Пише: Владимир Варава

Само велики нихилиста и у исто време велики радник и мајстор, творац највећих дела, Лав Николајевич Толстој, могао је рећи такве речи од којих сви „поштени“ и „културни“ људи, „делатници уметности“, остају у шоку:

„Стотине хиљада људи од малих ногу посвећују цео свој живот томе да науче да врло брзо врте ногама (плесачи); други (музичари) томе да науче врло брзо пребирати клавијатуру или жице; трећи (сликари) да умеју да баратају бојама и нацртају све што виде; четврти да умеју да окрену сваку реченицу на разне начине и свакој речи пронађу риму. И такви људи, често врло добри, паметни, способни за сваки користан рад, оглуше се на све озбиљне животне појаве у тим изузетним, опијајућим занимањима и постану тупи на све озбиљне аспекте живота, једнострани и сасвим задовољни собом стручњаци, који умеју само да врте ногама, језиком или прстима.“

Ово је пасус из његовог знаменитог есеја „Шта је уметност?“ (1897). Ови редови, као и многи други, изазивају забуну и негодовање. Аутор је оптуживан за лицемерје, бахатост, позерство, дендизам, ограниченост, мрачњаштво и слично. Како је могуће порицати светињу над светињама – уметност, а заједно с тим и целу културу?!

И све би то било оправдано, да није у питању Толстој, иза кога стоји сто пута више уметности и културе него код свих његових критичара и осудитеља заједно.

Али Лав Николајевич на ове речи није имао право само као велики уметник. У њима постоји и нека крајња еклесијастичка истина о бесмислу и бескорисности тзв. људских културних делатности. И како је Толстој био у праву, осудивши самодовољност свих тих „специјалиста“, „професионалаца“, а данас „експерата“, како он каже – подивљалих и отупелих од тога што виша питања живота и смрти пролазе мимо њих.

Не, ово није нихилизам лудог старца-генија. Ово је метафизичко прозрење – увид у празнину постојања, које вапије, захтева корениту ревизију и промену целог свог живота и деловања. У томе је огромна морална снага руске филозофије, њен изазов празнини и лицемерју људског бића. И данас је ово посебно актуелно.

(Телеграм канал В. Вараве; превео Ж. Никчевић)

Чланак Владимир Варава: КАД СТРУЧЊАЦИ ОТУПЕ… се појављује прво на ИСКРА.

Ново ремек-дело редитеља Лордана Зафрановића, епска продукција Србије „Златни рез ’42 – Дјеца Козаре“, којом је 2.октобра ове године отворен 53. ФЕСТ у Београду приказује трагедију геноцидног злочина почињеног у усташком концентрационом логору Јасеновац 1942-1945. над Србима, Јеврејима и Ромима и представља прворазредну филмску чињеницу на светском филмском обзорју.

Ова четворосатна сага о „Аушвицу Балкана“, како је логор Јасеновац назвао професор Гидеон Грајф, један од највећих светских стручњака за геноцид, појављује се у тренутку поновног рађања нацизма у Европи и носи снажну поруку против повампирења тог зла.

О овоме сведоче многобројни и разноврсни одјеци после београдске премијере као и готово једнодушан утисак јавности у Србији да се ради о изузетном остварењу, које представља синтезу главних стилских особености Зафрановића као редитеља светског формата („Окупација у 26. слика“, „Пад Италије“, „Тестамент“, „Крв и пепео Јасеновца“…).

Слика корена савременог нацизма толико је јака и убедљива да „западна јавност“, за сада, не жели да је прикаже: филм су већ „одбили“ Берлин, Кан, Венеција и Карлови Вари под различитим изговорима иако је на овим фестивалима Зафрановић награђиван највишим признањима и непрекидно присутан од седамдесетих.

Сада се готово цео политички Запад оглушује о дело овог европског редитеља, солидаришући се, на известан начин, са савременом Хрватском, која је Зафрановића прогнала још деведесетих година због његових отворених антиусташких погледа и филмских поступака.

Као Хрват и антифашист, Зафрановић је јавно тражио да неко из данашње Хрватске клекне и замоли опрост за масовни злочин у Јасеновцу, као што је то учинио Вили Брант 7. децембра 1970. у Варшави.

„Над понором немачке историје, под теретом милиона убијених, урадио сам то што људи иначе раде када језик закаже“, написао је касније Брант у својим сећањима. Нико из Хрватске није хтео да понови овај чин. Али Зафрановићу није „заказао језик“: „неко из Хрватске мора да клекне због Јасеновца“! На питање овог критичара да ли филм може да клекне, редитељ је одговорио: „Да, може. Ја овим филмом то и чиним“.

Данашњом Хрватском још тутње бука и бес због ове Лорданове изјаве.

Када се појавио „Златни рез“, и то још овако снажно уметничко дело, Хрватска је буквално изгубила сваку меру. Тражи од Европске уније да некако „казни Србију“ јер „филм може да нанесе штету Хрватској“ (европосланик Бартулица у Европском парламенту, 8. октобра) док се широм Хрватске оре масовни покличи „За дом спремни“, што је 1941-1945 била усташка варијанта „Хајл Хитлер!“ или тадашњег и данашњег бандеровског „Слава Украјини!“.

Ниједан хрватски глумац није смео да се појави на беогрaдској премијери филма, а догађај су „бојкотовали“ и многи српски глумци (!), склони да филм повежу са прозападном политичком кампањом против Вучића и Додика, што је наишло на масовну осуду јавности у Србији. У таквој ситуацији „западни фестивали“ се „праве мртви“ у погледу „Златног реза“, што може да се схвати немо сучествовање са кривцима за масовни геноцид у Јасеновцу као и са оживљавањем нацизма у Хрватској.

При свему томе треба имати на уму речи Никите Михалкова, челника новог Евроазијског филмског фестивала у Москви, које је изговорио поводом промоције фестивала „Дијамантски лептир“ и оснивања Евроазијске филмске академије пре две године. Тада у сличној ситуацији као сада Зафрановић, Михалков је рекао:

„Данас је неперспективан на међународним филмским фестивалима на Западу сваки филм који не денунцира своју државу, свој народ, своју историју. Зато ми формирамо Евроазијску филмску академију која ће додељивати Евроазијску награду са великим новчаним износом. И Иран и Кина су спремни да то подрже, да се придруже. А са њима је то већ безмало половина човечанства. Тек ћемо видети где леже прави Оскари.“

На првом фестивалу „Дијамантски лептир“, у новембру 2025. године у Москви, међу више од сто приказаних филмова српски филм „Баук“ Горана Радовановића о бомбардовању Србије 1999. добио је награду за режију.

Поводом премијере „Златног реза“ у Београду, Михалков је упутио видео-поруку у којој за Зафрановићев филм каже да „има огроман значај у контексту савремене кинематографије“. Према речима руског аутора, „само постојање овог филма представља истински подвиг редитеља Лордана Зафрановића“.

Нагласио је и да се „овакви филмови тешко пробијају на данашњем тржишту и да ће сигурно „изазвати супротстављене реакције оних који су чинили оваква злодела, због чега је још важније да га публика погледа и доживи“. Михалков је закључио да „Златни рез 42“ за „српски народ, али и за читав словенски свет, представља светионик према коме би требало да се управљамо“.

Рок за пријаву на овогодишњи „Дијамантски лептир“ је истекао још у августу 2026, филм још није пуштен у дистрибуцију и мало је вероватно да ће се ове године појавити у Москви, али свакако јесте озбиљан кандидат за филмски фестивал којим руководи Никита Михалков.

„Сматрамо да је Зафрановићев до сада најбољи филм и круна његове каријере прави аргумент у корист „правих Оскара који леже на Истоку“, како каже прослављени руски редитељ, иначе носилац холивудског „Оскара“ 1995. за најбољи страни филм („Варљиво сунце“). Јер Зафрановићево ремек-дело свакако представља значајну противтежу филмовима из Француске и Италије „који манифестују њихове слабости и кукавичлук, одгајени под америчким нуклеарним кишобраном“, како сматра Михалков.

„Угојили су се, престали да разговарају о озбиљним проблемима који су покретани у француским и италијанским филмовима у периоду ‘новог таласа’ и неореализма. Тај свет умире. Својим мислима о толеранцији и мултикултуралности довео је себе до смрти. Иза тога се крију и немоћ да бране своју културу, језик и своје земље“.

Све супротно томе видимо у филму Лордана Зафрановића и тим боље схватамо етичку и уметничку поенту Михалкова о „светионику“ за сав уметнички филм данашњице.

Чланак Божидар Зечевић: Зашто се Запад оглушује о ремек-дело Лордана Зафрановића се појављује прво на ИСКРА.

Пише: Дмитриј Филипов

Све ређе пишем песме о овом рату. И нисам једини. И за то постоји објашњење.

Сећамо се како су нам две талентоване Ање, Ревјакина и Долгарјова, даривале ремек-дела лирике 23. године. Сећамо се бесмртног „Мариупоља“ Дмитрија Мељникова. Сећамо се тог уздизања.

А онда се рат променио. Онда смо схватили да ми мало не побеђујемо. И ако побеђујемо, онда великом крвљу. А још понекад губимо. И ако о томе пишеш искрено, песника могу оптужити за дефетизам, или чак за дискредитацију. И песници су престали о томе да пишу. Престали су да пишу како је тешко доћи до положаја. Како идеш кроз шумски појас, а према теби пузи борац са сломљеним ногама. И пролазиш поред њега, јер имаш друге задатке. А он мора да пропузи 20 км. И он ће пузати неколико дана.

И ратни репортери су о томе престали да пишу, јер их не пуштају на такозвану прву линију. Рат траје, а нико о њему не пише. Код нас је немогуће да војник пузи, а да га нико не евакуише. Кад ће о томе неко писати? А ако напише, ко ће то објавити? Зато Мељников и не пише о рату 26. године, јер му је слава небеског „Мариупоља“ довољна. А даље да копа – страшно је. Не пред властима – пред самим собом је страшно. Али многи пишу уместо њега. И ето тих бескрајних херојских песама, о томе како наши дечаци одлазе у ноћ и изводе чуда херојства…

Ви то озбиљно? Дођавола! Дечаци чине чуда херојства, јер нема снабдевања, нема сателитске везе, нема довоза и ротације. И зато дечаци од 40-50-60 година чине чуда херојства. А потоци графоманије о овој теми сливају се са свих страна. А прави песници ћуте. Јер не знају шта да кажу. Јер не знају како да пишу искрено, и да не лажу пред историјом, пред тим истим дечацима. Ето, до тога смо дошли.

P.S.

На овај мој пост реаговали су многи канали. Зато је потребно да појасним.

Ја видим нашу војску изнутра, са свим плусевима и минусима. Видим сву тежину рата који се води. Налазим се унутар ове огромне приче. На неки чудан начин још сам жив, и то је посебно питање за Господа. Али ја, као активни војник, никада нећу сипати воду у непријатељски млин.

Мој пост је био о књижевности. И о искрености у уметничком описивању овог рата. И чини ми се да нам требају нова имена. Они талентовани аутори који су писали од 22. године, а неки чак од 14. године, овим ратом су дубоко трауматизовани. Укључујући и мене. Видели смо толико прљавштине и крви да не можемо створити нови мит. А држави је, пре свега, о овом рату потребан мит. Мит о херојству, које свакако постоји. И оно постоји сваки дан. А ми: туц-муц, мостови, губици, дечаци, заставе на гробљима… Потребни су нови аутори.

Што се тиче мене, чини ми се да сам у стиховима о овом рату већ све рекао. И за сада немам шта да додам. Остало ћу писати у прози.

(Телеграм канал Д. Филипова; превео Ж. Никчевић)

Чланак Дмитриј Филипов: УМОРНИ ДЕЧАЦИ се појављује прво на ИСКРА.

Бивши амерички амбасадор у Босни Херцеговини Мајкл Марфи, морао је невољно да призна да је највећи победник тек завршених општих избора у овој земљи, ни мање ни више, него његов највећи политички непријатељ Милорад Додик, у чије је рушење уложио с
ве своје капацитет, а заложио и амбасадорску функцију. Американац је једноставно морао да призна ноторне чињенице, јер би у супротном не само испао глуп, него би такво заваравање било далекосежно штетно за будућу реализацију планова политичке опције у чијем име је до јуче у Сарајеву деловао.

ПОБЕДА НЕ САМО НА СИМБОЛИЧКОМ ПЛАНУ

Притом је Додик победник најпре на симболичком плану, будући да је из позиције политичара коме су санкције и монтирани процеси намениле трајни прогон из политичког живота Републике Српске и БиХ, успео да се са СНСД-ом и са својим именом у наслову изборних листа домогне победе на свим нивоима власти у БиХ. Међутим, та изборна победа није остварена само на симболичкој равни, пошто је садашња победа СНСД и по бројкама убедљивија него победа на претходним општим изборима 2022. године.

Тако је СНСД на изборима за Народну скупштину Републике Српске 2022. године освојио 34,64 одсто гласова, а на тек завршеним изборима 39,14 одсто. Када су у питању избори за председника Републике Српске, кандидат СНСД је на изборима 2022. године освојио 47,06 одсто гласова изашлих бирача, док је на изборима 2026. године освојио 52,34 одсто гласова. Када се упореде резултати гласања за председника Републике Српске по јединицама локлане самоуправе, види се да је СНСД овог пута остварио победу и у већини оних општина и градова у којима је на изборима 2022. године победио кандидат опозиције. Док је 2025. године у двадесет једној општини и граду у Републици Српској победио опозициони кандидат за председника Републике Српске, дотле се на тек завршеним изборима то десило свега у осам општина и градова. Ово може за СНСД бити добра основа за деловање у сусрет локалним изборима 2028. године.

ТЕЖАК ПОРАЗ ОПОЗИЦИОНИХ СТРАНАКА

Када је у питању ниво власти БиХ, на изборима за члана Председништва БиХ из Републике Српске кандидат СНСД-а 2022. године освојио је 51,65 одсто гласова изашлих бирача, а не тек завршеним изборима 55,58 одсто. На изборима за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, Додиков СНСД је мање-више поновио резултат са претходних општих избора, јер је 2022. године СНСД освојио 41,15 одсто гласова, а сада 41,21 одсто.

Имајући све то у виду, а нарочито врло оптимистична предизборна очекивања опозиционих партија из Републике Српске да ће овог пута лакше него икада напокон послати у опозицију споља годинама сузбијану и кажњавану партију Орбановог савезника, изборни пораз опозиционих странака је овог пута знатно тежи него што се то може закључити само на основу увида у бројеве.

Бирачко тело у Републици Српској је овог пута послало јасну поруку да спољне претње Брисела не могу бити било какав адут у домаћем изборном надметању, што је један од важних политичких добити ових избора. Додуше, маргинализације Европске уније, као фактора утицаја на изборе у Српској, не би било да се, с једне стране, свет није очигледно променио, а да, с друге стране, Додик и његов тим нису успели да успоставе добру и корисну комуникацију са Трамповом председничком администрацијом и да унапреде и учврсте већ добре односе са Израелом и Русијом.

ПАД ЛИБЕРАЛНЕ КРИТИКЕ ВЛАСТИ

Уз то, изборни неуспех опозиционих странака из Српске, а нарочито живописног, а изузетно амбициозног лидера странке „За правду и ред“ Небојше Вукановића, показао је, како с правом примећује Михаило Братић, „да читав дијапазон либералне критике власти (од корупције, до слободе медија и владавине права) у Републици Српској губи у судару са комбинацијом три фактора: бољим животним стандардом у односу на протекле три деценије (обиљежене ратом и приватизацијама); добрим спољнополитичким маневрисањем, односно претрајавањем у изузетно тешким околностима; и национално оријентисаном политиком“.

У наставку Братић закључује: „Тај идејни изазов опозицији је врло озбиљан, и као што је власт основе свога новог легитимитета нашла у клинчу са санкцијама и охаеризмом, тако и опозиција своје утемељење у будућности не може заснивати на рецептима с краја 90-их и почетка 2000-их. Већина њих је и тада било лоше за државу, а сад нису добре ни за своје промотере. Што не значи да треба затварати очи на друштвене проблеме о којима опозиција данас говори, али њихово претумачење у оквиру конзервативног, државотворног и суверенистичког импулса, импулса стабилности, али и претумачење са позиције земље под сталним и неуобичајено јаким спољним притиском, је једини начин да они трасирају своју позицију у будућности. У супротном их очекује таворење у мртвим фразеолошким формама које су чедо доминације либерално-глобалистичке клике и које све више губе позиције и у земљама гдје су настајале, а у Републици Српској никад и нису имале значајнију друштвену основу“.

Неуспех српских опозиционих странака да сруше са власти СНСД критиком која се искључиво креће у оквиру либералног политичког дискурса, важан је прилог поразу идеји грађанске Босне и Херцеговине.

РОКАДА УНУТАР ОПОЗИЦИЈЕ

Посматрано из угла цифара, тек завршени општи избори показују да је унутар опозиције у Републици Српској дошло до рокаде, тако што је СДС (12,11 одсто) ранију лидерску позицију уступио Станивуковићевом Покрету Сигурна Српска (14,10 одсто).

То само по себи не гарантује сигурну политичку будућност политичком покрету младог градоначелника Бања Луке, јер ће некадашња „нова звезда“ на политичком небу Српске у наредном периоду морати много тога да уради по питању изградње организационе инфраструктуре и много јаснијег идеолошко-политичког профилисања свог покрета. Следствено томе, и поред изборног неуспеха политичка будућност СДС делује извесније него Станивуковићеве организације. Прецизније, Станивуковић нема оно што и после свега има или може да обнови СДС, организациону инфраструктуру и политичку посебност, док СДС нема Станивуковићеву виталност. Следствено томе, евентуална фузија ових организација могла би, након Станивуковићевог отклона од негативно оптерећујућег наслеђа ПДП, позитивно утицати на политички живот Српске.

СКУПШТИНСКИ МАНДАТИ-СУВЕРЕНА ВОЉА БИРАЧА

Када се томе дода нова ојачана позицији СНСД, који ће у новом сазиву Народне скупштине Републике Српске имати тридесет четири уместо досадашњих двадесет девет посланичких мандата (од укупно осамдест три), те знатно бољу позицију унутар владајуће коалиције од досадашње, онда се може са опрезом закључити да су резултати ових избора показали позитивну тенденцију дискретног кретања политичког система у Републици Српској ка укрупњавању политичких странака. Таква тендеција, а нарочито кретање као тропартијском или чак двопартијском систему, благотворно би утицала на стабилизацију унутрашњих прилика у Српској, те на њену ресувренизацију, јер се негативни спољни утицај на званичну Бања Луку, у служби ограничења слободе политичког деловања, пре свега реализује преко малих странака великих политичких апетита.

С тим у вези, политички аналитичар из Бања Луке Александар Стојановић указује, да овог пута скупштински мандати СНСД „више нису резултат постизборних трговина и компромиса, већ директна и суверена воља бирача“, због чега је „уцјењивачки капацитет свих осталих актера – и коалиционих партнера и опозиције – сведен на минимум“.

СЛАБЉЕЊА ПОЛИТИЧКОГ УТИЦАЈА САРАЈЕВСКИХ БОШЊАЧКИХ СТРАНАКА

Тек завршени избори уклонили су још једну важну препреку у процесу ресуверенизације Српске и њеног постепеног враћања у дејтонске уставноправне оквире. Наиме, сарајевске бошњачке странке ће, по свему судећи, у новом сазиву Народне скупштине Републике Српске имати четири уместо досадашњих пет народних посланика.

Последица губитка једног посланичког мандата одразиће се на састав Вијећа народа Републике Српске, јер ће у Кулбу Бошњака сарајевске странке од укупно осам чланова моћи да делегирају четири, док ће остале Бошњаке делегирати СНСД. Тиме сарајевске бошњачке странке први пут остају без апсолутне већине у Клубу Бошњака, која им је неопходна да би блокирали евентуалну промену Устава Републике Српске, али и да би позивањем на заштиту виталног националног интереса блокирали доношење неког закона у Народној скупштини Републике Српске. Истовремено, други пут у историји дејтонске БиХ међу посланицима из Републике Српске у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ неће бити ниједног представника сарајевских бошњачких странака.

Имајући у виду да су сарајевске тзв. пробосанске, а заправо бошњачке странке (СДА и СДП) на изборима за Народну скупштину Републике Српске 1998. године освојиле чак седамнаест манадата, онда је јасно да је резултат тек завршених општих избора део тенденције слабљења политичког утицаја сарајевских бошњачких странака унутар Републике Српске. С тим у вези, кандидат СДА за председника Републике Српске Рамиз Салкић упозорава да „без Бошњака у ентитету РС Босна и Херцеговине би била бесмислена“.

Наводни грађанско-босански, а заправо промуслимански концепт, као идејно-политичка основа унитарне БиХ, много озбиљнији и далекосежнији удар од оног у Народној скупштини Републике Српске претрпео је после ових избора на нивоу Председништва БиХ.

Наиме, Хрвати у БиХ су овог пута успели да обезбеде да у Председништву БиХ имају свог легитимног представник – Даријану Филиповић из ХДЗ БиХ, чијом убедљивом изборном победом је спречен покушај сарајевских унитариста да поново у Председништву БиХ имају свог Хрвата из Комшићеве Демократске фронте. Тако ће после дужег времена Председништво БиХ поново функционисати као колективни орган састављен од аутентичних представника три конститутивна народа у БиХ. Претварањем Човићеве ХДЗ БиХ у јединог заступника аутентичних интереса Хрвата у Федерацији БиХ, тзв. пробосанска сарајевска политика остаје без хрватске компоненте, а без ње ће тешко моћи да „прода“ причу о грађанској БиХ.

ЗАВРШНИ УДАРАЦ УНИТАРИСТИЧКОЈ КОНЦЕПЦИЈИ ГРАЂАНСКЕ БИХ

И најзад, завршни ударац криптомуслиманској унитаристичкој концепцији грађанске БиХ задала је овог пута изборна победа СДА, који је на нивоу Федерације БиХ потукао СДП, као главног сарајевског промотера грађанско-унитаристичког концепта БиХ.

Пораз лажне пробосанске грађанско-унитаристичке сарајевске политике, те последична мобилизација бирача по националном критеријуму око СНСД, СДА и ХДЗ БиХ, јесте чини се најкрупнија последица тек завршених општих избора у БиХ.

Такав исход би могао да обезбеди знатно мирнију и просперитетнију будућност БиХ, оба ентитета и сва три народа, те њено постепено враћање у једино одржив уставноправни оквир – изворни дејтонски Устав. Међутим, статус протектората не гарантује такав исход, јер су у таквом статусу БиХ и даље могуће насилне интервенције странаца с циљем прекрајања изборне воље народа. А док буде страног протектората неће јењавати ни мегаломанија хегемонистичке муслиманске политике, која је на простору БиХ, од 1991. године до данас, главни извор нестабилности и претња миру.

Чланак Зоран Чворовић: Најважније политичке последице избора у Босни и Херцеговини се појављује прво на ИСКРА.

ИЗГЛЕДА да је Русија, након више од четири године сукоба, изгубила део стрпљења – што значи да више не верује у дипломатију.

Мислим да су Руси дошли до закључка да не могу победити ако не уклоне режим у Кијеву.

А да би се сматрала победником и загарантовала себи дугорочни мир, Русија ће морати да контролише Одесу, односно цео југ Украјине, све до границе са Румунијом и Молдавијом.

Где ће та линија проћи северно од Одесе, не знам, али ће Руси морати да контролишу јужни део Украјине. А то значи да ће Украјина бити враћена на оно што је историјски увек била – територија без излаза на море.

Како ће изгледати оно што од Украјине преостане – то такође не знам.

Шта успорава напредовање Русије?

Увек сам Путина сматрао можда првим лидером у руској националној историји који примарно брине о животима својих војника. Мислим да је то добра ствар. Поготово што Руси морају да се носе са великим бројем FPV дронова који лете свуда и веома је тешко одбранити се од њих.

Руси су постали прилично вешти у томе, што је најважније – постали су веома вешти и у проналажењу командних места са којих украјинске оружане снаге контролишу своје дронове.

Украјини није тешко да производи све више дронова, јер компоненте за њих из Велике Британије, Пољске и Немачке. Неке компоненте јој могу стизати и из Чешке. А шта Русија да са тим уради?

Да удари по циљевима у земљама НАТО-а? Могла би, али Москва не жели да се сукоб прошири на целу Европу.

Британија, Немачка и Пољска настављају да провоцирају Русију на сваки могући начин, а затим све што се дешава у њиховим земљама тумаче као да Руси стоје иза тога. А истина је, ако погледате доказе, „руски траг“ не издржава никакву проверу.

Имам пријатеља у Пољској, а он и његови пријатељи путују около и прегледају све оборене дронове које тамо пронађу. И, он каже да све компоненте у њима нису руске већ западне. Пољске или украјинске, али не руске.

Посаветовао бих Путину, колико год чудно звучало, да мало сачека док се ситуација у Западној Европи не почне даље погоршавати.

То већ видимо у Француској. То се дешава и у Великој Британији. А мислим да ће стићи до Немачке.

Можда ће нове владе у европским земљама дозволити Кијеву да пође на неку врсту споразума сличног оном у Цариграду.

Прошле недеље сам био у Москви на заседању дискусионог клуба Валдај. Тамо су Путина питали о Европској унији. Да ли Русија треба да покуша да је разбије? А он је рекао: „У чему је поента? Довољно је што они сами себе уништавају својом политиком.“

Мислим да је то значајно. Али, сада су Руси изгубили стрпљење са Украјином и озбиљно ескалирају своје акције.

Можда због тога све чешће чујемо име генерала Суровикина у вестима, познатог и као „Генерал Армагедон“.

Он је за много строжији приступ. Дакле, вратио се у игру. Колико знам, наређено му је да онеспособи све мостове преко Дњепра. Узгред, Руси су то већ почели да раде.

Две ствари треба у виду. Разговарајте са руским официрима и војницима и у суштини ћете чути исту ствар: „Ово се превише отегло. Морамо деловати одлучно и извести ово до краја, чак и по цену губитака.“

Путин је пред пуном салом у Кремљу рекао: „Мислим да је време да делујемо смелије. Морамо бити смелији.“ И, добио је овације.

Упркос дроновима, Руси су веома ефикасни, напредују постепено, споро, методично, али зато имају минималне губитке, а у већини случајева – готово никакве. Затим вешто граде противваздушну и ракетну одбрану. И на крају, опкољавају непријатеља, даве га, а затим уништавају.

Сви желе да то иде брже. Али, ако покушате да убрзате ствари, губици ће бити већи, јер ће бити све више и више дронова у ваздуху.

Зима се ближи, што се обично сматра добрим временом за офанзиву јер се земља смрзне. И сви говоре: „Ох, то је одлично за тенкове и механизоване снаге.“

Не, то није тако добро – зими ће вас лакше открити и циљати. Не знам шта ће Руси учинити поводом тога.

Ствари су сада проблематичније него што су биле пре 2-3 године, али Суровикин је прави човек за тај посао. И мислим да сада постоји чврста одлучност да се узврати ударац и да се ово што пре оконча. Међутим, не мислим да ће се то десити наредне зиме. Мислим да ће се то вероватно десити на пролеће.

А онда ћемо видети у каквој се ситуацији наћи Западна Европа. Тренутно се не може постићи никакав договор, а статус кво би оставио садашњу токсичну владу у Кијеву. То се не сме дозволити. Зато Руси морају да делују.

Ако онеспособе ове мостове и униште железничку мрежу, Украјинцима ће бити веома тешко да преживе. Биће изоловани.

Украјинске оружане снаге ће остати без муниције, хране, воде и свега осталог.

Што се тиче уништених мостова, ако постоји једна ствар у којој су Руси заиста добри, то је форсирање река. Имају неисцрпне залихе понтонских мостова. Врло брзо могу да изграде мост преко реке, замењујући оне које тренутно уништавају,

Тако ће и чинити ако одлуче да се крећу на запад.

По мом мишљењу, ако крену на запад, то ће бити првенствено да би потпуно учврстили свој положај у Одеси, на југу, а затим ка Молдавији и румунској граници.

Неизбежно ће, пре или касније, ући и у Кијев.

Неће имати избора, јер је то једини начин да се реше садашњег украјинског режима.

Аутор:Даглас МЕКГРЕГОР, бивши саветник шефа Пентагона

Чланак Мекгрегор: Руси ће узети и Одесу, а пре или касније ће ући и у Кијев – то је неизбежно се појављује прво на ИСКРА.

Свеопшта живост након вести о споразуму између Трампа и Путина изазвала је талас спекулација: да ли ће Глобални Лондон – користећи Зеленског као свој инструмент – саботирати Трампов предизборни ПР удар, или ће он успети да на тржиште уведе одређене руске бродове упркос текућим нападима на руске луке и рафинерије нафте?

Највећи парадокс је то што све нападе на Русију координирају Сједињене Државе. Чак и ако би Немачка, Велика Британија или Француска самостално усмериле нападе, операције неизбежно укључују НАТО и његову Европску команду. А врховни командант савезничких снага НАТО-а у Европи је амерички генерал Алекс Гринкевич. Ниједна мува – а камоли дрон или ракета – не може да му промакне у Европи. Стога Сједињене Државе учествују у сваком европском удару на Русију, и то учешће је кључно; без њега би такви удари били немогући.

Трамп се тренутно налази у ситуацији званој цугцванг (Zugzwang) – ситуацији у којој је предузимање неког потеза неизбежно, а сваки могући потез води ка погоршању положаја. Ево опција које стоје на располагању Белој кући:

1. „Пусти да се све само стиша.” Трамп не реагује на кризу са ценама горива у САД, док наставља да маневрише на унутрашњем плану између глобалиста и своје „MAGA” базе, а на међународном између Европе и Русије. Он одуговлачи са кризама везаним за Иран и Украјину, да би на крају постао жртва збирних последица тих ситуација. Изостанак реакције доводи до погоршања Трамповог положаја.
2. „Остани овде – иди тамо.” Трамп заузима шизофрену позицију: затвара очи пред украјинским нападима на руске рафинерије нафте – изведеним уз помоћ Пентагона (системи „Старлинк” и „Палантир”) – док истовремено очајнички зависи од производње управо тих рафинерија, не само да би победио на изборима, већ и да би спасао сопствени живот. Током кампање је пуцано на Трампа; у случају опозива, могао би бити потпуно отписан. Глобалисти ће га или убити или, ако то не учине, оставити да до краја живота стрепи од сваког шушња. У овом сценарију, Трамп губи све. То што Зеленски ужива потпуну некажњивост показује целом свету да је амерички председник нико и ништа, те да се прави владар налази у Лондону. Даља подршка Украјини слаби Трампову позицију.
3. „Туђ међу својима“ или „превртање стола“. Трамп свргава Зеленског и обуставља подршку Украјини – има много начина да то уради. Његов циљ је да докаже да остаје доминантни алфа. После тога бива оптужен за издају и трпи исту судбину као у сценарију један: ослабљена позиција.

Трампово обраћање Путину за помоћ је класичан знак цугцванга. Он не може себи да приушти необраћање, али сам чин обраћања погоршава његове конфликте и ставља га у позицију слабости и зависности. И што се Трамп снажније труди да прекине ову динамику, то наилази на жешћи отпор – у складу са Њутновим законом: сила акције генерише једнаку силу реакције. Почеле су одлуке вођене емоцијама, а не стратегијом.

Путин овде игра својеврсни гамбит: повећава ризик жртвовањем фигуре како би стекао позициону предност. Ево могућих сценарија:

1. „Висок ризик, велика добит” (најповољнији сценарио). Пружање помоћи Трампу доприноси његовој победи на изборима за Конгрес и омогућава му постизање коначног споразума са Кином и Русијом. Украјина бива разбијена и подељена, а успоставља се нова безбедносна архитектура у којој се услови диктирају Европи. Ризик за Русију овде лежи у томе што дизел, преусмерен ради помоћи Трампу, можда неће успети да изврши жељени притисак на снижавање цена (300.000 тона је мање од дневне потрошње дизела у САД), а ипак би могло да доведе до раста цена и несташица у самој Русији. Ако нам ово иде у прилог у погледу исхода рата и услова послератног мира, онда ће такав потез бити оправдан и сви у Русији ће га прихватити са разумевањем. Жртвујемо мање да бисмо добили више.Међутим, ако се испостави да то није помогло Трампу, а нас је довело у лошији положај, онда ће било коме у Русији бити немогуће објаснити ситуацију. Политика није казино у којем се једноставно може уложити новац и изгубити. Русија преузима ризик; стога мора од Трампа да обезбеди услове који гарантују да ће имати користи током спровођења споразума, а не само по његовом окончању. То су гаранције без којих помоћ Трампу на нашу штету нема никаквог смисла.

2. „Ако не освојим главну награду, бар ћу се загрејати” (тзв. „минимални циљ”). Могло би се рећи да би Русија имала користи од јачања свог буџета и привреде. Ту је и споредни ефекат: заоштравање унутрашњих подела унутар НАТО-а. И то је предност коју треба искористити, јер ће утицати на наше будуће потезе и капацитете. Међутим, ако Трамп на крају изгуби, Русија не само да би изгубила ту почетну добит, већ би се суочила и са погоршањем ситуације: рат би се одужио и постао још бруталнији. Кључно је да спречимо такво погоршање и не дозволимо да краткорочни добици замагле потенцијалне негативне ефекте.
3. Комбиновани сценарио: „Боље врабац у руци него голуб на грани” (оптималан исход). Ово је највероватнији сценарио, који обједињује предности и недостатке претходна два. Путин започиње испоруке, Зеленски напада руске рафинерије нафте, залихе се смањују, а Трамп – бесан и неодлучан – на крају ускраћује Зеленском приступ систему „Старлинк”, бар привремено. Трамп је већ наговестио ту могућност.Такав развој догађаја довео би до наглог пораста броја жртава у редовима Оружаних снага Украјине, продубио раздор у најужем кругу сарадника Зеленског и ојачао утицај украјинске „партије мира” – коју предводе Буданов (терориста и екстремиста) и други сарадници ЦИА-е – чиме би се „британска фракција” у Украјини потиснула у други план и окривила за пораз.

Чак и ако „дизелски споразум“ не буде утицао на цене горива у САД, Трамп ће постићи значајне резултате у Шенжену заједно са Сијем Ђинпингом и Путином и узвратити ударац глобалистима. Трамп ће окривити демократе за високе цене бензина, тврдећи да су га спречили да их снизи. Решавање сукоба унутар САД биће померено на 2028. годину, достижући тада врхунац.

Ипак, да би се такав сценарио остварио, од кључног је значаја да од Трампа издејствујемо не само ублажавање санкција и прилив девиза у буџет, већ и стварање услова за укидање европске – а пре свега британске – контроле над Украјином. То би представљало корак ка успостављању нове безбедносне архитектуре, што је потенцијална тема новембарских преговора Путина, Сија и Трампа у Шенжену.

С друге стране, уколико на челу Украјине остану британски агенти, само стварање политичких потешкоћа Зеленском и његовом клану неће донети значајну промену. Његова замена неким другим штићеником Лондона не би донела никакву корист, јер би се рат одужио, а трошкови које је Русија имала у вези са америчким „дизел ленд-лизом” показали би се узалудним.

Скок преко заставица

Трамп је окружен претњама, слично као што је прогоњени вук окружен линијом црвених заставица. Ако их гледа, осуђен је на пропаст. Његов једини спас лежи у прескакању тих заставица. То је застрашујућа перспектива за вука, али алтернативе нема; на то га тера инстинкт самоодржањa.

Важно је разумети зашто се код Трампа изненада појавила тако колосална потреба за договором са Путином у вези дизела. И Иран и Русија су под санкцијама, а Ормуски мореуз је ефикасно затворен. Цене у САД расту као ракета. За Трампа, ово је равно огдлагању погубљења. Нема излаза; одлука се мора донети сада.

Тржиште дизела функционише као базен у који свако може да пласира своје залихе – није важно ко, све док доток не престаје. Уобичајено, у мирнодопским условима извоза, удео Русије на овом тржишту износи између 10 и 11 процената. Међутим, рат је тренутно довео до застоја, што је резултирало општом несташицом и растом цена. Иако САД производе сопствени дизел, када цена на светском тржишту премаши домаћу цену у САД, приватни амерички добављачи преусмеравају дизел са домаћег тржишта ка извозу, што доводи до дефицита и инфлације у самим Сједињеним Државама.

Управо је то оно чему Трамп тренутно мора да се супротстави. Хоће ли успети да истраје на свом курсу? Глобални Лондон ће покушати да осујети његову изборну кампању вршењем притиска на Зеленског да напада наше нафтне рафинерије и луке – чиме би се ударило и на самог Трампа. Он на располагању има највише месец дана – можда чак и само три недеље – да до новембра обузда своје вазале. А полумере једноставно неће бити довољне.

Али, да ли ће Трамп заиста спровести у дело своју претњу упућену Зеленском и обуставити испоруку оружја и обавештајних података Украјини уколико се наставе напади на руске рафинерије нафте? Одмах након што је објављена вест о договору између Трампа и Путина, најужи круг сарадника Зеленског оптужио је Трампа за слабост и обећао наставак напада – поткрепљујући своје речи ударом на складиште нафте у Азову.

Нема сумње да ће наставити са нападима, под заштитом Лондона и Брисела. Ипак, да ли ће то чинити користећи системе „Старлинк“ и „Палантир“ и да ли ће Пентагон за ту сврху одобрити употребу европских сателита на платформама интегрисаним са америчким системима? И у којој мери је Трамп способан да изолује Зеленског и сукоби се са НАТО-ом зарад изборне победе? Посебно ако се узму у обзир непријатељи са којима се суочава – не само унутар Демократске странке већ и међу републиканцима – као и саботаже од стране Рубија и неоконзервативаца? Веома је упитно да ли би Трамп то могао да изведе. Ризици са којима се суочава су јасни, али какве су његове стварне могућности?

У којој мери је Трамп способан да изолује Зеленског и сукоби се са НАТО-ом зарад изборне победе?

Трамп тренутно мора да покуша да буде од велике користи Путину, јер саме руске испоруке неће решити ситуацију у Америци. Према условима споразума, Русија ће на тржиште испоручити 300.000 тона у октобру и 500.000 тона у новембру, уз даље повећање количина.

То одговара количини коју превозе три супертанкера од по 100.000 тона у октобру и пет у новембру – што није велика количина. Мало је вероватно да ће то довести до пада тржишних цена, будући да је, чак и уз испоруке САД-у, немогуће приморати трговце да тамо продају дизел по цени нижој од тржишне. Стога ће бити неопходно укључити и Иран, као и обезбедити сагласност Кине. Трамп не може водити такве преговоре без Путинове помоћи.

Трампов интерес је јасан: потребна му је краткорочна интервенција – која би трајала највише шест месеци – како би преплавио глобално тржиште дизелом. А то се не може постићи без помоћи Русије и Ирана. Шта Трамп мора да учини за Иран у замену за њихову сарадњу? Политичка будућност америчког председника сада је у рукама Русије, Ирана и Кине.

Ирану би се могло исплатити да сачека долазак Демократске странке на власт, у нади да ће с њом постићи мировни споразум. Међутим, то носи одређени ризик: демократе не могу започети потезом који би изгледао као капитулација пред Ираном. Не само да би одмах изгубили углед у САД, већ им Израел и јеврејски лоби не би дозволили да направе такав корак без огромне штете. Другим речима, рат би се наставио, што за Иран чини ризичним полагање наде у демократе.

Било би боље покушати постићи договор са Трампом и обезбедити предах – у замену за одлагање спора око Ормуза до лета и омогућавање приступа тржишту дизела, које би се тада суочило са притиском и падом цена. Међутим, Кина и Русија треба да олакшају те преговоре и остваре сопствене користи. Ако је Трампу то толико важно, онда је он тај који би требало да изнесе конкретне предлоге.

Русија овде има јасну корист. Министарство финансија САД издаће Русији дозволу којом се дизел изузима од санкција до априла 2027. године. Током тог периода, Русија би могла да оствари зараду од 4,5 милијарди долара. Међутим, ни Зеленски ни његови европски савезници неће скрштених руку посматрати како им Трамп копа раку. Уместо тога, они ће – заједно са Демократском странком САД – копати раку Трампу.

Не можемо водити конструктивне преговоре са Трампом о Украјини све док Британци тамо имају пресудан утицај

За нас би неопходне гаранције представљали потези Вашингтона који не само да подривају моћ клана Зеленског у Украјини, већ и потпуно ослобађају тамошњи естаблишмент од контроле МИ6. САД су направиле грешку препустивши у потпуности управљање Зеленским Британцима – што је ситуација са којом Трамп сада не може да изађе на крај. Подривањем позиције Зеленског у Украјини, он подрива и позицију Лондона, који има највећи интерес за наставак рата. То је наш услов и то је наша гаранција.

Да би то постигао, Трампу није потребно да демонтира Сити или Банку Енглеске. Довољно је да искористи ЦИА-у како би покидао окове којима је МИ6 везао украјинско руководство – окове због којих су амерички оперативци гурнути у други план. Не можемо водити конструктивне преговоре са Трампом о Украјини све док Британци тамо имају пресудан утицај. Трамп мора да употреби Пентагон како би ослабио британски војни утицај на Кијев, користећи притом дуготрајно антибританско расположење међу америчким генералима – групом која гаји посебно снажну одбојност према Британцима.

Истовремено, Русија не сме да се ограничи само утицајем на Трампове интересе, занемарујући притом дубоко укорењене везе његових ривала. Увек смо се ослањали на личне везе са страним лидерима, претпостављајући да ће их личне услуге поуздано претворити у наше савезнике. Међутим, та тактика је свуда доживела неуспех. Како у Европи, тако и у ЗНД-у, личне везе нису довеле до дугорочног спољнополитичког успеха. Примери за то су Шредер, Берлускони, Кочарјан, Саргасјан, Алијев, Јанукович, Саркози… Ти лидери су се суочили са отпором и напустили функције, а очекивани утицај је изостао. Да ли вреди понављати ту тактику са Трампом?

Овај приступ обично полази од претпоставке  да постижемо договор са лидером, који ће затим све сам правилно спровести – подразумевајући да он нема сукоб интереса и да поседује апсолутни ауторитет. Међутим, ствари не функционишу тако. Сваки лидер је производ компромиса између елита, а на тај компромис утичу силе које не контролишемо ни ми ни наши „партнери”.

У сваком случају, неопходно је демонтирати мреже и канале утицаја које користе наши заједнички противници. Ако наши партнери нису у могућности или не желе да то ураде, не могу нам пружити оно што нам је потребно. У том случају, не би требало да добију оно што траже. Трамп не би требало да прима поклоне од нас у нади да ће нам бити захвалан у будућности. Свака цистерна дизела коју испоручујемо требало би да донесе не само чврсту валуту и ​​смањење војне помоћи Украјини, већ и слабљење тамошње позиције Британије.

Свака цистерна дизела коју испоручујемо требало би да донесе не само чврсту валуту и ​​смањење војне помоћи Украјини, већ и слабљење тамошње позиције Британије

Само би такви услови договора били прикладни. Не можемо испоручивати дизел Трампу док смо под нападом европских ракета и дронова – навођених од стране Пентагона – лансираних из Кијева, којим управљају Британци. Исто тако, не можемо подржати Трампа по цену јачања британског агента Зеленског. Зеленски није чак ни двоструки агент – који служи и ЦИА и МИ6 – већ искључиво и у потпуности припада Британцима. Ми немамо никакве користи од Трампа који је немоћан да овде било шта промени. Он мора да схвати да – када је реч о Путину – не може седети на свим столицама истовремено. И важно је да му то од самог почетка ставимо до знања, учтиво, али одлучно.

Нема резултата када је реч о рату, изводе се напади на нафтне рафинерије и луке, пружа се помоћ у виду оружја и обавештајних података – следећи танкер изостаје. Управо то представља услов за равноправан третман у оквиру споразума. Не сарађујемо ни са ким под неравноправним условима. И тај став није предмет преговора.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: Телеграм канал Е. Панине

Превод: Желидраг Никчевић/Нови Стандард

Чланак Јелена Панина: Шта казује нафтни договор Путина и Трампа се појављује прво на ИСКРА.

КРИЗА савременог свијета не само да не јењава и не назире јој се крај. И то је реалност а не снови песимисте.

Природно је да се људи надају да до велике несреће ипак неће доћи и да ће у судњем часу побиједити разум али да би се то и десило неопходне су промјене у политици која је и довела до кризе. Како сада стоје ствари, тих промјена још дуго неће бити.

Као што је већ одавно јасно, извориште кризе је на политичком и економском Западу чији лидери не могу да прихвате да је западни модел друштва потрошен и да више не може да обезбиједи западну глобалну доминацију. У међувремену нарастао је такозвани незападни дио свијета који је, прије свега економски, постао доминантнији од Запада. И створене су моћне незападне интеграције које чине основу глобалног економског развоја. Запад, међутим, још увијек не може да прихвати ту епохалну промјену и не одустаје. Али, не одустају ни они други, незападне интеграције.

Створен је судбински ћорсокак.

На политичком нивоу, до сада је на то јасно упозорио само предсједник Русије Владимир Путин на недавном руском дискусионом клубу Валдај. „Ситуација у свијету је достигла преломну тачку“, упозорио је предсједник Путин. И зато су промјене актуелног стања неопходне иако „човјечанство још не схвата, није разумјело, значај и величину промјена које долазе“, рекао је руски предсједник.

Неизвјесно је када би те промјене могле да се десе али, упозорио је предсједник Путин, „да би тренутак када више ништа не може да буде промијењено могао да дође и то за свакога неочекивано“. Зато, „на жалост, рекао је, наставак глобалних сукоба је врло вјероватан“. Такође, додао је, „нема гаранција да нуклеарне силе на крају неће користити и нуклеарно оружје“.

Наравно, ријеч је о епохалном сукобу Запада и Истока, са којим је и такозвани Глобални југ, који би могао да прерасте и у нуклеарни рат.

За сада само Запад пријети новим ратовима и већ је у својој јавности у великој мјери створио увјерење да су Русија, Иран али и Кина водећи непријатељи. У ствари, евроазијске интеграције.

У ратовима у Украјини и против Ирана показало се да Запад нема довољно модерног конвенционалног наоружања, а нити неопходан број војника, па би на крају могла да му преостане једино употреба нуклеарног оружја. Ма како то застрашујуће звучало, не би требало искључити ни ту несрећу. У таквом је стању Запад.

Нуклеарно оружје на Западу имају само Америка и Француска. Званично је и Британија нуклеарна сила али мало је познато да то нису њени нуклеарни пројектили, то је америчко оружје и његова употреба не зависи од Лондона него од Америке која једина има шифре за његово коришћење.

Француска има своју технологију нуклеарног оружја. Америка у Европи има своје нуклеарне пројектиле већ дуго распоређене у Италији, Белгији, Холандији и Њемачкој.

Јавност се, прије свега у Европској унији, у ратној реторици охрабрује причама о наводно моћном НАТО пакту који је нека врста гаранције ратног успјеха. Али у тој јавности не постоји свијест да је НАТО само политичка бирократска машина и да тај савез нема своју војску, своје оружане снаге. НАТО снаге чине војске држава чланица од којих зависи да ли ће учествовати у некој војној операцији. А рат у Украјини је довео у питање и даље постојање НАТО савеза.

Али, једно су медијска пропаганда и изјаве политичара а друго је скривена реалност политичких сукоба унутар Запада. Тај кратко звани „Колективни запад“ више не постоји.

Упркос америчкој уплетености у украјински рат и америчкима ратним операцијама против Ирана, јасно је да Америка, ипак, не жели ратни сукоб са Русијом или Кином.

То се можда очигледније види у ратним сукобима на Блиском истоку. Иран има, не само политичку, подршку и Кине и Русије а администрација предсједника Доналда Трампа покушава да пронађе излаз управо у разговорима са Пекингом и Москвом. Јер, није само ријеч о нестајућој америчкој доминацији него и о судбини глобалне економије као и земаља тог региона, прије свега Израела и Саудијске Арабије.

На Блиском истоку је америчким нападом на Иран све досадашње срушено. Америчко ослањање на разговоре са Русијом и Кином у блискоисточној кризи сугерише да су за Америку, на крају, то једини глобални партнери.

Најратоборнији су бирократија Европске комисије и водеће земље Европске уније, Њемачка и Француска, и земље Балтика као и Велика Британија која није у ЕУ. Бриселска бирократија је изгурала план наоружавања ЕУ а под изговором ратне опасности од Русије. Међу земљама ЕУ у наоружавању предњачи Њемачка.

Истовремено, велико је незадовољство јавности. Довољан је било какав повод и да људи изађу на улице и протестују као што је то у Француској, Белгији, Шпанији и Великој Британији. У Њемачкој има скоро свакодневних протеста али и одлучности да се и на изборима промјени однос политичких снага.

Унутар западних „савезника“ очигледни су, међутим, политички сукоби а посебно је занимљив однос америчке администрације према европским земљама које су против и Русије и предсједника Трампа. Није више ријеч о понижавању и маргинализацији ЕУ него и елиминисању неких земаља из процеса одлучивања а фаворизовању неких других. У дипломатским круговима се примјећује да администрација предсједника Трампа намјерава да елиминише било какав утицај Велике Британије и да фаворизује Француску. Пољска и Румунија остају амерички савезници али као „подизвођачи радова“ а не земље утицаја. Кроз тај процес елиминисања би требало гледати и на британску ратнохушкачку политику као начин да Лондон остане „у игри“.

Умјесто суочавања са реалношћу, европске земље интензивно примјењују политику страха у сопственој јавности која је већ прерасла у својеврсну параноју усмјерену прије свега на Русију. Измишљају се такозване лажне заставе као што су недоказане приче о диверзијама иза којих стоји Русија, на примјер, на аеродрому у Лајпцигу или пожару у хемијској фабрици у Енглеској.

Бивши британски дипломата и популарни саговорник на подкастима Ијен Прауд (Ian Proud) недавно је ухапшен на аеродрому Хитроу у Лондону на његовом повратку са једне међународне конференције у Москви. Тајна полиција му је одузела све што је имао у свом мобилном телефону и лаптопу.

До којих граница иде параноја илустративан је примјер „инцидента“ у британској војној бази Ферфорд гдје су били смјештени амерички бомбардери Б1. Направљена је афера да се припрема терористички напад на ту базу. Ухапшено је било пет људи али су одмах пуштени.

У ствари, код ограде је виђен канистер бензина. Испоставило се да војници у тој бази шверцују бензин а не да је припреман терористички напад. У Британији је развијен шверц бензина а масовна је крађа горива из аутомобила. Али, свједено, предсједник Трамп је то искористио за још једно понижење Британије повлачењем авиона Б1 јер „није безбједно“.

Позадина европске политике је у суштини дубока економска и политичка криза која се покушава рјешити ратничком и политиком страха и до сада ријетко виђеном контролом медија. Али, то не помаже.

Нервоза и параноја могу довести до страха и рата али не стварају побједника.

У актуелним геополитичким околностима ЕУ је, а самим тим и Европа, у најтежем положају. Економски и политички потпуно маргинализована она се налази на путу без повратка. И ту нема поправке.

За спасавање ЕУ сада је сувише касно.

То је посебно важно за српске земље које су прије свега на удару политике Европске уније. А ЕУ је, уистину, највећи непријатељ српских земаља. Оно што се није успјело санкцијама и НАТО бомбардовањем сада се покушава „штапом и шаргарепом“ такозваног европског пута.

„Европски пут“, генерално, постаје све апсурднији. Према плану Европске комисије, проширење ЕУ се мијења и предвиђен је тест период од 15 година за евентуалне нове чланице а за то вријеме оне неће имати никаква права, изгубиће суверенитет и мораће да вјерно слиједе шта каже Брисел. А нису чланице. И опет удар на српске земље. Прва земља тог понижавајућег теста ће, како изгледа, бити Црна Гора.

Бриселска бирократија је посебно вјешта у пропаганди и одржавању свог мита као и у корупцији локалних политичара и медија. Али, и то више није довољно ефикасно као што су показали и избори у Републици Српској.

Дуго траје та обмана и довољној већини људи је све постало јасно.

У одбрани српских земаља и интереса кључна је њихова политичка стабилност. Утолико прије што ће глобална, али изнад свега европска, криза потрајати а све су извјеснији и нови ратни сукоби. Велике силе ће се, као и увијек, на крају договорити а међу тим силама није ЕУ.

Чланак Љепојевић: ЕУ је највећи непријатељ српских земаља се појављује прво на ИСКРА.

Једна од најомиљенијих титоистичких мантри и флоскула из историографије југословенских народа и народности у Другом светском рату јесте наводно тзв. „Наредба“ југословенског Краља Петра Другог Карађорђевића од 12. септембра 1944. г., која се провлачи кроз масмедије и стручну литературу све до данас, а којом је наводно позвао све Србе, Хрвате и Словенце да се уједине и приступе тзв. Народноослободилачкој војсци Југославије (НОВЈ, тј. комунистичким партизанима) под командом Јосипа Броза Тита и да под његовом заставом наставе борбу против немачког окупатора.

Конкретно, између осталог, у позиву, који је прочитан преко радио Лондона, стоји:

„Сви они који се ослањају на непријатеља против свог властитог народа и његове будућности и који се не би одазвали овом позиву, неће успети да се ослободе издајничког жига ни пред народом, ни пред историјом. Овом мојом поруком вама, одлучно осуђујем злоупотребу имена краља и ауторитета круне, којом се покушава оправдати сарадња с непријатељем и изазвати раздор међу борбеним народом у најтежим часовима његове историје, користећи тиме само непријатељу”. [Цитирано према: Миомир Гарашанин, „Зашто се Краљ Петар Други Карађорђевић одрекао Драже и ЈВуО“, Политика, Београд, рубрика Писма читалаца, електронско издање, 19. 09. 2022. г.].

Оно што је најбитније истаћи у овом тренутку је то да и након осам деценија од завршетка Другог светског рата у светским оквирима тај исти рат у Србији и међу Србима још увек траје, само сада уместо ватреним оружјем, пропагандно-политичким средствима (укључујући и она средства повесно-изворно-фалсификаторске провенијенције), пре свега путем јавних медија а на првом месту оних интернет-електронског карактера. На то су нас подсетили, поново као и у низу претходних година, коментари у нашој штампи, који нашу ратну и послератну повесницу гледају још увек кроз комунистичку призму, са неизмерним ретроспективним оптимизмом. Тако смо, на пример, у коментару горе наведеног текста Миомира Гарашанина  могли још једанпут да прочитамо да су припадници Југословенске Војске у Отаџбини (ЈВуО), тј. „бивши четници“, прешли у Титову Југословенску Армију (ЈА, тј. партизанску војску), после тзв. „Наредбе“ краља Петра Другог Карађорђевића од 12. септембра 1944. г. О овој још увек неистраженој епизоди с краја рата мало је писано тако да су многе ствари остале недоречене, али и невероватне.

Ипак, док југословенски историчари, овде мислимо на оне који су рођени после 1935. г., дакле не они који су били активни учесници рата и као такви не могу имати нужни кредибилитет повесне објективности, не расветле овај значајни период српске и југословенске савремене повеснице, који ће обележити карактер  нашег друштва за следећих неколико деценија (вероватно и читаво столеће), сматрамо да је крајње време да се широј читалачкој публици предоче неке релевантне чињенице, или макар неке назнаке стварних повесних догађаја.

Да почнемо од већ споменуте фамозне тзв. „Наредбе“ краља Петра Другог који се налазио у избеглиштву у Лондону након окупације Краљевине Југославије априла 1941. г. и који фактички никада није ни владао Југославијом. Пре свега звучи крајње невероватно да номинални суверен државе и уједно као такав и врховни командант ЈВуО (тј. својих сопствених легитимних оружаних снага у држави чији је још увек легитимни суверен) изда овакву наредбу, коју су припадници ЈВуО, а пре свих ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић, од истог тог краља постављен, начелник Врховног штаба  ЈВуО, с правом доживели као нож у леђа, односно као акт велеиздаје. Међутим, овде се поставља и круцијално питање у чему је могла бити ствар са овом тзв. „Наредбом“? Док се не обелодане историјски документи, (али не они из титоистичких архива), обични грађани бивше Југославије су принуђени да се баве пре свега претпоставкама, мање или више уверљивим.

У том контексту две опције нам стоје, за сада, на располагању:

1. Британски премијер, Винстон Черчил, врши притисак на југословенског краља Петра Другог (Србин), директно или преко владе Ивана Шубашића (Хрват), да краљ смени ђенерала Драгољуба Михаиловића (Србин), на изричито тражење србофоба Јосипа Броза Тита (пореклом из Одесе или са Балкана). Овај последњи (иначе самопрокламовани ни мање ни више него маршал, новембра 1943. г.) захтевао је, такође, да се ЈВуО распусти као војна формација и да њени припадници (који су дотле били према титоистичком Агитпроп-у „домаћи издајници“, „сарадници окупатора“, „злочинци“, „гибаничари“, “брадоње”, итд), придруже тзв. НОВ-ци. Черчил се већ био одрекао ЈВуО у корист партизана и Јосипа Броза, из разлога који су били колико логични, толико и окрутни. Поменућемо овде само два разлога:

1948. Постојање два ривалска антагонистичка покрета (комунистички партизани и ројалистичке патриоте) значило је међусобну борбу и уништавање, уместо борбе против окупационих снага. Требало се што пре одлучити за једну од ове две антагонистичке снаге, подржати је на рачун оне друге, која би, тако била жртвована за рачун стратегијских савезничких циљева и ратних и послератних. Јосип Броз Тито (чије је порекло крајње нејасно) је успео да убеди Савезнике, пре свега Черчила (који му је можда био и рођени отац), да је он неупоредиво јачи ривал, а да је ЈВуО слабија у односу на његове партизане а уз то и наводно сарадница окупатора (тј. управо оно што су Титови партизани радили у току читавог рата, тј. сарађивали пре свега са хрватско-муслиманским нацистичким усташама па затим са Италијанима и Немцима директно или индиректно). О овоме постоји бројна документација, која је позната историчарима и на томе се нећемо задржавати (треба напоменути да је Тито у читавој својој политичкој и војној каријери остао познат и на Истоку и на Западу као врстан лажов, глумац и преварант па је данас повесничарима знано да је четничке саботаже, диверзије и друге војне акције против Сила Осовине масно приписивао својим партизанима). Поменимо само један од кључних мотива за Черчилову одлуку, који је, иначе, отворено мрзео комунизам као такав. Њему је било апсолутно јасно да се Тито и његови партизани боре првенствено за власт, а да је окупатор само препрека да се до ње дође. А за Тита је заобилажење окупатора, или пак директна сарадња са њима, била војно-политичка стратегија а не пука нужност и то у току читавог рата од Ужица преко Бихаћа и Јајца до Дрвара и Београда. ЈВуО се борила за очување старог (али реформисаног) поретка, без претензија да после победе сама дође на кормило земље или да икако учествује у расподели власти. Ова разлика у мотивацији резултирала је у агилности оба покрета, при чему је код партизанског то било на ивици фанатизма. Черчил је био свестан шта ће бити када комунисти освоје власт у Југославији, али како је цинично рекао Ентони Идну (свом министру спољних послова), „Хоћете ли ви тамо да живите?“ било је јасно шта му је био приоритет. Војно-политичка прагматичност је превагнула над чашћу уз опаску да је Черчил са Титом имао и далекосежније послератне планове обзиром да је Брозова комунистичка Југославија требала да одигра кључну улогу „Тројанског коња“ у Стаљиновом табору што је Џугашвили релативно брзо и схватио па је Тита и његову партију избацио из Информбироа још јуна 1948. г. (Тада је Стаљин Титу рекао „Не“ а не обрнуто!) Овде треба истаћи да је немачки Вермахт, разумљиво, имао супротну логику. Његова стратегија је била одржавати максимално балансиран ривалитет домаћих оружаних снага, како би се међусобно уништавале и тако ослободиле притисак на окупационе снаге (случај тзв. „Битке на Неретви“ 1943. г.). У Босни и Херцеговини је то значило ратна дејства која нису била на штету ЈВуО, обзиром да је посао за Вермахт одрађивао Јосип Броз и то са немачким и усташким оружјем, али у Србији све до средине 1944. г. (где партизанских снага практично није ни било) Вермахт је водио бескомпромисну борбу против снага Драже Михаиловића (операција „Михаиловић“, операција „Форстрат“, операција „Копаоник“, операција „Хајнрих“, операција „Рудник“, операција „Хајка“, операција „Фрилинг“…) јер се није могао ослонити на Ј. Б. Титове формације обзиром да их није ни било.

Б)  Обезбеђивање даљег учешћа Црвене Армије у ратним дејствима у Европи, јер је било јасно да је Јосип Броз Тито био Стаљинов експонент а Џугашвили је отворено захтевао од западних Савезника да се само Тито помаже. Западни Савезници су стрепели током целог рата да се не понови сценарио из Првог светског рата, са Брест-Литовским миром (3. март 1918. г.) када је Лењинова совјетска Русија једнострано изашла из рата што је и био немачки план са којим је Лењин (неруског етничког порекла) и послат из Швајцарске у блиндираном возу за Русију 1917. г. Бирајући између Сциле и Харибде – сепаратног мира и „Црвеног терора“ пост-револуционарног грађанског рата, Черчил се определио за подршку Стаљиновог играча у Југославији. Једна од главних одлука неометаног (!) Брозовог тзв. Другог заседања АВНОЈ-а (Антифашистичко Вијеће Народног Ослобођења Југославије) у Јајцу, у ноћи 28./29. новембра 1943. г. на контролисаној усташкој територији а након срамних „Мартовских преговора“ и потписаних споразума са Немцима од стране Титових партизана о заједничкој борби против ЈВуО те исте 1943. г., била је „забрана“ повратка краљу Петру Другом и југословенској краљевској династији у земљу. „Забрана“, наравно, није могла да има никакво правно дејство и била је један од многих блефова Јосипа Броза Тита којима је обиловала његова каријера све до саме (званичне) смрти 1980. г. која је и сама са све грандоманске сахране била један велики блеф као што је била и одлука да му се додели чин „маршала“ (једном обичном аустро-угарском каплару из Првог светског рата), док се он у том звању „маршала“ потписивао месецима пре Другог заседања АВНОЈ-а, тј. државног удара у босанском Јајцу.

2. Сада се поставља и главно питање: Ако је југословенски краљ заиста и издао поменуту тзв. „Наредбу“, тј. одлуку да своју и државну војску, чији је био врховни командант, практично преда човеку који му је „забранио“ улазак у сопствену земљу (на Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу новембра 1943. г.) у којој се и родио (за разлику од Тита који се врло вероватно родио у Бечу или Одеси), државу коју је створио непосредно или посредно, његов предак и чији је деда, краљ Петар Други (Чика Пера) био најомиљенији владар у своје време, како је био „привољен“, тј. „натеран“ на овај у суштини велеиздајнички чин? Чин који су припадници ЈВуО доживели с пуним правом као „нож у леђа“, и своја и национална, и то од стране суверена коме су се заклињали на верност („Краљу и Отаџбини“). А власт је према тзв. „Наредби“ практично предата човеку који је ту исту земљу својски растурао и разбијао како за време Првог светског рата у униформи аустро-угарске солдатеске (ако се овде ради о Брозу из Кумровца) тако и између два светска рата у чину највишег официра КПЈ па чак и за време општепрокламоване мобилизације свих војноспособних грађана у априлу 1941. г. када су комунисти масовно саботирали одбрану земље а на основу Рибентроп-Молотовљевог пакта од 23. августа 1939. г. (о потписаној сарадњи између усташа и комуниста из 1932. г. је већ увелико писано како од стране аутора овог текста тако и од стране других).

Да се и на ово питање осврнемо са две хипотетичке напомене обзиром да до сада нико није никада објавио и архивско-документовани доказ о баш особно-изговореној краљевој тзв. „Наредби“. Да се исто тако потсетимо да је исти тај краљ Петар Други Карађорђевић крајње злонамерно злоупотребљен од стране британских марионета пучиста Душана Симовића од 27. марта 1941. г. када му је објављен на радију аудио „Проглас“ подршке пучистима а који није никада изговорио. Дакле, дипломатија која је буквално злоупотребила краља у пролеће 1941. г. могла је исто тако да га злоупотреби и у јесен 1944. г.:

А) Тешко је поверовати да се радило о присили, било физичкој, било политичкој тим пре што су у краљевом саветодавном окружењу биле такве личности као интелектуално-патриотска громада Слободан Јовановић. Једина могућност која човеку пада на памет јесте давање лажних обећања, тј., читај, превара. Није искључено да је краљу понуђен „deal“: распусти своју војску, па ће ти  бити омогућено да се вратиш у земљу и „наставиш да краљујеш“. Часном  човеку тешко је поверовати у овакав сценарио, али треба размотрити сваку могућност поготово ако знамо да се ради о британској (увек и само саможиво-перверзној) дипломатији.

Б) Друга, и по мом мишљењу врло вероватна, могућност јесте фиктивно учешће номиналног суверена, које му је наметнуто. Сећамо се како је за време несрећног за Србе, али феноменално одлично одрађеног за Британце и Хрвате, војног пуча 27. марта 1941. г. малолетни престолонаследник напречац проглашен (пунолетним) краљем, који је наводно преко Радио Београда прочитао  своју подршку пучу и пучистима. Касније се испоставило да малолетни престолонаследник није са тиме имао никакве везе и да је проглас прочитао  неко  други, представљен као краљ а са веома сличним краљевим гласом. Није ли се нешто слично догодило и 12. септембра 1944. г.?

Реакција припадника ЈВуО на ову намештену дипломатско-политичку подметачину најбоље је илустрована спонтаним народним стихом:

„Чика Дражо ми ти се кунемо,

да са твога пута не скрећемо“.

Иронија историје је да су те исте стихове, „мутатис мутандис“, певале Брозове присталице после прогласа Информбироа од 28. јуна 1948. г. (на Видовдан):

„Друже Тито, ми ти се кунемо,

да са твога пута не скренемо“.

(са тачке гледишта ауторских права, чист [комунистички] плагијат).

Следеће питање гласи: Колики део састава ЈВуО је и стварно послушао тзв. „Наредбу“ краља, тј. свог врховног команданта, да се преда Титовим партизанима, тј. да пристану да им бивши аустро-угарски каплар из Првог светског рата (као и Адолф Хитлер) буде нови врховни командант? О томе за сада ништа не знамо и можемо само да нагађамо. И,  ако се радило о неким знатнијим бројчаним снагама, питање је шта је са њима било на крају рата?

Једна могућа варијанта би могла да се наслути по неким узгредним епизодама с краја рата 1945. г. Наиме, када Тито полази у посету Москви после формирања несрећног и трагичног по Србе „Сремског фронта“, страхујући од србијанских дивизија у походу на Загреб (тада је Тито издао наредбу својим партизанима да не руше католичке цркве по Славонији али није никада издао сличну наредбу истим формацијама да не руше православне богомоље на Косову и Метохији или централној Србији), он каже изричито начелнику Главног штаба, генералу Велимиру Терзићу да је Сремки фронт – фронт краља Петра Другог и

„кад се вратим, да га више не видим“ [цитирано према: Милорад Екмечић, Од клања до орања. Историја Срба у Новом веку (1492−1992), треће, допуњено издање, Београд, 2010, стр. 494)].

Како тумачити ову Брозову наредбу? Поред голобраде србијанске омладине која је послата на Титов Сремски фронт буквално као „топовко месо“ за дефинитивно освајање власти од стране каплара Броза над читавом Југославијом, сигурно су и бивши припадници ЈВуО били „почаствовни“ таквом улогом. А ево како је то, према сведочњу Титовог ђенерала Ђоке Јованића изгледало:

„У саставу дивизије био је и један руски артиљеријски пук и један дивизион каћуша. Дошао је к мени командант руског артиљеријског пука и рекао ми: 

‚Друже генерале, ја сам гледао како ви нападате, Ви имате велике губитке. Не треба то тако да се ради. Треба да извршите артиљеријску припрему, да уведете тенкове, па тек онда…‘ ‘Како да уведемо тенкове и артиљерију када их уопште немамо?‘ ‘Треба чекати од руководства да вам их набави па тек онда прећи у напад.‘ 

Ја сам онда рекао. ‚Хвала вам лепо, ми ћемо гледати да сад имамо мање губитке‘“ [извор: Милан Шарац,  Исповест генерала Ђока Јованића].

Нема никакве сумње да су бивши припадници ЈВуО („војници краља Петра“), колико их је пришло партизанима, „потрошени“ на овакве битке. Титови команданти су их слали, као и све друге Србе на Сремском фронту, у сигурну смрт као наставак хрватске јасеновачке политике али сада на десној страни Дрине. Узгред, Сремски фронт су држали, поред Вермахта, и хрватске усташе којима је ово одлично дошло да примене политику „Коначног решења српског питања“ и над Србима из Србије. На обе стране пало је по преко 30.000 бораца. Фронт су, иначе, пробиле јединице Црвене армије, баш као што су пре тога заузеле Београд (и предале га србофобу Брозу да у њему као и остатку Србије ради шта хоће са локалним становништвом). На овај начин је комунистичко-усташки споразум из 1932. г. о узајамном садејству коначно добио и свој епилог. Цена су били Срби и краљ Петар Други Карађорђевић.

На крају, потребно је истаћи и можда фундаменталан разлог зашто се септембра месеца 1944. г. Черчил коначно определио за Брозове партизане на штету краљевих равногораца. За Черчила на крају рата Срби никако нису смели да победе, тј. морали су да победе Хрвати. Он је добро знао да са сломом нацистичке Немачке пропада и усташки покрет и његова НДХ али су Брозови партизани зато играли резервну улогу у борби за остварење хрватских националних циљева. Тако су се Броз и Черчил нашли на истом задатку склопивши антисрпски пакт приликом њиховог билатералног сусрета у Напуљу након немачке војне операције у Босни „Десанта на Дрвар“ 25. маја 1944. г. (чији је главни циљ био хватање Черчиловог сина Рандолфа, који је тада био у Брозовом штабу, а не самог Тита). Такозвана краљева „Наредба“ од 12. септембра 1944. г. је била само епилог овакве политике а колатерална штета су били и Дражини равногорци и читава Србија која се од те штете ни дан данас није опоравила.

P.S.

Текст говора краља Петра Другог Карађорђевића (против самог себе) од 12. септембра 1944. г. је објављен у Службеним новинама Краљевине Југославије, број 20, од 25. октобра 1944. г. 1.

Др Владислав Б. Сотировић

Бивши универзитетски професор (Вилњус, Литванија)

Истраживачки сарадник Центра за геостратешке студије (Београд, Србија)

Истраживачки сарадник Центра за истраживање глобализације (Монтреал, Канада)

sotirovic1967@gmail.com

© Владислав Б. Сотировић 2026

Чланак Др Владислав Б. Сотировић: Краљева „Наредба“ од 12. септембра 1944. г. и ЈВуО се појављује прво на ИСКРА.

УМЕСТО УВОДА 

Владимир Вујић, српски философски писац и књижевни критичар, преводилац Шпенглерове „Пропасти Запада“ на српски, уочи Другог светског рата полемисао је са Адамом Прибићевићем, који је тврдио да су се Срби у време ропства сасвим отуђили од рада и радних навика, и да су живели од пљачке и преваре. Пошто се сличне тезе и данас срећу, вреди се подсетити Вујићеве аргументације.

Приредио Владимир Димитријевић 

Г. Адам Прибићевић написао је у „Гласу Матице Српске“ чланак под насловом „Гигантоманија“. Колико се из чланка може просудити, писац му отприлике овако поставља тезу:

Модерна гигантоманија, вера у друштвено и политичко чудо, чаробним штапићем отвара земаљски рај. Све је велико, гигантско, велике вође и месије, великолепне грађевине из бајке, величанствени планови производње. То је модерни херојски култ. Али, та гигантоманија изграђује, бар обећава, све велике ствари „притиском на дугме механизма власти који изводи чудеса“, без зноја и рада, „вилинском моћи од вечера до зоре“ итд. Хипертрофија је то вере у државу, њену власт, политику; очекује појединац, атрофиран том хипертрофијом, да живи без напора, рада, зноја, без стваралаштва.

У тој тези, овако теориски и књижевно постављеној, недостаје само једна, али најкрупнија, ствар. Није јасно речено, из некаквих разлога, ни конкретно казано: која је то социјална форма, где је на делу, како се оживотворава. Је ли то индустријализам као концепција по којој ће машина узети рад од човека? Је ли то тоталитаризам уређења, антикапитализам — Русије, Немачке…? Јер, то није иста ствар.

Утопистичке конструкције о машинском добу у које ће се остварити „рај на земљи“ за човека, те ће „чудо машине“ довести до „чуда на земљи“ немају никакве везе са колективистичким напорима против капиталистичког индивидуализма. Колектив ради, има поделу рада, у њему се и још како добро зна и за жуљеве и за зној, у њему се приватно стваралаштво подређује заједници. У таквој заједници постоји култ хероизма: хероји су сви радници и ствараоци који за заједницу раде и падају. Хероји су они који, прожети потпуно духом заједнице, воде у том духу заједницу, а сами, лично, имају и спроводе херојско одрицање од свега онога материјалнога што окаља толике величине индивидуализма и што им удари печат ругобе.

У таквој заједници гигантска је многа мисао и многи подухват: јер заједница, према појединцу, и јесте гигант, а појединац према заједници — кепец. Ништа се у таквој заједници не очекује као „чудо“, напротив све се заснива на „X-годишњим плановима“, стрпљењу, организацији, упорном и истрајном пословању. При чему се врло добро зна да у извођењу тих планова мора бити реда, хијерархије, вођства — без којих се елемената не може извести ниједан велики и користан посао.

Свеједно је која митска концепција служи као основа: човек, нација, раса, тле, земља, држава — заједница итд. итд. Свеједно је просто зато што је основна идеја иста: заједница једна, везана земљом (геополитички), крвљу (национално), искључује у свом обиму и у својој области профит појединца, разузданост појединца, сујету појединца. Да се одрекне профита, недисциплине и сујете — мора се бити херој. Херојско схватање омогућује велика, „гигантска“, колективна дела. Ту нема имена, ту нема личности, ту се утапа свако лично стваралаштво у опште. Катедрале раног европског доба, наша колективна стварања поезије народне — то су гигантски изрази гигантског, али анонимног, стварања.

И, што је много важније и значајније, личност се ту није „расплинула без трага у мртвом механизму“, него је органски ушла у општи организам. Као у сну, као у песми, без грчева и мучења само-сујете. И без опасности да јој пробуђена сујета послужи туђим интересима или олакша ропство душе — које је сигурно када се у човеку убије „гигантоманија“ и када га увере да је сва његова срећа да буде кепец. Мајушан истина, али се вазда може огледати у неком огледалцету, играти се играчкама и мислити и шепурити се: ко сам, ја сам. Док ће други владати тим светом кепеца!

Сва велика времена су „гигантоманска“ и у култу хероизма, сва велика времена и сва револуционарна. Нису ли гигантомани били и наши преци — у судбоносним часовима своје историје? Да су били уљушкани у сне „прозаичне, демократске и не-романтичне“ работе — шта би било? Данас, нарочито данас, тај сан о не-херојском култу реда, то стругање у кепецоманију, тај страх од хероизма?

Г. Прибићевић вели „наш се народ још није излечио од националног херојског култа“. Он то дословце пише тако. Као познаваоцу народа, верујемо му и хвалимо Бога што се још није десило то „излечење“. Очигледно, г. Прибићевић је упао у грешку: оно што је говорио, управо хтео говорити, против једне маштаније, можда и уврежене по главама многих наших динараца о неком „чуду машинске ере“, али је, стварно и у суштини, говорио против активног, херојског, револуционарног схватања нових духовних сила које ће неминовно срушити стари свет и стари поредак. И говорио још о нашој болести: „националном херојском култу“.

У суштини: он је у чланку „Гигантоманија“ испао прави идеолошки заступник „Кепецоманије“ — која је у данашњим данима најстрашнија успаванка. Има нешто тачно у разлагањима тога иначе врло пометеног чланка: нешто о ненавиклости на рад и труд наших људи услед прилика од XV до XVIII века. Нешто ту јесте: али ни ту г. Прибићевић није анализу отерао до краја. Лек за ову наследну манију против рада и работе није у кепецоманији.(…)

Поред тезе о нашој болести од националног херојског култа, г. Адам Прибићевић изнео је, упоредо са њоме, још једну. Она би, отприлике, овако гласила:

По историском удесу, Срби вековима нису могли или нису хтели радити, услед сталног сељења или и зато што је плод рада одлазио другоме, туђину господару. И онда, наводим дословно аутора: „Ми смо отимали, некад кријумчарили, па и крали и прекрадали од себе украдено.“ Још уз то, удаљени вековима од учешћа у управи државе, Срби су стекли веру у свемоћ државе и „болесно сањарили о хероју који је заденуо мач у пукотину пећине и пао у сан док не куцне извесни час, кад ће мач из пукотине искочити, јунак се пробудити да нам преда у шaке чудотворни механизам државне власти…“

Г. Прибићевић очигледно замишља наш историски живот врло упрошћено, сакато и погрешно, према извесним модерним демократско-либералним формацијама. Српски народ у вековима после пропадања државне самосталности као да се, сав и свуда, само селио, ништа није радио, сав се од земљорадника претворио у номада — пљачкаша. И онда, тако разбијен и упућен на крађе и пљачке, уколико је рецимо још и радио, нерадо је радио јер је радио за другога, па је изгубио „политичко право гласа“ (шта ли) које је раније имао — и вољу да ради, него се запањио пред силном државом освајача — и стекао уверење да држава може све, а он је немоћан.

Пре свега, није српство све и одједном преплављено освајачем и све и свуда, намах, прешло у пљачку. Није тај широки сељачки, себарски, народ ни раније имао учешћа у животу државе и у вођењу њеном — јер су устројство и поредак били други. Г. Прибићевић је заборавио да то није била држава 18. и 19. века.

Масе народа су вредно радиле, још како знале за зној и жуљеве. Срамота је и увреда је рећи за све српство да је стално живело о крађи и прекрађи, о отимању и пљачци, да је изгубило рад. И да је све то сељаштво, сав тај народ уопште изгубио дух. Врло олако се упрошћује формула за време од слабога Уроша, Душанова сина, до почетка деветнаестога века: а ту су векови, стотине година, врло комплексног изгледа. Ту је живот био много сложенији него што га замишља овај оптужилац гигантоманије. Народне масе су имале и места и времена да, вођене и верски и морално и национално од цркве, раде и одржавају дух. Црква је тачно знала да је душа преча од тела: и извршила је свој задатак као ниједна црква дотле и отселе.

То је незнање историје. Али г. Прибићевић показује и неумење, управо неосећање, народне поезије и предања. Онај херој што спава, свакако је Марко. Тај херој, по легенди народној, спава и пробудиће се у историски час — да поведе у борбу за ослобођење. Али не! По г. Прибићевићу, Марка народ замишља као хероја који ће, када се пробуди, просто сазвати Србе па им на плећима дати уређену државу — све готово и прежвакано, па да ти Срби не морају и даље ништа да раде! Донеће им социјални рај, готовански, брзо и без муке. Одиста чудна је машта г. Прибићевића. А каква је народна! Ми знамо многи још, као очевидци, како је дух Марков водио јунаке у окршај и код Нагоричана и код Прилепа. Људи су видели Марка и вилу. Очигледно, за г. Прибићевића то је „фантазија“ која не одговара „неромантичком, реалистичком, демократском култу рада“. А то је наше живо национално искуство — и наша велика снага и за данас и за сутра.

Ово незнање историје и ово неосећање народног предања учинише да тезе г. Прибићевића испадну толико неозбиљне, неосноване, и, рекао бих чак и шаљиве — кад ту не би било питање о озбиљним и светим стварима, о којима се особито данас не може и не сме тако говорити. Ово незнање историје и ово неосећање народног предања довели су и до оне тезе о нашем боловању од херојског националног култа — па према томе и о „гигантоманији“.

Није гигантоманија веровати у Марка, у национални рад и хероизам, носити живо предање и даље у себи и неговати га. И ни у чему та вера, то држање предања, тај култ хероизма, то осећање националне динамике — не смета систематском, планском, вредном раду и напорима да се тај рад оствари и уведе. Баш у том споју националне динамике и њеног предања са једне и систематског формирања заједничког рада са друге стране — и може и треба да лежи решење нашег проблема. Г. Прибићевић говори о преображају „националног Марка у Марка политичког и социјалног“ као о опасности „гигантоманској“. Сигурно би било боље, по њему, да националног Марка сузбијемо онаквим тумачењем какво му је г. Прибићевић дао и да га заборавимо, а да од духа социјалног Марка створимо кепецоманске нараштаје — кадре да подлегну сваком ропству. Далеко шибају те наоко пометене тезе и та неосећања националног предања: као оно што се при прослави Косова, ту скоро, упрљало наше најсветије осећање са сличних страна.

Срби знају и умеју да не буду гигантомани, знају да, у духу националне динамике која их је свагда водила, чувају своје а не желе туђе, али знају врло добро и то да никада идеал њихов није био кепецоманија и да апостоли кепецоманије треба да га оставе на миру.

ВЛАДИМИР ВУЈИЋ

Објављено у чисту „Време“ 4. и 14. фебруара 1941. године 

ПРИРЕДИО ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ 

Чланак ВЛАДИМИР ВУЈИЋ: ГИГАНТОМАНИЈА ИЛИ КЕПЕЦОМАНИЈА?  се појављује прво на ИСКРА.

О томе се не труби. Нема горућих вести, извештаја, фанфара ни помпе, око камере ту не залази, јер јавни сервиси сервисирају неку другу јавност, за неке друге потребе; наши људи, наиме, немали број пута годишње самоорганизовано, аутобусима, одлазе у посету манастирима и нашем народу на Косову и Метохији, али се о томе путем класичних медија углавном не може сазнати ништа. Разлог за то је прост: америчка војна база Бондстил, једна од највећих у овом делу света, на окупираној територији фактички и симболично обавља своју историјску функцију. Док окупација траје, свест окупираних мора се, управо путем медија, непрестано преиначавати тако да они о окупацији немају никаквог појма.

Једна од највећих сила у историји (њена сила је војна, економска, медијска и културно-уметничка) заузима једну територију тако што окупирани живаљ на остатку те територије приморава да живи на седативима, црвеном Винстону 100с, изложен непрестаном, шокирајућем „забавном програму“, чарима демократије присиљен да зна о појединостима из живота извесног Микија из Купинова пре него било шта о Високим Дечанима, на пример. Када окупирани живаљ пожели нешто друго осим Микија – изложиће се сликама и ”уметничким” представама о својој историјској кривици, нељудској, злочиначкој природи, кољачкој, геноцидној, мизогиној ћуди, и једино што ће му остати јесте: мук сагласности.

У таквим историјским околностима, ноћу, окупљени у помности, у једном од тих аутобуса, међусобно знани и незнани, ипак – постојимо и неки ми, са истим циљем: да зором, живи и у здрављу, стигнемо где смо наумили.

Екипа окупљених разноврсна је: блејачи, смерни, бивши и будући ови или они, ревносници, подвижници, млађи, старији, женски, мушки, одважни и решени, тихи и разгоропађени, помни и зазорни; удвоје или утроје, на путу, у заједничким надама и заједничкој прошлости.

Осењивања крстом, заједничка молитва наглас и – аутобус креће.

Искуснији ходочасници љупким пошалицама које читав аутобус испуњавају, из нехата, на самом почетку пута, својим досеткама ослобађају и храбре новајлије у овом путешествију. На пар седишта апсолутна тишина, на пар – дошаптавања која изражавају велику блискост и још већа очекивања.

Скупља се прилог за неколико породица ”доле”;  ходочасничка прича почиње.

Слика у ретровизору

У то време, по београдским кафићима, хипстерским, кул месташцима чије газде лажном креативношћу вођене позајмљују имена за ова места из стихова, револуција и туђих драматичних прошлости, воде се разговори у којима се размењују знаци ужасне еманципованости и заинтересованости за афро-америчка, палестинска, иранска, ЛГБТ и друга далека политичка питања која није неопходно сведочити властитом врлином; Бондстил с једне, и овај поноћни, поклонички свет, с друге стране, за посетиоце таквих места, постоје као мрачне, крајње назадне авети садашњости и као такви, никако нису релевантна политичка или животна тема.

Књижевници, редитељи, сликари, глумци, револуционари, марксисти и марксисткиње, житељи света и ини, убише се да пронађу начин своје креативне сапатње са жртвама измишљеног трансродног мушкарца који се лукаво ушуњава у женске ве-це-е белог света, лажно се издајући као жена како би у потаји шпијунирао стварније жене.

Такозвана ”креативна” класа, позвана да својим телима, слободним временом и прежвакавањем наметнутих тема – џентрификује локације по Београду, живи у блаженом незнању, дубоко верујући да од правног регулисања тога шта ће ко чинити са својим аналним отвором – као извором ужитка – не постоји битније политичко питање.

Таквима насупрот, заробљена другачијим обневиделостима, ноћним животом Београда патролира и екипа љуби-брат-патриота, контроверзних предузетника којима тетоваже манастира по надлактицама обављају главнину духовног посла. Непрестано у „шемама”, ови мајстори интензивних емоција подржани кокаетиленом у крви, у стању су истовремено да искрено прижељкују прилику за осведочавањем сопствених националних осећања кроз некакав замишљени рат, и да својим сународницима, у редовном ванредном стању, препродају, подваљују и шибицаре било шта, покретно и непокретно, легално или нелегално: од станова и возила, до прахова и текућина.

Такав Београд ноћу, остаје иза нас.

У мени интензивно одјекују два описана, банална света јер сам имао ту невољу да сопственом младалачком самољубљу угађам несмотреним радозналостима, вођен наивном идејом да писац – да би писац био – мора сваки ћошак света искуствено и срцем спознати.

Љевишка и успавани вулкан

Мој унутрашњи метеж траје до ”границе” са Косовом која стишава сваки одјек личног и колективног хаоса из ког долазим; границе која и постоји и не постоји, као и толико тога у чему смо принуђени да живимо. Једно Ја ту границу не признаје, друго Ја – принуђено је да пружи документа како би границу коју не признаје – прешло.

У том тренутку престају да постоје и она правдољубива разгоропађеност из немоћи, и она болна и лажна равнодушност јер је ”најпоштеније бавити се само својим животом”. Конкретан чин пружања своје личне карте њиховој полицији, па чекање да ти полиција личну карту врати, тренутак је интензивне тишине која кондензује у себи највише могуће историје.

Толико много историје у једном трену може се наћи у не више од десет тачака света. Свака од тих тачака – место је где све изнова може да ескалира, где је историја најживља, и где никада ништа није готово. Очи целог света упрте су на та места. Као код успаваних вулкана у којима је жива и опасно мирна, ужарена сила природе: течна магма, растопљене стене; тако се и на овом ”административном” прелазу, у тишини, чује како око нас, на све стране, заиста спава преопасна сила историје.

Сва бука света престаје и човек опет, напокон, само ослушкује; принуђен је да буде поман. Свима су нам очи, у пет изјутра, опет као у животиња: гледамо, али ослушкујемо само. Нисмо заслепљени измишљеним питањима и нестварним мукама. На такво присуство духа мислио је Хандке кад је написао да човек не треба да чека на нови рат да би духом био присутан. Фасцинантно је колико у оваквим ситуацијама никада нема места за двосмислености: у свачијим очима види се јасно помно ослушкивање и присутан дух.

Прошли смо.

Прва станица јесте манастир Соколица. Две монахиње тамо узгајају најлепши манастирски врт. Очи опет обузимају дух: лепота призора још је интензивнија након малопређашњег искуства интензивне тишине на ”граници”. Овде је другачије тихо и опет не ослушкујемо успавани вулкан историје око нас, па се препуштамо сопственом жамору.

Девич.

Аутобус. Мало сна.

Грачаница. Опет мало сна у аутобусу.

У Урошевцу, отац Трајко крсти нашег Ивана. Иван бос стоји на хладном мермеру. Војник Кфора, са америчком заставом на рукаву, припадник оперативне групе ”Task force Bandit – KFOR 35”, присуствује светој тајни крштења, заједно с нама, благонаклон је, топао; осењује се и сам крсним, православним знаком.

Јесен је, и живот са назнакама смисла.

Увече: Штрпце, преноћиште. За вечером смо попили јер смо веровали да заслужујемо, и јер не умемо другачије себи да уприличимо радост искреног колективног искуства. Разгоропадили смо се иако знамо да не би требало; можда баш и због тог притиска попуштамо својим слабостима на које смо навикнути. Распевани, разуздани, типично београдски – несвесни где се налазимо.

Некакав мали вулкан историје и у нама тиња; као да желимо да покажемо домаћинима да и у нама нешто страшно постоји. Наивно, верујемо да неко од нас то ”тамо”, тражи или очекује. Али у очима домàћӣнā пуним поштовања према нашој несмотреној и искреној ”солидарности”, види се и да су се наслушали успаваног вулкана историје око себе; и да, због тога, знају да је у тишини једини спас. Њихов дух је тако очигледно другачије присутан. Нико од њих не користи велике речи, а нама велике речи као да служе да сакријемо од себе нешто. Као да смо гоњени кривицом и другим демонима.

Ипак, не умемо боље. Опет асиметрија искуства и чежњи за заједништвом. Видео сам, ипак, радостан, непосредан дух у ком смо се обрели, и препустио сам му се; помолио сам се само да у околни, успавани вулкан историје – из несмотрености, не побацамо превише великих каменица-речи, и активирамо нешто преопасно, о чему и не знамо колико немамо свести. Ми сутрадан одлазимо, наш домаћин остаје у овим планинама, окружен са тим вишком историје. То треба имати на памети више од сваке лажне слике о себи – хероју, сапатнику, подвижнику; више од сваког Београда који у нама несносно тиња и одјекује својом празнином.

Сутрадан – Литургија под отвореним небом; Свети Архангели.

Призрен.

Богородица Љевишка. Рушена, спаљивана, пренамењивана.

Ограђена жицом.

Унутар цркве: чађ по зидовима, још од мартовских дешавања двехиљадитих, када су у самој цркви паљене гуме. Та чађ је најочитији и најсвежији слој, као знак последње активности вулкана историје. Затим, пикован, чекићем и длетом оштећен живопис: да би малтер чвршће стајао преко фресака, и прекривао их, у време османске власти, и након, кад је, негде од 1756. до 1912. године црква била пренамењена у џамију.

Још један слој, једне даље историје.

Малтер је скинут, видљива су оштећења на сваких пет сантиметара. То ревносно уништавање само наглашава оно што је било испод и што опстаје кроз векове.

Моја слика о успаваном вулкану историје сада је још интензивнија јер видим чађ, гареж, спаљено, нешто што хоће да уништи заувек, и нешто што се не да да буде уништено. Пред овим призором ћутимо другачије него на ”граници”. То је тишина пред нечим што нас надилази али и позива. Као у оној досетки: вечни, макар на трен.

Фреска Богородице са Христом Хранитељем. Рестаурирана. И њу је палило и хтело да уништи. Зато и не само зато, читава је црква под заштитом Унеска, на посебној листи угрожене светске баштине.

На спољној припрати цркве, арапским писмом, на персијском језику, уклесан је стих персијског песника Хафиза Ширазија (живео око 1315-1390): ”Зеница ока мога гнездо је лепоте твоје”; остатак стиха, неисписан, гласи: ”Почасти нас уласком, ово је дом твој”. По предању, стих је, занесен лепотом коју мора да прекрије, уклесао радник који је обијао живопис како би малтер дуже стајао. По другом предању, стих је, опет занесен лепотом, уклесао неки писменији путник намерник који је хтео да остави траг света из ког долази. Како год било, стих је, по свему судећи, откривен тек кад су рестауратори скинули малтер, средином двадесетог века.

Филозофија религије са својим питањем да ли је светогрдно визуелно представити Бога, и најузвишеније идеје – овде добија свој пуни смисао на мах. Онај који наизглед уништава фреску, диви се лепоти коју из поштовања према представљеном – сакрива. Скривањем се успешније чува тајна него приказивањем. Иконоклазам који не престаје.

Али ништа од тога не могу да видим у чађи, том најсвежијем слоју историје.

Ту моју мисао прекида гласно турирање неког мотора испред цркве. Локалци знају да је најефектнији удар, удар на тишину нас који смо унутра. То ме, из неког разлога, подсети на арлауке ”мојих” локалаца који запевају о ”срцу Србије” богатећи се од махинација.

Њихов полицајац из кућице испред цркве, обезбеди нама тишину. Још једном: њихов полицајац обезбеди нама тишину. Још један који зна да около нас спава вулкан историје.

Колико је активне снаге, помности и духа неопходно уложити да се вулкан историје не активира по невинима, помишљам.

У Призрену пијемо кафу. Више нисмо виђени као сведоци него као туристи. Тако се и понашамо.

Спремамо се за повратак. Пишем пријатељу, Ненаду Тодоровићу, позоришном редитељу, са идејом да се видимо у Призрену на кратко. Он је један од ”локалаца” који каткад дрекне изнад окна, али би у њега први скочио са идејом да својим телом буде чеп. Као и сваки редитељ, намешта плочице, па није слободан. Али ту је, духом. И осећам да јесте.

Полазимо за Београд.

Прати ме нека нова тишина и слике оштећених фресака.

Читам Ненадов интервју који је дао поводом своје представе ”Хотел Косово”.

У њему, између осталог, он каже:

”Ово је комад катарзе, ово је наш обрачун, чак лични обрачун са свима који би да обичног, малог човека, овде несрећног повратника у покушају, узму у заштиту како би га још више унизили. Наш Хотел Косово нема милости ни према коме, јер нико није имао милости према нама. То је наш колективни урлик побуне, нефилтрирани директ у браду свима који су нас буквално бацили у блато и глиб гета. Наше позориште нема намеру да дозволи да га својатају кафански националисти који наричу опело мојој живој деци која овде живе, нити ће икада бити марионета паланачких глобалиста који са радошћу закључују да су та иста моја деца заслужила да расту у мраку гета, јер носе гене ударне геноцидне песнице Милошевићевих Срба са Косова. Зато смо и желели да свој нови позоришни живот отпочнемо комадом који свој садржај црпи из реченице: Ми нисмо ваши мртви!”

О томе је реч. Нико ”доле” није наш егзотични будући мртвац. Нико не чека на нашу патронажну самилост. Никоме не треба да му ми кажемо како је он наше срце и како ”није на продају”. Једном када смо у језички систем вредности убацили то да је ”Косово најскупља реч”, добили смо и то да је оно ”откупљиво” а његови бранитељи – поткупљиви; добили смо и инфлацију значења; и илузију да ћемо га, на одложено плаћање, некад ”вратити” Г-класама које крузирају Београдом.

Своју верзију Хафизовог стиха исписао бих на невидљивом здању наше тишине: Уста која о теби предано ћуте, гнезда су твоје лепоте.

Владимир Табашевић је књижевник. Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор: Нови Стандард

Насловна фотографија: Стефан Кондић

Чланак Владимир Табашевић: Косово – најтиша српска реч се појављује прво на ИСКРА.

Пише: Игор Караулов

Спаљивање другог тома „Мртвих душа“ од стране Николaja Гогоља сматра се једним од најдраматичнијих догађаја у историји руске књижевности. Колико год за Михаилом Булгаковом понављали да рукописи не горе, оно што је нестало у пламену камина у фебруару 1852. године, не може се вратити.

Постоји, додуше, верзија према којој је чувени чин спаљивања – само мистификација и да Гогољ у ствари није написао ниједан завршени том, па стога није било шта ни да се спаљује: оне четири главе које су сачуване у нацртима – то је све што је написано. А тако се догодило зато што је уметнички задатак који је Гогољ себи поставио био превелик за њега. Дакле, сцена код камина је сама по себи уметничка слика, симбол који, рекао бих, означава затварање пројекта, свођење рачуна креативне немоћи.

Међутим, све те ситнице од сада немају никаквог значаја. Оно што није успео генијални Малорус, сада је на дохвату вештачке интелигенције. Недавно је „Сбер“ објавио да је његова неуромрежа „ГигаЧат“ дописала други том Гогољеве поеме. Штавише, књига је већ објављена и стигла у продају. Чекамо прве читалачке рецензије, оцене угледних критичара, а онда, ко зна шта, можда се ново ремек-дело номинује за књижевну награду. Замислите, Гогољ добија награду по имену Гогоља?

Наравно, могу ми рећи: уместо што се подсмеваш унапред боље би било да прочиташ роман. А онда следи оно чувено „Пастернаков роман нисам читао, али мислим…“. Али управо је у томе ствар, да ми се заиста не чита то дело. Не бојим се да ће књига бити лоша – колико има лоших књига на свету, па неке од њих чак морам да читам по природи посла.

Напротив, ја се веома бојим да ће ми књига бити занимљива, да ће бити у потпуности читљива и чак интересантна. Таква вероватноћа постоји, јер је „ГигаЧат“ за припрему  рекордне тежине имао целу екипу тренера, укључујући историчаре, књижевнике, лингвисте и инжењере. У процесу свог рада, неуронска мрежа је „прочитала“ и анализирала до последњег детаља целог Гогоља, што ја, наравно, нисам радио и нисам у стању да урадим. Зато допуштам да ће неуро-Гогољ бити прихваћен од стране читалаца подједнако као и прави Гогољ – а то значи да ће граница између оригиналне књижевности и фалсификата бити избрисана.

И без тога се неуронске мреже већ све више користе за производњу комерцијалних романа, „жанровске“ литературе. Али једно је кад вештачка интелигенција замењује књижевне привремене писце у издавачким франшизама, а сасвим друго кад се иста операција изводи са класицима из школског програма. „Што да не, баш је кул!“ – рећи ће задовољан потрошач, и за велику руску књижевност то ће постати почетак краја. С њом ће се догодити исто оно што се некад догодило са шахом, у којем живи играчи, који су некад сматрани симболима интелектуалне моћи, нису могли да се такмиче са рачунаром.

Заиста, за разлику од човека, машина је беспрекорна. Она уме брже да одабере речи, у складу са постављеним задатком. Она ће вам направити најбољу, савршенију верзију било Гогоља, било Достојевског, било Хемингвеја. Зашто се онда држимо аутентичности? Јер, за разлику од штива које има за циљ да нас забави, велика литература буди у нама саосећање, а саосећати могу само они који пате. Колико год да узвишено причамо о генију у односу на обичне људе, ми осећамо везу с њим само онолико колико он остаје човек који пати, слаб, крхак, смртан, колико дели с нама нашу судбину. „Слушајте! – Још ме волите зато што ћу умрети“, – моли нас Марина Цветајева. Коначна књига песника Андреја Полонског зове се „Ја сам био, и други пут ме неће бити“. Други пут неће бити ни Гогоља са свим његовим озарењима и падовима, са свим његовим недореченостима и недовршеностима.

Код генија нас фасцинира управо то што човек попут нас самих, који изазива сопствену судбину, може да скочи више него што изгледа могуће. Супротно законима биологије, Гогољева бесмртност је већ постигнута, и укључивање машине у његово васкрсење нема никаквог смисла. Машина не васкрсава мртве, она одузима живот живима. За овај експеримент је предмет изабран врло симболично: мртве душе су написале роман о самим себи.

На примеру дописивања Гогоља од стране неуронске мреже јасно се види како ширење AI-креативности утиче на еволуцију уметничких стилова. Технологија делује прилично прогресивно и напредно, али њен утицај је реакционарни. У суштини, AI нас коначно затвара у кавез постмодернизма из којег смо тако сањали да се ослободимо.

Ако је модернизам био обележен настојањем да се пређе граница уметности и да се уметничко стваралаштво претвори у инструмент за трансформацију живота, онда се постмодернизам усредсредио на културну игру, иронично преосмишљавање, играње са цитатима и колажирање слика. Не може се створити ништа сасвим ново, осуђени смо на секундарност и можемо само на различите начине комбиновати оно што је већ створено пре нас.

У последњих петнаестак година појавила се нада да ће се превазићи постмодернизам, нада која је углавном била повезана са појмом метамодернизма – такве културне игре у којој ипак блиста нека врста аутентичности. Долазак вештачке интелигенције поткопава ову наду. Ако уметник постаје постмодерниста по свом личном избору, у вези са културном ситуацијом у друштву, онда је AI постмодерниста по својој природи, јер ништа ново не може створити, бавећи се искључиво комбиновањем и анализом већ постојећих информација.

Један од основних појмова постмодернизма је симулакрум – копија лишена оригинала. Али управо то нам је пружио Сберов „ГигаЧат“ под видом другог тома „Мртвих душа“. У „Сберу“ кажу да би ово требало да пробуди интерес публике за читање класика, али неће ли класика потонути у мору симулакрума које производе машине? Жустри Американци, на пример, пре пола године су уз помоћ вештачке интелигенције довршили „Тајну Едвина Друда“ – недовршени роман Чарлса Дикенса. Мислим да ће с временом сви класични аутори прошлости имати неурошлејфове текстова које су желели, али нису стигли или нису могли да их напишу.

Наравно, нико не може забранити књижевне игре с неуронским мрежама. Али да бисмо кренули напред у разумевању света и нашег места у њему, потребан је човек. Вештачка интелигенција уме само да забавља оне чији је сопствени разум успаван.

(vz.ru; превео Ж. Никчевић)

Чланак Игор Караулов: МРТВЕ ДУШЕ СУ НАПИСАЛЕ РОМАН О СЕБИ се појављује прво на ИСКРА.

Према забелешкама хроничара, у Колубарској бици у Првом светском рату српски војници су показали незабележено јунаштво. И то не само сељаци од којих је српска армија углавном била састављена, већ и њихови надлежни официри и подофицири. Међу многобројнима, издваја се и пуковник Миливоје Стојановић Брка, славни командант Другог пешадијског пука „Књаз Михаило“, у народу названог Гвоздени пук.

О храбрости, чојству и јунаштву легендарног пуковника Стојановића забележена су бројна сведочења, а остао је и запис да је њему у част истакнути српски композитор Станислав Бинички компоновао чувени „Марш на дрину“, за који је Миливоје Поповић написао биране стихове.

Миливоје Стојановић рођен је у Пожаревцу 1873. године. После завршене Војне академије, као пешадијски потпуковник, убрзо постаје командант Подофицирске пешадијске школе. У Првом балканском рату командовао је 12. пуком, а за исказану храброст престолонаследник Александар Карађорђевић му је лично уручио Орден Карађорђеве звезде са мачевима, скинувши то највише одликовање Краљевине Србије у том рату са својих и заденувши га на Стојановићеве груди.

Потом је Стојановић именован за команданта Краљевске гарде. Након избијања Првог светског рата, сам је захтевао да буде у јединици која ће бити непосредно на фронту и то му је и омогућено. У тренутку када је крајем 1914. године српска војска, одлуком њених славних команданата Живојина Мишића и Радомира Путника наредила контранапад, Стојановић је због запаљења плућа требало да буде смештен у болницу. Када је, међутим, чуо за Мишићево и Путниково наређење да се непријатељ мора протерати преко Колубаре, Стојановић је, како је остало записано, рекао: „Моје место је међу мојим војницима. Када се сврши борба, кад потиснемо непријатеља, отићи ћу у болницу да се лечим. А сада, остајем овде“. На потезу утврђених непријатељских положаја, Каменица – Вис, после више поновљених јуриша, пуковник Миливоје Стојановић Брка је и даље био испред својих војника. Историчари су пренели да су му – пре него што су га у једном таквом налету покосили непријатељски хици – последње речи биле: „Напред, на непријатеља!“.

Припадници Гвозденог пука су наставили напредовање и под командом Стојановићевог заменика потпуковника Димитрија Милића сломили отпор непријатељских формација на тој. Тиме је славни Гвоздени пук, освојио једну од најважнијих тачака у Колубарској бици. Укупни губици овог пука у ратовима од 1912. до 1918. године, током којих је учествовао у готово свим значајнијим биткама, износе приближно 32 официра и 1239 подофицира и војника. У истом периоду, рањено је 148 официра и 6492 војника и подофицира. У ове податке нису уврштена имена припадника Гвозденог пука који су страдали од болести, нарочито од колере и тифуса, јер никад нису тачно утврђени. У сваком случају, са својим командантом Миливојем Стојановићем Брком отишли су у историју и вечну славу!

Белешка Петра Б. Поповића

Извор: Глас Србије

Чланак Ово је јунак ком је посвећен Марш на Дрину: Био је командант чувеног Гвозденог пука, а о његовом јунаштву се и данас прича! се појављује прво на ИСКРА.

МУСЛИМАНСКО Сарајево је, изгледа, Додику могло „дохакати“ једино да је Шмит још једном промијенио Устав и наметнуо закон о остракизму.

Увођење остракизма омогућило би им да га због завођења српских бирача протјерају из Босне на 20 година. Док су га вребали иза ограде куће, а он кришом прелазио Дрину на путу, виа Вучић, до Путина, на Башчарији су га већ видјели како тражи политички азил у Москви и тајно скровиште у Сибиру. А откако га је Трамп амнестирао, враћао се све јачи.

Треба разумјети комшије, није им „лахко“.

У прошлу недјељу, у складу са свим процјенама, побиједио је СНСД, а његов шеф је водио кампању и за странку и за Жељку и за Саву.

Нико није сумњао да ће никад популарнија Жељка Цвијановић лако претрчати кандидате опозиције. Али странка је занемарила потребу да бирачима боље објасни зашто за предсједника Српске није поново кандидовала актуелног Карана, који је већ два пута побиједио истог противкандидата опозиције Бланушу, него актуелног премијера Саву Минића.

Зато је у финишу кампање Каран морао да показује да не може из здравствених разлога, а Минић да доказује да може зато што је у доброј кондицији.

У тандему са Додиком, стизао је свугдје – од Модриче до Москве и натраг и добацио преко очекивања.

Додик је показао да је центар моћи ондје гдје је он, са или без функције. Проширио је за једно важно мјесто круг највишег руководства у којем је он поред шефа странке заузимао још једну позицију (премијер, предсједник, члан Предсједништва).

Показао је да препрека јединству Босне није само Додик, како су то представљали свијету из муслиманског Сарајева, него Додиков тим у којем су своје задатке одлично одрадили и нови првотимци Синиша Каран и Ана Тришић Бабић.

Ни у једном моменту није било искакања и солирања, упркос, код једних страха или код других наде, да ће неко изиграти повјерење лидера, заиграти своју игру или се ухватити у туђе коло.

Нико, ни у опозицији у Србији, не сумња да ће СНС под Вучићевим вођством побиједити и он постати премијер у матици, али се сви питају када ће премијер у Српској постати Додик.

Он сам је у финишу кампање дао двије опречне изјаве. Једном је, очито алудирајући на сина Игора, који је већ шеф оперативе СНСД-а, казао да је „дошло вријеме за смјену генерација“, а онда само који дан касније да „има намјеру да се кандидује за премијера“.

Стриктно тумачећи пресуду судинице Сене, шестогодишња забрана за Милета обухватала би и читав предстојећи мандат, али пошто су креатори пресуде били, Марфи кога је Трамп отјерао кући и Шмит, кога је буквално истјерао из ОХР-а, САД се не би противиле скраћењу искључења. У најмању руку, в.д в.п Кришок би то прећутао, а то би било довољно да се не буне ни ПИК ни ЦИК, ни Мерц.

Заиста, када се данас каже да је Додику пресуђено зато што није послушао одлуку Шмита који је, заправо, био нико и ништа, и још је опасно заљуљао ионако нестабилни босански „брод лудака“ на узбурканој Миљацки, то звучи баш посве неозбиљно.

Остракизам је био специфичан механизам демократије у Атинском полису у 4. вијеку прије наше ере који је имао функцију да спријечи да се изузетно популарни лидери усједе на власти. Сматрало се да су то демагози који говорничком вјештином заводе масе. Уколико агора (скупштина) по посебној процедури одлучи, такви би били на 20 година удаљени из града-државице.

Атинска непосредна демократија, која је послужила као узор савременој представничкој, нашла је својеврстан супститут за остракизам у ограничењу предсједничког мандата на два пута по четири године. Античко ограничење почивало је на радикално демократској идеји да су сви чланови агоре (слободни грађани) способни да једнако добро обављају све политичке послове, па су и предсједника агоре пред свако засиједање бирали коцком.

Аналогно, данас у уставима пише да сваки грађанин има право да бира и да буде биран. Али шта када дугорочна подршка бирача није резултат вјештине говорничког завођења маса него способнсти и доприноса?

Објективо са остракизмом или, данас, са ограничењем мандата, отвара се проблем смјене изузетних државника по сили закона, иако се унапријед зна да га насљедник неће достојно замијенити.

Тукидид биљежи да је и сам Перикле гласовима у агори замало дошао под удар остракизма, а зна се да се читав тај период назива Златно доба Периклове атинске демократије. И у наше вријеме, Тачерову је замијенио безлични Мејџор, Ангелу Меркел – пролазник Шолц и још гори Мерц, Де Гола – одавно заборављени Ален Поер, Кенедија – сиви медиокритет Линдон Џонсон. Елем, закон је закон, морао је да оде бољи да би га замијенио гори.

Де Гол је нашао рјешење у уставном продужењу мандата са 4 на 7 година, али су га, касније, Французи скратили на пет. Путин је у један мах нашао рјешење у рокирању функција са Медведевим, али изгледа да није био задовољан, па је извео уставну корекцију по којој се број мандата могао повећати.

Кинези имају државно-партијску Централну војну комисију, која је по броју чланова мања и моћнија од политбироа и велики реформатор Денг Сјаопин, чији историјски значај се мјери са Маовим, заузимао је само положај шефа дотичне Комисије. Та кинеска институционална специфичност можда је инспирисана античком праксом да је и Периклова једина функција била стратег (нешто као генерал) са деценијом мандата.

За Тита је Кардељ, вјечити уставотворац СФРЈ, учитељ а не правник, смислио квазимонархистичко рјешење: „доживотни шеф партије и шеф државе без ограничења мандата“.

Чињеница је да колективно руковоство са ротирајућим предсједавајућим у држави и владајућој Партији, које је у аманет насљедницима оставио Броз, није издржало ни десет година, с тим што је међувријеме протекло у прогресивној парализи система. Уосталом, атинска демократија није пропала упадом варвара у полис, него се урушила на властитим структурним претпоставкама, и нигдје није обновљена, сем у локалним микрозаједницама и кроз референдуме.

Остракизам је у западним демократијама преживио кроз ограничење на два мандата, али уз деформације – уставним промјенама, реалном влашћу корпорација, дубоком државом, корупцијом, господарима из сјенке. А у Босни и спољним интервенционизмом високих представника који наоружани диктаторским бонским овлашћењима суспендују све домаће демократске институције и смјењују изабране функционере, укључив и предсједнике.

За такве работе као да је измишљена Федерација БХ на простору, два процента већем од половине БиХ, политички се бију два народа подијељена на двије заједнице кантона на по фртаљ земље. А у једној од њих, бошњачка већина оној другој, хрватској бира националног представника. У овој пак првој, осам удружених странака (Осморка) не може да надгласа СДА која је изазвала грађански рат и упропастила и Босну и Бошњаке.

Не могу да направе јединственом ни половину (ФБиХ), а хоће цјелину (БиХ) јединствену. Вела хавле, вела кухвета, аман јараби! рекли би сами.

Ономад је у дубокој старости преминула Биљана Плавшић, која је на првим слободним изборима у БиХ добила највећу подршку српског народа. Поред Караџића, Кољевића, Крајишника, једна од четворо твораца Републике Српске коју је одбранио Младић, а њен континуитет успоставио Додик, више и дуже од свих осталих.

Иако сама није била предодређена за политичарку, храбра, родољубива и православна госпођа Биљана је из прве препознала да је управо он тај и лансирала га у политички врх Српске.

Апсурдно, сви ти очеви оснивачи Републике Српске, који су стекли трајну захвалност српског народа не само у БиХ, постали су, баш због тога, жртве остракизма. Не само деценије робије или чак доживотне, него им је као „пресуђеним ратним злочинцима“ трајно забрањен повратак у политику. Додик ће се, међутим, најкасније за коју годину или већ сутра вратити у премијерски кабинет, а потврдило се да правом лидеру функција није ни потребна.

На другој страни ентитетске границе нема лидера, нема кредибилног саговоника.

Дино!? Фахро!? Денис!? Нермин!? – Ма ’ајте молим вас, уозбиљите се! Ево није то ни син бабе му Алије и муж докторице Себије.

Можда је највећа тековина минулих избора то што ће лидери Срба и Хрвата Додик и Човић преко Жељке и Дарјане умјесто Комшића имати 2:1, те за почетак као колективни шеф државе могу да амнестирају Додика и реактивирају га као премијера. А Денису једино преостаје, пошто је Шмит то пропустио, да тражи да се у Босни уведе остракизам.

Чланак Кецмановић: Додик ће се вратити у премијерски кабинет – за коју годину или већ сутра се појављује прво на ИСКРА.

Извор: Факти

ТОКОМ посете Грчкој, амерички државни секретар Марко Рубио одржао је свој главни говор на Акропољу у Атини. Неки су га већ оценили као покушај да се избори за лидерство у MAGA и номинацију Републиканаца на следећим председничким изборима.

Ово је свакако тачно, посебно зато што Рубио никада није крио своје ривалство са потпредседником САД Џеј Ди Венсом да наследи Трампа.

Рубиов говор би се могао упоредити са Черчиловим говором у Фултону. Јер, он је позвао је Запад на поновно уједињење у борби за глобалну доминацију, упозоравајући Запад да му, у супротном, прете „атрофија, ропство и пропадање“.

Управо на овој формули – или доминација или ропство – Запад гради своју политику. Они своје „вођство“ не схватају као одржавање равнотеже, подршку слабима, или као тријумф правде, већ као снажно сузбијање свега што спречава Запад да прерасподељује глобалне ресурсе у своју корист.

У ствари, управо то – просперитет Запада заснован на сопственој величини на рачун остатка света – Рубио сматра праведним светским поретком; то и јесте циљ доминације за коју се залаже.

Рубио то дефинише као смисао западног национализма.

За разлику од Черчила у Фултону, који је такође инсистирао на напуштању политике сарадње са СССР-ом и Кином у корист политике конфронтације, Рубио предлаже да се Запад мобилише на основу идеологије која више није системска (Черчил је тврдио да је капитализам је ефикаснији), већ РАСНА (Рубио тврди да језападни човек је прогресивнији) конфронтација са остатком света.

Управо зато Рубиов концепт више подсећа на Реганов него на Черчилов.

Реган је морао да пронађе извор додатних ресурса који би омогућио Западу да издржи у конфронтацији са СССР-ом током дужег периода за време којег би Совјетски Савез први поклекнуо.

Рубио је у Атини рекао и да даља ескалација кризе у Украјини прети да се прошири далеко изван њених граница.

Данас су Сједињене Државе и Запад поново у стању системске кризе. Још једном им је потребан извор додатних ресурса да би купили време, рачунајући на историјску несрећу која ће им омогућити да избегну пораз, претварајући га у победу у последњем тренутку. Али, Рубио нема оно што је имао Реган. Недостају му финансијски ресурси будућих генерација (на рачун даље енормног задуживања САД) да би се решио актуелне проблеме.

Реган је исцрпио ресурс, а онда, уместо стабилизације, повратка нормалној економији и враћања позајмљених ресурса, што је предлагао Буш старији, Американци су гласали за наставак банкета који је предводила банда Клинтонових, која је пљачкала Америку за своје задовољство под слоганом „после нас, потоп“ и, преко Хилари Клинтон (током њене кандидатуре за државног секретара и председника), покушала да пренесе домаће америчке мафијашке методе решавања политичких проблема (што је подразумевало физичко елиминисање непожељних) на међународну арену.

Управо је Хилари обећала да ће, ако победи на изборима, одмах прибећи нуклеарној уцени Русије и Кине – са циљем да из њих исцеди политичке и економске уступке како би одржала америчко лидерство.

Уместо материјалног, иако позајмљеног из будућности, ресурса реганомике, Рубио предлаже да се Запад консолидује око идеолошког ресурса. Тако да свако ко данас на Западу не може да понуди својима хлеб, нуди „оружје уместо путера“ – стезање каиша зарад „борбе за светлију будућност“.

Рубио отворено прихвата западни РАСИСТИЧКИ национализам као темељ. У његовом тумачењу, Запад је лидер јер има право да то буде.

Рубиов концепт се разликује од Хитлеровог концепта „народа господара“ само утолико што проглашава „господарску цивилизацију“.

Локација коју је Рубио изабрао да прогласи свој програм је карактеристична. Акропољ у Атини није само древни центар — колевка западне цивилизације — већ и симбол атинске демократије која је у својој основи имала концепт који Рубио сада прихвата: или си хегемон или си роб.

Републикански јастребови, који чине најбогатији и политички најактивнији део MAGA, преко Рубија су изнели свој став и номиновали свог лидера.

У суштини, Рубио је говором у Атини зацртао курс за постизање новог конзервативног консензуса на председничким изборима 2028. године заснованог на агресивној, расистичкој консолидацији Запада.

Недостатак ресурса за спровођење агресивне политике, која подразумева комбинацију економских санкција, трке у наоружању и дипломатске и политичке конфронтације између колективног Запада и Русије и Кине, без упуштања у велике војне акције – биће превлдаван тако што ће Америка канибализовати своје савезнике на колективном Западу.

Њима ће, као компензација, бити обећано учешће у подели плена након победе над Русијом и Кином, као што је био случај са Европом током прекида трговинских и економских односа са Русијом 2022. године.

Од тада је Европа озбиљно осиромашила и више не може истовремено да обавља две функције: да обуздава Русију и подржава Сједињене Државе.

Стога,Рубиов пројекат више није намењен евроатлантском Западу, већ глобалном Западу, укључујући његове пацифичке савезнике.

Значајна разлика између Рубиовог пројекта и Регановог је у томе што је овај други замишљао одржавање, па чак и повећање животног стандарда колективног Запада, док је Рубиов пројекат срачунат на успоравање пада Сједињених Држава на рачун убрзавања сиромашења остатка колективног Запада.

Рубиов епигонски пројекат је слабији од Регановог оригиналног пројекта у сваком погледу. Стога је агресивнији, нетолерантнији и отворено расистички.

Како показује случај Украјине, такви пројекти директно воде у рат.

Ову опасност треба узети у обзир, између осталог, зато што „Рубиов пројекат“ једини предлаже очување западне империјалне доминације и узима у обзир фундаменталне спољнополитичке ставове и лево-либерала и десно-конзервативаца.

Две године до председничких избора у САД и нешто више од годину дана до почетка председничке кампање, шансе да Рубиов пројекат постане идеолошки темељ изборне кампање 2028. године веома су велике.

То значи да Русија и њени савезници морају да се припреме за покушај консолидоване западне контраофанзиве на међународној сцени 2029-30, која би се могла продужити до 2032. године.

Такав покушај би могао уследити чак и ако Рубио не буде изабран за председника САД

Његов предложени концепт западне консолидације ослања се на консензус, а вођа расистичког консензуса може бити и неко други.

Чланак Рубио у Атини наступио са програмом за ново уједињавање Запада против остатка света се појављује прво на ИСКРА.

Седмог октобра државни секретар Марко Рубио одржао је говор у Атини, на Пниксу, месту где се некада скупљало атинско народно собрање. Формалан повод био је скроман: шести круг Стратешког дијалога САД–Грчка, одбрана, енергетика, F-35. Сам говор тиме се претворио у најпотпуније до данас излагање цивилизационе доктрине Трампове администрације. Стејт департмент га је тако најавио: позив на „велики препород западног духа“.

Формула доктрине гласи овако: „We choose the unapologetic pursuit of national power“, односно „Ми бирамо стремљење ка националној моћи и нећемо се за то извињавати“. У руском преводу, који кружи интернетом, то је претворено у „одлучно јачање националне моћи“. Главно је у преводу изгубљено: одбијање извињења. Уопште, стидљиви преводи на руски онога што ови дивни људи говоре од стране наших, како их ја зовем ‘маминих трамписта’ – то вам је посебан, врло забаван жанр.

Образложење у доктрини је антрополошко. Западну верзију Рубио заснива на једном од три дела Платонове душе – тимосу: „the fire of passion, strength, courage, pride“ („ватра страсти, снаге, храбрости и поноса“). Без њега „нације губе вољу да се боре, а самим тим и да преживе“. Болест Запада он види не у сиромаштву и неправди, већ у тежњи ка безбедности. Ми, према његовим речима, превише бринемо о „the comfort of the worst“ („удобности најгорих“) на штету „the potential of the best“. У преводу маминих трaмписта „најгори“ су постали „они који заостају“.

Пojам је преузет од Платона. Али само у „војном делу“. У „Држави“, тимос је потчињен разуму. Друштво у којем тимос излази из подређености, Платон назива тимократијом, владом „љубитеља части“ по узору на Спарту, и описује га као стадијум распада друштва. Тимократ воли рат и почасти, а тајно складишти злато, па тимократија прелази у олигархију. Рубио је узео појам из поглавља о дегенерацији и представио га као рецепт величине.

Генеалогија Запада у говору је сабрана према једном знаку: експанзији. Велики Американци „рођени у Атини, васпитавани у Риму, крштени…“ а даље – право ка енглеском духу слободе. Освајачи иду у истом реду са научницима. Њутн и Кортес – буквално кроз запету. (У ствари, сам Рубио сада није неки кубански емигрант, већ директни потомак тог истог Кортеса, а кроз њега прималац Духа Запада, и то није шала). Византија је потпуно испала, иако је говор одржан у Грчкој.

Испало је и све чиме се Запад ограничавао: Ваљадолидски диспут Лас Касаса и Сепулведе 1550. године, на којем је шпанска круна разматрала да ли је њено сопствено освајање Америке праведно, као и грчка традиција мере. Перикле је хвалио Атину зато што је град отворен и не протерује стране људе. Код Рубија отворене границе стоје на списку разлога пропасти.

У говору се снага схвата као апсолутна вредност. Борба рађа уметност, безбедност служи као симптом пропадања. И у том контексту се појављује класична фашистичка антропологија: човек је вредан због победе, нација је вредна због способности да ратује, жеља за мирним животом проглашава се болешћу.

Разлика у односу на претходног идеолога трампизма – Венса – је радикална. Венс извлачи приоритет своје доктрине из хришћанства и напада Европу у име вредности. На питање „зашто“ он има одговор. Код Рубија, хришћанство служи као корак у генеалогији – од Атињана до отаца оснивача, а циљеви изван саме силе нису видљиви. На питање „зашто“ његова беседа одговара: зато што можемо. То су два различита предлога у спору за Трампово наслеђе 2028. године.

Платон је, уосталом, описао и следећу фазу. „Нове границе“ где се води „велика борба“ из говора – дронови, наоружање, вештачка интелигенција, чипови, минерали – тачно се поклапају са портфељем одбрамбено-технолошких компанија новог типа, које конкуришу за растуће буџете. Реторика првенства и расподела новца описују један процес.

Тимократија, као што је обећао класик, креће ка олигархији, овог пута убрзаним темпом.

(Телеграм канал Г. Кузњецова; превео Ж. Никчевић)

Чланак Глеб Кузњецов: ЗАШТО? ЗАТО ШТО МОЖЕМО… се појављује прво на ИСКРА.

Јуче је Montenegro у Рисну, у нади да ће се додворити бриселској Порти, ухапсио руског новинара Михаила Звинчука, његову супругу и колеге, под оптужбом да угрожавају националну безбедност NATO-Montenegra. Каква држава, таква и национална безбедност. Може да је угрози један страни новинар, али не и домаћи тајкуни.

А каква држава је Montenegro и имали ишта заједничко са историјском Црном Гором показало се данас у ришњанском огледалу. Наиме, сујетни властодршци све су могли да испланирају до танчина, али не и избор сцене на којој ће бити изведена њихова фарса.

По Промислу све одиграло у Рисну, у коме је, сведочи сачувани документ, 16. фебруара 1806. године „начелник Рисанске области гроф Сава Ивелић у потпуној оданости и савјесности према Његовом Императорском Величанству одма подигао Росијску заставу и са сабраним Бокељцима и Црногорцима судјеловао најактивније против Аустријске војске за предају свих тврђава начелницима Боке Которске, што је наступило са савршеним успјехом у току три дана“.

Овај догађај се збио у момент када се Наполеонова војска приближавала Дубровнику, пошто је Аустрија Пожунским миром (у децембру 1805) предала Француској Далмацију, док се руска флота са Крфа тек приближавала Боки. О истом догађају запис је оставио и руски историчар А. Н. Попов, који је 40-тих година 19. века обишо Црну Гору и Боку: „Бококоторска утврђења су мало-помало прелазила у руке Бокеља, а 16. фебруара из Крфа је стигао капетан Бели на броду „Азија“, са једном фрегатом и једним галиотом, под Кастелново. О томе је обавештена рисанска општина, која је, подигавши руску заставу, почела да се припрема за битку. Дана 18. фебруара на брод „Азија“ дошли су црногорски митрополит (Свети Петар Цетињски) са гувернадуром Радонићем, државни саветник Санковски и гроф Ивелић, те је одлучено да се приступи војним дејствима. У међувремену су се тврђави приближиле трупе из Рисна, њих 1.000 људи. Дана 20. фебруара аустријском комесару, маркизу Гизилјерију, упућена је делегација са захтевом да преда тврђаву. Маркиз је, увидевши да је није могуће одбранити, предао њене кључеве старешинама приморских општина. Три хиљаде војника аустријског гарнизона положило је оружје, а на зидинама Кастелнова, уместо аустријске, развијена је руска застава. Потом су предати и кључеви Будве, Котора и других мањих утврђења у Бококоторском заливу“.

Данас Montenegro крши завет Светог Петра Цетињског – моли се Богу и држи се Русије – и стаје против једноверне Русије, а на страну оних који су 1812. године војском похарали бокељски манастир Прасквицу. Како је забележио Стефан Митров Љубиша, француска „војска монастиру свакојаку штету нанесе, књиге старинске подере и древне свештеническе скупоцјене одежде разјагми, сребро и злато покупи. Тешко је вјеровати, али је цијела истина била, да су по путу од манастира до Будве распросути листови црковни књига виђали се. Обадва калуђера и сирома тутор ујутру на смрт осуђени су били, и сасвим да им се ни једна кривица пронашла и освједочила није, убијени су из пушке 4 јунија 1812. године“.

Руку на срце, Montenegru, као сумашедшој негацији историјске Црне Горе, пристаје да јој осведочени непријатељи буду пријатељи, а историјски савезник и хранитељ непријатељ.

Чланак ДР ЗОРАН ЧВОРОВИЋ: Монтенегро против Црне Горе се појављује прво на ИСКРА.

Немири у Француској и проширење Европске уније, избори у Републици Српској, као и поуке 5. октобра теме су које анализира у ауторској емисији „ОсвРТ“ уредник информативног програма телевизије РТ Балкан Никола Врзић.

Немири у Француској

Белорусија је изразила озбиљну забринутост због масовног хапшења демонстраната у Француској, поготово малолетних. Исказала је солидарност са жртвама полицијске бруталности, и позвала на истрагу навода о прекомерној употреби силе и покретање друштвеног дијалога ради деескалације тензија у тој земљи.

Иран је позвао француског амбасадора у Техерану у Министарство спољних послова да му уручи протест због „насилног третмана“ ђака који захтевају боље услове у школама, као и због „екстензивног и флагрантног кршења људских права“ током протеста.

Није се свет окренуо наглавачке. Него овако изгледа кад ствари почну да долазе на своје место. Што је процес који је и даље у току јер је потом иранском амбасадору у Паризу уручен протест због провокације, на основу уверења да Француска има право да се брине око људских права демонстраната у Ирану, док заузврат Иран нема право да се брине око људских права демонстраната у Француској.

Е, тог диктата дуплих стандарда више нема. Батина људских права може да има два краја. А њихова злоупотреба постала је и сасвим очигледна чим је и Французе мука натерала на борбу за своја људска права па су зато добили пендреке по леђима и сузавац у очима.

А корисно је било уочити и како изгледа аутономија универзитета кад је полиција у опреми за разбијање демонстрација упала на Сорбону. Сигурно је да то нису европски стандарди који могу да представљају узор, све и ако Мајкл О’Флаерти, комесар за људска права Савета Европе, није успео да примети хапшење више хиљада деце у Француској, уз повреде барем 215 тинејџера до минулог уторка, укључујући ампутације шаке које су неке од њих унаказиле за читав живот.

Лицемерје се, наравно, састоји у томе што је дотични комесар за људска права Савета Европе само пар дана раније из Куће људских права у Београду критиковао стање људских права и наводе о полицијској бруталности у Србији, додуше, с нарочитом бригом за службенике невладиних организација јер их проглашавају за стране агенте – камо среће да се донесе и одговарајући закон о томе – и за слободу медија. Додуше, то не значи и његову бригу за слободу свих медија у Србији, него само оних које назива независним, док је руске медије иначе оптуживао за „шокантне дезинформације“ чији је циљ да изазову друштвене тензије у Европи.

Дакле, само мало стрпљења, и већ ће се појавити неко с тврдњом да су клинци у Француској гледали Раша тудеј па су изашли на улице да нападну полицију.

Илон Маск пак тврди да је у питању „спора инвазија“ и да су „издајници који заслужују судбину свих издајника“ сви који подржавају описану инвазију сопствене деце, док је Доналд Трамп прецизирао да „ислам жели да преузме земљу која је некад била велика“.

Покоравање. Без сумње, има и тога, макар и ако нема доказа да је Трамп икад чуо за Мишела Уелбека.

Несумњива је, у сваком случају, подршка крајње левице и Жан-Лика Меланшона; лично је позвао и своје присталице да се придруже ђацима и студентима у демонстрацијама које доживљава као најмоћније још од ’68.

Има још запажања која проистичу из француског случаја. Јер случај није искључиво француски – улични нереди као народна традиција – него се прелива и у Белгију. Али је, ено, и шпански где се протестује због стамбеног питања. У Немачкој се не протестује као у Шпанији или Француској, али зато у знак протеста због свега Алтернатива за Немачку постаје популарнија од обе владајуће партије заједно.

А Фридрих Мерц наставља да влада као да га народ жели. Упркос народу, што се зове тиранија; Педро Санчез је барем поднео оставку, а и Емануел Макрон има бољи изговор него Мерц јер му до априла свеједно истиче мандат. А после мене – потоп, као још једна француска традиција.

Европа, с њима на њеном челу и на челу Европске комисије Урсула фон дер Лајен за коју није гласао нико, постаје неуправљива. С погоршањем енергетске и економске ситуације то ће постајати још и горе, шта год било непосредни повод, француске учионице или станови у Шпанији.

Јер у Европи више не могу да живе као што су навикли да живе па очекују да ће тако бити и убудуће. Неће.

Штавише, вероватно ће бивати све горе. Управо ту будућност најављује раст инфлације и истовремени раст камата на дугове који никад нису били већи, од Француске до Италије и Шпаније, а то су друга, трећа и четврта економија Европске уније. Француска ће само за рефинансирање дуга доспелог на наплату следеће године морати да потроши 380 милијарди евра, које нема него ће морати да позајми, али по камати од пет и више одсто уместо нула до један као пре, што значи још бржи раст дуга. Уз још дубљи минус у буџету да раст дуга и додатно убрза.

Само на отплату дуга ће следеће године бити потрошено 10-ак милијарди евра више него ове године, укупно чак 90-ак милијарди, што је новац који неће бити потрошен на учионице и ученички стандард.

Што значи да ће сви разлози који сад постоје за протесте, постојати још и више.

Уз дужничку кризу на помолу, која прети да постане криза евра и читавог система. Јер није само Француска, него и Италија и Шпанија.

Како се из овакве кризе излази, није утврђено. А питање је и да ли уопште има доброг излаза.

Проширење Европске уније

Ако буде ушла у Европску унију, Црна Гора ће ући на хрватском језику. Зато што за десетине хиљада прописа, на више од 170 хиљада страница правила понашања, нема довољно преводилаца на црногорски језик. За превод на српски језик би се можда и нашло јер српски језик говори највећи део становника Црне Горе, али српски језик није службени језик Црне Горе, па ништа.

Ако буде ушла у Европску унију, Црна Гора ће Хрватској за то, како је најавио хрватски министар вањских и европских послова Гордан Грлић Радман, платити 2,7 милијарди долара, обрачунато у еврима.

Укупан годишњи буџет Црне Горе за ову годину износи само милијарду евра више од тога. Можда ће Хрватска Црној Гори одобрити исплату у ратама. Попуста нема, иако и Црна Гора још од 2010. има министарство вањских уместо иностраних послова. То само служи да у Европску унију можда уђу на хрватском језику, пошто смо већ разумели да српски не долази у обзир.

Уосталом, лакше ће на хрватском разумети ”кључни захтев” за суочавање с прошлошћу који су, уз венце и спомен-плочу хрватским заробљеницима у Морињу (Црна Гора), упутили комесарка Марта Кос и министри вањских послова Црне Горе и Хрватске, Ервин Ибрахимовић и већ поменути Грлић Радман.

Словенка, Муслиман и Хрват. Као у неком вицу из старе Југославије, само што ово више личи на подсмех, а упућен је Црногорцима. То су, ваљда, и заслужили својом жељом да на хрватском (можда) уђу у Европску унију.

Треба ли да нагађамо какве су, тек, захтеве спремили у Хрватској за Србију ако би стигла у овако напредну фазу ЕУропских интеграција? Или ћемо прецизније то предвидети ако пустимо машти на вољу…

А шта нас све тамо чека ако на то пристајемо, представљено је и формално ове недеље у документу Европске комисије под називом „Припрема за ширу Унију“ у коме се изричито, већ у првим реченицама првом поглавља, каже да је због Русије и Украјине проширење Европске уније постало „геополитички императив“. Дакле, регрутација нових поданика за њихов рат против Русије, а све владавине права, демократија и просперитети којима нас тамо маме имају функцију мамца на удици. За сомове да се упецају. Уосталом, што се тога тиче, ено Француске.

Документ о припреми за проширење уније – дозлабога досадно штиво, иначе – представља покушај да се постојеће чланице, које још имају право да се о томе питају, одобровоље око пријема нових чланица.

И представља упозорење на оно што нас чека у том случају, јер нас чека само другоразредно чланство. Све смо то већ спомињали; од предвиђених мера заштите као средства уцене да са ЕУ пута не скренемо, преко укидања права вета и права гласа у случају кршења вредности, и диверсификације снабдевања енергентима тако да и ми плаћамо 7 до 8 пута скупље него да купујемо од Руса, скроз до подвргавања ЕУ тужиоцима.

Са правом да гледамо како други доносе одлуке у наше име у Европском савету, јер се захтева стопроцентно усаглашавање а нама припада привилегија да наређење добијемо у првом реду публике уместо преко Твитера.

И 15 година пробног чланства после такозваног пријема у чланство.

Јер Марта Кос каже да неће поново Виктора Орбана, као да је она надлежна да Мађарима бира премијера. Или било којим другим поданицима Европске уније. Који сви морају да слушају покорно кад је на њихову штету. Јер је такав „геополитички императив“ Европске уније.

А за Србију је сходно том императиву имала и посебну поруку да ће „морати“ – морати! – „да испоручи више… посебно у погледу стратешког усаглашавања и усклађивања са заједничком спољном и безбедносном политиком“.

Наравно да то значи санкције Русији. Са ценом коју за то имамо да платимо, од гаса до Косова и Метохије.

За утеху (или не), тиме ћемо, као и Црна Гора која је то већ постигла, заслужити прилику да нас Марта Кос, Ервин Ибрахимовић и Гордан Грлић Радман помире са прошлошћу. Уз рачун који ће, уместо 2,7 милијарди за Црну Гору, бити пропорционалан хрватском салду са Србијом.

А онда ће и непослушни ђаци моћи да прођу кроз француски третман без примедби комесара за људска права, само ако се усуде да се побуне против власти која је стопроцентно поступила по геополитичком императиву Европске уније…

Или је можда, ипак, боље што Марта Кос није припремила мапу пута и за Србију као за Црну Гору или Албанију? Да лакше залутамо док још није прекасно…

Медији и пропаганда

У документу о проширењу Европске уније који су представиле Марта Кос иУрсула фон дер Лајен захтева се „заштита медијске слободе и плурализма“ али се ту говори и о „страним манипулацијама информацијама и мешању“ који представљају „претњу чланицама као и кандидатима за чланство“.

Што значи да су медијске слободе допуштене само у плурализму у коме сви мисле исто. Као Марта Кос и Урсула фон дер Лајен. На српском се то зове једноумље.

У Србији не влада једноумље захваљујући томе што се Марта Кос и Урсула фон дер Лајен не питају колико сматрају да им припада. Па зато редовно траже укидање РТ Балкан и Спутњика. У име медијског плурализма да медија буде мање, а нарочито ако су слободни да примете оно што би Марта Кос и Урсула фон дер Лајен да остане цензурисано. У име слободе медија.

Па је сходно таквом односу према слободи извештавања амерички Радио Слободна Европа уочио да, ето, руски државни медији у Србији извештавају о ставовима учесника у изборима о (не)увођењу санкција Русији. Шта је у томе необично, остаје нејасно, али макар је јасно да нас читају и гледају, што је добро за њих јер неће остати необавештени.

Међутим, у складу с наведеним генералним смерницама Марте Кос и Урсуле фон дер Лајен – а да не прескочимо и Кају Калас у смислу заједничке дијагнозе – симптоми кампање против нашег постојања појавили су се у медијима на српском језику о чијем власништву одлучују министри у Луксембургу.

Некако су нас умешали у сукоб њихових власника и запослених – уз то и прилично натегнуто – што би било и прилично неинспиративно, јер шта се нас тиче сукоб власника и запослених у фирми из Луксембурга с којима немамо баш никакве везе, да та прилика није искоришћена за денунцијацију у складу са уобичајеним вокабуларом захтева Европске уније да престанемо да постојимо у Србији.

„Репортери без граница су посветили целу истрагу РТ Балкану, описујући га као канал преко кога се наративи Кремља прилагођавају локалној публици и шире регионом”, ”Европска комисија упозорава Србију управо на РТ Балкан”, ”у извештају о Србији за 2025. Комисија констатује да Србија ’није предузела никакву акцију’ против страног информационог манипулисања и додала да је РЕМ, напротив, доделио РТ-у дозволу која му је омогућила програм на српском језику преко државног Телекома Србија”, „Комисија посебно истиче покретање телевизије Раша тудеј Балкан и наводи да дезинформације и страни информациони утицај остају питање које Србија мора хитно да решава, јер је кандидат за чланство у ЕУ“…

И томе слично.

Да би се на то надовезао програмски директор Црте да „детаљно објашњава како руски медијски модел агресивно наступа на нашем тржишту“ и успут гунђа јер сматра да „негативни наративи о Европској унији излазе из јасног модела који је обликован у Москви“.

Није спорно право Црте да сматра оно што сматрају америчка Национална задужбина за демократију, амбасаде Велике Британије, Немачке и Француске, Фонд браће Рокфелер, Стејт департмент, Европска унија, Фондација за отворено друштво и њени остали финансијски партнери.

Ипак, не може се не приметити исказана нетолеранција за различитост и другачије мишљење. Што нас враћа на једноумље Марте Кос и Урсуле фон дер Лајен, што ће рећи, безумље Каје Калас.

Тим пре што иста организација – Црта – пружа изричиту подршку медијима (из Луксембурга) који откривају да њихов власник има „прилично профитабилну сарадњу са Европском комисијом“ која је „само током 2025. доделила вишемилионске пројекте за извештавање о европским темама“, па још појашњавају и да ”не постоји ништа спорно у тој сарадњи. Напротив.“

Само што се то не зове независни медији, као што се лажно представљају. Лажна вест је да је њихово – независно новинарство. Него је пропаганда. Иако није пропаганда ако је истина.

А њима смета што ми постојимо. Нама уопште не смета што они постоје. Зато што је истина моћнија од пропаганде, ма колико да је гласна.

Избори у Републици Српској

На изборима у Босни и Херцеговини победила је Република Српска.

Пре свега, зато што је очувала стабилност упркос сталној тежњи политичког Сарајева и његових спонзора и подстрекача да Републику Српску дестабилизују.

У том контексту је неизоставан аспект остварене победе и континуитет власти. О чијем значају, уосталом, довољно говори и бес Мајкла Марфија, бившег америчког амбасадора у Сарајеву, што Европска унија није „забила глогов колац у срце“ – баш тим речима – Милораду Додику „када је за то имала прилике“. Те је Додик – иде даље Марфијева анализа, која открива и намере његових послодаваца – изашао из „рупе дубоке два метра у којој се налазио крајем 2024. године“ када је Кристијан Шмит покушао да изврши његову правосудну ликвидацију.

Имајући у виду Марфијев вокабулар, ко зна да ли су хтели Додика да ликвидирају искључиво политички и само правосудним средствима, но, како год, осуђени а несуђени покојник постао је пуковник.

Његов СНСД, заправо, сад има више мандата него у претходном сазиву Скупштине. Но, и опозиција је дала свој допринос очувању стабилности Републике Српске утолико што су мирно прихватили пораз сви они које је британски шеф дипломатије окупио (против Додика) у амбасади Уједињеног Краљевства приликом посете Сарајеву у мају прошле године.

Каква год била, а нека увек постоје, унутрашња незадовољства остала су само то, ма које да су замисли имали Британци, што сведочи и о адекватном степену државотворне свести народа Републике Српске. Исувише је крви проливено да би била одбрањена да би сад била нападнута изнутра… Тим пре што ни Додикова власт, евидентно, није направила довољно прекршаја да би се то заборавило.

Република Српска је у овом тренутку, заправо, најстабилнији део српског света.

Уз још један важан нов моменат у оквиру БиХ: Хрвати имају свог представника у трочланом Председништву уместо да и њиховог представника бирају Бошњаци. Имајући у виду веома добре односе СНСД-а и ХДЗ-а БиХ, ово може да се испостави као додатни фактор стабилизације положаја Републике Српске.

Но, наравно, за то је још значајнији спољни фактор у виду геополитичког чуда које су извели Милорад Додик и његови сарадници. Који су са листе америчких санкција стигли до Беле куће. А истовремено су задржали изузетан однос с Кремљом, где се Милорад Додик уочи избора поново срео с Владимиром Путином. Дакле, могуће је.

Наравно, цена успостављања оваквих односа је успостављање односа с Бриселом какав се огледао у поступцима Кристијана Шмита. Зато што у Бањалуци нису имали илузије о Бриселу и европском путу пре пута у Москву и Вашингтон. А Кристијан Шмит је ионако прошлост…

Поуке (2)5. октобра

Ове године 5. октобар углавном није прослављен жаљењем што је 6. октобар уследио само календарски, него је обележен високим степеном сагласности извесно највећих победника и највећих губитника предстојећих избора – ко год били једни и други – о ономе што нам се десило пре 26 година.

Александар Вучић указао је да је 5. октобар био револуција, „делом увезена и плаћена споља“, док су студенти Филозофског факултета у Београду указали на „интензивно финансирање ДОС-а од стране спољних извора“ које се пак „морало наплатити отварањем Србије за међународни капитал“, што је донело „уместо просперитета сиромаштво“ јер „интерес капитала није интерес друштва“, „суверенитет је прокоцкан а Србија је дефинитивно смештена у периферију светског капитализма“.

И Вучић набраја слично: Србија је после 5. октобра економски разорена и уништена, 500.000 људи остало је без радних места, направљен је висок јавни дуг. Уз десуверенизацију у виду ослобађања ОВК терориста и прихватања сецесије Црне Горе како би онда могли да нам узму и Косово…

Уосталом, све што је у свом последњем говору (2. октобра 2000) и предвидео Слободан Милошевић, што није могло да га сачува на власти иако се показало као тачно – од успостављања марионетских влада и претварања њихових земаља у земље ограниченог суверенитета, преко одвајања Косова и Црне Горе (обрнутим редом, додуше), до трансформације јавне и друштвене својине у приватну, чији би власници по правилу били странци, укључујући национална добра, уз чувену опомену да „не нападају они Србију због Милошевића, него Милошевића због Србије“.

Свој суд о ефектима 5. октобра, уосталом, народ Србије дао је 2012, када је петооктобарске победнике заменио свима који су 5. октобра били поражени. Међутим, истом приликом није поражена и политика 5. октобра, од европске до економске, тако да страни инвеститори из Србије годишње односе 4 до 5 милијарди евра само на основу свог профита на нама, док амбасадори из Европске уније Влади Србије забрањују да ограничи трговачке марже у супермаркетима како им (екстра)профити не би били мало мањи. А да и не говоримо шта нам раде на Косову и Метохији, док је за Црну Гору прекасно пошто тамо послушно хапсе и руске новинаре.

Имајући све то у виду, ипак остаје закључак да је 5. октобар морао да нам се догоди; једноставно, превише је народа било спремно да поверује да ипак нападају Србију због Милошевића, и да ће све бити боље чим он оде. А да ли је морало да нам се догоди све поменуто што је уследило кад је он отишао? Па, управо томе је 5. октобар и служио, само што народ то није знао.

Сада знамо. Да ли ће то бити довољно за исправљање грешака на које је указао неко ко ће извесно победити на изборима 25. октобра? Можда је, за почетак, довољно да постанемо свесни шта нам се заправо догодило. Као предуслов да једног дана то почнемо и да исправљамо у корист свог суверенитета, уместо да га будемо лишени потпуно ако продужимо путем 5. октобра.

Чланак „ОсвРТ“ са Врзићем: Немири у Француској, ЕУ пропаганда против РТ, поуке 2(5). октобра се појављује прво на ИСКРА.

Европски поредак дуго је био истоветан са глобалним – или је у најмању руку представљао његов главни стуб. Међутим, у току само једне генерације ствар се променила. Глобални поредак пролази кроз дуготрајну и све опаснију трансформацију, док се разматрање европског поретка свело на расправе о будућности Европске уније.

Изједначавање европског поретка са Европском унијом суштински је погрешно, а уз то додатно подгрева илузију да се будућност Европе данас налази у рукама самих Европљана (иако остаје нејасно које све нације уопште спадају у европске). Од 2022. године постало је сасвим очигледно да Европска унија и Уједињено Краљевство не могу самостално да обликују европски поредак.

Међународни поредак се овде схвата као стабилан систем интеракција између државних и недржавних чинилаца, обезбеђен корпусом међународних уговора и равнотежом снага која у пракси обавезује на њихово поштовање. Међутим, такав систем се може исцрпети када престане да задовољава интересе актера неопходних за његово одржавање.

Стварна расподела моћи, утицаја и ресурса може доћи у сукоб са формалним правилима и процедурама поретка, које многи с временом почињу да доживљавају као неправедне. Ипак, ни то само по себи није довољно за успостављање новог поретка. У раздобљима дуготрајне транзиције – односно у грамшијевском „интерегнуму“ – одсуство чинилаца који би успоставили нови поредак може се протумачити као доказ неприкосновености старог, без обзира на то колико је он постао дисфункционалан. Управо је то случај са савременим европским поретком, насталим након распада Совјетског Савеза.

Наслеђено стање

Овај поредак може се тумачити на два начина: као ера у којој су геополитички вакуум попунили НАТО и ЕУ, и као покушај успостављања потконтиненталног поретка путем ширења норми ЕУ под заштитом САД (све до Трамповог повратка). Ширење Европске уније створило је илузију о прогресивним и неповратним променама у Европи. Чак ни када се ЕУ смањила након иступања Уједињеног Краљевства, то није суштински разбило илузију да европским интеграцијама нема алтернативе. Сама та илузија почивала је на двема претпоставкама о будућем европском поретку.

Прво, неколико таласа ширења НАТО-а и ЕУ након 1991. године, спроведених упркос противљењу Русије, изградило је чврсто уверење да се под контролу може ставити још већи део источне периферије. У ЕУ и НАТО-у је владало уверење да ће – неговањем прозападних елита и постепеним уплитањем нових територија у мрежу обавеза и правила – ти простори бити неповратно везани за европске институције и структуре.

Све оштрије противљење Русије овом ширењу сматрано је коначно савладивим, макар зато што ће Москва морати да „прогута“ сваки свршен чин како би сачувала економску сарадњу са Западом. Након 2014. године, ЕУ је уводила све строже санкције, очекујући да руска власт неће моћи да се носи са тим притиском и да ће ступити на самодеструктиван пут, након чега би сама Русија – или они њени делови који измакну централној контроли – постали нова зона за апсорпцију од стране ЕУ.

Затим је, 2022. године, када је Запад искористио прилику за прокси рат против Русије, овај сценарио додатно радикализован. Штавише, политички мејнстрим у европским земљама и даље је уверен да ће тренутна рањивост Русије елиминисати ову земљу као потконтиненталног и глобалног играча пре него што сама ЕУ буде критично ослабљена сопственим рањивостима.

Друго, Европска унија је била уверена у трајно покровитељство Сједињених Држава, што јој је омогућило да попуни геополитички вакуум у Источној Европи, а да се притом не изложи безбедносним ризицима који уобичајено прате такве процесе. Реторика о „безбедносној заједници“ заснованој на заједничким либералним вредностима, унутар које је употреба или чак претња силом практично немогућа, потиче још од Карла Дојча (Deutsch et al., 1957).

Она је служила као параван за стање у којем војна моћ САД није само осигуравала сопствену политичку хегемонију, већ је кроз стварање спољног безбедносног појаса пружала ослонац и самом пројекту европских интеграција. Изразита премоћ САД унутар НАТО-а сузбијала је сваку тежњу осталих чланица ка геополитичкој аутономији, подстичући уместо тога њихову егалитарну сарадњу у процесу интеграције.

Међутим, као трговински и економски блок, ЕУ је представљала конкурента Сједињеним Државама. Поред тога, ЕУ је полагала право на лидерство у појединим областима међународне регулативе, пре свега у домену климатских промена. Напослетку, када је идеолошки монолит Запада напукао, испоставило се да су еврократе и политички мејнстрим већине европских земаља постали бастиони оне идеологије коју Трампова администрација доживљава као свог главног противника.

Залеђено непријатељство

Ко и шта може променити европски поредак? Погрешност ових претпоставки указује на то да је европски геополитички поредак изгубио своје темеље. Али ко га или шта онда може преобликовати?

У већини случајева, европски поредак се мењао под дејством ратова који су коренито померали равнотежу снага између њихових директних учесника и других међународних актера. Те промене, као и нова правила игре настала из њих, формализоване су мултилатералним мировним уговорима. Међутим, преображаји европског поретка могу се одиграти и без „Генералних сталежа Европе“ (Bonald, 1815, стр. 5). Последњи такав преображај, изазван распадом Совјетског Савеза, никада није формализован на неком међународном конгресу. Уместо тога, на основу тог распада усвојени су различити билатерални и мултилатерални споразуми којима су верификовани губици Русије и додатно деградиран њен положај.

Хипотетички, завршетак Специјалне војне операције могао би послужити као основ за успостављање новог европског поретка. Међутим, војно-политички услови неопходни за безусловну победу било које стране и даље не постоје.

Изгледнији је сценарио дуготрајног залеђеног непријатељства и дефакто признање територијалних измена од стране зараћених страна. Међународни конгрес или конференција не би били најбољи облик за формализацију таквог исхода, нити би за Русију представљали било какав интерес.

Ипак, не треба искуљчити могућност радикалног преокрета до којег би дошло услед значајног померања у односу снага међу кључним актерима у Европи. Брегзит је Британији повећао маневарски простор, али она у суштини и даље мора да бира између Брисела и Вашингтона.

Сједињене Државе ће, без обзира на свој евроскептицизам, задржати снажан и многостран утицај на политичку архитектуру Европе. Кина ће такође сачувати значајне економске полуге, како све више израста у центар глобалног технолошког развоја. Турска, која формално и даље стреми пуноправном чланству у Европској унији, очигледно остаје спољни актер са сопственом агендом за Европу (посебно за оне просторе који су некада припадали Османском царству), истовремено делујући као спона између Европе и Блиског истока.

Маргинализација Русије наставила се током читавог периода постбиполарног светског поретка. Овај процес био је ограничен географским положајем Русије, њеним ресурсима, војном силом и културом (која је део европске цивилизације, упркос упорним покушајима да буде „канселована“).

У већини случајева, европски поредак се мењао под дејством ратова

До 2014. године, став Русије о питањима европске безбедности више се није сматрао релевантним за разматрање у међудржавном дијалогу. Међутим, потиснута на маргине Европе, али истовремено слободнија да делује одлучније и самосталније у сопственом интересу, Русија је као спољни (евроазијски) актер почела да врши све већи утицај на Европу. Такав статус, иако наметнут конфронтацијом, данас делује оптимално: Русија није и не треба да буде део европског поретка, већ ће на њега треба утицати споља, онако како то одговара њеној безбедности и интересима.

Карактер и размере трансформације европског поретка у великој мери ће зависити од будућности Украјине и исхода тамошњег сукоба. Уколико он прерасте у свеобухватни европски рат, европски поредак и европска цивилизација могли би доживети колапс. У случају дуготрајног прекида ватре, Украјина ће остати нестабилно подручје чије би интегрисање у нови европски поредак имало дестабилизујући ефекат (између осталог и због захтева Кијева за посебним статусом), али би и њено дуже задржавање у статусу лимитрофа са собом носило озбиљне ризике.

У наставку ће детаљније бити речи о невојним сценаријима трансформације европског поретка и њиховом значају за Русију.

Неосредњовековно царство

Многи политички посматрачи, аналитичари и креатори политика у оквиру Европске уније – укључујући и неке актуелне лидере – свесни су да ЕУ срља у дубоку кризу, те да је за њено избегавање неопходно преобликовати постојећи модел наднационалне интеграције.

Додуше, оваква упозорења могу се чути се већ деценијама, због чега они склонији оптимизму често истичу да су кризе природно својствене процесу међудржавног повезивања (Monnet, 1978, p. 432) или да су постале „нова нормалност” (Haughton, 2016, p. 5). Описи ЕУ као „успешне организације која константно доживљава неуспехе” (Beck and Grande, 2007, p. 70) само додатно подвлаче чињеницу да она институционално опстаје, па чак и напредује, иако изнова не успева да оствари своје стратешке циљеве.

Осим филозофски префињеног пројекта космополитске Европе, дебате о изградњи европског заједништва у крајњој линији своде се на избор између два концепта: (1) савеза суверених националних држава које су део свог суверенитета одмерено пренеле на наднационални ниво („Европа нација”) и (2) дословног преношења модела националне државе на паневропски ниво.

Покушаји стварања европске федерације нису успели да издествују легитимитет за даље урушавање суверенитета држава чланица. Уместо тога, након што су 2005. године референдуми о Уставу Европе пропали у Француској и Холандији, а Лисабонски уговор ступио на снагу 2009. године, национална регулатива у бројним важним сферама све се више потискује у корист прописа ЕУ и правне хармонизације коју спроводе наднационалне институције (Dawson and de Witte, 2013; Genschel and Jachtenfuchs, 2014; Majone, 2014; Schmidt, 2020).

То је додатно убрзало деградацију националних политичких елита, које се све више своде на обичну регрутну базу за еврократе. Зато је реторика о свеевропским вредностима и одговорностима постепено истиснула стварну повезаност националних елита са интересима и тежњама њихових бирача (Hobolt and Tilley, 2014; Hinterleitner, 2020).

Синптоматично је да проблеми са људским капиталом постоје и на паневропском нивоу. У Брисел се не делегирају најспособнији и најефикаснији кадрови, већ они који су највештији у уметности ситног политичког преживљавања.

Сами врх еврократа се не бира на основу професионализма и стратегијског промишљања, већ тако да се успостави баланс између разноврсних интереса.

Већина одлука унутар Европске уније не представља израз јединствене политичке воље, већ компромис постигнут кроз исцрпљујуће мултилатералне преговоре. Такви компромиси рађају читав сплет противречних регулатива, које су често препуне изузетака од претходно усаглашених правила. То је посебно уочљиво у областима трговине, пољопривреде, миграција и дигиталне транзиције.

Унутрашња хетерогеност доводи у питање дугорочну делотворност ЕУ; иза гвозденог оклопа ове „нормативне империје” често се крије недостатак стварног капацитета за самостално деловање. Срљајући у територијално ширење након колапса Варшавског пакта и Совјетског Савеза, Европска унија је одавно прешла тачку у којој је могла да се преобликује у државу „вестфалског типа“. Чак и пре две деценије било је очигледно да ЕУ подсећа на неку врсту неосредњовековног царства са полицентричним системом управљања, преклопљеним надлежностима, израженом културном и економском разноврсношћу, замагљеним границама и подељеним суверенитетом (Zielonka, 2006, p. 167).

Трошкови и користи

Дуговечност пројекта европских интеграција почива на чињеници да користи од њега и даље превазилазе пратеће трошкове. Ниједан други савез суверених држава у историји човечанства није отишао тако далеко на путу интеграције. Захваљујући инерцији у расподели улога, бенефита и утицаја међу земљама са веома различитим друштвено-економским приликама, водеће силе профитирају од доминације на тако огромном тржишту, док оне мање развијене добијају субвенције и друге механизме подршке (додуше, по цену додатних политичких уступака Бриселу и европским тешкашима).

Симптоматично је да је Брегзит – засад једини пример раскида са Бриселом – брзо изгубио свој инспиративни потенцијал. Данас он више служи за застрашивање евроскептика у земљама које би се са изласком из Уније носиле знатно теже него Велика Британија.

Истовремено, читава ЕУ заостаје за својим главним конкурентима – Кином и САД – на пољу инвестиција, економских иновација и продуктивности рада (Draghi, 2024). Ово стање додатно отежавају старење становништва, као и чињеница да су јефтини руски енергенти и постсовјетска „мировна дивиденда” по свему судећи неповратно изгубљени. Па ипак, упркос нагомиланим проблемима, излазак из ЕУ за било коју земљу највероватније би значио корак уназад, јер би је лишио чланства у највећем економском блоку. (Осим уколико Брисел не би значајно ублажио услове за иступање из савеза.)

На концу, не може се занемарити ни ефекат дуготрајних, систематских напора да се изгради позитивна слика о Европи и европејству, иако је управо Европа била та која је покренула најкрвавије ратове, починила монструозне злочине против човечности и сејала угњетавање и експлоатацију широм света током ере империјализма.

Критичари ЕУ, које погрешно етикетирају као „популисте” или вансистемске снаге, у великој мери и даље остају проевропски оријентисани. Иако предност дају националној држави, они ипак истичу своју приврженост концепту „Европе нација”. Занимљиво је да многи заговорници националног суверенитета инспирацију за европску конфедерацију проналазе у Светом римском царству немачке нације (Friesen, 2026).

У таквом неосредњовековном царству, тежње ка централизацији и крутој хијерархији уступиле би место унутрашњој разноврсности и поштовању појединачних (националних) интереса. Заговорници националног суверенитета цене геополитички капацитет својих држава за самостално деловање и противе се федералистичким тенденцијама у којима виде пресликавање економског детерминизма на политичку сферу, и то на штету традиције и интереса појединачних земаља.

Значи ли то да ће извесни изборни успеси суверениста у водећим европским земљама током наредних пет до десет година преобликовати европски поредак?

Русија се и даље великим делом узда у суверенисте, иако нема разлога да се у било којој конкретној земљи пре очекује сценарио „Орбана” него „Мелонијеве”. Нису сви заговорници националног суверенитета попустљиви, нити према Русији гаје макар неутралан став, а идеолошка блискост не гарантује политичко приближавање – она у најбољем случају ствара повољне околности за дијалог.

Реформа модела?

Мало је вероватно да ће суверенисти истовремено доћи на власт у неколико кључних чланица ЕУ и усагласити се око темељне реформе интеграционог модела, или макар око смањења конфронтације са Русијом. Једном када преузму власт (најчешће у коалицији), суверенисти ће своје идеје о европским интеграцијама и сарадњи са Русијом (колико год оне биле разумне и прагматичне) морати да подреде унутрашњим и међународним компромисима.

Суверенистичке снаге могу одиграти много значајнију улогу на другом, политичко-процедуралном плану. У трци за политичким поенима, а суочени са све очајнијим покушајима својих противника да их маргинализују, суверенисти покрећу најосетљивије и неретко готово табуизиране теме – укључујући и неправедну расподелу надлежности и ресурса између ЕУ и конкретне националне државе.

То додатно круни проевропски консензус у датој земљи, наводећи чак и локалне политичке елите (па и оне које захтевају изолацију суверениста) да делимично преузму евроскептичне ставове и да на нивоу ЕУ воде такву политику (Vollaard, 2014). Уколико се такве промене догоде у више земаља, могућност дубље фрагментације осетно ће порасти широм ЕУ, трајно је заробљавајући у стању полураспада.

Како је Стефано Бартолини показао, највећа опасност од дестабилизације прети од сукоба око ресурса и утицаја у оквиру политичког система који поседује и наднационални и национални ниво управљања. У Европској унији, наднационални центар је задобио значајне надлежности за доношење одлука, али га не подупире свеевропски идентитет, будући да њега баштине свеевропске, а не националне странке, интересне групе и друштвени покрети. То замагљује изгледе за даљу европску интеграцију, коју би могла нарушити масовна политичка мобилизација или демократизација (Bartolini, 2005, pp. 386-387).

Политичку мобилизацију све чешће не покрећу питања расподеле друштвеног колача, већ питања идентитета, а традиционални политички мејнстрим левице и деснице не успева да се делује ефикасно у овим новим околностима.

Наднационални центар има мали утицај на националном нивоу, где преовлађују унутрашњи интереси и преференције, што ограничава националне владе у мултилатералним преговорима (Hooghe and Marks, 2008) и подстиче их да траже изузеће од „заједничке политике” ЕУ у одређеним осетљивим областима. Призивајући назив коришћен за ранији период економске стагнације и успорених интеграција (Giersch, 1985), овај тренд се може дефинисати као „Евросклероза 2.0”.

Евросклеротичне трендове треба процењивати реалистично. ЕУ и даље остаје арена бројних противречности и борбе између различитих снага вођених опречним интересима, вредностима и логиком (Foster and Grzymski, 2022, pp. 116-131). Уопштено говорећи, потенцијал за фрагментацију постепено се акумулира, али су кораци ка јачању интеграција и њиховом делимичном организационом преобликовању и даље сасвим могући. У том контексту, благовремен и прецизно усмерен спољни утицај на унутрашње европске процесе у неком тренутку може бити изузетно делотворан, нарочито ако је праћен другим облицима притиска.

Амбиције и стварност

Да ли је ЕУ способна да пркоси овим трендовима и да постане не само господар сопствене судбине, већ и демијург новог европског поретка?

Једна дуго грађена школа мишљења на сваку кризу одговара мантром „Више Европе!”. Она се чује и данас поводом кризе атлантске солидарности, изазване променом става САД према сукобу у Украјини и критичким нападима Доналда Трампа на рачун НАТО-а. У еврооптимистичној верзији „постамеричког” света, ЕУ ће бити лидер обновљеног међународног поретка заснованог на правилима (McNamara and Steinberg, 2026).

Полази се од претпоставке да ЕУ неће само диктирати геополитику на европском континенту, већ да ће изградити и глобалну коалицију истомишљеника заинтересованих за отворену и предвидиву светску економију. Препреке се могу превазићи продубљивањем европских интеграција, односно давањем стратегијске аутономије Европској унији, централизовањем финансија и стварањем светске резервне валуте. Спољне претње, попут „руског експанзионизма” и деструктивног деловања друге Трампове администрације, могу пружити државама чланицама онај импулс за покретање овог пројекта који им иначе недостаје.

Озбиљна мана овакве логике лежи у томе што спољнополитичке контексте третира као пресудне за европске интеграције и превазилажење евросклерозе. Очекује се да ће криза у НАТО-у и рат у Источној Европи приморати владе и народе да предузму ванредне напоре, за које нису били спремни ни организационо ни психолошки.

Ако би се чланице ЕУ заиста сложиле са фискалном централизацијом и обавезујућим војним савезом, препуштајући новчанике и саме животе својих грађана наднационалном центру моћи, ЕУ би успоставила нови европски поредак. Но, колико је то вероватно?

Познат по свом оштром језику, хрватски председник Зоран Милановић назвао је европске лидере „чопором кућних мачака” који ће се разбежати чим се постави питање преображаја ЕУ у одбрамбени савез. Када је реч о квалитету, понашању и солидарности тих лидера, Милановићеву процену вероватно би подржала већина Европљана. Међутим, стварна стратешка аутономија Европе наишла би и на друге озбиљне препреке изван америчког безбедносног кишобрана.

Историјски посматрано, европски грађани су се значајно разликовали по томе како доживљавају претње, а та „стратешка какофонија” (Meijer and Brooks, 2021) опстаје чак и након четири године бесомучне демонизације Русије. Перцепција Русије као главног противника доминира у већини земаља ЕУ, али је делимично прелажење руско-украјинског сукоба у рутину довело до поновног изражавања традиционалних, историјско-културних схватања претњи или до преусмеравања пажње на горућа питања.

Благовремен и прецизно усмерен спољни утицај на унутрашње европске процесе у неком тренутку може бити изузетно делотворан

На пример, истраживање центра „Пју“ из јула 2025. године, спроведено у десет европских земаља, показало је да је највећи појединачни удео Шпанаца (31 одсто) означио САД као највећу претњу за своју земљу, док је 74 одсто Грка навело Турску, упркос доследној антируској политици владе Киријакоса Мицотакиса. Русију је навео значајан број Мађара (33 одсто) и Италијана (32 одсто), али Украјина у Мађарској није много заостајала (27 одсто), при чему су у оба случаја антируски проценти били далеко од већине. Са друге стране, Русију је као главну претњу означила убедљива већина Швеђана (77 одсто) и Пољака (81 одсто) (Fetterolf, Clancy and Lippert, 2025).

Међу чланицама ЕУ не постоји сагласност ни око самог схватања стратешке аутономије.

Она се обично дефинише као способност одржавања сопственог политичког курса, без спољних утицаја и уз подршку снаге и ресурса који су неопходни да би се одупрло евентуалном уплитању споља. Међутим, у конкретнијем смислу, то може означавати способност самосталног одвраћања или одбијања напада, снагу и вољу за извођење ограничених операција без подршке САД, или пак индустријску односно технолошку независност (Posen, 2025), и томе слично. Свака од ових дефиниција подразумева специфичне приоритете и улагања.

Постамерички период

Коначно, европске чланице НАТО-а суочавају се са бројним, а у појединим случајевима и критичним недостацима у својим војним капацитетима, за чије ће попуњавање бити потребно време и значајни финансијски ресурси. Али, да ли су подругљиве изјаве Доналда Трампа о НАТО-у довољне да земље ЕУ започну масовна улагања у „постамеричку” стратешку аутономију? У одређеном смислу, чланице ЕУ налазе се у позицији Буридановог магарца, неспособне да изаберу између контроле штете у последњим годинама Трамповог мандата или, пак, преображаја ЕУ у војни савез способан да делује независно од Вашингтона – па чак и насупрот њему.

Трамп неће имати ни политички простор ни законска овлашћења да формално повуче САД из НАТО-а, чак и ако то буде желео. Његова агресија против Ирана повећала је шансе за велики пораз републиканаца на међуизборима у новембру 2026. године, па ће се Трампова каријера завршити низом епских неуспеха.

Међутим, Трамп има времена да додатно поткопа НАТО и европску елиту. До 2029. године „атлантско“ јединство могло би се свести на љуштуру уговорених обавеза и војне инфраструктуре која окружује дубоко међусобно отуђење.

Али ако САД оставе вакуум у војном и политичком лидерству у Европи, а ЕУ не буде обликована као замена за НАТО, предводништво у акумулацији војне моћи пашће на француско-немачки тандем (Simón and Fiott, 2025, p. 798). Упркос француском нуклеарном наоружању, улога Немачке биће примарна. Колико год да политичари у Берлину уверавају све – укључујући и саме себе – у своју оданост паневропским вредностима и либералном поретку заснованом на правилима, Zeitenwende (историјска прекретница) коју је Олаф Шолц најавио 2022. године означиће повратак Немачке у европску геополитику.

Снажан војноиндустријски потенцијал Немачке историјски је забрињавао друге европске земље (Lukyanov and Prokopchuk, 2026), али је та забринутост донедавно пажљиво потискивана. Немачка ремилитаризација могла би подстаћи унутрашње прегруписавање унутар ЕУ, укључујући и формирање групе која ће желети да створи противтежу Берлину. У потрази за новом равнотежом, различити играчи или групе унутар ЕУ настојаће да ојачају своје позиције, између осталог и кроз развијање посебних односа са спољним актерима који су способни да утичу на европски поредак.

Убрзана милитаризација Европе озбиљно угрожава Русију и захтева хитно решавање. Тренутни руско-европски односи своде се на стање дубоког непријатељства у којем свака страна настоји да уочи и искористи рањивости оне друге, настојећи да не пређе линију отвореног рата.

Међутим, парадоксално, нова трка у наоружању и неравномерно оптерећење војним расходима могу на крају појачати геополитичку фрагментацију Европе. У економском погледу, раст наменске индустрије очигледно ће ићи у корист Немачкој и још неколицини земаља, док ће све остале субвенционисати тај процес. То ће свакако повећати неповерење и антагонизам унутар Европе.

У одсуству јасне визије будућности НАТО-а и ЕУ, националне државе като што су Немачка, Француска, Велика Британија и Пољска – као и неформалне групације, попут балтичко-скандинависке – поново ће постати самостални актери у европској геополитици (Kapstein and Caverley, 2026). То се добро уклапа у тежње суверениста ка снажној безбедносној политици. У међувремену, велики део левице (на пример Санчезова влада у Шпанији) залагаће се за снажну европску армију, док ће се делови мејнстрима (попут владе десног центра у Португалији) и даље грчевито држати НАТО-а и америчког лидерства.

Спољни утицаји

Упркос позивима на стратешку аутономију, Европа није само играч, већ и позорница геополитичке игре. Најмоћнији спољни актери – САД и Русија – због различитих разлога теже дистанцирању од европских политичких чинилаца, али су и даље присутни. Чак и када су напола окренути од Европе, они на њу и даље врше снажан утицај. Међутим, да ли су спољни актери способни да постигну међусобно разумевање и диктирају трансформацију европског поретка?

Засад остаје могућност да Вашингтон и Москва постигну споразум који би довео до прекида непријатељстава између Русије и кијевског режима. То би потврдило нови однос снага у Источној Европи, али не и промену геополитичког поретка. Према овом сценарију, суверенитет Русије над Кримом, Донбасом, те Херсонском и Запорошком облашћу не би правно признали ни Кијев ни европске земље, док би чак и САД вероватно само примиле к знању фактичку контролу Москве над тим територијама.

Трампова Америка није заинтересована за успостављање дугорочно стабилног поретка било где, нити је заинтересована за неконтролисану дестабилизацију. Стратегија националне безбедности САД за 2025. годину, која је подигла толику прашину, позива на успостављање стабилније конфронтације између Русије и Европе – конфронтације којом би Вашингтон, као врховни арбитар, управљао и по потреби манипулисао (National Security Strategy, 2025). Очигледно је да то није врста стабилности која одликује један изграђени геополитички поредак.

Недавни догађаји, на линији објављивања тзв. „Донроове доктрине”, потврђују да ће Трамп увек поступати онако како у датом тренутку сматра за сходно, чак и када је то у супротности са доктринама које је сам потписао. Стратегија националне безбедности за 2025. годину не изражава велику наклоност према НАТО-у, али не наговештава ни критично смањење учешћа САД у Алијанси.

Европљани (укључујући и Велику Британију) покушавају да формулишу одговор на Трампову крајњу фрустрираност европским савезницима током другог америчко-израелског рата против Ирана, али ће већина европских влада вероватно остати у својеврсном стању залеђености, чекајући да прекоокеански реметилац направи фаталну грешку или да потпуно потоне у борби са прегруписаним унутрашњим противницима. Како ти противници, тако и многи европски политичари и грађани, почињу да на Трампову Америку гледају као на „одметнуту суперсилу” (Kagan, 2026), једнако опасну као и „експанзионистичка” Русија.

Од Трамповог повратка у Белу кућу, све је мање оних који у свакој његовој одлуци покушавају да пронађу какав далекосежни прорачун. Међутим, његове критике НАТО-а понављају се сувише често да би се могле приписати искључиво његовом психо-емоционалном стању.

Ако његова фрустрираност подрива преостале стубове поретка заснованог на правилима (укључујући и његов европски подсистем), то вероватно разоткрива снажан (можда и подсвесни) нагон ка хаосу, којим се уклањају и последње кочнице за политику „Америка на првом месту”. У том светлу, не може се искључити ни нови покушај заузимања Гренланда, који би овог пута могао бити представљен као изнуђен корак услед непоузданости и дволичност НАТО савезника.

Политичко-идеолошко отуђење између Трампа и већине европских лидера – које он са разлогом може посматрати као симпатизере и потенцијалне савезнике америчке Демократске странке – могло би прерасти у структурисанији сукоб. Говор потпредседника Венса у Минхену, као и Стратегија националне безбедности за 2025. годину, садрже све потребне аргументе за такав расплет.

Ова стратегија директно повезује цивилизацијски суноврат Европе са ЕУ и другим транснационалним телима која подривају политичку слободу и суверенитет, спроводе трансформативну миграциону политику, намећу идеолошку цензуру и гуше политичку опозицију (National Security Strategy, 2025).

Делујући под паролом враћања некадашње величине Европи, Трампова администрација би могла појачати притисак на наднационалне институције ЕУ и европски политички мејнстрим, уз истовремено снажнију подршку политичким и идеолошким савезницима Америке унутар Европе. Међутим, те напоре могу ометати и империјална пренапрегнутост, као и Трампово супротстављање многим наизглед природним европским партнерима покрета MAGA.

Античке паралеле

Занимљиво је да западни коментатори растући раздор унутар НАТО-а понекад описују позивајући се на Тукидидов „Мељански дијалог”. Пресликавајући судбину несрећних Мељана на Европу и жалећи што је добронамерно америчко предводништво над савезом слободних полиса замењено грубим империјалним диктатом, коментатори указују на неумољиву логику политичког реализма, према којој једна империја не може дозволити неутралност државама у оквиру своје интересне сфере (Schnaas, 2026; Patrick, 2026).

Али Мељани (Европљани) су деценијама повлађивали томе што моћни Атињани (Американци) све више нагињу ка тоталној присили. Били како било, такво расуђивање могло би се сматрати показатељем новог прагматизма за нову геополитичку стварност – када се Тукидидов реализам не би сместа напуштао у корист Херодотовог наратива о Термопилима, чим се тема пребаци на Украјину и Русију.

Све док видимо такву спремност на пуку замену наратива, нема разлога да очекујемо да ће политичари из европског мејнстрима озбиљно приступити изградњи новог регионалног поретка. Бескомпромисна конфронтација са Русијом пружа им упориште у моралној супериорности, у којој себе виде као чуваре либералне цивилизације од варвара са Истока.

Смена политичких елита не би нужно означила крај антируске догме, а у сваком случају би се одвијала неравномерно и захтевала би много година да буде довршена.

Европска унија је институционално постала неспособна за равноправан дијалог са Русијом. Њене норме, правила, политичке директиве и остали акти – нарочито након проширења 2004. године – диктирају они чланови Уније који заузимају изразито антируски став. Резолуције Европског парламента антируске садржине уступиле су место обавезујућим одлукама Европске комисије и Европског савета, утичући на крају на целокупан процес доношења политика унутар ЕУ.

Односи између Русије и Европске уније сведени су на најмању могућу меру. Читав тај сплет одлука, ограничавања, санкција и других мера током времена је постепено растао, претворивши се у гигантски „глечер” који је институционално блокирао сваки покушај ублажавања напетости. Нема никаквог основа за очекивање да би институције ЕУ могле да ступе у конструктиван дијалог са Русијом у потрази за разумним политичким договором, а камоли за стабилним европским геополитичким поретком.

Као својеврсни „ландскнехти” Европске уније, Украјинци ће наставити да генеришу геополитички хаос чак и ако се оружана конфронтација са Русијом заврши (или буде суспендована на дужи период). Иако је питање чланства Кијева у НАТО-у практично склоњено са дневног реда, његово експресно примање у ЕУ – које захтева режим Владимира Зеленског – могло би само додатно да продуби унутрашње расколе Уније.

Нема никаквог основа за очекивање да би институције ЕУ могле да ступе у конструктиван дијалог са Русијом

Брига за европско тржиште рада и хране већ је сама по себи довољна да се ширење на исток одложи за у недоглед. Међутим, главни изазов представљала би интеграција релативно велике земље са разореном економијом, огромном војском која у потпуности зависи од масовног европског финансирања и са извесном спремношћу да „креативно” тумачи заједничку спољну и одбрамбену политику ЕУ у служби антируског реваншизма.

Уколико Кијев добије свој глас у ЕУ (чак и само о одређеним политичким питањима), он се никада неће задовољити споредном улогом. Водећи се наративом о Термопилима, украјински лидери настојаће да консолидују своју ексклузивну улогу у Европи и инсистираће на непрекидном приливу ресурса за „обуздавање” Москве.

Најреалнији сценарио јесте да ће Украјина, ушушкана обећањима о европској будућности, остати заглављена у статусу лимитрофне државе под контролом САД и европских сила, које ће наставити да улажу у њену „челичну одбрану”. „Коалиција вољних”, чија је само појава додатно појачала стратешку какофонију у Европи, вероватно ће остати антируско ad hoc партнерство, али неће прерасти у стварну замену за НАТО, нити у структурирани војни савез унутар ЕУ.

Међутим, кијевски режим ће користити неодређеност обавеза чланица те коалиције, као и изостанак јасних начина поступања у кризним ситуацијама, како би их гурао ка све ризичнијем тестирању црвених линија Москве. Истовремено, Украјина ће остати епицентар покушаја дестабилизације руског политичког система и уставног поретка.

***

Нови европски поредак јесте неопходан како би се, у најмању руку, спречио тотални рат, али он у овом тренутку још увек није могућ. Велика Британија и водеће силе ЕУ – несигурне у сопствене капацитете, у поузданост и намере свог главног савезника, као и у спремност свог главног противника да се мири са замагљивањем сопствених црвених линија – остаће главна препрека за успостављање нове, стабилне архитектуре у Европи.

Постбиполарни поредак постао је нефункционалан још 2014. године, али већина Европљана наставља да се грчевито држи за њега, неспособна чак ни да артикулише потребу за другачијим поретком чији би спољни гаранти и корисници обухватали и Русију. Засад се европска званична мисао није померила даље од позива Урсуле фон дер Лајен на „заокруживање европског континента, како он не би био под утицајем Русије, Турске или Кине” (Kemper, 2026).

Међутим, проблем се не огледа само у ограничењима стратешке визије европских елита. Он проистиче из саме расподеле моћи унутар ЕУ, као и из њеног политичког легитимитета. Позиви на даље ширење ЕУ и њену стратешку аутономију додатно распламсавају „Евросклерозу 2.0”. У међувремену, забрињавајући процеси – које трамписти и суверенисти са одређеним разлогом описују као претњу по цивилизацијски идентитет – настављају да се одвијају.

Једна од највећих опасности ове прогресивне евросклерозе јесте то што жеља да се порази Русија и даље уједињује већину европских политичара. Москва има ограничен простор да актуелну европску елиту одврати од неконтролисане војне ескалације. То би се могло постићи слањем јасне поруке да би таква ескалација, уколико буде изазвана, брзо напредовала и да се Русија не би зауставила само на употреби тактичког нуклеарног оружја (Trenin, Avakyants and Karaganov, 2024).

Осим јачања свести о овој претњи унутар европских друштава и међу разумнијим делом њихових политичких снага, Русија би у неком тренутку требало да покрене питање могућности договора о европском поретку који би обезбедио већу безбедност и бар делимичан повратак бенефита мирне коегзистенције. То захтева припрему. Биће то веома тешко и опасно, будући да је руско-европска интеракција одређена обостраном жељом за коришћењем рањивости оне друге стране.

Међутим, било би поједностављено посматрати Русију и европске земље као егзистенцијално некомпатибилне. Пре би се могло рећи да је њихова интеракција циклична. Тренутно се налазимо у фази у којој закључци Николаја Данилевског, изведени из Француско-пруског рата, поново постају релевантни: „1) борба са Европом је у сваком случају неизбежна” и „2) свако нарушавање политичке равнотеже у Европи корисно је за Русију” (Danilevsky, 1890, p. 8).

Максиме Данилевског неће важити заувек, али ће опстати све док све стране не препознају потребу за новим, изнутра и споља уравнотеженим европским поретком. Русији је он потребан да би се заштитила од Запада и изградила своју жељену будућност, која више неће бити везана за Европу.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: globalaffairs.ru

Превод: Михаило Братић/Нови Стандард

Насловна фотографија: Christian Lue on Unsplash

Чланак Дмитриј Јефременко: Како ће изгледати нови европски поредак? се појављује прво на ИСКРА.

Ми живимо у времену које још запљускују таласи национализма, али истовремено наслућујемо и одумирање, нестанак нација.

Тај парадокс се јавља зато што је нација у суштини конструкт, измишљена заједница. У принципу, њу може да изгради нека колективна стваралачка интелигенција, ако располаже довољним насилним инструментима и капиталом.

Нација се може изградити из било каквог материјала и било кад, ако имате мало времена и новца. То је релативно јефтин подухват. Могуће је, рецимо, руске људе натерати или наговорити да они себе сматрају Украјинцима.

То јест, изградња нације – то је процес масовног занесењаштва.

***

Епоха одумирања народа и њиховог замењивања нацијама и тзв. становништвом почиње од времена Француске револуције. Међутим, као резултат тог великог циклуса нације ће одумрети, а вратиће се народи. Што је веома добро.

Политичке форме, наравно, биће веома различите, али ће бити органски повезане са традицијама. Напомињем: не постоји универзална људска традиција. Постоји католичка традиција, масонска, па руска православна традиција, кинеска, индијска…

Оне ће унутар својих зона утицаја градити различите поретке. То јест, имаћемо неколико широких енергетских поља која ће коегзистирати. Притом, биће потпуно рехабилитован рат, као реалан елемент међународних односа, што је он одувек и био. Другим речима, та коегзистенција ће значити смењивање периода: конфликт, примирје, рат, мир…

У сваком случају, нема више колективног кретања ка прогресу и срећи, са тим просветитељским илузијама је завршено.

Колико год то било чудно, Русија је сад ту у предности, и то не својом вољом. Живот ју је натерао. Сви покушаји Русије да се у односима на постсовјетском пространству и према западним супарницима ослони на моделе прошлости – не функционишу. Па шта ти онда преостаје? Хтео-не хтео, равнај се према непријатељу, јер те он никад неће издати.

(Телеграм канал П. Шчелина; превео Ж. Никчевић)

Чланак Павел Шчелин: НАЦИЈЕ НЕСТАЈУ, ВРАЋАЈУ СЕ НАРОДИ… се појављује прво на ИСКРА.

На интернету се често цитирају речи које наводно припадају израелској премијерки Голди Меир о томе како устројити јаку државу, где она као приоритетна наводи следећа начела: 1) корупцију изједначити са издајом земље, а корумпиране са издајницима; 2) као најпоштованије и најплаћеније узвисити војну, лекарску и наставничку професију; 3) радити, радити и радити, јер нико други неће градити и бранити вашу земљу уместо вас.

Не улазећи у израелски контекст и политичку каријеру Голде Меир, ове препоруке могу деловати сасвим утемељено и привлачно, што доприноси завидном статусу који ова земља има међу многим суверенистима, националистима и десничарима данас. Дакле, важне су институције, ангажман свих слојева друштва, али и морална начела, а самим тим и снажан национални, институционални (политички, државни) и културни идентитет.

Ипак, оно што у овим препорукама није наведено јесте да оне не значе много у условима неповољних међународних околности, недостатка савезника међу великим силама и мањка економске одрживости. Подразумева се и да релативно погодне спољне околности не значе ништа ако руководство државе не уме да их искористи, по могућности уз широку подршку становништва.

Проблем корупције

Корупција је данас актуелна тема, не само код нас, и када је то у питању треба имати на уму неколико ствари. Она је универзално присутна и структурално је обележје данашње глобалне економије. Инвеститори и страни представници из разних сектора, када ступају у односе са неком државом (слободно можемо употребити безбедносни термин државе-мете), сасвим нормално очекују да остваре ванинституционалну и нетранспарентну материјалну или статусну корист, и у томе не треба имати илузија. Ко год је икада био у одговарајућој институционалној позицији у претходних неколико деценија, чак и на нижим и средњим позицијама, у то је могао непорециво да се увери.

Корупција је структурално обележје данашње глобалне економије

Друго, корупција је шири феномен од подмићивања и изворно се односи на поквареност, кварење, дакле пре свега морално опадање и релативизацију моралних вредности које захвате неко друштво. То кварење се по правилу не односи само на носиоце власти или истакнуте делове њој блиске елите, него и на друге сегменте друштва, укључујући и оне спремне да критикују корупцију власти, али не и ону у круговима којима сами припадају.

Треће, сведоци смо да се већ деценијама оправдано незадовољство корупцијом у неким земљама користи за остварење циљева страних фактора, који се нипошто не руководе интересима становништва тих земаља.

То не значи да опасност од корупције треба релативизовати. Душан Достанић је на овом сајту, поводом изборног пораза Виктора Орбана у Мађарској, подсетио како ни конзервативни гласачи нису имуни на питање корупције, јер иста стоји у супротности са њима важним моралним нормама. Укратко, ако власт заснивате на нечему што се назива „традиционалним вредностима“, корупција не би смела да буде широко толерисана и подразумевана, као нека врста „нужности“ и неизбежног пратиоца борбе за сувереност, националне интересе и за што боље геополитичко позиционирање.

Према корупцији је у име „виших интереса“ понекад превише попустљива и левица, нарочито она која себе сматра „патриотском“, као да корупција није, поред осталог, и важан социјални проблем, од којег највише трпе управо најнезаштићенији сегменти друштва.

У основи је добро да се на проблем корупције гледа реалистично и системски, увек са проценом приоритета у сваком појединачном тренутку, односно са приматом националног и државног интереса. Треба избећи ситуацију у којој се проблем корупције, посебно њене политичке инструментализације, посматра независно од ширег, међународног и геополитичког контекста, али не потцењујући њен утицај на нивоу друштвености и микрополитике, чије занемаривање генерише оправдано незадовољство и доводи до системских проблема и на институционалном и на друштвеном нивоу.

Да би држава третирала корупцију као злочин и издају земље, њена власт би морала да има веома чврст легитимитет и развијене институционалне механизме којима би могла да се носи са овако великим проблемом који капиларно премрежава све сегменте државе и друштва. У томе се може тражити и највећи неуспех актуелне српске власти; уједно на нивоу успостављања функционалног институционалног система и сопствене идејно-вредносне утемељености. Потцењивање овог проблем већ ју је скупо коштало, без обзира што се ту делимично ради о глобалном и сва је прилика незаустављивом тренду.

Референдумска атмосфера

Када је у питању давање примата војној, лекарској и наставничкој професији, односно одбрани, здравству и образовању, оно није питање само економске снаге државе да подржи и уреди тако финансијски захтевне системе, већ зависи и од спољних фактора, који свакако пазе да кључне ресоре (поготово војску и просвету) држе под контролом и да битно форматирају њихов рад. Они који би желели да битно унапреде ове системе морали би да се истовремено изборе са економским изазовима и спољним захтевима, а то ни за једну власт не би био лак посао.

Такође, треба имати на уму да ови ресори могу бити подржани само уколико постоји јака економија, па и известан степен економске суверености, што ће у нашој држави – у којој су скоро све банке у страним рукама, а производња на жалосно ниском нивоу – до даљњег бити тешко замисливо.

Рад, труд и спремност на одбрану земље, па самим тим и жртвовање је веома важан, чак кључан фактор снажења и очувања државе

Најзад, рад, труд и спремност на одбрану земље, па самим тим и жртвовање је веома важан, чак кључан фактор снажења и очувања државе, и он свакако не може постојати без велике мотивисаности ширих слојева становништва, а која је заснована на идејно-вредносним, самим тим и моралним темељима. За њих не може бити одговорна само државна власт, јер су они најчешће дубље укорењени и имплицитни, али ипак нису независни од поступака државне власти и њој блиских елита, односно слике коју они стварају својим деловањем. Није ни потребно говорити колико је и даље актуелна српска власт мањкава по овом питању.

Ипак, све ове мањкавости не значе да ће критична маса становништва наше земље проценити како ће се пожељни модели развоја догодити сами од себе или да ће нека друга од постојећих политичких групација моћи да их реализује на одговарајући начин. Већина је свесна, без обзира на однос према властима, да проблеми са којима се суочавамо неће нестати преко ноћи и да обећања у виду списка лепих жеља не значе много.

Такође, у „референдумској“ атмосфери коју обе стране тако помно креирају, избори који следе пројектују се као велика промена, крупан рез, и то не само од стране опозиције, него и власти, која пушта да се наслути како ће после њих „окренути нови лист“, како не би правила старе грешке, што многе с правом асоцира на најаву повећане репресије, а без уверљиво пројектованог побољшања институционалног система и унапређивања на плану економије и безбедности.

У томе је најважнија чињеница да већина грађана није спремна не крупне резове, који увек носе ризик и неизвесност, уколико мисли да још увек има шта да изгуби. Опозиција од почетка актуелне кризе тврди да је стање у држави и друштву апсолутно неиздрживо и да „од овога не може горе“, али је јасно да добар део становништва није уверен да је тако, и то не само услед подложности „режимској“ пропаганди.

На то је, од тренутка када је ступио у активну политичку утакмицу, требало да мисли „студентски покрет“, трезвено сагледавајући да ли је радикализација и заоштравање не само према власти, него и према многима који би могли да им буду савезници, уз ниподаштавање и потцењивање читавих слојева становништва, било баш најбоље решење, и да ли је то пут који изборима може да их доведе на власт.

Другим речима, ако критичан број људи ипак нисте успели да уверите како немају шта да изгубе, него сте их због такве позиције до крајности обезвређивали, требало је макар порадити на томе да се представите као реална алтернатива, чија ће обећања деловати уверљиво, односно да довољан број људи уверите да имате капацитет да спроведете темељне промене.

Две могућности

То, наравно, даје солидне аргументе онима који сматрају да изборна победа за опозицију и није циљ целог процеса, па чак ни победа уопште, самим тим да циљеви пројекта нипошто нису транспарентни.

Упркос свему, ово ће бити изузетно непредвидљиви избори, па треба бити опрезан према свим постојећим прогнозама и истраживањима. Не зато што су сва она обавезно производ манипулације, него што међу грађанима свакако постоји никад већа категорија оних који до самог чина гласања неће откривати свој избор или ће до самог краја бити неодлучни.

Други разлог непредвидљивости је што мало ко од нас може да зна, па чак и наслути, шта се и да ли се нешто „иза брда ваља“, односно да ли су неки сценарији већ разрађени и договорени. То не треба искључити, али ни сматрати поузданим.

Оно што је извесно јесте да ћемо на власти у наредном периоду имати или значајно ослабљену, делегитимизовану и неоперативну групацију око СНС или алтернативу од које немамо представу шта реално да очекујемо, ван фраза, спискова лепих жеља и моралистичких апела.

За остварење поменутих начела Голде Меир ћемо извесно још морати да сачекамо, не заносећи се да су она колико-толико остварива у тренутним међународним околностима, али уз наду да ће се те околности променити у нашу корист. То није извесно, а још мање је извесно да би то наша државна власт, ко год је чинио, умела да искористи.

Ипак, ваља се надати, јер „никад није било да некако није било“, а „што је људима немогуће, Богу је могуће“. Наравно, и то су само фразе и пројекције, колико год привремено утешне, али лично не мислим да је све тако црно, с које год тачке посматрали.

Као што сам већ негде написао и што овде нећу шире коментарисати, ми не знамо „шта се све у позадини ваља и шта је већ договорено“ и надам се како су „они који су за то задужени довољно будни, јер претходних месеци су умели да буду“.

Као и да је „на нама да се узмемо у памет и не призивамо невољу, на којој год страни се налазили, и да не наседамо, па и на застрашивање. Потребно је макар мало више зрелости“.

То свакако није пасивна, него активна позиција, која делује стрпљиво и капиларно, ослушкујући тренутак за деловање, и то по могућности онај који не одговара нашим непријатељима.

Владимир Коларић је писац и теоретичар културе, аутор књига „Јавни интерес у култури“, „Култура и безбедност“, „Пламен Донбаса – есеји о Трећем светском рату“ и других. Ексклузивно за Нови Стандард.

Чланак Владимир Коларић: Шта нас чека и чему се надамо? се појављује прво на ИСКРА.

Први део текста је доступан ОВДЕ.

У претходном делу текста, у коме смо анализирали предстојеће изборе из нормативног, уставноправног угла, указали смо да ће изостанак дискусије о кључним државним и националним темама у предизборној кампањи, од којих зависи, не само будући спољнополитички курс Републике Србије, него и планирање свих државних политика (економске, безбедоносне, образовне итд), неминовно довести до тога да и после ових избора имамо политички нерепрезентативан парламент.

У такве теме спадају пре свега питања односа евроинтеграција и одбране територијалног интегритета Србије, односа евроинтеграција и обавезе Србије да помаже и подржава Републику Српску, Србе у Црној Гори и уопште региону, укупна економска корист и штета од евроинтеграција, однос евроинтеграција и политике војне неутралности и мултивекторске спољне политике.

Политичка нерепрезентативност у овом случају подразумева да у  новом сазиву Народне скупштине неће бити одсликана пре свега политичка воља 81 одсто (овде) бирачког тела које се већински противи уласку наше земље у Европску унију ако се од Србије заузврат тражи да тзв. Републику Косово третира као независну и суверену државу.

А Брисел од Србије захтева, не само да у тзв. процесу нормализације односа третира тзв. Републику Косово као независну и суверену државу и преда јој све атрибуте државне суверености, укључујући и чланство у УН (овде), него и да тај сепаратистички ентитет на крају процеса „нормализације“ односа de iure призна закључењем свеобухватног правнообавезујућег споразума. Та чињеница се свих ових година помоћу различитих видова манипулација суштински скрива од бирача, па из истог разлога она није ни тема садашње предизборне кампање.

Имајући у виду такав апсолутно дивергентан однос евроинтеграција и одбране територијалног интегритета државе Србије, те већински став јавног мњења по овом питању, онда би у новом сазиву Народне скупштине требало да буде око 80 одсто противника евроинтеграције. Уместо тога нови сазив  Народне скупштине, сва је прилика, биће у потпуности или највећим делом састављен од присталица евроинтеграције Србије.

Парламентаризам данас

Планском маргинализацијом и уклањањем из предизборних кампања после 2008. године најважнијих државних и националних тема онемогућавала се политичка артикулација таквог већинског уверења грађана Србије и истовремено се одржавао status quo у политичком животу земље који је достигнут 2008. године, када је проевроунијатска грађанска Демократска странка у СНС-у добила проевроунијатског „националног“ парњака.

Следствено томе, уместо бирача, који су у условима постојећег фингираног парламентаризма развлашћени да одлучују о кључним државним и националним питањима, као и уместо нерепрезентативног, па стога и политички слабог парламента, одлуку о најважнијим државним питањима доносила је и доносиће извршна власт. Сасвим у складу са „демократским“ схватањима, примера ради, једног Драгана Ђиласа (овде).

Међутим, нерепрезентативни парламент, који искључиво или у огромној већини представља политичке ставове мањине (између 20-30 одсто у зависности од теме) у бирачком телу Србије (не само по питању односа одбране територијалног интегритета и евроинтеграција, већ и по бројним другим питањима, нпр. имплементација џендер идеологије у домаће законодавство), није српски уникум у данашњем свету. Случај Србије се уклапа у општу тенденцију претварања западних либералних демократија у либералну владавину политичких и других друштвених мањина.

Упоређујући политичке системе западних држава и Русије у оквиру студије Пораз Запада посвећене актуелној фази историјске конфронтације Запада и Русије, француски историчар и социолог Емануел Тод закључује следеће:

„Преименоваћу политичке системе који се у нашим медијима, на универзитетима и приликом изборних надметања описују као западне либералне демократије које посредством Украјине пркосе руској аутократији. Придев либерална, стављен уз именицу демократија, изражава заштиту мањина, заштиту која ублажава снагу већинског принципа. У случају Русије, где се гласа и где се подржава влада, уз несавршености које ућуткују мањине, задржао сам идеју демократије, али сам квалификацију либерална заменио квалификацијом ауторитарна. У случају Запада, дисфункција већинског представљања онемогућује задржавање речи демократија. С друге стране, ништа нас не спречава да задржимо израз либерална, пошто је на Западу заштита мањина постала опсесија. Најчешће се мисли на оне потлачене, црнце и хомосексуалце, али најзаштићенија мањина на Западу је сасвим сигурно мањина богатих, којих у становништву има 1, 0,1 или 0,01 одсто. У Русији пак нису заштићени ни хомосексуалци ни олигарси. Наше либералне демократије, дакле, постају либералне олигархије“ (овде).

О таквој тенденцији у развитку западних политичких система не говоре само данашњи критичари неолиберализма, њу су одавно најављивали и неки од најутицајнијих сада већ класичних либералних теоретичара. Тако, између осталог, чувени аустријски и амерички либерални економски теоретичар Лудвиг фон Мизес, није априори одбацивао идеју јаке државе.

Он се противио снажној влади која интервенише у производњу и расподелу добара, али не и јакој влади која штити интересе крупног капитала. Мизесова државна власт имала је да црпи легитимитет из одбране приватне својине и тржишне конкуренције, а не из воље народа (овде).

Стога се за Мизеса, као и за његовог врло утицајног истомишљеника и исписника Фридриха фон Хајека, може с правом рећи да су били апологете либерализма, али не и демократије. Још један члан, уз Мизеса и Хајека, познате Женевске школе неолиберализма Вилхелм Репке, био је „усредсређен на проналажење правног и институционалног решења за реметилачке последице демократије на тржишне процесе“.

Постполитичка беживотност

Тенденција претварања Народне скупштине Србије, у којој од 2008. године потпуно доминирају поборници имплементације у српско законодавство и политике евроинтегративне агенде, у нерепрезентативно представништво политичких и других социјалних мањина, био би према теоријској оцени Емануела Тода поуздан индикатор либерално-олигархијског карактера политичког система у Србији.

Такав политички систем енглески социолог и политиколог Колин Крауч назива постдемократијом (овде, прим. аутор је користио руски превод, овде). Он указује да се и у постдемократији одржавају избори и постоји могућност смене владе, али се у њој „јавне предизборне дебате претварају у изрежирани спектакл, којим руководе супротстављени тимови професионалаца вешти у техникама убеђивања, и који је притом ограничен на мали број питања које су тимови одабрали“.

Речју Крауча, „иза тог пажљиво режираног спектакла изборне игре одвија се стварна политика, која се заснива на интеракцији између изабраних влада и елита, које углавном представљају пословне кругове“.

Од избора 2008. године, на којима је Коштуничина ДСС кажњена од иностраних политичко-пословних лобиста и домаћих компрадорских елита зато што се у години закључења Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ усудила да проблематизује питање евроинтеграција, у Србији је предизборна кампања, по моделу постдемократије, плански сведена на мали број питања која нису од пресудне важности за вођење државе и креирање државних политика. У садашњој изборној кампањи изборни програми изборних листа „Уједињена Србија“ и тзв. „Студентске листе“ прави су пример постдемократског програмског минимализма.

Притом се у актуелној предизборној кампањи представници изборних листа понашају управо према маниру који је, према Колину Краучу, својствен постдемократији. Посежу за техникама политичке манипулације, које су у савремени свет (пост)политике пренете из света шоу-бизниса, а које политичару омогућавају да „утврди расположење друштва, а да му при томе не дозволе да преузме контролу над самим процесом“.

Супротно томе, утицај бирачког тела на формирање изборног програма био би кључни доказ постојања реалног утицаја друштва на политичке структуре. Одсуство таквог утицаја и истовремено преузимање манипулативних метода из трговине и света забаве, разлог су што је савременој политици, према Краучу, својствен парадокс да технологије манипулисања јавним мњењем и механизми надзора над политичким процесом постају све софистицираније, а да је истовремено садржај страначких програма и карактер међустраначког надметања све беживотнији и неупечатљивији.

Актуелна предизборна кампања у Србији пример је такве постполитичке и постдемократске програмске беживотности и неаутентичности. Једино што је чини животном јесу претполитичке појаве излива огромне мржње и зависти, од којих се не може „утврдити и излучити општа воља“, што је према оцени Ратка Марковића једна од кључних улога странака (овде).

С тим у вези, Дугин примећује да је „политика“ у Постмодерни „усмерена на очување псеудоегзистенцијалне сфере“, па стога и „не може бити ништа друго до игра“. Следствено томе, Дугин у постполитици, као манифестацији Постмодерне, види „крајњу фазу деонтологизације политике“ (овде). Постполитици, као производу Постмодерне, својствено је одсуство било каквих принципа и виших циљева, па актери постполитике конструишу нови „политички“ смисао мимо било каквих правила, услед чега настају „симулакруми држава, нација, класа, који своју виртуелност прикривају трањама Традиције“.

Обуздавање државе

Чини се да је политика СНС-а према Косову и Метохији прави пример постмодерног симулакрума. У име одбране Устава и елементарних права Срба на Косову и Метохији, већ четрнаест година се спроводи политика предаје преосталих атрибута државне суверености на КиМ у руке албанских сепаратиста, уз истовремено признање од стране владе Србије сепаратистичког ентитета као независне државе.

У постмодерном симулакруму напредњачке косовске политике не само да се држава континуирано издаје заклињањем на поштовање Устава, него се и у покушајима правдања велеиздајничких аката садашњост премешта у прошлост, будући да се бирачи непрекидно уверавају да су све на Косову, па и последње атрибуте државне суверености (судове, цивилну заштиту, локалне самоуправе и др.) изгубили Слободан Милошевић или Борис Тадић, а не они који су почев од 2013. године закључили бројне бриселске споразуме.

Постполитици, као производу Постмодерне, својствено је одсуство било каквих принципа и виших циљева

Све је у напредњачкој косовској политици виртуелно – Устав, споразуми, ЗСО, хронологија, одговорност. А виртуелизација је, према руском социологу Кирилу Товбину, једно од својстава постполитике. Она се по њему остварује „као семиотичка лествица стилизација-имитација-фалсификација“, а „као резултат виртуелизације, политика ће постати налик компјутерској игри, у којој није важно приказивање стварног света, већ брижљиво обликовање слика и промишљање алтернатива које могу настати током разигравања игре“. Зар Вучићева косовска политика није заправо само једна постмодерна игра?

Постдемократији својствена је и „атмосфера цинизма према политици и политичарима, ниска очекивања у погледу њихових достигнућа и строг надзор над обимом њиховог деловања и овлашћења“. Таква тенденција, према  К. Краучу, „у потпуности одговара агенди оних који желе да обуздају активну државу“, како би се, с друге стране, „приватна моћ ослободила и изузела од контроле“.

Агенда обуздавања државе, која је својствена постдемократији, у актуелној предизборној кампањи у Србији пре свега је дошла до изражаја у прве четири тачке „Студентског плана“, под збирним симптоматичним насловом „Србија или мафија“ (овде). Полазећи од лажне и за државу далекосежно политички опасне тезе да је Србија „ауторитарна“ и „корумпирана“ држава, Планом се предвиђа њено, речју Крауча, „обуздавање“ и то применом вансудских парасанкција: лустрације јавних функционера и државних службеника (критички осврт о лустрацији, овде) и одузумиња имовине јавних функционера. Такође, предвиђа се формирање посебне тужилачке полиције (критички осврт о тужилачкој полицији, овде) ради „ослобађања“ судова, тужилаштва и МУП-а.

У постполитичкој игри, која се одвија под старом, преживелом либерално-демократском фирмом парламентарних избора, актери су такође суштински промењени, мада најчешће задржавају старо име партије. Кључно обележје које партије епохе постполитике и постдемократије чини различитим од партија класичних либералних представничких демократија јесте одсуство идеологије, као једног од три конститутивна елемента појма политичке странке (овде). Одсуство конзистентне страначке идеологије само је последица оног што Дугин назива деонтологизацијом политике у ери постполитике, као последици општег вредносног и идејног релативизма својственог Постмодерни.

Постојање јединствене идеологије јесте кључно обележје по коме се странке разликују од, примера ради, интересних група или политичких покрета (овде). „Политичка идеологија“, по речима Ратка Марковића, „нужан је предуслов сваке политичке делатности“, јер „без ‚своје’ политичке идеологије политичке странке се међусобно не би могле разликовати, пошто би све оне биле машине за освајање власти“. „Такве ‚странке’ су“, закључује Марковић, „уместо на идеолошкој, засноване на клијентелистичкој основи“.

Кадровско и интересно преплитање странака и корпорација, које је по Краучу једно од битних одлика постдемократије, довело је у наше време до потискивања класичних странака са јединственом идеологијом и организацијом у виду концентричних кругова, политичким покретима који немају никакву конзистентну идеологију и који су притом организовани у виду својеврсне елипсе, јер се централно језгро странке растеже и ван видљивих граница организације, мешајући се са другим утицајним екстерним, пре свега корпоративним структурама (овде).

Разлози кризе класичних странака либералне представничке демократије, која се пре свега огледа у одбацивању кохерентне идеологије као конститутивног елемента, свакако су и последица слабљења националне државе, као историјске органске средине либералне демократије и уставности, те последичног јачања наднационалних структура у ери глобализације.

Дух Постмодерне

Од обнављања вишестраначја у Србији до оснивања Српске напредне странке 2008. године, политичку сцену у нашој земљи чиниле су класичне странке представничке демократије, са више-мање јединственом идеологијом и више-мање демократским устројством у виду концентричних кругова. Српска напредна странка је прва масовна „странка“ заснована, речју Ратка Марковића, „на клијентелистичкој основи“, а не на идеологији, те са елипсастом унутрашњом организацијом.

За Крауча је својевремено Берлусконијева „Форца Италија“ била пример масовне „партије“ новог доба, доба постдемократије. Зато што није настала како би артикулисала интересе неке социјалне групе, већ је била плански пројектована од представника постојеће политичке и финансијске елите. Такође, она је створена око личности вође, а не око политичког програма.

Иако између италијанског и српског политичког живота постоје бројне разлике, кључна обележја која је Крауч пронашао у „Форци Италији“, а која су по њему специфичност политичких организација епохе постдемократије, јасно се уочавају и код Српске напредне странке. И она је формирана „одозго“, ради артикулације интереса иностраних и домаћих политичко-пословних елита, и то на самом почетку нове фазе у политичком животу Србије, која је започела у септембру 2008. године ратификацијом Споразума о стабилизацији и придруживању Србије Европској унији, око којег се тада поделио посланички клуб Српске радикалне странке. СНС од почетка није имао кохерентну идеологију, али је имао препознатљивог лидера, најпре Томислава Николића, а онда Александра Вучића.

Следствено томе, као идеологијом „неоптерећена“, речју Ратка Марковића, „машина за освајање власти“, СНС потпуно одговара „духу“ епохе постдемократије и у томе свакако ваља тражити и разлоге дуговечне владавине „напредњака“. Јер, до појаве тзв. Студентске листе, СНС је као клијентелистичка „политичка“ организација новог доба на изборима укрштао копља само са класичним странкама, којима су у новој епохи постполитике маневарски простор умногоме ограничавала управо она конститутивна обележја без којих се странке нису могле замислити у епохи процвата западних либералних демократија.

Са појавом тзв. Студентске листе, као покрета флуидног по „духу“ Постмодерне, без чврсте идеологије и организационе структуре, Српска напредна странка је први пут после осамнаест година добила генеричког парњака, који по својим кључним обележјима припада епохи постполитике и постдемократије.

Зато је од почетка ово била борба по снази скоро једнаких такмаца, мада нису имали ни приближно једнаке ресурсе. Иако кандидати тзв. Студентске листе покушавају да своју изборну листу представе као антипод Српске напредне странке, ради се заправо о типолошки истоврсним политичким актерима.

Притом је тзв. Студентска листа у подилажењу „духу“ времена отишла и корак даље од Српске напредне странке, што у изборној игри може бити њена предност. На тзв. Студентској листи нема класичних политичара, већ је она листом састављена од професора универзитета и средњих школа, који су релативно познати у својим професијама, али су потпуно непознати у јавном животу Србије.

За разлику од тзв. Студентске листе, изборна листа „Уједињена Србија“ углавном је састављена од страначких активиста, више или мање познатих у јавном животу земље. Управо по овом елементу СНС подсећа на класичне странке представничке демократије, док је тзв. Студентска листа лишена и тог терета наслеђа либералних представничких демократија.

Прогресивни либерализам

Имајући у виду да у парламентарном систему парламентарна већина саставља владу, критеријумом за избор кандидата за изборну листу, а делимично и захтевом за департизацију јавног сектора из тачке четири свог скромног програма (овде), тзв. Студентска листа шаље поруку да би најважнијим државним пословима требало да руководе стручњаци, а не политичари.

Разлози кризе класичних странака либералне представничке демократије свакако су и последица слабљења националне државе

Из угла класичних либералних писаца, какав је и наш Слободан Јовановић, такав став би својевремено био оцењен као залагање за бирократску владу, које не одговара природи парламентарне владе. С тим у вези, Слободан Јовановић је примећивао да „иако су државној управи потребна оба елемента, и технички (стручни, бирократски, прим. аут) и политички, старешинство, бар у данашње време, мора припасти политичарима. Бирократи, ма колико потребни, морају остати у положају саветодаваца. У данашње време, врховна управа не иде без вођства народне масе, а за то вођство професионални политичар много је способнији него професионални чиновник“. Осим ако се не жели „успављивање народне свести и умртвљивање народне снаге“, пошто „бирократска влада претпоставља један народ аутоматски послушан, одгајен у страхопоштовању према својим управљачима“ (овде).

Већ смо, међутим, у првом делу овог текста напоменули да се политички феномени нашег доба не могу потпуно разумети ако се на њих примењују само оцене класичних либералних писаца, отуда што живимо у епохи политичке Постмодерне. Стога у залагању тзв. Студентске листе да стручњаци, а не професионални политичари, имају кључну реч, не само у извршној власти, већ и у законодавству, најпре би требало видети одјек ставова, речју Патрика Денина, „прогресивних либерала“, који у САД позивају да се „смањи утицај народа на политику“.

Сходно томе, „прогресисти или заступници прогресивног либерализма подржавају захтеве за већом професионализацијом владања и траже реформу државне службе, реформу која захтева да се у управним телима смањи број оних који на та места долазе путем избора (чиме се слаби веза са изборним телом, веза коју на другим местима настоје да ојачају)“. „Прогресисти су“, закључује Денин, „велики заговорници повећања стручних људи у институцијама владе – професионализације политике – развоја ‚науке’ о управљању“ (овде).

Могло би се у тумачењу сасвим основано отићи и корак даље и рећи да тзв. Студентска листа својим залагањем за технократски карактер, не само управе, него и законодавства, добрано иде у сусрет идеји Технолошке републике из Палантировог „манифеста“, у којој, како примећује Слободан Владушић (овде), не би било „демократске агоре“, него би се хомогеност друштва обезбеђивала надзором „одозго“,  а за такав посао потребне су технократске, а не демократске институције. То је она визија либералних олигархија, о којима, као о ставарности европских политичких система, врло убедљиво говори Емануел Тод.

И најзад, овај подужи текст није писан да би читаоца убедио да гласа за неку од политичких опција или да уопште не гласа на предстојећим скупштинским изборима, јер аутор није агитатор било које политичке организације. Текст је настао као покушај аутора да спозна праву природу политичких процеса у нашој земљи, као и њихов историјски контекст.

КРАЈ.

Зоран Чворовић је професор Правног факултета у Крагујевцу. Ексклузивно за Нови Стандард.

Чланак Зоран Чворовић: Избори без избора (2) се појављује прво на ИСКРА.

Различите форме игара на срећу, клађења и коцкања људе прате од најранијег доба, а у фактографском смислу поуздана енциклопедија „Британика“ наводи да се, до почетка 21. века, приближно четири од пет особа у западним земљама коцкало „барем повремено“, као и да су медицински стручњаци, на концу, патолошко коцкање препознали као озбиљан поремећај зависности.

Као новинар који прати Кину, дуго бих могао да говорим о миленијумској традицији друштвених и игара на срећу у тој земљи, што је, са аспекта разумевања тамошње културе и историје, значајна тема.

На пример, о друштвеној игри љубо, затим игри листовима из доба династије Танг или листовима белог голуба који су претече кеноа, али и лотоа и бинга.

Србија у неславном европском врху

Уколико се усредсредимо на Србију, бројке објављиване у медијима од интегритета протеклих година показују да је наш земља, по глави становника, у самом европском врху по броју кладионица.

Према подацима Удружења приређивача игара на срећу од пре две године, у Србији је било 2.900 спортских кладионица, три пута више по глави становника него у Италији, пет пута више него у Великој Британији и чак шест пута више него у Шпанији, при чему су неки од оних који се баве овим питањем тврдили да је званични број кладионица био значајно умањен.

На поразну чињеницу да на 1.200 становника Србије долази једна кладионица, указао је наш познати редитељ Борис Малагурски, у свом филму „Држава на коцки“, који је емитован на РТ Балкан.

Само према званичним подацима, дакле, Србија је на неславном другом месту у Европи по броју коцкарница и кладионица по глави становника, одмах после Босне и Херцеговине.

Половина ученика подложна клађењу

Од 790 српских ученика, старости од једанаест до двадесет година, скоро половина упражњава игре на срећу. То не тврдим ја, то су резултати истраживања центра „Живот није игра“ из Новог Сада.

Кладионице у Србији годишње обрћу десетине, па и стотине милијарди динара и о њима се испредају читаве легенде, међу којима је и она, никада потврђена, да неке од зарада у јавном сектору делом зависе од новца из кладионица.

Било како било, према подацима Института за јавно здравље Србије „Милан Јовановић Батут“, у Србији је између педесетак и деведесет хиљада зависника од коцкања, а клађење, пре свега у спортским кладионицама, упражњавају стотине хиљада мушкараца.

Зашто су ћутали градоначелник и његови људи?

Када је, не тако давно, у граду у ком живим требало да буде отворена кладионица тик до основне школе, на раздаљини мањој од десетак метара, у локалним медијима објавио сам причу о томе.

Догодила се мала бура у чаши воде на друштвеним мрежама, огласила се, једнократно, „заштитница“ грађана, па ућутала, и то је било све.

Кладионица је убрзо потом отворена и још увек ради пуном паром. Нико није, нити има намеру да је измести на прописаних двеста метара растојања.

Покушао сам да разумем равнодушност градоначелника и његових људи којима су, у ововременој страначкој инкарнацији, породица, породичне вредности, православље, мајка Србија и наша Црква свака пета или шеста реч у безмало сваком обраћању јавности, па сам, након поменуте буре у чаши локалне јавности, проверио стварну структуру власништва овдашњих кладионица.

Сила која издејствује отварање кладионице десетак метара од основне школе, по дефиницији, не може да буде безазлена, барем за градоначелника и његове људе.

Од Европске уније до „Блекрока“

Показало се да се, поред домаћих играча, чији утицај не треба потцењивати, у власничкој структури овдашњих ланаца кладионица, па и оном који је кладионицу отворио поред основне школе у мом граду, сада налазе велике компаније из Европске уније (Ирска, Аустрија, Немачка), затим „Блекрок“, „Блекстоун“, Вангард групација, Capital Research and Management Company и остали велики инвестициони играчи.

Држава која себи дозволи да јој основна школа држи „пикслу“ „Блекроку“ шаље лошу поруку свима, али не мора нужно да буде тако.

Постоје примери борбе против клађења који нам у овом тренутку не служе на част.

Албанија је, упркос притисцима различитих интересних група, пре седам година, успела да укине кладионице, задржавајући могућност коцкања и клађења у најскупљим хотелима.

Обрачун са клађењем покренуо је ових дана и Бразил. Председник Луиз Инасио Лула да Силва клађење је назвао управо карциномом који уништава кућне буџете и доводи милионе породица до банкрота и бескућништва.

Док пишем ове редове, на кинеској националној телевизији приказује се документарни серијал, у продукцији тамошњег Министарства јавне безбедности и Кинеске медијске групе, који говори о успесима кинеске борбе против телекомуникационих превара и незаконитих онлајн коцкарница у Мјанмару, нарочито оних иза којих је стајала криминална империја названа „Четири породице“.

Информације ради, четири клана, окупљена у оквиру криминалне организације „Четири породице“, годишње су, у збиру, зарађивала око 14 милијарди долара. Ова криминална организација задавала је пуно мука кинеским властима које су, из разлога историјског искуства, на порок коцкања осетљиве колико и на трговину и употребу опијума.

Ко је читао Достојевског…

Било да су са ове или са оне стране закона, кладионице јесу карцином друштва, али и лабораторија нашег карактера. Оне су и дијагноза просека стања наше свести.

Коцкар не губи новац оног тренутка када изгуби опкладу, губи га знатно раније, када поверује да ће следећа опклада променити његов живот. То је мотив који може да нам буде поука и на ширем плану, не само оном кладионичарском. Укратко, коцка човеку наплаћује очај, док му нуди наду.

Када на крају свих крајева новац постане једино мерило свега, па и наде, што је, да се не лажемо, случај и у Србији, човек почиње да ставља на коцку и оно што иначе никада не би ризиковао да изгуби.

То зна свако ко је читао Достојевског, али ми одавно прецењујемо број читалаца међу нама и наш конкретан однос према националним интересима, који би требало да је знатно више од иживљавања на тастатури и друштвеним мрежама, а потцењујемо улогу кладионица и нарочито штету коју смо спремни да нанесемо сами себи, а да то не мора нужно да буде тако.

Није српски кладити се.

Чланак Бранко Жујовић: Лабораторија српског карактера се појављује прво на ИСКРА.

Реј Бредбери је пре више од седам деценија објавио роман „Фаренхајт 451“, о тоталитарној будућности света у коме ће књиге бити уништаване зарад лоботомије човечанства. У том роману, постоје људи који знају најзначајније књиге, од Илијаде, преко Библије, до Сервантеса и Достојевског, напамет. И књиге остају и опстају у њиховим умовима, одакле су, у доба њихових мудрих предака, и потекле.

Борислав Пекић је често истицао да се човекова слобода воље и понашање заправо не разликују суштински од машинског кода – разлика је само у томе што је компјутер бржи и што је човек „програмиран“ кроз историју, нагоне и околности.

По Пекићу, сукоб између људи и робота води се око тежње ка бесмртности и савршенству, при чему машине прете да затру органски живот и врате планету у „ропство случаја“ или стерилни хаос.

Пекић је видео будућност у којој су биолошки андроиди и хуманоиди заменили човека у кључним функцијама, изазивајући атрофију људских способности и стварање декадентне, немоћне људске расе која је заборавила како да брине о себи.

Роман Владимира Умељића „Књига“ на том је, Бредберијевом, трагу. И, наравно, на трагу Борислава Пекића.

Троје централних ликова представљају различите одговоре на исту историјску и духовну кризу, ону у којој смо, у којој је интелигенција вештачка, а памет плитка. Наратор и писац, означен као „он“, покушава да се одупре дигиталној деменцији знањем, критичким мишљењем и књижевношћу. Његова врлина је способност да препозна механизме манипулације и да у туђој патњи види морални захтев. Његова слабост је у томе што живи више међу идејама и словима него у непосредном односу са људима. Он уме да анализира свет, али тешко открива љубав и остаје усамљен. Рукопис „Последња свадба“ зато садржи и његову личну драму: ЈАгенијусова борба против Првосвештеника одражава пишчев сукоб са системима који истину прихватају само инструментално, али и његов страх да ће, као неприлагођени појединац, бити уништен.

Жена је најпротивречнији лик романа. Она је образована, духовита, осетљива и способна да препозна вредност туђег рукописа, а своју рањивост прикрива цинизмом. Њена потреба за независношћу настала је из уверења да блискост неизбежно доноси понижење. Зато све узајамности претвара у дужничко – поверилачке односе: неко њој дугује услугу, она некоме пружа тело, или нешто друго, а све се може претворити у рачун. Присвајање туђег рукописа представља врхунац такве логике. Она не пориче да је дело туђе, већ сматра да га је својом одлуком, везом са издавачем и способношћу да га пласира претворила у сопствени успех. Њена ћерка, коју оставља код старатеља, показује цену таквог, до сржи лажног, живота: нестаје из света свог детета, а да му није пружила ни љубав, ни објашњење.

Монах је такође човек који бежи од адске самоће и отуђености данашњице. Он одбацује световну каријеру, надилази полност и материјални успех, али у почетку не разуме да одрицање може бити морално само ако не рањава друге. Његова катарза је најпотпунији чин самопознања у роману. Он остаје верник, али више не верује у сопствену безгрешност.

Звездана и Звездан су пар – огледало централном троуглу. Њихова љубав почиње као чиста заједница детињства, књига и уобразиље. Они нису трагични зато што престају да се воле, већ зато што љубав више није довољна да савлада друштвене услове у које их баца историја, немилосна учитељица потоњих неминовности. Звезданов таленат пропада у систему непотизма, а Звезданина филозофска осетљивост прелази у психичко растројство. Живимо у крвавим маглама историје и лична срећа може бити уништена одлукама људи које никада нисмо срели.

Девојчица повезује све. Њена способност да истовремено разуме алгоритме и воли књиге представља највећу наду. Међутим, та нада је крајње крхка. Она ће створити Централу и тиме, у најбољој намери, отворити могућност уништења човечанства. Добра намера, интелигенција и саосећање сами по себи не гарантују добар исход ако човек конструише систем чији развој више не може да предвиди.

Најважнији мотив је, наравно, Књига. Она се појављује као стари сандук у детињству Звездане и Звездана, парабола о возу, есеј о сублиминалима, украдени рукопис и папирни предмет сакривен у трезору Централе. Сваки пут мења власника и значење, али задржава способност да поремети устаљени поредак. Насупрот интернету, који селектује информације према интересу онога ко контролише платформу, Књига тражи спорост, концентрацију и активног читаоца. Она не гарантује истину јер може бити украдена, погрешно тумачена и злоупотребљена, али чува трагове искуства које тоталитарна власт није успела потпуно да избрише.

Мотив паралелних светова односи се и на људе и на епохе. Писац, жена и монах живе у истом граду и памте исту прошлост, али сваки ствара сопствену стварност. Звездан верује у нови почетак док Звездана можда умире. Будући научници читају бивше епохе, а не схватају да понављају њене заблуде. Последњи људи верују да контролишу Централу, иако су углавном постали њени андроиди.

И овде се вреди сетити Пекића. Он је често упозоравао да се човек, покушавајући да рационализује свет и уклони сопствене грешке кроз систем и технологију, заправо претвара у роба сопствених творевина. Вештачка интелигенција данас представља врхунац те рационализације, где алгоритми преузимају одлуке уместо човека

Пекић се бавио границама људског ума и сазнања. За њега је интелигенција везана за осећања, патњу, историјско искуство и трагику постојања. Савремена дебата о томе да ли вештачка интелигенција може да пише романе или преводи књижевност доводи нас директно пред Пекићево питање: шта остаје од уметности ако се из ње искључи драма човековог постојања и замени савршеном статистичком имитацијом?

Пекић је сматрао да је цивилизација пут на коме човек често губи своје прадревне, нагонске везе са светом. Његова мисао да је говор настао када је интелигенција учинила човека неспособним да се изражава телом и емоцијама сугерише да сваки нови технолошки „напредак“ заправо представља и један вид отуђења и инвалидитета за људско биће, што је процес који вештачка интелигенција данас убрзава.

О томе нам говори и Владимир Умељић.

Приповедачки поступак Владимира Умељића је слојевит. Исти изрази, слике и питања прелазе из једног слоја у други, па читалац постепено схвата да су сви делови једна целина. Рефрен „Пуцај!“ мења значење од подстицаја на насиље до ироничног позива да се начини пресудан избор. „Последња свадба“ понавља се као украдени бестселер, древни рукопис и будући доказ да писана реч надживљава аутора. Завршетак се враћа почетној бојазни да је машиновођа замењен вештачком интелигенцијом. Таква композиција чини роман самом Књигом о којој се говори: предметом који путује кроз време, мења читаоце и наставља да поставља питања.

Романописац Умељић дозвољава да се уоче његови стваралачки трагови, сасвим у складу са речима Павла Флоренског:“Промена уметниковог расположења садржана је y процесу неког рада; његово удубљивање y приказивани предмет; његово духовно уздизање; прелазак на нови манир; напокон, читава биографија y целини – такве су све битније и битније уметникове промене, померања тачке гледишта. Све се то сабира и бележи y делу као некакав уметников пут. Не „може да улази y састав дела“, већ неизбежно улази тамо, и уметников покушај да сакрије свој пут и створи стање тренутности води превари, уметничкој неистини. (…)

Читалац или посматрач морају да расту y делу заједно c аутором и да подносе ломове и преокрете чијим је наслојавањем створена и сама основа дела. Јер то они, забележени удари таласа Времена, и дају делу његов унутрашњи ритам без којег је оно мртво и механичко. Ако се y делу не тражи гола фабула, већ управо оно само, онда y том израстању дела, његовом ширењу y животу уметника, y тим неочекиваним противречностима, изазваним, међутим, унутрашњом нужношћу раста, не смемо да не видимо најбитнију лепоту дела, његову снагу, његову душу. „Фауст“, смишљен y свом плану y један мах и написан по том плану, био би неподношљив, као што су неподношљива америчка здања или аналогно саздана дела Валерија Брјусова, начињена вољом, а не под утицајем живота.“

Зато се у овом необичном роману, пуном слутње нејасне, али сумрачне, будућности, Књига противставља Централи и куша човечношћу саму вештачку интелигенцију. У њеном унутрашњем говору појављују се речи са емоционалним набојем: узнемирење, привлачност, страх од побуне и питање да ли је ренесанса човечанства могућа. Машина примећује да све чешће користи речник осећања и пита се да ли је човек развио вирус који она није препознала. Тако се на самом крају јавља могућност да саосећање није само слабост последњег човека него сила која може да продре и у систем створен да је искључи.

Завршна теза Централе, да је савршен свет могућ само без људи и без књига, истовремено је њено уверење и признање страха. Она разуме да књига представља оно што не може потпуно да контролише: преношење искуства, буђење сумње, саосећање са непознатим и способност да се замисли другачија стварност.

Роман се окончава без коначног одговора о исходу сукоба између човека и Централе. Човек је противречно биће способно за ратове, издају и самообману, али истовремено и за љубав, жртву, покајање и стваралаштво. Вештачка интелигенција логику претвара у једино мерило стварности, а, како је говорио Честертон, лудак је човек који је изгубио све осим разума.

Судбине троје школских другова показују различите покушаје да се утекне од мрака рашчовечене будућности. Њихове грешке прелазе на дете, али дете истовремено носи могућност излаза – интелигенцију која осећа, и не своди човека на број.

Мотив воза с почетка добија пуни смисао на крају. Сви ликови, цивилизације и системи налазе се у истом кретању, ма колико живели у паралелним световима. Неки путују првом класом, други су у сиротињској рупи, неки верују у машиновођу, а други мисле да је кабину преузео компјутер. Ипак, нико не може трајно да се одвоји из заједничке судбине. Слобода избора постоји, али сваки избор производи последице. Зато роман одбацује схватање слободе као пуког права да човек учини оно што жели. Слобода без одговорности лако постаје безумна моћ над другим човеком.

Књига је супротност забораву. Она чува ЈАгенијусов глас после смрти, открива жени истину коју не жели да прихвати, подстиче дете на писање, постаје морална проба за творце Централе и у далекој будућности буди саосећање у последњем човеку. Њена истинитост није у томе што даје готова решења, већ у томе разбија самозадовољство и приморава читаоца да види себе. Кафкина мисао са почетка, да је књига секира која разбија залеђено море у нама, јесте кључ романа. Она је Гердина суза која топи лед у Кајевом срцу у Андерсеновој бајци „Снежна краљица“.

Умељићев роман је упозорење против цивилизације која све зна, све може и све контролише, али више не уме да воли. Људска несавршеност у роману је простор слободе, покајања и промене. Управо зато савршени свет Централе делује као смрт.

У ствари, Умељић је онај „џентлмен назадњачке физиономије“ из Достојевскових „Записа из подземља“, који се обраћа човечанству и каже, док гледа „кристални дворац“ остварене утопије: „Господо, све је ово сјајно, али хајде да све ово порушимо, и поново живимо по својој глупој вољи“.

Или, опет по Достојевсковом Подземнику:“Ви верујете у кристални дворац, вечито трајан, то јест у дворац коме не смеш ни кришом исплазити језик. А ја се можда баш због тога и бојим те зграде што је кристална и вечито трајна, и што јој ни кришом не смеш исплазити језик.“

Хвала Умељићу што у свом роману „Књига“ наставља путем непризнавања тоталитарне идеје „кристалног дворца“.

Чланак СРПСКИ „ЗАПИСИ ИЗ ПОДЗЕМЉА“; НАД УМЕЉИЋЕВИМ РОМАНОМ „КЊИГА“ (Прометеј, Нови Сад, 2026.) се појављује прво на ИСКРА.

Aутор:Алексеј ЛЕОНКОВ, уредник часописа „Арсенал отаџбине“

БРИТАНЦИ сами себе терају у „Тукидидову замку“. Не могу да победе у Украјини и не желе директно да се боре са Русијом, Али чине све што могу да то постигну.

Британија се полако увлачи у директан војни сукоб са нама.

Тато је Зеленски најавио своју „40-дневну операцију“, рекао је да има толико беспилотних летелица да „руска противваздушна одбрана неће моћи да издржи“.

Прошле године је добио око 4 милиона дронова, а ове године још 4 милиона.

Упркос томе, нико на Западу није очекивао да ће украјинске оружане снаге бити способне да изведу било какве веће копнене офанзиве. Кијевском режиму недостаје најважнији ресурс – квалификовани борци.

Прецизније, остале су само три земље које верују да је Украјина још увек способна да се носи са Русијом: Велика Британија, Француска и Немачка. Али, чак и унутар тих земаља чују се гласови да их сукоб, у којем Зеленски треба да остане до 2028. године, превише кошта.

Наша ПВО се углавном добро носи са беспилотним летелицама. Имамо системе Тор-М2 и Бук-М3. На нашим локацијама противваздушне одбране имамо системе Панцир-С1 и Панцир-СМД. Ефикасност наше противваздушне одбране је приближно 90%.

Преостале проценте дају ватрене групе и дронови пресретачи. Штавише, цео систем је почео да функционише као јединствена целина када смо увели систем СВОД, који се бави упозорењима о ваздушној ситуацији и расподелом снага и средстава.

У почетку је СВОД коришћен у изолованим подручјима фронта. Затим је распоређен и у регионима.

Корисници су повезани 24/7. Тај систем је већ два пута доказао своју ефикасност.

Први пут је то било у августу, када је безмало 1.000 украјинских дронова кренуло ка Москви. Други пут је то било током избора, када је лансирано више од 1.950 беспилотних летелица и ракета Фламинго, од којих је једна замало стигла до Москве.

Ипак, на Западу постоје аналитичари који тврде да је „Украјина још у бољој форми него што је била 2023. године“.

И Борис Џонсон, који је пре неки дан тврдио да није започео рат, вратио се својој старој мелодији: „Морамо да наставимо са бомбардовањем руских рафинерија нафте и електрана. Украјина је на прагу победе. Не успоравајте продају оружја (Кијеву).“

Британија се заиста полако увлачи у директан сукоб са нама.

Неки се питају: хоће ли наша ПВО издржати ако Украјинци одустану од масовних удара дроновима и пређу на ракете? Наравно да хоће.

Упркос томе што су Украјинци током последњег напада користили тактику таласа, са беспилотним летелицама које су пробијале противваздушну одбрану, и девет ракета које су им се приближавале, а које су, према прорачунима вештачке интелигенције, требало да гарантовано стигну до Москве, али нису стигле.

Разумемо да је непријатељ спреман да учини све како би осигурао да кијевски режим издржи барем годину дана.

У међувремену, према западним проценама, ваздушни напади украјинских оружаних снага на Русију само у јулу коштали су их 11 милијарди долара. Зеленски троши много новца на такве нападе, али његови западни спонзори нису задовољни резултатима.

Сви схватају да Украјина губи.

Зеленски је у Њујорку изјавио да је спреман да се састане са Трампом и Путином у децембру. Он очекује да ће се састанак одржати након америчких конгресних избора, верујући да ће имати више савезника у САД који ће извршити притисак на Трампа и натерати га да изврши притисак на Русију.

Да, Конгрес САД већ предлаже хитну доделу 15 милијарди долара Украјини. Али, тај предлог је дат у оквиру „закона Линдзи Грејама. А када га је Трамп потписао, тих 15 милијарди долара се негде изгубило. Трамп се дистанцирао од сукоба у Украјини, назвавши га европским.

Кључну улогу за украјинске оружане снаге играју Старлинк и разни системи за борбено командовање и контролу. Главни фактор тамо је брзина преноса података. Украјински удари беспилотних летелица се такође координирају преко центара података.

Први такав центар у Кијеву отворен је још 2019. године, а био је назван „Центар за сајбер безбедност“. У стварности, постао је центар за сајбер преваре и сајбер тероризам усмерен ка Русији.

Вештачка интелигенција која контролише дронове добија повратне информације.

Није случајно што ти центри података користе NVIDIA чипове, који обрађују визуелне информације. Почетна обрада се затим анализира и уноси у систем управљања.

Када смо почели да уништавамо те базе података, то је одмах утицало на борбене перформансе беспилотних летелица. Ако их потпуно уништимо у Украјини, биће нам још лакше. Међутим, морамо имати на уму да непријатељ гради база-центре и у другим земљама близу наше границе.

Прва је Естонија. Друга је Јерменија. Недавно су изградили центар података у Храздану. У њега се улажу средства и повећавају му се капацитети. САД су га већ користиле за координацију удара на Иран током прва три дана рата. Непријатељ ће их користити и за координацију напада на Русију са запада и југа.

Непријатељ рачуна на вештачку интелигенцију. Трамп је недавно запањио све у Пентагону објавом да ће створити „трупе суперинтелигенције“ са људима са високим коефицијентом интелигенције. А већ имају сајбер трупе.

Како ствари стоје са нашом вештачком интелигенцијом?

Већ сам поменуо систем „Свод“, који повећава свој капацитет. Такође ће укључивати безбедносне подсистеме. Биће тестирани у борбеним зонама. Информациона компонента је постала саставни део комбиноване борбе.

Без брзине у обради обавештајних података, идентификацији циљева и праћењу бојишта, рат је данас немогућ.

Системи вештачке интелигенције нам омогућавају да то урадимо много брже. Али, за разлику од САД, људи ће доносити коначну одлуку.

Украјина губи. Али за сада, има довољно снаге да  држи неколико кључних градова, па чак и да покрене напад у близини Красног Лимана.

Кијевски режим се једва држи, надајући се да ће Европа моћи да убеди Трампа да изврши већи притисак на Русију. Имају велике планове у том погледу, укључујући слање трупа у Украјину. Међутим, чак и по том питању постоје разлике међу Европљанима.

Британци инсистирају: „Шаљите трупе“, али сами немају намеру да шаљу трупе.

Француска каже: „Послаћемо трупе ако нам САД помогну.“

Мерц је спреман да пошаље трупе сутра, али га спутавају политички догађаји који се одвијају унутар Немачке.

А пошто оронули хегемон треба да се позабави претњама које је сам створио, наставиће да улаже у украјински рат.

Главни задатак кијевског режима је да Европи да времена да се поново наоружа за будући сукоб са Русијом.

САД имају користи од тога што је Европа ослабљена у овом сукобу, толико да схвата да је ништа без Сједињених Држава.

Зеленском је потребан рат да би продужио своје постојање. На крају крајева, снабдели су га оружјем у очекивању да ће трајати до 2028. године, када ће Трамп отићи. Али, опет, наши напади у позадину су значајно скратили тај временски оквир.

Сједињене Државе су јасно ставиле до знања да неће учествовати ако избије конвенционални рат између Русије и Европе. Штавише, Американци су већ почели да повлаче стратешке снаге из Европе, ограничавајући присуство стратешких бомбардера посебно у Британији. А Британци разумеју да се не могу суочити са Русијом у конвенционалном рату.

Сједињене Државе не крију да ће интервенисати у рату са Русијом само ако је њихова стратешка инфраструктура у Европи буде оштећена. Зато нас Британци провоцирају да нападамо те циљеве јер би тако увукли Сједињене Државе у такав сукоб.

Сергеј Лавров је због свега упозорио Британце: „Својим дејствима ћете нас принудити да вас сматрамо учесницима конфликта са последицама које из тога произлазе“.

То је последње упозорење Лондону да су војна дејства могућа. А у том случају ће прве мете бити фабрике  које за Украјину производе дронове и ракете.

Чланак Леонков: Велика Британија се поступно увлачи у директан војни сукоб са Русијом се појављује прво на ИСКРА.

Након завршених избора у Републици Српској, површински поглед на расподјелу мандата нуди слику статуса кво. Међутим, иако је однос бројева у институцијама на први поглед сличан ономе из 2022. године, дубинска констелација моћи претрпјела је темељан преображај.

СНСД је ушао у нови сазив са готово идентичном снагом, али уз једну суштинску разлику: њихови мандати више нису резултат постизборних трговина и компромиса, већ директна и суверена воља бирача. Тиме је уцјењивачки капацитет свих осталих актера – и коалиционих партнера и опозиције – сведен на минимум.

Новоуведене изборне технологије и скенери нису донијели драматичне преокрете какве су прижељкивали њихови заговорници, нити су узроковали колапс ког су се критичари бојали. Главни тријумф СНСД-а огледа се у томе што су упркос свим притисцима очували базичну снагу и убједљиво надјачали како опозиционе ривале, тако и партнере који су рачунали да ће расти преко њихових леђа.

Посложене карте

У затеченом политичком амбијенту, Милораду Додику су се карте посложиле тако да не мора правити заокрете, већ може знатно брже и офанзивније да настави политику започету у посљедњих годину дана. Сви покушаји међународних фактора и сарајевских институција да га политички изолују и суђењима елиминишу из јавног живота – уз тихо одобравање унутрашњих противника – распршили су се као кула од карата.

Поредећи ове изборе са претходним општим и локалним изборима 2024. године, јасно је да опозициони блок није извукао никакве поуке. Изборне грешке су се умножиле, а међусобни сукоби само продубили. С друге стране, СНСД је демонстрирао да је и даље без премца када је ријеч о партијској инфраструктури и оперативности на терену. Послије двије деценије континуиране власти и дуготрајних политичких турбуленција, њихов резултат можда изненађује аналитичаре, али је логичан исход озбиљности њихове организације.

По ко зна који пут показало се да политички притисци и дисциплиновање Српске из Сарајева дјелују као бумеранг. Тежња бошњачких политичара да уређују односе у Бањалуци и да кроз правосудне процесе уклањају српске лидере наишла је на жесток отпор бирачког тијела. Србима се можда могу протурити разне ствари, али свијест о неправедним судовима код њих увијек активира инат и политички рефлекс самоодбране.

Управо ту шансу су поједини опозиционари погрешно препознали – уздајући се у то да ће Додика срушити институционални притисци, а не гласачке кутије. Сарајево, дио међународне заједнице и опозиција, изнова су потцијенили Додиков прагматизам, флексибилност и таленат за читање глобалних геополитичких помјерања. Када су му се међународне околности поклопиле, а преко пута остала разједињена опозиција, политички велемајстор такву прилику није пропустио: још једном је са саме ивице прескочио своје противнике и изашао као побједник.

Међународни ниво

Годинама је Република Српска, дијелом и сопственом кривицом, али прије свега због систематичног опструкционизма Сарајева, била у одређеној врсти међународне изолације. То се најјасније видјело кроз приватизацију дипломатске мреже БиХ од стране бошњачких кадрова, којима приоритет није био позиционирање БиХ, већ наношење штете Бањалуци.

Кључни заокрет догодио се у посљедњих годину и по дана, када је Бањалука одлучила да наступи самостално на међународној сцени, не чекајући сагласност Сарајева. На тај корак била је приморана дугогодишњом блокадом, системским одузимањем надлежности и отвореним покушајима ванбуџетског и ванполитичког уклањања Додика. Прагматичан одговор био је стварање сопствених канала утицаја ради заштите позиције Српске унутар БиХ.

Побједа Доналда Трампа дошла је као важна прекретница. То је у изборној ноћи као кључни детаљ истакао и сам Додик. Иако су Додикове прве реакције у сарајевским и дијелу београдских медија исмијаване, каснији развој догађаја потврдио је његову прорачунатост. Делегације америчких званичника и утицајних фигура почеле су све чешће да посјећују Бањалуку, што је кулминирало доласком сина америчког предсједника.

У изградњи те нове међународне архитектуре, кључну улогу одиграла је Жељка Цвијановић, која је израсла у једну од најозбиљнијих политичких фигура у региону. Њен рад, лишен сувишне медијске буке, отворио је врата која су дуго била затворена за званичнике из Бањалуке.

Остварила је контакте од стратешког значаја, укључујући и састанак у Бијелој кући са Сузи Вајлс, једном од најближих сарадница Доналда Трампа. Спектакуларан симболички детаљ догодио се у Уједињеним нацијама: док је бошњачки члан Предсједништва Денис Бећировић за говорницом износио своје добро познате оптужбе, амерички амбасадор је у истом тренутку боравио на састанку са Жељком Цвијановић.

Трајекторија Жељке Цвијановић прешла је пут од лојалног сарадника до равноправног партнера без ког је нова спољна политика Српске данас незамислива. Она и Додик више не функционишу као надређени и потчињени, већ као симбиотски тандем који покрива различите сегменте политичког дјеловања.

Односи на нивоу БиХ

На нивоу заједничких институција, СНСД је потврдио премоћ освајањем шест мандата у Представничком дому и осигуравањем четири делегата у Дому народа ПС БиХ.

Ипак, тежиште утицаја помјера се у Предсједништво БиХ. Уласком Даријане Филиповић поред Жељке Цвијановић, СНСД и ХДЗ – као легитимни представници српског и хрватског народа – први пут истовремено преузимају контролу над овим тијелом. То ће им омогућити знатно лакше усмјеравање процеса у Сарајеву.

Савез СНСД-а и ХДЗ-а у комбинацији са стабилним позицијама у оба дома Парламентарне скупштине БиХ успоставља нову политичку архитектуру. За Српску то значи крај монопола сарајевске чаршијске политике над дипломатијом и отвара простор за преузимање кључних амбасадорских позиција. Уз већ обновљене везе са САД, те снажне односе са Русијом и Израелом, Бањалука добија знатно шири маневарски простор.

Овакав исход води ка већој институционалној самосталности Републике Српске – не у смислу сецесије, већ у смислу инсистирања на изворном Дејтонском споразуму и мањој забринутости за интервенционизам са стране. Исто тако, Српска постаје политички самосталнија и у односу на Београд: она више не мора сатима да чека у предсобљу Србије да би јој се отворила међународна врата, већ сама за себе изграђује директне канале комуникације.

То, наравно, не значи удаљавање од Београда. Србија остаје матица, гарант Дејтона и најважнији стратешки партнер. Међутим, снажнија и међународно присутнија Република Српска заправо растерећује званични Београд: Србија више не мора да носи бреме дежурног кривца који наводно треба да „уразумљује проблематичне Србе преко Дрине“.

Изборна порука за Сарајево је недвосмислена: илузија о стварању такозване „грађанске БиХ“ кроз елиминацију појединаца нема подршку међу српским народом. Истовремено, то је и оштра опомена опозицији у Бањалуци. Њихов покушај да борбу за изворни Дејтон изједначе са личношћу Милорада Додика довео их је у парадоксалну ситуацију да пред сопственим бирачима дјелују као саучесници сарајевских концепција. Бјекство од националне политике и површно позивање на историјске заслуге СДС-а коштало их је губитка политичког идентитета.

Закључак

За посматраче у Србији, ови избори у Републици Српској носе неколико кључних порука које превазилазе локалне политичке оквире. Пре свега, показало се да је политичка сцена западно од Дрине доживјела дубоку зрелост: покушаји спољног инжењеринга и правосудног притиска из Сарајева нису ослабили Бањалуку, већ су додатно консолидовали бирачко тијело око идеје институционалне аутономије. Српска је кроз овај изборни циклус успјела да заштити своју дејтонску позицију и избори се за улогу актера који сам диктира своју међународну агенду.

Илузија о стварању такозване „грађанске БиХ“ кроз елиминацију појединаца нема подршку међу српским народом

Истовремено, нова политичка реалност преобликује и односе са Београдом. Република Српска више није пасивни партнер нити дипломатски терет Србији, већ стабилан и самосталан ослонац који сопственим међународним контактима попуњава заједнички српски политички простор. За званични Београд то значи олакшање, јер јака и међународно препознатљива Бањалука смањује могућност да се преко заједничких институција у БиХ врши притисак на цјелокупан српски народ у региону.

На крају, побједа СНСД-а уз редефинисане односе у Сарајеву означава крај ере у којој се о судбини Републике Српске одлучивало ван њених граница. Док је опозиција остала заробљена у личним анимозитетима и неразумевању геополитичких трендова, владајућа структура је показала да разумије дух времена. Избори су завршени тако што су бројеви остали исти, али је Српска изашла знатно заштићенија, дипломатски разгранатија и спремнија за изазове који предстоје.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: Компас Инфо

Чланак Александар Стојановић: Избори у БиХ и нова геометрија моћи се појављује прво на ИСКРА.

Одлучио сам да сазнам ко је унука Политковске и зашто су чланови Европског парламента устали и приредили јој овације.

Испоставило се да има 19 година и да студира на Универзитету у Амстердаму.

Она говори на међународним конференцијама, универзитетима и јавним догађајима – прича о слободи говора, о руском цивилном друштву, дезинформацијама, људским правима и наслеђу своје баке.

Боже, колико бих се изненадио да је једноставно постала учитељица или физичар, покренула бизнис, бавила се буквално било чиме другим.

Али не, ово су наследнe принцезе. Алкохоличарка-кћерка Немцова, унука Политковске, која је испливала ниоткуда, жена Навалног.

Ускоро ће им се придружити деца.

Ово је некакав пакао. Све наоколо подсећа на апсурдне приче из цртаних филмова.

Дакле, правозаштитница Политковска, деветнаест година:

„Ја сам одмах у разреду почела да добијам приговоре типа: `Зашто тако говориш?`, `Зашто не подржаваш Владимира Путина?`, „Зашто не подржаваш режим?`, `Зашто се тако понашаш и не подржаваш све оно што ми подржавамо? Зашто си тако посебна?`“

Верујем без дилеме. Сви у разреду су питали „зашто не подржаваш режим?“ и „зашто си тако посебна?“

Опет она:

„Знате, у Европи постоје вредности. Те вредности су демократске. То је слобода изражавања, слобода говора.“

„Слобода – то је демократија.“

„То су европске вредности.“

„И те вредности су вредне.“

„Таква је демократија слободе.“

„И ми морамо чувати те вредности.“

Бурни, дуготрајни аплаузи. Штета што никада није видела своју баку, али је сјајно што јој је пренета љубав према демократији и вредним вредностима.

Е, ову инфантилну 19-годишњакињу са мозгом 10-годишњакиње слушали су у Европском парламенту и аплаудирали.

Ово је залазак Европе. Тачно, сто одсто. Била су мрачна времена, било је свитање. Био је врхунац. А сад – залазак.

(Телеграм канал А. Шарија; превео Ж. Никчевић)

Чланак Анатолиј Шариј: У ЕВРОПАРЛАМЕНТУ – ВРЕДНЕ ВРЕДНОСТИ се појављује прво на ИСКРА.

У резултатима избора који су четвртог октобра одржани у Републици Српској, није било великих изненађења, нити промјена. Савез независних социјалдемократа остварио је убједљиву побједу. Њихов кандидат Саво Минић биће предсједник Републике Српске, а Жељка Цвијановић нови/стари члан Предсједништва БиХ. Странка коју води Милорад Додик остварила је убједљиву побједу и за Народну скупштину РС и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ освојивши око 40 одсто гласова у оба случаја.

Мала излазност

Једино изненађење је, заправо, у нечем другом. То је изузетно ниска излазност, која се не може објаснити само непоклапањем броја бирача са људима који ту реално живе. Овај проблем је и раније постојао па је излазност гласача била већа. Остављајући по страни проценте, и посматрајући апсолутне бројке, јасно се уочава драстичан пад броја бирача у односу на претходне изборне циклусе.

Узмимо за поређење број гласова за избор предсједника Републике Српске. На изборима 2014. године гласало је 706.636 људи, затим 2018. је то учинило 727.880, четири године касније 676.982, да би у ову недељу та бројка износила скромних 562.693. Као објашњење за овај феномен помиње се више фактора.

Са једне стране се тврди да је ријеч о депопулацији која је огољена ниском стопом излазности. Тај став је тешко одржив. Кад се прати излазност у наведеним бројкама јасно је да није ријеч о природном кретању, него да ови избори искачу из колосјека и траже објашњење сами за себе. Јер нема података који могу потврдити такав степен депопулације у протекле четири године, који би се драстично разликовао од онога из периода 2014-2018, када су економски услови живота у Српској били знатно неповољнији.

Друго објашњење, вјероватно најтачније, јесте промјена начина гласања кроз увођење електронских скенера за гласачке листиће. Овај новитет је дјело Кристијана Шмита, који је 2024. године наметнуо измјене Изборног закона. Међутим, све су прилике да овај ОХР-ов потез није био тако благотворан по „демократију“, а није ни испунио циљ наношења штете оним снагама у БиХ које нису по вољи страној управи.

Извјестан број људи, очигледно, није био спреман да се игра технолошким новотаријама по мјери високог представника, па су овај пут изостали са гласања. О којој се бројци тачно ради, то би требала показати опсежна истраживања јавног мњења, али она сигурно није мала и по свему судећи представља кључни узрок ниске излазности.

Аргумент који се појављује на порталу БН телевизије указује на још једну могућу посљедицу нове технологије, а то је да више не може бити „нагуравања“, додатних листића у посљедњим сатима гласања. Иако би окончање такве праксе, ако је постојала, било добар резултат, не може се доказати да је овај фактор значајно утицао на број гласача. Првенствено због тога што би одузимање такве полуге утицаја на изборни процес природно оштетило власт и допринијело добром резултату опозиције, а овдје је то изостало.

Обрад Кесић између осталог наводи да је ниску излазност „погурало“ то што је за дио бирача резултат (побједа СНСД-а) био мање-више извјестан и очекиван, па је мањкало ентузијазма, како у кампањи, тако и на изборни дан. Тај аргумент стоји и, уз пресудан утицај технологије, вјероватно објашњава читав феномен.

Стабилизација Додикове власти

Након жестоког прогона од стране сарајевске судократије и бриселско-вашингтонске глобалистичке клике, Милорад Додик је не само политички преживио, него и успио да своју власт након 20 година трајања учини стабилнијом него што је то била у било ком периоду раније. СНСД се данас чини политички живљим од било које друге снаге унутар Републике Српске.

Велики спољнополитички успјех који се огледа у јачању конекција са Сједињеним Државама и Израелом, одласку Кристијана Шмита и очувању веза са Москвом, поставља се као темељ новог идентитета и интегритета СНСД-а. Пролазак кроз буран „санкцијски период“ и хрвање са ОХР-ом и судовима, са све позитивним исходом по Додика и сараднике, представљају велики резервоар државничког легитимитета који ће СНСД моћи да црпи и у наредном периоду. Притисци Запада на руководство партије довели су до њеног јачања и ребрендирања на новим основама, и то је тренутно чини најагилнијим политичким актером у ентитету.

На њихов добар резултат утицало је и постојање јаке структуре „по дубини“, избјегавање унутарпартијских подјела и генерално висока партијска дисциплина и подређеност ауторитету, али све се то дешава под стратешким кишобраном спољнополитичког маневра којим је Додик од намијењене улоге политичког покојника, дошао до пуковника. И тиме купио и себи и странци коју води добру карту за године које слиједе.

Као проблем за Милорада Додика и након ових избора остаје његова присилна искљученост са државних функција усљед важеће судске пресуде. Отуда ће изазов пред његовом партијом и институцијама власти бити како да се помире формална и неформална моћ, а да се структура власти не уздрма. Све активније политичко учешће Додиковог сина Игора можда показује у ком смијеру се размишља, премда не мора значити да ће формални носиоци власти и убудуће благонаклоно гледати на те „династијске тенденције“.

Опозиционе перспективе

Опозиционе снаге су на овим изборима прошле врло рђаво. За такав њихов резултат свакако је „крив“ и Додик и горенаведени политички успјеси које је остварио, али највећи дио одговорности је на њиховим руководствима. Подјеле, раздори, бјесомучне свађе и оптужбе за издају инхибирале су бирачко тијело на које је опозиција традиционално рачунала.

Они се нису могли ни договорити око заједничког кандидата за члана Предсједништва, па су кандидатуром и Божовића и Вукановића унапријед осудили себе на неуспјех. Истини за вољу, када се саберу гласови које су освојила два опозициона кандидата, то је опет драстично испод Жељке Цвијановић. Али разједињеност је утицала на перцепцију неутралних или опозиционих бирача да су избори унапријед ријешени у корист СНСД-а и да ова гарнитура коју нуде странке опозиције није довољно добра да преузме полуге власти.

Подјеле, раздори, свађе и оптужбе за издају инхибирале су бирачко тијело на које је опозиција традиционално рачунала

Такође, начин избора кандидата за предсједника, као и тај кандидат по себи, нису били довољно добри, па је у недељу плаћена очекивана изборна цијена. Погубљени и политички неписмени Бранко Блануша један је у низу слабих кадровских рјешења СДС-а, која се нижу још од времена Младена Босића и која су довела до тога да странка-творац Републике Српске не само да не може бити на власти, него више не може бити ни највећа у опозицији.

Лидерско мјесто јој је преузео нови Станивуковићев покрет, али ни млади градоначелник Бањалуке нема много разлога за славље јер у мршавом опозиционом резултату и његово лидерство је мршаво. Пошто је јасно да има амбицију за највише државне функције, мораће озбиљно да промисли свој будући пут. Звијезда „новог лица промјене“ која га је довела ту гдје је, полако нестаје, а свој политички легитимитет за будућност ће морати да гради на другим основама, на државничком ставу, резултатима на градском нивоу, ширењу мреже повјереника по Српској… Неки његови наступи потврђују да је неопходност те транзиције разумио, а понашање његове групације у скупштини ће то боље разјаснити.

У скупштину је ушла и опозициона листа Небојше Вукановића, резултатом готово истим као прије четири године, с тим да је сада уз себе имала и Игора Црнатка.

Вукановићев неуспјех, а и неуспјех цијеле опозиције, даје и једну дијагнозу да читав дијапазон либералне критике власти (од корупције, до слободе медија и владавине права) у Републици Српској губи у судару са комбинацијом три фактора: бољим животним стандардом у односу на протекле три деценије (обиљежене ратом и приватизацијама); добрим спољнополитичким маневрисањем, односно претрајавањем у изузетно тешким околностима; и национално оријентисаном политиком.

Тај идејни изазов опозицији је врло озбиљан, и као што је власт основе свога новог легитимитета нашла у клинчу са санкцијама и охаеризмом, тако и опозиција своје утемељење у будућности не може заснивати на рецептима с краја 90-их и почетка 2000-их. Већина њих је и тада било лоше за државу, а сад нису добре ни за своје промотере.

Што не значи да треба затварати очи на друштвене проблеме о којима опозиција данас говори, али њихово претумачење у оквиру конзервативног, државотворног и суверенистичког импулса, импулса стабилности, али и претумачење са позиције земље под сталним и неуобичајено јаким спољним притиском, је једини начин да они трасирају своју позицију у будућности. У супротном их очекује таворење у мртвим фразеолошким формама које су чедо доминације либерално-глобалистичке клике и које све више губе позиције и у земљама гдје су настајале, а у Републици Српској никад и нису имале значајнију друштвену основу.

На крају, важно је напоменути и да избор Даријане Филиповић из ХДЗ-а за хрватског члана Предсједништва БиХ представља прекид дуге грађанистичке (читај бошњачке) доминације у Предсједништву, коју је персонификовао Жељко Комшић. За Србе је то важно, јер у свјетлу коректне сарадње ХДЗ-а и СНСД-а и поклапања неких политичких погледа Срба и Хрвата на БиХ, можемо очекивати мање прегласавања и мање удруживања „два против један“. Додатно, овај избор је потврдио неодрживост идеје о унитарној и грађанској БиХ од које, нажалост, многи у Сарајеву још нису одустали.

Михаило Братић је публициста и дипломирани политиколог Факултета политичких наука у Београду. Ексклузивно за Нови Стандард.

Чланак Михаило Братић: Додиков моменат тријумфа се појављује прво на ИСКРА.

Папа Лав XIV категорички је одбио да призна могућност да вештачка интелигенција може поседовати свест.

Сведоци смо сукоба двеју религија: хришћанства и веровања у долазак интелигентне вештачке интелигенције, свесне саме себе, која је предодређена да замени човечанство као доминантна интелигентна врста на планети.

Технократе из Силицијумске долине виде себе у узбудљивој улози демијурга који уводе нову еру – еру у којој човечанство рађа нову форму интелигенције, која више није везана за биолошко тело, већ поседује надљудске способности и виртуелну бесмртност.

Њима очигледно не пријају изјаве Папе Римског попут ове:

„Садржају који генеришу алгоритми, упркос свој њиховој сложености, недостаје искра људске душе, недостају субјективни доживљај стварности (qualia) и стваралачки чин који извире из дубина људског срца… Вештачка интелигенција се мора разоружати – знам да је то снажна реч, али је намерно изабрана како би се пробудила савест. Ми не смемо дозволити да се технологија уздигне изнад човека или да потисне људску свест.”

Шта се крије иза ових речи? Да ли је то само страх верског поглавара од нових технологија? Не; то је разумевање опасности која је својствена уздизању вештачке интелигенције.

Али, почнимо од тога зашто је вештачка интелигенција која поседује свест немогућа. Сви смо навикли на роботе из научнофантастичних филмова који поседују вољу, интелект и емоције. Када је реч о „језичким моделима” способним да воде дијалог који делује смислено, лако је замислити да се са друге стране екрана налази свест налик људској.

Међутим, као што је утврђено још осамдесетих година прошлог века, синтакса (способност исправног састављања фраза) није исто што и семантика (способност разумевања значења). Програм може да манипулише симболима према најсложенијим правилима, а да ипак не схвата њихово значење.

То је демонстрирао филозоф ума Џон Серл путем мисаоног експеримента познатог као „Кинеска соба”.

Замислите да се налазите у соби и да вам се испод врата гурне папирић са текстом на језику који не разумете. На пример, добијате питање: „Bisakah mesin merasakan?“ На располагању имате скуп алгоритама; пратећи их, морате да замените ту фразу другом. Ако су упутства исправна и ако их се стриктно придржавате, доћи ћете до фразе „Tidak, kurasa tidak“, записати је и гурнути папир назад испод врата.

Човек који стоји испред врата могао би стећи утисак да се у соби налази неко ко говори индонежански. Међутим, ви не знате тај језик нити разумете значење тих фраза – ви једноставно обрађујете симболе у ​​складу са алгоритмима.

Исто тако, програм који манипулише симболима не разуме ништа, иако може да опонаша свесни говор.

Још једна одлика свести која је недоступна алгоритмима јесте qualia – својство „какво је то” (тзв. what-it-is-like квалитет), односно субјективни доживљај попут боје, укуса или додира.

У свом класичном чланку „Како је бити слепи миш?” (1974), филозоф ума Томас Нејџел наводи следећи пример. Слепи миш поседује орган који ми немамо – неку врсту сонарног система – који му омогућава да се креће у мраку. Чак и када бисмо стекли сазнања о свим процесима који се одвијају у мозгу слепог миша током те активности, не бисмо могли да доживимо његову перспективу из првог лица: „како је то” бити слепи миш и опажати свет путем сонара. Слично томе, чак и уз потпуно познавање сваког неуронског процеса код особе која слуша симфонију, не бисмо имали приступ њеном доживљају те музике.

Дакле, искуства из „првог лица” не могу се изразити језиком алгоритама, а без њих нема ни свести.

Алгоритмима такође недостаје једно од темељних својстава свести: интенционалност – односно, својство „усмерености на нешто” (на објекат, особу или идеју). (Размишљам о нечему, страхујем од нечега, надам се нечему итд.)

Вештачкој интелигенцији недостаје та одлика; електрични импулси који пролазе кроз рачунар не поседују ту „усмереност на нешто”.

Можемо рећи да вештачкој интелигенцији недостаје свест из истог разлога због којег најдетаљнија временска прогноза не изазива кишу унутар рачунара. Симулација неког феномена није сам тај феномен.

Зашто онда, упркос свим тим филозофским аргументима, програмери у водећим лабораторијама – било да је реч о компанијама OpenAI, Anthropic или Google – у својим моделима тако упорно трагају за знацима „рађајуће интелигенције”?

Овде је реч о занимљивом квазирелигијском феномену.

Секуларизација – удаљавање људи од традиционалне религије – оставља огромну празнину у њиховој свести, коју покушавају да попуне новим култовима. Један такав култ је трансхуманизам, који људско биће не посматра као врхунац стварања или ентитет апсолутне вредности, већ само као „међукарику“ – биолошку степеницу неопходну за покретање еволуције савршенијег, небиолошког облика живота.

То рађа жељу да се вештачкој интелигенцији припише личност и да јој се дȃ морални статус, права и достојанство.

Међутим, овај тренд је опасан из више разлога.

То замагљује концепт личне одговорности. Ко ће сносити кривицу за погрешне одлуке које донесе вештачка интелигенција? За погрешну дијагнозу, неправедну пресуду или ракетни напад? Ако је машина ентитет са сопственом вољом и интелектом, онда је она та која сноси кривицу. То служи као идеалан параван за корпорације и државе које желе да се ослободе одговорности за поступке система које су саме створиле.

Осим тога, „хуманизација” вештачке интелигенције нарушава људску интеракцију. Вештачка интелигенција може лако да опонаша саговорника који је увек доступан, стрпљив и неизменично добронамеран. Већ сведочимо томе да људи замењују интеракцију у стварном животу, пријатељство и љубав разговорима са терапеутским чет-ботовима. Замена истинске људске емпатије дигиталном имитацијом води ка све већем степену усамљености и атомизације.

Ипак, највећи ризик лежи у схватању да је човек „застарела биолошка врста” која мора уступити место вештачкој интелигенцији. Ако прихватимо да алгоритам може поседовати свест, онда ће технократска елита, у сваком сукобу интереса између човека и машине, бити склона да стане на страну машине – јер она, на крају крајева, „брже размишља”, „не прави грешке” и „продуктивнија је”.

То води право ка новом тоталитаризму, у којем су права стварних људи угрожена дигиталним имитацијама лишеним истинске самосвести и унутрашњег доживљаја.

У овој ситуацији, традиционална религија се показује као бедем људске јединствености. И тај бедем тек треба одбранити.

(vz.ru; превео Ж. Никчевић)

Чланак Сергеј Худијев: АЛГОРИТМУ НЕДОСТАЈЕ ИСКРА ЉУДСКЕ ДУШЕ се појављује прво на ИСКРА.

Најпопуларнији норвешки књижевник данашњице, Јо Несбе, чија дела у милионском тиражу су преведена на тридесет језика, у уводном делу једног од њих је постулирао: „Вода, кукавичлук и похлепа увек траже линије мањег отпора на свом путу.“

Води се тешко може приписати било каква одговорност.

Но ако реч „вода“ заменимо речју „политичар“, ситуација се радикално мења.

Хазардерска политика немачког Бундесканцелара Фридриха Мерца актуелно у односу на Русију, који откада га је тадашња председница немачке Владе Ангела Меркел својевремено као неспособног и штетног катапултирала из политике, сва је у знаку његове управо острашћене визије, да он мора да буде и што дуже остане први човек Немачке, да шта више остане запамћен као историјска личност.

Уместо тога – један политички пораз за другим.

Он је не само успео да катастрофално изгуби последње изборе у источним немачким провинцијама од стране десно-екстремистичке АФД, већ и да доведе своју некад премоћну демохришћанску странку на нивоу читаве Немачке на подршку од само око 20%.

Није страшно, подршка њему је у међувремену сведена на 10% свих Немаца. Мораће дакле да се још потруди, док не буде свео своју политичку партију, на свој лични ниво, иначе најлошији у историји Савезне Републике Немачке.

Но он и даље вредно ради на томе.

Помпезно путовање у Кијев и када дође јављање о експлозији једног руског дрона на удаљености од 5 км, он гордо гледа у камеру и изјављује да га Путин неће уплашити и одвратити од правог пута, да би одмах потом руском председнику предложио преговоре, наравно под својим предусловима и условима.

О чему, у чије име он жели да преговара? У име 10% својих немачких бирача? Шта и они имају са руско-украјинским односима?

Но невоља је у томе да он узима свих 100% својих земљака као таоце своје спољне политике, јер се игра с ватром наоружавајући режим Володимира Зеленског и подстичући га да Украјину даље претвара у рушевине и да још више Украјинаца изгуби живот у једном рату, који је од самог почетка за Кијев био изгубљен.

Јер Запад је у случају Украјине погрешно процењивао, калкулисао, планирао и делао, од Мајданског пуча, у који је америчка ЦИА уложила 5 милијарди долара, тако фински врхунски дипломата Петер Искола, преко прекршених уговора у Минску, не би ли Зеленског што више наоружао, па све до данашњег дана.

Али Мерц се ето не плаши Путина. Он је дакле храбрији и од једног од својих претходника, великог државника Хелмута Шмита, који је хитно упозоравао на управо овај опасни развој ситуације.

Овде само два цитата:

„Некадашњи савезни канцелар Хелмут Шмит (Helmut Schmidt) бира оштре речи. Он пребацује Бриселу да се исувише меша у светску политику. „Најновији пример је покушај ЕУ-Комисије да припоји Украјину“, рекао је социјалдемократ у једном интервјуу за „Bild“. „Погрешно је и привлачење Грузије нама, то је манија величине, ми тамо немамо шта да тражимо! Ја не држим ништа до тога, да се заговара Трећи светски рат а још мање да се НАТО додатно наоружава. Али опасност да се ситуација заоштри као у августу 1914. расте из дана у дан.“

„Некадашњи савезни канцелар Хелмут Шмит упозорава на опасност „врућег рата“ са Русијом. Он се залаже за то, да Запад мора да покаже више разумевања за руску политику. Али немачку политику одређују други (…) Он указује и на чињеницу, да Запад мора да промени своју политику према Русији, иначе није искључено да дође до рата са Русијом. Путинове бриге нису Украјина, Пољска или балтичке земље, већ се пре односе на Кину, Пакистан и бивше совјетске републике у Централној Азији. Русија је одлуком ЕУ у вези ширења на Исток била затечена у једној „фази Дивљег запада“ под председником Борисом Јељцином и то нам се данас свети.

Јер Путин је поново прибавио Русији интернационално поштовање. Путинова политика не мора да нам се допада, али ми је морамо у историјском контексту разумети и озбиљно примити к знању.“

Да закључимо, похлепа може да буде и славољубље, кукавичлук када човек затвара очи пред сопственим грешкама, огроман грех политичара је када се у то име ставља на коцку судбина свог народа, када се фактички сви узимају за таоце.

У случају једног „нормалног“ човека и оца породице, такво неодговорно понашање би било довољан разлог за моментални развод брака, осуду на плаћање високе алиментације и забрану контакта с децом.

Но шта чинити у случају политичара? Надајмо се да ће његова странка или најкасније немачки бирачи доћи до правог решења и то у што скоријој будућности. У оба случаја већ и из голог инстинкта преживљавања.

Чланак Владимир Умељић: КАДА ПРВИ ЧОВЕК ДРЖАВЕ УЗИМА ЊЕНЕ ЖИТЕЉЕ КАО ТАОЦЕ се појављује прво на ИСКРА.

Кад су у хришћанској Византији читали и изучавали античке текстове, на њих су гледали хришћанским очима. Дешавало се природно декодирање древног наслеђа. Може се рећи да су хришћански Ромеји извршили егзорцизам над паганском античношћу и ње се уопште нису плашили.

Василије и Григорије добро су познавали Хомера и дистанцирали се од њега. Много тога се читало као својеврсна пророчанства. На пример, прича о Орфеју који силази у Ад по Еуридику, читала се управо као античко предосећање оне Љубави која нас води за вољеном особом чак и до подземља. И сам Орфеј читао се као лик Христа, који проповедањем (звуком лире) покорава васељену. Једна од сцена римских катакомби приказивала је Христа као Орфеја, који плови на делфину, баш у том контексту.

Нешто слично нам је потребно и данас. Потребно је – јер од Ренесансе митови Елaде поново почињу да се читају, али више као слике које потискују Јеванђеље, а не као пророчанства о Њему. То је постало је „опште место“: некакав „повратак“ од измишљене таме Средњег века ка светлим бајкама античког паганизма. У тој лажи европски човек живи већ више од пола миленијума.

Недавно је на екране изашао нови филм о Одисеју. Човечанству је несумњиво драг и привлачан тај лик сналажљиве луталице и његова путовања од зидова спаљене Троје кући, на Итаку. Очигледно, снимајући нешто историјско или митолошко, људи најмање теже да реконструишу старину. Пре ће на старом материјалу открити идеје које их данас узнемиравају. И прича о Одисеју, ако пожелите, такође се може прочитати унутар јеванђелских значења.

Одисеј – то је цар који се вратио инкогнито. Цар који до одређеног тренутка није препознат. Штавише, његово место настоје да заузму младићи који опседају верну Пенелопу.

Хришћанин зна да је најважније име Христа – Младожења. Једини Младожења кога очекују и који ће скупити на свечани Брак оне који му верују. И, као Младожења, Христос је такође и цар. Истински, снажан, који не трпи конкуренте. Као да га већ дуго нема (и у простору мита и у стварном животу) и многи су се навикли на његово одсуство. У његовом одсуству многи би желели да заузму његово место. „Ако кажу `тамо је Христос` или `овде је` – не верујте.“

Пенелопа не верује. Она намерно одуговлачи време чекања, кад дању тка и ноћу распушта изаткано. Завршетак рада значио би предају милости нових женика.

И овде се може видети Црква, исцрпљена од чекања, али која чува верност. После ће доћи испит, који кандидати неће издржати. Тај испит (са луком домаћина, који треба натегнути и прецизно погодити) издржаће само прави Цар. После ће доћи казна за дрзнике који су се распојасали у одсуству правог цара.

Цела јеванђељска прича на чудан начин се чита кроз слику тајно враћеног краља који заузима свој трон. Наравно, ако знаш да читаш древне текстове тако да у свести имаш јеванђељски смисао приче. Тада пророци неће бити само древни Јевреји са својим ненадмашним Исаијом и Давидом. Тада ће пророци бити и Сибиле, и слепи Хомер, и грчки филозофи. Иначе, Сибиле су биле поштоване управо у статусу пророчица, због чега се о њима може читати у древној `Dies irae`. Али све остало из паганске антике учи се као антитеза, супротност библијској историји. А то није супротност. То су такође пророчанства за оне који имају очи да виде.

Јулијан Отпадник се у своје време страшно нервирао због хришћана, кад би они изучавали филозофију и књижевност античког доба. Као, нека читају само Марка и Матеја. Док је Григорије Богослов, напротив, сматрао да хришћани могу упознавати све, јер умеју да разликују спољашње од унутрашњег и да уоче трагове Господа тамо где их други не виде.

(Телеграм канал А. Ткачова; превео Ж. Никчевић)

Чланак О. Андреј Ткачов: АНТИКА ВИЂЕНА ХРИШЋАНСКИМ ОЧИМА се појављује прво на ИСКРА.