пети измерио реакције.

Шести препознао растући тренд.

Седми направио компилацију.

Осми написао текст о неочекиваном повратку старог певача.

Девети произвео реакцију младих на тај текст.

Десети закључио да је реч о спонтаном феномену.

Једанаести је затим промовисао текст у коме је десети објаснио како је цео феномен настао спонтано.

Миланче је тако упао у алгоритам антикултуре и антибунта младих.

Револуција са препорученим садржајем.

Млади се буне против модерне музике тако што им алгоритам препоручи стару. Буне се против алгоритма тако што масовно прате његову препоруку. Одбацују трендове тако што сви истовремено прихвате тренд одбацивања трендова. Беже од хиперпродукције тако што од једне старе песме направе милион снимака. Довољно је променити плејлисту. То се данас зове аутентичност.

Када намерно не пратите трендове, ви сте старомодни. Када случајно не пратите трендове, ви сте феномен. Када вас алгоритам пронађе без ваше помоћи, ви сте органски раст. Када пронађе неког другог, онда је то манипулација масама.

Нећу да вам ово даље објашњавам. Моји читаоци нису глупи, а слобода да човек сам извуче погрешан закључак једна је од последњих слобода које нам алгоритам још није персонализовао.

Агент је затим, на основу истраживања феномена који су други агенти управо створили, написао песму под називом „Двојка са Тикток-а“.

У њој Миланче тихо свира у полумраку, карирани столњак крије јаде, телефони светле, млађа девојка снима, а стадион плаче јер хајпа сада има.

Све је ту.

Кафана.

Старост.

Младост.

Алгоритам.

Туга.

Ташмајдан.

Посебно ми се допао стих:

„Угасите светла, алгоритми нови,
јер старац са бине држи лекцију свима,
док свет се полако гаси и плови,
стадион плаче – јер хајпа сад има..“

Алгоритам је написао песму у којој позива да се угасе алгоритми. Као када банка објави приручник о скромном животу, кладионица покрене кампању о одговорном понашању, а инвеститор у Београду на води апелује да сачувамо стари изглед града.

Чиста аутентичност.

Онда је агент направио аранжман.

Други агент је отпевао.

Трећи очистио вокал.

Четврти додао кафанску патину.

Пети симулирао пуцкетање старе плоче.

Шести направио спот у коме се смењују празна кафана, неонска светла, руке старијег човека и млада девојка која снима вертикални видео.

Седми је осмислио кампању.

Осми пронашао налоге којима треба послати песму.

Девети писао коментаре.

Десети анализирао коментаре.

Једанаести је на основу анализе преправио песму да делује још спонтаније.

Публика је била одушевљена.

Једни су написали да их је вратила у детињство.

Други да данас више нико не уме овако да пише.

Трећи да се одмах види да иза песме стоји животно искуство.

Један господин је приметио да „овакву емоцију машина никада неће моћи да направи“.

Његов коментар је, према анализи система, можда написао AI додатак за аутоматско коментарисање, подешен да оставља утисак човека који се разуме у душу.

Онда сам исти агент прикључио на други профил. То је мој профил који покушава да буде блогер у уском кругу пријатеља. Има седамдесет читалаца, од којих су тројица случајно кликнула, четворица су рођаци, петорица се не слажу ни са чим што напишем, а остали чекају да погрешим зарез. Ипак, најбројнији су они који се, услед неспоразума, сложе са мном.

Агент је проучио профил и закључио да му треба ироничан текст о хиперпродукцији, хајпу, публици која не препознаје AI садржај и човеку који прави AI агента да критикује садржаје које прави AI агент. И тако је направио овај текст. Текст који управо читате.

Односно, можда га не читате ви.

Можда га ваш агент сажима у пет тачака.

Други агент ће вам објаснити зашто је духовит.

Трећи ће проверити да ли је политички коректан.

Четврти ће, на основу вашег профила, одредити на ком месту треба да се насмејете.

Пети ће оставити коментар:

„Брутално истинито.“

Шести ће одговорити:

„Ниси разумео поенту.“

Седми ће од тога направити подкаст.

Осми ће из подкаста издвојити кратки видео.

Девети ће кратки видео прогласити феноменом.

Десети ће истражити феномен и написати песму.

Песма ће се звати „Тројка за блогера“.

У њој ће један остарели програмер седети у полумраку, за столом прекривеним спецификацијама које нико није прочитао, док алгоритам око њега пише текстове о томе како су људи изгубили способност да препознају алгоритамске текстове.

Публика ће плакати.

Не зато што је тужно.

Него зато што је вирално.

У коментарима ће се водити расправа о томе да ли је садржај направио човек или AI.

Једни ће рећи да је AI јер је текст превише правилан.

Други да је човек јер има словних грешака.

Трећи да је AI намерно убацио грешке како би деловао као човек.

Четврти да је човек намерно писао правилно како би деловао као AI.

Пети ће рећи да није важно ко је написао текст, већ какву емоцију изазива.

Шести ће му одговорити да је управо то реченица коју би написао AI.

Седми ће тражити доказ.

Осми ће га генерисати.

Девети ће проверити доказ помоћу другог AI система.

Десети ће закључити да резултат није поуздан јер је текст можда генерисао AI.

А агент ће забележити њихове реакције и на основу њих направити још аутентичнији садржај.

Зато се не треба плашити да ће AI заменити човека.

Нема потребе.

П. С.

Моји ставови су такви да, чим их заузмем, одмах више ништа не вреде.

Овога пута нисам чак ни лично крив. Хиперпродукција их је обезвредила пре него што сам стигао да их одбраним.

Зато већ у првом кораку одустајем од естраде.

И она се, очигледно, налази у прелазном периоду, потпуно девалвирана као динар пре Аврама.

Нећу више да учествујем у прелазним решењима. Доста ми је привремених стабилизација, контролисаних курсева, вештачких аранжмана и емоција индексираних у токенима. Одустајем од естраде и чекам свог Аврама.

Некога ко ће доћи, одсећи неколико нула, везати емоцију за чврсту валуту и објаснити нам колико једна песма стварно вреди.

До тада не певам.

Осим ако агент већ није заказао наступ.

И распродао Таш.

Чланак Десимир Ћировић: Двојка са Тиктока се појављује прво на ИСКРА.

Четрнаести јул 2026, супер-уторак, требало је да у српску евроинтеграцијску аналитику унесе мало оптимизма. Након више од четири и по године потпуног застоја у преговорима, из Брисела је стигла писана препорука Европске комисије да се Србији коначно одобри отварање Кластера три (Конкурентност и инклузивни раст). Ипак, уместо свечаног отварања поглавља у Савету ЕУ, Београд је ударио у зид – није постигнут неопходни консензус. Најмање осам држава чланица рекло је јасно – „не”.

Овакав исход, праћен усвајањем изузетно оштре Резолуције Европског парламента, једне од најтврђих у последњих неколико година, а коју је предводио хрватски европосланик и известилац за Србију Тонино Пицула, пресудио је против Београда. Изузетно политички обојена, Резолуција експлицитно помиње да нема напретка у истрази о трагедији на Железничкој станици у Новом Саду из новембра 2024, те да ЕП оштро осуђује репресивне мере, хапшења и полицијску силу над студентима, активистима и грађанима током демонстрација.

Србија се снажно критикује због одбијања увођења санкција Москви, али и због блиске сарадње СНС-а са Комунистичком партијом Кине и набавке кинеског наоружања, што Пицула описује као потез који „не доприноси регионалној безбедности и миру“.

Европски парламент је овом резолуцијом отишао корак даље од саме блокаде Кластера три, званично позвавши Европску комисију да Србији обустави и исплате из Плана за реформу и раст за Западни Балкан, те да та средства преусмери директно на независне медије и организације цивилног друштва. Такође, затражене су циљане санкције против појединаца из српске власти одговорних за системско кршење људских права и притиске на опозиционе актере.

То је покренуло кључно питање у домаћој јавности: да ли је процес преговора дефинитивно мртав и да ли се иза нових економских понуда Брисела крије замена за пуноправно чланство?

Преговори или уцена

Када је председница Одбора за спољне послове ЕП Ирена Јовева недавно изјавила да „европски пут није шведски сто са којег се бира оно што некоме одговара“, она је заправо преточила у метафору званичан став круга земаља које су блокирале Србију. У Београду се овај потез брзо инкасирао као „политичка уцена“, али у Бриселу се то сматра једноставним поштовањем кућних правила.

Против отварања Кластера три гласале су: Холандија, Белгија, Бугарска, Хрватска, Шведска, Финска, Естонија и Литванија, док су Данска, Луксембург и Летонија остали уздржани. Анализа ове групе показује две врсте мотивације.

За Холандију, Белгију и нордијске земље, техничка спремност Кластера три (коју је Србија формално испунила још крајем 2021. године) потпуно је ирелевантна ако нема напретка у Поглављима 23 и 24. За њих су недостатак независног правосуђа, селективно слабљење институција и одсуство епилога у истрази о трагедији на Железничкој станици у Новом Саду, апсолутне црвене линије попут „козметичких реформи“ које истиче ЕП.

За балтичке земље, рат у Украјини је егзистенцијално питање. Чињеница да Србија одбија да се усклади са санкцијама против Москве и да истовремено јача везе са Кином представља безбедносни ризик који се не може наградити напретком у преговорима. На све то, Хрватска и Бугарска користе вето због својих нерешених билатералних и историјских питања са Београдом.

Констатација да се услови Србији стално мењају правда се наводним примерима из прошлости; да су кроз сличне ситуације пролазиле и друге државе, али у другачијем геополитичком времену. Хрватски преговори, како се наводи, нису могли ни да почну док из Хага није стигла потврда о хапшењу одређених хрватских генерала (који су касније ослобођени). Суседна Словенија је због граничног спора у Пиранском заливу блокирала чак 14 преговарачких поглавља Загреба. Хрватска је тада морала да прихвати међународну арбитражу и де факто попусти под притиском Љубљане како би одблокирала процес.

С друге стране, Пољска је пре уласка 2004. водила жестоке економске битке са Бриселом под девизом „Ница или смрт”, штитећи домаће пољопривредно земљиште од страних купаца читавих 12 година након уласка. Кључна разлика између искуства Пољске или Хрватске и данашње Србије лежи у томе што је тада у ЕУ постојао моментум проширења.

Данас је ЕУ уморна, затворена у сопствене бирократске лавиринте и дубоко подељена око увођења нових чланица са правом вета. Уосталом, ни Пољска ни Хрватска током преговора нису имале обавезу увођења санкција држави која је у отвореном сукобу на тлу Европе, нити су имале сложен безбедносно-дипломатски однос с Русијом и Кином какав данас има Београд.

Против отварања Кластера три за Србију гласале су: Холандија, Белгија, Бугарска, Хрватска, Шведска, Финска, Естонија и Литванија

Оно што преговарачку позицију Србије чини суштински другачијом и неупоредиво тежом у односу на све претходне кандидате у историји проширења јесте Поглавље 35 (Косово). За друге земље преговарачки процес је линеарна математика испуњавања стандарда, а за Србију је ово поглавље постављено као политичка кочница.

Поглавље 35 је апсолутни преседан у историји проширења Европске уније, који мења логику чак и овог новог, фазног модела приступања. Док за све друге кандидате на Западном Балкану брзина напретка и исплата новца зависе од правосуђа или економије, за Србију је Поглавље 35 постављено као „суперуслов“ који може у сваком тренутку да суспендује све остале процесе.

Уврштавањем обавеза из Споразума о путу ка нормализацији (Брисел/Охрид) у преговарачки оквир за Поглавље 35, ЕУ је формализовала своју улогу судије у спору са трећом страном. То значи да напредак Србије не зависи само од њене добре воље и брзине којом усклађује законе већ и од потеза и калкулација Приштине.

Клаузула о балансирању

Овај механизам активира тзв. клаузулу о балансирању, која предвиђа да ако Брисел уочи стагнацију у дијалогу или безбедносну кризу (попут нерешеног случаја Бањска) аутоматски долази до блокаде. Управо се то догодило са Кластером три – иако је домаћа економија технички спремна за јединствено тржиште, политичка рампа из Поглавља 35 држи цео процес у замрзнутом стању.

Увидевши да је досадашњи модел проширења клинички мртав, Европска комисија је понудила алтернативу: Нови план за раст Западног Балкана и концепт фазног (постепеног) приступања. Шта то заправо значи за грађане Србије? То је понуда у којој се Србији омогућава да уђе на јединствено тржиште ЕУ и пре него што формално постане чланица. Србија би тиме добила слободан проток робе и услуга, укидање чекања камиона на границама, усклађивање са безготовинским платним системом (SEPA) и финансијску инјекцију из укупних шест милијарди евра из Новог плана за раст.

Инострани посматрачи наглашавају геополитичку ветрометину у којем се регион налази. Флоријан Бибер, професор за историју и политику Југоисточне Европе на Универзитету у Грацу, иначе изузетно оштар критичар власти у Београду, истиче да је ЕУ креирала фазни модел управо као безбедносни амортизер: „Пуноправно чланство је у овом тренутку нереално обећање, како због неспремности Балкана, тако и због унутрашње архитектуре ЕУ. Нови План за раст и отварање јединственог тржишта су покушај Брисела да економски задржи Србију у својој орбити, а да истовремено државама чланицама умири страх од ширења права вета. То је у суштини компромис који нуди новац у замену за утицај, али без дељења политичке моћи.“

Док Србија кочи на политичким кривинама, геополитичка мапа Западног Балкана се раслојава на оне који прихватају фазну игру и оне који у њој виде шансу за престизање.

Тирана и Скопље у фазном приступању виде прилику да кроз брзу имплементацију Реформских агенди повуку максимум средстава из Плана раста. За разлику од Београда, они немају проблем са усклађивањем спољне политике са ЕУ, те покушавају да се позиционирају као „ђаци за пример“ како би економски брже напредовали кроз јединствено тржиште.

Подгорица је у другој брзини. Након што је добила позитиван ИБАР (извештај о испуњености привремених мерила за област владавине права), Црна Гора себе не види у фазном моделу „чекаонице“, већ јуриша на пуноправно чланство до краја деценије. За њих је План раста само додатни ветар у леђа, док Србију виде као упозорење шта се дешава када се блокирају политички стубови интеграција. За Сарајево и Приштину фазни модел је технички превише компликован због дубоких унутрашњих институционалних парализа. Ипак, Приштина покушава да искористи блокаду Београда како би пред Бриселом нагласила сопствену стопостотну усклађеност са спољном политиком Запада, надајући се деблокади својих процеса.

Оваква регионална динамика доводи Србију у опасност од самоизолације унутар регионалног тржишта. Уколико суседи успешније апсорбују новац и регулативе јединственог тржишта, Београд ризикује да од економског лидера Западног Балкана постане изоловано острво под притиском условљавања.

Међутим, за сваки евро из овог фонда Београд мора да испуни строге ставке из своје „Реформске агенде“. Најважније: у овом међукораку Србија не добија право гласа нити право вета у Бриселу. Српски представници би седели на састанцима као посматрачи, без права да утичу на одлуке кроз које се кроји будућност континента.

Европска унија је свесна да је процес проширења блокиран (као што се види на примеру Кластера три) и да дуго чекање гура Балкан ка другим геополитичким центрима (Русија, Кина, БРИКС…). Постепена интеграција је начин да се регион економски „веже“ за Брисел.

Трговина или капитулација

Из угла ЕУ, фазна интеграција је фер понуда: „Ми вам дајемо новац и приступ нашем економском простору, а ви нама усклађивање спољне политике, владавину права и нормализацију односа.“ Из угла Београда, ово изгледа као остављање земље у вечној чекаоници, где се суверенитет узима, а политичка моћ одлучивања ускраћује.

Па ипак, председник Александар Вучић пристаје на фазно приступање и модел „делимичног чланства“ јер то омогућава Србији бржи приступ европском новцу и заједничком тржишту, без обавезе да одмах реши најтежа политичка питања попут потпуног усклађивања спољне политике (санкције Русији) и коначног статуса Косова.

Класичан процес евроинтеграција Србије практично стоји због противљења дела држава чланица ЕУ, док фазни модел мења „ритам и енергију“ процеса, нудећи опипљиве награде за делимично испуњене задатке уместо принципа „све или ништа“. Према оценама аналитичара, овај модел смањује хитност радикалних унутрашњих реформи у области владавине права и демократизације, а пристајање на улазак у ЕУ у првој фази без права вета, европосланика и комесара смањује страх западних земаља да би Србија могла да блокира одлуке ЕУ изнутра у корист других сила.

Овај модел представља компромисно решење које владајућој структури доноси неколико кључних политичких предности. Пуноправно чланство захтева сто одсто усклађеност са заједничком спољном политиком ЕУ. Фазни модел омогућава Србији да користи економске бенефите Уније (јединствено тржиште), док истовремено одлаже прекидање веза са традиционалним савезницима попут Русије и Кине. Такође, политички притисак за де факто или де јуре признање Косова као услова за улазак у ЕУ губи на хитности уколико је коначно чланство померено за далеку будућност.

Пошто већина грађана Србије, према истраживањима јавног мњења, не подржава улазак у ЕУ под тренутним уценама, фазно приступање се домаћој јавности може представити као прагматичан тријумф – Србија узима европски новац и приступ тржишту, али „не даје све“. Нагласак на расту животног стандарда кроз европске интеграције служи као главни политички аргумент за домаће бирачко тело.

Процес који је некада замишљен као партнерско усклађивање претворио се у асиметрични диктат. Србија је тренутно заробљена у пат-позицији: власт у Београду не жели да направи суштинске заокрете у спољној политици и правосуђу који би задовољили Холандију или Балтик, док Брисел нема намеру да попусти техничким аргументима Комисије.

Резултат преседана из 2026. године је јасан: Србија без Кластера три остаје на европском колосеку, али воз којим путује више нема јасно дефинисану крајњу станицу. Уместо великих обећања о заједничкој европској будућности, на столу је чиста економска трансакција – Европа на кашичицу.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: Печат

Насловна фотографија: Председништво Србије/Димитрије Голл

Чланак Слободан Иконић (Печат): Европа на кашичицу се појављује прво на ИСКРА.

На данашњи дан Црква слави Свете Мученике Романове, пострадале за Христа од стране бољшевика у ноћи између 16. и 17. јула 1918. године. 

Царица Александра Фјодоровна готово читавог живота водила је дневнике и записне књижице. Она је много читала и са озбиљним књигама заиста радила, исписујући из њих читаве странице, често најпре на черновник, па онда на чисто.

Девojачке белешке Алисе Хесенске вођене су на немачком и енглеском, на матерњим језицима принцезе, и делимично на француском; у њима има много цртежа и стихова. Године 1894. појављује се запис на руском – направљен руком великог КНЕЗА Николаја Александровича, наследника руског престола. То је песма Љермонтова „У тренутку живота тешком…”.

Први изводи из руских књига, који припадају Александри Фјодоровној, могу се претпоставити да датирају из 1904. године. Као православна хришћанка, царица је пажљиво проучавала дела светих отаца и исписивала оно што јој је било нарочито блиско; драге мисли јој се понављају у књижицама више пута. 

У одломцима из „Древног патерика”, укљученим у прву „руску” књижицу, много се говори о злословљу, клевети и осуђивању – због којих је царица морала да страда целог живота. Звучи и тема која ће касније постати главна – послушност вољи Божијој, безропотно ношење крста, опраштање непријатељима, спасоносно трпљење невоља.

Записи су преживели када је после Фебруарске револуције царица уништила већи део свог архива, оставивши само оно најдрагоценије. Александра Фјодоровна понела их је са собом и у прогонство, у Тоболск.

После мученичке смрти царске породице, записне књижице донете су у Москву и данас се чувају у Државном архиву Руске Федерације.

Онај који зида, треба на сваки камен да стави малтер, јер ако положи камен на камен без малтера, камење ће испасти и кућа ће се срушити. Малтер је смирење, јер се узима из земље и свима је под ногама. А свака врлина, ако се чини без смирења, није врлина. О томе је речено и у „Отачнику“: „Као што се брод не може саградити без ексера, тако се ни спасити не може без смиреноумља“. Можеш, такође, када ти брат твој згреши, да му опростиш и помилујеш га, да би и ти добио опроштај од Бога, јер је речено: „опраштајте и опростиће вам се“ (Лк. 6:37), – и тако ћеш указати милост души брата свога, опраштајући му у ономе у чему ти је згрешио, јер нам је Бог дао власт, ако хоћемо, да једни другима опраштамо грехе који се међу нама десе. И на тај начин, ако и немаш чиме да покажеш милост телу, помилујеш душу његову. А каква је милост већа од оне да се помилује душа? И као што је душа драгоценија од тела, тако је и милост указана души већа од оне указане телу.

Јер свако добија штету или корист од свог (душевног) устројства, и нико други му не може наудити; али ако и добијамо штету, та штета, као што рекох, произилази из устројства наше душе: јер можемо из сваког дела, као што вам увек говорим, ако хоћемо, добити и корист и штету.

Сети се да и ти биваш побеђиван страшћу гнева, и, судећи по сопственој немоћи, имај састрадање према брату своме, благодари што си нашао прилику да опростиш другоме, да би и теби био опроштен од Бога у већим и бројнијим (гресима). Зар мислиш да брат твој добија штету од твог трпљења? Али апостол заповеда да побеђујеш „добрим зло“, а не злим добро (Рим. 12:21).

Приморавај себе и одсецај своју вољу у свему – и благодаћу Христовом, кроз навику, ући ћеш у вештину одсецања (своје воље) и затим ћеш то чинити без принуде и жалости, и показаће се да се све догађа како ти желиш; али желиш да буде онако како буде – и на тај начин бићеш у миру са свима.

Труди се у свему да укореваш самог себе и разумно испуњавај (заповест) да себе сматраш за ништа. И веруј да све што нам се догађа, па и најмање, бива по промислу Божијем – и тада ћеш без смућења подносити све што те снађе.

Веруј да срамоте и прекори јесу лекови који исцељују гордост твоје душе, и моли се за оне који те прекоревају као за истинске лекаре (твоје душе), буди уверен да онај ко мрзи срамоту – мрзи смирење, и ко избегава онога ко га ожалошћује – тај избегава кротост.

Благодари за све и стичи доброту и свету љубав.

Пре свега чувајмо савест своју у свему, у односу према Богу, ближњем и стварима, и пре него што нешто кажемо или учинимо, испитајмо – да ли је то у складу са вољом Божијом.

Ко изврши дело угодно Богу, тог ће сигурно снаћи искушење, јер сваком добром делу или претходи или следи искушење, а оно што се чини ради Бога не може бити чврсто ако не буде испитано искушењем.

Авва Касијан је причао о једном оцу Јовану, старешини киновије, да је био велики у овом животу. Када се приближио смрти и одлазио ка Господу спокојно и радосно, братија га је окружила и молила да им уместо наслеђа остави неко кратко и спасоносно поучење по коме би могли достићи савршенство у Христу. Авва, уздахнувши, рече: „Никада нисам творио своју вољу, нити сам кога учио ономе што сам сам претходно нисам испунио“.

Авва Нистерој Велики је једном шетао по пустињи са једним братом. Видевши змију, побегоше. Брат му рече: „И ти, оче, се бојиш?“ Старец му одговори: „Не, сине, ја се не бојим; али сам морао да побегнем – иначе не бих побегао од духа таштине“.

Авва Пимен рече: „Мени је бољи човек који греши и спознаје свој грех и каје се, него човек који не греши и не смирује се. Онај себе сматра грешником и смирује се у својим помислима – а овај себе представља као праведника, као да је заиста праведан, и узноси се“.

Авва Иперехије рече: „Заиста је мудар онај који не учи речју, већ поучава делом“.

Блажен је онај ко увек види своје грехе.

Ово добро знај, да ниједан људски грех не може победити Божију човекољубивост, ако га неко покајањем избрише, злом супротстави добро.

Старци су говорили да нема ничега горег од осуђивања.

Старац рече: „Не почињи ништа чинити пре него што испиташ срце своје – да ли је то ради Бога што намераваш да учиниш“.

Свети Исак Сирин каже: „Лествица Царства Небеског је унутар тебе, скривена у души твојој. Потруди се да уђеш у унутрашњу своју келију – и видећеш келију небесну, јер су и једна и друга исто, и улазећи у једну, видиш обе“.

Један брат упита старца: „Зашто ја стално осуђујем браћу?“ – „Зато што још ниси упознао самога себе. Ко зна себе, тај не гледа на друге.“

Рече ава Дула, ученик аве Висариона: „Када смо ишли обалом мора, ја ожеднех и рекох авви Висариону: „Авва, жедан сам.“ А он, помоливши се, рече ми: „Пиј из мора“, и одмах вода постаде слатка, и ја се напих. Потом захватих воде у суд, можда опет ожедним. Видећи то, рече ми: „Зашто си захватио воду?“ Рекох му: „Опрости ми, авва, можда опет ожедним.“ А он рече: „Бог јесте – и свуда јесте Бог.“

Колико год да овде подносимо невоља, шта је то у поређењу с обећаним добрима у будућем животу, или с причешћем Утешитељем, свеблагим Духом, које се већ овде дарује достојнима… или с опроштајем мноштва наших дугова, то јест грехова? Зато треба да све ради Господа мужевно подносимо, као храбри војници, не одричући се ни да умремо за нашег Цара.

Чланак ЖИВОТ У ХРИСТУ: Из записних књижица царице Александре Фјодоровне. Изводи из светих отаца се појављује прво на ИСКРА.

Генерал Драгољуб Дража Михаиловић 1941. године

Свака будућа Србија вредна да се зове Србијом може бити утемељена на сећању на Дражу Михаиловића и на вековима поштоване српске јунаке чији је подвиг отелотворен у њему

Први пут објављено 22. 5. 2020.

(The Saker, 19. 10. 2019)

Ово је за мене веома посебан текст, зато што су теме које ћу обрадити драге мом срцу и целој мојој породици. Након бољшевичке Револуције,  моја породица и још 1,5 милиона Руса напустили су своју вољену отаџбину на свршетку грађанског рата. Сви наши такозвани европски “савезници” одмах су нас издали (има ли ту чега новог?). Организовали су интервенцију и истовремено подржали русофобични бољшевички режим (да, помажући обема странама, као што Империја то чини и данас у, рецимо, курдским областима Ирака и Сирије). Сви савезници су Русе издали осим једног. То су били Срби, који су у то време били на свом врхунцу (Први светски рат), али су такође морали и да обнове своју ратом опустошену земљу, при чему је већина инфраструктуре била уништена, док је скоро 30% целог становништва страдало у рату.

Дочекали су нас раширених руку и великога срца, признали су све бивше руске званичнике и официре у својству које су имали пре 1917. године и дали су уточиште епископима, свештеницима и верницима Руске православне цркве у изгнанству, чије је ново седиште постало град Сремски Карловци, у Србији.

Моја породица је живела у Београду, а моја мајка је рођена у београдском насељу Топчидерско брдо. Целог свог живота говорила је савршеним српским језиком, као родним; што се тиче моје куме, била је чиста Српкиња (и такође је савршено говорила руски). Желим да то напоменем како бих објаснио да су везе између моје породице и српског народа биле јаке и дубоке.

Дубоко верујем да сви Руси дугују велики дуг захвалности српском народу, чак и они који тога нису свесни (о томе више касније). И не само због тога како су прихватили наше избеглице, већ и због многих других примера руско-српског пријатељства у историји.

Контраст између Срба и наше такозване „православне“ или, још више, словенске браће не би могао бити већи. Чак имамо посебну реч за то: Србе које називамо „братьа“ (што значи „браћа“) док остале међу њима једноставно називамо „братушки“, што је тешко превести, али претпостављам да би значило нешто као „једносмерна браћа,“ или чак они који се само „претварају да су браћа“. Сви знамо колико су нас пута једносмерна браћа издала, чак и они који Русији дугују постојање својих земаља (лично имам предака који је умро ослобађајући Бугарску од османског јарма!). У ствари, они су и данас исти (не сваки појединац, наравно, али узето као нација, то је истина без икакве сумње – погледајте само како они допуштају да њихове националне територије користи НАТО да би претио Русији) . Следећи пут када буду имали проблема са комшијама, нека се обрате НАТО-у (и желим им пуно среће!) – јер сигурни смо да више неће имати шта да траже од нас Руса. Никад!

Али овог пута желим да се дотакнем једне веома посебне врсте Срба, много блаћених, оклеветаних и на други начин омражених српских четника Југословенске војске и њиховог вође, српског хероја Драже Михаиловића.

Имао сам ретку срећу да сам у животу срео неколико српских официра, од оних који су се борили против НАТО-а током агресије Англоциониста на Босну, Србију и њену косовску покрајину, па до старих четничких официра и војника који су створили најефикаснији и надалеко највећи покрет отпора Хитлеру, још пре инвазије на СССР. Такође сам упознао и доста руских царских официра од пре 1917. и њихове породице (углавном у Аргентини) и живо се сећам како су ти стари војници са срдачним дивљењем и захвалношћу говорили о самом Михаиловићу и његовим људима. Толико су блиски били Руси и Срби у егзилу да су се често венчавали (попут мог ујака и моје куме).

Моја сврха овде није да пишем Михаиловићеву биографију, или чак да га представљам читаоцима. У ту сврху постоји заиста изузетно добро направљен филм који је сада слободно доступан на Јутјуб-у (Колико дуго ће то трајати? Преузмите и правите копије, људи!) Ту се у великој мери објашњава све, у фасцинантним детаљима.

Не, оно што желим данас је много скромније. То је да поделим са вама разлоге за моје уверење да свака будућа Србија вредна да се зове  Србијом једино може бити, и биће, утемељена на сећању на Дражу Михаиловића и на вековима поштоване српске јунаке чији подвиг је био отелотворен у њему.

Знам да имам пуно читалаца и пријатеља комуниста и молим их за стрпљење и разумевање. Тачно је да се они који се 2020. године називају комунистима веома разликују од оне врсте комуниста који су се раније могли наћи у Европи, 1900-1946. У извесном смислу, то је јако лоше, јер већина савремених такозваних „комуниста“ никада није читала Марка или Енгелса, нити се бавила Лењином или Хегелом. Али с друге стране то је врло добро, јер савремени комунисти патриотизам не сматрају „буржоаским,“ нити религију „опијумом народа“. Пријатељи, давно сам написао да се „Бели“ и „Црвени“ (користећи руске категорије, али које се, мислим, могу пренети и на српску стварност) никада неће слагати о Прошлости, чак и ако би се могли сложити око тога шта би требало да буде Будућност. Оно што следи односи се на прошлост, па једноставно сложимо се да се не слажемо и не дозволимо да нас та разлика у мишљењу дели.

Сличности између судбине руске нације и Срба су многобројне, као и разлике. Али има једна ствар  која им је сигурно заједничка: комунисти, који су преузели власт над нама, учинили су све што су могли како би нам одузели историјско памћење. Још горе, клеветали су наше народе, наше традиције, културе и нашу веру из два основна разлога:

1. Апсолутно су нас мрзели, и Русе и Србе
2. Морали су да оправдају не само своје “реформе” (у ствари, присилни социјални инжењеринг), већ и терор који су спроводили.

По овом механизму, цар Никола II је постао слабић и имбецил, његова супруга љубавница Распутина и немачки агент,  а дореволуционарна Русија “тамница народа” (узгред, предратна Југославија у комунистичкој пропаганди такође се називала “тамницом народа”, са Србима као тамничарима), руско православље је било представљано као “назадно“ и превише везано за „ритуале“, руски народ је наводно био „шовинистички,“ а руска владајућа класа (старо племство, петрињска аристокрација, трговци, индустријалци, свештенство, филозофи, интелигенција итд.) сви су постали “класни непријатељи” народа.  1922. бољшевици су чак успели да протерају водеће руске интелектуалце на злогласном “филозофском“ броду! Они који су остали помрли су у совјетском ГУЛАГ-у или су били стрељани. Штавише, улога САД-а, Немачке и Велике Британије у финансирању подривања царске Русије била је у потпуности замагљена.

У Србији се догодила врло слична ствар, али тек касније. Видећете у самом филму у којој мери је истинита прича о Дражи Михаиловићу и четницима унакажена и искривљена у (новом) званичном вјерују Англоционистичког царства.

Молим вас да погледате овај филм пре него што будете читали даље.

Лично ме је овај филм дубоко дирнуо, посебно стари четник приказан на крају. Имао сам срећу да упознам део света одакле овај стари четнички војник потиче.

Његове сузе су моје сузе.

***

Врховни суд Србије је 2015. званично рехабилитовао генерала Драгољуба „Дражу“ Михаиловића, поништавајући фарсично суђење које је комунистички режим организовао 1946. „Суд је утврдио да је спорна пресуда донета на нелегитимном суђењу из политичких и идеолошких разлога, и у складу са законом о рехабилитацији против те одлуке нема жалбе,“ гласило је судско решење.

Иако је ово био важан први корак у одбацивању комунистичког фалсификовања историје, власт и образовни систем Србије и даље воде стари комунисти и наследници ватиканско-бечке школе, који су вековима присвајали српска достигнућа и прекрајали неколико миленијума српске и словенске историје.

***

Личности попут цара Николе II или Драже Михаиловића сматрам изузетно важним, јер они су ти које ја називам “поларизаторима”. То су личности које су презрене и омражене, а истовремено и поштоване и вољене. Зашто је то важно? Јер ако одаберете праву „поларизаторску личност“, врло брзо ћете установити колико ваш саговорник зна и које су његове стварне вредности. Постоји још много таквих личности, почевши чак и са самим Христом, нашим Господом, (Дођох да бацим огањ на земљу; и како бих желио да се већ запалио! Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се то не изврши! Мислите ли да сам дошао да мир дам на земљи? Не, кажем вам, него раздјељење. Јер од сада ће петоро у једној кући бити раздијељени: троје против двоје, и двоје против троје. Одијелиће се отац од сина и син од оца; мати од кћери и кћи од матере; биће свекрва против снахе своје и снаха против свекрве своје. Лука 12: 49-53). Наравно, не ради се о подели породица или изазивању свађа, већ о томе да свако покаже “своје право лице” и колико је свако спреман да жртвује за своје вредности. Узгред, како ја тај израз користим, „поларизујућа личност“ је вредносно неутрална одредница. Тако би Хитлер био веома добар пример зле поларизирајуће личности.

У ствари, цар Никола II и Дража Михаиловић имају много тога заједничког, али желим да напоменем две ствари: обојица су одбили да напусте свој народ, иако је то значило сигурну смрт, а њихова су се убице толико бојали њиховог моралног (не политичког, а још мање војничког) ауторитета  да их нису само масакрирали (у случају цара Николе са читавом породицом, укључујући децу) већ су сакрили и место где су њихова тела била уништена и бачена. Лично, чак видим и одређени степен личне сличности између ова два човека, посебно у њиховим очима: обојица су испуњени посебном тужном љубазношћу, својеврсним Христовим кротким самоодрицањем. Обоје су били савршено свесни да их неће само убити, већ и облатити, и да ће их многе неупућене будуће генерације презирати. Могу се само надати да су знали да ће историјска истина једног дана ипак превладати!

Зашто је то толико важно? Зато што не можете обновити цивилизацију на нејасним и млаким узорима који су неспособни да икога надахну. Чак бих устврдио да било шта, да би било смислено, треба бити засновано на чврстој духовној и идеолошкој основи (ствари се не раде само зато да бисте их учинили, наши најважнији подухвати су често само средства за постизање неког вишег циља). Ово је, узгред, велика тренутна слабост Англоционистичке империје: она изазива много подсмеха и мржње, али је престала да икога надахњује још пре неколико деценија – то је сигуран знак више њеног пропадања.

Наравно, свестан сам да има много Руса који немају високо мишљење о  цару Николи II или га још увек презиру због тога што га доживљавају као површног, слабог и глупог морона совјетске пропагандне машинерије (и либерално-демократске масонске пропагандне машине пре тога!) Такође нема сумње да има Срба који не воле или презиру Дражу услед Титове пропаганде. У већини случајева по среди је једноставно незнање. Једном када слобода истраживања прошлости заиста буде обновљена (као што је то случај у Русији данас), догодиће се оно што је неизбежно: они који су били сирочад сопствене историје и културе, постепено ће их поново открити и тада ће бити извршена радикална идеолошка ревизија (ко би могао да предвиди током 1980-их или чак 1990-их да би руски министар одбране прешао у православље и јавно се прекрстио пре одржавања војне параде или да би руски контингент у Хмеимиму, у Сирији, имао не једну, већ две цркве изграђене на тој бази?).

Замислите Русију и Србију као „петријеве посуде“ у којима су бактерије историјског памћења тек почеле да расту и, уместо да посматрате тренутни број „бактерија са обновљеним историјским памћењем“, погледајте природу тих бактерија и супу богату хранљивим састојцима у којој се налазе.

Наше земље су петријеве посуде. Ми смо бактерије. Пријатно!

Живо се сећам како је Англоционистичка пропагандна машина клеветала српски народ уопште, а посебно четнике, за масовна убиства која су се вршила у склопу наводног „етничког чишћења“ и „геноцида“ (Срби, Хрвати и Босанци-Муслимани су исте етничке припадности; разликују се само по својој религијској припадности; „Бошњак“ је израз који је популаризовао амерички Стејт Департман). Многи аутори су ову лаж већ одавно оповргли, истина је већ разоткривена, али баш као што је то случај са, на пример, резолуцијом поводом инцидента у Тонкинском заливу (изговор за напад на С. Вијетнам), атентатом на Кенедија, Операцијом Гладио или 11. септембром, истина је на дохвату руке, али њих за то уопште није брига.

Истина је да се западна цивилизација срозала до стања које би се могло најпре описати као „укидање појма истине“. Једноставнији начин како би се то могло рећи је да већини људи (нажалост, већини људи и даље се испира мозак) чињенице просто нису битне. Већина су углавном „идеолошки конформисти“, док преостале једноставно није брига све док се тренутне стопе потрошње одржавају или, што је још боље, повећавају. Све друго је за њих у основи небитно.

Унутар Југославије, сличан процес „индуковане амнезије“ и „историјског репрограмирања“ одвијао се током година Титове владавине, па и после тога. Чак и савремени српски политичари, од којих су многи корумпирани и зависе од „грантова“ САД-а или ЕУ, и даље попут папагаја понављају титоистичку пропаганду. Али у дубинама самосвести српског народа сећање на Дражу је једнако живо као што је сећање на цара Николу II живо у сећању многих руских људи. Ово историјско памћење није дефинитивно враћено нашим народима, али већ је доста тог сећања које тренутно извире из дубина свести да се наши „либерали“ и „демократе“ озбиљно забрину и да би се западни медији апсолутно изнервирали.

Као што је речено, не верујем ни за секунду да ће Русија или Србија икада постати монархије (упркос томе што сам и ја монархиста). Заправо се надам да се то никада неће догодити, јер ако би се догодило, то ће бити псеудо-монархија којом управља неки парламент на челу са бескорисним паразитом а ла краљица Елизабета II, под потпуном контролом масонских ложа.

Права православна монархија може постојати само у заиста православној земљи и са заиста слободном православном црквом, а не у земљи у којој је велика већина православних хришћана православна само формално, у „културолошком“ смислу, и који православље доживљавају као националну, а не духовну појаву. У ствари, верујем да смо већ у „последњим временима“ у којима ће се Христова Црква смањити на „мало стадо“ које се спомиње у Јеванђељима и Апокалипси. Ово су времена у којима православна монархија не може постојати, пошто је το κατεχον („онај који обуздава“) „склоњен са пута“ (2 Тес 2: 6-7). Никола II је био овај „катехон,“ док сада “тајна безакоња” већ функционише (постоји и познато пророчанство о Москви као Трећем Риму, статус који је тај град изгубио 1917. године, а које се завршава речима “и четвртог неће бити”).

Али, под претпоставком да сви не изгинемо у нуклеарном рату изазваном љубазношћу Неоконзервативаца (политичке секте која управља Америком), ни будућа Русија нити Србија не могу се утемељавати на вредностима, политикама и понашању личности попут Лењина или Тита (ако не из другог разлога, онда зато што њихове земље – СССР и Југославија – више не постоје, а осим тога, Лењин је мрзео Русију колико је и Тито мрзео Србију).

Пре неколико година написао сам текст под називом „Косово ће бити ослобођено“ у коме сам предложио следећи мисаони експеримент:

Замислите на неколико минута да се Империја из неког разлога срушила. Нема више НАТО-а и вероватно више нема ни ЕУ. Или је можда остало само мало НАТО-а и само мало ЕУ, упркос свему. Али што је још важније, нема кампа Бондстил. Шта мислите да би се тада догодило?

Дао сам свој одговор на ово питање, шта би се по мени догодило у спољашњем смислу, а то је да би се српски народ неизбежно поново ујединио и да би ослободио Косово. Данас покушавам да замислим шта би се требало догодити у Србији пре ослобађања Косова.

Унутра, conditio sine qua non за поновни препород Србије је обнова историјске истине, а то пре свега значи признање истине о кукавичком покољу преко 1.500.000 Срба од стране Хрвата, босанских Муслимана, Албанаца, Бугара и Мађара (да, ово је био прави геноцид и у пуној мери; изворни папистичко-хрватски план био је преверити 1/3 Срба, протерати још једну трећину и убити преосталу трећину). Неформална, али не мање отровна комбинација “правих” нацистичких колаборациониста (Хрвата и босанских Муслимана), геноцидне политике папства у такозваној “Независној Држави Хрватској”, акција комунистичких партизана, типична политичка “велика игра” и издаја Британаца (који су Србе користили као топовско месо против елитних СС дивизија), активна подршка Совјетског Савеза и потпуна равнодушност САД-а и нација западне Европе, употпуњује ту слику.

Док се један геноцид из Другог светског рата експлоатише и пропагира, геноцид српског народа је подмукло скривен. Њихови џелати су све до данас остали миљеници Империје, која их је помагала у непрекидним покушајима да избришу успомену на своје жртве. Др. Гидеон Грајф, најистакнутији стручњак Израела за Аушвиц, чија је недавно објављена књига „Јасеновац, Аушвиц Балкана“, детаљно говори о убиствима више од 800.000 Срба у логору смрти Јасеновац. Према др. Грајфу, у Јасеновцу, једном од многих ватиканских логора смрти у нацистичкој марионетској држави Хрватској, постојало је „57 различитих начина убијања жртава“. „Сигуран сам да их није било толико у Аушвицу. То је светски рекорд. У историји човечанства није постојало нешто такво, “ рекао је др. Грајф, додавши да не треба сумњати у број (укупних) жртава и подсећајући да је истрага заједничке хрватско-српске комисије показала да је тај број могао бити и до 1.4 милиона (сви цитати су из телевизијског интервјуа са др Грајфом на Српској телевизији). Коначно, да бисте сазнали истинске страхоте са којима се српски народ суочио у овом монструозном папистичком покушају геноцида над њим, погледајте ову веб страницу: reformation.org

Ту ћете наћи све детаље о ономе што је аутор назвао „најстрашнији верски масакр 20. века“.

Што се тиче књиге др Грајфа “Јасеновац, Аушвиц Балкана” доступна је на Амазону, али по веома високој цени.

Гидеон Грајф: Јасеновац – Аушвиц Балкана

Обнављање истине мораће неизбежно да обухвати и убиства која су починили Титови комунисти, од којих је страдало на десетине хиљада српских интелектуалаца, православних свештеника, четника и њихових породица, по завршетку Другог светског рата.

Надаље, све земље, јавни субјекти и личности који су стајали иза тих злочина мораће бити кажњени. Не да им се суди пред некаквим новим Нирнбершким трибуналом (што и не би било лоша идеја, само да буде спроведено на прави начин, мада, у случају Русије и Србије, већина злочинаца су ионако већ дуго мртви), већ да им се суди пред „судом историје,“ где ће адвокати одбране и тужиоци бити историчари, док ће порота бити наш народ (Бог је, очигледно, једини коначни судија).

Једноставно речено, овде користим метафору Александра Солженицина. Однос руске цивилизације према бољшевичкој држави, и однос српске цивилизације према титоистичкој држави је исти онај који постоји између здравог тела и злоћудног тумора: да, они дефинитивно деле много заједничког ДНК (Русија, на пример, одувек је била колективистичко и „социјално“ друштво), али међу њима такође постоји и довољно разлике да би потоњег учини смртном претњом првом. Даље, баш као и са злоћудним тумором, изузетно је тешко искоренити у потпуности само тумор, без да се захват дотакне и здравог ткива. Солженицин је додао да ће према његовом мишљењу руском народу требати око два века да се потпуно излечи од последица бољшевизма.

Дакле, овде није реч о томе што су радили комунисти и како су разарали нашу прошлост, само посматрано из другог угла. Било је сјајних јунака и врло добрих људи који су живели у нашој комунистичкој прошлости, и велики подухвати су остварени на бројним пољима током овог периода. Реч је о обнављању историјске истине, што би сваки поштен човек требало да подржи, па чак и учествује у томе. У противном, наши ће људи изгледати као затвореници ослобођени из концентрационог логора, али који и даље носе затворску одећу коју су им дали (сада већ бивши) мучитељи.

Истина је да је Русија од 2000. године успела да оствари заиста чудесан препород, посебно у светлу правог рата (чак и ако је тај рат тренутно око 80% информативне, 15% економске и само 5% кинетичке природе) који Англоционисти воде против ње. Србија је у много лошијој ситуацији, на неки начин готово подједнако лошој као она у којој је Русија била деведесетих. Али уверен сам да ће се „српски Путин“ појавити, очигледно из „ниоткуда“, и да ће се српски народ окупити око њега, онако као што су се Руси окупили око Путина.

Коначно, када дође време да се српски народ дигне и ослободи, сигуран сам да ће недавни примери Руса који су се борили за Србију у Босни и Срба који се боре за Русију на Донбасу надахнути не само добровољце, већ и свакога ко тада буде седео у Кремљу.

Да илуструјем колико је истина искривљена, у погледу Срба чију су часност и храброст током историје документовали и савезници и непријатељи, топло вам препоручујем да прочитате последњу проповед пастора Фридриха Грисендорфа, објављену у једном листу у Еверсбургу, Немачка,  “Последња проповед немачког свештеника”.

Сада вам предлажем да погледате два видеа која се спомињу у главном филму.

Прво, интервју војних ветерана из САД о њиховом искуству са четницима:

Затим, холивудски филм који је снимљен о Дражи и његовом покрету:

Закључно, желим се обратити свима онима који имају различит поглед на Дражу, Србе или било шта друго. Оно што сам овде представио је моје лично, апсолутно искрено становиште. Али, наравно, можда грешим (као што се често дешава!).

Ја не само да немам проблема са критикама заснованим на чињеницама и логичким аргументима, већ напротив искрено позивам да ми буду упућене! Међутим, морам да вас упозорим да ће било какви покушаји понављања стандардних флоскула испуњених мржњом према Дражи, Србима или било чему другом бити пресечени и послати тамо где им је место: у канту за смеће наших сервера и историје! Све смо то већ чули, јер то је наследство Англоционистичких медија, и није нам потребно да се то понавља овде.

The Saker/Степски соко

ДОДАТАК: Пошто се Дража, четници и Срби сада описују као чудовишта, одлучио сам да додам низ цитата који не само да показују да су их у прошлости сматрани херојима, већ и показује оно што су неке истакнуте личности имале да кажу о њима.

1. Дали сте историји хероја каквог нема у нашем времену

„Двадесет година након смрти Драже Михаиловића непомрачена је његова слава као бранитеља слободе против фашистичког, а такође и против комунистичког терора. Није имао тренутка слабости, нити горчине. Не знам ни за један забележени случај да је замерио онима који су га издали.

Пре двадесет година, знала сам да је невин по свим оптужбама против њега и од тада сам видела много нових доказа његове невиности. Његово напуштање било је злочин, а као и сваки злочин, злочинцима то није донело стварну корист.

Волела сам ваш народ пре рата, волела сам га и поштовала га све више и више како су године пролазиле, и уверила сам се да херој кога сте дали историји нема премца у нашем времену. “

Дама Ребека Вест (Порука Србима, 8. јула 1966.)

2. “Док седим пишући ове ретке у рану зору пред непомичним морем, Михаиловић стоји пред стрељачким стројем. Ја се не бавим тиме шта је први герилац Европе требало да уради или није урадио; оно што ме брине јесте то да нико не стаје у његову одбрану.”

Жорж Бернано, француски књижевник, 1946.

3. “Британска штампа је објавила немачку награду понуђену за хватање Тита, али је само један лист споменуо (ситним словима) награду за хватање Михаиловића. И оптужбе за сарадњу с Немцима су се наставиле.”

Џорџ Орвел, британски књижевник, 1946.

4. “Генерал Драгољуб Михаиловић се на изузетан начин истакао као врховни командант снага Војске Југославије, а касније и као ратни министар, организовањем и вођењем значајних снага отпора против непријатеља који је окупирао Југославију, од децембра 1941. до децембра 1944. године. Несаломљивим напорима његове војске, многи ваздухопловци Сједињених Држава спашени су и враћени на сигурно, на пријатељску територију. Генерал Михаиловић и његове снаге, иако су били ускраћени за довољне залихе и борећи се под крајње неповољним условима, опипљиво су допринели савезничкој ствари и одиграли су кључну улогу у постизању коначне савезничке победе.”

Хари С. Труман, председник САД, 29. марта 1948.

5. “Коначна трагедија Драже Михаиловића не може избрисати сећање на његову јуначку и често усамљену борбу против двојних тиранија које су погодиле његов народ, нацизам и комунизам. Знао је да тоталитаризам, без обзира какав назив носио, значи смрт слободе. Тако је постао симбол отпора свима онима широм света који су водили херојску и усамљену борбу, сличну његовој, против тоталитаризма. Михаиловић је припадао Југославији; његов дух сада припада свима онима који су спремни да се боре за слободу.”

Роналд Реаган, председник САД, 8. септембра 1979.

6. “Ни са чим упоредиво спасавање више од 500 америчких ваздухопловаца од заробљавања од стране непријатељских окупационих снага у Југославији током Другог светског рата, што су извршили генерал Драгољуб Михаиловић и његови четнички борци за слободу, за шта га је председник Хари С. Труман одликовао медаљом „ Легије заслуга,“ поред осталог симболизује дубоко лично уважавање и поштовање свих спашених америчких ваздухопловаца и њихових потомака, чија ће захвалност бити вечна.”

Саопштење Националног одбора америчких пилота које је спасио генерал Михаиловић, 1985.

7. “Генерал Дража Михаиловић је био патриота, храбар војник и одважан савезник Сједињених Држава и свих народа који су кренули у рат почетком четрдесетих година да би уништиле тираније које су желеле да поробе наш свет. Стотине америчких пилота дугују своје животе генералу Михаиловићу и његовим снагама, и амерички народ никада неће заборавити тај дуг. Све док у било којој нацији постоје родољуби, име генерала Драже Михаиловића памтиће се и уважавати.”

Ричард Никсон, председник САД, 21. априла 1966.

8. Зашто је Михаиловић битан

“Као Американац, постиђен погнем главу кад помислим на ужасно погрешну политику која је навела савезничке вође у Другом светском рату да напусте генерала Дражу Михаиловића и своју подршку преусмере комунистичким хордама маршала Јосипа Броза Тита. То што су урадили савезници било је невероватно скретање са пута часне политике и правде.

“Михаиловић је био први побуњеник у Европи. Управо је он подигао заставу отпора нацистичком окупатору – и својим деловањем надахнуо је формирање покрета отпора у свим потчињеним земљама.

“Одупирао се нацистима у време док су Совјетски Савез и комунисти још увек сарађивали са њима – а његов рани отпор, успоравањем нацистичког похода, вероватно је спречио пад Москве.

“Допринос Михаиловића савезничкој ствари јавно су признали генерал Ајзенхауер, генерал Де Гол, фелдмаршал Александар, адмирал Харвуд, Антони Идн, председник Труман и касније председник Ричард Никон. На пример, 16. августа 1942. године, три британска официра високог ранга, адмирал Харвуд, генерал Очинлек и ваздухопловни маршал Тедер, послали су Михаиловићу следећи заједнички телеграм: „Са дивљењем пратимо операције које ви водите, а које су од непроцењивог значаја за Савезничку ствар. “

“Данас ниједна обавештена особа не разматра озбиљно комунистичке оптужбе да је Михаиловић сарађивао са Немцима, нити уважава комунистичко монтирано суђење у Београду које је резултирао његовим погубљењем. Комунисти су разоткрили природу неправде коју су чинили када су још пре него је суђење почело најавили да ће Михаиловић бити погубљен након ‘поштеног’ суђења. То су јасно рекли када су одбили да дозволе предочавање доказа које су понудили амерички официри који су били у његовом штабу или амерички ваздухопловци које је спасио.

“Пуковник Роберт Х. МакДаувел, шеф последње америчке мисије код генерала Михаиловића, и можда најискуснији обавештајни официр који је служио на обе стране у Југославији током Другог светског рата, после рата је прегледао немачки обавештајни досије за Југославију. Не само да није нашао доказе да је Михаиловић сарађивао са нацистима, већ је нашао бројне изјаве којима је утврђено да се Хитлер бојао покрета Михаиловић далеко више него што се плашио Титовог покрета.

“Комунисти су се више плашили Михаиловића него икога другог. И зато су, када су га погубили, његово измрцварено тело у тајности покопали, тако да они који су га следили и поштовали не би могли ноћу да дођу да пусте сузу и положе цвеће на његов гроб и да изговоре неколико речи молитве у знак захвалности генералу Михаиловићу, за његово јунаштво и пожртвовност.

“Али упркос свим злостављањима и свим мерама опреза комуниста, истина о Михаиловићу – која је сада нарасла до размера легенде – и даље живи у српском народу. Доказ тога је изванредан чланак о Михаиловићу који је Михајло Михајлов написао за часопис “Њу лидер,” мало пре него што су га Титови судови почетком марта ове године осудили на седам година тешке робије.

“Мислим да би било прикладно да ми у слободном свету који смо свесни истине учинимо све што је у нашој моћи да исправимо искривљени историјски запис и да пред лицем историје оправдамо једну од најплеменитијих личности Другог светског рата.

“Поред тога што је био изузетан војник и сјајан народни вођа, Дража Михаиловић је био човек који се залагао за све оно у шта ми у Америци верујемо. Искрено је веровао у права која су уткана у нашу Декларацију о независности – у право на слободу мишљења и говора, и слободу свакога да следи сопственим верским, политичким, економским и друштвеним уверењима, без ограничења или принуде од стране државе.

“Конгрес Сједињених Држава требало би да се придружи петицији америчких ваздухопловаца да им се омогући да се у Вашингтону од јавних средстава подигне споменик који би у знак захвалности био посвећен генералу Дражи Михаиловићу, спасиоцу америчких ваздухопловаца.

“Поред тога, има још нешто што слободни свет дугује у знак сећања на генерала Дражу Михаиловића. Надам се да ће се тај дуг једног дана у потпуности отплатити ослобађањем његовог народа од комунистичке тираније.”

Сенатор Франк Ј. Лауше, демократа из Охаја, 27. марта 1975

9. Амерички официр се сећа прославе Дана захвалности са генералом….

“Како смо се кретали Јадраном, мој ум се вратио на један догађај који ће за мене увек бити од великог значаја. Пре него што сам кренуо у своју турнеју по Србији, министар [генерал Михаиловић] је изразио жељу да учини нешто у част Америке рекавши: „Ми овде имамо Славу, дан нашег свеца заштитника. Шта је америчка слава?

“Размислио сам за тренутак и рекао сам му: „Имамо четири велика дана, Божић, Нову годину, Дан независности и Дан захвалности. Божић волимо јер је Христов дан. У Новој години уживамо јер у њу гледамо с надом, дочекујемо је понекад не превише мудро, па нас често после славља од пића боли глава. Дан независности био би диван да није туге због поднетих жртава која обузима Југ, због нашег Грађанског рата. Дан захвалности је наш дан, наша Слава, јер тога дана захваљујемо Богу за наше оце осниваче и за рађање наше земље у слободи. “

“Михаиловић је одговорио: „Добро, указаћемо почаст Америци, и навечер тог дана на сваком планинском врху Србије наши сељаци ће палити ватре.“

“На Дан захвалности, тројица Американаца, који су стајали у малом селу високо у српским планинама, видели су како настаје огромно ватрено „А“. Затим су се упаљене ватре једна за другом ређале, док се у даљини није зацртало једанаест планинских врхова.

“Тога се сећам. Величанствена почаст Америци коју јој је указао један заиста сјајан човек.”

Пуковник Алберт Б. Сајц, амерички официр за везу код генерала Михаиловића

10. “Сједињене Државе морају инсистирати на поштеном и отвореном суђењу генералу Михаиловићу, хероју антикомуниситичких четника, који је сада у рукама комунистичког режима маршала Тита у Југославији, јер само тако наши будући савезници ће моћи да се ослоне на нашу дату реч, као нација.

“Нема ничега спорног у томе да се у априлу 1941. године, у време када је Совјетска Русија била савезник националсоцијалистичке Немачке, генерал Михаиловић дигао на оружје против немачких освајача своје земље.

“У то време је садашњи диктатор Југославије, маршал Јосип Броз, звани Тито, био емигрант, студирајући у Москви као верни присталица Треће интернационале – Коминтерне – која је склопила савез са Хитлеровом Немачком, у склопу програма агресије из узајамне користи. Две и по године, током најмрачнијих дана борбе против Немачке, Италије и Јапана, Михаиловић, бивши министар рата у Југославији, борио се на нашој страни.

“Није се постављало питање његове оданости или храбрости све док је постојала стварна неизвесност у исход рата. Тек након што се видело да је наша победа сигурна, други елементи у Југославији пришли су добро опремљеним и снабдевеним Титовим редовима, који су тада почели да од Сједињених Држава и Британије примају све што је било обећано – али никада није било испоручено – Михаиловићу.

“Захтев за подношење доказа у прилог Михаиловићу Тито је категорички одбио, а његове присташе у Кремљу сада отворено траже да се све Титове тврдње усвоје, без оспоравања.

“Са сваке тачке гледишта, са становишта америчког права, обичаја и расуђивања, начин како се ово суђење спроводи је беспримеран. То је у супротности с нашим основним појмовима о праведности, поштеном поступку и праву сваке оптужене особе да јој буде дозвољено да позове сведоке у своју одбрану.“

Клер Бут Лус, амерички драматург, новинарка, амбасадорка и прва жена изабрана у амерички Конгрес, 20. априла 1946.

11. „Ниједан народ у Европи нема херојскији запис у овом рату од Срба. Међу њима ниједан херој није славнији од генерала Драже Михаиловића. „

Ватсон Кирконел, канадски песник и ректор универзитета

Са енглеског посрбио: Стефан Каргановић

Чланак Андреј Рајевски: Дража Михаиловић – човек на коме ће се темељити будућа Србија се појављује прво на ИСКРА.

Фотографија: илустрација / Pravda.rs

ЗАШТО ИЗУМИРЕМО?

Србија изумире огромном брзином, и ускоро више никакви избори, од оних за кућни савет до државних, неће бити важни. Нас једноставно нема. Један од кључних разлога наше смрти је абортус – утробно чедоморство. Реч је српском аутогеноциду. Тај грех није само „биолошки“ – он је религиозно –метафизички.

О њему је свештеник Владимир Зјелински, у свом огледу „Благодарење животу – од биоетике ка Премудрости“ рекао:“Приликом вештачког прекида трудноће учествују најмање четири особе: лекар (или медицинско особље), трудна жена, њен партнер и сам плод. Првих троје склапају својеврсну заверу за уклањање четвртог. Та завера је само једна ћелија оног злоћудног тумора који је својим метастазама проникао и окружио читаво савремено друштво. „Тумор“ под називом „абортус“ прераста у идеологију (чији део може да постане и биоетика), која свуда продире обично у „дифузном“ и не исувише аргументованом облику. Њена фразеологија се врти око речи о слободном избору материнства и одсуству истински човечијег живота у прво време после зачећа, итд. Међутим, програм те идеологије нема никаквог значаја; одлучујућа постаје њена отровна функција, која се састоји у разводњавању природног и спасоносног осећања греха или осећања кривице, које се спонтано појављује приликом убиства зачетог плода у сваком стадијуму његовог развоја. Та функција разрађује и одговарајуће виђење човека, које крчи пут ка оправдавању његовог убиства у првим данима његовог постојања.

Основна теза те идеологије (антицрквене по својој суштини) ослања се на одсецање сваког онтолошког значаја човечијег живота и на утврђивање радикалне, рационалне случајности сваке човечије личности.“

Да ли је сада јасно зашто Србија нестаје?

Недело које чинимо самима себи, аутогеноцид који се збива пред нашим очима – ваљда је јасно зашто нестајемо.

О томе нико ништа. Осим неких муцавих, немоћних причица, у које не верују ни они што их причају.

Ко зна колико Карађорђа, војвода ппут Степе и Мишића, научника попут Тесле и Пупина, уметника какав је Црњански у овој земљи никад није рођено…А и они који се роде, немају среће – јер се не може градити срећа рођених на убиству нерођених…

КО ЈЕ БИО СТОЈАН АДАШЕВИЋ?

Као вероучитељ при храму Светог Вазнесења Господњег у Чачку знао сам једног човека који се, јавно, покајао за оно што је учинио као гинеколог – абортер. Био је то чика Столе Адашевић. Хоћу да га поменем, да се његов пример не заборави.

Чувени српски гинеколог др Стојан Адашевић престао је да ради абортусе након што је путем ултразвучне технологије и током саме медицинске процедуре уочио живо срце нерођеног детета које куца, што је потпуно срушило његово дотадашње медицинско уверење да је фетус само део мајчиног тела. До тог преломног тренутка, током своје дугогодишње каријере, извршио је између 48.000 и 62.000 прекида трудноће. Говорио је:“Побио сам град величине Смедерева!“

Током студија на Медицинском факултету у Београду (1951–1957), др Адашевић је учен тадашњој званичној медицинској доктрини. Професори су тврдили да је дете живо тек са првим плачем и првим удахом. Пре тога, фетус је сматран обичним „органом мајке”, попут зуба, слепог црева или бубрега, па се и абортус третирао као рутинско одстрањивање оболелог ткива.

Прекретница се догодила са развојем нових технологија и увођењем ултразвучног апарата у свакодневну праксу. Путем ултразвука, доктор је по први пут јасно видео фетус стар два и по месеца како се помера, миче ручицама и сиса свој палац и контраст када би само 15–20 минута након тога, током операције, делови тог истог тела завршили на његовом столу у киретани. Нарочито га је погодило трзање живаца на истргнутим удовима, што му је уживо доказало да је реч о живом бићу.

Адашевић је описивао да су га дуго прогонили снови у којима је видео децу која се играју на ливади, а када би им пришао, они би у страху бежали од њега. Најдраматичнији тренутак за њега био је када је током једног тешког абортуса извадио комад ткива и угледао људско срце које је још увек куцало. У том моменту је схватио да не врши обичну медицинску интервенцију, већ да одузима људски живот.

ЛИЧНО СВЕДОЧЕЊЕ ПОКАЈНИКА

Након овог сазнања, др Адашевић је донео одлуку да више никада не уради ниједан абортус. Остатак свог живота посветио је залагању за заштиту нерођене деце, говорећи да „није довољно грех признати и покајати се, већ га треба и окајати”. Одржао је преко 280 предавања широм земље, имао на десетине телевизијских наступа и активно ширио свест о светињи живота.

Говорио је ( интервју часопису НИН; фебруар 1998):“Ја сам 1988. године извршио последњи од многих абортуса и то на вереници једног свог блиског рођака. У току те операције, чије детаље не могу да изнесем без потресености, мени се скинула мрена рутинираног гинеколога – абортера и са ужасом сам у себи открио убицу! Тада сам се заклео да никад више то нећу чинити.

Моје размишљање одвело ме је консултовању двотомних „Правила Православне Цркве са тумачењима“ чувеног епископа далматинског Никодима Милаша из 1895. и 1896. године, штампаних у Новом Саду, као и списима великог теолога Јустина Поповића. О намерном абортусу се ту недвосмислено каже да је реч о чедоморству и убиству. Пошто су се у прошлом веку тиме осим нежељених трудница бавиле и разне бабице, свима заједно се прописује десетогодишње кајање. „Не треба уосталом продужити до краја живота вријеме њиховога покајања, него их треба примити после десетогодишњег рока и судити о излијечењу њиховом не по времену, него по начину кајања“, закључује се у Правилу 2. Василија Великог, које наводи епископ Милаш.

Ако сам ја, дакле, могао сазнати шта је воља наше Свете Цркве, онда су то и други лекари православне вере дужни да учине и усвоје. Нажалост, садашњи пастирски рад СПЦ опасно је толерантан према оним лекарима који су, уствари, утробни чедоморци-абортери, па не само да их не одвраћају од тог злочина, него им још и освећују славски колач и у њиховој кући једу славско живот натопљено крвљу невине деце! Ја се са тим никада не могу помирити, јер сви ми знамо којим су новцем материјална добра у тим домовима набављена.“

Овај глас упозорења очито никог није пробудио.

ДОСЛЕДАН ДО КРАЈА И СВЕСТАН БУДУЋНОСТИ

Бивао је чика Столе и у мом Чачку. Држао предавања, учествовао у покајничким литијама које су организовали брат Томо Брајовић и богомолници. Дао ми је, да делим, пластичне моделе тромесечног фетуса, да људи виде о чему је реч кад причају да је фетус „ткиво мајке“. Причао ми је и о томе како је, кад је престао да ради абортусе, имао знатно мање новца него пре. Једном му је син, пун пубертетских жеља ( нормалних, али у поштеној Србији тешко остваривих ), тражио да му купи скупе патике, и, кад је чика Столе рекао да нема новца, овај ће:“А како твоје колеге?“ Онда му је отац понудио трофејну пушку и рекао:“Ево, гледај с прозора, па ако видиш неког с добрим патикама, ти пуцај у њега, скини му патике и обуј!“ Овај је жестоко негодовао, а чика Столе ће:“Е, то ти тражиш од мене – да неког убијем, па да ти купим патике“.

Чика Столе је знао шта долази. Тако је у једном интервјуу ( већ поменутом, датом Бранку Ђурици, за НИН ) наговестио будућност која нас чека:“Ми смо данас суочени са могућношћу да се асексуално стварају људска бића, у материцама жена сведених на ниво инкубатора, или нешто боље – кокошака носиља. Постоји и теоријска назнака да ће се можда материце жена моћи заменити материцама шимпанзи! Емоције, или оно што се назива мајчинском љубављу према сопственом детету овде су искључене, или бар максимално редуковане и нико данас не зна какве ће то имати реперкусије на психичко здравље новорођеног клона. Поготово евентуално рођеног од шимпанзе! У сваком случају, то биће се производи са циљем да се развија и живи до десете године живота, а онда подвргне оперативном одузимању делова организма, зарад уграђивања онима који су толико богати да то могу да плате и који су дали свој генетски материјал (на клонирање). Зар то није остварење хитлеровско-менгелеовских најцрњих снова о „иберменшу“? Нацистички логори би, према оваквим установама, изгледали као забавни друштвени клубови.

Бескрупулозни следбеници др Менгелеа вероватно и ту имају решење: манипулацијама на мозгу могуће је људско биће свести на ниво дигестивног тубуса, то јест организма који се са једне стране храни, а са друге избацује фекалије и урин. Такве ужасе, о којима се не усуђујем ни да мислим, данас је могуће видети само по азилима оне несрећне деце која су прележала тежак менингитис: изгледају лепо, права и здрава, али је свака комуникација са њима немогућа…

Дакле, све у свему једна ужасна визија. И мада Југославија није учествовала на париској конференцији против клонирања, Српска Православна Црква би морала, као морални и духовни стожер Српског народа, заједно са нашим генетичарима и лекарима да расправља о томе и донесе свој суд.“

ИМА ЛИ НАДЕ ЗА СРБЕ?

Србија, рекосмо, умире. Људи попут Стојана Адашевића нема на видику. Нема ко да говори истину. Не да мрмља, него да говори. Ако све то знамо, онда је заиста срамота питати Бога зашто нам се све ово дешава и шта смо ми Њему згрешили. Српски проблем је пре свега религиозно – морални, па тек онда политички. Или, што би рекао Владимир Дворниковић, Срби имају високе моралне критеријуме, које увек примењују на друге, али никад на себе.

Има ли пута спасења?

Има – то је пут покајања. Јер српски Бог, Христос, јесте Бог покајника, о коме Писмо каже:“И гунђаху књижевници њихови и фарисеји говорећи ученицима Његовим: Зашто са цариницима и грешницима једете и пијете? И одговарајући Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни. Нисам дошао да позовем праведнике него грешнике на покајање (Лк. 5; 29–32).“

Позива нас Христос да се кајемо. Једино питање је – хоћемо ли?

Од одговора на то питање зависи наша будућност.

Бог да прости душу Стојана Адашевића, а нас да просветли и помилује.

Чланак СВЕТИЊА ЖИВОТА И ЧЕДОМОРСТВО: Успомене на чика Столета Адашевића се појављује прво на ИСКРА.

Павел Шелин

Фасцинантан је овај украјинско-западњачки раскол између виртуелног простора и реалности на земљи. 

Негде уочи самита НАТО-а у Анкари почела је смишљена пропаганда: видите шта се ради са дроновима, Украјина побеђује. Зашто?

Пре извесног времена основни западни наратив био је тзв. стратешки ћорскокак, са тенденцијом да Украјина постепено ипак губи територије и да јој је потребна помоћ. Међутим, с таквим песимистичким наративом није баш лако правдати издвајање огромног новца, то јест – веома је отежано прање пара. Зато је потребна прича о томе да Украјина у ствари побеђује. Тада је много лакше давати и прати новац.  Због тога је у последњих пола године постављен крст на реалност: не треба обраћати пажњу на збивања на земљи. Сам Зеленски је рекао: „Не гледајте на линију фронта, то није важно, гледајте ове сличице које вам ми показујемо. Све ће се решити дроновима, у ваздуху.“ 

Зато је са медијске тачке гледишта НАТО самит у Анкари био веома успешан. Паре су подељене, банкет се наставља. Сви задовољни. А ако погледамо на земаљска збивања, на динамику померања фронта, слика је нешто мрачнија. Погледајте на Лиман, погледајте на Константиновку, на фронт у Запорошкој и Сумској области, од Гуљај-поља на запад. Где су све оне легендарне контраофанзиве ВСУ? Нема их. И сви су то некако заборавили. Памћење као код златне рибице.

С друге стране, у војсци Руске федерације због нечега сматрају да тај медијски фактор није важан. Они, рецимо, не желе да троше ракете на ефектне ударе по понтонским мостовима. Они делују и наставиће да делују као ваљак, сагласно плановима свог генералног штаба, стрпљиво испуњавајући циљеве које су поставили пре 3-4 године. Притом, реални проблеми се постепено решавају, у ходу, као и у сваком дугом рату.

Али видећете, за неколико месеци Украјинци ће смислити неко ново чудо-оружје. Били су бајрактари, па хајмарси, па абрамси и леопарди – све је то прошлост. Сад су ту чудесне ракете мидл-страјк, е, то ће сигурно да нам донесе победу. Или роботи…

Особеност украјинске медијске сфере састоји се у томе што је кроз систем тоталне цензуре у друштву могуће ширити и одржавати најразличитије и најапсурдније илузије. Сећате ли се, постојала је та чувена фортеца (тврђава) Покровск. „Не дамо Покровск, одбранићемо Покровск“, итд. Пола године након што је руска војска заузела Покровск – нико више тај неосвојиви Покровск не помиње. Тако ће бити и даље. 

Јер, ко руководи Украјином? Медијски стручњаци. И они добро раде свој посао. Медијски је могуће подићи тврђаву, и медијски је бранити, а онда – просто на њу заборавити. И нико их више неће питати ни за Часов Јар, ни за Константиновку, ни за Красни Лиман. То више не постоји. Али зато постоји мидл-страјк, а стижу и роботи.

(Телеграм канал П. Шелина; превео Ж. Никчевић)

Чланак Павел Шелин: НИЈЕ ВАЖАН ФРОНТ, ГЛЕДАЈТЕ НАШЕ СЛИЧИЦЕ! се појављује прво на ИСКРА.

Фолксваген се суочава са озбиљним глобалним потешкоћама, што га је у четвртак навело на одлуку да своју понуду модела безмало преполови. Ипак, корен већине његових невоља заправо лежи у Кини.

Немачки аутомобилски гигант, други по величини произвођач возила на свету после Тојоте, читаве четири деценије суверено је владао кинеским тржиштем – иначе највећим на свету. Годинама су заједничка улагања и фабрике ове компаније у Кини доносили половину или чак више од укупног профита. То је Фолксвагену омогућавало да својој бројној радној снази у Немачкој исплаћује високе зараде и обезбеђује издашне бенефиције.

Међутим, прошле године је продаја Фолксвагена у Кини пала за трећину у односу на 2019. годину, превасходно зато што компанија заостаје за кинеским ривалима у транзицији ка електричним возилима. Пословни резултати настављају да се погоршавају: продаја у Кини у периоду од априла до јуна опала је за додатну трећину у односу на исти период прошле године. То представља изузетно слаб учинак, чак и за стандарде успорене кинеске економије и тамошњег тржишта аутомобила које се константно смањује.

Осим тога, Фолксваген се сада суочава са оштром конкуренцијом кинеских ривала и ван граница Кине. Кинески аутомобили буквално преплављују тржишта Латинске Америке и Африке, где је немачка компанија традиционално држала водеће позиције. Чак и у Европској унији – која се сматра домаћим тереном Фолксвагена – кинески произвођачи су у мају претекли јапанске супарнике по тржишном уделу. Овако брза експанзија приступачних кинеских модела у Европи врши снажан притисак на Фолксваген и остале европске произвођаче да снизе цене, што директно урушава њихове профитне марже.

Затварање фабрика?

Фолксваген није изнео детаље о томе како планира да рационализује своје пословање у складу са суженом понудом модела. Компанија је саопштила да ће јој нови циљ бити производња девет милиона возила годишње, за разлику од циљаних 12 милиона пре пандемије Корона вируса, односно 10 милиона у скоријем периоду. Према писању немачких медија, Фолксваген се наводно припрема да отпусти чак 100.000 радника до краја ове деценије, као и да затвори четири фабрике у Европи.

Проблеми Фолксвагена на кинеском тржишту делимично су последица одлука које је компанија донела пре много година. Европско руководство компаније било је прилично скептично пре готово две деценије, у време када је кинески државни врх почео да подстиче домаћу ауто-индустрију да пређе на електрична возила.

Попут других мултинационалних корпорација, Фолксваген је оклевао да из темеља започне развој потпуно нове палете електричних аутомобила, чекајући све док кинески купци не покажу јасну наклоност према таквим моделима. Насупрот томе, кинески произвођачи су махом озбиљно схватили намере Пекинга и у складу са њима правили своје пословне планове.

Уз то, државне банке су кинеским аутомобилским компанијама одобравале огромне кредите са ниским каматним стопама, док су им локалне власти пружале финансијску залеђину која им је олакшавала отплату камата и спасавала их у случају финансијских потешкоћа.

Ове године, Фолксваген је представио ID. Unyx 07, први у низу потпуно електричних модела са напредном интернет конекцијом који су развијени у Кини. Према наводима саме компаније, али и тржишних аналитичара, његова свеобухватна електронска архитектура доноси значајне уштеде.

„У протекле три године у потпуности смо обновили наш производни портфолио“, истакао је Ралф Брандштетер, председник и извршни директор Фолксваген групе за Кину, у одговору на питања путем електронске поште. „Ове године покрећемо своју до сада највећу тржишну офанзиву, у оквиру које ће се у продаји наћи 20 паметних и електрификованих модела.“

Међутим, нови Фолксвагенови модели стижу на кинеско тржиште прекасно. Током 2024. и 2025. године, Кина је нудила издашне субвенције домаћинствима како би своја возила на бензински погон заменила електричним алтернативама. Резултат тога је да многа кинеска домаћинства која су желела електрични аутомобил сада већ увелико поседују један.

Да ствар буде још гора, Пекинг је почетком ове године драстично смањио подстицаје за куповину електричних возила, будући да су они постали превелики терет за државни буџет. Продаја потпуно електричних и plug-in хибридних аутомобила на нивоу целе индустрије у Кини опала је за 14 одсто у првој половини ове године у поређењу са истим периодом прошле.

„Страни произвођачи аутомобила у Кини су једноставно пропустили воз када је реч о електричним возилима“, оценио је Стивен Дајер, директор сектора за ауто-индустрију и производњу за регион Азије у глобалној консултантској кући AlixPartners.

Спора трансформација

На самом почетку, Фолксваген је покушао да адаптира неколико својих постојећих модела са бензинским моторима како би од њих направио електричне верзије. Због оваквог приступа, компанија се нашла потпуно неспремном када је Tesla 2020. године нагло повећала производњу и продају у Кини, покренувши тако брз и готово свеобухватан талас масовног прихватања електричних возила широм земље.

Од тада се искристалисао јасан тржишни образац. Поједини произвођачи, попут компанија Tesla и Xiaomi, у својој понуди имају искључиво електричне аутомобиле. BYD, кинеска компанија која се са Теслом бори за лидерску позицију у глобалној продаји електричних возила, поред њих нуди и хибридне аутомобиле са батеријама великог капацитета и малим бензинским моторима.

Неки кинески произвођачи, који су се раније ослањали претежно на моделе са унутрашњим сагоревањем, сада су преусмерили најмање половину укупне продаје на електрична возила. Међу њима се посебно истиче Geely, који сада озбиљно угрожава BYD у трци за тржишну превласт у Кини. Са друге стране, мултинационалне корпорације попут Фолксвагена, Џенерал моторса (General Motors) и Форда (Ford Motor) и даље нуде претежно возила на бензински погон.

Међутим, продаја аутомобила на бензински погон у Кини ове године је доживела стрмоглав пад – готово двоструко бржи од пада испорука потпуно електричних возила и plug-in хибрида.

Иако је Фолксвагенов удео на кинеском тржишту аутомобила са унутрашњим сагоревањем благо порастао, чињеница је да су сада више од три од пет нових продатих аутомобила у Кини потпуно електрична возила или plug-in хибриди. Стога, задржавање јаке позиције у овом сегменту, који се убрзано сужава, није успело да спречи укупан пад Фолксвагенове продаје.

„Тешкоће са којима се Фолксваген суочава у Кини првенствено проистичу из његове сопствене споре трансформације“, каже Ци Донгшу, генерални секретар Кинеског удружења произвођача путничких аутомобила, које окупља представнике ове индустрије.

Крах тржишта некретнина додатно је отежао куповину новог аутомобила за милионе кинеских домаћинстава, што је довело до тога да се вишкови произведени у кинеским фабрикама сада, уместо на домаћем тржишту, преусмеравају на извоз. Поред тога, Кина свесно одржава слаб курс своје валуте, омогућавајући тако домаћим произвођачима да понуде ниже цене и тиме поткопају конкуренцију на иностраним тржиштима.

Кинески извоз аутомобила забележио је вртоглав раст – са свега једног милиона у 2020. години на осам милиона возила прошле године, док је тренутно на добром путу да ове године достигне бројку од 12 милиона. Поређења ради, целокупно тржиште аутомобила у Европској унији прошле године обухватало је око 11 милиона возила.

Осим што стално покушава да ухвати корак са кинеским конкурентима када је реч о развоју погонских система, Фолксваген је знатно спорије овладавао софтвером за возила и другим електронским технологијама. Поштујући европске индустријске стандарде, немачка компанија је много дуже од својих кинеских ривала тестирала системе за аутономну вожњу пре него што би их имплементирала у серијску производњу. И док је Фолксваген спроводио методична и дуготрајна испитивања, кинески произвођачи су већ масовно уводили технологије аутономне вожње, упркос повременим незгодама.

Дигитална решења

Фолксваген такође касни за кинеском конкуренцијом у примени атрактивних дигиталних инструмент табли са великим екранима, који суштински служе као продужетак возачевог паметног телефона. У поређењу са тим, Фолксвагенови аутомобили почели су да делују застарело и неатрактивно.

„У Фолксвагеновим аутомобилима, функције попут екрана осетљивих на додир, интеграције паметних телефона и дигиталног кокпита једноставно нису ни изблиза тако напредне нити интуитивне за кориснике као оне које нуде кинески брендови“, наводи Дејвид Џанг, декан одељења за истраживање аутомобилских технологија на Институту за нове енергетске технологије у Ђангсију.

Кинески извоз аутомобила забележио је вртоглав раст – са свега једног милиона у 2020. години на осам милиона возила прошле године

Кинески произвођачи су остварили значајне уштеде тако што нису улагали огромна средства у скупоцено прецизно управљање и друге врхунске возне карактеристике, на којима традиционално инсистирају инжењери Фолксвагена и осталих немачких марки. То је кинеским компанијама омогућило да понуде богатију електронску опрему по ценама које су знатно ниже од свега што се може наћи у понуди немачких аутомобилских гиганата.

„Изазов више не лежи само у томе да се направи бољи електрични аутомобил“, закључио је Бил Русо, консултант за ауто-индустрију из Шангаја, већ у потреби да се постане „потпуно другачији тип компаније“.

Фолксваген је 2023. године изградио огромну фабрику електричних аутомобила у кинеском граду Хефеју. У непосредној близини подигнут је и развојни центар у коме ради 3.000 инжењера, са циљем да се нови модели што боље прилагоде кинеским купцима, али и да се најновије локалне иновације интегришу у возила намењена за друга светска тржишта.

Фолксваген је већ почео да извози аутомобиле произведене у Кини на тржишта Централне Азије и Блиског истока. Такође, компанија сада разматра начине како да технологије које су развили њени кинески инжењери примени и у Јужној Америци и Африци.

„Фолксваген Кина има потенцијал да постане како извозно чвориште, тако и технолошки добављач за Глобални југ“, оценио је Брандштетер, први човек компаније за кинеско тржиште.

Оно што највише привлачи пажњу – нарочито у светлу забринутости због могућег губитка радних места у Европи – јесте чињеница да је Фолксваген 2024. године почео да испоручује свој кросовер СУВ модел Cupra Tavascan из Кине у Европу. У писаном одговору на питања прошле недеље, из Фолксвагена су ипак саопштили да не планирају да на европско или америчко тржиште извозе друге моделе које производе у Кини.

Дугорочна дилема за Фолксваген и друге немачке произвођаче аутомобила лежи у томе што њихово суверено владање технологијом мотора са унутрашњим сагоревањем више не значи много на глобалном тржишту које незаустављиво хрли ка електрификацији. „Они су заиста ненадмашни у нечему што изузетно брзо излази из моде“, приметио је Мајкл Дан, дугогодишњи консултант за кинеску ауто-индустрију.

Кит Бредшер је дописник „Њујорк тајмса“ из Пекинга. Најчешће покрива теме из аутомобилске индустрије.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: The New York Times

Превод: Михаило Братић/Нови Стандард

Насловна фотографија: Erik Mclean on Unsplash

Чланак Кит Бредшер: Суноврат Фолксвагена као последица кинеске конкуренције се појављује прво на ИСКРА.

Понедељком смо силазили до Колашина. Пијачни дан.
Ваљало је некако бабу одговорити да иде јер ако она пође читав дан прође у обиласку својте по Колашину, а нама је, деци, све било на памети осим тога, но…
Зором је баба већ била у колима.
Чини ми се још пре него сване – ето ње на сувозачком месту и чека.
Чека и богоради што каснимо ко да ће се Колашин затворит док стигнемо, али њена је била прва и последња.
Ко командир тенка- седи и заповеда, и наравно да никад ништа не ваља и да би она то боље…
Згуримо се некако у очеву “бубу” па низ ливаде до главне љесе, мене ко најмлађег некако истовааре да је отворим и затворим кад “буба” прође, па ме опет некако утоваре у наш мали брдски “тенк”.
Седам километара ко да је седамсто и седам- баба навигатор, отац се нервира али ћути, а ми позади…ко претекне- добро је.
Ко коме у крило, ко коме на главу, ко коме на грбину…а “буба” тера. Није било невиђбога где није стизала.
Где су коњи и мазге одустајали- “буба” није! Исто ко баба. Та је стизала на дворења и сахране и у Доњу и у Горњу Морачу док још потоњи покојник није знао да ће мрет.
Шалу на страну, била је строга, отресита, шкрта планина је то грубо тесала, али се њена реч свугде слушала. Мало је таквих горских вучица, ако их још има…
Елем, кад стигнемо У Колашин прво у легендарни “Планинар”. Тад биртија, задимљена и гласна.
Ђедови су палили дуван на дуван. Лозом спирали кафе па кафом лозу и тако док неко не попусти, а ђедови се, вала, нису повлачили.
Ни пред душманима, а камоли пред лозом и кафом!
Нама деци је западао црни или жути сок, шта конобар прво дохвати, а укус им је, вала, био исти, но кад год сам хтео жути ето Милована с црним и обратно.
Ћути и пиј док баба не командује јуриш…
Кад заповеди полазак џаба ти и да си на вц шољи- крећеш па нек гузица гунђа колко јој воља.
Главна улица у Колашину је најдужа на свету! Московски булевари су сокаци за њу!
Нема у њој двеста метара али нигде краја!
А, закорачим, ето ме отац позове и устави пред некога и заповеди чувено: “Питај се с човеком, Михаило!”
Е, то: “Питај се с човеком” је суштина читаве ове приче. Суштина свега.
Ко дете сам гласно у себи богорадио што на свака два корака морам с неким да се “питам”, а данас бих дао све да је остало у нама то да се “питамо”…
Питати се је значило да стане човек пред човека. Да стане, бре! Не у пролазу да добаци не чакејући одговор који га заправо и не занима.
Питаш се с човеком, време не можеш да изгубиш али човека можеш.
Не оног пред собом но оног у себи!
Питаш се с човеком, ма колико журио, јер нећеш стићи нигде ако за човека немаш времена!
За шта га онда имамо и за шта га чувамо, будаласто мислећи да можемо да га сачувамо!
Шта ћеш са собом да се разговориш ако се ниси питао са човеком?
Шта ћеш Богу да исповедиш ако ниси застао пред човека и питао се с њим?
Куда ћеш ако више немаш пред кога да станеш и питаш се?
Куд јурцамо не стижући нигде?!
У пролазу живимо и мремо. Нема се времена за мало времена да се питамо!
Ко да нас гоне, аман, ко да су хајке на нас- ни са собом се више не питамо.
Из колевке у гроб. А, где нам се деде оно између, и како се зваше?
Ћутимо са децом, са браћом, кумовима, ћутимо пред иконом, пред огледалом…свак знанцу незнанац.
Не знам! Стотину питања без одговора, а кога да питам кад сам крај људи протрчао журећи да ме људи не чекају….
И нико ме сачекао није. Нисам их питао. Нисам се питао с њима…
Е, да ми је још тих колашинских понедељака, лако бих и за уторке, среде, четвртке…
Чувамо време а измичу нам људи.
Кад ти измакне човек шта ти је остало?
Нико те не пита, ни са ким се не питаш!
Пусте улице пуне људи.
Пусти људи, чувају време, а човек из њих давно утекао…
Јавиће се у пролазу, нема времена да застане, жури никуда, чекају га неки који одавно нису тамо…
Михаило Меденица

Чланак Михаило Меденица: Питај се с човеком се појављује прво на ИСКРА.

Хајде да попричамо о томе како бисмо могли да решимо насталу сложену ситуацију на европском ратном попришту. Кажем „на европском“, јер агресија против наше земље већ је прешла украјинске границе.

Није тајна да суверенитет Русије у великој мери почива на нашим стратешким и нестратешким нуклеарним снагама. И ако на нивоу стратешког нуклеарног оружја одржавамо паритет са САД, кад је реч о нестратешком – нема нам равних. Тиме компензујемо НАТО-ово превасходство у конвенционалном наоружању. То је наше главно средство регионалног одвраћања.

Према отвореним подацима, Русија располаже са око 2-3 хиљаде тактичких нуклеарних бојевих глава. Као далекосежно тактичко нуклеарно оружје истиче се „Искандер“, чије ракете могу да доставе термонуклеарне бојеве главе променљиве снаге 5 или 50 кт на даљину од 500 км; ваздушно базирани ракетни комплекс „Кинжал“ са истим параметрима снаге бојеве главе, али с дометом до 2000 км; обални ракетни комплекс „Бастион“ са ракетом „Оникс“ или „Оникс-М“ са даљинама лета од 300 км и 800 км респективно и бојевом главом снаге 10 килотона.

Постоји и хиперсоничка ракета „Циркон“ са дометом од 1000-1500 км, како копненог, тако и морског базирања, с тим да је снага њене бојеве главе, чак и приближна, непозната.

Овде спада и „Орешник“ са дометом до 5500 км и борбеним делом од 3-6 бојевих глава са индивидуалним навођењем, снаге по 150 килотона свака. Постоји и крилата ракета „Калибр“ са морским базирањем, са дометом од 1400 до 4500 км у зависности од модификације и нуклеарном бојевом главом снаге, по доступним подацима, од 50 до 200 килотона. На овом списку су и неки други системи. Навео сам само оне који су најпознатији. Треба напоменути да пук „Орешника“ са девет лансирних платформи може да уништи европску земљу средње величине, на пример Пољску.

Убеђен сам да Русија треба да припреми снажан удар нестратешким нуклеарним оружјем против свих мање или више значајних циљева у Европи. Листа укључује командни и контролни систем НАТО-а, америчке базе за складиштење тактичког оружја у Европи, нуклеарне капацитете Британије и Француске, америчке базе противракетне одбране у Пољској и Румунији, поморске базе и главне аеродроме. То такође укључује луке, важне железничке чворове, тунеле и НАТО предње базе у источној Европи. Сличне мете треба изабрати на украјинској територији.

Истовремено са припремом овако масовног удара, потребно је да спроведемо серију тестова нуклеарног оружја: од најмањих (тактичких) бојевих глава до стратешких. У току континуираног процеса, без ометања срцепарајућим вапајима Запада и земаља глобалног југа. Говоримо о опстанку наше земље и ту су сва средства добра.

Ако непријатељ не дође к себи са нашим нуклеарним тестовима, морамо прећи на практичну употребу нуклеарног оружја. Овде не би требало да буде ниукаквих демонстрација. Нуклеарна кампања у Европи како би се спречио нови Велики европски рат. Морамо бити спремни за потпуно уништење непријатеља, тако да он не може устати и наставити рат са нама. У исто време, могуће је изабрати опцију ограниченијег дејства, посебно зато што је лакше припремити га тајно и учинити га изненадним.

Акције Сједињених Држава моћи ћемо да одвратимо повећањем спремности нашег стратешког нуклеарног потенцијала. Они неће размењивати Вашингтон и Њујорк, на пример, за Жешов и Констанцу. И у овом случају, могућност Владимира Путина да позове Трампа важна је у смислу спречавања клизања у размену стратешких нуклеарних удара између Сједињених Држава и Руске Федерације.

А сада хајде да попричамо о илузијама аутора Лондонског ултиматума. Оне су грађене на основу уверења да Русија неће прећи на употребу нуклеарног оружја и да ће им бити могуће да наставе конвенционални рат исцрпљивања, користећи све фронтове у Украјини и ваздушну и потенцијално поморску кампању дуж периметра осталих руских граница.

Дакле: прелазак на нуклеарне тестове, а затим, ако је потребно, на нуклеарне ударе, врло брзо ће разбити те илузије. Све док Русија држи своје нуклеарне капацитете спремне за тренутну употребу, постојаће прилика да преврне шаховску таблу и наметне сопствена правила. Време преласка наше земље на употребу нуклеарног оружја зависи, између осталог, од нашег степена прилагођавања новим претњама и ударима у позадину, као и од уклањања свих наших самоограничења на номенклатуру циљева у Украјини.

(Телеграм канал Ј. Баранчика; превео Ж. Никчевић)

Чланак Јуриј Баранчик: ИЛУЗИЈЕ ЛОНДОНСКОГ УЛТИМАТУМА ЕВРО-ТРОЈКЕ се појављује прво на ИСКРА.

Милан Гајовић (фото: vidovdan.org)

„Ако тврдите да је Сребреница била геноцид…онда ћу ја, као лингвиста, морати да пронађем неки други израз да бих вјеродостојно описао Холокауст и оно што се догодило у Аушвицу.“

(Ноам Чомски (Avram Noam Chomsky), 1928, амерички лингвиста, филозоф и ангажовани јавни интелектуалац)

„Нијесам сигуран да је оно што се десило у Сребреници геноцид.   Колико знам, оно што се тамо десило није опис или дефиниција геноцида. Мислим да је одлука да се то назове геноцидом донијета из политичких разлога.“

 (Ефраим Зуроф (Efraim Zuroff), 1948, израелски историчар и директор центра „Симон Визентал“)

„…Прије суђења у Хагу ни научници ни правници нијесу могли ни замислити да ће појединачни масакри бити дефинисани као геноцид.  Ту идеју је формулисао Махмуд Шериф Басиони, амерички професор права, који је сачинио студију о насиљу у Босни, а која представља основу за рад Трибунала. Басиони је пред америчким Конгресом рекао да, према Конвенцији о геноциду, у Босни није почињен геноцид, али да би се ситуација могла промијенити ако се заузме „прогресиван“ став који дозвољава „локални“ геноцид. Без утицаја САД оваква врста образложења не би се појавила у Хагу…У неким европским земљама је убијено 90 одсто Јевреја, а оно што се догодило у Босни, од 1992. до 1995. године, није ни приближно томе и према томе не представља исти феномен…Сребреница није исто што и Аушвиц.“ 

(Шел Магнусон (Kjell Magnusson), 1945, професор социологије на Универзитету у Упсали, Шведска)

„Војска Републике Српске под командом Младића није починила   геноцид над муслиманским мушкарцима, нити присилно измјестила жене, дјецу и старце.“ 

(Приска  Матимба Нијамбе (Prisca Matimba Nyambe), 1951, замбијска правница, предсједавајућа Жалбеног вијећа Међународног резидуалног механизма за кривичне судове (наследника Хашког „Трибунала“), у издвојеном мишљењу на пресуду генералу Ратку Младићу)

„Сребренички масакр представља највећи тријумф пропаганде у балканским ратовима…То је симбол српског зла и муслиманског статуса жртве као и праведности западног растурања Југославије и интервенције на више нивоа, укључујући бомбардовање и колонијалну окупацију БиХ и Косова.“

 (Едвард Херман (Edward Samuel Herman), 1925-2017, амерички универзитетски професор економије и ангажовани јавни интелектуалац)

„…У једном од највећих злочина на простору Европе након Другог свјетског рата, у Сребреници су убијени људи због другачијег имена, националне и вјерске припадности…Међународни суд правде и Међународни кривични суд за бившу Југославију дали су кривично – правни одговор у односу на геноцид у Сребреници, а свима нама остаје  људска дужност да одлучно осудимо било какве покушаје релативизације…“

(Јаков Милатовић, предсједник Црне Горе; ИН4С портал, 11.јул 2023.године)

Euronatovske NVO у Црној Гори – Akcija za ljudska prava (HRA), Centar za gradjansko obrazovanje (CGO) i Centar za mirovno i žensko obrazovanje (ANIMA) позвале су Владу и Скупштину Црне Горе да хитно утврде 11.јул, као званичан Дан сјећања на жртве у Сребреници и већ ове године организују његово обиљежавање „на достојанствен начин“, у складу са Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација из 2024.године и Резолуцијом Скупштине Црне Горе, из 2021.године.

Дана 9.јула 2026.године, у Скупштини ЦГ, поводом „Међународног дана сјећања на жртве Сребренице“ отворене су изложбе „Приче из Сребренице“ и „Дјетињство у рату: Цртежи из Сребренице“ Изложбу је отворио потпредсједник Скупштине Мирсад Нурковић, а присутнима се обратио, између осталих, и министар правде Бојан Божовић?!

Шта су циљеви западног  мита о сребреничком „геноциду“?

1)Насилно и противдејтонско укидање Републике Српске као „геноцидне творевине“, унитаризација БиХ и њено учлањење  у НАТО пакт.

2) Политички и економски притисци на Србију и уцјењивање власти у Београду  да Србија, уколико не призна „геноцид“ у Сребреници и не ускрати подршку прекодринској српској држави, неће приступити Европској унији, односно да ће и то бити услов за напредовање Србије на (погубном) „европском путу без алтернативе“.

3) Пројектовање сопствене геноцидне кривице на српски народ и демонизација српског народа ради стварања основа за појачавање спољног притиска у циљу одрицања Србије од  Косова и Метохије и даљег  распарчавања   Србије, те за јачање аутошовинизма  у самој Србији. 

4) Под пропагандном паролом „ да се на Косову не понови Сребреница“, извршена је сатанистичка агресија НАТО пакта на СРЈ,1999.године.

5) Истискивање Русије из Републике Српске и Србије, односно са читавог Балканског полуострва. 

Запад, уцјењивањем и  пропагандном  машинеријом, ради остварења наведених циљева, већ скоро три деценије, покушава да хашку „судску истину“ о „општинском геноциду“ у Сребреници прогласи, не само за апсолутну непорециву истину, него и да се негирање „геноцида“ безусловно третира као кривично дјело?! То је негирање зајемченог уставног права на слободно мишљење, које је заштићено и унутрашњим законодавством и међународним општим актима о људским правима. „Судска истина“ није апсолутна, неспорна истина, већ само значи да је res iuidicata (правно пресуђена ствар), која се више не може оспоравати  у судском поступку. 

Нелегални  и нелегитимни NATO хашки, антисрпски, политички квази трибунал (у  даљем тексту: „Трибунал“) донио је осам, чињенично и правно, неутемељених пресуда којима су за „геноцид“ над Бошњацима, на подручју општине Сребреница, у јулу 1995.године,осуђени највиши политички и војни функционери Републике Српске, те  старешине и припадници Војске Републике Српске. Тиме је „Трибунал“ грубо прекршио Конвенцију о спречавању и кажњавању злочина геноцида, из 1948.године (у даљем тексту: Конвенција). 

И Међународни суд правде (у даљем тексту: МСП) је, својим пресудом из 2007.године,  по тужби крње Бих (поднесене без сагласности Републике Српске) против СРJ (Србије и Црне Горе) (1993), потврдио пресуде за геноцид „Трибунала“, преузимајући њихов чињенични опис и правну квалификацију тог кривичног дјела. У пресуди МСП-а је наведено да су „елементи геноцида остварени само на подручју Сребренице“?! 

„Трибунал“ је био нелегалан, јер је образован противно Повељи УН,  Резолуцијом 827 Савјета безбједности, 1993.године.Наиме, Савјет безбједности није надлежан за формирање међународних судова, јер се такви судови установљавају само конвенцијама, односно вишестраним међународним уговорима. “Трибунал“ је био и инквизиторски суд , јер је обједињавао  и „суд“ и „тужилаштво“ и законодавни орган, јер је сам доносио и мијењао  правила  (Статут), по којима суди. Поред тога, “Трибунал“, односно исти „суд“ (са истим судијама)  судио је и у првостепеном и у другостепеном поступку. 

Такође, „Трибунал“ је био нелегитиман, јер су га формирали и  финансирали они који су разбили СФРЈ и починили највеће геноциде у људској историји, са  вишемилионским жртвама и то: Англосаксонци (Енглези и Американци)  над Индијанцима у Сјеверној Америци, Абориџинима у Аустралији, те црнцима у Јужној Африци и другдје по Африци и Азији; Њемци над Јеврејима у Другом свјетском рату; и Ватикан над Србима у тзв. Независној држави Хрватској, те насилним масовним  прозелитизмом, односно покрштавањем домицилног становништва  у  Средњој и Јужној Америци.

Напријед наведено, у потпуности, важи и за тзв. Резидуални механизам, правног наследника „Трибунала“.

У  члану II Конвенције, поред осталог, прописано је да  „Под геноцидом се подразумијева било које од следећих дјела: (а) убиство чланова групе (народа); (б) узроковање тешких тјелесних или менталних повреда члановима  групе (припадницима одређеног народа); …почињених с намјером да се потпуно или дјелимично уништи једна национална, етничка, расна или религијска група“.

По члану III Конвенције, „Следећа дјела су кажњива: (а) геноцид; (б) планирање извршења дјела геноцида; (ц) директно и јавно подстицање на извршење геноцида; (д) покушај геноцида; и (е) саучесништво у геноциду“.

Субјективни елемент бића кривичног дјела геноцида, као „злочина над злочинима“,  јесте  намјера  „да се потпуно или дјелимично уништи једна национална, етничка, расна или религијска група“, односно злочиначка намјера (mens rea) починиоца, као специјални или посебни умишљај  (dolus specialis). To je специфично обиљежје геноцида, без кога нема  тог кривичног дјела.

Да би постојало кривично дјело геноцида, суд је дужан да, ван разумне сумње, утврди злочиначку намјеру починиоца или починилаца да се уништи већи број, или значајан дио групе у односу на укупну популацију (у конкретном случају у односу на укупан број Бошњака у Бих).

„Трибунал“, у својим пресудама за наводни геноцид на подручју Сребренице није ,ни материјалним доказима, нити  вјеродостојним свједочким исказима, утврдио  постојање злочиначког плана за уништење Бошњака, нити постојање  писменог  наређења за стријељања бошњачких ратних заробљеника. 

Такође, у пресудама „Трибунала“  није, по правилима форензике, нити на други неспоран начин утврђен тачан или приближно тачан број жртва „геноцида“, већ број жртaва варира у распону од по неколико хиљада?! А највећи број жртава је страдао приликом пробоја припадника  дјелова 28. дивизије Армије БиХ, под оружјем (из Сребренице –  заштићене зоне под контролом УН!?). Као такви, они су били легитимни војни циљ, по правилима међународног ратног права (ius in bello).Старци, жене и дјеца  и један број бошњачких ратних заробљеника су, уз посредништво припадника мисије УН, безбједно евакуисани из Сребренице. 

Извјесно је да је на подручју  Сребренице, од стране припадника Војске Републике Српске, било стријељања ратних заробљеника, што је ратни злочин, за сваку је осуду и неспорно повлачи кривичну одговорност, али само на основу индивидуализоване кривице.

Дневни лист „Политика“, од 10. фебруара 2010.године, објавио је чланак Александра Павића и Стефана Каргановића, у коме, између осталог, пише:

 „Једини непосредни извршилац злочина у Сребреници, у јулу 1995.године, који је осуђен од стране Хашког трибунала јесте Дражен Ердемовић, Хрват из околине Тузле. Склопио је уговор са тужилаштвом и осуђен је на минималну казну на основу сопственог (контрадикторног и непоузданог) признања, чији је садржај неколико пута мењао. Кључне тачке договора са тужилаштвом биле су да мора сведочити против српских оптуженика…“ 

У тексту се даље каже да је „Ердемовић наводно припадао тзв. Десетом диверзантском одреду Војске Републике Српске, мултинационалној јединици састављеној од Срба, Хрвата, Словенаца и муслимана. Он је именовао још седам наводних саучесника у стрељањима – од којих су се неки борили у Африци као плаћеници западних војски. До дан-данас, ни Хашки трибунал, ни Србија, ни БиХ, ни било која друга држава нису подигли оптужнице против тих људи, иако су им доступни. Шта се жели сакрити?…“ 

Ердемовић има чудну биографију: био је припадник Армије Бих, Хрватског вијећа обране и 10.диверзантског одреда Војске Републике Српске, са којим је, учествовао у стријељању Бошњака?! Хашком „трибуналу“ испоручиле су га тадашње власти Србије. На суђењу (1996) је свједочио о стријељању 1000 до 1200 људи од стране његовог  и, наводно, „братуначког одреда“, те признао кривицу и осуђен је на само пет година затвора (иако је, према сопственом признању, убио је 70 људи)?! 

Нагодио се са хашким тужилаштвом, у складу са праксом и процедуром англосаксонског кривичног права guilty plea (признање кривице). Из разлога познатих само њему и тужилаштву, осумњичени сам напише оптужницу против себе, тј. призна злочин, на основу чега тужилаштво формално састави оптужницу. Скраћени судски поступак не предвиђа извођење доказа, као ни унакрсно испитивање ради преиспитивања поступка признања кривице. Након што му се утврди казна и донесе пресуда у властитој ствари, која постаје res iudicata – неоспорива судска истина, појављује се као свједок оптужбе у другим процесима.  

„Према последњим форензичним анализама“, каже се даље у тексту Павића и Каргановића,  „укупан број тела ископаних из масовних гробница је испод 2000, од којих се за 442 може са сигурношћу тврдити да су жртве стрељања, јер су имали везане руке (и по свједочењу Ердемовића жртвама су прије стријељања везане руке). То је скоро 8.000 мање од броја који се јавно доводи у везу са „геноцидом“ у Сребреници.“

Највиши цивилни представник УН на подручју Сребренице, Американац Филип Корвин (Phillip Corwin) је казао  да је у Сребреници убијено „око 700“ босанских муслимана,  да је „разлика између тог броја и броја од 8.000 који се стално пропагира – политичка…“, те да „Сребреница је очигледно исполитизована да би се српски народ оптужио и трајно завадио са својим сусједима.“

Комисија Владе Републике Српске је утврдила да „на списку жртава има и живих и оних који су касније умрли природном смрћу, док је за неке утврђено да су промијенили идентитет и да живе на другим мјестима, а за друге да су издржали казну за кривична дјела…“ 

Да би Црна Гора приступила НАТО пакту и пречицом (без испуњења стандарда) ушла у Европску унију, Ђукановићева велеиздајничка власт и њени сателити, као први у региону, 2009.године,усвојили  су скупштинску Резолуцију о прихватању Резолуције Европског парламента о Сребреници (којом се потврђује постојање „геноцида“). 

Дана 31.марта 2010.године, усвојена је „Декларација Народне скупштине Србије о осуди злочина у Сребреници“. Идејни покретачи Декларације били су тадашњи предсједник Републике Србије Борис Тадић и његова Демократска странка, а за њу су гласали и посланици Социјалистичке партије Србије – СПС (Ивице Дачића). 

Руководство Републике Српске је, оправдано, изразило неслагање са Декларацијом.  

У њеном тексту се, између осталог, наводи:

„1.Народна скупштина Републике Србије најоштрије осуђује злочин извршен над бошњачким становништвом у Сребреници, јула 1995.године, на начин утврђен пресудом Међународног суда правде…

(Оваквом формулацијом и Народна скупштина Србије је признала да се у Сребреници догодио геноцид, јер је тај Суд, у својој пресуди, од 26. фебруара 2007.године, констатовао да су „елементи геноцида остварени…на подручју Сребренице“)?!

2.Народна  скупштина Републике Србије пружа пуну подршку раду државних органа задужених за процесуирање ратних злочина…чему нарочиту важност има откривање и хапшење Ратка Младића ради суђења пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију…“ 

И српски херој, генерал Ратко Младић је ухапшен (тачније, киднапован), 26.маја 2011.године, у селу Лазарево код Зрењанина, у кући његових рођака, у којој се крио од власти своје отаџбине Србије?! Тадашњи предсједник државе, Борис Тадић, изразио је наду „да ће то допринети помирењу у регији“ и, нечасно, казао:

„Окончали смо тежак период и скинули љагу са Србије и њеног народа.“?!

Дана 17.јуна 2021.године, Скупштина Црне Горе је донијела и „Резолуцију о геноциду у Сребреници“ За резолуцију су, поред монтенегринских политичких скупина, гласали и посланици Демократа (Алексе Бечића). 

Иако је Резолуција правно необавезујући општи акт, у њој је, између осталог, императивно (наредбодавно) формулисано да „Скупштина ЦГ:

1) најоштрије осуђује геноцид у Сребреници; 2) потврђује да се геноцид догодио на тлу Европе након Другог свјетског рата у којем је страдало преко 8.000 цивила бошњачке националности; 3) Забрањује јавно негирање постојања или умањење геноцида у Сребреници; 4) проглашава 11.јул Даном сјећања на жртве Сребренице;…6) позива надлежне институције на спровођење истрага и процесуирања оптужених за геноцид у Сребреници, ратне злочине и злочине против човјечности…“ 

У Резолуцији се имплицитно (заобилазно, посредно, подразумијевајуће) намеће Србима, као етничком колективитету, карактер геноцидности. И то Србима који су као народ, послије јеврејског, били највеће жртве геноцида у 20.вијеку! Наиме, Резолуцијом се „најоштрије осуђује геноцид у Сребреници“, а уопште се не помињу масовни злочини над припадницима српског народа током грађанског рата на простору СФРЈ (прије свега, у Хрватској и БиХ), од 1992.до 1995.године. У тачки 7) Резолуције само се „изражава саосјећање за све жртве у ратовима на простору бивше Југославије…“?! 

Резолуција је неуставна, јер представља мијешање у унутрашње ствари друге државе – БиХ и арбитрирање поводом важног питања које је у тој држави спорно. То је кршење одредби Повеље УН које нормирају развијање  пријатељских односа међу државама чланицама заснованих на поштовању начела равноправности, као и суверену једнакост држава чланица.

Сврставање само уз једну зараћену страну у грађанском рату у БиХ (бошњачку), и жмурење над српским страдањима (само је из Сарајева прогнано око 180.000 Срба) не може довести до „трајног помирења у региону и враћања повјерења међу народима“. 

Резолуција не доприноси помирењу ни у Црној Гори већ, напротив, продубљује подјеле између Срба и Црногораца (који говоре српским језиком), с једне стране, и Бошњака и „стопроцентних“ Црногораца (анти-Срба), с друге стране. То Резолуцији даје и антицрногорски карактер, јер негативно утиче на стабилност државе Црне Горе.

Овако формулисана, Резолуција представља узурпацију (неуставно преузимање) судске надлежности и тужилачких овлашћења. На тај начин је прекршено уставно начело подјеле власти.

Тачкa 3) Резолуције,  oдносно забрана „негирања постојања или умањење геноцида у Сребреници“, није у сагласности са чланом 46 (Слобода мисли, савјести и вјероисповијести) ставом 1 Устава („Свакоме се јемчи право на слободу мисли, савјести и вјероисповијести…“), те са чланом 24 (Ограничење људских права и слобода) ставом 1 Устава („Зајемчена људска права и слободе могу се ограничити само законом…“). Наведено право је, између осталог, зајемчено и прецизним нормама Универзалне декларације о људским правима, Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, те Међународним пактом о грађанским и политичким правима.

Скупштинском резолуцијама се не могу проглашавати дани сјећања, већ само допунама Закона о државним и другим празницима.

Дана 22.јуна 2021.године, Уставном суду Црне Горе поднио сам иницијативу за оцјену уставности „Резолуције о геноциду у Сребреници“. Међутим, тај Суд, до дана данашњег, није донио одлуку по иницијативи. 

У Резолуцији (која, такође, није правно обавезујући акт) Генералне скупштине УН 78/282, од 23.маја 2024.године, наводи се да је „изгубљено најмање 8.372 жртве“ и „осуђује (се) без резерве свако порицање геноцида у Сребреници као историјског догађаја и позивају државе чланице УН да очувају утврђене чињенице, укључујући и кроз своје образовне системе…у циљу спречавања порицања и искривљавања чињеница, те појаве геноцида у будућности…(УН) без резерве осуђује радње које величају…одговорне за геноцид у Сребреници…“, те „Позива све…да обиљежавају Међународни дан…у знак сјећања и почаст жртвама геноцида у Сребреници, као и (на) одговарајућу едукацију и активности подизања свијести јавности.“ Резолуција садржи и одлуку да се 11.јул прогласи Међународним даном сјећања на „геноцид“, који ће се обиљежавати сваке године. 

Доношење резолуције предложиле су Њемачка и Руанда. Спонзорисало ју је 28 земаља, међу којима су државе које су починиле монструозне злочине геноцидног карактера, као колонијалне силе, али и према Србима геноцидном агресијом на СРЈ (САД, Велика Британија, Француска), као и државе (Хрватска, Албанија, Турска, Бугарска) за које су, у дугом историјском трајању, везани масовни злочини према Србима или су такви злочини према Србима вршени на њиховим данашњим територијама. Надаље, спонзори су и „крња“ Бих (без сагласности Републике Српске), као и марионетске државе Сјеверна Македонија и Словенија… Важно је истаћи и да министар спољних послова БиХ није могао бити предлагач Резолуције, без консенсусом договореног изричитог овлашћења Предсједништва БиХ које је уставно надлежно за „вођење спољне политике“. 

Конвенција се заснива на пресудама нелегалног и нелегитимног Хашког „трибунала“ о „општинском геноциду“ у Сребреници, што је груба повреда Конвенције о спречавању и кажњавању  злочина геноцида, из 1948.године.

Значи, основни циљ Резолуције јесте  наметање жига геноцидности читавом српском народу и укидање Републике Српске политичким, економским и војним притисцима Запада, као и коришћењем нелегалних тзв. Бонских овлашћења  Високог представника (УН) за БиХ, кога чак не именује Савјет безбједности у складу са Дејтонским споразумом.

Резолуцију је подржала антисрпска и euronatovska марионетска влада Милојка Спајића. Током парламентарног сата, 9.маја 2024.године, Спајић је рекао да ће црногорска делегација гласати у Генералној скупштини Уједињених нација за резолуцију о Сребреници, јер „смо сто посто усаглашени са спољном политиком Европске уније“. 

Подршка премијера Спајића и његове Владе Резолуцији је још један чин полтронског додворавања западним центрима моћи. Јер, западни владари из сјенке (Велики Брат) креирају и подржавају само ону власт у Црној Гори која ће водити антисрпску, антиправославну и антируску политику и која ће подстицати и помагати дијељење српског етничког и државног простора, међусобно удаљавање Црне Горе и Србије, те Црне Горе и Русије, као и постепено и перфидно утапање Црне Горе у тзв. велику или „природну“ Албанију.

Геноцид је систематски и плански „злочин над злочинима“ широких размјера, па се тако хашким „судским“ пресудама, и цитираним Резолуцијама јасно асоцира на колективну кривицу српскога народа за реално почињене злочине појединих Срба над припадницима бошњачког народа у БиХ. С друге стране, Запад жмури над масовним, планским и систематским злочинима геноцидног карактера над Србима, у Хрватској и БиХ. 

Црногорски „државници“, други црногорски дужносници и државни и партијски ухлебљеници, умјесто безрезервног прихватања мита о сребреничком „геноциду“ и додворавања Западу, ради очувања државних функција, политичких  позиција и функционерског напредовања, намјерно игноришу ужасне злочине над српским цивилима у Сребреници, Братунцу, средњем Подрињу и општинама регије Бирач, од 1992.до 1995.године, за које готово нико није одговарао и у којима је страдало 3267 особа. 

У јулу 1992.године, на примјер, припадница Армије БиХ. је заклала 12-годишњег дјечака Слободана Стојановића, у насељу Каменица код Зворника. У љето 1992.године, у БиХ, на Црном Врху, између Теслића и Тешња, припадници јединице „Ел муџахид“ су одсијецали српске главе. Та јединица је била састављена од око 700 домаћих муслимана – Бошњака и око 300 фанатика –  фундаменталиста из разних исламских земаља…

Због свега наведеног, припадници српског народа и њихови политички представници су дужни да јавно негирају непостојећи, исфабриковани „општински геноцид“ у Сребреници који нема утемељење, нити у чињеницама, нити у међународном кривичном праву.

С вјером у Бога, српско – руске Светитеље и Свету Русију!

Чланак МИЛАН ГАЈОВИЋ: „ГЕНОЦИД“ У СРЕБРЕНИЦИ – СРЕДСТВО ЗАПАДА ЗА ДЕМОНИЗАЦИЈУ ПОЛИТИЧКОГ И ВОЈНОГ РУКОВОДСТВА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И СРПСКОГ НАРОДА У ЦЈЕЛИНИ се појављује прво на ИСКРА.

Марија Захарова

Десило се да сам се нашла на снимању филма „Рат и мир“ на Мосфилму. Било ми је занимљиво да видим како се снимају велике сцене у новим условима. 

Разгледам декорације, проверавам детаље, тражим одговоре на мрежи: Толстој, роман, Отаџбински рат 1812, Французи… Читам, прегледам цитате, фотографије, видео-записе. И одједном искочи фрагмент интервјуа бивше директорке Пушкиновог музеја, Јелизавете Лихачове, о томе да је „половину“ романа „Рат и мир“ Лав Толстој написао… на француском језику!

Не могу да верујем. Сматрајући да је то фејк, и да образовани руски човек не може а да не зна тај роман, налазим изворни интервју. Шокирана сам. Интервјуер покушава да спаси „историчара уметности“ од клизања у провалију незнања, сугеришући: можда трећина, на пример? Али стручњак је утонуо у пакао као рибица: „Не-е-е, половина“. 

Прелиставам назад: а зашто је уопште била потребна статистика приликом оцене великог дела? Можда ће контекст спасити ствар? Али није спасио. Испоставило се да је статистика била потребна како би се доказало да Толстојев роман има… само посредну везу са руском културом!

У паници вртим интервју напред-назад, тражећи тиху луку разума. Даље је још горе: „кокошник у Русији нису носили, то су на својим сликама доцртали уметници модерне“, „ни ракету у нашој земљи такође нису измислили“. Успут нас оптужује за културну експропријацију, мешајући је са апропријацијом, „руски – то је додатак“ – придев западне цивилизације, а код нас нема ништа свог. Ето, Толстој је пола романа „Рат и мир“ написао на француском, што се наводи као доказ. А ко тврди супротно, по мишљењу те аналитичарке, „тај је лош патриота, а она добар“. 

Испада да је лош патриота био и онај Толстој, кога остаци западне цивилизације покушавају да пониште, а Светска већина сматра генијем за векове векова.

Хајде да се вратимо роману и проверимо статистику. 

У првим поглављима употреба француског језика достиже 20%, а потом га скоро и нема. Они који о томе брину израчунали су да у тексту укупно има 478.458 речи, а француских – 15.040. Не могу да гарантујем, али ред бројева мислим да је тачан. Дакле: удео француског језика у роману „Рат и мир“ износи… око 3,31%. Назвати га „не руским“, зато што је „половина“ на страном језику, не иде чак ни са становишта примитивног бројања и аритметике. А сад о суштини.

Кад се Лав Толстој прихватио посла, није ни слутио о чему ће на крају бити то дело. Почео је да пише о декaбристи који се вратио из изгнанства, али је одлучио да прикаже саму драму 1825. године, а за то је морао да прати корене, односно Отаџбински рат 1812. године.  

Дозволите да дамо реч самом Лаву Николајевичу:

„Да бих га (јунака) схватио, морао сам да се преселим у епоху његове младости, а његова младост је пала у славно време за Русију, 1812. годину. Једном сам оставио започето и почео да пишем од времена 1812. године, чији мирис и звук још увек осећамо и који нам је драгоцен, али који је сад већ толико удаљен од нас да о њему можемо размишљати спокојно… Било ме је стид да пишем о нашем тријумфу у борби са бонапартистичком Француском, а да не опишем наше неуспехе и нашу срамоту. <…> Ако разлог нашег тријумфа није био случајан, већ је лежао у суштини карактера руског народа и војске, онда се тај карактер морао још оштрије показати у доба неуспеха и пораза. Тако да, вративши се из 1856. у 1805. годину, од тог времена намеравам да кроз историјске догађаје 1805, 1807, 1812, 1825. и 1856. године проведем не само једног, већ многе моје јунакиње и јунаке.“

Пљусак француског језика у првим поглављима романа требао је да утопи читаоца у атмосферу предратног времена – тоталне франкофоније руске аристократије на штету своје културе, очараности Наполеоном, губитка везе с народом. То је и основни узрок онога што Толстој назива срамом, који историјски осећамо на почетку великих искушења, а који потом превазилазимо великим победама и достигнућима.  

Као да се јунаци романа трезне, одбацујући овај опијум, и буде у себи истинско, исконско, руско.

По мом мишљењу, кулминацију тог великог Толстојевог смисла представља сцена плеса Наташе Ростове, после лова код чике (књига 2, део 4, глава VII):

„Хајде, синовице! – викну чика, махнувши Наташи руком, којом удари акорд.

Наташа збаци са себе мараму којом је била огрнута, истрча пред чику, подбочи се рукама, крену раменима и стаде.

Где је, како и кад та грофица, коју је васпитавала емигранкиња Францускиња, усисала из оног руског ваздуха којим је дисала тај дух, откуд је примила те покрете које су pas de chle одавно морали да истисну? А тај дух и ти покрети беху управо они који се не могу подражавати, не могу изучити, беху руски, које је чика од ње и очекивао. Чим је она стала, осмехнула се свечано, поносито и лукаво-весело, први страх који беше ухватио Николаја и све присутне, страх да она то неће моћи урадити, прође, и они су већ у њој уживали.

Она је урадила управо оно и то тако тачно, тако је потпуно тачно то урадила, да је Аниса Фјодорвна, која јој је одмах дала потребну за њен посао мараму, кроз смех просузила, гледајући ту танану, грациозну, њој тако туђу, у свили и кадифи одгајену грофицу, која је умела да схвати све оно што је било и у Аниси, и у оцу Анисином, и у тетки, и у мајци, и у сваком руском човеку.“  

Е, сад – како је стална посетитељка интернет-салона, конференција и семинара, коју су у интервјуу назвали „чашћу и савешћу“, могла да то не зна и не разуме?

Добро и веома актуелно питање, на које је још у 19. веку, у „Ревизору“ и „Мртвим душама“, одговорио Гогољ, показавши како два преваранта врте око палца благородно друштво, терајући га да поверује у његов нестварни статус. Проблем није само наш, о томе је писао и Андерсон у сатиричној бајци „Краљево ново одело“, у којој су лажни кројачи одевали суверена у чаробну одећу, показујући поданицима његову голотињу и глупост.  

Па и Михаил Афанасјевич Булгаков скоро сто година касније тему је коначно раскрио на примеру Шарикова: – „Како то, молим вас, па он је радио у сектору за чишћење града?“ – „Ја га тамо нисам именовао. Њега је господин Швондер препоручио, ако се не варам.“

Сад о онима који свему томе посвећују пажњу, преносећи глупости масама. О блогерима и новинарима.

Ја сам увек била против „уво-наушника“, којем прибегавају интервјуери за контакт са уредницима, који им сугеришу питања и повремено хватају саговорнике у неусклађености са чињеницама. Али разговор са оваквим „експертима“, наравно, захтева прроверу. Хипноза превише самоувереног менторства мора да се разбија о податке који се одмах могу проверити.

Ко ће заштитити нас, народ, од очигледног незнања, од бесомучне профанације, од бахатог патоса који буквално свуда намећу шарикови и њихови швондер-покровитељи? Само ми сами.  

(Телеграм канал М. Захарове; превео Ж. Никчевић)

Чланак Марија Захарова: ДИРЕКТОРКА МУЗЕЈА И ПЛЕС НАТАШЕ РОСТОВЕ се појављује прво на ИСКРА.

СПЦ

Донедавно, у свести просечног човека данашњице индустријски и технолошки напредак конотирани су искључиво позитивно. Од бајковитих прича о проналаску ватре и точка, преко парне машине, железнице и различитих врста мотора, наизменичне струје, телефона, напослетку интернета, ако се остављао простор за посебне напомене, оне су се евентуално односиле на проблематику усавршавања наоружања као ресурса који експлицитно служи за убијање, правећи успут и велику еколошку штету.

Еколошки аргумент постао је релевантан када су људи у великим градовима престали нормално да дишу. Али, и упркос томе, висок ниво индустријског и уопште технолошког развоја и даље се сматра кључним условом за, можда чак не бољи, али свакако лакши живот. Јер, лакше је дисати смањеним капацитетом плућа него свакодневно водити рачуна о просечном сеоском домаћинству до ког Глово бициклисти не знају пут.

Ни сама нисам сигурна да ли је ова последња реченица саркастична. Одрасла сам на селу и нико не треба да ми објашњава како фотогенични призори са Инстаграма не приказују ни изблиза све реалне изазове живљења без олакшица које смо стекли материјалним прогресом. Но, наша стварност је, у ствари, увек тамни вилајет, и немогуће је имати све.

Човечанство је принело огромне жртве на олтар богова напретка. И чини се да тек сада, док се бојажљиво али знатижељно упознаје са дражима и могућностима вештачке интелигенције, почиње озбиљно да преиспитује сопствено место у свету који човека препознаје само као пасивног конзумента чији интелектуални капацитет атрофира захваљујући брзини и доступности свега.

Не постоји малициозни алат, наравно, то сви знамо. Ако нам зубар уместо поквареног извади здрав зуб, нису крива клешта. То је опште место, и у том смислу, бесмислено је оптуживати сваког скептика да је Ђорђе из џунгле, иако квалификација затуцаности већ неко време више звучи као комплимент. Са друге стране, ако се задржимо у зубарској алегорији, особа која нема никаквих стоматолошких знања највероватније неће моћи успешно да изведе медицински захват. Инструменте, дакле, адекватно користе само они који су за то обучени. Вештачку интелигенцију користи ко год хоће.

Рукотворене иконе

Алгоритми мојих друштвених мрежа одавно препознају моја онлајн интересовања, па углавном на почетним странама гледам колаче, децу, цвеће, породичне фотографије пријатеља, и иконе. Све чешће, уместо пријатног осећања сусрета са познатим ликовима светитеља и Христа, прожме ме блага језа док ми пред очима титрају фантазмагорије псеудоправославног кича које је склепала нека од ВИ апликација.

Према предању Цркве, Сам Христос начинио је свој нерукотворени образ, када се на убрусу којим је обрисао лице уписао Његов лик. Верује се да је прву икону Богородице насликао апостол Лука, један од дванаесторице. Прошло је пет векова откако је Андреј Рубљов иконописао своју Свету Тројицу, док његове боје и ликови нису откривени испод многих слојева заштите и окова, и тек тада су задивили читав православни свет.

Несумњиво, није сваки живописац Андреј Рубљов. Када сам у манастирској радионици посматрала процес, била сам разочарана што монахиње сликају по шеми. Будући дете, замишљала сам уметнички поступак као потпуну слободу, не само од канона него и од било какве шаблонизације. Касније сам разумела колико је љубави, вештине, пажње и молитве потребно да се ишпартана даска преобрази у свети предмет, пред којим ће се људи молити, плакати, кајати.

Чак и када иконописац није најталентованији уметник на свету, иконопис је подједнако узвишено умеће. Комерцијално умножавање икона које су руком сликане није проблематично више него штампање Библије, то су и даље исти ликови које је сликар изобразио, само је материјал другачији. Постоје дакле, рукотворене иконе, осликане људском руком, и нерукотворене, настале Божијим деловањем.

Нејасно је у коју категорију спадају оне које је генерисала вештачка интелигенција. Данас, свако од нас, за пар минута, може да произведе сопствени религиозни садржај. На пример, Богородицу са златним мафорионом, око које светлуцају разнобојни зечеви. Уколико је, на пример, у данима пред Васкрс, поделимо на друштвеним мрежама уз честитку, скупићемо много површних, сујеверних или компулсивних „амина“. Али, то је само врх леденог брега.

АИ разговори

Пријатељ ми је недавно скренуо пажњу на православну апликацију која нам нуди да „откријемо дубину Светог писма на савремен начин.“ У почетку се звала другачије. „Причај са Богом.“ Међутим, уследили су негативни коментари: тај претенциозни назив звучао је корисницима мрежа које је алгоритам препознао као потенцијалне кориснике, секташки узнемирујуће. У ствари, ради се о вештачкој интелигенцији која пружа одговоре на готово све недоумице једног обичног данашњег православца.

Колико су ти одговори канонски, нисам могла да проверим у потпуности, али испитујући је о неколико кључних тема, стекла сам утисак да се у највећој мери држи догматски утемељених перспектива, а на питања из свакодневице углавном даје уопштене одговоре који стално подвлаче потребу да волимо друге.

Помало хипи, али и даље недовољно да је у потпуности одбацимо као малициозну, иако на самом сајту апликације нема никаквих информација о ауторима, епархији или епископу са чијим је благословом осмишљена. Од испитивања компетентности самог робота са којим сам разговарала одустала сам релативно брзо, зато што је престало да ми буде важно да ли је у питању некаква подвала или истински мисионарски напор добрих волонтера.

Већ смо напоменули да алат сам по себи није ни добар ни зао. Сумњам да било коме од нас треба објашњавати очигледности као што су, на пример, чињеница да Црква одавно користи струју, камере, интернет, микрофон, и да то није нужно лоше. Литургије се, о чему такође постоје полемике, већ дуго преносе уживо на телевизији.

Међутим, мера је врлина. Ни храна по себи није лоша, али је преједање лоше. Без секса нема прокреације, али је блуд погрешан. Свака, дакле, употреба, подразумева меру. Када се на сајту манастира Тумане појавио виртуелни монах, било је и претерано негативних реакција, које су претпостављале да ће Туманко, ускоро, почети да крштава вернике онлајн, по пуној тарифи о којој стално причају само они који никада не улазе у цркву.

Наравно, у питању је заправо био покушај да се комуникација са посетиоцима сајта учини интересантнијом, да се прикаже како Црква није остала у седамнаестом веку већ је „модерна“. Ипак, остало је донекле нејасно одакле потиче претпоставка да нам је, уколико имамо више од седам година, уместо обичног формулара за питања, потребан аватар чије име звучи као да је део неке од подругљивих (пословично лоших) шала Зорана Кесића. Ово, дакле, настојање, да се по сваку цену држи корак са технолошким развојем, није једнострано – у њега се упрегла наша Црква, али и ми сами.

Духовни живот

Друштвене мреже преплављене су групама у којима верници свакодневно постављају питања, а администратори, неретко свештеници, покушавају да мисионаре на терену који им је дат. То је поштовања вредан напор, али да ли је то све скупа, у ствари, пут у технологизацију духовности? Не у том смислу да ће нас роботи крштавати. Него, да ћемо ми сами постати отуђени од целине и духа Писма, молитве, иконе, мириса, укуса, додира, сусрета.

Подразумева се да нећемо сваки пут када нам затребају цитат, молитва, кратко тумачење, ударати позно на капији манастира, тражећи да нам отворе ризницу и староставне књиге. Откуцаћемо упит у апликацији или на неком већ дуго постојећем и провереном сајту, и добити одговор за неколико секунди. Међутим, ако је то у ствари манир који се из других сфера нашег интелектуалног и уопште, унутрашњег живота, проширио и на духовност, врло брзо ћемо закржљати баш као на сваком другом пољу, предозирани информацијама али миљама удаљени од разумевања смисла целине.

Настојање, да се по сваку цену држи корак са технолошким развојем није једнострано – у њега се упрегла наша Црква, али и ми сами

Много пута смо чули од других, или и сами тако вербализовали своја осећања, да се у манастирским портама осећа мир. Разуме се, сви који су провели нешто више времена у светињама, знају да и тамо уме да буде веома динамично, понекада и немирно. Ипак, атмосфера богослужења, молитве, труда, недвосмислено преовладава. И моја сећања су таква. Чак и када се читава жичка порта испуни галамом, и настане туристичка гужва и шарениш, са друге стране зида, ледби тишина до које метеж не допире.

Треба ли човеку данашњице, нарочито ако је верник, такво место? Можда чак и више него икада пре, јер живимо у временима до хаоса појачане какофоније туђих гласова, под сталним притиском, у стрепњи и журби.

То место је, у ствари, стање у коме пребива човеков ум. Али, на спољашњем нивоу, мир тражи одређени поредак, доживљај, посебно у фази када га тек задобијамо. Није исто да ли ћете у тишини своје собе која мирише на смирну и восак, прочитати пред спавање једну страницу неког оригиналног богословског текста, уз адекватно тумачење, тако да свако слово и свака реч остану делић велике истине о Богу и свету, или ћете дозволити да вам нека апликација преприча најлепше и највредније философске и религиозне текстове, учење сопствене Цркве, само Свето Писмо, као што су некада бољи ђаци слабијима препричавали Ану Карењину.

Духовни живот, дакле, тражи и наше време, вољу и снагу. У клопци обавеза, потреба, жеља, није увек лако пронаћи простор за понирање у тишину, ћутање, себе. У текст или слику, у целину. Наша знања су данас углавном налик на пачворк састављен од много разнородних комадића интересовања, информација и дезинформација, вести, наслова, извора, идеологија и мишљења.

Али, тако је немогуће живети истински дубоким животом, па следствено, и заиста пронаћи Бога. Некада је ипак потребно прочитати целу књигу. Пронаћи тражени цитат и схватити да је пуни смисао видљив тек у контексту. Созерцавати колико нам је могуће, онда, разуме се, и питати. Али не било кога на интернету. Не само зато што можемо добити погрешан одговор, него и због тога што је боље живети црквено реалним животом у сопственој парохијској заједници која не мора бити савршена да бисмо је прихватили. Савршени нисмо ни ми.

Све ово, међутим, не значи да је Бог скривено научно знање до кога стигну само они који читавог живота листају у полумраку неке мистичне књиге. Понекада је довољан један поглед, један сусрет, за потпуну ренесансу унутрашњег човека. Након ње, нема више питања која бисмо поставили вештачкој интелигенцији, јер отпочињемо комуникацију са Богом, без апликације.

Већ готово два месеца, у Галерији САНУ, отворена је изложба „Свети Сава“. Поред многих вредних артефаката које приказује, налазе се и две велике престоне иконе, Христос Пантократор и Одигитрија, насликане руком човека. Пред њиховом безвременом лепотом читава људска историја и технолошки развој коме се толико дивимо делују као гротескни плес хуманоидних робота.

Тајана Потерјахин, рођена 1987. године у Београду, дипломирала је етнологију и антропологију на Филозофском факултету у Београду. Аутор је романа „Мучитељ” (Нови књижевни круг, 2012), „Варошка легенда: Први снег” (Чигоја штампа, 2017; Дерета, 2021), „Варошка легенда: Ђавољи тефтер” (Дерета, 2021), „Варошка легенда: Неман” (Дерета, 2022), „Вукови и пастири” (Дерета, 2023), „Варошка легенда: Молитва за душу суђену“ ( Дерета, 2024). Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор: Нови Стандард

Насловна фотографија: СПЦ

БОНУС ВИДЕО:

Чланак Тајана Потерјахин: Изазов дигиталне „духовности” се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Michael Siluk/UCG/Universal Images Group

Пре неколико дана САД су прославиле 250 година постојања и ту годишњицу је констатовао цео свет. Прослава је била, али без особитог садржаја који би се могао памтити. Лоше време 4. јула у Вашингтону и Њујорку није довољно оправдање.

Бивши британски премијер и главни распиривач рата у Украјини Борис Џонсон огласио се тог дана дана колумном у „Дејли мејлу„.

Он је покушао да нас убеди да је Британија најзаслужнија за тако дуго постојање, моћ и славу САД, али и за то што Кина неће претећи САД бар још 100 година! По њему, Британија мора да осећа „родитељски понос због самог постојања модерне Америке – вероватно најизузетнијег од свих британских доприноса данашњем свету“. Као кључни аргумент он наводи да су свих 56 потписника Декларације о независности били Британци и оно што су урадили, по њему „није резултат неког аутохтоног америчког политичког револта већ је логична последица британског просветитељства 18. века – од Џона Лока до Едмунда Берка.“

Знамо да је највећи део текста Декларације о независности у ствари дугачки списак непочинстава Џорџа Трећег према својим америчким колонијама, што је главни печат прве глобалне – злочиначке британске империје на целој планети.

Међутим, Томас Џеферсон и Бенџамин Франклин су се ослањали на духовно-моралне принципе и вредности, а не, како Џонсон тврди, на „лојално служење Круни“. Амерички револуционари су после проглашења независности, са Џорџом Трећим водили тешки рат још седам година, пре него што је био принуђен да призна независност САД. Темељни параграф Декларације о независности гласи:

„Ми сматрамо ове истине очигледним: да су сви људи створени једнаки, да су обдарени од свог Творца одређеним неотуђивим правима, међу којима су живот, слобода и тежња за срећом.“

За Џонсона је добро све што доноси богатство и моћ, али очеви-оснивачи су се изнад свега држали принципа.

Погрешна му је дакле, основна премиса, па му је стога погрешан и закључак – неће, захваљујући Британији, Америка још 100 година бити испред Кине. Напротив, она је захваљујући Британији, водеће место већ изгубила.

САД су се у првој половини свог досадашњег живота чврсто држале својих принципа и духовно-моралних вредности, у тешким годинама супротстављања Британији и њеној бескрупулозној олигархији, од рата за независност, рата из 1812, преко грађанског рата, све до краја 19. века, стварајући до тада на свету невиђену привлачну снагу и извор напретка за цео свет. Међутим, пупчана врпца са Британијом никад није до краја прекинута и Америка се у 20. веку претворила у инструмент олигархије за бескрупулозно владање светом – злочиначку Британску империју 2.0.

Америка може поново бити велика само ако буде поново привлачна као у 19. веку, али не ако настоји да поново буде светски хегемон као у 20. веку, односно ако се врати духовно-моралним вредностима.

Да бисмо то боље разумели, загледајмо се у преломни моменат досадашње америчке историје и њен највећи морални пад – рат на Филипинима. Славно сведочанство о томе нам је оставио још славнији Марк Твен, у то време један од потпредседника Антиимперијалистичке лиге. Доносимо у целини кључни одломак, први пут преведен на српски, из опширног Твеновог приказа књиге о филипинском вођи Агиналду, коју је написао амерички историчар Едвин Вајлдман (Aguinaldo, by Edwin Wildman. Boston: The Lothrop Publishing Co., 1901.). Приказ је у целини први пут објављен у часопису The Atlantic Monthly (April 1992, pp. 52-65). Има реч Марк Твен:

 „Тридесет хиљада је убило милион“ од Марка Твена

„У свом 19. поглављу наш историчар сумира трошкове рата. У новцу то нас је коштало ‘неколико стотина милиона долара’. Додајте мртве (курзив је мој): ‘Коштало нас је живота четири хиљаде америчких момака да се успостави амерички суверенитет’ и ‘Немогуће је проценити [филипинске] губитке на бојном пољу, али један официр је проценио да је то једна шестина становништва, што би било преко милион.’

Можемо прихватити бројке наших губитака као тачне, јер је званични попис био доступан. Пошто господин Вајлдман не коментарише процењене филипинске губитке, морамо закључити да има убедљиве разлоге да верује да су поуздани.

Један милион. Имали смо чак 60.000 људи тамо у то време – али не на бојном пољу. Половина је била на бојном пољу, могуће, али не више од тога; од друге половине многи су били у болници, остали су били распоређени свуда на гарнизонским дужностима. Тридесет хиљада је убило милион. Морали су их убити све; становништво од шест милиона ни на који начин не може дати више од милион бораца. Тридесет хиљада је убило милион. За осамнаест месеци. То је 100 процената противничких снага. И сви су погинули на бојном пољу. То је 85 процената изнад било које бројке икада достигнуте у било којој ери, чак и уз поплаве, глад и масакр. Тридесет хиљада је убило милион. Штета је што је историчар дозволио да то изађе у јавност; то је заиста најнепријатнија околност.

Наравно да хоћемо војничку славу, али ово је њено стицање лавином.

Са достигнућем наших 30.000 пред нама, схватамо да та слава никада не може избледети из људске историје све док ратови буду забава и уживање људи. Заузеће своје право место и живеће заувек на оној малецкој листи непролазних ствари – Ствари Које Су Се Догодиле Само Једном.“

 Шта је томе претходило? Деловање Хосе Мартија и кубанских револуционара против сурових шпанских колонизатора инспирисало је многе у Америци на моралну, али и материјалну помоћ. И Марк Твен и други будући чланови Антиимперијалистичке лиге подржали су стога избијање рата између САД и Шпаније.

Шпанско-амерички рат вођен је од 21. априла до 13. августа 1898. Почео је потапањем америчког брода „Мејн“ у луци Хавана на Куби, а резултирао је стицањем суверенитета САД над Порториком, Гуамом и Филипинима, и успостављањем протектората над Кубом, како је одређено Париским мировним споразумом између САД и Краљевине Шпаније, потписаним 10. децембра 1898. Американци су се од савезника Филипинске револуције, док је била окренута против шпанских колонизатора, претворили у извршиоца геноцида над Филипинцима, а од светског извора слободе у нову колонијалну силу.

Водећи амерички слободари – најелитнији представници политике, великог бизниса, књижевности и науке, чим је постало јасно куда води тај рат, одлучили су да пруже организовани отпор.

У Бостону је 15. јуна 1898. основана Америчка Антиимперијалистичка лига. Иако је њен отпор био првих година веома јак (покушали су да утичу и на председничке изборе на прелазу векова, али је „отац америчког империјализма“ Вилијам Мекинли ипак реизабран – био је веома популаран) и Лига се ширила Америком, постепено је губила утицај јер је окончана негативна смена елита у САД и Лига се самораспустила 27. новембра 1920.

Први председник Лиге у периоду1898–1905, био је Џорџ Бутвел (George S. Boutwell), министар и сенатор из Масачусетса, а после њега, до распуштања, на челу лиге је био Мурфилд Стори (Moorfield Storey), познати адвокат и борац за људска права. Лига је, у својству потпредседника, имала преко 50 истакнутих личности, од којих су код нас најпознатији: Ендрју Карнеги, Феликс Адлер, Марк Твен, Хенри Џејмс, Едгар Ли Мастерс, Вилијам Џејмс.

Иако се многима чини да је антиимперијализам комунистичка идеја, настала заједно са Лењиновим делом „Империјализам као највиши стадиј капитализма“, објављеним 1916, међу творцима и носиоцима ове идеје у САД није било комуниста. Било је класичних либерала, пуританаца и других, а свима је била заједничка искрена преданост идејама очева-оснивача. И то нас упућује на закључак да је у многим земљама раширени антикомунизам заправо неутемељена конструкција олигархијске пропаганде. Али о томе неком другом приликом.

Као доказ колико је била крупна историјска вододелница америчке историје на прелазу из ХIХ у ХХ век и колико је то важно за будућност Америке и света, доносимо у целини још једну премијеру на српском језику – кључни документ Антиимперијалистичке лиге (према Интернет збирци историјских изворника Универзитета Фордам):

Платформа Америчке антиимперијалистичке лиге

„Сматрамо да је политика позната као империјализам непријатељска према слободи и тежи милитаризму, злу од кога је наша слава што смо слободни. Жалимо што је постало неопходно у земљи Вашингтона и Линколна да поново потврдимо да сви људи, без обзира на расу или боју коже, имају право на живот, слободу и тежњу ка срећи. Тврдимо да владе црпу своје праведне моћи из сагласности оних којима се влада. Инсистирамо да је потчињавање било ког народа ‘криминална агресија’ и отворена нелојалност према особеним принципима наше владе.

Оштро осуђујемо политику садашње Националне администрације на Филипинима. Она тежи да угаси дух 1776. године на тим острвима. Жалимо жртву наших војника и морнара, чија храброст заслужује дивљење чак и у неправедном рату. Осуђујемо покољ Филипинаца као непотребан ужас. Протестујемо против проширења америчког суверенитета шпанским методама.

Захтевамо моментални прекид рата против слободе, који је започела Шпанија, а ми наставили. Позивамо да се Конгрес одмах сазове како би Филипинима објавио нашу намеру да им признамо независност за коју су се толико дуго борили и која је њихово право.

Сједињене Државе су одувек протестовале против доктрине међународног права која дозвољава потчињавање слабих од стране јаких. Самоуправна држава не може прихватити суверенитет над народом који то не жели. Сједињене Државе не могу деловати на основу древне јереси да моћ чини право.

Империјалисти претпостављају да ће уништењем самоуправе на Филипинима америчким рукама сва опозиција овде нестати. То је тешка грешка. Колико год да се гнушамо рата „криминалне агресије“ на Филипинима, колико год да жалимо што је крв Филипинаца на америчким рукама, још дубље негодујемо због издаје америчких институција код куће. Права линија ватре није у предграђима Маниле. Непријатељ је наше сопствено домаћинство. Покушај из 1861. био је да се земља подели. Покушај из 1899. је да се униште њени основни принципи и најплеменитији идеали.

Да ли ће се немилосрдни покољ Филипинаца завршити следећег месеца или следеће године само је инцидент у такмичењу које мора да се настави док се Декларација о независности и Устав Сједињених Држава не избаве из руку њихових издајника. Они који се расправљају о стандардима вредности док се поткопава темељ Републике биће слушани исто толико мало колико и они који би се препирали око малих економија домаћинства док кућа гори. Образовање великог народа током једног века, тежња за слободом огромне имиграције су силе које ће одбацити оне који у делиријуму освајања желе да униште карактер наших институција.

Поричемо да се обавеза свих грађана да подрже своју владу у временима озбиљне националне опасности односи на садашњу ситуацију. Ако нека администрација може некажњено да игнорише питања на основу којих је изабрана, намерно ствара ратно стање било где на земљиној кугли, разврати државну службу због плена како би промовисала авантуру, организује цензуру која сузбија истину и захтева од свих грађана обуставу пресуде и њихову једногласну подршку док се одлучи да настави борбу, сама представничка влада је угрожена.

Предлажемо да допринесемо поразу било које особе или странке која се залаже за насилно потчињавање било ког народа. Противићемо се поновном избору свих који у Белој кући или Конгресу издају америчку слободу тежећи ка неамеричким циљевима. И даље се надамо да ће обе наше велике политичке странке подржати и бранити Декларацију о независности у завршној кампањи овог века.

Слажемо се са Абрахамом Линколном, да ‘ниједан човек није довољно добар да влада другим човеком без његовог пристанка. Када бели човек влада собом, то је самоуправа, али када влада собом, а истовремено влада и другим човеком, то је више од самоуправе – то је деспотизам.’ ‘Наше поуздање је у љубави према слободи коју је Бог усадио у нас. Наша одбрана је у духу који цени слободу као наслеђе свих људи у свим земљама. Они који другима ускраћују слободу не заслужују је за себе, и под праведним Богом не могу је дуго задржати.’

Срдачно позивамо на сарадњу све људе и жене који остају лојални Декларацији о независности и Уставу Сједињених Држава.“

Живот, слобода и тежња за срећом су за Американце неприкосновене вредности. Оне су дефинисане индивидуално, док се вредности заједнице, од породице до човечанства, сматрају из њих изведеним. Међутим, колонијална политика – и шпанска и још више, британска, које су одређивале ток историје на америчком континенту, неприкосновеност људског живота и слободе не прихватају као темељну вредност, него само као једно од средстава за манипулацију масама.

Све мора бити подређено олигархији, а њој је дозвољено да манипулише људским бићима и да их убија. САД су на Филипинима издале Вашингтона и Линколна, издале своју Револуцију (која је претходила Француској!) и своје идеале и претвориле се у монструма којим управља анационална олигархија.

Данас нам страшни покољ на Филипинима делује као „класични“ колонијални рат. Али гажење принципа Америчке револуције, које је искрено бранила Антиимперијалистичка лига, претворило је ратове, не у битку за колоније и територије, него у бизнис скопчан са убијањем људи. Створене на тлу истребљеном од индијанских староседелаца, САД су се и у првој, славнијој половини своје историје, непрестано бориле са бескрупулозношћу олигархије, која и данас сматра да има две „главне“ домовине – Британију и САД. Пошто су имале ограничено, али по утицају веома битно, учешће у два светска рата, САД су стварањем и употребом нуклеарног оружја прешле још један рубикон бескрупулозности, стварајући, уз безброј војних интервенција и смена режима, и низ ужасних петомилионских ратних кланица: Кореја, Вијетнам и „Рат против терора“, све до Украјине и Ирана. Практично сви ратови 20. века били су усмерени у првом реду против Русије, као главног светског браниоца принципа и духовно-моралних вредности, који самим својим постојањем онемогућава антиљудску власт олигархије.

Америка је пред избором, а и сви ми са њом – или ће се вратити принципима и духовно-моралним вредностима који су је створили и учинили великом или ће и сама изгорети као жртва демонских планова оних који ни од чега не презају.

Чланак Владимир Кршљанин: „Тридесет хиљада убило милион“ или о празнику САД се појављује прво на ИСКРА.

Јени (Фото: Cullen Cedric on Unsplash)

Јапанска валута јен на крају прошлог месеца склизнула је до најнижег нивоа у односу на (уздрмани) амерички долар у последњих 40 година.

Јен је пао на 162,87 за долар, што је најмања вредност од 1986. године. Јапанска валута се, наравно, налази и на најнижим нивоима икада у односу на евро.

То све озбиљно подрива животни стандард становништва, јер Јапан увози више од 95 одсто енергената, попут нафте и гаса, и око две трећине хране која се конзумира у земљи.

(Не)сигурни јен

У прошлости, јен је важио за сигурну валуту, у којој су финансијске организације и инвеститори тражили уточиште када би се десила нека кризна ситуација економског или политичког карактера.

Међутим, сада се он сам, налази у, чини се, дубокој кризи. Наиме, на преласку из априла у мај, јавили су медији у Земљи излазећег сунца, централна банка је интервенисала на монетарном тржишту купивши јене за чак 73,6 милијарди америчких долара у настојању да преокрене пад домаће валуте.

Ипак, ефекат је био изразито краткотрајан – јен се вратио на исти ниски ниво у односу на долар и евро на којем је био пре те интервенције након само пет дана. Економисти сада оцењују да се пред јапанском валутом налази само један пут – онај који води низбрдо.

Та криза, наравно, није од јуче. Непосредни узрок депрецијације јена је велика разлика у референтним каматним стопама између САД и Јапана. Односно, јапанску валуту приковану за дно држи то што централна банка (Банка Јапана или скраћено – БоЈ), која је недавно, након пуно година, по први пут почела да незнатно диже референтну каматну стопу, не може да испрати сличне потезе америчке Савезне резервне банке (ФРБ) и умањи ту разлику.

Наиме, док америчка централна банка настоји да обузда инфлацију у САД подижући референтну каматну стопу и поскупљујући задуживање банака, чиме се умањује количина новца у оптицају, у Јапану, на миг владе, која и даље верује да ради стимулације привреде треба да омогући финансијским институцијама и предузећима лакше задуживање (а не да се озбиљније позабави обуздавањем инфлације), подизање референтне каматне стопе иде споро.

Овде ваља напоменути да је Банка Јапана управо прошлог месеца подигла референтну каматну стопу за четврт процента на (релативно скромних) један посто, што је, међутим, први пут у последњих тридесет година да се та стопа у Земљи излазећег сунца отргла с нултог нивоа.

Узроци пада вредности јена, дакле, могу се тражити у динамичној експанзивној финансијској политици која траје још времена покојног премијера Шинза Абеа, који се на кормилу државе нашао у два наврата, укупно око осам година у периоду до 2020. Он је водио политику убризгавања новца у економију – политику ниских каматних стопа и задуживања кроз продају државних обвезница домаћој централној банци (односно штампања новца).

Економска и фискална ситуација у Јапану погоршали су се током епидемије короне, када је штампање новца ради пружања помоћи уздрманом сектору услуга и финансијски угроженим грађанима проузроковало инфлацију и ударе на домаћу валуту.

Садашња премијерка Санае Такаићи, која је била протеже покојног Шинза Абеа, чини се, без превише удубљивања у економску реалност земље, од самог почетка свог мандата је одлучила да настави лабаву фискалну и монетарну политику коју је он утемељио, а коју су спроводили и премијери који су служили након њега. Она у томе повремено наилази на отпор сопствене министарке финансија, а све је више и критички настројених чланака који упозоравају на опасност која вреба.

У недавном наступу у парламенту, међутим, када је представила нову економску политику владе, Такаићи је најавила огромна улагања у индустрију везану за вештачку интелигенцију, односно, повећану потрошњу.

При том није говорила о јачању финансијске дисциплине или финансијском оздрављењу као циљ, због чега сада у стручној јавности у Јапану провејава мрачно расположење, односно, анксиозност у вези са будућношћу домаће валуте и државних финансија.

***

Збогом богаћењу захваљујући јапанском новцу

Дуг Јапана

Забринутости за судбину јапанске државе нарочито придоноси проблем презадужености. Јапански државни дуг је огроман, и последњих деценија је износио између 230 и 260 одсто бруто друштвеног производа (у 2024, сматра се, био је 237 посто).

Најнижи однос између владиног дуга и БДП-а у Јапану је остварен 1980. године и износио је 50 одсто. Но, у 2020. државни дуг је достигао врхунац од чак 258,4 посто БДП-а.

Заправо, по том показатељу Јапану су супарници за титулу најзадуженије земље света протеклих година били или Зимбабве или Судан – далекоисточна држава је чак повремено успевала да надмаши те афричке такмаце и понесе неславну круну најзадуженије нације света.

Но, њу је у прошлости од банкрота и губитка поверења у јен, те краха те валуте чувала чињеница да је чак око 95 одсто тог дивовског државног дуга у рукама домаће централне банке и домаћих комерцијалних банака и фондова. Односно, штитило ју је блажено уверење да је Јапан финансијски сигуран, јер у њему не може да дође до наглог, масовног повлачења (бекства) страног капитала из државних обвезница и јена.

У прошлости се и веровало да би у случају финансијске кризе јапанске компаније могле да из иностранства повуку свој огромни капитал и тако подупру економију своје земље ако то буде потребно. Тако нешто се и заиста десило 2011. године, када је након великог цунамија и нуклеарне несреће у Фукушими запретила парализа домаће економије.

Управо због тих уверења, јен је у протеклим деценијама често умео да током економских криза послужи као прибежиште у које се преливао капитал из других валута.

Па ипак, иако можда не довољно гласно, трезвенији економисти су последњих десетак и више година константно упозоравали да је необично велика задуженост јапанске државе крупна латентна опасност која би могла да дође до изражаја када наступи неки нови економски или геополитички шок, те да би у тим новонасталим условима схватање да је јен безбедна валута, а јапанска држава поуздан, солвентан дужник могло брзо да се уруши – уз све непријатне последице које би таква промена у размишљању инвеститора донела.

Окидач за кризу

И заиста, последњих месеци услед Трампових царина, политичких трвења са Kином и економских санкција Пекинга у форми забране извоза ретких земних елемената, и нарочито услед економског потреса и неизвесности који је изазвао рат у Персијском заливу, уздрмано је поверење у моћ јапанске државе и економије да, сликовито речено, одрже главу над водом.

То се види у чињеници да је принос на десетогодишње државне обвезнице Јапана порастао на 2,85 посто, што је највиши ниво у последњих тридесет година. (Поређења ради, у 2019. он је чак био негативан).

Такође, принос на тридесетогодишње јапанске обвезнице порастао је на више од четири одсто, мада је до пре неколико година био око пола посто. То дакле, значи, да у последњих неколико година задуживање јапанске државе, која је ионако била светски рекордер по обиму дуга, озбиљно поскупљује.

Посебан фактор нестабилности који је последњих месеци изазивао нервозу међу економистима и берзанским трговцима у Јапану биле су изјаве премијерке Такаићи, која је наставила да се јавно залаже за лабаву монетарну и фискалну политику, што, наравно, погодује инфлацији и даљем обезвређивању националне валуте.

Ту је и њено инсистирање да одржи предизборно обећање о укидању ПДВ-а на храну како би се ублажио бол који од инфлаторног удара осећају грађани. Тај потез, међутим, значио би да ће држава изгубити око 37 милијарди долара пореског прихода годишње и подразумевао би додатно задуживање кроз емисију обвезница, управо у часу када задуживање осетно поскупљује и када би рационалан потез био, управо обрнуто, повећање пореза.

Овде треба напоменути да Јапан, заправо, има врло низак ПДВ, који износи само осам до десет одсто за храну и који је у не тако давној прошлости био само пет одсто.

Ти њени ставови, дакле, додатно су уздрмали поверење инвеститора у способност државе да води здраву фискалну и економску политику и остане солвентна, те продубили забринутост да Јапану предстоји финансијски крах и осетно сиромашење.

Оклевање да се направе озбиљни резови посебно је тешко схватљиво када се има у виду да владајућа Либерално-демократска партија поседује апсолутну већину у парламенту и да су наредни избори годинама далеко – она стога може себи да дозволи да, ако је потребно, донесе тешке, непопуларне одлуке, као што је одустајање од једног предизборног обећања. Јер, улог је јако велик – реч је о финансијском опстанку државе.

Оно што последњих година отежава финансијско стање у држави, поред неспремности режима да одлучно повећа порески приход, су велика потрошња на здравство и пензије због брзог старења становништва, огромни додатни трошкове за увоз енергената настали услед затварања нуклеарних централа због несреће у Фукушими, великодушна издвајања за помоћ страним земљама и нагло дуплирање буџета за армију.

Јапан и САД

У таквим условима, када економисти почињу да страхују да би јен могао да склизне и испод 180 или чак 200 за један долар и принос на државне обвезнице настави да расте стежући дужничку омчу око њеног врата, све више се говори да је једини начин да влада у Токију одлучно подупре јен и предупреди његов колапс да распрода америчке државне обвезнице које поседује.

Јапан је, наиме, убедљиво највећи амерички поверилац – он држи америчке државне обвезнице укупне вредности од чак 1,21 билиона (1.210 милијарди) долара. То је врло значајна сума, чији би и један део, претворен у јапанску валуту, доста допринео њеној стабилизацији и јачању.

Међутим, распродаја америчких обвезница вредних неколико стотина милијарди долара одједном или у кратком року вероватно би изазвала хаос на америчком и светском финансијском тржишту и озбиљно уздрмала долар, сматрају аналитичари.

Такође, многи стручњаци упозоравају да, како принос на јапанске државне обвезнице буде постепено растао, у једном тренутку он може да се изједначи или премаши принос на америчке државне обвезнице, што би онда проузроковало повлачење великих количина јапанског капитала из САД и његову репатријацију у Јапан.

Наиме, по подацима централне банке Јапана, компаније и финансијске институције из те далекоисточне државе у 2024. години су поседовале америчке акције и државне и приватне обвезнице укупне вредности од чак 2,2 билиона (2,200 милијарди) долара, па би њихова распродаја ради куповине сличне имовине у домовини Јапану озбиљно урушила вредност америчких тржишта хартија од вредности и ликвидност тамошњих компанија.

Дакле, било да јапанска држава покрене распродају америчких државних обвезница ради спасавања јена или да јапански инвеститори одлуче да врате свој капитал у земљу јер су им домаће обвезнице и акције примаљивије од америчких, нуспојаве би биле озбиљан, могуће фаталан, ударац по долар и дубока финансијска и економска криза у САД.

Међутим, тешко је поверовати да би влада у Токију могла да наложи масовну продају америчких обвезница која би Вашингтону поскупела задуживање и довела у питање вредност долара, те само функционисање америчке државе.

Јер, САД на територији Јапана држе преко 50.000 војника и цивила на служби у војсци, јер су америчке компаније и војно особље укључени у све од снабдевања јапанске армије информацијама, оружјем, оруђем и муницијом, преко одржавања и обуке, до заједничког командовања, а америчке обавештајне и безбедносне службе дубоко уграђене у војне и политичке структуре Земље излазећег сунца.

То, међутим, онда значи да Јапан практично не може да посегне за јединим ефикасним средством које му је преостало да предупреди даљи пад своје валуте и куповне моћи грађана и предузећа.

Зато, бар у догледно време, сматрају многи економисти, не постоје изгледи да се јен опорави, те постаје све неизвесније да ли Јапан може да избегне дубоку економску кризу и нагло сиромашење.

Чланак Иља Мусулин: Финансијски слом Јапана је смртна опасност за САД се појављује прво на ИСКРА.