Виктор Пељевин је написао прилично филозофски роман. Последњи пут је то учинио у роману „iPhuck 10“, где је препричао „Заверу уметности“ Жана Бодријара. Сад нас „Повратак Плаве браде“ радује развијањем Бодријарове „Симболичке размене и смрти“.

Наравно, што се тиче идеја, ово су још увек 2000-те, кад се чинило да ће царство капитала наставити да се умножава безгранично, али чињеница да је Виктор Олегович, како се и предвиђало, напустио „тамницу белих мозгова“ („KGBT+“) могла би се опростити због повратка у деведесете, па чак и осамдесете године 20. века.

Као што је добро познато, Бодријар је идентификовао четири реда симулакрума, од којих се сваки све више дистанцира од стварности кроз сложен однос између знака и означеног. Тако, статуа Јованке Орлеанке је симулакрум првог реда. Знак је веран свом подобију – жели да изгледа као стварност, али признаје да то није. Сви разумеју да је ово проста референца на човека. Даље, нихилистичко одсуство се само појачава. Симулакрум четвртог реда више се не односи на референт. На пример, неуронска мрежа ствара слике непостојећих људи, на којима ће се тренирати модел за одређивање лепоте људских лица. Чак и ако се закони лепоте развију на њиховој основи, стварност је овде потпуно непотребна; она не постоји, не игра никакву улогу. Симулакруми четвртог реда чине рекурзивни, самодовољан ланац.

Лако је видети да се пети ред симулакрума једноставно не може осмислити; нема више места за уништавање. Ипак, учињени су покушаји да се створи нова веза, и Пељевин је наставио ту сада заборављену традицију.

Он је сковао термине „лажни симулакрум“ и „троловски симулакрум“, што значи „симулација посебно створена у сврху њеног разоткривања“ и „ругање ругању, нешто што одвлачи пажњу не од истине, већ од лажног симулакрума иза којег је скривена“.

То је, заправо, суштина новог романа. Пељевин открива тајну скривену иза педофилског вела на острву Епштајн. Укратко: људска патња може се користити за издвајање енергије loosh, која храни виша бића. Читава планета је фарма где елита храни демоне патњама обичних људи. На острву се из патње деце производи посебна, суптилна есенција. „И то није све.“

Роман је криптоисторијски. На врху је британска тајна служба МИ-13, тако да конспиролог Голгофски овде није случајан. Он је јасно, до последњег детаља, уподобљен Галковском, мада не мање очигледно поједностављен. На крају крајева, Галковски је реакција руске интелигенције, у чије је умове усађена једноставна идеја: у нормалном, усправном друштву, ваше високе способности требало би да се претворе у висок статус, али да постанете газда спречавају вас ЉУДИ. У случају да није јасно: руска интелигенција 20. века била је толико понижена и сведена на практична значења (пиши и нестани) да је изгубила минимум друштвених вештина, неспособна чак ни да некоме попут Мамардашвилија каже да је олош и нациста.

Иако глумљена, англофобија ипак покреће у роману потрагу за савезником. Тај савезник постаје ЦИА, са којом Голгофски покушава да поправи универзум. Симпатије конзервативног пензионера су очигледне: док традиционалисти добијају само неколико рутинских убода, левичарски активисти су представљени као слуге канибала. Кроз Блокову песму „Нова Америка“, Пељевин покушава да повеже нефилозофски настројену Русију са слично схваћеним Сједињеним Државама, како не би упали у интелектуални ћорсокак који су створили Европљани.

Овде сам се надао заиста густом, заиста интелигентном тексту, али нажалост, Пељевин је објашњавајућу моћ пренео на самосталну причу „Аврамова пирамида“. Ово је најбоља ствар у збирци, ипак је Пељевин своја најмоћнија дела створио управо у краткој форми. На удару се нашла егзистенцијалистичка филозофија његовог кафић-периода; брзо је одбачена као бесмислица. Али атмосфера, сукоб египатских и јеврејских егрегора – да, то је у духу Пељевинових старих дела.

Управо овде, упркос свој духовитости, схватате колико је Пељевин застарео. Чак би и изврсна „Македонска критика“ (2003) данас изгледала увело. Пељевиново писање је већ постало ђубриво на коме су никле бројне филозофске обавезе и мемови, који су, заузврат, такође избледели, стварајући другачију публику и расположење. Штавише, Пељевину још увек недостаје обука за било шта изван мајеутике. Он на крају напушта пети ред симулакрума. Криптоисторија се завршава позивањем на још једну тајну, безличну елиту.

Али тада – било је то прилично добро. Чак и занимљиво.

У роману Пељевин категорички одбацује претензију вештачке интелигенције на креативност, али он сам користи неуронску мрежу у централном, промишљеном делу, где треба веома јасно да формулише своје идеје. Низ понављајућих конструкција, необичних за аутора, показује да је користио неуронску мрежу као сабеседника, способног да предложи продорну дефиницију. Један пример:

„Али најстрашније оружје МИ-13 је – чисто британско. То је тишина. Ако МИ-13 одлучи да се о некој теми (на пример, о стварној структури власништва британских медија или о стварном обиму надзора GCHQ-а) не треба јавно расправљати, она престаје да постоји. Не због цензуре, већ због досаде. Сви одједном зевају кад о томе причају. Саме новине одлучују да то „читаоцима није интересантно“. То није завера – то је консензус који се природно јавља на хоризонталном британском травњаку… Зато га и косе последњих триста година…“

Могло би се помислити да је Виктор Олегович журио да напише текст о Епштајновом острву док је још свеже, али је вероватније покушавао да се ослободи календарског циклуса и да се врати нормалности 2019. Да ли је успео? Вероватно јесте. Лако је замислити „Повратак Плаве браде“ 2020. или 2021. године – уобичајени позни роман Пељевина. Весело пребирање Алцхајмерових бројаница и Витгенштајнових папуча, па чак и самог Фукоа, који је у роману задужен да надгледа и кажњава Емануела Макрона у лику његове супруге.

Ипак, роман није песма; ту извикивање каламбура много не помаже. Ако сте већ одлучили да напишете формално комплексан есеј, морате га довести до краја, укључујући и интелектуални план. То није учињено.

Штета. А све у свему, није лош покушај.

(Телеграм канал А. Осанова; превео Ж. Никчевић)

Чланак Антон Осанов: ЕПШТАЈНОВО ОСТРВО, ДОК ЈЕ ЈОШ СВЕЖЕ се појављује прво на ИСКРА.

Свети владика Николај (Велимировић)

 НА ДАН СВЕТОГ ВЛАДИКЕ  НИКОЛАЈА, А ПОВОДОМ СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА ОД ЊЕГОВОГ УПОКОЈЕЊА

БЕСЕДНИК, МИСЛИЛАЦ, ВОЂА

У обимном и са одушевљењем писаном биографском огледу о епископу Николају Велимировићу ( 1881 – 1956), насталом две године после његове смрти, књижевник и новинар Милан Јовановић – Стоимировић записао је нешто о утиску који је, у србијанском друштву на почетку 20. века, оставио млади проповедник:»Oсећајући колико велико освежење он уноси у наш општи духовни живот и у наше интелектуално стварање уопште, свет је у њему гледао не само једног великог беседника, него и једног великог моралисту, мислиоца и вођу. Он је засновао хришћански живот српске интелигенције и дао му православни правац. Многи од српских интелигената, који дотле нису смели ни рећи да верују, осетили су у њему једну велику умну и моралну потпору, те су смели рећи: „Хришћанин сам и не стидим се да кажем да верујем“. Пре Николаја, то се не би смело рећи са нагласком, а да тај не буде увршћен у занесењаке; после Николаја то се већ смело рећи, а да се ипак остане и даље озбиљан човек.»

Покушај да се одговори на питање о начину на који је Велимировић заузео тако видно место у српској култури у успону повод је за овај рад.

ЗА ДУХОВНУ РЕВОЛУЦИЈУ

Још пре монашења, као свршени богослов и учитељ у селима ваљевског краја, Никола Велимировић се прочуо својим бунтом против учмалости дотадашњег црквеног живота. Писао је и деловао у сагласности са протом Алексом Илићем, уредником «Хришћанског весника», који се залагао за буђење и модернизацију српског православља, а политички био против династије Обреновића. Младом Велимировићу нарочито је било стало до обнове образовног и духовног нивоа београдске богословије. У тексту „Стара богословије и њени јади“, он истиче да је судбина свршених богослова, од којих ће неки постати свештеници, а други учитељи, крајње неславна:“Сто и педесет младих људи разишло се о Петрову – дне по народу, да га и сами ненаучени уче, неваспитани васпитавају, непросвећени просвећују! Сто педесет је њих, који су у најтамнијој средини васпитавани и спремани народу српском за учитеље!“

Бавећи се религиозном равнодушношћу међу Србима, Велимировић, у огледу „Наше црквено беседништво“, истиче да духовна отупелост све разједа, и води у кобну моралну равнодушност. Наши свештеници су неспособни да проповедају, сматра он, и тврди да је то кључни узрок пада народне побожности. Римокатолици и протестанти не само да настојавају на богослужењу на говорном језику, него и све снаге посвећују проповедима, а код нас се служи на неразумљивом црквенословенском, а проповеди трају петнаестак минута, не више. Што је још горе, у српским храмовима беседа уопште није обавезна, а њену краткоћу (по Велимировићу, проповеда се највише шест часова годишње) свештеници правдају нашим бујним темпераментом, који, тобож, не може да издржи дужу омилију. То је, тврди Велимировић, обична глупост, јер Французи имају још бујнији темперамент него ми, па ипак воле дуге и озбиљне проповеди.

Велимировић је сматрао да црквено беседништво има за циљ не само духовно уздизање, него и побољшање српског језика. Авај, ни тога нема:“Оно не само да српски језик није обогатило и уздигло, него је, напротив, својим шаблонизмом, показало свету да је српски језик незвучан, оскудан у изразу, скучен у формама, у опште сиромашан, док све не стоји, а стоји једно, да су наше беседе најлошији писмени састави, израђени са мало труда, спреме и марљивости, а с много претензија“.

Млади Велимировић одлучно пориче тезу да је кривац за наше неверје секуларизовани Запад. Јесте, на Западу је снажан атеизам, али међу западним хришћанима нема кукања због тога. Води се успешна мисија међу народом:“Зато што ту борбу воде језуитски свештеници, темељни зналци светских наука, капацитети богословља, дубоки познаваоци идеја против којих ратују; људи ненадмашни у енергији, неустрашиви у борби, врло опрезни у свему, што би кварило аукторитет вере“.

А како је у Србији? Шта Црква предузима за одбрану вере? Ништа озбиљно. Никола Велимировић каже:“Целе прошле зиме у „радничком друштву“ држе се предавања скроз и кроз атеистичка и песимистичка; држе их људи од највећег положаја и аукторитета, доктори појединих наука, којима маса слепо верује, чијим се речима одушевљава; и нико од надлежних црквених фактора ни прстом да мрдне“. Оптуживати просвету за пропаст вере је такође погрешно, каже млади богослов. Недостатак истинске просвете је главни узрок нашег верског пада, јер права наука не пориче постојање Бога, а прогрес се не може зауставити, нити га заустављати треба.

У циклусу „Наша писма“, објављеном такође у Илићевом „Хришћанском веснику“, Велимировића анализа религиозне драме Срба добија на снази и уверљивости.

Идеја пуког конзервативизма, који непрестано кука за „старим, добрим временима“, не само да је јалова, него је и штетна. Велимировић истиче:“Сто година скоро већ живимо самосталним и слободним животом. Била би инфамија за наш народ кад би се и даље говорило, да он живи истим животом као пре једног столећа и да нема никакве измене у његовом интелектуалном и моралном животу. Промена је природна и оправдана“.

Велимировић је, сасвим у духу свог „прогресивизма“, поздравио и Мајски преврат 1903. У једном од „Наших писама“ истакао је:“Бог је сачувао Србију. Последњи дан прошле реакционе епохе бојадисан је крвљу; крвава је тачка стављена на крају свих безумних и  неупутних махинација“. Преврат није плод пуког чуда, наглашава он, него је дело Божје мудрости и родољубиве свести оних који су спасавали отаџбину од потпуног слома. Зато Велимировић верује да за Србију наступа доба напретка. Сматрајући да Црква не сме да служи држави као оруђе, он критикује сервилност србијанске црквене власти која се била ставила у службу реакционарне политике последњег Обреновића:“Треба знати, да црква не сме одобрити нити повладати никаквој људској самовољи, окрутном притиску и терору, узурпирању туђих права, угњетовању простог народа – па ма с чије стране то долазило. Старешине наше цркве не могу се похвалити успешним и сјајним руковођењем цркве с овога гледишта. Не, јер они су самим својим учешћем у заједници са носиоцима реакције умногоме отуђили цркву од простога народа, и обратно“. Црква, по Велимировићу, увек мора бити уз Христа,“Онога који истиче за идеал живота људског децу, а не крунисане зликовце, мучиоце и угњетаче светске, којима је лажна и незналачка симпатија приписивала племените особине, које они никад нису ни имали“.

Његове позиције кад је у питању друштвени и политички живот Краљевине Србије, које су се сасвим уклапале у либералне тенденције најзначајнијих представника оновремене интелигенције, биле су засноване на теолошко – философским претпоставкама које су порицале окоштали традиционализам „православне схоластике“. Опредељујући се да тумачи „нетрадиционалног“ песника српског романтизма, владику Његоша, млади Николај је показао у ком је правцу усмеравао своје мисаоно прегнуће за ново доба.

РЕЛИГИЈА ЊЕГОШЕВА

Бавећи се раним стваралаштвом јеромонаха Николаја, Милан Радуловић истиче да је оно било саставни део великог културног полета који је обузео Србију уочи Првог светског рата. Као и остали ствараоци епохе, Велимировић је покушавао да оствари више, на први поглед противуречних, циљева – настојао је како да заснује нову методологију богословља, тако и да теологију представи као синтезу науке, философије и уметности. Да би се теологија ослободила непотребне и оптерећујуће схоластичности, треба се вратити новозаветним и светоотачким изворима. Она се, по Велимировићу, мора суочити и са свим изазовима доба у коме настаје: од хедонизма и релативизма, преко социјализма и анархизма, до спиритизма и далекоисточних религија.

Зато је Велимировић у „Религији  Његошевој“ тврдио да ко не види Бога у логаритамским таблицама, неће га срести ни у Павловој посланици Римљанима. Свака наука је, вели он, теологија, јер говори о Богу, а сваки научник теолог, јер казује о делима Господњим. Невидљиви свет открива Бога, чија је суштина недоступна, али је Творац, у исти мах, и огањ који загрева сву васиону.

Приступајући Његошу, јеромонах Николај у његовом стваралаштву види могућност саздавања нове, хришћанске философије уметности. Природа је, по Велимировићевом схватању Његоша, живо и савршено уметничко дело, али стваралац не сме да га подражава, него мора да, у складу са интуицијама „христијанизованог платонизма“, крене у потрагу за духовним смислом појава. Иза творевине је Творац, кога уметник славословно сазире. Природа о Богу говори у „тропима и фигурама“, али, по Велимировићу, сасвим јасно. То је тако зато што је њена лепота још несумњивија од њеног постојања. Ако се узме да је, по Његошу, и сам Бог Песник – „творителном зањат поезијом“, онда је јасно на кога и земаљски уметници треба да личе.

Божја творачка воља одражава се у песниковој стваралачкој имагинацији. Творац, јасан је Николај, има вољу, јер он није безлична сила пантеизма, него Тројица „јединосуштна и неразделна“. Иако Бог ствара ни из чега светлост и лепоту, а уметник обликује своја дела из већ постојећег, он самим стваралаштвом личи на Праузор. Као што је Бог присутан у космосу својим силама и енергијам, али и обитава ван њега апсолутно неприступном природом, тако и песник живи у свету у коме ствара, али га и надилази смислом који у творевини открива. Песници су, сматра Велимировић на Његошевом трагу, управо зато и били први свештеници, који Саздатељу, у име свега што је саздано, приносе благодарење.

Ипак, постоји и трагедија човековог живота у свету који се,  захваљујући слободи истог тог човека, отргао од своје првотности и запао у ентропијске процесе. Његошево питање о томе шта је човек, а мора да буде човек, указује управо на нашу кључну распетост – ми смо творевина коју вара овај свет, а видимо да смо саздани за нешто више, нешто што сву варавост и сваки привид надилази. Па где је излаз? Да би се одолело ентропији, сматра Велимировић, у свему што постоји треба видети Творца, умну силу која, како каже Његош, слави победу над хаосом („грдном мјешавином“).

Лепота природе гањавала је Његоша, али је он у њој видео и рат свих против свих, о чему јеромонах Николај  пише као о песниковом поимању вишеструке људске немоћи. Човек је немоћан у телесном смислу, јер је подложан болестима и смрти. Немоћан је и морално, јер је поробљен страстима. На крају, и његов ум је немоћан, јер тражи мудрост и блаженство, али их у овом свету не може наћи.

Ипак, Бог је постао човек Исус Христос, и дао сваком могућност да обнови своју првоздану боголикост, савладавајући све три врсте поробљености: васкрсењем Христос, у име свих људи, побеђује болести и смрт, благодатно подвижништво оставља као лек против страсти, а ум људски се може смирити у Логосу. Зато Његош у „Лучи“ пева химну Христу као „преблагом, тихом учитељу“.

Човек, оснажен Христом, поново постаје „читалац“ књиге света, која би без њега била само бесловесна збрка „симбола и сигнала“. Из новооткривене логосности се, сматра Велимировић, рађају две теологије – теологија духа, која се креће ка философији и наукама, и теологија природе, која се одражава у осећањима и уметности. Зато су песници посредници између богословља духа и богословља природе, између философа и народа. Такав је био и Његош, геније што је, у име свог народа, изговарао насушну реч пред Творцем свих народа. Као што, вели Николај, између простог пука и Фрање Асишког стоји Данте, тако и Његош стоји између узвишене религиозне метафизике и народне епске мудрости.

За младог Николаја, теологија је све или ништа. Она спаја догматику са етиком и философију са уметношшћу. Она је и проповед и поезија. Ако је природа уметничко дело, онда је богословље својеврсна херменеутика Творчеве уметности. Теолог мора бити човек делатне имагинације, а не пасивни схоластичар. Он треба да осећа да су сви људи узајмно повезани, и да, баш такви какви јесу, учествују у великој тајни света. Природа је, по Божјем благослову, стално у врењу, у стваралачком кретању и напону; човек не може и не сме да остане равнодушан пред том чињеницом, него, скупа са природом, треба да делатно ужива у радосним даровима Божјим, да се из датости креће ка задатости, свечовечански одговоран за стварност која му је поверена.

Милан Радуловић сматра да је Велимировићева богословска мисао у раној фази његовог стваралаштва имала непосредне сличности са поетиком симболизма. Три су у извора те сродности: светоотачка мисао која твар доживљава као низ симбола што их човек, на путу вере, треба да протумачи и примени на сопствено спасење; идеје Владимира Соловјова, из којих се развија руски „теургијски“ симболизам, пун стваралачког заноса, суштински различит од западног симболизма, који је плод клонућа у магловиту слутљивост „празног идеалитета“ ( Хуго Фридрих ); и, наравно, европска уметност епохе, уметност која је Велимировићу била веома добро позната.

Његош је, из те перспективе, и симболиста, читач загонетки Божје творевине, али и експресиониста, који верује да свет и даље настаје, и да у њему има места за човека ствараоца. Сва васиона је, каже Николај, препуна гласова који нас зову и траже да се и сами огласимо.

Милан Радуловић сматра да је Велимировић мислилац панестетизма, који лепоту узима као крајњи израз смисла постојања. Истовремено, он настоји да богословље повеже са животом савременог човека, и да његову религиозност извуче из ропства навике и обичајности, претварајући је у израз личне воље и смислотворства.

СКЕРЛИЋ О ВЕЛИМИРОВИЋЕВОМ ТУМАЧЕЊУ ЊЕГОША

Када се појавила Николајева „Религија Његошева“, утисак који је књига изазвала је био такав да ни Јован Скерлић није могао да је прећути. Он је уочио да, пре ове књиге, наши теолози, осим Светолика Ранковића, нису давали ништа битно, осим превода схоластизоване догматике и омилитике са руског. Зато је Велимировић оглед изазован, мада се и са похвалама на његов рачун претеривало, јер су се неки чак усудили да кажу како је „Религија“ наводно значајнија од самог „Горског вијенца“. Треба, сматра Скерлић, наћи праву меру. Најзначајнији књижевни критичар епохе уопште не сумња у квалитет Велимировићевог дела, не само у теолошком, него, пре свега, у књижевном смислу речи. Па ипак, не сме се изгубити из вида да су домети сваког, па и овог херменеутичког захвата, ограничени перспективом. Његош је захтеван за тумачење јер је противуречан – његова религиозност је хетеродоксна, а, иако владика, он уопште није био клерикалан. У тим противуречностима, „пустињак цетињски“ с једне стране има разумевања за Француза Волтера, а са друге критикује непобожност Србина Доситеја. Скерлић уочава да је јеромонах Николај и сам признао Његошева противречја – да је живео за време папе Инокентија Трећег, владика Раде би, сматра Велимировић, свакако био спаљен на инквизицијској ломачи.

Скерлић тврди да је Николај у исти мах и вешт и несмотрен у свом приступу Његошу јер је проширио појам религиозности да би њиме обухватио што већу област метафизике, али је тиме, на нови начин дефинисану, религиозност суштински одвојио од црквене побожности. Аутор „Писаца и књига“ сматра да је Велимировић применио својеврсну импресионистичку методу у теологији, јер му је Његош више био тема којом се бавио него предмет који је испитивао:“Као што импресионистички књижевни критичар поводом појединих књижевних дела пише о себи, тако је и г. Велимировић пишући о Његошу као религиозном човеку писао о себи и својим религиозним схватањима“.

Са гледишта религиозне философије и критике, Николај није мање занимљив од Његоша:“Г.Велимировић је слободан верник, модернист, и на њему се виде јасни трагови либералне протестантске теологије. Његово схватање религије је тако опште и широко, тако недогматично и либерално, да је ближе критицизму но ортодоксији, и са њиме се пре могу сложити они који не верују него они који доследно и потпуно верују“.

За традиционалну ортодоксију, Николајев пантеизам може бити узнемиравајући, сматра Скерлић. За њега је и хемија доказ постојања Бога, па је чак и Волтер теолог. Велимировић се усуђује да се позива на секуларне мислиоце Ле Бона и Метерлинка, па чак и на Ђордана Бруна, кога су религиозни фанатици спалили. Али, то није у складу са правим стањем ствари.

Скерлић каже да је Црква својеврсни „гранитни блок“; са својим институционализмом, инфантилном космологијом заснованом на Светом Писму, примитивним атропоцентрично – антропоморфистичким погледом на свет, идејом првородног греха, противречностима између старозаветног и новозаветног текста, неслагањима између четири јеванђелиста, чудима, сукобима секти и конфесија, организацијом и канонима, она се не да „модернизовати“ а да се тај блок трајно не оштети. У том смислу, Велимировић не може да оствари свој циљ – осавремењавање нечег што је заувек окоштало. Некритички се односећи према Његошу, јеромонах Николај, сматра Скерлић, пренебрегава да је код генијалног самоука из Црне Горе било и песимизма, и скептицизма, и деизма, па се, зарад апологетских циљева, зауставља само на теизму. У „Лучи“ заиста и тријумфује теизам, али „Вијенац“ није сасвим такав. Признајући да је Велимировићев стил леп и да му је књига вредна читања, Скерлић ипак наглашава да је код младог писца „протестантске савести и католичке маште“ у питању више проповед него наука.

Скерлић је настојавао на томе да је раскошна Николајева импресија о Његошу својеврсни мајски римокатолички олтар украшен цвећем, нимало налик на слику ранохришћанских аскета који су, живи костури, себе бичевали. На крају му је препоручио да не чита слободоумног Ренана ако мисли да остане у монашкој мантији.

Обимним и темељним приказом „Религије Његошеве“, Скерлић је одао признање младом Велимировићу, и примио га, можда и невољно, међу интелектуалце са којима Србија на путу ка новим хоризонтима треба и може да рачуна.

ПРЕД НИЧЕОМ И ДОСТОЈЕВСКИМ

Једна од кључних тема младог Велимировића била је тема читаве епохе: однос Ничеа и Достојевског, као својеврсних профетских гласова Истока и Запада. Њоме се бавио у светосавској беседи под насловом „Ниче и Достојевски“, одржаном 1912. у Београду.

По јеромонаху Николају, обојица су наши савременици не толико хронолошки, колико духовно. Иако нису ни песници ни философи у класичном смислу те речи, они су и једно и друго – у свему револуционари, са новом књижевном формом, коју су изнашли да би изразили садржаје којих се ум до тада није сасвим дотицао. Уз то, обојица су били етичари, а не метафизичари.

Ничеов идеал је натчовек, Достојевсков свечовек. Ниче тежи ка натчовештву, које означава три порицања: морала, људи и самог себе. Морал је заштита оних који не могу себе да штите, и који су се намножили на планети. Морал изједначава моћ и немоћ, и од моћника тражи уступке, чиме се спречава развој натчовештва. Људе треба порећи јер су они пуко средство, али не и циљ. Јеромонах Николај наглашава Ничеову кључну мисао:“Велики је онај човек, који у односу према другим људима пројављује моћ, а не љубав. Велики је онај, ко негира све људе испод себе и око себе.“

По Ничеу, савремени европски морал је робовски, и њега је наметнуло хришћанство: морал господара, древних Хомерових људи, Нибелунга, Викинга и старих Римљана разорило је управо хришћанство, које је тиме упропастило „отмене расе“ древности. Ко год је примио хришћанство, постао је роб. „Добар“ више не значи „ратоборан“ као некад, у раном Риму, него „кротак“ и „милосрдан“. Лав је постао јагње, и изгубио сву своју величанственост. Европа хоће да учини човека бољим, а то значи добродушнијим и суптилнијим, лишавајући га сваке снаге коју је некад имао. Одатле и Ничеова побуна против демократије. Јер први устанак робова био је у Јудеји, а други је дигнут у доба Француске револуције. Једини који се појавио да би, чак и у таквим околностима, постао натчовек био је, сматра Ниче, Наполеон. Корзиканац је био спреман да, као лав, користи јагањце за своје циљеве. Ипак, Велимировић истиче:“Био је још један, кога је Ниче гледао с уважавањем и дивљењем. – Достојевски./…/У писму Жоржу Брандесу овако се изражава творац надчовека о Достојевском; „Ја апсолутно верујем вашим речима о Достојевском; ја га с друге стране ценим као најдрагоценији психолошки материјал, који ја познајем – ја сам њему особито захвалан, ма колико да је он противан мојим најнижим инстинктима“.“

„Антиплебејац“ Ниче је, гле чуда. признао величину једног робијаша и падавичара, који је заступао хришћанске, „робовске“ етичке вредности, и који је нудио идеал свечовечанског братства, тако огаван усамљеном песнику „Заратустре“. Достојевски је, као и Ниче, био велики човек, а велики су, каже Велимировић, или уски и високи као обелиск, или широки и дубоки попут морске пучине. Ниче је висок, Достојевски дубок.  Свако се, управо због те дубине, могао наћи у Достојевском, „руском Шекспиру“.

Због своје ширине, писац „Злочина и казне“ приказао је чак и натчовештво; обликовао га је као делатну мисао у свом Раскољиникову коме је, као и Ничеу, историјски идеал био Наполеон, онај који се „усудио“. Ипак, за разлику од Наполеона, Раскољников се покајао и кренуо на робију у Сибир, истиче Николај.  Ничеов натчовек, каже Велимировић, згазио би јунаке Достојевског, јер за њега су мали људи достојни гажења. Али руски пророк није желео да превиди злато човештва у блату сиромаштва. Био би, тај остварени натчовек, можда попут енглеског министра спољних послова, лорда Биконсфилда, на страни Турака који деру живе балканске хришћане, само да би спречио продор Русије на Балкан. А да ли иједан политички циљ вреди да се због њега деру живи људи? Достојевски је знао одговор: нема тог циља због кога треба драти живе људе.  Свако људско биће има макар зрно добра у себи, и свако заслужује да постоји; нико не може да му суди, и нико нема права да му одузме живот. У сваком човеку су два бездана, бездан добра и бездан зла, а Достојевски је веровао да је бездан добра дубљи, исконскији. Упознати другог значи опростити му и заволети га. Он је веровао да се чак и непомирљиво супротстављени словенофили и западњаци у Русији могу разумети, само ако се не затворе у своје крајности. Нити треба, попут острашћених словенофила, величати руски народ, који самог себе осуђује због недостојности, нити се треба идолатријски клањати Западу, који је, велики науком и мали вером, спреман на сваку врсту отимања туђег: то је, по јеромонаху Николају, био основни став Достојевског.  И то треба знати: није хришћанство суштина Запада, како је мислио Ниче, нападајући га. По јеромонаху Николају, Достојевски је сазирао нешто сасвим другачије:“Западно Хришћанство сасвим се механизовало и претворило у једну „насилничку институцију“, која жели да господари, а не да служи. Католицизам, место да диже људе ка Богу, спустио је Бога на земљу. Протестантизам нема ничега позитивног: његов је смисао у протесту, у негацији. Нестане ли сутра католицизма, нестаће и протестантизма, јер ће нестати повода и објекта за протест. (…) Социјализам, са својим атеизмом и егоизмом довршиће разорење Запада, које је римски католицизам почео.“

Западно хришћанство је мртво, мада тамо има истинских следбеника Христових, попут Дикенса, Шилера и Жорж Сандове, која чак није ни била свесна свог егзистенцијалног хришћанског становишта. Зато се њихова дела више читају у Русији него на Западу, који више не може да их разуме.

Достојевски је видео велики преврат који се спрема – наступање четвртог сталежа, пролетаријата. Запад ће се срушити. Али, каже Велимировић, велики писац није био рад таквом расплету догађаја, јер је Запад Русима драг као друга отаџбина. Иако се Запад боји Руса, Руси воле Запад и желе му спасење. Словени ће, веровао је Достојевски, рећи нову реч човечанству: она треба да донесе сједињење свих. Братско сагласје свих народа у љубави Христовој: ето идеала коме треба тежити! То није политичко и економско, него хришћанско уједињење. Човечанство треба да постане свечовечанство. Тумачећи Достојевског, јеромонах Николај наглашава:“Засад само Словен је у стању бити свечовек, јер Словен познаје два света, свет западно-европски и свет словенски; човек са Запада познаје само Запад, – он има само једну душу. Словенин има две душе: словенску и западноевропску. Душа словенска је отуда пространија, због чега су и идеали словенски пространији.“ Руси су нихилисти у односу на западноевропске, овоземне, идеале зато што желе нешто шире и дубље. Они су и порочни и грешни,али и свесни своје недостојности, јер им је Христос и даље идеал, а Европа, како каже Иван Карамазов, најмилије гробље. Велимировић истиче кључну мисао Фјодора Михајловича, исказану ликом Аљоше Карамазова: људе треба волети, а не логику. Љубав је увек надлогична. То зна Исток, али Запад више не зна.

Да би се достигао идеал свечовечанског братства, Словени морају много да страдају, јер је патња пут ка љубави као савршеном познању. Страдање је смислено ако постане жртвовање за сав свет.

Достојевски је највећи човек кога су Руси дали свету. И Ниче га је упознао, али му се није супротставио, иако је генијални Рус стао у одбрану оних за које је Ниче сматрао да их не треба бранити. Да је Достојевски дочекао Ничеовог „Заратустру“, он би му био највећи опонент, сматра Велимировић:“Јер гле, Ниче и Достојевски представљају два противположна света. У њима се оличавају Јудеја и Рим, Хришћанство и Паганизам, народ и деспот, вера и неверовање, нада и очајање, Христос и Антихрист.(…) Свечовек признаје Бога, признаје морал и признаје друштво. Надчовек гледа смисао човечанства у себи; свечовек налази свој смисао у човечанству.“ Друштво је, каже Велимировић, немогуће без уступака појединца заједници. Зато се не може изгради Ничеово друштво титана у непрестаној узајамној борби. Немачки философ је на крају схватио – само усамљени, свему противстављени, појединац, попут Заратустре, може остварити његов идеал. Ако је остварљив.

Велимировић истиче да су и Русо и Толстој хтели да човека врате природи, јер је човек „природно“ добар; Ниче је веровао да је човек у свом природном стању – звер, и да треба да се, поново, озвери. Руски писац је, пак, сматрао да повратак природи не само да није могућ, него није ни потребан:“Достојевски није хтео да враћа човека натраг, у примитивно, некултурно стање, куда су га враћали Русо и Толстој и Ниче. Он је веровао, да се идеал свечовека може постићи и идући напред одавде, где смо сад стали, и то идући кроз културу, не мимо културе. Културом и страдањем, или самим страдањем пошто и у основи културе лежи страдање, – то је пут ка свечовеку Достојевскога.“

Када би људи усвојили идеал Свечовека, мада он још увек није довољно јасан, на земљи би завладао мир. Усвајање натчовештва водило би, пак, узајамном истребљењу. Али, каже Велимировић, ни Свечовек ни Натчовек неће се остварити до краја јер људи то не желе: они би хтели да буду и једно и друго, и самовољни као натчовек, и добродушни као свечовек. Јеромонах Николај истиче да је много раскољених „Раскољникова“ међу људима, али мало доследних. Ко је доследан, мора бити или за Ничеа или за Достојевског.

Иако су оба сведока новог доба пореклом Словени, они су супротстављени један другом: у сутрашњем рату, Запад би ратовао у име Ничеа и натчовештва, а Русија у име Достојевског, то јест у име Христа Богочовека. Један умоболник и један падавичар су, каже јеромонах Николај, тако постали људи – симболи. Спиноза и Кант су, у своје време, такође били значајни, али никад нису постали стегови у чијој се сенци окупљају масе. Велимировић истиче:“Борба у име Ничеово и Достојевскога већ се овде-онде заподева. Но одсудна, страховита борба тек има да дође. Дух надчовека и свечовека ићи ће пред војскама.“

На крају, млади Николај позива:“Поштујмо, господо, и Ничеа и Достојевског, поштујмо једнога као пророка Запада, а другога као пророка Истока, поштујмо их због њиховог генија и због њихове племићске искрености и смелости, поштујмо их обојицу – но у одсудном тренутку станимо уз Достојевског!“

Пут је, са Достојевским, јасан: Српство – Југословенство – Словенство – Човечанство. На том путу, на коме ће „модернистички“ јеромонах Николај, после Првог светског рата, постати чувар правоверја, епископ Николај, биће дубоких и трагичних разочарења, али и нових заноса и одушевљења.

ЛИТЕРАТУРА

Епископ Николај: Сабрана дела, књига друга, Почетно стваралаштво, Глас Цркве, Шабац, 2013.

Милан Јовановић Стоимировић: Николај Велимировић ( 1880 – 1956 ), Златоусти проповедник васкрслога Христа: Свети владика Николај у сећањима саврменика ( приредили Владимир Димитријевић, Горан Вељковић ), Духовни луг, Крагујевац, 2003.

Милан Радуловић: Православна духовност и модернистичка књижевност, Богословље 1-2/1988, Часопис Православног богословског факултета у Београду,  http://bogoslovlje.pbf.rs/index.php/arhiva/153-1988/bogoslovlje-1988/858-pravoslavna-duhovnost-i-modernisticka-knjizevnost, приступљено 3.8.2020.

Јован Скерлић: Са полетом и речитошћу, Милан Д. Јанковић: Епископ Николај – живот, мисао и дело, Епархија шабачко – ваљевска, 2002.

Објављено у зборнику: Пред изазовима епохе: ране теме стваралаштва Николаја Велимировића, Српска књижевност почетком 20. века: модерност и стари задаци ( зборник радова ), уредник Драган Хамовић, ИКУМ, 2021.

Чланак ПРЕД ИЗАЗОВИМА ЕПОХЕ: РАНЕ ТЕМЕ СТВАРАЛАШТВА НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Страшна пропагандна лаж која се брзометно шири из западних лабораторија је да би за одлуку Европске уније да ускрати 1,5 милијарду евра Србији из својих фондова, био крив званични Београд. Ништа ново. Овде се деценијском лоботомијом покушава уградити монструозна верзија да је за злочиначку НАТО агресију 1999. године крива – Србија.

Прво, огроман је цинизам сама порука комесарке Марте Кос да се еври из фондова замрзавају за Србију због овдашњих правосудних закона.

Јер, тек цело њено обраћање потпуно разоткрива суштину која у најкраћем гласи – неопходно је да Србија уведе санкције Русији, а за остало ћемо се договорити.

Али, ни то није ништа ново. Пут Србије у Европску унију у последњих четврт века стаза је опсена, превара, медијско пропагандног инжењеринга и шибицарских трикова.

Шест великих лажи

Велика је лаж да Европска унија обезбеђује економски просперитет и мирну будућност за Србију и њене грађане.

Инвестиције из Европе овде су долазиле баш због јефтинијег руског гаса и повољније радне снаге (којој је у међувремену скочила цена). А Србија је само на руском гасу и само до ове године уштедела две милијарде долара које је могла да троши у пуном суверенитету. А не као условљени ЕУ новац за програмиране „инвестиције“ и наметнуте пројекте који се у крајњем збиру исплате највише моћним чланицама Уније.

Србија се управо и развијала због економске сарадње са свима и без увођења санкција било коме.

Велика је лаж да нам Европа доноси стандарде уређеног друштва. Управо та Европа нам је болоњским реформама унаказила школство (а не Ломоносов и Москва), док су нам венецијанске комисије развалиле правосуђе.

Та Европа нам је наметнула џендер агенде, родно равноправни језик, разне психолошкиње, социолошкиње, драматуршкиње. Та Европа је финансирала антисрпске филмове у којима смо приказани као разуларени скинхедси и разгоропађени хулигани.

Та Европа нам сада намеће закон по коме ће малолетна деца путем апликације моћи социјалним службама да пријаве чак и намеру оца или мајке да им клепе ћушку.

Велика лаж је да Србија мора у ЕУ и НАТО јер јој то намеће географски положај и фамозно – окружење.

Па зашто онда, ако је географија критеријум, после Другог светског рата Јапан и Јужна Кореја, рецимо, нису потпале под утицај СССР и Кине, већ прекоокеанске Америке.

Зашто се сада не намеће Израелу да прихвати географску законитост и модел живота арапског полуострва. Него му се допушта да буде хегемон над свим суседима. Зашто се Украјина и руски народ у њој покушавају отргнути од снажне Русије кад су за њу географски, историјски и културолошки залепљени.

Велика лаж је да би пут у Европску унију искоренио корупцију у Србији. Па како ће о корупцији да нам прича Урсула фон дер Лајен, челница највеће светске корупционашке афере “Фајзергејт“ вредне 35 милијарди долара.

Или ће ваљда да нам пример буду бриселски мезимци и земље као Украјина коју је више разорила корупција него ратни сукоби, или лажна држава Косово, мека нарко-корупционошког зла на Балкану.

Велика је лаж и да би пут у ЕУ водио историјском помирењу у региону. Да би отворио врата разумевању, заједничкој будућности, толеранцији, лечењу историјских рана…

Чланство у ЕУ за Србију би значило управо да наша држава прихвати стигму коју су водеће земље Запада и створиле против нашег народа.

Морали бисмо да „признамо“ да смо Косово (заувек) изгубили због „тортуре над Албанцима“, а да је Република Српска „геноцидна творевина“ настала у Сребреници, а не у Дејтону. Да су Србија и Срби једини кривци за грађански рат деведесетих и за НАТО злочин 1999. што је у ствари била хуманитарна интервенција против „балканских касапина“.

Велика лаж је да одлука Србије да одбије да уведе санкције Русији представља у ствари окретање леђа од Запада и промену спољнополитичког курса.

Па да ли је онда Трамп, који се редовно чује са Путином (као и протекле недеље) окренуо леђа Западу. Да ли је Америка, која управо потпуно поништава сулуди европски рат у Украјини, окренула леђа Западу. Да ли Вашингтон окреће леђа Западу јер хоће да повуче трупе из Немачке, Шпаније, Италије и јер прети да ће да изађе из НАТО-а.

Окреће ли Бела кућа леђа Западу кад уводи казнене царине Европској унији и тако јој сатире аутоиндустрију!?

Не, наравно. У данашњем свету такве релације Запад-Исток више не постоје. Свако гледа своје интересе у доба огромног геополитичког и енергетског лома, па тим интересима мора да се руководи и Србија.

Србија нема алтернативу

Највећа лаж и најстрашнија мантра која је оставила тешке последице по Србију је да – ЕУ нема алтернативу.

Истина је да једино Србија нема алтернативу. А путева за сарадњу је безброј.

Ту су Русија, Кина, Индија, Бразил, ту су арапске земље, ту је БРИКС, ШОС, ту је Америка, ту су сви суседи, ту су и све европске земље које имају интерес да равноправно и у доброј вери граде свеукупне односе са Србијом.

Само је важно да више не верујемо у бескрајне лажи да нас у ЕУ чека рај. Јер је тај пут поплочан потпуним самоуништењем и понижењем.

Чланак Срби, криви сте! Спремна је нова монструозна лаж Запада, а пут до ЕУ раја поплочан – самоуништењем се појављује прво на ИСКРА.

Нацију ствара догађај који изазива свеопште одушевљење. Управо одушевљење и управо свеопште. Приватне радости остају приватне ствари. Заједничка туга уједињује, али не одушевљава. То јесте нектар или мртва вода која може ујединити делове једне целине, али јој не може удахнути душу. Потребна је још и амброзија, жива вода живота, у сваком смислу инспиративни почетак. Ако се то не догоди, нација остаје само голем, идол, пројекат који је реализован, али не покренут.

И само опште одушевљење, само одушевљење целине, која се и сама рађа у том крилатом тренутку – само та наслада истински ствара национално тело.

Украјинска нација рађала се мучно и тешко управо зато што није могла да се напије ове живе воде. Два Мајдана, уз сав узлет који су некад изазвали, нису изнедрила Догађаје. Нешто се није поклопило, нешто их није зграбило, гласови се нису спојили у један хор. У душама Украјинаца није се родило оно осећање тренутне ликујуће самоспознаје – „О, да! Да! Управо то смо желели, то смо сањали, и слава нама што смо урадили ТО.“

Али дуго очекивани Догађај ипак се десио. И десио се управо 2. маја 2014. године, кад су Украјинци успели да живе запале четрдесет осам људи. Што је изазвало опште ликовање у целој украјинској нацији.

Шта се заправо догодило? Украјинци су спалили Русе – или људе које је новонастала украјинска нација сматрала Русима. Спалили су их, односно подвргли најмучнијем погубљењу познатом човечанству. Штавише, било је могуће уживати не само у мукама жртава, већ и у њиховим узалудним покушајима да се спасу. То је Украјинцима пружало и пружа посебно задовољство – да са безбедног растојања посматрају људе како се копрцају у ватри. Посебно јако одушевљење изазвала је ова сигурност, односно потпуна немогућност да убијени људи бар пљуну према убицама. Не, то није било узбуђење у борби у којој непријатељ има шансу – то је управо одушевљење садисте који мучи беспомоћну жртву док је он у потпуној сигурности. И коначно, то је прилика да се докрајче осакаћени и спаљени људи, неспособни за било какав отпор, чак ни да замоле за помоћ – то је последња, најслађа нота која Украјинца дирне у срж његове душе.

Напоменимо: није ствар у обиму догађаја. У другим временима и други народи су убијали више, па и сами Украјинци су од тада значајно напредовали. Био је важан тај срећни тренутак препознавања: ЦЕЛА УКРАЈИНСКА НАЦИЈА СЕ ПРЕПОЗНАЛА У ОВОМ ЗАИСТА ОПШТЕНАРОДНОМ ПОСЛУ. Сви Украјинци су схватили своју суштину, своје жеље, погледали у магично огледало и тамо видели себе. Украјинци су добили ДЕФИНИЦИЈУ: „Ми смо они који су спалили Русе; ми смо они који су се радовали и уживали у мирису спаљеног руског меса“.

И то је тачно: чак и ако нису сви Украјинци могли директно да учествују у спаљивању Руса, сви су у томе уживали. А бујица одушевљења – чистог, непомућеног усхићења која је захватила мужеве и жене, децу и старце, простаке и интелектуалце, уопште све Украјинце, баш свакога, колико год их било – била је легитимна награда за тај тренутак самоспознаје.

Од тада, ова бујица одушевљења није пресушила – и, највероватније, неће пресушити. Тако су оштре или потајне шале о „прженим колорадским бубама“ и „мајском шашљику“ постале симбол, начин на који Украјинци препознају своје. Свако ко је у мајској ноћи пробао тај шашлик од руског меса постао је део украјинизма – и то разуме се, са поносом, са ликујућим одушевљењем, па чак и са осећањем да је закорачио на други онтолошки ниво. Били су руља, пројекат, гомила – а сад су једна целина, и то веома успешна. Укључујући ту и наше руске проукрајинце, који су део истог народа, додуше другоразредног, али је ово и за њих част.

Па ето, можемо им на томе честитати, макар из учтивости. И зато што је јасноћа увек добра. Украјинска нација је коначно настала – и она је управо онаква каква је била тог 2. маја 2014. године.

И таква ће остати – ниње и присно и у векове векова.

Чланак Константин Крилов: ДРУГИ МАЈ – ДАН РОЂЕЊА УКРАЈИНСКЕ НАЦИЈЕ се појављује прво на ИСКРА.

фотографија: Wikimedia commons/Vacant0/CC BY-SA 4.0

Свима нам је потребно много више расуђивања, одмерености и одговорности за сваку реч, став или чин, а мање самоуверености у сопствену интелектуалну или моралну супериорност. То се односи и на критичаре средње класе, посебно оне код којих изостаје моменат рефлексије

Критика средње класе има дугу историју и у много чему је утемељена. Истраживања различитих облика хибридног ратовања усмерена против држава и народа који су из неког разлога постали мета политичког Запада потврђују значајну улогу средње класе као генератора унутрашње субверзије, при чему се критици подвргава и културна хегемонија и социјална ексклузивност овог друштвеног слоја или (под)структуре.

Паралелно са својеврсном безбедносном паником због улоге припадника средње класе у државама глобалне периферије и полупериферије, као и обновљеног критичког односа према њој у земљама Запада, како од стране левице тако и деснице, говори се и о кризи или ишчезавању средње класе под притиском одавно већ актуелних друштвених, економских и технолошких трендова.

Уз сву утемељеност ове критике, како из економске, тако и из културне, социјалне, политичке и геополитичке перспективе, не треба изгубити из вида историјско искуство које радикалну критику средње класе повезује са такозваним „екстремно левим“ и „екстремно десним“ политичким покретима и системима у прошлом веку. Ово не значи да због тога свака критика средње класе престаје да буде легитимна, јер се повезује са искуством такозваних „тоталитаризама“ и „екстремизама“, али позива на опрез када су истински мотиви и циљеви критике средње класе у питању, поготово када она постаје битан, покретачки и оперативан чинилац политичке акције.

Такође, сваку критику ове врсте треба сагледати и из њеног сопственог идеолошког контекста и когнитивног и идејно-вредносног хоризонта, што њене аргументе не чини априорно и универзално прихватљивим. Сваки контекст и хоризонт било ког мишљења и деловања почива на одређеној претпоставци и свом предмету, у овом случају у одређеној дефиницији средње класе, одређеном виђењу њеног настанка и развоја и њене улоге у друштву.

Одређена партикуларна перспектива, дакле, не може да претендује на обавезност и неприкосновеност, осим ако не почива на некој врсти принуде, што је по себи не чини спознајно супериорном, па чак ни релевантном.

Народ и средња класа?

У нашем случају, критика средње класе је последњих година добила на замаху, што је резултат глобалних промена у политици и економији, односно њихове рефлексије у хуманистичким наукама, као и неким локалним приликама повезаним са међугенерацијском транзицијом знања и друштвене моћи у академској, политичкој, безбедносној, медијској и јавној сфери.

Ова критика је код нас постала посебно уверљива због све јаснијег увиђања неодрживости поретка који не само да не мари за проблем социјалне неравноправности, него је заправо генерише и на њој почива, и то поретка који није локална специфичност и аберација, него је у основи испостава глобално доминантног система регулације моћи.

Такође, критика средње класе је с разлогом постала незаобилазан сегмент отпора притисцима и различитим облицима инфилтрације и индоктринације које долазе из западњачких центара моћи. На плану културе и идентитета, критика средње класе је постала битан чинилац маркирања једног од највећих проблема нашег друштва, можда и највећег – кризе културног идентитета препуштеног различитим видовима псеудоморфозе под утицајем (и системским притиском) Запада, као и социјално-културног квази-елитизма који често завршава не само на оправдавању социјалне и економске искључивости и доминације, већ и на веома опасним формама аутошовинизма, па и ауторасизма.

Ипак, и овде треба бити веома опрезан, како се не би упало у замку идеологизације, апсолутизације па и есенцијализације појма средње класе, а самим тим и нижих социјалних класа као њеног претпостављеног антипода. Другим речима, треба се чувати опасности да ове друштвене слојеве или (под)структуре не сагледавамо као монолитне и вредносно унапред предиспониране ентитете, без обзира на контекст и резултате емпиријских истраживања и животног искуства које се не подвргава апстрактним и априорно постављеним категоријама.

У нашем случају то значи да појам народа не можемо везивати само за ниже социјалне слојеве, пошто целину народа чине и припадници те „омражене“ средње класе. Самим тим, и њени интереси и вредности морају бити узете у обзир, посебно када се има у виду да живимо у поретку који институционално и идеолошки не легитимизује одузимање било чијих колективних права или дискриминацију партикуларних интереса било које друштвене групе.

Дакле, да би се ово постигло морало би се јасно тежити потпуној промени политичког и идеолошког поретка, што је легитимно, али што има своје последице и своју цену, у коју смо се у историји више пута уверили.

Друга опасност почива у склоности критичара средње класе да поричу вредност правног поретка и моралних норми, одређујући их као производ средње класе. Разумљива и оправдана критика манипулације појмом правног поретка и правне државе, као и морализацијом политике, као оружјем у рукама западних центара моћи, не сме да прерасте у негацију потребе за правним уређењем и моралним системом као таквима.

Питање морала

Супротстављање овог наводно средњекласног морала некаквом моралу нижих социјалних слојева често води вредносном афирмисању најнижих порива и потпуног етичког релативизма, што је вишеструко проблематично. Најпре, јер се појаве моралне раслабљености и дезоријентације везују за ниже социјалне слојеве, али тако да се оне позитивно и афирмативно вреднују и представљају као некакав алтернативни морални образац.

Иза овога се крије изузетно проблематичан тренд егзотизације, а тиме и покровитељског односа према „другоме“ постављеном на позицију немоћне жртве неспособне да се сама брине о себи, па и самостално артикулише сопствене потребе и вредности. О томе да је овакво опхођење структурално у потпуности аналогно колонијалном, нема потребе ни говорити.

Укратко, већина припадника нижих социјалних слојева нипошто није предата моралној деградацији, нити законску заштиту априорно сматра непожељном. Постојање микроморала, који је производ локалних и ситуационих услова и који у понечему може одступати од „грађанског“ макроморала, не негира идентичност или макар комплементарност општеприхватљивих моралних норми. Конкретно, крађа је увек крађа, а лопов лопов, без обзира што крађа у неким специфичним условима може бити разумљива, па чак и (привремено и делимично) толерисана, али ни у једном случају неће добити статус (пожељне и обавезујуће) моралне норме.

Као што ни већина припадника средње класе нипошто нису мрзитељи свог народа и социјално нижих слојева, нити су само несвесни пиони било страних утицаја било есенцијализованих класних интереса. Негативне појаве попут социјалног и културног расизма, које су добиле забрињавајући замах, треба озбиљно и одлучно критиковати, али не и уопштавати и представљати као инхерентне особине одређене друштвене групе или нужне особине сваког њеног припадника, бар док се он не подвргне „самокритици“.

У нашем случају ово постаје посебно проблематично када се власт жели представити као заштитник нижих социјалних слојева, а њени противници као социјално и идентитетски отуђени припадници средње класе. Заступници оваквих ставова превиђају плуралитет перспектива у свакој од ових група, једнако незадовољство влашћу многих припадника нижих слојева, колико и осионе испаде према сиромашнима од стране више функционера, посланика или јавних и медијских личности које заступају позиције власти.

Да не говоримо о неспутаној промоцији материјалних и потрошачких вредности у свим сегментима друштва, укључујући и медије под контролом власти. Још теже је валидно бранити тезу о социјалној бризи ове власти за ниже слојеве, а да она није сведена на дељење сендвича, реторику, пропаганду и парцијалне бенефиције тренутно компензоване додатним издацима кроз порезе и поскупљења робе и услуга.

У наводну априорну супериорност политичке свести необразованих над образованима не верују ни они који је беспоговорно заступају

Следећа опасност, поред егзотизације и есенцијализације одређених друштвених слојева и моралне релативизације, јесте и одбацивање вредности институција и образовања, без обзира на озбиљне аргументе о злоупотреби појма и праксе институционалности, као и претварања образовних установа у независне и отуђене центре моћи или средстава инфилтрације и индоктринације.

Аргументи ове врсте код мање опрезних заступника лако се претворе у заводљив одијум против образовања и културе као таквих, као и обележавање образованих људи као априорно сумњивих, док се не докаже супротно. При томе се алтернатива садашњем систему у овим областима или не нуди или неодређено и некохерентно назначава, кад већ репресија и „чистке“ не могу да уроде плодом или их није пожељно отворено заступати.

То свакако није добро за друштвену динамику, али ни за морал и развој друштва, укључујући и онај социјално-економски. У некакву наводну априорну супериорност политичке свести необразованих над образованима не верују свакако ни они који је тако беспоговорно и инаџијски заступају.

Лична позиција

Као и код свих који имају претензију да јавно говоре, и за критичаре средње класе је веома важан моменат рефлексије сопствене по правилу средњекласне позиције и веома често у потпуности средњекласног стила живота. Колико год се овај аргумент некоме чинио баналан или чак непристојан, мислим да би га требало узети у обзир. Јер припадник средње класе који живи у потпуности средњекласним стилом живота, а да при томе ни у једном тренутку не рефлектује своју позицију, напросто не може бити довољно уверљив као радикални и начелни критичар овог социјалног слоја.

Неки аутори успешно и уверљиво успевају да освесте и артикулишу такву позицију, али нема се утисак да су они у већини. Такође, ни као заступник нижих слојева не може бити уверљив онај који их у најмању руку добро и „изнутра“ не познаје, јер тиме не доводи у питање само интелектуалне и сазнајне капацитете својих увида, него и сопствену етичку позицију.

Такође, оштри критичари наше културне, академске или образовне средине, која је и те како подложна критици, од којих се неки отворено залажу за њену институционалну деградацију па и деструкцију, требало би да рефлектују и сопствену позицију у тим срединама, у којима често заузимају добру позицију, или на њу претендују.

Када говоримо о рефлектовању сопствене позиције, ја бих, на пример, с обзиром на то да и поред водећих референци у својој области нисам имао приступа академским установама, имао много више разлога за незадовољство стањем у њима од многих који су у њима одлично позиционирани, док се јавно згражавају над стањем морала и стручности који у њима владају.

Као неко ко никад није био привилегован, нема утицајан друштвени положај и живи животом који би већини оштрих критичара средње класе био „испод части“ (вероватно и „егзотичан“), имао бих све разлоге да подржавам једнострану друштвену поларизацију, али упркос томе, а можда и упркос својим интересима, то не чиним. Ово не говорим како бих истакао некакву своју моралну превасходност, јер је ни у ком случају не поседујем, него као пример да је пред свима нама увек избор, за који смо у крајњој линији сами одговорни, укључујући и последице.

Овај лични и ситуациони елемент свакако не треба занемарити у анализи мотива, циљева и интереса свакога ко заступа било коју позицију. Јер зашто не бисмо помислили да неко институције, правни поредак и образовање, макар и несвесно, одбацује како би он или они које заступа могли да врше власт без икаквих ограничења и одговорности.

Као и да онај који снажно заступа правни поредак и институције у име европских интеграција, на пример, то можда чини како би он или они које заступа (и даље) могли без истинских ограничења и одговорности (осим оних захтеваних из „центра“) да врше улогу заступничких политичких елита, које управљају у име иностраних господара.

Специфична динамика

Укратко, свима нам је потребно много више расуђивања, одмерености и одговорности за сваку реч, став или чин, а мање самоуверености у сопствену интелектуалну или моралну супериорност. Тако не бисмо долазили у опасност да оправдавамо „јахање“ било кога, да криминалце и морално изопачене особе промовишемо у браниоце државе или сматрамо нормалним графите који све студенте факултета пред којим су исписане одређују као „усташе“.

Нећемо, најзад, запасти у опасност да за све наше недаће окривљујемо „једног човека“ или „примитивни народ“, нити с друге стране средњу класу изједначену са противницима власти проглашавамо јединим генератором и виновником сукоба и подела, као да они који деценију и по владају овом земљом немају никаквог удела у томе.

Свима нам је потребно много више расуђивања, одмерености и одговорности, а мање самоуверености у сопствену интелектуалну или моралну супериорност

Нити да због разумне потребе за тумачењем текућих догађаја из перспективе геополитике потпуно занемаримо наше реално и конкретно друштво са својом специфичном динамиком, као и искуства и вредности конкретних људи. Нити, коначно, да потцењујемо овај народ који ипак има превише историјског искуства да би га ико предуго правио будалом. Бар не све припаднике народа, не све време, и не само на основу једне приче и једне перспективе.

Уз мање лажи, лицемерја и (само)обмана, а више знања, храбрости, честитости и одговорности, можда бисмо и могли да допринесемо изградњи једног праведнијег друштва, државној независности и јединству народа, а то је одговорност која је на сваком од нас, без обзира на то како смо опредељени у актуелним смутњама.

Владимир Коларић је писац и теоретичар културе, аутор књига „Јавни интерес у култури“, „Култура и безбедност“, „Пламен Донбаса – есеји о Трећем светском рату“ и других.

Чланак Владимир Коларић: О критичарима средње класе се појављује прво на ИСКРА.

Getty © xbrchx

Рат Израела и Ирана далеко превазилази оквире класичне геополитичке конфронтације. Он није само судар геополитичких интереса, нити пука борба за регионалну доминацију. Ради се о сучељавању две дубоко укорењене и не толико различите стратешке културе које пресудно обликују начин на који ове државе разумеју рат, безбедност и сопствену историјску улогу. Упркос очигледним разликама у политичком уређењу, идеологији и војној доктрини, Израел и Иран деле три кључна стратешко-културна обрасца: ратнички хубрис тј. охолост, цикличност конфликта и ослањање на митове као темељ легитимације сопственог политичког поретка. У комбинацији ова три обрасца крије се и објашњење њиховог вишедеценијског и (сада већ) самоодрживог геополитичког анимозитета.

Први елемент заједничке стратешко-културне матрице јесте хубрис. Он се јавља у две различите форме које произлазе из различитих извора моћи. Израелски хубрис утемељен је у технолошкој супериорности, војној ефикасности и дугогодишњем искуству обавештајне доминације. Током деценија, Израел је изградио софистициран безбедносни апарат заснован на комбинацији напредне војне технологије, флексибилне борбене доктрине усмерене ка превентивном деловању и обавештајне пенетративности каква се ретко може срести у свету модерне шпијунаже.

Израелски државни буџет јасно показује да безбедност заузима централно место у фискалној и политичкој архитектури државе. Тако су његови војни издаци у 2024. години чинили приближно петину укупне јавне потрошње, што представља изузетно висок удео чак и у поређењу са другим државама са којима дели усуд стално присутних безбедносних претњи. Израел је још 1960-их доспео међу државе са највишим уделом војних издатака у БДП-у, са просеком од око 11,8 одсто. Ова улагања по правилу доживљавају изражене скокове у периодима оружаних конфликата, што је потврђено и након напада 7. октобра 2023. године. Тада је дошло до наглог скока војних издатака – са 27,5 милијарди долара у 2023. на око 46,5 милијарди долара у 2024.  У питању је реални раст од чак 65 процената и највеће годишње повећање војног буџета још од 1967. године.

Кључна последица овако великих улагања у безбедност и одбрану није само повећана сигурност израелских граница, већ и трансформација саме перцепције ризика. Рат се више не посматра као неизвесна егзистенцијална претња, већ као процес подложан добром или лошем управљању. Овакав приступ не само да стално повећава реалне капацитете одбране, већ код израелских грађана ствара специфичну перцепцију – осећај да је могуће контролисати темпо ескалације и ниво ризика. Управо у тој перцепцији лежи суштина израелског хубриса: уверење да технолошка супериорност, војна спремност и обавештајна ефикасност омогућавају потпуно управљив рат и отклањају његове негативне последице. Таква перцепција подстиче склоност ка превентивним ударима, перманентним војним операцијама и прихватању све вишег нивоа ескалационог ризика.

Ирански хубрис има пак другачији извор. Он није заснован на технолошкој надмоћи, већ на револуционарној идеологији. Исламска република себе не посматра као обичну државу, већ као носиоца историјске мисије која превазилази националне оквире. За Иранце – барем онај део популације одан циљевима зацртаним 1979, Велика исламска револуција није окончана већ представља трајни процес који захтева континуитет борбе. Тако извоз револуционарних тековина широм исламског света – а пре свега у непосредни комшилук, постаје задатак који је пред Иран поставио – не ајатолах Хомеини, већ сам свевишњи лично. Из оваквог тумачења кључног догађаја новије иранске историје произлази спремност на дуготрајну конфронтацију. И не само то. Последица је и тврдокорно (неко би рекао тврдоглаво) прихватање високих трошкова рата, као и уверење да правоверност, политичка воља и идеолошка постојаност могу надоместити бројне недостатке латентне моћи – пре свега оне економске.

Упркос дуготрајним економским санкцијама и структурним слабостима привреде, Иран већ деценијама веома успешно развија кључне елементе стратешке моћи. Највидљивији израз те способности јесте континуирани развој балистичког програма, који је током последњих двадесетак година прерастао у један од најсофистициранијих у региону. Ту је и постепено унапређење нуклеарних капацитета кроз фазно повећавање нивоа обогаћења уранијума и усавршавање научно-технолошке базе. Но, у условима оштре економске изолације, готово фанатична приоритизација инструмената одбране и спремност Исламске републике да ограничене ресурсе систематски усмерава ка војном сектору, директно оптерећује животни стандард њених грађана.

Отуда ирански револуционарни хубрис не почива на претпоставци непобедивости у класичном војном смислу, већ на уверењу да је противник – који се манихејски доживљава као овоземаљска еминенција зла, дугорочно гледано осуђен на пораз. У иранској стратешкој култури, време постаје кључни ресурс латентне моћи, а издржљивост предност од пресудне важности. Асиметричне методе ратовања, мрежа прокси актера и фрагментација фронта омогућавају Ирану да компензује сопствене слабости и истовремено продужава конфликт до тачке у којој противник почиње да трпи кумулативне трошкове – чему управо и сведочимо. Тако Иран свој ратнички хубрис утемељује у религијско-идеолошкој постојаности, коју – изузетно вешто, претвара у оперативну стратегију.

Други заједнички образац јесте склоност ка цикличности. И она се у ова два случаја различито манифестује. Израелска стратешка култура обликована је низом ратова који – упркос честим војним победама, нису довели до трајне стабилизације безбедносних прилика у овој држави и њеном непосредном окружењу. Напротив, сваки сукоб у који је Израел био укључен од проглашења своје државности, производи нове изазове по његову безбедност. Од ратова са околним арапским државама, преко конфликата са недржавним актерима – Хамасом, Хезболахом и Хутима, па све до актуелне конфронтације са Ираном, Израел понавља исти стратешки образац: војни успех краткорочно неутрализује претњу, али дугорочно генерише нову. Овај образац произлази из структурне „грешке“ коју са собом носи логика перманентног конфронтирања. Та грешка се састоји у стварању зачараног круга у коме војна сила решава непосредни проблем, али не уклања дубље узроке непријатељства. Последица је стална репродукција безбедносних претњи –  при чему се исте непрестано трансформишу, а конфликт никада не престаје већ само мења свој интензитет и форму.

Ирански образац цикличности има другачију динамику, али сличан исход. Уместо циклуса ратова, Иран пролази кроз циклусе револуција, реформи и репресије. У претходним колумнама детаљно сам описао како се сваки покушај иранске либерализације – од почетка XX века до последњих протеста из јануара ове године, завршио или консолидацијом и јачањем постојећег поретка или његовом трансформацијом у нови облик ауторитаризма. Револуција, која би требало да буде инструмент промене, у Ирану – по правилу, постаје механизам репродукције аутократског система. Тиме се ствара затворени круг у коме се промене стално иницирају, али никада не доводе до суштинског политичког преображаја. Но, овај циклус није последица слабости политичких институција. Напротив, он је исход дубоко укорењене политичке културе у којој револуција не служи за прекидање континуитета старог система, већ за његово препакивање у ново идеолошко рухо. Ова цикличност директно утиче и на спољнополитичко понашање, јер креира потребу за спољним конфликтом као средством унутрашње политичке консолидације.

Трећи образац јесте митологизација политике као оквир геополитичког деловања. У израелском случају, доминантни политички наратив изграђен је на миту о сталној егзистенцијалној угрожености и – последично, нужности перманентне безбедносне мобилизације. Иако овај мит није у потпуности ирационалан, он заправо поприма облик тзв. самоостварујућег пророчанства. Што се више држава Израел припрема за рат, она у рат све чешће улази. Такође, овај мит производи и специфичну домаћу политичку динамику. Генерације израелских политичких елита веровале су – а и даље верују, да свако смањење перцепције претње може довести до слабљења унутрашње кохезије. Следствено томе, сматра се да њено појачавање консолидује национално јединство. Актуелна Нетанјахуова влада овај стратешко-културни резон експлоатише до крајњих граница.

Ирански митолошки оквир сложенији је, али функционише по истој логици. Револуција као трајни извор легитимитета, отпор спољашњем свету као идентитетска основа и религијски наративи који политичком поретку дају метафизичку димензију, заједно чине основу политичког система исламске републике. Оваква структура омогућава режиму да сваку унутрашњу критику представи као идеолошку девијацију, а спољнополитичке конфликте као део шире верско-историјске борбе. Мит тиме не само да интерпретира реалност, већ је активно обликује.

Када се ови обрасци посматрају заједно, постаје јасно да израелска и иранска стратешка култура не функционишу као антиподни системи, већ пре као посвађани близанци. Њихови ратнички хубриси производе различите облике самоуверености, али са истим ефектом – смањеном перцепцијом ризика. Цикличност сукоба и револуција осигурава перманентну репродукцију непријатеља. Политички мит пружа оквир који такву динамику чини одрживом и легитимном.

У датом контексту, јасно је да на сукоб између Израела и Ирана не можемо гледати као на привремену кризу. Он је производ дубоко укорењених култура које генеришу и одржавају међусобну конфронтацију. Зато је кључни проблем њиховог сукоба његова самоодрживост. Он се дешава не (само) зато што га њихове вође желе, већ зато што га њихове стратешке културе производе као неизбежан исход. Отуда, питање није да ли ће се – и када, актуелни сукоб завршити, већ на који начин ће се његова следећа итерација манифестовати.

Чланак Владимир Ајзенхамер: Рат без краја: О стратешкој култури Израела и Ирана се појављује прво на ИСКРА.

У савременој полемици о Руском свету, који као појам није настао толико давно, наравно, појављује се питање о његовим коренима. И овде је веома широк распон имена и времена. Праведно се наводи митрополит Иларион и његово „Слово о закону и благодати“ и накнадна традиција. Али тада, свако ко је писао о Русији, свако ко је живео и стварао на Руској земљи јесте творaц Руског света. И у највишој димензији то је тако.

Али увек је потребна конкретика, да се не би распузали по бесконачном руском стаблу. И овде је та иста полемика: ко је најдубљи изразитељ Руског света?

Сматрам да је то ипак Достојевски и конкретно његов врхунац –  „Браћа Карамазови“. О чему је ово дело? Па о свему. Тематски репертоар овде је неисцрпан, не треба чак ни започињати.

Али постоји једна тема која је јасно и прецизно оцртана, прописана и промишљена у „Браћи Карамазовима“. То је руска тема. И ако се познатим епитетима „полифонијски роман“ и „роман-трагедија“ дода руска димензија, онда се може рећи да су „Браћа Карамазови“ енциклопедија руског света. Што ствара најважнији континуитет са „Јевгенијем Оњегином“ као „енциклопедијом руског живота“. И, знајући какво је значење Пушкин имао за Достојевског, може се већ говорити о фундаменталној оси руског света.

Шта је то Руски свет „Браће Карамазових“ у најближем виђењу?

Мушка линија: отац и његова четири сина, слуге, чиновници, свештеници, судије, адвокати, трговци, војници…

Женска: Грушењка, Катарина Ивановна, Лизавета Смрадна, госпођа Хохлакова, Лиза, „верујуће бабе“…

Религиозна: старац Зосима, монаси, инок, јуродиви, „маловерна дама“ …

Инфернална: ђаво, Велики инквизитор, дечак са шест прстију…

Деца: можда најважнији ликови – Иљуша, Коља, Ниночка, Смуров, измучени, избезумљени…

Руски разговори: и то је лик, то је сама руска филозофија.

И наравно, главни лик, коме је посвећен роман – Ана Григорјевна Достојевска, жена Достојевског, она је и његова Софија – и земаљска и небеска. А у њеном лику је целокупна женска софијност руског света.

У суштини, овде је представљен читав руски народ у својој лепоти, у свом паду и величини, у својој светости и грешности, у својој дубокој филозофичности, у својој непојмљивости и загонетности. То је Руски свет, или другим речима Вечна Русија.

(Телеграм канал В. Вараве; превео Ж. Никчевић)

Чланак Владимир Варава: РУСКИ СВЕТ ДОСТОЈЕВСКОГ се појављује прво на ИСКРА.

После грознице коју је недавно у (да ли само?) политичком Сарајеву и на још понекој страни изазвао баук „српског света“, ових дана влада права хистерија пред страшилом „трећег (хрватског) ентитета“.

Непосредан повод за позивање на узбуну дошао је из Загреба, са манифестације TradFest, међународног фестивала који окупља конзервативне лидере, интелектуалце и активисте из Хрватске и иностранства, а који је после симптоматичне шестогодишње паузе поново уприличен у Загребу. Организатор је била udruga Vigilare, са неким идеолошки сродним организацијама, а тема овогодишњег окупљања била је „Пад либерализма и успон кршћанских нација“.

Током дводневног програма учесници су у хотелу „Дубровник“ расправљали о кључним политичким и друштвеним питањима, са тежиштем на глобалним променама, међународном положају Хрватске и проблематици уређења Босне и Херцеговине. Скуп је отворен молитвом и уводним обраћањем врхбосанског надбискупа „у миру“, кардинала Винка Пуљића који је нагласио значај вере и идентитета пред савременим изазовима света.

Први дан фестивала био је највећим делом посвећен променама у политици САД од избора Доналда Трампа за председника и тумачењу, у конзервативном кључу, утицаја измењене америчке линије наступања на глобалне геополитичке процесе, а посебно на стање у Европи и одраза те нове ситуације на Хрватску.

Нова мапа

Највећу пажњу изазвала је дебата вођена другог дана фестивала, у оквиру панела насловљеног „Босна и Херцеговина: неуспела држава и нужност трећег, хрватског ентитета“. Тему „трећег ентитета“ отворио је гост из САД Џејмс Џеј Карафано, виши саветник председника фондације Heritage (видно заступљене на овом загребачком скупу ултраконзервативаца), који је, поред осталог изјавио:

„У новим глобалним околностима централизована и хомогена БиХ неће заживети, а Хрватска има веома добру позицију. Не мислим да су САД против идеје о хрватском ентитету. САД желе локална решења која долазе од локалних политичких лидера, које онда могу подржати“.

Замисао „трећег ентитета“ конкретизовао је и у виду својеврсног меморандума представио др Иван Пепић, доцент на Свеучилишту обране и сигурности „Др Фрањо Туђман“, који је представио карту поделе БиХ на три, односно четири федералне јединице: Републику Српску, Хрватску републику, Бошњачко-муслиманску републику и Дистрикт Брчко.

„Croat Republic“ на Пепићевој мапи обележена је црвеном бојом (свака асоцијација на „Црвену Хрватску“ је, наравно, злонамерна), а обухвата Западну Херцеговину и простор око Мостара, као и две територијално одвојене енклаве у средњој Босни и Посавини. Пепић је истакао да би овакав модел са три федералне јединице могао обезбедити равноправност конститутивних народа, као што је то случај у Белгији.

Занимљиво је његово образложење предности оваквог „преустроја“ БиХ за сва три конститутивна народа – Бошњацима би оно отклонило страхове од било каквог сепаратизма, Србима би потврдило коначну прихваћеност и конститутивност Републике Српске, а Хрватима омогућило да се у заједничкој, федерално уређеној држави осећају равноправним, што сада није случај.

Чак је и кардинал Пуљић, који се либио давања изричито политичких оцена, али јесте нагласио неповољан положај Хрвата у дејтонској творевини и заложио се за његово поправљање, поменуо потребу да се учврсти босанскохерцеговачки „троножац“, како би се на њему удобније седело.

„Тако се шаљу поруке бошњачким политичким представницима који би могли разумјети да с три федералне јединице престаје политика сепаратизма, а српским политичким представницима да је ентитет Република Српска трајна категорија и коначно Хрватима се шаље порука да је БиХ такођер њихова“, резимирао је мотиве за предлагање „трећег ентитета“ млађани знанственик са Свеучилишта знаковитог имена.

У расправи која је вођена о идеји „трећег ентитета“ испољен је висок степен сагласности учесника о томе да би његово стварање могло донети равноправност хрватском народу и битно допринети разрешењу перманентне кризе у „неуспелој држави“.

Преуређење БиХ

Иако TradFest свакако није неки непосредно претерано утицајан политички форум, чињеница да је на њему под Сљеменом изричито формулисан пројекат стварања „трећег ентитета“, и то у присуству и уз активно учешће неколиких америчких конзервативаца блиских круговима око америчког председника, изазвала је велико узбуђење и бурна негативна реаговања у Сарајеву.

Лансирање модела трочлане федерације доживљено је, с једне стране, као нимало безазлен наговештај да Хрвати у БиХ, али и у Хрватској, од давнашње идеје „трећег ентитета“ нису одустали и да оцењују како би је у садашњој конфузној и турбулентној општој и регионалној ситуацији било сврсисходно актуелизовати на до сада најексплицитнији начин, док је, с друге стране, као можда и злослутнији и већма забрињавајући знак, протумачено могуће америчко разумевање за предложено уставно преуређење БиХ.

Американци су укинули санкције Додику и његовој дружини, а сад се још и позитивно изјашљавају о „трећем ентитету“! Све горе од горега! Уследиле су, наравно, очекиване, али овога пута и изразито оштре реакције, јер бошњачки политички представници нису разумели благотворност идеје о „трећем ентитету“ онако како је то, додуше у кондиционалу, претпоставио др Пепић.

Придружили су им се и узбуђени гласови са (наводно) либералне глобалистичке хрватске левице, са подокусом дубинских засада комунистичког интернационализма и југоносталгије.

Први се огласио заступник бошњачке мањине у Хрватској Армин Хоџић, коме су изворни кривци за овај хрватски искорак, наравно, Додик и великосрпска политика: „Скандалозан је овај наслов и цијели панел који носи наслов ‘Неуспјела БиХ и нужност трећег ентитета’ јер је то по први пут у Хрватској увођење тог наратива на мала врата који долази прије свега од Милорада Додика и великосрпске политике“.

Да ли ће оваквим, папагајски издресираним понављачким умовима икада пасти на памет да би заправо неку узрочну улогу у свему овоме могла играти и тврдоглава „великобосанска“ политичка логика?

Конаковићева реакција

Министар спољних/вањских послова БиХ Елмедин Конаковић, на свој препознатљив претенциозан и нехајан начин, јавно се потцењивачки изјаснио и о скупу у Загребу, а и о идеји о стварању „трећег ентитета“, чију је реализацију оценио као немогућу, исто онолико колико су то, како је нагласио, претензије на унитаризацију државе или пак сецесија од ње.

Јасно је да се многима, првенствено међу Србима и Хрватима, успостављање овакве реторичке симетрије између трију „деструктивних“ тежњи неће учинити уверљиво, а ни искрено, јер је управо пузајућа и систематска централизација државе која се спроводи уз помоћ проблематичних актера из међународне заједнице, главни повод њиховог националног незадовољства.

Уосталом, и сâм Конаковић није одолео да јавности не повери своју интиму, да је он свим срцем за БиХ као грађанску државу, али да је ова дејтонским устројством онемогућена. Па кад не може по ономе што у Дејтонском споразуму пише, ваља покуша(ва)ти бескрупулозним наметањем инструмената насталих његовом „креативном“ интерпретацијом.

Из Конаковићеве странке „Народ и правда“ елитистички је незнавенима поручено, између осталог: „Потпуно смо свјесни да политичку борбу на тој разини не могу сви пратити и то се јасно види по реакцијама оних који су, након скупа удруге грађана из Загреба ‘трећи ентитет‘ доживјели као готову ствар. Такви раде на слуђивању народа ширењем страха и панике поткопавајући снагу државе и народа“.

Но, без обзира на овакав фингирани однос „одозго“, Министарство спољних послова БиХ упутило је протестну ноту Хрватској, у којој, поред осталог, стоји да је ова конференција одржана у организацији цивилног сектора, али уз представнике власти Хрватске.

„Министарство указује да су током наведеног догађаја изнијети ставови који имплицирају тежње ка промјенама уставног уређења БиХ, што сматра недопустивим и супротним њеном уставном поретку“, наводи се даље у ноти. Истиче се да БиХ „остаје чврсто опредијељена заштити свог суверенитета и територијалног интегритета и да сматра да овакве поруке не доприносе добросусједским односима нити међусобном повјерењу“ и оцењује се да су „грађани БиХ узнемирени и забринути изјавама изнијетим током конференције“.

Очекује се званична реакција надлежних институција Хрватске, укључујући јасно ограђивање од ставова изнетих на конференцији, уз рутинску напомену да БиХ остаје посвећена европским и евроатлантским интеграцијама.

Министарство спољних послова БиХ упутило је протестну ноту Хрватској

Кад то не би било излишно, потписника ноте Конаковића било би оправдано питати зашто његово (а уистину и јесте његово, а не босанскохерцеговачко) министарство налази за сходно да службеним путем реагује на појаву коју је он лично јавно оценио као безначајну и недостојну већег занимања, па још очекује да се Министарство вањских послова Хрватске јасно вредносно одреди према ставовима изнетим на једном маргиналном фестивалу.

Уопште, има ли Конаковићево министарство легитимитет да говори о узнемирености и забринутости грађана БиХ изјавама на једном скупу у суседној држави? Тим пре, што бар половина тих грађана, ако је за њих чула, вероватно не само да ставовима саопштеним у хотелу „Дубровник“ није узнемирена и забринута, већ сасвим супротно од тога. Али, то је већ толико уиграни симулакрум дипломатског представљања БиХ, да се на његову дрску апсурдност готово више нико ни не осврће, већ је подразумева, али не уважава.

Симптом болести

Конаковић је, иначе, веома високо оценио жустро реаговање бившег реис-ул-улеме Мустафе Церића на идеје Макса Приморца, случајно такође члана фондације Heritage, о неминовности стварања „трећег ентитета“, прошлог децембра изнете, такође случајно, у Загребу, али тада на скупу у организацији Министарства вањских и еуропских послова Републике Хрватске.

Церић је том приликом лапидарно реплицирао Приморцу: „Не гурајте нас у рат!“. Индикативно је да један убеђени грађаниста, попут Конаковића, са толико сагласности и ентузијазма дочекује помињање рата.

Кад боље погледамо, на могући нови рат у контексту босанскохерцеговачке неједначине углавном упозоравају они који би понајвише морали да буду против решавања политичких проблема насиљем и оружјем – верски службеници и, подједнако, представници исламистичких и либерално-грађанских кругова међу бошњачким политичарима и јавним делатницима. Са тзв. националистичке, сецесионистичке и конзервативне „трећеентитетске“ деснице никаква се помињања рата до сада нису чула.

Ма колико то на први поглед изгледало чудно, реч је, заправо, о законитој и логичној последици темељне чињенице да се Бошњаци, а поготово они међу њима задужени за ислам и за политику, у великој већини никада нису помирили, и тешко да ће се икада помирити са Дејтонским споразумом и прихватити његов суштински смисао.

У реаговању на идеју „трећег ентитета“, као и потенцијално реафирмисање ентитетске државности Републике Српске, уз наговештаје/слутње њеног потенцијалног осамостаљивања, из бошњачке средине се, као и поводом „маргиналног десничарског скупа“ у Загребу, увек опомиње да се треба клонити мисли и дела, који нас враћају у деведесете.

Тако је из СДА стигло упозорење да Странка демократске акције најоштрије осуђује одржавање скупа у Загребу на којем су се, како наводе, под плаштом расправе о положају Хрвата у Босни и Херцеговини, поново промовисале идеје етнотериторијалних подјела и цртале нове карте Босне и Херцеговине.

“Овакве конструкције неодољиво подсјећају на карте какве су се цртале почетком деведесетих година, уочи агресије на Босну и Херцеговину. Те карте нису биле академска вјежба, нити безазлена политичка фантазија. Оне су биле увод у политике чији су носиоци пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију осуђени за учешће у удруженом злочиначком подухвату. Због тога свако ново цртање етничких граница у Босни и Херцеговини представља опасну политичку поруку, директан удар на суверенитет и територијални интегритет наше државе, али и грубо вријеђање жртава политика које су покушале реализирати такве пројекте” поручује Изетбеговићева партија.

Како време одмиче, уместо да се тензије у дејтонској БиХ смањују, оне се повећавају, поготово у условима крупних поремећаја и престројавања на глобалном плану, у кретању ка још увек неизвесној архитектури мултиполарног света у настајању.

Одлука одређених хрватских идеолошких и политичких кругова националистичке и конзервативне оријентације да баш у овом тренутку отвореније проговоре о „трећем ентитету“ свакако је индикативан симптом болести од које се Босна и Херцеговина није опоравила још од ратних времена.

Посреди је синдромска слика, да останемо при медицинској терминологији, у чијој етиологији лежи чињеница која се ретко помиње, али које се мора бити свестан, а то је да је Дејтонским споразумом на срећу окончан један трагичан рат за територије, грађански, међунационални и међурелигијски сукоб, да у њему није било нити је могло бити коначног победника, али и да њиме није решен ниједан велики проблем због којег је оружје проговорило.

Ниједна страна није могла бити потпуно задовољна постигнутом формулом решења, али је ова била, с обзиром на све околности, једина могућа и начелно одржива. Кисинџер, који се разумевао у такве ствари, написао је једном да су најбољи мировни споразуми они којима су подједнако незадовољне све супротстављене стране.

Коментари Бошњака

Претпоставке Дејтонског споразума биле су засноване на равноправности трију конститутивних народа, успостављању двају ентитета и на оптималном територијалном аранжману који се, имајући у виду стање на терену, уз одређене корекције, могао постићи.

Кроз три деценије које нас деле од париског потписивања споразума којим је, уз међународне гаранције, склопљен уговор између унутрашњих субјеката босанскохерцеговачке вишенационалне и вишеверске друштвене стварности, бошњачки незадовољници темељним полазиштем о равноправности трију конститутивних народа нису мировали и, као најбројнији народ, уз непринципијелну подршку и саучесништво дела међународне заједнице, постепено су спроводили институционалну и правну унитаризацију и централизацију државе, а све тобоже у име повећавања њене функционалности и афирмисања демократских вредности грађанског друштва.

Оружје јесте заћутало, али је рат настављен. Срби и Хрвати бивали су, сваки из својих разлога, али у бити из истог основног разлога, све незадовољнији, а Хрвати и убрзано све малобројнији. Дара је онда превршила меру, па су почели озбиљније размишљати о могућим путевима излажења из наметнутог зачараног круга институционализоване хипокризије.

Оружје јесте заћутало, али је рат настављен

Бошњаци су то протумачили као озбиљну претњу својим великобосанским интересима, оптужили за наводно антидејтонско деловање оне које су својим понашањем у примени Дејтонског споразума принудили да се одлучније самозаштитно покрену, оптуживши их притом за враћање политици из деведесетих година, уз све учесталије помињање могућности да својим потезима БиХ уведу у обнављање рата.

А истина је да баш они ни у миру никада нису превазишли психологију перманентног ратног стања и наводно једине жртве претходног рата.

Умберто Еко је био више него критичан према друштвеним мрежама, оценивши да „интернет даје простор хордама идиота да изнесу своје мишљење, што су раније могли само у кафани после чаше вина, без штете за друштво, а сада имају исти простор за причу као и нобеловац, што је инвазија идиота.“ Па ипак, и он је признавао да се утицај друштвених мрежа не може занемарити, па у том смислу није бесмислено проверити на тој општој причаоници каква се мишљења у бошњачкој средини саопштавају поводом вести о хрватском јавном кандидовању идеје „трећег ентитета“.

Ево шта, на пример, поред осталог, поручује извесни Нихад Аличковић: Зашто се неко боји рећи да је ово национална држава Бошњака. Бошњаци су лојални и вјерни својој земљи Босни. Нити праве ентитете нити их траже, нити их занима припајање њених дјелова или ње цијеле било коме. Не стиде се рећи одакле су, ходају дигнуте главе по свијету. Био нам је намијењен нестанак а десила се одбрана и опстанак.

Босна је наша земља јер је волимо, чувамо, поштујемо и ћао. Ко се не сматра дијелом Босне па нико га не веже ланцима нити тјера да је воли. Бујрум, широка ти планета, пакуј кофере на тракторе и лагано пут под ноге нико вам не брани. Али ви би да одлазите и носите са собом е не може. Ви би да живите у БиХ а да уређујете како хоћете и радите шта хоћете е па не може.

Ви би да живите у њој и да је мрзите и радите против ње. Па не може. Мислим може али ако овај пут претјерате, не знам како ће се овај пут завршити. Ове генерације неће ни под каквим притисцима и пријетњама пристајати на нове Даyтоне.

Алија је морао, развијали смо се тек, настајали у неким стварима и свијет нам је наметнуо Даyтон под притиском и пријетњом, али овај пут нико се неће питати више осим снага, бројност, спремност, одлучност! Ми смо одлучни да од ове земље неће нико одузети ни грама, таман изгинули сви!

Приложена је и одговарајућа дидактичка мапа „државе Бошњака“. Напоменимо да Нихад у својим ставовима на друштвеним мрежама никако није усамљен. Напротив! Дакле, Босна је национална држава Бошњака. Коме се то не свиђа, може да оде. Никоме неће поћи за руком да им наметне неки нови Дејтон. Питаће се снага и бројност. Све у духу равноправности, демократиичности и грађанских вредности!

То је, а не Дејтонски споразум, тле из кога извире проблем и из кога легитимитет црпу Церић, Конаковић и њима слични. Отуд и све чешће помињање рата. „Трећи ентитет“ се показао као поуздани лакмус папир за детектовање стања духа исламистичких и великобосанских брижника за судбину заједничке сложене државе коју у срцу сматрају само својом.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: Све о Српској

Насловна фотографија: Снимак екрана/Јутјуб/Vigilare TV

Чланак Дарко Танасковић: Баук „трећег ентитета“ над БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Драган Добрашиновић је, попут свог књижевног узора, Милоша Црњанског, у литературу ушао стазама поетике. Али, за разлику од Црњанског који је као веома млад бљеснуо на пољу књижевног стваралаштва, Добрашиновић је на истом терену дебитовао у зрелим годинама. Појавио се збирком песама „Док је небо чекало Човека”, да би своје књижевно путовање наставио романима „Нагнута земља” и „Последњи рез”. Накратко се вратио поезији збирком „Виски са Хераклитом” а онда наставио ход стазама прозе. И управо је „Бахмутски фењер”, роман који поштовани читалац држи у рукама, најуспешније литерарно остварење овог писца.

И поред тога што у самој структури постоје извесни елементи постмодерне књижевности, посебно када је реч о нелинеарном и скоковитом следу дешавања унутар главне временске матице, реч је о класичном роману у најизворнијем и најпоузданијем смислу те синтагме. Али, да би читалац боље и јасније разумео о каквом је делу реч, ваља се вратити на сам почетак или, још боље, прапочетак, тај далеки и дубоки корен из чијих је бочних жилица, кроз таму, хладноћу и влагу, ту осуђеност на умирање и заборав, исклијало семе живота и пронашло скривени, а ипак проходан путељак ка светлости. Али, не бљештавој и заслепљујућој, већ искричавој и треперавој – оној за коју често нисмо сигурни да ли више греје и обасјава или се поиграва и заварава.

Само је фикција, та реалност истинитија од сваке стварности, могла из једног од највећих дела српске књижевности, у потпуности довршених и доречених – прве и друге књиге „Сеоба” Милоша Црњанског – српског „Рата и мира”, да не само оживотвори, већ и оживи давно упокојеног Павла Исаковича, тог чудесног занесењака и трагичног јунака једне мисли и једног завета, који је свој пут до отетог и оскрнављеног Косова – симбола генерацијских стремљења и успињања ка слободи његовог, српског народа, тражио од Црне Баре, преко беспућа Темишвара, Беча, Токаја, Кијева, знаних и незнаних предела, села и градова, све до Бахмута. И управо на таквој фикцији, тој разиграној и варљивој искри, Добрашиновић гради непрекинути низ Павлових потомака, оних које Црњански нити помиње нити наглашава, али их кроз тек благо одшкринута врата своје књижевне магије не искључује и дискретно наговештава. Јер, Павле Исакович, који је и тамо у далекој Русији „своју жену, и мртву, све више волео” и „сањао, њено бледо, лепо, дугуљасто лице, до смрти” ипак, ако је судити по писму проте Булича, има „неку младу лепотицу, Теклу Деспотович”, а братенце у својој кући у Бахмуту прима нерадо, „као да неког крије”. И управо ту, где Црњански ама баш ништа не затвара, Добрашиновић започиње, отвара и ствара. И то читаве нараштаје оних који јесу или су тек могли бити, ко би то сада, након читања овог романа, могао знати и са поздањем потврдити или оспорити!?

Код самог Црњанског, на крају друге књиге „Сеоба”, која говори о масовном исељавању српских официра и војника у царску Русију, постоји податак да се већ у трећој или четвртој генерацији исељеника, средином деветнаестог века, тек око хиљаду њих у Херсонској области изјашњавају као Срби, а да 1900. године више нема ниједног Србина. У магичној визији Драгана Добрашиновића ствари стоје другачије: једна грана Исаковича наставља да живи свој српски живот, чувајући српску идеју, име и презиме, родослове и језик од сеоба из 1752. године па све до данашњих дана. Ако је друга књига „Сеоба”опроштај Црњанског од историје – којом аутор уводећи тиху нихилистичку компоненту затвара сопствени пут националног приповедања – Драган Добрашиновић храбро корача тим истим, српским путем страдања и сеоба. Конкретно, радња овог романа се одвија на подручју некадашње Славеносербије, чији је краткотрајни административни центар био Бахмут, град у који се Павле, једини од свих у Русију одсељених Исаковича, населио. А у овом, по трауматичним борбама из актуелног руско–украјинског рата познатом граду, у књижевној фикцији Драгана Добрашиновића живи осма генерација Исаковича у лику Павла, имењака и директног потомка Павла Исаковича – претече, рођеног у књижевној фикцији Милоша Црњанског. Његово порекло води од Павловог сина Вука, рођеног са Теклом Божич, по мајци Деспотович, чија могућност зачећа је некако магловито наговештена још код Црњанског, флуидно и варљиво попут равничарских измаглица, као и попут ломљивог одсјаја великих вода које прате митске и стварне сеобе Срба. И тако почиње живот ова невидљива српска грана Исаковича, далеко од отаџбине и сопствене историје, али са пуном и потпуном свешћу о себи, свом језику и својој крви. Све до данашњег доба, када образовани професор историје Павле Исакович (украјински Рус, а Србин!), бива увучен у рат као присилно мобилисани војник приморан да пуца на руску војску. И уместо да његови меци полете ка Русима, против којих нема баш ништа, Павле ће у тренутку којим и почиње роман морати да запуца на Србина, Вука Исаковића, свог далеког, из измаглице и сивила бесмисленог братоубилаштва, изниклог рођака! Прилично замршено и за објашњавање, а камоли за живљење.

Читалац брзо уочава тај сурови апсурд, као и космичку усамљеност оба главна лика у роману, присилно мобилисаног Павла Исаковича и Вука Исаковића, српског добровољца у руској армији, супротстављене оружјем један према другом, решене да убију један другог, а да истовремено у читавом универзуму немају ближе особе него што су један другом. Кроз танане али непрекинуте слојеве романа лебди очајање због бесмислености управо овог рата, упорно и понекад невидљиво се уздижући изнад његовог задаха и трулежи, да би потом нагло поринуло, попут галебова који круже над величанственим водама Дњепра.

Оваквом симболиком аутор као да покушава да нас подсети да рат у Украјини није само словенско-словенски, већ и српско-српски. У њему ратују један против другог Србин Павле и Србин Вук, који носе имена главних јунака обе књиге „Сеоба”, и који потичу са истог парчета плодне мачванске земље, чије се семе из Црне Баре расуло по великом и далеком свету. И управо је њима додељено да, након суочавања у борби на живот и смрт у очима другог препознају себе и схвате да су исто, а у ноћи испуњеној сећањима, сумњама и самопреиспитивањима, у коју је смештена не само ова прича, већ и породичне историје Исаковича и Исаковића, спознају и да су једно.

Док су ова два књижевна јунака физички идентична због непредвидљивих генетских понорница, њихова душевна архитектура се видно разликује. Павле је доследни и стрпљиви интелектуалац који испуњава мисију постојања и опстајања, разочаран као и сваки мислећи човек који је спознао апсурд људског битисања али, издржавајући живот у устаљеном ритму, потражује виши смисао у духовној димензији. Вук, немирно и рањиво биће које трага за мисијом сопственог постајања, лутајући попут Телемаха за изгубљеним оцем, не налази трајно себе у простору и времену који су му додељени. И таман када се учини да је крај Вукових тумарања на дохват руке и да му је живот доделио статичну и сигурну позицију, унутрашњи немир који извире из његове отворене душевне ране због очеве погибије у рату из 1999. године од руке НАТО агресора и окупатора покреће Вуково тело на нова лутања. Ову двојицу племенитих, и у исто време са супротних животних позиција потиштених људи, који ратују један против другог „прса у прса” у Бахмуту, у разрушеној фабрици, на првој линији фронта, судбински је спојио – како то понекад бива у животу и у његовом чудесном и удесном плагијату литератури – „комедијант случај”. Али њихова духовна веза успостваљена је столећима раније у некој другој, нама невидљивој димензији, у вечним просторима јунаштва, части и митова. Они су синови оних мајки које су их дојиле уз Косовски завет – због тога се њих двојица и поред међусобних разлика можда лакше и постојаније препознају у унутрашњем огледалу – док ликом подсећају један на другог као да стоје испред оног спољашњег. Зато је, између осталог, „Бахмутски фењер”, који кроз своју структуру наноси снажне слојеве националног романтизма засигурно, упркос томе што је смештен на позорницу актуелног и још увек неугашеног руско-украјинског рата, „српски роман” у свом пуном капацитету.

Назив романа Добрашиновић је позајмио из друге књиге „Сеоба”. Реч је о лажном, измишљеном, непостојећем официрском удружењу, фикцији којом група обесних и покварених српских официра покушава и успева да се поигра и нанесе зло Павлу Исаковичу, обузетом жељом да руску царицу упозна са српским невољама, страдањима и стремљењима. „Бахмутски фењер” је симбол завере која се плете око једног часног и својој нацији оданог човека који је, по свему, много више „занесењаштво занесењаштва” него „суета суетства”. Али, „Бахмутски фењер”, који у Добрашиновићевој фикцији постаје назив кафане у власништву садашњег, ововременог Павла Исаковича, која се налази на истом месту на коме се 1753. године настанио његов далеки предак, „подсетник је на зло у нама које нас вековима сатире, коси и слама, узвичник над нашим међусобицама и завадама и живи споменик свим српским наивностима, самообманама, изневереним надама и заблудама”.

Врсту занешењаштва коју је поседовао Павле претеча и које кроз радњу романа Црњанског прераста у неку врсту несагласја са реалношћу, носе у карактеру оба Добрашиновићева књижевна јунака: Павле у траговима, а Вук у крви. Роман „Бахмутски фењер”је писан у трећем лицу, наративно у реалном времену радње, али и са већинском структуром заснованом на реминисценцијама из живота оба јунака, посебно Вука Исаковића, чија магловита сећања аутор у неким сегментима описује техником романа тока свести. Крај романа аутор оставља отвореним. Оба његова јунака заједно улазе у нови, директни сукоб без окова идеологије и политике, као космичко једно у борби против исконског зла. Не знамо шта ће се збити са њима, здруженима после векова одвојености и лутања. Вероватно ће заједно погинути. А можда и неће. Једино што знамо је да, чак и ако, или када страдају, сигурно неће бити мртви. Јер, има сеоба. Смрти нема!

Крајње домете „Бахмутског фењера” – дела које потписује човек велике начитаности, пореклом из оног планинског дела српског народа коме је епски наратив записан у генотипу, што се лако препознаје у радњи која клизи, нигде не запиње, већ са лепршавошћу и лакоћом води читаоца до последње речи и последњег пуцња који пара тешко рањено небо над Бахмутом – одредиће време, тај неухватљиви судија и правдоносилац, у непредвидивом периоду испред нас који поништава идеју смрти. Ипак, оно што већ у овом тренутку са сигурношћу можемо рећи је да је Драган Добрашиновић обасјао српску књижевност, осветљавајући је пламеном фењера из далеког, а нама тако блиског Бахмута.

Чланак ИГОР ИВАНОВИЋ: Бахмутски фењер: пламен који је обасјао српску књижевност се појављује прво на ИСКРА.

фотографија: Wikimedia commons/Kremlin.ru/CC BY 3.0

Кина се суочава са суштинском дилемом. Претерано повлачење у сопствену сферу утицаја ризикује да оголи границе њене економске самодовољности. С друге стране, предубоко укључивање у глобалне сукобе носи опасност од пренапрезања<

Драматични догађаји из првих месеци 2026. године пружају користан оквир за сагледавање све израженије улоге водећих светских сила. Међу онима који се често представљају као архитекти новог међународног поретка, Кина се посебно издваја – можда чак и испред Русије и Сједињених Држава, које су и даље у великој мери заокупљене својим ривалством у Европи.

Током деценија, успон Кине представља једну од кључних покретачких снага глобалних промена. Још крајем 20. века, Хенри Кисинџер је указивао да ће растући значај Кине имати далекосежније последице чак и од самог окончања Хладног рата. Та процена данас делује готово пророчки. Ослањајући се на огромне домаће ресурсе и континуирани прилив страног капитала, Пекинг је у изузетно кратком року израстао у водећу економску силу и самоувереног политичког актера на глобалној сцени.

Одлучујући корак у овој трансформацији представља покретање иницијативе „Појас и пут“ 2013. године. Овај амбициозни пројекат није био осмишљен само да прошири економски домет Кине, већ и да кинески капитал и инфраструктура буду покретач развоја читавих региона. За многе земље Глобалног југа, он је представљао алтернативу моделима под вођством Запада, који су често били праћени политичким условљавањем.

Паралелно с тим, Пекинг је развијао шире концепте, попут „заједничке будућности човечанства“, као и нове приступе међународној безбедности. Ове идеје наишле су на добар одјек у широком кругу држава у Азији, Африци и Латинској Америци, нарочито због тога што је Кина продубљивала своје инвестиционо присуство и постајала незаменљив економски партнер.

Ризик Кине

У том контексту, Кина се све чешће посматра као кредибилна алтернатива Сједињеним Државама и Западу у ширем смислу. Западне силе се, уосталом, дуго оптужују да сопствени интерес прикривају језиком либералних економских идеала. Насупрот томе, Кина истиче принцип немешања и подршку политичкој стабилности у партнерским земљама. Без обзира на то колико је ова представа у потпуности тачна, она је несумњиво допринела јачању привлачности Пекинга.

Истовремено, раст способности Кине довео је и до пораста очекивања. Многе државе данас гледају на Пекинг не само као на партнера, већ као на противтежу, па чак и као потенцијалног наследника западног лидерства. Та очекивања делом су производ и саме западне реторике, нарочито дугогодишњег америчког полагања права на глобалну одговорност. Она такође одражавају настојање бројних држава да диверзификују своје стратешке опције.

У тренутку када је започела садашња фаза глобалног преструктурирања, Кина се доживљавала као сила упоредива са Сједињеним Државама по способности да утиче на догађаје далеко изван својих граница. Ипак, најновији развој догађаја указује да су потребне опрезније оцене о реалности.

Суочена са растућим међународним тензијама, Кина је доследно избегавала интервенције тамо где њени кључни интереси нису непосредно угрожени. Ти интереси су пре свега усмерени на њено непосредно окружење и то постаје све јасније. Одговор Пекинга на догађаје из 2026. године илуструје овакав приступ. Кина је реаговала мирно на амерички напад на Венецуелу, упркос блиским везама са тамошњим руководством, Такође, избегла је значајније ангажовање у све дубљој кризи која се одвија на Куби, иако се острво суочава са до сада невиђеним спољним притисцима.

Сличан образац видљив је и на Блиском истоку. Након америчких и израелских потеза усмерених против Ирана, Кина је заузела упадљиво уздржан став. То је тим упечатљивије ако се има у виду зависност Пекинга од иранских енергената, као и чланство Ирана у организацијама попут Шангајске организације за сарадњу и БРИКС-а. Уместо директног сукобљавања са Вашингтоном, Кина се усредсредила на очување дијалога и заштиту ширих стратешких интереса.

За неке посматраче, ова уздржаност отвара питање да ли Кина оправдава очекивања која се вежу за њу. Из другог угла, међутим, она одражава промишљену и кохерентну стратегију. Чини се да Пекинг настоји да избегне директну конфронтацију са Сједињеним Државама, те да уместо тога настоји да свог ривала надмудри на дужи рок.

Такав приступ није без ризика. Уколико Вашингтон оствари успех у својим текућим иницијативама, његово самопоуздање би могло да порасте, што би потенцијално довело до јачег притиска у непосредној близини кинеских граница. У том случају, Пекинг би се могао наћи суочен са одлучнијим противником у сопственом окружењу.

Политика великих сила

Истовремено, садашње позиционирање Кине подстиче шире преиспитивање начина на који велике силе дефинишу своје интересе. Једно од трајних начела међународних односа гласи да највеће претње великим силама често потичу изнутра, а не од спољних актера. Из те перспективе, кинеско усмерење на унутрашњу стабилност и континуирани економски раст делује и логично и нужно.

Уистину, одржавањем унутрашње кохезије и економског замаха, Кина би временом могла да привуче друге државе у своју орбиту. Не, дакле, путем принуде, већ снагом примера и понуђених могућности. Ипак, и ова стратегија је рањива. За разлику од Русије или Сједињених Држава, Кина не располаже обиљем домаћих енергетских ресурса и остаје зависна од спољних извора снабдевања. Та зависност уноси одређену дозу крхкости у њен шири геополитички положај.

Након америчких и израелских потеза усмерених против Ирана, Кина је заузела упадљиво уздржан став

На крају, за силу размера Кине, прекид спољноекономских веза могао би се показати дубоко дестабилизујућим. Губитак геополитичког положаја који би ограничио приступ глобалним тржиштима и ресурсима не би значио само спољно слабљење Кине, он би могао да подрије унутрашњу стабилност коју њено руководство ставља изнад свега.

У том смислу, Кина се суочава са суштинском дилемом. Претерано повлачење у сопствену сферу утицаја ризикује да оголи границе њене економске самодовољности. С друге стране, предубоко укључивање у глобалне сукобе носи опасност од пренапрезања.

За сада се Пекинг определио за опрез. Да ли ће се ова стратегија показати одрживом у све нестабилнијем свету, остаје да се види. Оно што је, међутим, извесно јесте да ће зависност Кине од глобалне економије обликовати њене изборе и њихове последице у годинама које долазе.

Аутор је програмски директор клуба „Валдај“

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: RT International

Превод: Михаило Братић/Нови Стандард

Чланак Тимофеј Бордачов: Колико Кина ризикује својом стрпљивошћу? се појављује прво на ИСКРА.

фотографија: Wikimedia commons/Dick Thomas Johnson/CC BY 2.0

Суочени са западном русофобском политиком „културе отказивања“ у скоро свим областима живота, па и у спорту, у Русији се све чешће чују предлози о потреби реформи ових организација или о стварању паралелног система који ће окупити светску већину

Док ових дана Србија чини све што може на своју штету у области правосудног и породичног законодавства, како би уверила леволибералне глобалистичке структуре из Брисела и Стразбура у своју верност безалтернативној апорији евроинтеграција, дотле, с друге стране, свакодневно стижу докази да се постепено али незаустављиво мења поредак међународних односа у оквиру којег је, поред осталих, формирана и Европска економска заједница као претеча Европске уније.

Следствено томе, када се у медијима пре два дана појавила вест да Уједињени Арапски Емирати планирају да изађу из ОПЕК-а и ОПЕК+ (овде), на телеграм каналу најпрестижнијег руског стручног спољнополитичког часописа и портала „Русија у глобалној политици“, који уређује политиколог светског гласа Фјодор Лукјанов, та вест је прокоментарисана речима – структуре 20. века настављају да пуцају по свим шавовима (овде).

Међу међународним организацијама које су обележиле 20. век, а које су, пре свега, својим противправним одлукама и поступцима у последњих неколико година добрано довеле у питање оправданост свог даљег постојања, свакако је и Међународни олимпијски комитет (МОК).

Иако није политичка организација, МОК је од фебруара 2022. године на драстичан начин политички злоупотребљен од стране држава Колективног запада, будући да је претворен у огољено средство притиска и покушаја изолације Руске Федерације.

Дупли стандарди

Да је Колективни запад током непуне две деценије униполарности успео да стави под своју контролу велики број међународних организација и претвори их у инструменте сопствене спољне политике, намењене обуздавању држава чија ресуверенизација угрожава западне геополитичке тековине из ере униполарности, јасно се видело на дан почетка руске Специјалне војне операције у Украјини (СВО), 24. фебруара 2022. године.

Истог дана, као по команди, председник највише међународне спортске организације – МОК-а, Томас Бах, издао је саопштење у коме је осуђена одлука руских власти о покретању СВО. Притом се председник МОК-а позвао на то да СВО нарушава тзв. олимпијско примирје од седам дана пре почетка зимских Олимпијских игара у Пекингу (четврти фебруар 2022), током трајања игара и седам дана након завршетка Параолимпијских игара у главном граду Кине (овде, овде).

Поштовање олимпијског примирја било је препоручено правно необавезујућом Резолуцијом Генералне скупштине УН од другог децембра 2021. године и управо на ту Резолуцију се позвао Томас Бах (овде). МОК је поменутим саопштењем свог председника изразио и бригу за „безбедност олимпијске заједнице у Украјини“.

Да МОК-а приликом уплитања у политичка питања није доследан, већ да следи политику „дуплих стандарда“ која је просто иманентна Колективном западу, види се по томе што је током зимских Олимпијских игара у Сочију, фебруара 2014. године, изостао било какав протест МОК-а због насиља које је управо тих дана у Украјини изазвао кијевски „Мајдан“ и због угрожене безбедности олимпијске заједнице у проруским деловима Украјине (овде).

Тешко искуство кијевског „Мајдана“ и последичног крвавог гушења „Руског пролећа“ у источној и јужној Украјини, 2014. године, били су трагични наук за Кремљ да схвати да је тзв. олимпијско примирје идеално време за изненадни атак на Русију, њену безбедност и националне интересе. Једном речју, у фебруару 2022. године Москва је „знала за јадац“.

Упрегнут у прокси рат Колективног запада против Русије на територији историјске Малорусије већ првог дана руске СВО, МОК је морао да до краја послужи политичком циљу спољне изолације и дестабилизације своје водеће чланице. Стога је Извршни одбор МОК-а, већ 28. фебруара 2022. године, донео одлуку (овде) којом је националним спортским федерацијама и организаторима спортских такмичења препоручено да „не позивају нити дозволе учешће руских и белоруских спортиста и званичника на међународним такмичењима“.

Олимпијске санкције

Истовремено је било предвиђено да руски и белоруски спортисти могу евентуално да узму учешће у међународним такмичењима као „неутрални спортисти“, тј. без истицања имена, симбола и химне своје државе. Осим тога, Извршни одбор МОК-а је забранио до даљњег одржавање било којег међународног спортског такмичења у Русији и Белорусији. Такође, МОК је овом одлуком одузео раније додељене златне медаље за допринос развоју олимпијске идеје и олимпијског спорта Владимиру Путину, тадашњем потпредседнику Владе РФ Дмитрију Чернишенку и заменику шефа председничке администрације Дмитрију Козаку.

Ова одлука Извршног одбора МОК-а се не позива ни на један пропис основног правног акта МОК-а Олимпијске повеље, већ се као основ за искључење руских и белоруских спортиста из свих међународних такмичења наводе:

• кршење тзв. олимпијског примирја од стране владе Русије, као и владе Белорусије „кроз њену подршку томе“ (!);
• немогућност многих спортиста из Украјине да учествују у спортским такмичењима због „напада на њихову земљу“;
• и најзад, флоскула испражњена од било какве конкретности, о „заштити интегритета међународних спортских такмичења и безбедности свих учесника“.

Одлука МОК-а од 28. фебруара 2022. године о увођењу санкција против руских и белоруских спортиста могла је да садржи само овакво политичко образложење, јер је санкционисање спортиста једне државе због политичких одлука владе неспојиво са тач. 1. главе 6. Олимпијске повеље, према којој су „Олимпијске игре такмичења између спортиста у појединачним или екипним дисциплинама, а не између држава“ (овде).

Истовремено, према тач. 9. главе 27. Олимпијске повеље, МОК може увести санкције само у „случају кршења Олимпијске повеље“, а у случају увођења санкција руским и белоруским спортистима такво навођење прекршених одредби Повеље је потпуно изостало.

Следствено томе, одлука МОК-а о санкционисању руских и белоруских спортиста је чист политички акт, који огољује политичку инструментализацију највише међународне спортске организације од стране водећих држава Колективног запада и који за последицу има очигледну дискриминацију руских и белоруских спортиста. Уз то, статути међународних федерација појединих спортских дисциплина, које су спровеле у дело препоруку МОК-а о санкцијама руским и белоруским спортистима, по правилу не садрже одредбе које омогућавају примену оваквих казнених мера.

Да су прави иницијатори одлука међународних и националних федерација појединих спортских дисциплина о забрани учешћа руских и белоруских спортиста на међународним такмичењима, које су донете на основу препоруке МОК-а од фебруара 2022. године, заправо владе појединих западних држава, а да су међународне и националне спортске организације само пуки инструменти западне дискриминаторске политике према руским и белоруским спортистима, најбоље се види из одлуке највишег Суда за спортску арбитражу (The Court of Arbitration for Sport – CAS) о искључењу руских фудбалских тимова и националне репрезентације из међународних такмичења (овде).

Одлука МОК-а о санкционисању руских и белоруских спортиста је чист политички акт

Наиме, жалба Фудбалског савеза Руске Федерације на искључење њене фудбалске репрезентације из међународних такмичења није усвојена, односно ово искључење је оправдано позивањем на то да су „фудбалски савези Пољске, Шведске и Чешке јавно саопштили своју одлуку да не играју против Русије“. С обзиром на то, Спортски арбитражни суд из Лозане је заузео став да уколико би „мушкој репрезентацији подносиоца жалбе било дозвољена да игра, њихови противници би предали утакмицу и мечеви се уопште не би одиграли“, чиме би у коначници „интегритет ФИФА такмичења био озбиљно нарушен“.

Овакво образложење одлуке Суда директно је противно основном акту ФИФА који забрањује дискриминацију спортиста и тимова по било ком основу. Ипак, врхунац лицемерја у одлуци Суда из Лозане садржан је у ставу „да безбедност противничких тимова, играча, званичника и самих руских играча има предност у односу на интересе подносиоца жалбе“.

Испада да су санкције руским спортистима у њиховом интересу, јер их штите од појачаних безбедносних ризика, који су, по мишљењу овог суда, последица „глобалног гнева и осуде изазване догађајима који се тренутно одвијају у Украјини“. Последњи став кристално јасно показује да је целокупна међународна спортска организациона структура, која се налази под контролом Колективног запада, на челу са Спортским арбитражним судом из Лозане, претворена у бескрупулозно средство антируске пропаганде.

Паралелни систем

У вези са овом одлуком Спортског арбитражног суда из Лозане један руски стручњак за спортско право с правом примећује, да постоји очигледна тенденција да овај Суд у недостатку прописа којим би оправдао одлуку о потврђивању санкција руским и белоруским спортистима, прибегава англосаксонском начину пресуђивања спорова на темељу прецендента и позивањем на апстрактно начело правичности, те применом аналогије у тумачењу правне норме (овде).

Исти аутор упозорава да су санкције руским и белоруским спортистима искоришћене и за дезавуисање руског радног законодавства, пошто је ФИФА донела одлуку да инострани играчи у руским фудбалским клубовима могу, почев од 30. јуна 2023. године, да једнострано раскину уговоре са клубовима, што је супротно чл. 348. Законика о раду Руске Федерације.

Ако неком у фебруару 2022. године нису били још увек очигледни „дупли стандарди“ у примени санкција против спортиста из појединих земаља, те самим тим политичке злоупотребе међународних спортских организација од стране водећих западних држава, они би морали бити белодани после израелског напада на Газу, америчке отмице легалног венецуеланског председника и америчког напада на Иран, те изостанка било каквих казнених мера против спортиста и тимова из ових држава.

Суочени са западном русофобском политиком „културе отказивања“ (cancel culture) у скоро свим областима живота, па и у спорту, као и са чињеницом да су бројне међународне организације, каква је и МОК, које су биле конституенти међународног поретка који је формиран после Другог светског рата, деградирале у спољнополитички инструмент Колективног запада и тиме изгубиле пређашњи ауторитет, у Русији се све чешће чују предлози о потреби реформи ових организација или о стварању паралелног система који ће окупити светску већину тзв. Глобалног југа.

Следствено томе, могући одговор на дискриминаторске мере западне „културе отказивања“, чије су тренутне жртве руски и белоруски спортисти, а већ сутра спортисти сваке државе која крене путем ресуверенизације и ослобађања од доминације Запада, али и културни и начини посленици, садржан је у недавно изложеној идеји писца Захара Прилепина, коју је подржао и Владимир Путин. Прилепин је предложио да „Русија, заједно са Кином, Индијом, Латинском Америком и Африком“ установи алтернативу Нобеловој награди за књижевност (овде).

Стварање оваквих институционалних алтернатива светске већине у свим областима, па и у спорту, у најбољем је дугорочном интересу српског народа, који је први осетио на својој кожи последице западних санкција у свим областима, од економије, преко културе и науке, до спорта.

Једина разлика је у томе што је Колективни запад у околностима своје глобалне хегемоније, каква је постојала у последњој деценији 20. века, таквим казненим мерама могао без проблема да обезбеди формалну легалност у оквиру Савета безбедности УН и Повеље УН. Данас у условима мултиполарног света водеће државе Колективног запада већ немају ту могућност, па уместо тога могу једино да се још користе голим насиљем и злопотребом мреже међународних организација нижег ранга. Прибегавање насиљу и злоупотребама чак и у међународном спорту доказ је слабости, а не снаге псеудоимперије на заласку.

Зоран Чворовић је професор Правног факултета у Крагујевцу. Ексклузивно за Нови Стандард.

Чланак Зоран Чворовић: Лицемерје МОК-а на примеру Русије и Белорусије се појављује прво на ИСКРА.

Владимир Димитријевић (Фото: Скриншот)

ПРИМЕР ЗЛАТОУСТА

Тешко је ( увек је и било ) гледати сукобе у Цркви, којој је Христос поручио да ће сви познати Његове ученике – по љубави. Па ипак, када се све то дешава, треба се сетити историје Цркве, и знати шта је и како је било, јесте и биће, у свету кога стално узвихоравају људске страсти, слабости и немоћи. 

Пример је Свети Јован Златоусти, патријарх цариградски из четвртог века. Омрзнут од царице Евдокије и престоничког племства, зато што је разобличавао њихову суровост према сиротињи, као и грамзивост, Златоуст је и међу свештенством имао непријатеље: од нижег клира (попут извесног Јована, кога је Хризостом казнио због немилосрђа јер је дотични тукао свог роба) до моћног патријарха Теофила Александријског (који је мрзео Златоуста јер је у заштиту узео неколико невино гоњених Теофилових монаха).

Световне и црквене власти удружиле су се против Златоуста, и лишили га епископске катедре, а затим га је царска власт послала у прогонство. Међутим, враћен је из истог, да би касније опет био изагнан. Златоуст је био омиљен у Цариграду – народ га је волео свим својим срцем, и већ су се спремали на побуну и да не прихвате новог првојерарха. Међутим, Златоуст их је молио да то не чине, да би се избегао раскол. Док су га водили у изгнанство (у коме ће и умрети), он пише ђакониси Олимпијади, блиској сарадници, тумачећи јој смисао страдања од „својих“ из Цркве и начине „борбе трпљењем“.

У тешким околностима путовања, Златоуст, иначе веома болестан, теши Олимпијаду, наводећи јој примере из историје Старог и Новог Завета. Описује како га успут дочекују верници који су за њега чули – плачу и тугују, иако га први пут виде. Упозоравао је: „Иако су узана врата и тесан пут, то је ипак пут“ (Мт. 7,13-14).

ПИСМО ОЛИМПИЈАДИ

Ниједно искушење, каже он, није страшно – осим греха. Сплетке, мржња, лукавство, лажне доставе, погрде, оптужбе, губитак имовине, прогонство, оштри мачеви, морски бездан, рат читаве васељене – све је то привремено и пролазно, и утиче само на смртно тело, али не и на бесмртну душу.

Знајући шта мучи побожног човека кад види прогоне вере, Златоуст подсећа:“Нека те, дакле, не смућује ништа од онога што се догађа. Престани да позиваш у помоћ час овога, час онога и да следиш за сенкама (јер је таква људска помоћ), него непрестано позивај Бога Којем служиш, и Он ће само једним покретом у тренутку разрешити опасност. Ако си Га призивала, а невоља се није прекратила, знај да је код Бога такав обичај. Он не удаљује несреће на почетку (понављам оно, што сам претходно већ рекао), него онда, кад оне достигну врхунац, кад се увећају, кад непријатељи излију готово сву своју злобу – тада се, најзад, све изненада преображава у стање спокојства и креће се ка неочекиваним променама. Он може да створи не само она блага која очекујемо и којима се надамо (да ћемо их добити), него и блага која су далеко већа и бесконачно скупоценија. Због тога је и Павле говорио: Ономе Који може још и неупоредиво више учинити од онога што ми иштемо или мислимо (Еф. 3,20).“

Дакле, прва ствар је смиривање под силну руку Господњу. 

ПРИМЕР ХРИСТОВ

Наравно, постоји још једно искушење: колебање саблажњених, који се питају зашто се такве ствари дешавају у Цркви. Тим поводом, Златоуст пише Олимпијади:“Рећи ћеш ми, међутим, да је много пропалих, и много саблажњених? Много тога и сличног томе већ се често догађало; међутим, касније се све поправљало на доличан начин, изузев оних што су и након промењених околности остајали неисцељени. Зашто се ти збуњујеш и узнемирујеш ако је овај удаљен са престола а онај, напротив, уздигнут на њега? Христа су распињали и тражили да буде ослобођен разбојник Варава. Изопачени народ је узвикивао да је боље да буде спасен човекоубица, него Спаситељ и Доброчинитељ. Шта мислиш, колико се њих саблазнило због тога? Колико је њих тада то погубило?

Међутим, било би боље да поведемо реч о још ранијим дешавањима.

Зар тај Распети није одмах по Свом рођењу постао избеглица и бегунац, и зар се није заједно са читавим Својим домом и будући још у пеленама, преселио у туђу земљу? Зар није био одведен у варварску земљу, одвојену од Његове отаџбине тако далеким путем? И ето, из тог разлога појавили су се потоци крви, неправедна убиства и заклање; као у ратном боју, убијано је поколење које тек што је дошло на свет. Дечица, отргнута од мајчинских груди, предата су на заклање, и док им је млеко још било у грлу, мач им је продирао кроз вратове и кроз кожу. Шта је страшније од ове трагедије? То је починио онај, који је тражио да убије (Христа), а дуготрпељиви Бог је трпео док се дрско изазивала таква трагедија, док је проливано толико крви. Трпео је, дакле, иако је могао да спречи, показујући тако велико дуготрпљење сагласно са Својом неизрецивом премудрошћу.

Када се затим (Христос) вратио из варварске земље и кад је одрастао, на Њега је са свих страна покренут рат. У почетку су Му били ненаклоњени и завидели су Му Јованови ученици, иако Му је сам Јован био одан. Они су говорили да Онај што беше с тобом преко Јордана, ено крштава и сви иду Њему (Јн.3,26). Биле су то речи разјарених људи, погођених завишћу и мучених том страшћу. Због тога се један од ученика, који су изговорили ове речи, чак препирао и свађао с неким Јудејцем по питању очишћења, поредећи крштење са крштењем, тј. крштење Јованово с крштењем ученика Христових. Тада настаде, речено је, распра међу ученицима Јовановим и неким Јудејцем око очишћења (Јн.3,35).

А колико је тек било клевета онда, кад је Христос почео да твори знамења? Једни су Га називали Самарјанином и ђавоиманим, говорећи: Ти си Самарјанин, и демон је у Теби (Јн.8,48). Други су Га називали варалицом и говорили: Овај није од Бога, него вара народ (в.Јн.7,12). Неки су Га сматрали за чаробњака и говорили да помоћу кнеза демонског изгони демоне (в. Мт. 9,34). То се стално понављало; називали су Га непријатељем Божијим, говорили да је изјелица и да угађа стомаку, да воли да пије вино и да је пријатељ порочних и искварених људи. Дошао је Син Човечији Kojи и једе и пије а ви кажете: ево човека изјелице и пијанице, друга цариницима и грешницима, речено је у Писму (Лк.7.34). Кад је беседио с блудницом, назвали су Га лажним пророком: Да је Он пророк, говорили су, знао би ко је та жена што с Њим разговара (в.Лк.7.39). Свакодневно су оштрили зубе против Њега. Нису, међутим, само Јудејци били непријатељски расположени према Њему, него ни они исти, за које се чинило да су Његова браћа, нису били искрени према Њему; и из Његове куће потекло је непријатељство према Њему. Колико су искварени били и они, видећеш из речи које је изговорио еванђелиста: Ни браћа Његова не вероваху у Њега (Јн.7,5).

 Ако ме, опет, опомињеш, да се сада многи саблажњавају и да падају у заблуду, упитаћу те, шта мислиш, колико се Његових ученика саблазнило у време крста? Један Га је издао, други су се разбежали, трећи Га се одрекао, и кад су се сви удаљили, одвели су Га самог и свезаног. Шта мислиш, колико се у то време саблазнило оних, који су Га још недавно гледали како твори знамења, васкрсава мртве, чисти губаве, изгони демоне, умножава хлебове и твори још многа чудеса? Колико се таквих саблазнило, чим су видели како Га воде свезаног, док су Га опкољавали прости војници а за Њим следили јудејски свештеници стварајући буку и пометњу, кад су видели да су Га непријатељи ухватили и да Га држе међу собом, да томе присуствује Његов издајник и да у том тренутку ликује (досл. да се размеће)? А тек кад су Га бичевали? Вероватно да је томе присуствовало небројено мноштво људи, јер је то било време славног празника који је окупљао све, док је град, који је примио ту драму безакоња, био престоница, и све се дешавало у подне?

Шта мислиш, колико је људи тада било присутно и саблазнило се видевши да је Он свезан, бичеван, обливен, испитиван у хегемоновој (намесниковој) судници, а да при том није било ниједног од Његових ученика? Шта се десило онда, кад је био изложен најразличитијим изругивањима, која су непрекидно следила једно за другим, кад су Га час крунисали трновим венцем, час облачили у хламиду, час у руке давали трску, кад су падали и клањали Му се, измишљајући све видове подсмеха и поруге? Шта мислиш, колико се људи саблазнило, колико их је било пометено, колико их се избезумило, кад су Га шамарали и говорили: Прореци нам, Христе, ко Те удари (Мт.26,68)? Кад су Га водили тамо – амо и читав дан потрошили на досетке и поруге, на ружења и подсмехе и то међу јудејским посматрачима. А када Га је ударао слуга првосвештеника? А кад су војници поделили Његову одећу? А кад је Он, обнажен, подигнут на крст, с траговима бичевања на леђима, и кад су Га распели? Те дивље звери чак ни тада нису смекшале, него су постале још разјареније, трагедија се појачала а изругивања се увећала.

Неки су говорили: Ти који храм разваљујеш и за три дана саграђујеш (Мт.27,40), неки: Друге спасе а Себе не може дa спасе (ст.42), а неки: Ако си Син Божији, сиђи с крста, па ћемо веровати у Тебе (ст.40,42). А кад су сунђер натопили жучи и оцтом, и принели Му? А кад су Га разбојници вређали? А шта (о томе сам и раније говорио, о оном страшном и најбезаконитијем делу) кад су говорили да је достојније да захтевају да буде ослобођен не Он, него онај разбојник, пљачкаш и виновник безбројних убистава, и кад су, добивши од судије право избора, изабрали Вараву, желећи не само да разапну Христа, него и да Његово име оскрнаве рђавом славом? Мислили су да се на основу тога може закључити да је Он, био гори од разбојника и да је био толико безаконит, да нису могли да Га спасу ни човекољубље ни достојанство празника. Они су све то чинили с намером да искваре мишљење о Њему, због чега су једно с Њим разапели и два разбојника.

Истина, међутим, није остала засењена, него је још снажније заблистала. Оптужили су Га и за присвајање царске власти, говорећи: Сваки који себе царем гради није пријатељ ћесару (Јн,19,12) – Онога, Који није имао где да приклони главу, оптужили су да жели царску власт! У свом богохуљењу износили су лажне оптужбе. Тако је првосвештеник раздерао своју одећу, говорећи: Хули на Бога! Шта нам више требају сведоци (Мт. 26,65)! А каква је била Његова смрт? Зар није умро као они, који су (због злочина) осуђени на смрт? Зар то није била смрт проклетих? Зар то није била најсрамнија смрт? Зар то није била смрт највећих безаконика, недостојних да чак и последњи дах испусте на земљи?

Зар се припремање погреба не рачуна у милосрдна дела? Неко је дошао и затражио Његово тело. На тај начин, чак ни онај који Га је сахранио није био неко од Њему блиских, од оних којима је учинио добра дела, нити пак неко од ученика који су се наслађивали спасењем, јер су сви они постали бегунци, сви су се разбежали. 

Колико је тек мноштво оних, што их је саблазнило оно рђаво мнење, које су раширили после васкрсења, рекавши да су дошли Његови ученици и украли Га (в.Мт.28,13)? Колико их се саблазнило, колико их је од тада пало у заблуду? Тој причи се тада веровало, и мада је она била лажна и потицала од поткупљивања, ипак је многима овладала, упркос запечаћеном гробу и упркос тако великој очигледности истине. Народ (досл. мноштво, гомила) није ни знао за учење о васкрсењу, тако да ни сами ученици нису у то веровали. Они тада, речено је, нису ни знали дa Он треба дa васкрсне из мртвих (Јн.20,9). Шта мислиш, колико је оних, што су се саблазнили у те дане? Међутим, дуготрпељиви Бог је подносио, све устројавајући према Својој неизрецивој премудрости.

 Затим се, након тих дана, ученици поново скривају, склањају, постају и изгнаници, живе у страху и непрестано мењају место за местом да би се прикрили. После педесет дана почели су да се показују и да творе знамења,  али ни тада нису уживали у безбедности. И тада је, опет, међу слабијима  долазило до мноштва саблазни, кад су ученике бичевали, кад се Црква тресла, кад су ученике прогонили, кад су непријатељи у многим местима били веома снажни и изазивали пометњу. И заиста, кад су ученици, благодарећи знамењима, задобили већу одважност, Стефанова смрт је опет изазвала страшне прогоне, све је развејала и бацила Цркву у пометњу. Опет је међу ученицима завладао страх, опет су уследила бекства, опет су осетили стрепњу.

И поред тога, Црква се непрестано увећавала и процветала кроз знамења, заблистала је услед таквих почетака. Један је био спуштен кроз прозор, и тако је избегао руке (старешина); друге су изводили ангели, и тако их ослобађали окова. Неке, што су их прогонили силници, прихватали су и услуживали трговци и занатлије, жене које су трговале пурпуром, они што су израђивали шаторе и кожари, они што су живели на ивицама града, уз саму морску обалу. Често се догађало да ученици Христови не смеју ни да се покажу у самим градовима; ако би се они сами и одважили на то, нису се усуђивали они, који су им указали гостопримство.

Тако су се пројављивала дела, у искушењима а не у спокојству и они, који су раније били саблажњени, сада су се поправљали, а заблудели су поново излазили на пут. Оно, што је било до темеља срушено, изграђено је да буде још веће. И због тога, када је св. Павле молио да се проповед шири само у тишини (тј. само у спокојна времена), свемудри Бог, Који све прекрасно устројава није услишио ученика, нити је учинио оно, за шта Га је молио много пута, него је рекао: Доста ти је благодат Моја, јер се сила Моја у немоћи показује (2. Кор. 12,9).“

Кад хришћанин види шта је било са Христом, све му је више него јасно. 

ТУГОВАТИ, АЛИ СА МЕРОМ

Човек, по Златоусту, не може да не тугује гледајући невоље у Цркви – неки падају, неки се колебају; негде уместо пастира управља вук, негде кормилари пират уместо крманоша, негде епископ џелат уместо лекара. Али, туговање не сме прећи доличне границе. Јер, на Суду Божјем нико неће одговарати за туђе, него за своје сопствене грехе. Зато се човек не сме „убијати прекомерном жалошћу“, гледајући како је „неко помахнитао, а неко пао низ стрмину“.

Тако је, ваистину, и данас!

Никаква „туча над понором“ није добра, и добру не води. Али, трпети се мора, не заоборављајући искуство Цркве кроз векове. Ако је, како рече Свети Игњатије (Брјанчанинов), отпадија Богом допуштена, и ако је не можемо зауставити својом немоћном руком, ипак имамо задатак да сами останемо на ногама, у вери једном преданој светима (Јуд.3). 

Наравно, то није једини случај!

ИЗ ИСТОРИЈЕ ИСКУШЕЊА

Светог Филипа, митрополита московског, који се супротставио политици опричничког терора цара Ивана Грозног, руски владар уклања „легално“: архијерески сабор га лишава чина, а цар га шаље у заточење (у коме ће га, по Житију  Светог, удавити џелат Грозног, опричник Маљута Скуратов). Цар Алексеј Михајлович, други владар из дома Романових, пре но што мошти Филипове пренесе у Москву, наређује да се пред њима чита писмо, којим Алексеј приноси покајање пред Св. Филипа у име свог претшасника на престолу, Ивана Грозног.

Царица Катарина Велика одузима манастирима имовину, спроводећи своје „просветитељске“ реформе. Од епископа, супротставља јој се само митрополит Арсеније (Мацијевич). Архијерејски Сабор, под притиском царице, лишава га чина, а власт га баца у тамницу, у којој ће овај исповедник правде Божје провести преко две деценије – и умрети. На зиду је, нечим оштрим, урезао псаламске речи: „Благо мени јер си ме смирио, Господе!“ Руска Црква је канонизовала овог витеза вере.

Ко не зна шта су браћа епископи радили Светом Нектарију Егинском? Од када је, због неправедне мржње „власт имајућих“, протеран из Јерусалимске патријаршије до смрти, Свети Нектарије је био непрастано гоњен. На крају су га оптуживали за блуд са монахињама и убијање незаконито рођене деце! А сада?

Свети Нектарије Чудотворац се призива широм света као исцелитељ, нарочито од рака и других тешких болести.

А Свети Јован Шангајски?

Изсвестан број његових неразумних верника, наговорен од групе епископа „јованомрзаца“, тужио га је америчком државном суду тобож због „проневере“ државног новца приликом изградње храма Мајке Божје „Свих Тужних Радост“ у Сан Франциску. Свети Јован Шангајски је, по древном монашком обичају, на суду ћутао. Ослобођен је – невин и чист као суза! Годину дана касније, после претрпљене туге и муке које су му задали најближи, умро је. Његово нетрулежно и чудотворно тело данас почива у храму Мајке Божје у Сан Франциску…

Кад видимо искушења и саблазни, не губимо веру у Бога. То је једина вера која нас неће, никада, постидети.

Чланак ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: КАД ДОЂУ ТЕШКА ВРЕМЕНА: ДА СЕ НЕ САБЛАЗНИМО се појављује прво на ИСКРА.

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:FK_Crvena_zvezda_-_30.titula.jpg

Зашто трошиш драгоцено време у животу пратећи југословенски фудбал – говорио ми је отац од седамдесетих година прошлога века, и надаље током мог одрастања – када је такав фудбал само у служби учвршћивања власти по античкој формули „хлеба и игара“?

Зашто учествујеш у масовној хипнози која служи да замагли праве теме и зашто заглупљујеш себе – често ми је приговарао отац, што је мене нервирало све док почетком „златних осамдесетих“ нисам схватио прави смисао његових речи. Желео је да ми индиректно, и увијено у друштвено-философску амбалажу, покаже чуђење зашто толико времена у животу посвећујем фудбалском клубу „Црвена звезда“. Данас, после свега, морам да признам да је био у праву.

Због тога што је сам врх фудбалског клуба Звезде те 1972. године издејствовао забрану књиге мога оца Црвени краљ, због чега је првостепено био осуђен као писац на две године затвора. Иза забране је стајао тадашњи председник ФК Звезда, велики комунистички моћник, друг Радован Пантовић.

Необичан је био мотив овог топличког партизана да забрани књигу и отера у затвор њеног аутора, једног крајње повученог и друштвено маргиналног професора књижевности у провинцији. Иако је у судској пресуди наведен етички разлог, да аутор романа Црвени краљ кроз садржај књиге негативно утиче на морал југословенске омладине, прави и сакривени мотив се налазио на другој страни. Друг Радован Пантовић није смео да дозволи да син равногорског мајора Боже Ивановића – против кога је ратовао у Топлици – постане познати писац, јер је роман у почетном периоду доживео велику славу. Зато је збиља било глупо да будем опседнут клубом чије руководство је стајало иза прогона моје породице.

Али ја сам после изгона моје породице из „гвоздене Топлице“ – јер смо и физички постали угрожени те 1972. године – постао дете жарковачких пољана које је даноноћно јурило за лоптом и славило своја божанства: Џају, Кулета, Блекија, Стају, Цолета, Србу… Дете које је ујак одвео први пут на Маракану негде на преласку Звездиних генерација када је стизала ера Пижона, Дулета и Шелета. И тада је почела магија у мом животу. Магија коју је описао енглески писац Ник Хорнби у роману Стадијумска грозница када га је отац одвео као клинца први пут у животу на „Хајбери“ да гледа Арсенал. Магија која траје и дан-данас и која се код мене само повећава, и поред све веће и оправдане упитности о смислу наше фудбалске лиге.

Велики мајстори

Тако сам постао емотивни издајник сопственог разума, нека врста бизарне негације породичне судбине. Мог оца је после пар година Врховни суд ослободио затвора, али је забрана књиге остала на снази још неко време. Нажалост, остала је и пресуда да му је трајно забрањен повратак на наставу као професору. Друг Радован Пантовић је временом сишао са власти и отишао у заборав. Међутим, друштвеним променама које је узроковао долазак Слободана Милошевића на српски трон, осетио је потребу да се покаје.

Сусрео се на његово инсистирање, почетком деведесетих година прошлога века, са мојим оцем да би му саопштио како није крив за забрану књиге и прогон њеног аутора, јер је „било такво време“. Отац се сећа како је на том састанку Радован Пантовић изгледао врло скромно и остарело, готово неугледно, ни сенка некадашњег моћног човека. Чак памти како му се Радован жали да мора после овог састанка сатима да стоји у реду за млеко, јер су тих година биле велике несташице због рата и хиперинфлације. Видело се да га погађа осетан пад стандарда, као и сваког обичног човека тих година у Србији. Био је последња генерација комуниста која је веровала у идеју и која није крала.

Све ово напред изречено није у функцији некакве глорификације звездаштва или у славу некаве личне оданости клубу. Све ово је речено као аутентична подлога за став који увелико превазилази „зелени тепих и буба-мару“. Став који је аутор ових редова деценијама стицао на људском и звездашком искуству „од крви и меса“: прво као клинац и момак са Севера, а онда као „маторац“ са Запада, где је и дан-данас.

Став који из личног угла гласи: гледао сам много великих играча у звездиној историји за ових пола века, мајстора фудбала и доктора игре. Али сам видео и три велика човека. И ова тројица су били велики фудбалери, али је сигурно било и бољих од њих на терену.

Али они су и пре и после фудбала носили величину због које се уз њихово име није приписивало само оно неизбежно „бивши ас“. Првога од њих, Рајка Митића, нисам имао среће да гледам на терену, али сам га гледао на трибинама, одакле је пратио Звездине утакмице. Другог од њих такође нисам имао среће да гледам на зеленом тепиху како игра, али сам зато Бранка Станковића гледао на клупи као звездиног тренера. Трећег од њих, Дулета Савића, пратио сам читаву деценију као играча и скандирао у маси Севера оно чувено „Дууууле Савић“.

Равногорац у Звезди

Рајко Митић је сигурно био највећа личност у историји српског фудбала. Спонтано прозван „господин“ или „џентлмен“ од саиграча, у доба када су ове речи биле непожељне у јавности као идеолошки неподобне. Као капитен „Звезде“ освојио је пет титула, од којих је она прва освојена 1951. године антологијска.

Пошто су Партизан као савезни и војни клуб – и Динамо из Загреба као клуб из града где је након предратне забране тајно било стационирано руководство југословенских комуниста – били фаворизовани од стране државе, Звездине шансе за освајање титуле су биле врло сумњиве. Динамо је имао три кола пред крај пет бодова више, у време када се за победу добијало два бода. Звезда је у последњем колу победила Партизан са два према нула (други гол је постигао Рајко Митић, а први Бранко Жујовић) и тако ненадано постала првак.

Тада се у центру Београда догодило нешто на шта комунистичка власт није била спремна. Деца из београдских кућа и студенти – природна опозиција комунистичком режиму – масовно су преплавили „Теразије“ до Калемегдана носећи бакље у рукама као манифестацију прославе прве титуле. Играчима је приређен дочек и ношени су кроз град.

Славље је трајало сатима, све до касно у ноћ. Никада у историји више навијача није плакало од среће због освојене титуле него том приликом. Они који су тога дана били на стадиону или касније по граду, причали су до смрти да се таква радост и еуфорија више не могу поновити. Тога дана су београдска деца дефинитивно обликовала идентитет Црвене звезде као српског, а не југословенског клуба. Међутим, Звездин капитен Рајко Митић је сопствени идентитет обликовао много раније, још у младости.

Историчар и врсни познавалац „Равногорског покрета“, Милослав Самарџић, пише у обимном делу о многим четничким борцима и илегалцима који су преживели комунистичке прогоне тако што су емигрирали и у западном свету постигли велике научне и експертске каријере. Такође, у овом раду се дотиче оних равногораца који су остали у земљи, али нису дирани од стране комунистичких власти, јер су се преко спортских успеха заштитили од прогона.

Рецимо, најуспешнији спортиста у историји Словеније Леон Штукељ, или творац југословенског кошаркашког чуда, чувени Александар Аца Николић. Ово се такође односи и на некадашњег студента ветерине и равногорског илегалца из Београда, а касније најпознатијег кошаркашког функционера у историји Србије, Борислава Бору Станковића.

У ову категорију храбрих младих Срба спадао је и Рајко Митић. Пишући о његовим четничким данима Милослав Самарџић наводи: „Илегалац је био и један од најчувенијих послератних фудбалера – Рајко Митић. Прецизније речено, Митић је био командант бригаде београдских равногорских илегалаца. Спасао се захваљујући фудбалу, а својим преживелим саборцима делио је и на стотине бесплатних улазница за утакмице Црвене звезде“. Сада незапамћена еуфорија деце из београдских грађанских кућа након освајања прве титуле 1951. године, када је екипу предводио капитен Рајко Митић добија пуни смисао.

Митић је био командант бригаде београдских равногорских илегалаца

У каријери Рајка Митића остаће упамћен један несвакидашњи догађај из 1958. године, који се збио на утакмици против Хајдука у Сплиту. Након неколико погибељних стартова на звездине играче и ћутања судије Леа Лемасића (који је некада био фудбалер Хајдука), уследио је и инцидент у коме је повређен звездин фудбалер Бора Костић каменом који је долетео са трибина. И тада капитен Рајко Митић доноси одлуку која се више није поновила у југословенском фудбалу: повлачи својевољно екипу са терена.

Још од тих година је са сплитских трибина долазила шовинистичка мржња према фудбалерима београдског тима. Капитен Митић није желео да трпи ову затровану атмосферу и спашава част Звезде повлачећи саиграче у свлачионицу. Ова одлука га је у време комунистичке владавине могла коштати каријере – био је оштро кажњен по убрзаном поступку – али за Рајка Митића, овог великог фудбалера и великог човека пореклом из села Дол код Беле Паланке, част је била изнад каријере!

Данас дом фудбалера Црвене звезде носи име по њему – „Стадион Рајко Митић“. Волео неко или не волео актуелну управу Звезде, поштовао или не поштовао Звездана Терзића, мора му се одати признање за бар две ствари. Прва, везана за стручност у послу који обавља; друга, због додељивања званичног имена „Маракани“ по највећем Звездином капитену и највећем човеку у њеној богатој историји.

Било је већих фудбалера у Звезди од Рајка Митића, рецимо Џајић или Стојковић, али нису могли „воду да му носе“ у оном много тежем надметању и изазову, у поштовању људскости и у одбрани части. Био је капитен у тиму од оснивања, скоро 15 година, многим великим играчима. Између осталих и Бранку Станковићу Станету.

Челична дисциплина

Други велики човек, Бранко Станковић, био је Рајков саиграч кроз читаву каријеру. Били су и слично годиште, Бата Стане је био старији од Рајка око годину дана. Као фудбалер је играо на најнепопуларнијој позицији у тадашњем схватању фудбала. Био је бек и сви су очекивали да природно буде „крљаш“, али је Бата Стане баш на том месту на терену добио чувени надимак „Амбасадор“. Овај надимак је добио због господског понашања како на терену тако и ван њега, као и због изузетне елеганције у игри. Није играо грубо и прљаво, био је модеран бек који је играо двосмерно и који је таквим стилом игре касније отворио врата југословенског фудбала Белину, Јусуфију, Ђорићу или Кривокући.

Важио је за велики ауторитет без галаме, за поузданог дефанзивца и човека, за играча великог угледа у свлачионици. Међутим, аутор ових редова је ове приче само слушао од старијих. Бата Станета се добро сећам као тренера када је довео до финала „Купа УЕФА“ Пижона и другове, у саставу који је у јавности неприметно идентификован као „српска Звезда“. Увек када бих га са трибина виђао како пре утакмице излази из тунела и подигнуте главе усправног држања уједначеним ритмом одлази до тренерске клупе, чинило би ми се како стаје време и како га цео стадион помно прати док корача.

Стане је био врло строг и дисциплинован тренер, много крући од стандарда понашања који су осамдесетих година прошлога века практиковале размажене фудбалске звезде у Београду и Југославији. Иако је био веома миран и сталожен у комуникацији, иако скоро никада није повисио глас, био је непопустиво принципијелан: краткорочно и на тренутну штету једне утакмице или једног резултата.

Познат је случај када је са аеродрома и пута за Минхен вратио Дулета Савића због неког ситнијег дисциплинског прекршаја везаног за начин како је био обучен. Тако је Дуле Савић пропустио једну од најважнијих утакмица у каријери против Бајерна, али у реминисценцији на овај догађај Дуле данас не показује ни трунку огорчености или негодовања. Само каже да се радило о неспоразуму, чиме исказује пуно разумевање према поступку Бата Станета.

Укратко, овако изгледа данашњи модел понашања свих фудбалера Звездиног тима који је тренирао Бранко Станковић. Иако су многи током каријере били љути на његову „немачку дисциплину“ и гвоздену принципијелност, данас о њему сви причају са пуно поштовања. Занимљиво је како у сваком разговору долазе сами до ове теме, чак и кад их новинар не пита ништа директно о Бата Станету.

Рецимо, Цвијетин Благојевић после више од четири деценије каже како је с протоком времена схватио да је Стане строгоћом свим његовим саиграчима мислио добро. Каже да је Бранко Станковић био комплетна личност, тренерски бард и „последњи тренер који када га погледаш има све: појаву, личност, харизму и поштење“. Благојевић даље дословце каже да је Станковић „био изузетно поштен човек у души“, који ником није закинуо и који је свакоме помогао.

Затим закључује: „Стане који је деловао као чврста рука, у ствари је био мекан“. Благојевић је заправо рекао да је Бранко Станковић био душеван али врло принципијелан човек. Каже да никада у својој каријери није упознао тренера и човека као што је био Бата Стане. Уопште, сви играчи из те Звездине генерације, и Пижон и Дуле и Шеле, у јавним наступима говоре како су због Станковића постали бољи играчи, али и бољи људи. Тако је наш „Амбасадор“ исписао једну историјску страницу великих учитеља – мисија која је нестала у савременом свету и спорту. Био је учитељ и Дулету Савићу.

Непролазна величина

Дулета Савића сам грозничаво пратио са трибина и преко екрана. Вероватно да је најзаслужнији за сва моја луда радовања, иако сам фудбалски највише волео Пижона. Негде сам прочитао како је предратни прволигашки фудбалер у Краљевини Југославији, касније генијални писац Милош Црњански, након повратка у земљу из емиграције посебно волео да гледа Дулета Савића (Црњански се вратио 1965. године а умро 1977. године; Дуле Савић је играо за Звезду од 1973-1982. године: дакле Црњански је могао уживо да га гледа пуне четири године).

Остала ми је у сећању једна анегдота из сопственог детињства проведеног по жарковачким пољанама. Са ове временске дистанце када аритметичка прогресија прошлости полако преузима примат над рачуницом будућности, нисам више сигуран ни да се догодила или сам је вољом и привидом сећања сам конструисао.

Како год, нисам знао да изговорим слово „р“ и мајка ми ја заказала преглед код логопеда. Невољно, пристао сам на овај чист губитак слободног времена отетог од јурњаве за лоптом по пољани. Међутим, вече пред први преглед код логопеда видео сам Дулета Савића како у спортској рублици дневника даје неку изјаву. И Дуле није знао да изговори слово „р“! Треба ли да кажем како на преглед нисам отишао нити да ми је више икада пало на памет да научим да изговарам то слово „р“?

Дулета смо сви обожавали као неустрашивог голгетера који се борио као мушкарац кроз све успоне и падове на зеленом терену и у приватном животу. Било је бољих фудбалера у Звезди од њега, можда и бољих центарфора. Али Дуле је након каријере наставио да обогаћује своју величину, стајући увек и у свим биткама на страну Бога и српског народа. Као да је фудбалска каријера била само загревање за његове даље и важније бојеве.

За разлику од скоро свих фудбалера који више не би постојали у друштвеном животу након што „окаче копачке о клин“ (осим као тренери или менаџери), Дуле се тек тада загрејао за праву борбу. Борбу за српску идеју. Био је уз сопствени народ и сопствену Цркву све ове деценије, увек спреман у јавности да подржи православље, братски руски народ у борби против западног сатанизма или српске јунаке из Равногорског покрета или ратова из деведесетих. Колико год да је био ефикасан као голгетер у Звезди, бар толико је значајан са својим националним ставовима и јавном храброшћу да се успротиви владајућим окупаторима са Запада и њиховим вазалима.

Звездина бакља

Данас често пролазим поред стадиона „Рајко Митић“, где се на платоу испред централног улаза у свечану ложу налази први споменик једном равногорцу у Београду и „првој Звездиној звезди“, нашем великом капитену Рајку Митићу. И даље седим на истом месту на Западу већ деценијама, док магија траје као у песми са звездиног севера: „Од рођења мог, није прош’о без имена твог, ни дан ни година, Звездо црвена“.

Као да понекад са своје столице видим поносну силуету Бранка Станковића који се од тунела креће према тренерској клупи. На телефону чекајући почетак неке утакмице, слушам како на некој свечаности Дуле Савић пева „Морем плови једна мала барка“. Понекад се збуним: увек видим на утакмицама заставу на Северу са ликом ђенерала Драже, док у исто време на нашем грбу паразитира петокрака. Књига Црвени краљ је одавно ослобођена свих оптужби и доживела је неколико десетина издања.

Нажалост, у мом Жаркову деца све мање трче за лоптом. Сетим се често покојног ујака који ме је први пут у животу довео на Маракану; сетим га се како 1976. године скаче од среће у гаражи док претаче ракију из бурета и слуша радио пренос утакмице Партизан-Звезда (1:4), када је усред стадиона ЈНА Дуле ставио гробарима два комада. Сетим се и многих утакмица: рецимо, како се сатима пре почетка на Северу кешамо једни о друге не додирујући бетон испод ногу док чекамо дуел са Вест Бромвичем, а затим и како летимо кроз ваздух од среће када је Дуле у 86. минуту постигао победнички гол из слободног ударца.

И даље седим на истом месту на Западу већ деценијама, док магија траје као у песми са звездиног севера

Сетим се човека који од среће скида и баца ципелу негде у масу када у последњем минуту Шеле постиже гол за пролаз даље против Динама из Берлина. Сетим се и како се као средњошколци, једног кишовитог и топлог пролећног дана 1982. године, на трибинама ЈНА ваљамо од среће по барицама јер смо победили Партизан, поново са са четири према, уз два Шелетова гола из соло-продора.

Сетим се и победе на Маракани у претпоследњем колу првенства над Партизаном од три-нула у којој је Дуле постигао два гола и онда добио црвени картон, када је цео наш део стадиона певао „Друга лиго шири своје гране и прихвати младе партизане“. Са сетом се сећам некадашњег доба када су мајстори играли фудбал у великом југословенском првенству у коме је бод на сваком гостовању био озбиљан успех. Имали смо срећну младост јер смо имали велику страст и затворене очи, можда зато што је – како друг Радован Пантовић рече мом оцу – такво било време. Колико год да неке ствари данас губе смисао, нас греје светлост бакљи из 1951. године са београдских улица, светлост након прве освојене српске титуле.

Слично ће вам посведочити сваки времешни Звездин навијач…

Игор Ивановић је публициста из Београда, дугогодишњи члан Удружења књижевника Србије и аутор књиге „Против авнојевског света”. Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор: Нови Стандард

Насловна фотографија: Wikimedia commons/Bobik/CC BY-SA 3.0

БОНУС ВИДЕО:

Чланак Игор Ивановић: Клуб који је створио три велика човека се појављује прво на ИСКРА.

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

СМИСАО УЗАЈАМНОСТИ, ПРЕ СВЕГА

Срби су народ који воли скраћене путеве ка Смислу своје историје: неки пут се окрећу миту, а неки пут светосавској мудрости. Тако је и кад је Русија у питању – у њој траже моћну заступницу, и у њу се лако разочарају. Како некад, тако и данас. 

Који мисле православно, не заборављају речи Светог владике Николаја:,,После свих перипетија и свих лутања Срби се морају вратити на идеју свога великог Вожда: Савез свих православних народа на Балкану с наслоном на православну Русију. И то све не ради царства земаљског него небескног, не ради славе и величине државне него ради служења Христу Богу. Теодулија једноверних народа био би смисао и програм те историје. (…) Свака велика и спасоносна идеја остварује се споро и трудно, и то обично на мучеништву и крви својих зачетника. Хришћанство је изашло на светлост дана и признато тек после триста година. Карађорђева идеја о савезу слободних народа Балкана запечаћена је Вождовом крвљу у Радовању и чекала је своје остварење до сада ето 120 година. Но, то је идеја велика и спасоносна, те ће се с божјим благословом и остварити, ако је сви Балканци прихвате. (…) Речено је србском пословицом, да на мрзану кућа остаје. А у руским народним причама увек је презрени ,,глупи“ Иванушка на крају морао спасавати своју браћу, која су се правила паметнија од њега. Тако ће православни Словени са осталим православним народима, као мрзан и презрени Иванушка, спасавати обе хемисфере света, Исток и Запад. Каквим програмом? Да ли насиљем, освајањем, гордошћу, себичношћу, папежном теократијом, светском аутократијом, вашарском демократијом? Не, никако, него теодулијом (служењем Богу и ближњима, нап. В.Д), свакидашњим програмом србског народа.“ 

Теодулија је, дакле, смисаона вертикала српско – руске узајамности.

СОКО И МЕДВЕД

У белешкама које су објављене после његове смрти, Владика Николај је имао запис под насловом „Русија и Србија“. Он је у неку руку пророчки, јер је у то време постојао само Совјетски Савез, под влашћу комунизма: ,,Садашња Русија, испуњена богозаборавом и обучена у мрак, не може казати „ново слово“ Достојевског. Све док се не обуче светлошћу Христовом изнутра и не одене у брачно одело (сад је у блудном оделу). Зато ће прво мала Србија–Соко – да пиштећи фрулом објави ново слово – а будућа Русија–Медвед – да замумла и захучи то исто слово. Соко и медвед, фрула и таламбас. И у старом времену Србија је прва примила Хришћанство па Русија. И Срби су помагали Русију да ојача: Крмчије, митрополити, монаси, живописци, уметници, чиновници, дипломати, војсковође, па војске у Црној Гори и Србији. Све је то помагало Русији да ојача. Варница неће доћи из Русије. Она је велика бакља која ће се запалити из варнице издалека“.

Ово је прекрасно и надахњујуће, али, за опстанак  у свакодневици, није сасвим довољно. Потребна су нам озбиљна сазирања пуне историјске истине о нашим узајамним, и црквеним и политичким, односима кроз векове. Између осталог, и да бисмо знали како и куда даље. 

Зато са свом озбиљношћу читаоцима препоручујемо књигу Дејана Танића,“Руско царство и Српска Православна Црква ( 1557-1766)“ ( Ниш, 2013; ускор излази друго издање ). 

ИЗАЗОВ ИСТРАЖИВАЊА 

Проблематика односа између Руског царства и Српске Цркве представља једно од кључних и истовремено недовољно проучених поља историографије источне и југоисточне Европе. Дејан Танић у уводу свог рада истиче да је истраживање ових односа изазовно, али истовремено и неопходно, будући да су руско-српске везе од 16. до 18. века биле један од важних чинилаца политичких, духовних и културних процеса у ширем региону. Вековна наклоност Срба према Русији, како Танић наглашава, није била последица искључиво политичке прагматике, већ дубље духовне и цивилизацијске повезаности. Српски народ је у периодима османске владавине и римокатоличког прозелитизма природног савезника видео у јединој великој слободној православној држави – Русији, ма колико она у ранијим вековима још увек није имала материјалну снагу да делатно крочи на Балкан.

У уводу студије, Дејан Танић даје систематичан увид у постојећу литературу о односима СПЦ и Русије, наглашавајући да до сада није било радова који би обухватили читав период и све аспекте ове узајамности. Као кључни ауторитет на овом пољу издваја се прота Стеван Димитријевић, који је у раним деценијама XX века објавио низ кључних извора из руских архива, као и студију о односима пећких патријараха са Русијом у XVII веку . Ипак, како Танић истиче, његов рад има ограничен хронолошки домет, усредсређујући се само на један век и претежно на политичко-дипломатски аспект, без дубље анализе масовних монашких хођења у Русију и духовно – културних узајамности. Танић такође помиње и друге научнике, попут Јована Радонића, указујући на истраживачке потешкоће које проистичу из оскудице извора. 

ТРИ ФАЗЕ УЗАЈАМНОСТИ 

Обнова Пећке патријаршије 1557. године била је прекретница за српски народ и поставила је темеље новог таласа духовне обнове и националног самоосвешћења. Танић указује на то да су простори под јурисдикцијом обновљене Патријаршије били шири од територије средњовековне српске државе, што је значило духовно јединство готово свих српских земаља под једном духовном управом. То је довело до снажнијег повезивања Српске Цркве са спољним светом, а нарочито са Русијом као културним и духовним центром истог верског и културног круга.  ( Жарко Видовић, историчар цивилизације, истиче Пећку патријаршију као темељ српског идентитета и заветне, црквене заједнице током турског ропства. Према његовом виђењу, обнова Пећке патријаршије 1557. године била је пресудна за супротстављање фанариотском утицају, очувавши српски идентитет у „бездржављу“.  Пећка патријаршија је трајно уобличила српски народ као заветну и литургијску заједницу, омогућивши опстанак идентитета и без сопствене државе. Видовић наглашава значај издвајања и обнове Пећке патријаршије 1557, која је прекинула директну потчињеност фанариотском патријарху у Цариград. После укидања Пећке патријаршије, Видовић указује на појачан притисак римокатолицизма. Видовић је критички посматрао историју, наглашавајући да је Пећка патријаршија, кроз литургијску заједницу, заправо чувала смисао српске историје. )

Дејан Танић дефинише три јасне фазе у развоју односа Русије и Српске Цркве у периоду 1557–1766. године. Прва фаза, која обухвата другу половину 16. века, надасве је духовно-идеолошка. У овом периоду долази до коначног обликовања руске државне идеологије, засноване на идејама „Трећег Рима“ и „Новог Израиља“, где Срби, посебно српски монаси и духовници, имају запажену улогу у преношењу византијског и српског духовног наслеђа у Москву. То је прво важно историјско преплитање двеју традиција и темељ на коме ће се у наредним вековима градити политички и културни односи.

Српско монаштво је, сасвим сигурно, имало пресудну улогу у обликовању идеје Москве као Трећег Рима, о чему Танић пише:“Српска православна црква није послала своје представнике на Сабор у Фиренци, али московска митрополија јесте. У то време, на њеном челу се налазио митрополит Исидор (пореклом Грк). Реакција московског великог кнеза Василија II Васиљевича Тамног (1425-1462), била је жестока. Одмах је уклонио Исидора са митрополитског положаја и затворио га у манастир. Овим чином великог кнеза Василија II, Московска Русија је постала, практично, независна (у црквеним пословима) од Васељенске патријаршије. Од тог времена, Русија је сама бирала своје митрополите. Оспоравајући, на овај начин свету, вођство Цариграда у православном свету, Русија је практично истакла своју жељу и способност да замени Византију. Одбацујући фирентинску унију 1439. године, московска држава се нашла заједно са Српском православном црквом, на истом “фронту” борбе против наглог ширења римокатоличког утицаја. Угрожени османском најездом и католичким притиском, Срби и други православци југоисточне Европе почели су, све више, да се окрећу Московској Русији као православној држави у успону, видевши у њој, у државном и духовном смислу, једину замену, скоро већ мртвом, Византијском Царству.“ Српски монаси су у Русији видели потоње, есхатолошко царство, и наглашавали да је кључ у савезу монаштва и владара, као у Србији доба Немањића. Танић истиче:“То је још више оснажило положај руског монаштва, које је већ било главни фактор одржавања верског и политичког јединства Русије. Руски монаси су московску државу доживљавали као религијску цивилизацију, чији је апсолутни господар – Велики кнез. Подршка монаха била је неопходна за било какву делотворну власт. Московски владари су се саветовали са монасима, тражили материјалну помоћ и духовно посредовање пре било каквог војничког или политичког потеза, поклањали им велике поседе на новоосвојеним територијама.“ 

Друга фаза, од 1620-их до 1720-их, има, пре свега, политичко-дипломатски карактер. Српски архијереји, као и монашке мисије, постају значајни посредници у обавештавању руске државе о политичким приликама на Балкану и у централној Европи. У исто време, њихова путовања у Русију често су имала и дипломатски карактер, што их чини важним у руском продору ка Европи и у балканским ослободилачким настојањима Срба. Ова фаза открива колико су се у том периоду преплитали интереси православних народа и колико је руска држава придавала значај балканском питању у сопственој геополитичкој стратегији.

Трећа фаза, од прве половине XVIII века до укидања Пећке патријаршије 1766. године, по Дејану Танићу представља период културно-просветних веза. Српска интелектуална и духовна елита, али и широки културни кругови, били су снажно под утицајем руске књижевности, образовања и реформисаног руског, то јест црквенословенског језика. Овај утицај био је од пресудне важности у прелазу Срба ка новим облицима књижевног и школског образовања у 18. веку, што је касније утицало и на припрему језичких и културних реформи 19. века.

ДИНАМИКА УЗАЈАМНОСТИ 

Дејан Танић је, да поновимо, написао драгоцену књигу, прави историјски уџбеник, који нам показује сву сложеност односа православних народа, Срба и Руса, како у духовној области, тако и у области политичкој. Историјски однос Српске Цркве и руске државе представља један од најсложенијих и најдинамичнијих феномена у културној и политичкој историји 17. и 18. века. Танић односе Српске Цркве и руске државе показује као вишеслојну и континуирану мрежу духовних, дипломатских и политичких односа, која се одвијала у условима великих ратова, померања граница, кризе балканских простора и успона нових европских сила. Српска Црква у овом периоду не делује као изолована верска установа, већ као активни историјски субјект који се налази између између Москве, Беча и Истанбула, маневришући у међупростору великих сила како би очувао своју самоистоветност, установе и народ.

У раном 17. веку кључно место у овом процесу заузима Пећка патријаршија, која под руководством Патријарха Пајсија и његових наследника развија непосредне везе са Русијом. У то време Русија се још увек налази у процесу обнове након Смутног доба, али постаје све значајнији извор материјалне и духовне подршке за православне народе под османском влашћу. Мисије српских архијереја, као што су оне епископа Антонија и митрополита Арсенија из Скопља, показују да Срби већ у првој половини 17. века препознају Русију као природног савезника у очувању вере и црквене аутономије.

МАЛОРУСИЈА И БАЛКАН 

Кључну улогу у овом процесу игра посреднички положај Малорусије ( данашње Украјине ), односно Кијевске митрополије и запорошких хетмана, козачких вођа. Њихов просторни, политички и духовни положај између православног југа и руске државе омогућава да се кроз Кијев развије својеврсни „коридор православне комуникације“, који Срби користе како би безбедно стигли до Москве. Ова улога Малорусије изражена је и у војно-политичкој сарадњи у борби против Пољско-литванске државе, где се Срби показују као дипломатски посредници, чиме стичу пуно поверење руске државе.

Средином 17. века ове везе постају темељ руског стратешког поимања Балкана. Русија у том периоду нема могућност да војно интервенише, али ствара мрежу односа која ће у каснијим вековима постати основа политике руске заштите православних на Балкану. За Србе, овај период је време очувања духовног јединства унутар Пећке патријаршије и развијања самосвести о својој историјској мисији, коју подупиру не само духовне везе са Русијом већ и практична помоћ коју Москва пружа кроз штампане књиге, новчане прилоге и дипломатску подршку.

ПОСЛЕ ВЕЛИКЕ СЕОБЕ

Почетак 18. столећа доноси нове нагласке: Срби се масовно пресељавају у Хабзбуршку монархију након Велике сеобе предвођене Патријархом Арсенијем III Чарнојевићем. То рађа нову црквену установу, Карловачку митрополију, која постаје темељ српског верског и политичког живота под Бечом. У том простору везе са Русијом добијају нови смисао. Срби сада морају да бране своје привилегије у држави која им формално обећава верска права, али истовремено спроводи системску политику унијаћења и обесправљивања српског народа. 

Устанак против Беча мађарског вође Ференца Ракоција (1703–1711) представља драматичан тренутак у којем се открива права природа односа између Беча, Русије и Српске Цркве. Ракоцијево настојање да успостави контакт са Москвом изазива панику у Бечу, што показује колико је Русија у међувремену постала озбиљан међународни чинилац. Срби, свесни да њихов политички положај зависи од игре великих сила, почињу да обнављају везе са Русијом. Мисија капетана Пантелејмона Божића у Москви 1704. године представља први организовани дипломатски контакт Срба из Хабзбуршке монархије са руском државом. Божићево примање у руску службу као известитеља за српска питања означава институционализовање руско–српских односа у оквиру Европе.

СРПСКИ ЧИНИЛАЦ: ИЗАЗОВИ И ОДГОВОРИ 

С друге стране, Карловачка митрополија се развија као изузетно способан политички чинилац. Она води борбу за очување својих канонских права, преговара са Бечким двором и истовремено негује везу са Москвом као духовном матицом. Срби у Монархији налазе се у парадоксалној позицији: потребни су Аустрији као војничка сила у борби против Турака, али сметају као православни елемент у римокатоличкој држави. Управо у тој напетости они развијају дипломатску културу која ће их у 18. веку показати као једну од најорганизованијих православних заједница у Европи.

Београдски мир (1739) представља нову прекретницу: граница између Аустрије и Турске враћена је на Саву и Дунав, што истовремено постаје граница између Карловачке митрополије и Пећке патријаршије. Тај тренутак означава коначно раздвајање српског духовног простора на два административна и политичка дела – један под османском, други под хабзбуршком влашћу. То раздвајање има далекосежне последице: Пећка патријаршија остаје оптерећена османским пореским и политичким ограничењима и притсицима, док Карловачка митрополија наставља да се развија као установа са све јаснијом улогом у заштити српских права у централној Европи.

СА СРБИМА ОД ВОЈНЕ КРАЈИНЕ ДО ЦРНЕ ГОРЕ

У доба Београдског мира, Русија је ограничена условима мировних уговора и не може војно да делује на Балкану, али наставља да прати положај Срба и одржава дипломатске контакте. Иако ослабљена на јужним фронтовима, руска држава сада има постојани политички интерес за православне у Хабзбуршкој монархији и Османском царству. То ће омогућити касније деловање, нарочито у доба митрополита Павла Ненадовића и других карловачких архијереја.

Паралелно са овим развојем, у 18. веку посебну улогу добија Црна Гора. Од Данила I, преко Саве Петровића до Василија Петровића, Црногорско-приморска митрополија развија сталне односе са Русијом. Они су у почетку духовни и символични, али у време Саве и Василија постају и политички значајни. Сава Петровић, као прагматичан архијереј, сматра да Русија његовој пастви може да помогне само материјално, али не и војно, и да Црна Гора мора да избегне непотребне сукобе са Турцима. 

Василије Петровић ће правац кретања владике Саве претворити у дубљу и ширу политичку стратегију. Владика Василије зна  да Русија не представља само тврђаву православне вере, већ и чинилац политичког утицаја који може да допринесе развоју Црне Горе. Русија постаје ослонац на који Црногорска митрополија рачуна у настојању да учврсти своју улогу у одбрани духовних и политичких интереса своје пастве. 

ПЕЋ, КАРЛОВЦИ, ЦЕТИЊЕ

Када се упореди целокупан развој у 17. и 18. веку, уочавају се три велике историјске осе које граде односе Српске Цркве и Русије. Ту је, пре свега,  Пећка патријаршија, која успоставља прве озбиљне додире са Русијом, користећи је као духовну подршку и символ православног јединства. Пећка патријаршија постепено слаби под притисцима османске власти, која укида српску аутокефалију, у сарадњи са, често србофобном, Цариградском патријаршијом: то се десило 1766. године. Други чинилац је Карловачка митрополија, која развија танану дипломатску мрежу, користи Русију као противтежу римокатоличком притиску Беча, и постаје средиште српског живота у Хабзбуршкој монархији. Црногорско-приморска митрополија гради посебан тип односа са Русијом као духовном савезницом и политичким заштитницом, развијајући самосвојну црквено-државну аутономију.

Све три осе повезане су истим духовним идентитетом, али функционишу у различитим политичким околностима. Русија успева да одржи везу са сва три центра, мада са различитим степеном утицаја у различитим периодима.

По Дејану Танићу, Српска Црква од 16. до 18. века није била пасивни прималац помоћи, него делатни учесник у европским религиозно – политичким процесима. У времену великих царстава, она је успела да очува свој идентитет и установе управо зато што је одржавала везу са Русијом док је истовремено преговарала са Бечом, Турском и другим силама.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА 

Велики српски писац Милован Данојлић, у  огледу „Русија, наша далека мајка“, подсећа све нас:“Историјски ломови и заокрети подложни су различитим оценама и тумачењима. Кад је у питању биланс руско-српских односа, уочљива је склоност ка умањивању руских заслуга, да би се оправдала прозападњачка оријентација извесних политичких кругова. Наглашавају се ситуације у којима је помоћ званичне Русије изостала, док се примери пожртвованости прећуткују. У свим раздобљима наших односа могу се наћи докази и за повољну, и за неповољну процену; од тренутних рачуница зависи на шта ћемо усредсредити пажњу. Ако у Првом српском устанку важност наше зближености није осећао Родофиникин, Хајдук Вељко Петровић је добро знао ко му је главни ослонац и савезник. Једна од одредби мира у Кучук-Кајнарџију из године 1774. озваничила је покровитељство Русије над хришћанима у Турској, и та је обавеза, посебно према Србима у Црној Гори, дуго поштована. Пишчевић и Црњански су, на истој страни, видели заклон од турског насиља и аустријског унијаћења, Лав Толстој је оштро осудио окупацију Босне и Херцеговине, док су Солжењицин и Зиновјев дигли глас против НАТО бомбардовања. Године 1876. Русија шаље оружје и добровољце, a годину дана касније званично улази у српско-турски рат. Ушла је у Први светски рат делимично и због нас, а захваљујући интервенцији цара западни савезници су били принуђени да се побрину о ономе што је, после преласка преко Албаније, остало од наше војске. И у Другом светском рату имали смо истог непријатеља. Идеолошка позлата на страну, руски војници су, напредујући према Берлину, ослободили Београд. Хитлер једино од Срба није тражио да шаљу војнике на Источни фронт, знајући да од нас, тамо, не би имао користи. Део југословенских комуниста, пре свега српских, одбио је 1948. године да се придружи антисовјетској хистерији, колико из догматске заслепљености, толико и због неизлечивог русофилства, за шта је платио цену у крви…“

То се не сме заборавити. Али се не сме заборавити ни прошлост која је свему овоме претходила. Срби и Руси се не знају од скора, него од доба Светог Саве, који се замонашио у руској светињи, Старом Русику на Светој Гори. 

Нешто знамо, нешто слутимо. Али нам је јасно: руско – српска узајамност је чињенично непорецива, при чему је, ради оријентације у прошлости и садашњости, непрестано треба изучавати. Дејан Танић је нашем саборном памћењу дао драгоцени прилог, који ће, у годинама које долазе, бити уџбеник за сваког коме је стало до Смисла.

Чланак ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: СРПСКА ЦРКВА И РУСКА ДРЖАВА: НАД КЊИГОМ ИСТОРИЧАРА ДЕЈАНА ТАНИЋА се појављује прво на ИСКРА.

Милован Данојлић (Фото: РТРС/ Novosti)

Моје школовање је било дуго, искидано и узбудљиво. И после завршених студија, све до своје четрдесет пете, посећивао сам предавања из филозофије, лингвистике и историје, проучавао стваралаштво писаца које сам преводио, а доста сам и путовао, што се такође сматра за један вид учења. И данас свакодневно посежем за речницима и енциклопедијама, да обновим оно што сам заборавио и да се обавестим о понечем што сам пропустио. Са освајањем знања шири се круг нашег незнања, продубљују се понори са којима људски дух никада неће изићи на крај. Вечити самоук и тврдоглави self-made man, ја сам још у детињству спонтано прихватио идеју перманентног образовања, пре него што се у томе у јавности почело говорити. Свет је велика књига која се чита из године у годину, па ако се и не да дочитати, труд није узалудан: ова неравноправна борба учвршћује наше духовно достојанство…

 ШКОЛА КАО ШАНСА

Потичем из сељачке куће у којој се, у првим годинама после Другог светског рата, непрестано оскудичило и намицало. Традиционално село је умирало, а властодршци су подстицали и пожуривали његову смрт. Они су настојали да тај друштвени слој, као неприлагодљив и „назадан”, склоне са главног пута историјског развоја; то је, код досетљивих сеоских домаћина, изазвало нагло интересовање за школу и школовање. Деца су, у првој половини XX века, у најбољем случају завршавала четири разреда основне: на гимназију и на студирање мало ко је помишљао. Због фаворизовања тзв. „радничке класе” и живота у граду – плаћена радна снага је послушнија и лакше се контролише од раштрканих индивидуалиста – сељак се нашао у беспућу; једини излаз нудило је образовање. Смртном непријатељу се могао и морао  одупрети његовим оружјем. Тако су бистрија и марљивија деца – у коју сам спадао и ја – пошла у гимназију. Сељачки синови и ћерке су, преко школе, почели освајати равноправност која им је, у свакодневном животу, готово свуда била ускраћена: изједначавали су се са привилегованом варошком децом, а често их и надмашивали. Стара школа је жмурила пред социјалним разликама: она је свакоме давала једнаку шансу. Говорим о стању пре увођења обавезног осмогодишњег образовања. До матурског сведочанства и дипломе стизао је ограничен број радишних и способних, али су зато те квалификације обезбеђивале запослење, што данас ни у Србији, ни у Француској, није случај. Демократизација образовања донела је јевтину, јалову утеху осредњима и онима који не воле да напрежу мозак, док је вредне и даровите обесхрабрила. Дошло је до изједначавања способних и неспособних, заинтересованих и незаинтересованих. Знатан део младежи одбио се од пољопривреде, заната и корисних вештина, а да се није уздигао до прижељкиваних, „виших” звања и занимања. Најбољи су почели бежати у иностранство, или у посебно високе школе и медиокритетима недоступне факултете. Срозавање је крунисано отварањем приватних универзитета. Резултати су, и код нас, и у Европи, жалосни. Села су празна, занати изумиру, нараста маса незапослених и сувишних људи. Отворена за све и свакога, школа никоме није донела срећу…

ВЕЛИКА ОБРАЗОВНА ПУСТОЛОВИНА 

И мој је живот, са наведеним образложењима, протекао у знаку удаљавања од родног окружења, и покајничког враћања средини од које сам рано почео бежати. Та, осцилаторна линија удаљавања и враћања је окосница претежног дела књига које сам написао. Надам се да оне оправдавају и ублажују издајство почињено према селу. И под том, најбољом претпоставком, ја остајем честица из милионске масе бегунаца са родног тла, сведок и жртва умирања хиљадугодишње руралне цивилизације. Четворогодишњу основну школу завршио сам у Ивановцима, први разред ниже гимназије у Београду, да се затим вратим у љишку непотпуну реалку, где сам 1952. положио малу матуру. Тако сам, до своје петнаесте, искусио услове живота у брдском селу, малом среском месту, и у великом граду. У Београд сам коначно добегао ујесен 1953, го и бос, са стотинак динара у џепу, и жељом да се у њему настаним. У главном граду сам завршио гимназију и факултет, зарађујући, уз пут, за хлеб и кров над главом. Сељакао сам се из једне у другу гимназију: моја дивља, неуредна егзистенција несрећно се уклапала у школски ред и закон, па су ме, због „лошег владања”, на крају сваке године одстрањивали из наставе, уз пријатељски савет да покушам негде другде. У почетку сам се издржавао продајом вечерњих новина, затим од писања чланака и сарадње у разним листовима – то се, онда, хонорисало, што се данас ретко чини. Становао сам по свакојаким собичицама, кухињама и пролазним просторијама, и опет ми је било лакше него у љишкој гимназији – окружење је било лепше и узбудљивије, а могућност да свакодневно поседим сат-два у Народној библиотеци изгледала ми је као невероватна привилегија! Да бих заташкао свој невесели бескућнички положај, правио сам разне, углавном глупе испаде, па се, данас, са стидом сећам оних наставника који су моје лудовање пратили са пожртвованим стрпљењем, покушавајући да ме схвате. Кажњавали су ме нерадо и благо, штитио ме је имунитет младог песника: у старој школи, а богме и у ондашњем друштву, та врста фауне је била у посебној милости. У ствари, био сам и остао пустињак и неизлечиви, весели очајник. Последње разреде гимназије и велику матуру полагао сам приватно, а у студирању сам имао дуг прекид због радних обавеза, путовања, одслужења војног рока и писања. У тренутку кад сам одлучио да завршим факултет, давао сам годину за годину, са просечном оценом 9, 80. Успео сам да избегнем статус пропалог ђака и вечитог студента. У Француску сам почео одлазити године 1961. да се 1984. у њој трајно настаним. Једно време сам живео од писања чланака за париски радио. Осам година сам предавао наш језик на Универзитету у Поатјеу, где и сада живим. 

ЕВРОПА БЕЗ ТРАДИЦИЈЕ 

Живот ми је, ето, протекао као велика образовна пустоловина, у обучавању себе и других. Већ у десетој години сам, на своју руку, покушавао да учим немачки, служећи се једним АВС-приручником који ми је дотурила рођака наше учитељице, Београђанка. Пошавши у нижу гимназију, учланио сам се у општинску библиотеку, где сам се дочепао многих важних дела светске књижевности. Старији сељаци се и данас сећају како сам, пешачећи од школе до куће, читао у ходу. Зими сам од куће полазио по мраку, па бих цео први час провео сушећи се покрај фуруне, у ћошку учионице. И наши наставници су живели скромно, да не речем сиротињски, али су веровали у своју друштвену мисију. Било их је свакојаких, одлучних, осредњих, па и лоших, и од сваког сам научио понешто корисно. Прве, драгоцене поуке о лепоти и тајном потенцијалу речи примио сам од професора Пајића, као што ме је професор Савић, са својим објашњењима шта су бројка и тачка, упутио у тајне апстрактног мишљења. Са жаром и страхопоштовањем преношена нам је светска културна и научна баштина. У Љигу сам, између дванаесте и петнаесте, савладао прве лекције из француског и руског језика, прочитао дела многих класика, заволео математику и физику – стекао увид у историју старог и средњег века. Наша, сиромашна и непотпуна „реална” гимназија била је много више окренута Европи и свету него богата, компјутерима снабдевена школа моје деце данас, у Француској. Ми смо излазили из школе са свешћу да су Шекспир, Данте, Толстој, Гете и Балзак и наши писци, што се код америчких, немачких и француских средњошколаца веома ретко среће. Најзад, и учионице су, оних година, биле пуније него данас. И поред политичке неслободе, народ је веровао у живот, множио се и напредовао. Било је наде, више него у овом тренутку. Данашња школа се заклиње у уједињену Европу, али не држи много до европске културне традиције која је за нас, сиромашне ђаке из средине прошлог века, била светиња. Данас се проповеда слободан проток капитала, робе и технологије; слободно кретање људи, увођењем шенгенске визе, онемогућено је. Чим сам стао на своје ноге, почео сам обилазити земље и градове, са убеђењем да је свет мој, и да му припадам. У међувремену, са политичким ослобођењем и укидањем једнопартијског поретка, свет се око нас затворио; уместо да нам се приближи, он се од нас удаљује. Европа нам дели савете и укоре, али омладина у њу има мање приступа него под бившим режимом. Између нас и Европе подигнута је много јача гвоздена завеса него она разапета у годинама хладног рата. Дух шкртости, саможивости и затворености продро је и у европски образовни програм. Технологија је добила застрашујућу преданост над хуманистичким дисциплинама; енглески језик је освојио посвећено, империјалистичко место међу светским језицима. Испирањем мозгова школују се послушници и климоглавци. Дневне процене из плаћене штампе уносе се у уџбенике историје као потврђена научна открића. 

ТЕСТОВИ И ШКОЛА БЕЗ РАДОСТИ 

Моја деца (14 и 13 година) похађају колеџ у Поатјеу. Успешно отаљавају своје обавезе, али их у школи ништа не привлачи и не занима. Радост, коју сам ја, некад, упознао седећи у школској клупи они, бојим се, никад неће искусити… школа им је од куће одаљена нешто више од километра. Аутобус им полази испред куће и стаје пред школском зградом. Мајка их, често одвезе аутом, или их сачека по свршетку часова. Ја о таквим погодностима нисам могао ни сањати. По снегу и киши, у шупљој обући, пешачио сам јутром и вечером, и читао велика дела европске мисли. Њих, рођене у Француској, у срцу Европе, не привлачи много ни заноси Жил Верн. Задовољавају се Хари Потером. Ја сам у десетој, на железничкој станици, први пут видео телефон; она су се родила са компјутером и интернетом… Ручавају у школској кантини, по јеловнику који се сваког дана мења. Ја сам на леђима носио две торбе, чије су се упрте укрштале на грудима, као реденици. У једном торбаку сам вукао писанке и књиге, а у другом, конопљаном, суви оброк: комад хлеба, заструг са грудом сира, и главицу лука. Све је било оскудно, елементарно, а опет, у освајању знања уживао сам неупоредиво више од њих. Вршио сам, на кућном шпорету, опите из хемије и физике, раскопавао јаруге и потоке у потрази за минералима о којима сам слушао на часу геологије, скупљао цветове и биљке за хербаријум, и написао не нарочито оригиналан преглед српске историје од доласка Словена на Балкан до Првог петогодишњег плана. Труд моје деце се награђује полагањем тестова, у чему би их могао заменити и неки вешто конструисани робот. Ја сам, у тужној паланци званој Љиг, напоредо читао Милована Глишића и Балзака, а онда сам, крајем XX века, срео младе Французе, своје студенте, који су положили велику матуру не прочитавши ниједну песму Бодлера или Рембоа… Моја деца су интелигентнија, зрелија и самоуверенија него што сам у њиховим годинама био. Школа их усмерава у новом, мени непознатом и непријатном правцу. Дај Боже да стигну до ширих, светлијих пространстава од ових до којих сам се ја пробио. Засад, не верујем у такво чудо.

Чланак Милован Данојлић: КАКО САМ СЕ ШКОЛОВАО се појављује прво на ИСКРА.

Ко на телефону ак и мало блеји, може да види: како је дивна Шар планина у влогу признатог Косовца, да посматра у позадини аматерски направљене фотографије царски град са Каљаје, где у фокусу неки Србин бојажљиво, али упадљиво показује три прста, уједначено покошену траву испред Високих Дечана, дуд који се чека да сазри испред Пећке патријаршије, просидбу у порти Грачанице, фотографије са насмејаним монасима, испијање вина у Хочанским виницама, вест о извођењу монодраме неког глумца који борави на Косову и Метохији у паузи снимања рекламе за коцкарницу.

Ко види и више у том правцу симулације спокојства, нормалности и растерећености, а плаши се истине, нека не гаси телефон. Нека настави даље да обмањује себе посматрајући једну страну приче сајбер патриота по цену да у потпуности уништи вид од бљештавог екрана са кога иду жалопојкасти видеи, фотографије и репортаже са Косова и Метохије.

А ко га је пак угасио, може да прочита каменчић у мозаику распадања:

Албанци су палили манастир Девич, Љевишку, Архангеле, сравнили са земљом манастир Долац (наставите низ), али нису они претили неком Србину да никада неће бити запослен само зато што је лајковао објаву која у себи садржи критичку компоненту на рачун вуцибатина са локала и бестидника из Београда.

Наравно да су Албанци ломили надгробне споменике по српском гробљу у јужном делу Косовске Митровице, Приштини (и многим другим градовима и селима, такође наставите низ), али живима који су остали нису сахранили наду и веру својом охолошћу, партикуларним интересима и непотизмом (него су им сваком срушеном плочом васкрсавали инат, пркос и увећавали муда).

Још мрвица примера, од целе векне зла:

Да, Албанци су пуцали у два српска дечака за Божић подно Шаре, али на нишану издржљивости држе их бахати председници, директори, координатори, ведеови, управноодбораши, саветници без скрупула из српских прекоредова, за које је Бранковић мала маца и треба му ставити ореол и славити га ни дан пре ни дан после, него тачно 28. јуна.

Албанци су, Бога питај колико пута, обијали врата несрећној повратници  Драгици Гашић коју власници јавашлука вукљају по митинзима Српске листе развлачећи њену муку и бол, перући своју неискреност и поганост њеним сузама пред камерама режимских пропагандних гласила. Тачно! Али они нису затварали врата пред носом оцу малих “српчића” који је дошао у општину преда папире за дечији додатак, беспомоћној Српкињи да поднесе документацију за свог немоћног супруга како би остварила туђу негу и помоћ, нису онемогућили 20 000 динара које Србија даје незапосленима на Косову јер нису гласали за владајућу хорду или примеру неке четврте невоље.

Албанци паушално хапсе Србе, безумно осуђују за ратне злочине, монтирају процесе (ок, неке и не), суде без доказа, упркос аргументима, али да ли би њихов председник жалио Трампову администрацију у току тамничења његовог народа, да ли бисте њиховог министра могли да повучете за Генералштаб, њихов народ не скролује даље бежећи од мрачних истина у провалију патетике, не слуша весели се роде док му род рони сузе.

Зато је, између осталог, ту где јесте и зато смо, између осталог, ту где јесмо.

Чланак Јован Зафировић: Каменчић у мозаику распадања се појављује прво на ИСКРА.

Шта би уопште био Завјет, када говоримо о завјетним народима?

Као и много тога у наталоженој историји и националној психологији није лако сажети у једну реченицу шта би заправо била завјетна свијест. Но када бисмо то морали учинити, можда бисмо могли рећи овако нешто: завјетна свијест јесте заједничко увјерење једног народа да га је Бог водио и води кроз историју, да тај однос са Богом даје смисао његовим страдањима и одређује припадност тој заједници – само онај ко је спреман да дијели то убјеђење, припада завјетној заједници тог народа. Дакле, ствар би била таква да би јој се свако ко не вјерује да Бог постоји или да велике приче постоје нужно морао подсмјехнути – ако је свака колективна свијест само тренутни конструкт или нека врста интересног консензуса елите, онда завјетне свијести не може бити. Људи су, међутим, бића која ријетко доводе своје импулсе па и мишљења до краја: у колективним идентитетима учествују понешто инерцијом, понешто зато што су у њима рођени, па их чак ни најциничнија виђења живота не удаљују од потребе да негдје некако припадају. Проблем са завјетном свијешћу јесте у томе што се она – од тренутка када се Јахве на Синају јавља Мојсију и од средишње тачке историје када Христос иде на Голготу – не може живјети као проста инерција колективног духа (или „духа“). Завјет не подразумијева било какав национални есенцијализам – први народ који је себе  и своје историјско искуство схватио као Завјет са Богом, Израиљ, није се лингвистички, културолошки, па ни политички разликовао од Ханана у коме се настанио; у толикој мјери је заправо био стопљен са хананском културом и етничко-политичким пејсажем, да га је она непрекидно привлачила и одвлачила од Синаја, етичког и ритуалног кода који је тај народ обећао да ће живјети као залог и испуњење људског дијела богочовјечанског Завјета. Наравно, као и сваки колективитет и завјетни народи склони су понављању казивања о светом претку и златном вијеку („ми имамо оца нашег Аврама“), али и сама историја завјетности увијек демантује есенцијалистичку гордост због „богоизабраности“: златно теле и непрекидни ток повратка паганштини дешава се паралелно када и „златни вијек“ Завјета и завјетних држава.

И ту можда настају вјечите невоље са Завјетом. Он не омогућава једноставну идеалну пројекцију сопствене прошлости: заједницама је тешко да живе етичке максиме Завјета, а Завјета има онолико колико га заједница живи. Завјет је од Синаја до Посљедње вечере (и кнежеве вечере!) ствар обредног понављања обећања датих у вријеме када се Бог, човјек и народ сусрећу да би се једни другом завјетовали. Савремена нација, наравно, може да буде концептуализована на сваком другом критеријуму – државном, лингвистичком, политичком, економско-интересном – али завјетни народ не може да порекне Завјет и остане народ (отуда, рецимо, одступање од видовданског гледања на историју не значи да је неко изашао изван оквира српске језичке заједнице, али значи да јесте изашао изван завјетне заједнице српског наорда као што неко ко је одлучио да дијели српску завјетну судбину, макар био мађарски регрут на Кошарама јесте дио наше завјетне заједнице, макар сваки пут наглашавао српске ријечи на првом слогу). У српској историји се од XIX вијека до данас преплићу али и трву начело завјетне свијести и потреба за проширењем завјетне парадигме: како увјерење и дјеловање Бога у историји и вјере у човјеку јењава са протоком тог вијека, Срби траже да нађу свој заједнички именитељ тако што ће се завјетна свијест суспендовати на два паралелна начина: први је њена есхатолошка историзација – поимање према коме је Завјет не трајни однос Бога и народа већ конкретан задатак након кога „Срби завјет испунише“. Отуда након 1918. и „освете Косова“ свима се чини да је вријеме Завјета прошло јер се досегнуо есхатолошки циљ. Отуда трајна метафизичка демобилизација у којој данас живимо. Паралелно са моментом „испуњености“, Завјет је престао да буде консензус југословенског пројекта у било ком другом регистру осим као успомена на славну прошлост. Кроз ХХ вијек епска вертикала је јењавала, крњена комадић по комадић, друштвеним промјенама – урбанизацијом, индустријализацијом, сексуалном револуцијом које нису погодовале гусларском обреду као демотској литургији завјетне свијести. Отсјечена од прошлости новостворена поствуковска елита остала је трајно обогаљена немогућношћу да прочита своју прошлост прије 1847. године  – чиме смо се, у (не)могућностима да допремо до гласова предака, изједначили са свим новоствореним националним дериватима насталим из старосрпске језичке заједнице. На крају је, од почетка ХХ вијека наовамо, Србима остала углавном једна хоризонтална култура која се тек сјећа своје некадашње завјетне вертикале. Одатле се код нас увијек говори о „култури сјећања“ – као да је култура сјећања могућа. Једна култура се као цјелина сјећа или не сјећа себе и свог идентитета, свога „ја“. Ако је култура претежно хоризонтална, окренута садашњици, савременицима, овоме сада и овдје, она не налази своје путеве ка прошлости, ма колико се улагало у „промовисање културе сјећања“. Двије државе у којима су Срби живјели настале су на премисама заборава прошлости – Краљевина СХС и ФНРЈ/СФРЈ. Њихова хоризонтална културна политика која говори да је важније шта се у Загребу мисли него шта се у Дечанима пјева и данас окупира „српски“ доживљај себе и околине. Случајно Српство није се десило као просто исклизнуће једног дијела елите ка Западу или Загребу. У тренутку када се завјетна свијест свела на декоративни колорит прошлости а не на начело виталности, смислености и сврховитости наших живота, свака „српска“ свијест сасвим случајно, инцидентно и акцидентално је „српска“, сваки „национализам“ – укључујући и „антинационализам“ – само је декоративан и позерски јер за њега нико не би ни живио ни умро, никоме ниједна од лозинки које замјењују Завјет неће бити посљедња мисао пред сусрет са Спасом.

Биополитички лом ХХ вијека није погодовао Завјету. Заправо, појавила се она опција коју живимо. Све до тада, Завјет је стајао као раздјелница. Између Илије и Ваалових жречева, између Јуде и Јована, између Вука и Милоша. Унутар Завјета човјек је могао и да буде невјерни Тома, покајни Петар, збуњени Лука или да сасвим изда и пређе на другу страну, изађе из завјета. Но позни ХХ вијек понудио је могућност индиферентности. Колективи постоје, њих везују неке државе, чак и велике културе и – ништа друго. Појављује се филистар, човјек „тишу мишу“, „гледај себе“ психологије. Он не само да није спреман да умре за Завјет – он не жели ни да га живи. Његов консензус јесте „не дирај ме – ја те нећу дирати“. Он има убјеђења,  до њих можда и држи силно – али она га на обавезују. Његова колективна свијест обликована је замишљеном будућношћу и туристичком измјештеношћу од свакодневице. Отуда је за њега важно само сада могуће и тражено од будућности. Политичка понуда данашњих српских земаља – у којој готово да нема партије спремне да раскрсти са евроатлантским „придруживањем“ – плод је не само непосредне политичке окупације и умрежености наших власти и опозиција за бриселском какократијом: компрадори, кроз себе саме, одлично познају опојност сна о бољем сутра, о есхатологији Европе која је јача чак и од личне трагедије бомбардоване Србије и Црне Горе 1999. Прошлост је изван Завјета само магла, сан, непријатност, неспоразум који лако потире свјетлуцави хоризонт „бољег живота“. Зато је данас могуће пројектовати колективне снове, али не и било какав заједнички напор ка смисленом и сувереном становишту, ка држави.

Завјетна свијест не може да постоји без хришћанске метафизике која јој је основа. Људи који не вјерују да је историја – другим ријечима наш заједнички живот – оно што дијелимо са прецима које ћемо срести не могу појмити да се у животу било шта значајно може подијелити са другим људима. Може се, дакако, регулисати комуналност једне заједнице, али не може бити дијељења. Комуналност јесте минимум заједништва који људи успостављају да би им било удобно или бар најмање неудобно. Заједништво подразумијева вољу да се за нешто бориш, да страдаш и да се радујеш са другима. Друштво засновано на филистарској комуналности по природи свог консензуса одгађа суочавање са стварношћу: иако, рецимо, Срби на Косову или Крајини доживљавају репресију, та слика је само непријатна вијест, нешто што не утиче на стварност до тренутка до када се фронт не помјери до Београда. Но филистарска комуналност је ту да се побрине да се све заборави онда када се фронт поново одмакне од мене. Након агресије НАТОа 1999 – ако не већ од бомбардовања Срба преко Дрине 1994 – држава и народ који су тако нешто искусили неминовно би били мобилисани око јасног сазнања да нам је тим авионима саопштено нешто важно о томе како нас виде они који су нас бомбардовали. Како је посљедица тог чина војна окупација АП Косово и Метохија, народ и држава са јасним самопоштовањем мобилисали би се око очигледног задатка повратка АП КиМ у састав Србије. Но консензус филистарске комуналности и даље остаје нетакнут: то је био само ружан сан, далеко од нас. Сан који што прије треба заборавити јер се заборавом тог сна и „неспоразума“ добија наставак илузије о златној будућности или бар могућност да се тамо оде да би се у њој учествовало сада.

У друштвима филистарске комуналности не може бити Завјета, осим као његове незавјетне карикатуре, као тренутног расположења, имиџа и стила, као забавног садржаја, попут свих осталих. Чак и незавјетни народи образују се и формирају на основу тога колико су спремни да нешто заједно подијеле. Колико су спремни да брину за хероје, да казују приче о прошлости на такав начин да оне освјетљавају будућност. Сваког народа има онолико колико је спреман да се сав покрене да води рачуна о својим сународницима тамо гдје су најнемоћнији и најстрадалнији. Када је једном народу његов Завјет говорио да трпи заједно и да се уздиже заједно, и када тај осјећај завјетног заједништва замијени филистарска комуналност – онда је угрожен и карактер и опстанак тог народа завјетног еха. То што данас нико и не зазире од посљедица кињења неког Србина – у Приштини, Београду или ма гдје другдје – ствар је импулса немоћи коју одају завјетне заједнице када напусте свој Завјет и сведу се на филистарску комуналност. Процјењују нас, ослушкујући да ли у нама има још дамара народа спремног да буде народ.

Јер нас има не онолико колико је аутопутева по Србији – њих може бити и без нас и било би их и да смо опет завјетно окренути – већ онолико колико смо спремни да дијелимо судбину, заједничку, у Ораховцу, Никшићу, Панчеву или Невесињу.

Колико нас има и колико треба да нас буде – процијените сами.

Чланак Отац Дарко Р. Ђого: Завјет и филистарска комуналност се појављује прво на ИСКРА.

Палантир (Фото: Salvador Rios on Unsplash)

Недавно сам налетео на резиме књиге Технолошка република – тврда моћ, меко веровање и будућност Запада  (The technological republic: hard power, soft belief, and the future of the West) Алекса Карпа и Николаса Замиске, која је, рецимо то тако, „заталасала јавност“ из више разлога.

Прво, аутори: Алекс Карп и Николас Замиска су битни људи компаније Палантир. Посебно се то односи на Алекса Карпа који је извршни директор компаније и њен су-оснивач, заједно са медијски више експонираним Питером Тилом. Друго, контекст: Палантир је компанија која се бави, између осталог, милитаризацијом вештачке интелигенције, што Тиловом и Карповом предузећу, у данашњим условима, свакако даје још већу важност (а са тим наравно и још веће инвестиције). Најзад, што сам могао комотно да наведем и на самом почетку текста, овај „Палантиров манифест“ назовимо га тако, може се читати и као полемика са донедавно водећом тзв. „либералном“ или „wоке“ идеологијом.

Овај полемички аспкет књиге, види се већ из њеног поднаслова: „тврда моћ“ (hard power) се супротставља концепту тзв. „меке моћи“ (појам је осмислио Џозеф Нај) односно „добровољном“ пристанку да се служи одређеној (тачније „либералној“) инстанци моћи, што је тзв. „либералним“ круговима, који су се номинално гадили тврде моћи, нарочито годило. Друга формулација је „меко веровање“ (soft belief) која је такође супротстављање тврдој вери „либерала“ односно њиховом мисионарском наметању „либералне вере“, у идеалном случају, свим осталим замљама света.

Тако ствари стоје на први поглед. Мађутим, да би се ,,Палантиров манифест” боље разумео, потребно је ослободити се појмова као што су „либерално“, „конзервативно“, „левица“, „десница“, јер оне данас више ограничавају мишљење него што га продубљују.

Такође, потребно је Карповим и Тиловим идејама дати историјски контекст. Када се то уради, видеће се да су они пре наставак, него супротност склопу идеја које сам у својим ранији истраживањима означио појмом Мегалополис. Овим појмом сам се послужио први пут око 2011. године, када сам објавио књигу Црњански, Мегалополис, управо зато што сам веровао, а верујем и даље, да наслеђени појмови више не могу да опишу оно што се сада дешава у главама милијардера (тачније олигархије) који, управо зато што су милијардери, имају не само идеје већ и ресурсе за претварње идеја у праксу.

Олигархијски Мегалополис

Дакле, почетком друге деценије 21. века, почео сам полако да схватам да оно што се некада звало Запад, после пада Берлинског зида 1989. постаје нешто друго. Транснационална олигархија је почела да ужива у униполарном тренутку победе у Хладном рату и пропасти комунизма. Она се укратко речено, распиштољила. У преводу: сви механизми праведности у западним друштвима, који су конципирани ради парирања СССР-у на плану идеја, сада су могли бити демонтирани.

Након победе у хладном рату, олигархија је имала на располагању могућност да изгради нови свет, односно нови и другачији друштвени систем и то по својој вољи. Они су сањали о систему у коме би њихова моћ била неограничена, а њихова власт осигурана.

Да народи Запада не би ометали изградњу олигархијског Мегалополиса, олигархија је пред собом имала две могућности: или да тај нови систем прилагоди већини, или да већину пацификује тако да она не може да омета конструкцију новог света. У првом случају то више не би био њен систем, па је олигархија одустала од тог решења.

Уместо тога, она се определила за другу опцију – то је оно што је Кристофер Лаш називао побуном елите – и наступила је демонтажа националног идентитета и старе, хришћанско-хуманистичке слике света. Тако су у Мегалополису почели да се појављују појмови као што су постхуманизам, постхришћанство, постистина, постдемократија, који су припремали људе да забораве на хришћанско-хуманистичку етику, истину и демократију, које су макар номинално, биле у дотадашњим темељима Запада и на које су се могли позивати и они које је тај исти Запад тлачио.

Кључна особина Мегалполиса је дехомогенизација друштва: народ одређен националним идентитетом и осећањем патриотизма, системски је раздробљен на социјалне групе одређене на основу различитих критеријума (раса, пол, сексуална оријентација) номинално у име „равноправности“. Међутим, на колеџима се у исто то време апологије свеопште равноправности, учило како је главни кривац за унутрашњу репресију (према тзв. мањинским групама) и спољашњу репресију (колонијална освајања) „бели мушкарац хетеросексуалац, хришћанинин“ чиме је целокупна хуманистичко-хришћанска традиција тзв. Запада добила предзнак злочиначке, док је овај тип идентитета постао стигматизован.

Паралелно са овом теоријском дренажом мозгова, настаје друштвена пракса „мркве & мочуге“: ,,мрква” је тзв. „позитивна дискриминација“ односно давање привилегија члановима одређених социјалних група, а „мочуга“ је медијско-политичко уништавање свих оних који су сумњали у добре намере пројекта Мегалополиса.

Њима су лепљене етикете „фашиста“, „диктатора“, „аутократа“, итд. већ према функцији коју су имали у друштву, док је тврда контрола медија и академске сфере у потпуности онемогућила било какву сувислу дискусију о актуелном антихуманистичком рекомпоновању друштва у коме се полако почињу разазнавати олигархијска мањина („човеко-богови“) који стреме свемоћи и већина нишчих („човеко-животиње“) које је Мегалополис успешно претварао у хумане „шкартове“, немоћне да се политички супротставе олигархији, па чак, у највећој мери, немоћне и за обичну биолошку репродукцију.

Појава изазивача

То није све из програма Мегалополиса, али је то отприлике то. Проблем је настао када на до тада празном хоризонту геополитике појавио нови глобални изазивач – Кина. Ова држава свој велики економски и технолошки успон дугује управо друштвеној хомогености, односно савезу кинеске елите и кинеског народа, који генерише моћ државе у целини: тзв. обичан Кинез је сваке године све богатији, све образованији и све присутнији у свету, за разлику од нишчих Мегалполиса који су све сиромашнији, све мање образовани и све више удаљени од света (затварајући се у сопствене личне светове, било наркотичке, виртуелне или светове психолошке самопомоћи). Није тешко погодити да под оваквим правилима игре Кина побеђује Мегалополис. Зато Мегалополис мора да промени правила игре.

Други Трампов мандат и збирка „немогућих“ ствари које је изрекао или урадио до сада, представља знак промене правила игре у сфери политике. Палантиров „манифест“ са друге стране, репрезентује промену правила игре у сфери идеја, односно будуће идеалне слике света репрограмираног Мегалополиса, односно Мегалополиса 2.0.

Прва и основна разлика коју Палантиров манифест, на унутрашњем плану, дели од досадашњег Мегалополиса, јесте ре-хомогенизација друштва. Зато у њему нема лепих речи за друштвени плурализам („Морамо се одупрети плитком искушењу празног и шупљег плурализма“), односно за процес уситњавања друштва на групе, групице и био-честице.

Истовремено овај манифест легитимише религију као нормални и (некада) обједињујући елемент живота једног друштва („Мора се пружити отпор свеприсутној нетолеранцији према религиозним уверењима у одређеним круговима“), а тако хомегенизујући звучи и захтев да „служење држави треба да буде универзална дужност“. Политичка последица овог захтева за друштвеном ре-хомогенизацијом, биће (у Америци већ јесте) укидање неограничене емиграције (која опет одговара плану дехомогенизације друштва).

На спољашњем плану, „Палантиров манифест“ између редова доноси једну важну промену. Мегалополис је наиме, силом наметао своје „вредности“ страним земљама (пре и после бомбардовања), чиме је мењао стање свести њихове популације. Након те промене свести популација, или бар један њен део, добровољно би пристајао да служи Мегалополису, а њихова земља би постајала, de facto колонија Мегалополиса, готово у потпуности лишена суверенитета.

Палантиров „манифест“ репрезентује промену правила игре у сфери идеја, односно будуће идеалне слике света репрограмираног Мегалополиса

Трампова пракса (коју теоријски подржава „Палантиров манифест“) више је стварање вазалних односа. То значи да он захтева спољнополитичку послушност, и да није заинтесован за унутрашње уређење вазалне земље. Тако се може објаснити његова одлука да укине USAID, или опсег интервенције у Венецуели, у коме су и тзв. „чависти“ сасвим подношљиви, ако се не баве питањем експлоатације нафте у својој земљи и њене дистрибуције по свету. (Да ли су то збиља „чависти“, друго је питање).

На тај начин Трамп је желео да прошири поље могућих вазала, и на оне државе које су биле  резервисане према Мегалополису и његовом идеолошком императиву да копира & пејстује свој лик на сваку државу којом жели да овлада. Способност Трампове/Палантирове Америке да неку земљу учини вазалом, не почива више на овладавању умовима популације покорене државе, већ на тврдој (војној) сили (уз, наравно, економске санкције).

Према томе, та војна сила односно тврда моћ, која сада постаје доминантна, мора да буде још силнија, па стога не чуди зашто се у Палантировом манифесту пропагира савез војне силе и вештачке интелигенције. Палантирове, наравно, али то не мора да пише у манифесту, јер се подразумева.

Стварање вазала

Разлика је у следећем: Мегалополис је покушавао да страну земљу „ослободи“ (окупира) и „демократизује“, (промени стање свести критичне количине затеченог становништва, инсталирајући компрадорску управу) као што је то био случај у Ираку и Авганистану, чиме уништава националну културу и идентитет, а некадашњу националну државу de facto претвора у окупирану територију.

Насупрот томе, Трампова (палантирска) доктрина је следећа: нека земља се нападне разорном војном силом, ликвидира се њено руководство, а затим се осталима понуди опција да постану вазали. Уколико се на то пристане, ок, ако не, онда се земљи прети уништењем (што ће се правдати мањом вредношћу дате културе, о чему говори следећи одломак из Палантировог манифеста: „Неке културе су произвеле виталне напретке; друге остају дисфункционалне и регресивне“).

У суштини, разлика је између Мегалополиса и Палантира је у томе што први покрштавају и окупирају (преко компрадора), а други стварају вазале или ликвидирају. Разлика постоји, и може се искористи за извесне суверенистичке добитке. Међутим, у принципу, тешко да је то разлика између „либералног“ Мегалополиса и „фашистичког“ Палатира: у оба случаја, друга култура/ идентитет је на удару.

Исто важи и за драгачије мишљење. У Мегалополису су професори који другачије мисле добијали отказе на колеџима или су притискани да „добровољно“ оду. Видећемо на који начин ће другачије мишљење третирати Палантир, али је већ сада извесно да се синтагма „демократска агора“ у његовом манифесту не помиње.

На крају, поставља се једноставно питање: колико је могуће да овај „Палантиров манифест“ обезбеди нову хегемонију некадашњег Запада? Ја мислим, да то неће ићи баш лако. Прво, Мегалополис је већ деценијама дехомогенизовао своје друштво, што значи да један велики део популације дехомогенизовано друштво види као једино морално исправно (а да не говоримо да добар део људи од те дехомогенизације има и озбиљну материјалну корист). Док год постоји финасијска моћ која промовише ту дехомогенизацију, процес хомогенизације неће моћи да буде успешан. А та финансијска моћ у Америци и ЕУ и даље постоји – то је моћ Мегалополиса.

Други проблем је у томе што олигархију на некадашњем Западу, без обзира да ли су „лево“ или „десно“, мало шта спаја са тзв. обичним народом. Када се погледају биографије Тила на једној страни, и Билија Гејтса, на другој, тешко да се може видети нешто што би све те људе, без обзира на међусобне разлике, повезивало са неким обичним Американцем. Међусобно их, пак, повезује Епстин. То су људи који за себе сматрају, просто речено, да су изнад људског морала и то је оно што овај манифест повезује са Мегалополисом и његовом идејом homodeusa, односно човеко-бога.

У овом манифесту то и пише, врло јасно, ако неко уме да чита: „Треба да покажемо много више благонаклоности према онима који су се подвргли јавном животу“ или „Немилосрдно излагање приватних живота јавних личности одвлачи превише талената из државне службе“.

У преводу: „шта вас се тиче стоко, шта ми радимо на неким удаљеним острвима, као што је било оно Епстиново. Али ево, заузврат, спремни смо да вам дамо и мало више пара и много више надзора, да ћутите, жмурите и ништа не говорите“. Речима манифеста: „Декаденција културе или цивилизације, па и њене владајуће класе, биће опроштена само ако је та култура способна да народу обезбеди економски раст и сигурност.“

Тешко се може видети нешто што би Тила и Гејтса повезивало са неким обичним Американцем. Међусобно их, пак, повезује Епстин

Хомогенизација друштва се може обезбедити на два начина: контролом живота појединаца, од оног тренутка када његова посебност угрожава заједницу, или стварањем заједничке приче, метанарације, која обједињује заједницу. У идеалном случају, хомогенизација је плод заједничке нарације, све до оног тренутка кад та нарација постане угрожена или изазвана од неке друге моћне нарације.

У том тренутку, мора да постоји неки инструмент силе, који сузбија противничку нарацију и њене последице, зарад опстанка заједнице. Палантир сасвим сигурно може да обезбеди силу, односно техничке инструменте контроле хомогености друштва (речено еуфемистички), али не може да створи нарацију која ће повезати народ и олигархију, пре свега зато што олигархија у том случају мора да престане да буде олигархија, и постане део народа.

Једна таква „нарација“, да употребим ту ружну реч, била је хришћанство; друга је била снага националног идентитета. Проблем 21. века у европском културном кругу, заједно са Америком, јесте у томе што је он збиља декадентан. Он више не може да се попне до величине вере и мученика за веру, те величине националне части и достојантва које се не купује и не продаје. Палантирова идеја јесте да вештачка интелигенција може да закрпи ту рупу. За неколико година или деценија, видећемо да ли су праву.

Слободан Владушић је српски универзитетски професор, књижевник и есејиста. Ексклузивно за Нови Стандард.

Насловна фотографија: Salvador Rios on Unsplash

Чланак Слободан Владушић: Палантир и репрограмирање Мегалополиса се појављује прво на ИСКРА.

Избору и Бугарској постали су „вечита тема“. Осам пута за пет година бирачи су излазили на изборе. По овоме су Бугари европски рекордери, у поледњих пола деценије чак и светски.

Падом стабилократије Бојка Борисова створен је политички вакуум. Власт која је дуго трајала није могла осигурати стабилну већину, (екстремно) прозападно оријентисани блок окупљен око технкората средње генерације није могао окупити никакву већину упркос жестокој подршци Брисела, а алтернативни покрети који су од једног од другог гласања освајали између петине и трећине гласова нису имали подршку Брисела да буду део већине.

Током пет година, политички Запад предвођен ЕУ покушао је да индукује транзицију у партији Бојка Борисова како би се променило руководство (то јесте, како би се сам Борисов „пензионисао“ и елиминисао из политичког живота), истовремено улажући напоре у „билдовање“ рејтинга прозападног блока.

Циљ свега био је да се „скрпи“ парламентарна већина од реформисане претходне власти и фаворизованих технократа, те да се маргинализују алтернативни поркети који су постајали све популарнији.

Потпуно јасно, иза стабилократског поретка остали су бројни проблеми, а међу највећим су стратешки промашаји. Иако се од фактичког рушења Борисова много пише о корупцији и злоупотребама, криза у Бугарској наступила је још пре петнаестак година због геополитике. Требало је спречити ширење руског утицаја и осујетити реализацију договорених мегапројеката: гасовода „Јужни ток“, нафтовода Бургас-Александропулос и нуклеарке „Белене“.

Антируска кампања

Док се спречавало ширење руског утицаја и осујећивање реализације мегапројеката регионалног (чак и континенталног) значаја, није било помињања корупције и злоупотреба. То је актуализовано тек касније. Елем, како то „увек бива“, под Борисовим Бугарска јесте „искочила“ из свих аранжмана са Русијом, напослетку се беспоговорно укључила и у антируску кампању ЕУ, а заузврат у стратешком смислу није добила ништа.

Јер, пројекти који су представљани као стратешки, попут могућности увоза гаса из Азербејџана, једноставно нису били упоредиви са оним што је Москва договорала са Софијом.

При томе, уместо планираног „Јужног тока“, у ком би Бугарска постала гасно чвориште за целокупну југоситочну и централну Европу, изграђен је „Турски ток“ којим је та улога препуштена Турској. Такође, треба имати у виду и посебан однос бугарске јавности према Русији и чињеницу да се у том друштву, упркос силној пропаганди и стотинама милиона евра убачених у невладин сектор, антирсуко расположење не може тек тако распирити. Заправо, у делу бугарске јавности то се не може уопште учинити.

Корени лако уочљивог „народног незадовољства“ у Бугарској су у овоме, а из тих корена касније су „ницали“ нови изданци, од оптерећујуће инфлације која се у јавности доводи у везу са темама Украјине и увођења евра (истраживачи јавног мњења по први пут још од прве половине деведесетих година бележе оволику „уплашеност“ испитаника због пада животног стандарда), преко галопирајуће депопулације, до већ поменутих питања корупције и злоупотреба (и овде се много тога баш од стране представника алтернативних покрета спочитава ЕУ, пошто је претходно стабилократија успостављена уз сагласност Брисела).

Практично, за све то време трајања кризе, непосредно изабрани шеф државе остајао је једина „светла тачка“ на хаотичној политичкој сцени. Напослетку, Румен Радев је преузео одговорност, поднео оставку на место председника и ставио се на чело нове листе „Прогресивна Бугарска“.

Под Борисовим је Бугарска „искочила“ из свих аранжмана са Русијом, напослетку се беспоговорно укључила и у антируску кампању ЕУ

Очекивано, на изборима је однео убедљиву победу. Истина, у предизборним предвиђањима ретко ко је помињао могућност освајања натполовичног броја посланика за „Прогресивну Бугарску“, али се и то догодило.

Радев је фактички „покупио“ убедљиву већину гласова алтернативних покрета (цензус је са тог пола прескочила само партија Костадина Костадинова „Препород“ која ће уместо досадашња 33 имати 13 посланика), социјалиста (који су остали ван парламента), али је и посматрајући проценте освојених гласова преполовио базу Борисова (ГЕРБ је добио свега 13 одсто гласова, анализирајући са становишта укупног броја гласова у односу на 2021. годину и почетка политичке кризе и по овом индикатору је „снага партије“ преполовљена).

Несумњиво, поред солидне легалне скупштинске већине (130 од 240 посланика), Радев је задобио и легитимитет за промене у бугарској политици које су неопходне зарад „испумпавања народног незадовољства“.

Изазови пред новом владом

Међутим, ту се сада појављује неколико изазова. Прво, Бугарска је остала без председника и очекују је нови председнички избори. „Прогресивна Бугарска“ има огромну шансу да запечати своју победу на овом гласању, али је питање иза кога ће Радев стати? Од тога може зависити много у будућности, пре свега у политичком контексту.

Друго, партија које је победила на изборима је тек основана, а сам Радев као челни човек ипак је без икаквог искуства у руковођењу сложеним страначким апаратом. Наравно, Радев има огромно политичко, дипломатско, организационо, животно искуство, у његовој партији је доста озбиљних људи који знају шта је „страначки живот“, али свеједно остаје отворено како ће се ствари „уклопити“ и како ће ова инфраструктура функционисати.

Треће, сам Радев се до сада као шеф државе више бавио критиком негативних процеса у бугарском политичком систему, представљао чак и „моралног судију“ у неким ситуацијама, но поштујући своја уставна овлашћења није се „мешао“ у унутрашња питања даље од тога. Руковођење извршном граном власти не може се заснивати на критици, ту га чека решавање дневних проблема, изложеност разним врстама притисака и уцена далеко је виша, па треба сачекати његове одговоре.

Четврто, нова власт није идеолошки профилисана, па чак се до краја не зна ни како ће реаговати на одређене спољнополитичке дилеме. Најпре око Украјине, којој би Радев да ускрати помоћ, али ће се управо по том питању одмах на старту мандата суочити са притисцима и уценама ЕУ.

Како ће људи из његове партије реаговати на те притиске и уцене? Може ли се сачувати стабилност страначке инфраструктуре и јединство новог кабинета ако притисци и уцене постану неподношљиви?

Код Бугара постоји „проруски сентимент“, али је опет према истраживањима јавног мњења чак 56% њих изабрало ЕУ као стратешког партнера. Ово треба имати у виду када се доносе одлуке и креира политика, не само због расположења јавности (без чије подршке нема ни легитимитета) већ и због тога што ће ово бриселска евробироктратија злоупотребљавати за артикулисање притисака и уцена.

У сваком случају, победа Румена Радева јесте наговештај стабилизације прилика у Бугарској. Има свакако основа за тврдње како је и наговештај одређених промена у унутрашњој и спољној политици земље, пошто Радев није стабилократа који ће пристајати на труле компромисе, нити ће га уцењивати мањи коалициони партнери обарањем власти ако им не испуни жеље.

Ипак, како ће се процес даље одвијати зависи од већег броја ствари које су у овом тренутку непредвидиве. Ни сам Радев их не може предвидети, а на неке од њих можда неће ни моћи да утиче. Након дуге стабилократије Борисова и полудеценијске агоније последице су остале и биће потребне године да се превазиђу и исправе.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: Спутњик

Насловна фотографија: president.bg

Чланак Душан Пророковић: Како ће изгледати Бугарска после победе Радева? се појављује прво на ИСКРА.

Пре неколико дана је донета првостепена пресуда у случају „Бањска“, којом су два Србина осуђена на доживотну робију, а један на 30 година затвора. Овде бих желео да се осврнем на чисто правне аспекте овакве пресуде.

Косовским кривичним закоником је за дела за која су они оптужени предвиђена максимална казна од 15 година или доживотан затвор (за кривично дело извршење терористичког дела), односно 10 година или доживотан затвор (за кривично дело тешка дела против уставног поретка или безбедности).

Косовски кривични законик предвиђа и да се приликом одмеравања казне у обзир узима низ околности, укључујући степен кривичне одговорности, побуде за извршење кривичног дела, јачину угрожавања или повреде заштићене вредности, околности под којима је дело извршено, раније понашање извршиоца, признање кривице и личне прилике извршиоца и његово држање после извршеног кривичног дела.

Узимајући у обзир свеукупно држање оптужених, као и завршне речи како њих, тако и њихових бранилаца, правно је немогуће било чиме оправдати изрицање казне доживотног затвора.

Узгред, и казна од 30 година је по свему судећи добијена на основу одредбе косовског кривичног законика којим се предвиђа замена казне доживотног затвора казном затвора до 35 година, будући да јединствена казна за кривична дела у стицају не може бити дужа од 25 година.

Међутим, оно што је немогуће правнику, могуће је министру Свећљи, који је изјавио да стандард „максималне казне за све умешане“, треба да важи за сваког припадника „као део много шире мреже од 45 идентификованих особа“, и то без изузетка, чиме је практично обесмислио кривични законик, те потврдио апсолутистички карактер власти којој припада, као и њено потпуно занемаривање принципа владавине права на које се тако често позивају њени предводници.

Поред тога, потврдио је да за случај „Бањска“, поред потернице постоји и шири списак, на основу кога је недељу дана раније ухапшен још један Србин.

Наравно, у случају да дође до још једних избора на Косову (што ће се брзо знати), Куртију ће и та пресуда и то хапшење бити међу централним темама, јер се његова политика скоро па на то и своди.

Сада се, услед свега овога, поново (и више него икад) мора поставити питање оправданости повратка у напуштене правосудне институције на Северном Косову, односно, шире гледано, утеривања Срба у систем који им нимало није наклоњен, и који према њима делује на описан начин.

У последње време се могу чути гласине да се на том повратку ради, па се, не упуштајући се сад у њихову основаност, мора истаћи следеће:

– Све и да се судије и тужиоци врате, њихов број је из различитих разлога (старост односно пензија, евентуална неподобност итд.) мали, и те институције у које се врате ће бити већински албанске, као уосталом и све друге, о чему сам већ писао пре годину дана;

– Прилив нових судија и тужилаца је вишеструко ограничен, како због ситуације с верификацијом диплома, тако и због ситуације с правосудним испитима;

– На крају, проблематично је и питање диплома УПКМ, јер њихово даље важење суштински зависи од будућег статуса саме институције, а он је сада нејаснији него икад.

Кад смо већ код тога, апсолутни хаос у који се претворио „договор“ од 14. марта је показатељ капацитета, ако не и намера, оних који су га правили. А однос истих тих према наведеним питањима ће показати шта мисле Србима на Косову, ако уопште и мисле.

Суштина је свакако у томе да је косовско правосуђе, као и сам косовски правни систем, ненаклоњено Србима, те да се то крије иза фасадног учешћа Срба, које је опет толико занемарљиво, а на дуже стазе и упитно због наведених фактора, да обесмишљава само себе.

Косовски систем ритуално прождире Србе, а ова пресуда је само најогољенији и најскорији пример тога.

Пре само неколико недеља, овај текст би се могао написати и о хапшењима Срба за ратне злочине, где је за само годину дана (колико је прошло од мог цитираног текста) број таквих Срба порастао са 33 на 40.

На крају, мало симболике.

Пресуда за случај „Бањска“ је изречена 24. априла, на дан када је Слободан Милошевић 1987. године посетио Косово Поље и окупљеним Србима рекао да нико не сме да их бије.

Чини се као да се за 39 година није много тога променило – и тада је на Косову власт била у рукама Албанаца, а Срби су тражили своја права – осим чињенице да се данас више не говори о вуковима и зечевима (што је ововременски еквивалент ове Милошевићеве изјаве), него ћути.

Ћути се јер данашња власт суштински води политику коју диктира Брисел, по коме се за дела учињена на Косову може судити само тамо, па она Србима на Косову стога ни не може да понуди ништа друго осим интеграције по сваку цену, што предано и ради.

С тим у вези, још мало о годишњицама. Пре извесног времена, медији су били преплављени (из мени непознатог разлога) текстовима о годишњици Бриселског споразума, а затим и о годишњици рушења у Савамалој (истина округлој). Бриселски споразум јесте био једна критична фаза у процесу дугог утапања Срба са КиМ у косовски систем, али не и кључна – кључно је, и даље тврдим, склањање барикада без повратка у институције 2022. године.

А рушење у Савамали свакако није прва ситуација где је власт силом наметала своју вољу – то су локални избори на Северном Косову 2013. године, и било би занимљиво испратити где су, шта раде и како се данас осећају протагонисти тадашњих догађаја.

Свако ко не види да је почело на Северном Косову 2013. године, а не у Савамали 2016. године, односно да оно што се данас дешава бањским осуђеницима и професорима УПКМ може сутра да се деси сваком и свуда, апсолутно не разуме ништа.

(КоССев, 27.04.2026)

Чланак Драгутин Ненезић: Од Брисела до Бањске и назад: „Срби на КиМ у раљама косовског правосуђа“ се појављује прво на ИСКРА.

© FOTO TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆ

Не треба бити много маштовит, нити сувише познавати историјски контекст, да би се уопште замислила слика – приказ Српске православне цркве на филмском платну у социјалистичкој Југославији.

При том сагледавању можда најпре треба поћи од једне иначе лепе филмске приче, Бановић Страхиње, у коме су најнегативнији ликови (Влах Алија је само антихерој) заправо православни свештеници и монаси и њима верни српски племићи; Ватрослав Мимица у приказу амбијента средњовековне Србије као да је пошао од претпоставки везаних за римокатоличку цркву. Па тако у српској Цркви он налази нешто налик на инквизицију – што је била карактеристика Цркве на Западу, али не и у Другом Риму нити међу његовим наследницима. И, следствено томе, уз српски средњи век не иде префикс „мрачни“ као на Западу, поготово што је у овом случају то била епоха препорода и градитељства на свим пољима… о чему би ваљало посебно говорити.

А шта тек рећи о партизанским филмовима?

Свештеник, све са предимензионираним крстом и камилавком, по правилу се налази у друштву контрареволуције – не нужно као њен вођа и припадник, али увек као неко ко је подупире и даје јој идеолошки печат. Рецимо, у филму Брат доктора Хомера некадашњи српски калуђер бори се раме уз раме са албанским качацима, као део заједничке одметничке банде.

У Бици на Неретви из 1969. четнички скуп одржава се управо у црквеној порти, а иза „сенатора“ Орсона Велса стоји десетак свештеника у мантијама, који су претходно извршили заклетву људства. У Ужичкој републици (1974), која је репрезентовала званични наратив о рату и револуцији у Србији, у главној четничкој софри у крчми седе и пију представници структура које су комунисти окарактерисали као непријатељске: официр, грађански политичар и православни свештеник. Иако, верујемо, аутору није била намера да ружи свештенство, и у О покојнику све најлепше из 1984. поп Јордан (Бора Тодоровић) логично је предводник сеоске реакције. Одступања од овакве слике су заиста ретка и нетипична.

Оваквом карактеризацијом, наравно, није требало указати на непријатељски оријентисане појединце, већ као непријатељску означити читаву црквену организацију. И то не само у прошлости: СПЦ је и у тренутку емитовања била виђена као конзервативна институција, упориште реакције које се противи вредностима новог доба.

Приказ Цркве и свештенства који су деловали у актуелном моменту, дакле у епохи социјализма, углавном је ишао у правцу исмевања. Иако је Црква живела крајње аскетску епизоду своје савремене историје, свештеници су приказивани као лицемери, среброљубиви чиновници не много посвећени свом позиву, лажни пророци који вуку ка старом и назадном.

У опусу Живка Николића, иначе изузетног уметника, СПЦ у Црној Гори приказана је на ивици бласфемије: од попа удбашког цинкароша у У име народа, преко епизодне улоге свештеника који прилоге божјака трпа у џакове, до превараната из Искушавања ђавола и трагикомичног оца Макарија из Чуда невиђеног. Сама појава Бате Живојиновића у улози монаха и испосника носила је тај комични контраст, али лик сексуалног предатора који злоупотребљава улогу духовника и лечи неплодност код жена тако што их силује, у суштини је изобличио самог аутора. Познаваоци кажу да је Николић касније намеравао да направи и неку врсту покајничког дела, у коме би приказао и онај мученички део Цркве, који је био посебно уочљив у Црној Гори, али авај, у томе га је претекла прерана смрт…

На истом трагу је и лик свештеника из Скупљача перја ког тумачи Мија Алексић. Алексић свештеника оплемењује својим препознатљивим шармом, али та чињеница тек за нијансу ублажава карактер свештеника фарисеја, који у свом среброљубљу чак иде дотле да црквене просторије изнајмљује младим паровима за прву брачну ноћ?!

Дакле, невезано од времена, да ли се радило о 1960-им или 1980-им годинама, шаблон је био успостављен и од њега се није одступало. Ма о ком жанру или професионалном опредељењу аутора да се радило.

Можда је чак новији, наводно сатирични део, био и опаснији: нове верзије „Поп Ћире и поп Спире“ сејале су опасније клице стереотипа од неких отворених црквеномрзитељских пашквила. Не зато што у Цркви није било и нема простора за шалу или критику, већ зато што су и оне, у обланди хумора, једнако биле ангажоване да уруше ауторитет институције која је била залог обнове нације и у оним (дугим) периодима када државе није било.

Прекретница је, чини се, наступила 1989: у Косовском боју бројни ликови свештеника и монаха, али и патријарха Спиридона, били су приказани у потпуно другачијим нијансама и знатно ближи њиховој стварној историјској улози у средњем веку.

Када се говори о улози свештенства СПЦ у комунизму, пажњу привлаче још два остварења: лик попа Луке у филму Време чуда (1989) и лик попа Новака из Глувог барута (1990). За разлику од ранијих представљања, свештеници са филмског платна у последњим годинама југословенског филма су одмерени, мудри и испуњени хришћанским врлинама. Изнад свега тога и саборни, али и спремни да се жртвују за своје идеале. Управо је такав лик попа Луке – као гласа разума, али и вапијућег у пустињи у обезбоженом времену, када су и у селима у Шумадији организоване сахране Христа. Насупрот њему, поп Новак из екранизованог Ћопићевог романа, јесте чврст у противљењу према комунизму и револуцији, али ране грађанског рата не може да поднесе – и сам себи прекраћује муке, симболишући трагедију једног подељеног народа.

Од тада, у српском филму могу се уочити две вертикале.

Једна, која иде еволутивно од краја 1980-их до данас, и која уважава значај СПЦ, настојећи да прикаже значај и сложеност свештеничког позива. У тим остварењима могао би се издвојити лик свештеника Нићифора Југовића из филма Нож који у себи обједињује сву тежину и трагику положаја свештеника у НДХ; изузетно су ефектни и ликови духовника у филму Олуја (атипични свештеник – осветник) и серији Тврђава (духовник – исцелитељ). На истом или сличном трагу су и мотиви приказани у скоријим остварењима Александра Ђуровића, Јелене Поповић, Бошка Милосављевића, Ивана Јовића, Горана Радовановића… Симпатична је, иако видљиво апологетска, и слика сеоског свештеника као аутентичног народног трибуна у опусу Радоша Бајића.

Насупрот њима стоје аутори попут Срђана Драгојевића, Стевана Филиповића и других, чини се прилично бројних и у новој генерацији уметника.

У три серије снимљене последњих година СПЦ је приказивана двојако: с једне стране као носилац моћи, а са друге као институција нарушеног морала и наглашеног фарисејства. У серији Попадија која се емитује и у више наврата репризира на српским телевизијама од 2022. године, наводно само кроз призму хумора, приказан је љубавни однос српског свештеника и младе инфлуенсерке који почињу живот у сеоској парохији. Сусрећу се са малограђанским окружењем и сталним ситним подметачинама, а главна протагонисткиња по којој је серија и названа има изразито негативан однос према Цркви, предању и идентитету.

Банализовани су или пак вулгаризовани чинови светих тајни, прослава Васкрса, канонска посета владике…

Либерални медији позитивно су приказали серију, а на Пешчанику је објављено како нам она „као гледаоцима помаже да сагледамо друштвену и чисто људску страну религиозног живота и увидимо наше негативне особине – сакривене иза вере и маскиране у побожност…“

Црква је у више наврата реаговала већ током емитовања прве сезоне ове серије, а стручни консултант у њеном снимању, иначе теолог по професији, наводно је због овога био и санкционисан у својој епархији.

У Црној свадби СПЦ је мрачна и тајна организација, која пре подсећа на Ватикан него на било коју помесну православну Цркву. Иако је читава прича добрим делом исплетена око Цркве, тајна друштва унутар ње, егзорцизам, пактирање са мрачним силама, коначно и ликови свештеника и владике, презентовани су у духу дела Дена Брауна, не на бази неког аутентичног искуства. Иако треба имати разумевања и за уметничку слободу и за заплет који један овакав пројекат мора да носи.

Отац Арсеније, као један од главних актера другог серијала, приказан је и ликом и моћима више као Гандалф из екранизоване верзије Толкинових романа, неголи у духу ма ког познатог православног духовника. Аутор овог текста није могао а да се не насмеје ауторском виђењу Архива СПЦ, који одиста постоји, али је у тренутку емитовања серије био сведен на претрпани депо и две-три канцеларијице, док је у серији представљен као непрегледна уређена библиотека, која је заправо један велики ковчег мрачних завера и тајни.

И за жанр мистерије-трилера – много је! И непотребно, поготово у тренутку када се против Цркве води хибридни рат, у којима и аутори оваквих пројеката, можда и ненамерно, узимају учешће.

Последњи пројекат, који тренутно гледамо на јавном сервису, са провокативним насловом Зваћеш се Варвара и јасном алузијом на Цркву, можда и најпре изазива осећај бласфемије.

Већ у првим сценама прве епизоде, млада монахиња која не успева да заузда своје телесне страсти, самозадовољава се у својој соби, окружена иконама и реликвијама, и са крстом око врата?! Иначе је део кадрова, бар како се може прочитати на интернету, снимљен у манастиру у Браничевској епархији? У емитоване две епизоде (има их 12, опет симболично) видимо и игуманију која пије, пали цигарету, омакне јој се и покоја псовка… А у наредним епизодама у Цркви ће се опет наћи људи различитих особина, али исправних најмање. Да ли је то заиста конкретно искуство православних хришћана у Србији, и колико смо срели таквих монаха, још пре јеромонаха и игумана? Да ли Мали Перица Цркву искључиво мора да сагледава са сопственог становишта греха? Да ли га само ти мотиви инспиришу?

Да ли ћемо реаговати гласније на овакве атаке на Цркву и сопствени идентитет? Да ли је могуће и замислити хумористичке, заправо изругивачке сегменте на ТВ екранима везане за исламску, јеврејску или другу верску заједницу у Србији? Да ли је провоцирање и померање граница нужно прогрес и шта се све крије под изговором слободе стваралаштва? Да ли је све ово приказ СПЦ негативнији и у односу на време комунизма? Је ли све ово што гледамо напредак уметности или чиста декаденција?

Ако се питамо где је граница, изгледа да она више не постоји – одавно је пробијена.

Чланак Немања Девић: Филмско платно против СПЦ се појављује прво на ИСКРА.

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

ОПЕТ НАСРТАЈ НА НАШУ ДЕЦУ И ПОРОДИЦЕ 

У Србији, од прве деценије 21. века, тече злочиначки НАТО – НВО насртај на српску децу, коју, под изговором заштите „дечијих права“, хоће да одузимају од њихових родитеља, да би их, наводно, заштитили од породичног насиља, а затим, између осталог, послали на усвајање у разне „хранитељске породице“ широм света, укључујући и оне „нестандардне сексуалне оријентације“. И да би све наше породице ставили под надзор, у земљи која је изгубила пола милиона становника за десет година, и где мање од ЈЕДАН ПОСТО становништва има четворо и више деце. 

Ево шта нас чека:“Први пут после 20 година мења се Породични закон у Србији, а промене које нам се намећу под изговором „заштите детета“ и „усклађивања са међународним стандардима“ заправо представљају највећи напад на традиционалну српску породицу од Другог светског рата. Експлицитна забрана сваког облика телесног кажњавања деце, чак и једног шамара, није просто бирократска глупост. То је директан ударац на вековни начин на који су се српске породице васпитавале: са љубављу, али и са ауторитетом родитеља који зна да је његова реч закон у кући.

Министарство за бригу о породици и демографију, уз подршку „цивилног друштва“ и ЕУ, уводи „позитивно родитељство“ као једини дозвољени модел. Родитељи који прекрше забрану биће слати на „едукације“ и „саветовања“, а Центар за социјални рад добија још већа овлашћења да врши „корективни надзор“ над родитељским правом. У тежим случајевима, одузимање детета. И све то уз могућност да дете само пријави родитеља, анонимне пријаве комшија или „добронамерних“ пацијената који су сматрају својом дужношћу да пријаве „свако сумњиво понашање родитеља“.

Али хајде да будемо искрени: систем Центра за социјални рад у Србији већ одавно не функционише. Часни и поштени људи масовно одлазе из те службе јер је постала чиста бирократија која није наклоњена родитељима. Олако се одузимају деца из породица које су у тешком материјалном стању, не зато што су родитељи „насилници“, већ зато што не могу да обезбеде „стандарде“ које захтева центар. Дете се онда шаље у хранитељску породицу која за то прима плату, уместо да се тај новац да биолошким родитељима што је чиста будалаштина и потпуна нелогичност. То није заштита, то је трговина децом под државним покровитељством.
У традиционалним друштвима, какво је српско, породично насиље према деци је веома ретко. Прави проблем је занемаривање у породицама где је један или оба родитеља алкохоличар, наркоман или криминалац. Али „батине“ као свакодневна појава? То је мит који се користи да се оправда државна контрола. У српској кући, отац који каже „не“ и понекад „потврди“ то чвегером, или ћушком није насилник, он је родитељ. „Позитивно родитељство“ које нам се намеће није дало резултате ни у западним друштвима где се примењује деценијама. У традиционалним друштвима као што је наше, оно само ствара конфузију: деца ће учити да је сваки родитељски ауторитет „насиље“, а родитељи ће се плашити да васпитавају сопствену децу онако како су и сами васпитавани.
Након ових измена, сваки родитељ добија нову главобољу. Дете из хира може да пријави „превише строго“ васпитање. Kомшија који вас мрзи може анонимно да јави „занемаривање“, а у Србији се такве пријаве често узимају здраво за готово, без правог испитивања. Центар за социјални рад у сваком домаћинству на Балкану може да пронађе „нешто што није по стандарду“ јер ми не живимо у „амерички сан“ већ балканску јаву. Ми смо Срби. Немамо тај новац, а и нисмо баш толико декадентно друштво да би држава морала да преузме улогу старатеља над децом. На крају ће све да зависи од добре воље (или зле намере) службеника.

Ово није закон који Срби желе. Ово је закон који нам се намеће да бисмо се „ускладили са ЕУ стандардима“. Исто као што нам намећу и друге ствари под изговором „модернизације“ и „прогреса“.“(1)

Тако пише, баш како је у „Небеској Литургији“ пророковао Свети владика Николај – да ће у Србији доћи време да Србин неће смети „децу своју својом звати, ни слободно мислит` ни дисати“.  

Све у име „дечјих права“ и УНИЦЕФ агенде, коју су, између осталог, разрађивали и педофили. Јер педофили воле децу. На свој, помало нарочит, начин, али их воле. Ко не верује, нека чита даље. 

ВЕСТ ОД ПРЕ ОСАМ ГОДИНА 

Ево једне вести из 2018. године. 

ЊУЈОРК, 23. фебруар (C-Fam) Дугогодишњи консултант УН за права деце Питер Њуел осуђен је за сексуално насиље и содомизацију детета током три године, почев од 1965. године. Прошле недеље је затворен и служи шестогодишњу казну након што се изјаснио кривим.

Баш док УНИЦЕФ покушава да обузда штету, његов заменик извршног директора, Џастин Форсајт, поднео је оставку јуче када је откривена његова историја сексуалног узнемиравања. Оптужбе су поднете током његове претходне функције председника добротворне организације „Save th Children UK“. Форсајт је претходно 15 година радио у Оксфаму, скандалима оптерећеној добротворној организацији која је ухваћена у отварању бордела за хуманитарне раднике на Хаитију након разорног земљотреса 2010. године.

УНИЦЕФ је за Дејли мејл рекао да су били „дубоко шокирани“ када је Њуел први пут оптужен 2016. године. Седамдесетседмогодишњи мушкарац био је познат као ауторитет за права деце широм света. Предводио је међународне напоре да се деца еманципују од родитељског ауторитета и забрани телесно кажњавање.

Њуел је био високо цењени консултант генералног секретара УН по свим питањима која се тичу деце. Био је главни аутор значајног приручника из 1998. године о спровођењу Конвенције УН о правима детета, који је наручио УНИЦЕФ, а који је и данас међународно референтно дело.

Вести о Њуелу појавиле су се прошле недеље, док је сектор међународне помоћи потресао још један скандал, открића широко распрострањеног сексуалног недоличног понашања радника Оксфама и других међународних агенција за помоћ, укључујући сексуално злостављање деце.

Притисак медија навео је портпарола генералног секретара УН Антонија Гутереша да одговори на забринутост због мреже сексуалних злостављача са имунитетом запослених у УН.

„Да будемо јасни. Одговор је не. Сексуално злостављање је злочин. Уједињене нације не захтевају и неће захтевати имунитет у таквим случајевима“, наводи се у твиту на званичном Твитер налогу портпарола објављеном почетком прошле недеље.

У саопштењу прошле недеље, нова извршна директорка УНИЦЕФ-а, Хенријета Х. Форе, рекла је: „Имамо нулту толеранцију према сексуалној експлоатацији и злостављању и остајемо посвећени континуираном учењу и усавршавању. Желимо правду за децу жртве и одлучни смо да сарађујемо са свим партнерима како бисмо је постигли.“

Али узбуњивачи кажу да сексуално злостављање од стране УН и међународних хуманитарних радника траје деценијама без адекватног одговора и да УНИЦЕФ има евиденцију систематских неуспеха у том погледу.

Најновији скандал укључује УНИЦЕФ-ово немарно праћење широко распрострањеног сексуалног злостављања деце од стране мировних снага УН у Централноафричкој Републици. Упркос спровођењу истрага за утврђивање чињеница које су откриле широко распрострањено сексуално злостављање, УНИЦЕФ и друге власти УН нису предузеле мере које би довеле до кривичног гоњења починилаца.

Сексуално злостављање деце мучи УНИЦЕФ већ деценијама. Године 1987, мрежа дечјих порнографа користила је „тајну“ канцеларију у седишту УНИЦЕФ-а у Белгији за производњу и дистрибуцију дечје порнографије. Према извештају „Њујорк тајмса“ из тог времена, у подруму седишта пронађен је „тајни фотографски студио“ са преко хиљаду слика и списком од преко 400 имена широм Европе.

Заговорници аболиције трговине људима критиковали су лицемерје УН и других хуманитарних агенција које се залажу за легалну проституцију, при чему хуманитарни радници сматрају доступност јефтиног секса у земљама разореним ратом или природним катастрофама „пословном предношћу“. Неколико агенција УН, укључујући УНИЦЕФ, залагало се за снижавање старосне границе за секс и легализацију проституције као начина за „сузбијање ширења полно преносивих болести“. 

Као што рекох, педофили воле децу. Зато су се толико ангажовали око УНИЦЕФ-а, који, како сви знамо, много брину о деци. Па и код нас, наравно. 

Као што о деци и читавом свету брину просветљени – илуминати, током читаве историје овог тајног друштва, без кога не би било ни Епстиновог елитног острва. 

ПРЕДИСТОРИЈА

Првог маја 1776. године (први мај – главни празник светских комуниста; 1776. година стоји на доларској новчаници), баварски језуита Адам Вајсхаупт основао је илуминате. Циљ ове тајне дружине био је Нови светски поредак који ће срушити религијске институције, државне међе и којим ће управљати „мудраци“, заједница „илуминираних“ (просветљених). Вајсхаупт је успео да се убаци у руководства европских тајних друштава и да тамо постави своје људе. Француска револуција која се завршила Наполеоновом диктатуром била је дело Вајсхауптове дружине. Када су њихови планови пропали у вишим круговима Немачке и Француске, илуминати су ушли у револуционарне организације и наставили да делују. У предговору немачком издању „Комунистичког манифеста“ Маркс и Енгелс наглашавају да је Комунистичка лига, звана „Лига праведника“ (која је, наравно, тајна), њих још 1847. овластила да напишу манифест који ће бити теоријско-практички програм партије. Године 1885. кардинал Хенри Манинг доказивао је да „Манифест“ није дело „отаца научног социјализма“, но тајних друштава чији су ова двојица били послушни пиони. На Маркса и Енгелса велики утицај имао је  „црвени рабин“ Мозес Хес, пропагатор француске револуционарне идеологије. Након сусрета с 23-годишњим Марксом, 30-годишњи Хес бележи: „Маркс је веома млад човек који ће задати последњи ударац средњовековној религији и политици“.

ЦИЉЕВИ ИЛУМИНАТА

Циљеви илумината учлањених у разне јавне и тајне организације били су: укидање приватне својине, националних влада и националне суверености, стварање светске владајуће елите, као и борба против библијског теизма. Не треба заборавити да је у бољшевичку револуцију волстритски банкар Јакоб Шиф уложио двадесет милиона долара у злату, помажући Лењину и његовима. Кад то знамо, постаје нам јаснија изјава енглеског политичара Бенџамина Дизреалија да светом владају тајне силе. 

Опасност политичког окултизма, међутим, многима ни данас није јасна; довољно је сетити се Хитлера и његовог пројекта „Трећег Рајха“, па видети како се тај окултизам може излити у стравичне облике уништења. Многи антифашисти су, читајући књигу бившег Хитлеровог следбеника Хермана Раушнинга, превидели да је он, још пре почетка Другог светског рата, о немачком фиреру говорио као о човеку болесна ума, опседнутом идејом о стварању магијског „натчовека“. Хитлер је био заражен магијом и окултним. Фирер је био члан „Друштва Туле“ – окултисти Карл Хаусхофер и Дитрих Екарт творци су идеја о аријевској расној премоћи. Милиони Словена, Јевреја и Рома жртвовани су на крвавим жртвеницима повампиреног Молоха да би се сан о „хиљадугодишњем Рајху“ остварио што пре.

Хитлер је био само претеча онога што гледамо у данашњем свету, који, са „Епстиновом коалицијом“ на челу, срља у понор Трећег светског рата. 

ИЛУМИНАТИ – ВРХ ЛЕДЕНОГ БРЕГА 

У својој изврсној књизи „Цивилиација новца“, која говори о завери зеленаша ( недавно ју је код нас објавила „Информатика“), руски философ и економиста, Валентин Катасонов, истиче да су сва тајна друштва, укључујући и илуминате, у ствари само агенти међуанродних лихвара:„Зеленаши су као своје агенте за реализацију планова освајања светске власти користили разна тајна друштва и редове религиозно-окултног и политичког карактера. Међу њима су катари, албигензи, валдензи, темплари, асасини, илуминати, језуити, розенкројцери, масони свих врста. Током последња два века главни „агенти утицајаˮ зеленаша у свету били су масони.

Овде ћемо дати реч руском мислиоцу А. Д. Нечволодову, који је на следећи начин описао масонство (тајно друштво „зидараˮ) почетком ХХ века: „Циљ масона је јасан: изградити светско царство главешина капитала на развалинама савремених држава, а притом су управо сами народи они несвесни зидари, који руше државни систем, своје сопствено здање, а заједно са њим руше и своју слободу, снагу, здравље и морал; све се то дешава као последица за њих погубног постојећег монетарног система, чију суштину прикрива читава армија гнусних превараната из редова поткупљених државних чиновника, које масони поткупљују да на одређени начин управљају државном привредом, као и из редова учених масона…ˮ Овде су укратко формулисане неке од најважнијих карактеристика масонства:

1) обезбеђење светске владавине зеленаша (они су „господари капиталаˮ);

2) да би се постигао наведени циљ треба разорити државу, а заједно са њом и „слободе, снагу, здравље и моралˮ људи;

3) народи свему томе несвесно помажу;

4) та несвесна помоћ проузрокована је постојећим монетарним системом;

5) поткупљени људи (агенти утицаја) скривају погубни карактер монетарног система;

6) међу такве поткупљене људе спадају чиновници, они који управљају државном привредом и разна „ученаˮ публика, на којој се темељи постојећи монетарни систем.“

И ту је, у ствари, кључ тајне: иза свега стоји прљава тајна новца, чији господари би да загосподаре светом. Два велика центра, Вол Стрит у Њујорку и Сити у Лондону, са том тајном се непосредно повезани. 

Да кренемо прво од Лондона. 

ИЛУМИНАТИ И БРИТАНСКА „ЕЛИТА“ 

У књизи British Illuminati Крис Еверард настоји да укаже на елите у Великој Британији коју назива „британским илуминатима“. Еверард тврди да ову елиту чине високо позиционирани политичари, чланови краљевске породице, шефови обавештајних служби, аристократија, припадници масонерије и људи из медија, посебно Би-Би-Сија. По њему, већина тих појединаца представља „самопроглашене изабране“, који су, како он наводи, корумпирали све институције британског друштва ради контроле и експлоатације остатка становништва.

Аутор тврди да елита делује као „затворени клуб“ у ком се моћ стиче и одржава кроз учешће у тајним обредима, сексуалним злоупотребама, изнудама и политичкој корупцији. По Еверарду, улаз у високу политику и власт немогућ је без припадности неком виду тајног друштва.

ЕПСТИН ПРЕ ЕПСТИНА

Када је отркривено да је Ендрју, рођени брат краља Чарлса Трећег, био умешан, до грла, у Епстинову причу, Еверард се није нимало зачудио. Он у својим истраживањима помиње људе попут принца Луја од Батенберга (Лорда Маунтбатена), вицекраља Бурме, за кога тврди да је био кључни човек у контроли трговине хероином у Бурми. Кроулијева повезаност са „краљевским ложама“ масонерије сведочи о ширем окултном утицају на Виндзоре. 

Британска елита организује педофилске мреже које су системски прикриване деценијама. Ту су и конкретна имена као што су сер Питер Хејман (заменик директора МИ6), сер Питер Морисон (блиски сарадник Маргарет Тачер), Џими Савил (познати телевизијски водитељ), Крис Денинг и други. Аутор сугерише да су жртве педофилског сатанизма често била деца из хранитељских домова, која су била сексуално злоупотребљавана и убијана, док су злочини прикривани преко полиције, суда и медија.

ЛОЖЕ ЛАЖИ 

Према Еверарду, британска масонерија има централну улогу у организацији и заштити ових мрежа. Иза ложа често стоје сатанистичке секте које користе крвне ритуале и жртвовања. Угледни чланови ложа заштићени су од кривичног гоњења чак и у случајевима тешких злочина. Женске масонске ложе такође постоје, али су ређе и по правилу искључене из директне политичке моћи.

Еверард критикује Би-Би-Си и друге институције које, по њему, системски прикривају злочине својих запослених и сарадника. Више истраживања и сведочења сведено на „цензуру у интересу националне безбедности“ (тзв. D-Notice), посебно када је реч о везама између политичара, Би-Би-Сијевих угледника и дечје проституције.

Као доказ трајања и дубине ових мрежа, Еверард наводи примере попут случаја водитеља дечјих програма, окрутног педофила Џимија Савила, који је, упркос бројним оптужбама, остао заштићен до смрти. 

Указано је и на глобални ниво приче, јер је мрежа илумината распрострањена кроз институције попут УН, Беле куће и израелског лобија. Наглашава се да су многи неоконзервативни политичари у САД и Великој Британији чланови или симпатизери ових елитних тајних друштава и да утичу на спољну политику, укључујући ратове и економско поробљавање држава.

КУДА ИДЕМО? 

Пишући о идеологији апсурда, амерички православни мислилац, јеромонах Серафим Роуз, у својој студији о нихилизму, указивао је да се западни мислиоци у доба постхришћанства поносе својим неверовањем у вечни живот:“Достојевски је био сасвим у праву када је бесмртности дао средишње место у свом хришћанском погледу на свет. Ако се човеков земаљски живот неизбежно окончава непостојањем, сва дела његова су у правом смислу те речи непостојећа: она не доносе плода.(…) Нешто више од пет стотина година Европа обмањује себе, стремећи царству хуманизма, либерализма и тобож хришћанског вероучења. Тај је пут довео до идеологије апсурда – директног покушаја да се замагли и затамни хришћанска Истина, прилагођавањем исте новим, земаљским, хуманистичким принципима. Идеологија апсурда поново доказује да је та Истина апсолутна и непролазна: ако ње нема, нема Истине уопште.“

И свет се претвара у пакао, каже Роуз. 

Вера у Бога и бесмртност душе је основа људскости, сведочио је Достојевски. Ми живимо у нељудском свету, у коме су могући и Епстин и илуминати и свако зло. Па ипак, зло неће победити јер је победа Божија. И на нама је да останемо са Победником. 

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА 

Епстиновци широм света желе нашу децу.

Они се и у Србији, преко својих „прокси ратника“, маскирају у љубитеље деце и њихових права.

Против тога се свим силама мора устати.

Сви знамо да ће реаговати и челници наше Цркве, и да ће заштити нашу децу и наше породице.

Ако ни због чега другог, а оно да би имао ко да упише студије на Универзитету „Свети Сава“.

Хвала нашој Цркви која ће се ових дана укључити у борбу против овог антипородичног закона. 

УПУТНИЦЕ ( 27.4.2026. г.)

https://vidovdan.org/aktuelno/zasto-novi-porodicni-zakon-u-srbiji-rusi-tradicionalnu-porodicu-jedan-samar-postaje-razlog-da-vam-drzava-oduzme-dete

https://c-fam.org/friday_fax/unicef-consultant-sexually-assaulted-boy-years/

Чланак ДА ЛИ ПЕДОФИЛИ ВОЛЕ НАШУ ДЕЦУ: БРИТАНСКИ ИЛУМИНАТИ, ЕПСТИНОВ СВЕТ  И ПРОТИВПОРОДИЧНИ ЗАКОН У СРБИЈИ  се појављује прво на ИСКРА.

Често цитирамо речи Достојевског о „ђаволу који се бори против Бога“. Оне су у целини дирљиве и прецизне, и савршено у складу са духом хришћанства. Међутим, у роману „Браћа Карамазови“ говорило се о нечему сасвим другом. Ево целог цитата: „Има ли лепоте у Содоми?… Страшно је то што лепота није само страшна ствар, већ и мистериозна! Ту се ђаво бори против Бога, а бојно поље су срца људи.“

Овде је реч о сасвим конкретном односу између естетике (лепоте) и етике (добра и зла), као и о вези између етике и теологије (Бога и ђавола). Лепота се може одвојити од доброте, а самим тим и од Бога. Иза ње се може скривати ужас, и на крају крајева, ђаво.

У срцима људи бесни битка око суштине лепоте: способности да се у њој препозна доброта или, обрнуто, зло, да се продре у њену мистичну и теолошку дуалност.

Религија обично приказује зло као одбојно, ружно и гадно.

Традиционални прикази ђавола тешко да ће икога инспирисати или привући. Достојевски примећује да у животу може бити и другачије. Зло се одева у одећу лепоте и привлачности. То је карактеристична одлика европске Модерне: имплицитна рехабилитација зла кроз апсолутизацију естетике, кроз одвајање лепоте од морала и етике. Наговештаји овога већ су видљиви у класицизму, а у романтизму ова тема постепено постаје централна. Узгред, „Портрет Доријана Греја“ је управо о томе.

Православље је позвано да одговори на овај изазов, ако се, као и раније, цео проблем не може једноставно игнорисати. Достојевски показује: не може се игнорисати. Овде се крије нека страшна тајна.

Са лепотом су повезани огромни блокови модерног друштва – притом потпуно одвојени од етике, доброте и Бога. Све до lookmaxxing.

И кад Достојевски на другом месту каже: „Лепота ће спасити свет“, он мисли на духовну лепоту, која води душу ка Богу. У супротном, како би она могла спасити људе? Пре би их могла уништити. Али опет, у контексту „Идиота“, ова изјава је прилично двосмислена, а њено цитирање има за циљ, пре, да дискредитује кнеза Мишкина. Оно је међу онима забрањеним за јавну дискусију. У ствари, роман „Идиот“ је делимично изграђен око тога: како се љубав – укључујући и земаљску љубав – односи према души, према спасењу, према херојству, према хришћанству? И овде је то отворено питање.

Узгред, збирка исихастичких монашких текстова „Добротољубље“ на грчком се назива „Филокалија“, где „калос“ значи лепота. Па и реч „добро“ на старословенском је означавала не само нешто добро, већ и нешто лепо. Али овде говоримо искључиво о божанској лепоти, па чак и о самој нествореној светлости Тавора.

У сваком случају, око лепоте, њеног тумачења, њеног садржаја и њене природе води се битка између Бога и ђавола. Постоји истинска лепота, која води у рај, и постоји ђаволска имитација, која човека вуче доле у ​​вртлог пакла.

(Телеграм канал А. Дугина; превео Ж. Никчевић)

Чланак Александар Дугин: ДОБРА ЛЕПОТА? се појављује прво на ИСКРА.

Док се скупштинска звона на Тргу Николе Пашића у Београду готово свакодневно оглашавају ради усвајања нових сетова „европских закона“, Србија се налази у својеврсном политичком међупростору. На први поглед, законодавна активност сугерише убрзани марш ка Бриселу.  Ипак, реалност је далеко сложенија: Србија данас подсећа на ђака који предано решава задатке из математике, док му комисија истовремено мења правила за пролазак на испиту, инсистирајући на питањима из историје и географије на која он одбија да одговори.

Тако се Србија обрела у зачараном кругу; техничко усвајање европских закона служи као мост који државу држи изнад воде, док политички услови делују као тегови који не дозвољавају да се стигне до друге обале. А тегови су услови који се тичу Косова и Метохије и увођења санкција Русији.

Још у априлу 2013. године, када су тадашњи премијер Ивица Дачић и Хашим Тачи ставили потписе на „Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа“, државни врх Србије уверавао је јавност да је реч о историјском компромису који чува Србе на Косову и Метохији. Пре 13 година у Бриселу се наздрављало „историјском споразуму“ а европска бирократија је то представљала као тријумф дипломатије, док 13 година касније биланс Бриселског споразума не осликава компромис, већ систематско повлачење државе Србије са простора где је њен суверенитет био највидљивији.

Данас, док се на северу Косова и Метохије српско присуство свело на апартхејд и пуко преживљавање, јасно је да Бриселски споразум није био мост ка миру, већ лукаво осмишљен инструмент за демонтажу српске државности уз амин међународних посредника.

Кључни ударац српским позицијама није дошао кроз војну силу или уличне протесте, већ кроз тиху деконструкцију паралелних, односно „српских“ институција. Улога међународне заједнице у овом процесу тешко се може назвати неутралном. Напротив, Брисел и Вашингтон су годинама наступали као активни саучесници у игри у којој је Србија била једина страна са обавезама, док је Приштина уживала статус привилегованог делинквента. Београд је, под притиском „европске шаргарепе“, испоручио све: полицију, правосуђе, енергетику, позивни број и општинске структуре. Заузврат је добио мртво слово на папиру под именом Заједница српских општина.

Споменик лицемерју

Заједница српских општина (ЗСО) данас не стоји као симбол српске аутономије, већ као споменик међународном лицемерју. Док су западне дипломате за свако попуштање Београда имале спремне аплаузе, за приштинско минирање ЗСО имали су само „благу забринутост“ и немоћно слегање раменима. Та тактика „конструктивне двосмислености“ омогућила је Аљбину Куртију да заврши оно што је Брисел почео – потпуну окупацију севера специјалним јединицама и институционално насиље под заставом КФОР-а и ЕУЛЕКС-а.

Још ономад, када је бивша немачка канцеларка Ангела Меркел признала да су Мински споразуми служили искључиво томе да се Украјини „купи време“ за наоружавање, а не да се успостави трајан мир са Русијом, у Београду је то одјекнуло као закаснело отрежњење. Паралела између Донбаса и севера Косова није само теоријска – она је структурна. У оба случаја, међународна заједница је користила дијалог као параван за постепено мењање реалности на терену, док се држава којој су дата обећања свесно држала у заблуди.

Бриселски споразум је, баш као и Минск један и два, постао школски пример „дипломатије фикције“. Србија је, верујући у потпис Европске уније, демонтирала сопствени безбедносни и правни апарат на северу КиМ. У замену је добила обећање о Заједници српских општина, која данас, 13 година касније, неодољиво подсећа на статус „специјалне аутономије“ за Донбас – обећање које је Запад подржавао реторички, док је на терену активно радио на јачању војних и полицијских капацитета друге стране.

Западни посредници данас наступају као „неутрални посматрачи“ процеса који су сами иницирали, тврдећи да „не могу да натерају“ Аљбина Куртија да испуни обавезе. Иста немоћ коју су показивали у контролисању Кијева до 2022. године, сада се рециклира на Балкану, док се српске институције претварају у прах и пепео.

Образац западне непринципијелности није нов, али је на примеру Косова доведен до апсурда. Списак изневерених договора је дугачак: Резолуција 1244; документ који гарантује суверенитет Србије постао је за Запад само историјски архив који се помиње када треба оправдати присуство НАТО-а, али игнорише када треба заштитити територијални интегритет земље.

Вашингтонски споразум, олако бачен у страну чим је дошло до промене администрације у Белој кући, чиме је још једном потврђено да потпис водећих светских сила важи само док је у функцији њиховог моменталног интереса. Чак и Ахтисаријев план (који Србија није ни прихватила), односно они делови који су предвиђали заштиту српског наслеђа и децентрализацију данас се у Приштини третирају као „оптерећење“, уз прећутну сагласност западних амбасада.

Бриселски споразум је, баш као и Минск један и два, постао школски пример „дипломатије фикције“

Кључно питање за Брисел гласи: како је могуће да се пред вашим очима споразум спроводи искључиво на штету једне стране? Одговор се крије у циничној реалности – циљ међународне заједнице никада није био праведан компромис, већ пацификација Србије до тренутка када њен повратак на Косово постане технички немогућ. Србија је у Бриселу увучена у преговарачку замку где је свака рунда дијалога значила степеник ниже за српска права, а степеник више за косовску „државност“.

Данашњи хаос на терену није случајност, већ директна последица бриселског инжењеринга. Међународни посредници су свесно жртвовали сигурност српског народа зарад геополитичког „штиклирања“ косовског питања. У тој представи, Србија је изгубила своје кључне позиције не због недостатка воље за дијалогом, већ због наивног веровања у кредибилитет оних којима је истина увек била подређена интересу, а право сили. Питање које се поставља није само ко је одговоран за овакве преговоре, већ шта је преостало од „црвених линија“ које су, након Брисела, постале само бледе контуре на мапи која се сваким даном мења на штету Србије?

Цинизам којим се Београд држи у преговарачком процесу док Приштина спроводи терор на северу, неодољиво подсећа на вишедеценијско изигравање договора о неширењу НАТО-а на исток, кога прате паралелне активности али са истим циљем.

Загрљај анаконде

Далеко од очију јавности одвија се игра у којој САД и Запад покушавају да Русију ставе у својеврсни обруч, где би кључни правци – морски и копнени – постали полуга притиска. То је прича о такозваном „загрљају Анаконде“ која се поново враћа у фокус, али овај пут кроз призму транспорта, рута и контроле над кретањем робе и енергената. Са једне стране, фокус је на морима – Средоземном, Црном, Балтичком и Баренцовом, па чак и на улазу у Северни морски пут са стране Тихог океана. Са друге стране, истовремено се ради на преузимању или слабљењу копнених коридора, што додатно компликује слику.

У том контексту посебно се издваја међународни транспортни коридор Север–Југ. Управо ту, запажају упућени експерти, долази до најдиректнијег покушаја уплива. Казахстан се појављује као кључна тачка – не само географски, већ и стратешки. Како кажу, америчка страна ову земљу види као „срце Хартленда“, што у преводу значи централну зону контроле евроазијског простора. Није случајно што се помињу покушаји да се откупе железничке линије у тој држави.

Ту се, међутим, прича не завршава. Паралелно се разматра и Транскаспијски коридор, који повезује Казахстан преко Каспијског мора са Азербејџаном, Грузијом, Турском и даље ка Европи. Према истој анализи, циљ је да се и овај правац стави под контролу, чиме би се додатно смањио маневарски простор за Русију и њене партнере. Механизам деловања који се описује прилично је директан и без много дипломатских нијанси. Или се одређени транспортни правац преузима и интегрише у сопствени систем контроле, или се, у супротном, доводи у питање његова функционалност. У таквој поставци резултат је јасан – покушај стварања транспортне блокаде Русије.

Занимљиво је да се ова стратегија не односи искључиво на Москву. У анализи се јасно наглашава да би последице осетио и кинески пројекат „Један појас – један пут“. Ако се кључни коридори пресеку или ставе под спољашњу контролу, ланац повезивања Азије и Европе трпи озбиљан удар. Тиме се отвара шири геополитички оквир у којем се не ради само о једној држави, већ о читавој мрежи економских и логистичких токова.

У позадини свега остаје једна константа – контрола над транспортним правцима као средство за приступ ресурсима и очување геоекономске доминације. То је, према овом виђењу, основни алат којим САД покушавају да задрже своју позицију у свету који се убрзано мења.

И док је пажња јавности заокупљена ратним пожаром на Блиском истоку, уз већ дуготрајни сукоб у Украјини, иза затворених врата у Вашингтону се одвијало нешто што поједини аналитичари описују као далеко важније од било ког званичног самита.

Од 10. до 12. априла 2026. године, у луксузном хотелу америчке престонице, окупила се Билдерберг група – круг који већ деценијама важи за једно од најутицајнијих места неформалног одлучивања на глобалном нивоу. И управо овај састанак, по мишљењу многих, носи потенцијал да усмери ток наредних година.

Састав учесника и теме које су биле отворене указују на могуће припреме за нову поделу света, при чему би Запад могао да преузме иницијативу без укључивања других великих центара моћи. Индикативно је да за столом у Вашингтону није било представника из Азије, Африке нити Русије. Без кинеских, индијских или арапских стратешких гласова, без икога ко би представљао већи део планете. Према проценама упућених, у питању је готово потпуно затворен круг – искључиво западни актери, укључујући лидере НАТО-а и њима блиске структуре.

Занимљиво, Србија (односно Југославија) била је тема разговора групе неколико пута током деведесетих година (1991, 1996, 1998. и 1999.), али без присуства домаћих званичника у то време. До сада је једина званично потврђена учесница из Србије била Ана Брнабић: Као тадашња председница Владе Србије, учествовала је на састанку у Торину 2018. године.

САД и Запад покушавају да Русију ставе у својеврсни обруч, где би кључни правци – морски и копнени – постали полуга притиска

Формално гледано, Билдерберг група (или Билдербершки скуп) је незванични годишњи састанак затвореног типа који окупља између 120 и 150 најутицајнијих људи на свету — политичаре, банкаре, директоре корпорација, власнике медија и академске стручњаке из Европе и Северне Америке. Због екстремне тајности, група је деценијама главна мета теоретичара завере који је називају „светском владом у сенци“. Са друге стране, организатори тврде да је то само неформални форум за размену мишљења без икакве стварне извршне моћи.

Међутим, ако се осврнемо на актуелна светска дешавања, све чешће се намећу процене да операција против Ирана није циљ сама по себи, већ нека врста тестирања сценарија. Идеја је једноставна, али и узнемирујућа: ако се покаже да је могуће дестабилизовати и преузети контролу над великом државом са комплексном инфраструктуром и великим бројем становника, онда се отвара простор за шире планове.

У том контексту, поједини аналитичари не крију да би Русија могла бити посматрана као следећи корак у таквом размишљању. Управо зато се овај скуп у Вашингтону посматра не само као политички, већ као стратешки тренутак.

Често долази до мешања са Трилатералном комисијом, која је сродна организација, али има стално чланство. Трилатералу су основали 1973. амерички бизнисмен Дејвид Рокфелер и Збигњев Бжежински, некадашњи саветник за безбедност председника САД Џимија Картера.

Полуге моћи

Професорка Смиља Аврамов, један од наших највећих стручњака за међународно право, посветила је велики део свог касног рада анализи ових група кроз призму „трилатерализма“ и концепта светске владе. Она их није посматрала као безазлене дебатне клубове, већ као кључне полуге моћи које обликују судбину суверених држава.

Професорка Аврамов је тврдила да су Билдерберг и Трилатерала део шире мреже неформалних центара моћи који имају за циљ потпуно укидање суверенитета националних држава. Према њеним речима: Циљ је успостављање Новог светског поретка заснованог на интересима мултинационалних корпорација и крупног капитала. Сматрала је да су ове групе одредиле Србију као мету јер је представљала препреку за тоталну контролу Балкана.

Сви кључни људи који су одлучивали о југословенском простору били су повезани с Билдербершком групом, почев од лорда Карингтона, Ричарда Холбрука, Мадлен Олбрајт преко Хавијера Солане и Бернара Кушнера до Олија Рена. Дезинтеграција је била повезана с интересима Сједињених Држава и интересима великог капитала с европске стране, посебно немачког.

Професорка Аврамов је тврдила да се међународно право свесно урушава како би се заменило „правилима“ која диктирају ови елитни кругови. Смиља Аврамов је упозоравала да су Билдерберг и Трилатерала опаснији од војних савеза (попут НАТО-а) јер делују суптилно, кроз финансије, медије и образовање, стварајући свет у којем демократија постаје само празна љуштура.

Да не остане само на професорки Аврамов, својевремено изложеној тешкој дифамацији, поменимо цењеног научника и лингвисту Ноама Чомског и његове наводе да се Трилатерална комисија залаже за „више умерености у демократији“ у циљу стварања пасивног и послушног друштва. Чомски још наводи да Трилатералци желе да ограниче утицај грађанства на власти. Нарочито истиче залагање Трилатералаца за „индоктринацију“ младих, уз напомену да је младе „потребно боље контролисати јер су превише слободни да следе своје иницијативе“.

Претходница Трилатерале у Србији је НВО „Ист-вест бриџ“. Чланови ове организације су потпредседница Владе Зорана Михајловић (замрзла статус), државни секретар у МУП-у Србије Александар Николић, Бојан Костреш из ЛСВ, Горан Свилановић, Марко Благојевић, Ненад Боровчанин, принцеза Јелисавета, социолог Јово Бакић и други.

У Београду је 2014. године одржан састанак европског огранка Трилатералне комисије где су теме биле европски проблеми, перспектива европских интеграција и западног Балкана, актуелна ситуација у Русији и Украјини и изазови у Европи. Некако баш после усвајања Бриселског споразума.

Данас је за Србију лекција из Брисела и Минска јасна: у новој глобалној архитектури, међународно право је постало „мени“ са којег велике силе бирају само оно што им одговара. Проблем за Београд је што је цена те геополитичке вечере плаћена суверенитетом на Косову и Метохији, док је обећана заштита српског народа остала заробљена у вакууму западних „добрих намера“.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: Печат

Насловна фотографија: Wikimedia commons/AgronBeqiri/CC BY-SA 3.0

Чланак Слободан Иконић (Печат): Тајне и јавне калкулације Запада се појављује прво на ИСКРА.

Да би се оценила адекватност спољнополитичких активности Републике Српске у последњих годину и више дана, потребно је претходно оценити садашњу природу међународних односа и међународног поретка.

Иако су претходних година политички лидери Колективног запада упорно одбијали да признају реалност тектонске трансформације међународних односа, како би апсолутизацијом концепције глобализације сачували хегемонистичку позицију из времена униполарности, данас су и они приморани да признају стварност рађања мултиполарног (полицентричног) света. Тако немачки канцелар Фридрих Мерц говори о крају досадашњег светског поретка, док се француски председник Емануел Макрон залаже за изградњу стабилног мултиполарног поретка у свету, а недавно је шпански премијер Педро Санчез позвао Кину да преузме већу улогу у мултиполарном поретку. За државе тзв. Глобалног југа, мултиполарност је одавно постала међународна реалност.

Следствено томе, Република Српска води дипломатску борбу за заштиту свог дејтонског уставног положаја и права српског народа у БиХ на самоопредељење у свету који из дана у дан стиче јасне обрисе мултиполарности, иако, по свему судећи, услед технолошке и економске међузависности глобализација неће нестати са историјске сцене.

ДЕФИНИСАЊЕ ПОЈМОВА МУЛТИПОЛАРНОСТИ

У прошлогодишњој изузетно корисној анализи под насловом “Шта је то мултиполарни међународни поредак: теоретски и практични аспекти”, високи функционери руског Министарства иностраних послова, Алексеј Дробињин и Јевгениј  Пискунов, указују да мултиполарност у међународним односима данас означава „објективни процес размештања светског развојног потенцијала, јачања нових самосталних центара економског раста и доношења политичких одлука“. Исти аутори даље прецизирају, да мултиполарност „карактерише међузависност и распоред снага у међународној арени у условима непостојања хегемона, способног да наметне своју вољу остатку човечанства“.

Имајући то у виду, Дробињин и Пискунов предлажу „следећу верзију упрошћеног одређења мултиполарног света“: „То је стање међународних односа у коме постоји неколико центара економског развитка и доношења политичких одлука који врше глобални утицај, али ниједан од њих не може да доминира у светским пословима“. С обзиром на овакво поимање мултиполарног света, исти сматрају да његову суштину јасније изражава синтагма полицентрични свет. Зато што је реч центар у сфери међународних односа једноставнија за разумевање од речи пол. У такве центре у Концепцији спољне политике Руске Федерације наводе се Русија, Кина, Индија и САД, са могућношћу појављивања у ближој перспективи још макар два самостална центра светског развитка за државе исламске цивилизације и за афричке државе.

Дефинисање појмова мултиполарности или полицентричног света из пера руских аутора, нарочито оних који учествују у креирању руске спољне политике, значајно је већ због саме чињенице да је прво помињање концепције мултиполарности у једном званичном спољнополитичком документу везано за руско-кинеску „Декларацију о мултиполарном свету и формирању новог међународног поретка“ из 1997. године. Састављање и усвајање овог документа од прецедентног значаја, било је у најтешњој вези са новим курсом руске спољне политике, који је заузет након доласка на чело Министарства иностраних послова РФ, 1996. године, Јевгенија Примакова.

ГЕОГРАФИЈА ДИПЛОМАТСКИХ СУСРЕТА

Спољнополитичку концепцију, која стоји иза дипломатских активности Републике Српске, најбоље описује географија дипломатских сусрета највиших званичника Српске током прошле и почетком ове године.

У години у којој је осуђен по наметнутом противправном акту Кристијана Шмита, а потом и лишен функције председника Републике Српске, Милорад Додик је најчешће био гост највиших руских званичника. Како је својевремено приметио дописник Комерсанта Генадиј Сисојев, Додик воли да истакне да се са председником Русије Владимиром Путином састао „најмање двадесет пет пута“. Последњи пут прошле године, и укупно двадесет седми пут, Додик се састао са Путином на маргинама форума Валдај у Сочију, 2. октобра 2025. године.

То што очигледна Додикова ослоњеност на Русију не значи занемаривање других кључних полова мултиполарног света — оних који се такође наводе у раније поменутој Концепцији спољне политике Руске Федерације — показала је одлука Вашингтона од 29. октобра да укине санкције Додику и другим високим функционерима Републике Српске, које су уведене 2022. године. Овим великим успехом крунисано је вишемесечно успешно лобирање Републике Српске у администрацији Доналда Трампа.

Након тога, 26. јануара 2026. године, Додик је посетио Израел, где се, заједно са Аном Тришић Бабић, састао са шефом јеврејске државе Исаком Херцогом и премијером Бењамином Нетанјахуом. Том приликом је Додику у Кнесету уручено високо израелско признање за допринос развоју односа између Републике Српске и Израела.

ПОЗИВ АМЕРИЧКОМ БИЗНИСУ ДА УЛАЖЕ У СРПСКУ

И најзад, највиша делегација Републике Српске, у којој су били и до недавно санкционисани Додик и Цвијановићева, посетила је почетком фебруара ове године САД. Током вишедневног боравка у САД поводом Националног молитвеног доручка, висока делегација Републике Српске имала је састанке са државним секретаром за одбрану Питом Хегсетом, председавајућим Представничког дома Мајком Џонсоном, те бројним америчким конгресменима и бившим високим функционерима блиским Доналду Трампу.

А онда је 7. априла дошло и до посете Бањој Луци Доналда Трампа Млађег. Милорад Додик је његов боравак у Републици Српској, који је иначе био обележен згуснутим распоредом сусрета, прокоментарисао речима које осликавају суштину спољнополитичке концепције Српске: „Република Српска верује у отворен разговор, сарадњу и стварање нових економских прилика и данас гради пријатељства широм света, јача свој међународни положај и остварује победе. Српски народ и људи с којима данас разговарамо у свету разумеју се на истим принципима, слободи, праву народа да одлучује о себи и политици здравог разума“.

С друге стране, син америчког председника пренео је јавности поруку да је одушевљен оним што је видео у српском ентитету у БиХ, а нарочито „радном етиком“ њених људи. То је заправо био позив америчком бизнису да улаже у Српску.

ДИСТАНЦА ОД БРИСЕЛА И МАЂАРСКИ ИЗБОРИ

Потпуно у складу са мултиполаризмом, премијер Српске Саво Минићје крајем марта ове године разговарао о интензивирању улагања у привреду Републике Српске са амбасадорком Кине у БиХ Ли Фан.

Између ових сусрета са представницима држава које су главни полови мултиполарног света (Русија, САД, Кина), као и са земљама које претендују на регионално лидерство (Израел), руководство Српске је одржавало традиционално добре везе са суверенистима унутар Европске уније, пре свега са Виктором Орбаном.

Иако је изборним поразом Виктора Орбана Република Српска изгубила важног и оданог савезника унутар Европске уније, вишегодишње дистанцирање Српске од Брисела и евроинтеграција БиХ, унапред анулира могуће штетне последице исхода мађарских парламентарних избора на спољнополитичку позицију Српске. Једном речју, уколико евроинтеграције нису више циљ Српске, тада и крупне политичке промене у земљама ЕУ немају за Бања Луку ону тежину коју би имале да је Српска стратешки опредељена за прикључење БиХ Европској унији.

НА ЖАЛОСТ УНИТАРИСТИЧКО-ИСЛАМИСТИЧКИХ ПОЛИТИЧКИХ КРУГОВА

Уместо тога, руководство Српске последњих месеци доследно третира Европску унију као другоразредни спољнополитички фактор, чији се утицај у мултиполарном свету не може мерити утицајем држава које су центри цивилизацијског груписања унутар новог поретка међународних односа у настајању. Независно од таквог односа према Европској унији, сарадња са Мађарском и Италијом традиционално је важна за државе српског народа, пошто такво савезништво има озбиљан потенцијал обуздавања антисрпског деловања хрватског и албанског фактора на Балкану. За сада је геополитички потенцијал ових земаља најозбиљније ограничен њиховим чланством у ЕУ.

На огромну жалост унитаристичко-исламистичких сарајевских политичких кругова,који никада неће бити кадри да своју политику прилагоде захтевима полицентричног света, Орбанов пораз неће њихове заштитнике у Бриселу увести у први ешалон светске политике у ери мултиполарности. Као што Орбанов изборни пораз не може зауставити процес ресуверенизације Српске.

Међународни односи у мултиполарном свету захтевају од националних политичких елита много више самопоуздања, независности и еластичности него што се то тражило у епохи глобализма, која је непоредиво више одговарала карактеру бошњачке политике. Исход мађарских избора је показао да још једно важно обележје политике из времена глобализма нема у мултиполарном свету онај значај који је имао у временима за којима очигледно жали бошњачка политичка елита – директна подршка иностраних лидера једној политичкој опцији, као што је била Трампова Орбану, не гарантује победу на изборима.

ОДБРАНА НАЦИОНАЛНИХ ИНТЕРЕСА – РУКОВОДНО НАЧЕЛО СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ

Интензивни контакти Бања Луке последњих месеци са Москвом и Вашингтоном, уз одржавање блиских односа са Пекингом и Јерусалимом, јасно сведоче о томе да је Република Српска своју дипломатску активност прилагодила реалности новог уређења света на принципима мултиполарности.

Оно што спољнополитичку позицију Републике Српске може у перспективи једино да угрози то је занемаривање националних интереса. Јер, по речима руских дипломата Дробињина и Пискунова, национални интереси су једино вечни у епохи мултиполаризма. Осим тога, у епохи мултиполарности, као новој верзији историјске политике „равнотеже снага“ на значају поново добијају стратешка савезништва, мада се њихов значај често не види у условима свеопште нестабилности и променљивости, која карактерише болни процес рушења старог и рађања новог поретка међународних односа.

Уосталом, одбрана националних интереса, који постају руководно начело спољне политике у епохи мултиполарности, незамислива је без дугорочног стратешког савезништва. С тим у вези, руководство Републике Српске би увек морало имати у виду да тренутна национално корисна сарадња, на регионалном нивоу, са хрватским политичким фактором, а на глобалном са САД, не би требало да због дивергентности стратешких интереса пређе из тактичке у стратешку раван.

Чланак Зоран Чворовић: Дипломатска активност Српске у светлу мултиполарности се појављује прво на ИСКРА.

© fakti.rs

Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

У САРАЈЕВУ се пола у шали прича да Елмедин Конаковић, бошњачки министар вањских послова БиХ из реда владајуће Тројке,  јурца по Словенији и распитује се за тазбину Доналда Трампа. Објашњавају: не зна се шта ће бити са ОХР-ом и самозваним в.п. Шмитом, па трага за везом на другој страни Океана.

Да ли ће са Шмитом отићи и ОХР, или ће остати обоје? Или ће он отићи, а његов офис, који чини на дестине што иностраних дипломата, правника и обавјештајаца, те бошњачких портира, чувара, чистачица и чаршијских доушника, остати? Или ће, како се прича већ 20 година уназад, он отићи, а ОХР бити дислоциран у Беч?

Или ће, ни то чак није искључено, ОХР бити укинут, а Шмит остати у новој улози амбасадора. Њемачка би тако бандоглавог познаваоца локалних прилика задржала у напокон регуларном статусу. И, истовемено, испунила жељу Сарајлија да настави да навија за њихову ствар.

Шмит им је био приредио, макар и накратко, незаборавне дане среће када је изгледало да је Додику „ставио соли на реп“.

Могло би се рећи да нису проблем ни в.п. ни ОХР-а иако им је према Дејтону истекао двоструки рок употребе, него Бонска овлашћења и 5+2 услова да се странци дефинитивно повуку из Босне, што би била и шанса да се велике силе престану међусобно  надметати која ће остварити већи утицај на овом запаљивом простору.

Дислокација ОХР ван БиХ, уколико би и даље важили и „Бонска“ и „5+2“, значила би више психолошку него реалну политичку промјену, својеврсно замазивање очију.

Повратак на изворни Дејтон или мирни разлаз једино рјешавају све дилеме.

Мада је већ прије пораза у директном дуелу са Додиком, Кристијан Шмит успио да постане посљедњи в.п., ако је то уопште и био, симбол осионе самовоље неоколонијалног протоктерата.

Припашће му негативна слава да је успио да докаже да је ОХР са Бонским овластима не само  антиуставна него и опасна институција по мир и опстанак било какве БиХ.

Шмитова логика била је сљедећа. Пошто је зинуо на природне ресусе Српске (шуме, ријеке, оранице, минерале) и осталу јавну имовину Српске – да је фактички претвори у празну љуштуру, а чему се Додикова власт грчевито противи – треба окренути ред приоритета.

Умјесто власништво па власт, најприје срушити власт да би се онда приграбило власништво.

Није то било, наравно, само из Шмитове главе, него уз координацију Бајденовог амабасадора Марфија и подршку европских велесила – Њемачке, Француске и Бритније, а у изведби неуставног Суда БиХ и ЦИК-а без српског представника. Али, као што знамо, Трампов стари навијач из Лакташа све их је надиграо, а најслађе Кристијана Шмита, који се био нашао на корак до тријумфа.

У дуелу са Додиком, он је дуже задржао функцију, а прије изгубио моћ, док је овај дуже задржао моћ и без функције.

Када би му и многи претходни в.п. запријетили, Додик би им узвраћао да ће, ипак он њима видјети леђа. И овог пута било је баш тако, с тим што је у неколико потеза жртвовао капитенску траку, а ојачао тим и наставио да га води са линије терена.

Волфганг Петрич, који је, иако давни, трећи по реду в.п., једини је задржао потребу да и даље, све до данас, ауторитативно тумачи збивања у Босни. Махом погрешно, али увијек по жељама слушалаца и читалаца из муслиманског Сарајева.

Сјећамо се његове панике поводом повратка руске спољне политике на Балкан, те арогантног уозорења да „Русија не може ништа да уради у Босни, него само да омета Запад који је највише инвестирао у БиХ“.

Дакле, Запад је у виду хуманитарне помоћи у обнови БиХ заправо капарисао ову земљу. Као и у случају две оружане интервенције у Садамовом Ираку, проценат учешћа у разарању суверене државе одређује проценат високопрофитабилног учешћа западних компанија у реконструкцији порушених градова и наплаћује се у нафти. У БиХ нафте нема, али представља геополитички важну територију.

Пошто се испоставило да са Петричевим далеким насљедником Шмитом неће ићи баш тако, он ономад дипломатски тумачи: „Изблиједио је фокус на БиХ, скептичан сам према продужењу манадата ОХР-а“.

Неће бити да му је промакао ток и динамика процеса деградације Шмита: већ сам податак да је дошао у ОХР без подршке Русије и Кине говорио је да је функција в.п. при крају.

Лавров је најавио сједницу СБ УН под предсједништвом Русије на којој ће западне колеге имати шта да чују. Иступ предсједавајућег, Василија Небензје, у СБ УН, на коју Шмита није ни позвао, и америчка знаковита шутња, била је посљедњи ексер у његов ковчег.

Међутим, посрамљени Шмит не само да се није одмах покупио кући, нити је отишао до Нове године, како се предвиђало, него и даље сједи у Сарајеву. Штавише, добија подршку из домовине.

Амбасадор Гранат вели да „Њемачка није учестовала  у договору САД са Српском и Додиком и да очекује промјене прије октобарских избора“, што ће рећи да је не обавезује да одустане од антисрпске агенде.

Предсједник Аустрије Ван дер Белен прошле недеље стигао је у Сарајево да у одсуству Жељке Цвијановић, двочланом Предсједништву БиХ, Бећировићу и Комшићу, подржи продужетак мандата ОХР-а.

Датум Шмитовог одласка је помјерен тек након октобарских избора јер очито још није договорено да ли ће дешмитизација истовремено бити и деохаеризација.

Лоша вијест за све Србе је и изборни пораз Виктора Орбана, сјајног политичара и још бољег пријатеља, док Урсула и Каја у Бриселу расту од среће.

Бошњачко Сарајево је посебно насекирала вијест да ће Додик у САД на Свјетском форуму лидера примити признање Универзитета Чад из Чикага „за лидерство и борбу за суверенитет и демократију“. А и гостовање Трампа јуниора код Додика јуниора.

За прво је протестовао лично Емир Суљагић, а за друго се нико није усудио, него је само Изетбеговић претходних дана немоћно најавио да ће се у Бањалуци десити нешто за Бошњаке поражавајуће. И било је баш тако: у Бањалуку је дошао Трамп јуниор на позив Додика јуниора.

За разлику од народњачког стила комуникације са бирачима, који је патентирао отац Миле, а слиједе Стевандић и Минић, мање Цвијановићева и Каран, син Игор је сусрет домаћих привредника и политичара са Трампом Млађим организовао у стилу америчког Молитвеног доручка и руске Валдајске чајанке.

У Бањалуци су се поносили, а у Сарајеву се ибретили „Шта то би ’Републици шумској’“?

Игор Додик, иначе високи функционер СНСД-а, овим политичким спектаклом положио је пријемни за првотимца у Милетовој првој петорци. Елем, ем је Милорад Додик у најбољим годинама за државника, ем је Игор баш у годинама очевог политичког успона. „Докле с тим Додизима!?“ вајкају се „добри Бошњани“.

У залету на октобарске изборе Бакир Изетбеговић са чела и сада доминантне СДА,  критикује Тројку што се, умјесто да псују Додика, нису се угледали на њега па постигли нешто слично. Зато се Бећировић запутио у сједиште НАТО-а, али га је тамо, умјесто Рутеа, дочекала мало позната замјеница генсека и његово увјеравање да двије трећине грађана БиХ једва чека пријем, охладила подсјећањем да је „неопходно да се о томе сложе три народа у ентитетима и кантонима“.

Већ када му се представила као Радмила (Шекерински) био је шокиран да и тамо сједи нека Српкиња. Ни Елмедин Конаковић, није да није покушавао, али излети у САД у организацији амбасадора Лагумџије завршили су сусретима са трећерезредним  саговорницима.

Тренуто грозничаво копа по генеалогији Трампових да пронађе неког из фамилије. Трампови ћерка (са зетом) и син су већ заузети, Меланија је из Српске одавно на приватни поклон добила ципеле, али можда се нађе неки амиџић, дајиђић, тетић или нека кона тазбине у Словенији.

Ближе је, брже и јефтиније да Мидо не расипа паре МИПа на скупи превоз преко баре. А може и да упита Игора Додика како је он довео младог Трампа.

Уосталом, ипак су комшије и воле кошарку, а овај може и да му помогне да бар упише  Букони у Милану и да коначно може да каже гдје је и шта студира, макар и не знао код кога полаже испите.

Али, ево, Алах џелешану је погледао свога Миду и на министарском форуму у Анталији дао му прилику да се нани Турској пожали на Србе, а Ђурић му је проевропски углађено одговорио у име предсједника Србије.

https://sveosrpskoj.com/2026/04/26/ketsmanovi-ho-e-li-shmit-oti-i-a-ohr-…

Чланак Кецмановић: Хоће ли Шмит отићи, а ОХР бити укинут или дислоциран у Беч? се појављује прво на ИСКРА.

Пораз Виктора Орбана на изборима одржаним 12. априла очекивано је изазвао бројне реакције и у Србији. Либерални, проевропски дио јавности је еуфорично дочекао такав резултат, пратећи политичку линију Брисела и Берлина, за које је Орбан одавно постао „црна овца“.

У његовом паду јавност окупљена око Јунајтед групе, видјела је пораз „корупционашке, диктаторске и проруске“ политике, свега онога што, како они сматрају, оптерећује и пут Србије ка сврставању у „нормална европска друштва“. Сходно дугогодишњем стварању негативне слике о Орбану, оваква реакција либералне јавности је очекивана, па нас чак ни трагикомична „прослава“ Мађареве побједе у Новом Саду није посебно изненадила.

Са друге стране, иако један дио „националне“ јавности у Србији одавно гледа на свијет искључиво кроз призму противљења власти Александра Вучића, прилично су изненађујуће поруке у којима се позитивно оцјењује Орбанов пораз, а које су дошле из тог миљеа.

Водећи се тиме да је Орбан „Вучићев пријатељ“ и сводећи сарадњу са Мађарском на ниво личних „коруптивних односа“ двојице лидера, неки српски националисти су ликовали што је један из те „осовине“ отпао, надајући се да то ускоро води и до пада другог, односно Вучића. Притом, потпуно занемарујући значај који је стратешко позиционирање Орбанове Мађарске имало за Србију и Републику Српску.

Однос према Србима

Гледајући, дакле, са становиштва српских интереса, тешко се отети утиску да би након 12. априла овде требало бити више разлога за забринутост, него за славље, јер Орбанов пад првенствено представља губитак једног важног политичког и економског ослонца у регионалним, али и ширим, европским оквирима.

Постоји више нивоа на којима се може анализирати значај Орбанове политике за српски народ у цјелини у протеклим годинама. Рецимо, на економском пољу је сарадња са Србијом и РС дала врло конкретне и добре резултате. Навешћемо два примјера. Робна размјена Србије и Мађарске износи 3,4 милијарде евра, што је сврстава у „топ пет“ економских партнера (овде). А са Републиком Српском је Мађарска развила врло повољан модел сарадње у пољопривредном сектору. Влада Мађарске даје пољопривредницима из РС неповратна средства у износу од 70 одсто за куповину пољопривредне механизације која је произведена у Мађарској. (овде).

У политичком смислу, мађарски глас у Европи је готово без изузетка био пријатељски према Србима. Од питања санкција Милораду Додику (овде), до теме чланства тзв. Косова у Савјету Европе (овде), Будимпешта је досљедно стајала на позицијама које уважавају виталне интересе српског народа.

Уз уважавање ових, и низа других чињеница које се могу излистати „у Орбанову корист“, и знајући да је о „фактору Орбан“ немогуће све казати у једном тексту овог формата, овдје ћемо се првенствено позабавити посљедицама његовог пада на балканску геополитику, чија специфична динамика у посљедње вријеме добија на значају.

Орбанова мрежа

Наиме, Орбан је, за вријеме своје власти велику пажњу посвећивао Балкану. Више је разлога за то. Почетак се може везати за мигрантску кризу која је двоструко утицала на Орбанову оријентацију према овом региону. Прво, било је немогуће без координације са балканским државама, првенствено Србијом, радити на контролисању поплаве народа са Блиског истока, којима је Ангела Меркел обећала уточиште.

Са друге стране, мигрантска криза је довела и до тога да Орбан падне у немилост Брисела, јер је био један од главних противника прихватања арапских и других миграната у Европу. Тај спор, који траје до данашњег дана, временом је генерисао све дубљи јаз у односу Европске уније и Мађарске. Орбанова власт је постајала све жешћи противних Брисела на идеолошком плану, што је довело и до покретања извјесних „казнених механизама“ структура ЕУ према Мађарској као држави чланици.

И ту се замеће коријен Орбанове линије отпора, у оквиру које се развија и извјесна геополитичка димензија. Орбан је, наиме, покушао да нађе „спољнополитички одушак“ и да пробије послушничку парадигму односа малих пост-комунистичких држава чланица према политици ЕУ која се обликује у њеним најснажнијим центрима.

С тим циљем је покушао да формира своју посебну сферу утицаја у Средњој и Источној Европи у чему му је помагала стратешка сарадња са Кином и Русијом (овде). А „Патриоте за Европу“ су његов покушај да се идеолошки пробије и „даље“ на Запад, кроз једну општеевропску, конзервативну сарадњу са партијама из Француске, Шпаније…

У том кључу треба посматрати и Орбанов нарочит ангажман на Балкану, гдје је покушао да развије политички приступ који неће ићи бриселским трачницама. Ту је направио најсубверзивнији могући потез у односу на политику Запада према овом простору у протеклим деценијама – изабрао је Србе за стратешке партнере.

Ова сарадња је врло позитивно дочекана и од власти у Београду и у Бањалуци и временом се све више пажње и ресурса поклањало односима са Будимпештом. Кроз читави низ докумената кодификована је сарадња Србије и Мађарске, која се тиче широког спектра питања од економских и политичких до војних. Постало је оправдано говорити о „српско-мађарској“ осовини, као гравитацијском центру који је могао утицати и на друге балканске земље.

Политички процеси у С. Македонији и Црној Гори, повратак ВМРО на власт и улазак српских партија у Владу ЦГ, утицали су на то да се утицај „српско-мађарске“ осовине прошири. А пошто је кључни правац те сарадње водио Моравско-вардарском долином ка Солуну и Грчкој, велику улогу у томе је играо и кинески капитал живо заинтересован за овај правац (више о томе овде).

Такође, мађарске фирме из различитих сектора су кренуле у инвестирање широм региона. Занимљиво је да су у Сјеверној Македонији компаније за које се тврди да су блиске Фидесу (овде), купиле неке важне медијске канале, интернет портале, новине и телевизију „Алфа“. Чак осам македонских медија се налази у власништву тих мађарских компанија. А у куповини медија никад нису посриједи само пословни интереси, него и пројектовање пожељних слика, наратива и слично.

Постало је оправдано говорити о „српско-мађарској“ осовини, као гравитацијском центру који је могао утицати и на друге балканске земље

Све у свему, развила се једна широка сарадња од Будимпеште, преко Београда и Бањалуке, до Скопља, а у извјесној мјери и Подгорице (овде), која није затварала врата ни другим актерима. Она није преточена у неку конкретну регионалну иницијативу, нови „Опен Балкан“ или било шта налик томе. Радило се више о некодификованој сарадњи, координацији и разумијевању које је давало позитиван економски подстицај свим земљама које су у томе учествовале, али и политичко склониште од притисака из Европске уније на дугом „приступном путу“.

Било је коментара у којима се тврди да је војна сарадња коју су покренули Хрватска, Албанија и тзв. Косово заправо одговор на политику српско-мађарске осовине (овде). Иако нисам потпуно склон тој тези и другачије сам разматрао настанак овог „савеза“ (овде), мора се признати да се његовом појавом боље разумио значај оног односа који су Србија и Мађарска развијали. На концу, као одговор на хрватско-албанску везу, Србија је продубила војно-безбједносну сарадњу са Будимпештом (овде).

Долазак Мађара

Такво стање затиче регион у моменту Орбановог пада. Једна, дакле, разграната, ниско структурисана, али видна и важна мрежа моћи и утицаја чија је окосница српско-мађарска сарадња.

Долазак Петера Мађара са собом носи низ неизвјесности о томе шта ће од Орбановог насљеђа претећи. Руски политиколог Фјодор Лукјанов је недавно писао како неће бити драстичне промјене политике, аргументујући то тезом да се и Мађар мора кретати у истом стратешком окружењу, које структурише географија и „шири геополитички оквир“ (овде). Гледно из руске перспективе то вјероватно и јесте тако, ко год водио Мађарску биће му потребна нафта коју путем „Дружбе“ шаље Москва.

Балкански случај је ипак различит. Орбанова политика према Балкану која је вођена ван бриселских координата је много мање била плод стратешке нужде, а много више избор руководства у Будимпешти. Чак и онај стратешки подстрек за окрет Орбана ка Балкану (а то је дуготрајан спор са Бриселом), Петер Мађар је обећао ријешити. Како је то казао „нема више времена за губљење“ (овде). Морају се одмрзнути европске милијарде.

Ако се на тој релацији односи заиста среде, а све говори у прилог томе, биће много мање подстицаја да се тражи „алтернативан“ геополитички пут Мађарске. Више би се могло очекивати интензивирање сарадње у оквиру Вишеградске групе, које неће бити проблематично са становишта ЕУ. Петер Мађар је већ изнио једну идеју која то сугерише. Предложио је проширење Вишеградске групе које би обухватило Румунију, Словенију, Аустрију, и за нас посебно важно – Хрватску (овде). Дакле, њега ће много више интересовати снажење средњеевропских вектора сарадње, у које ће покушати да увуче и Румуне и Хрвате.

Гледано на дуже стазе, чак и да се Мађар у неком моменту одлучи да „плива узводно“ у односу на Брисел, он напросто нема довољно јаку „утемељеност“ у мађарском друштву и на потресе тестирану власт, па је самим тим лакша мета од Орбана. Свакако му неће помоћи ни то што најављује ударе на институционалне окоснице Орбановог суверенизма као што је МЦЦ (овде).

То све неће зауставити логику капитала која је покренута и сасвим сигурно ће се многи важни пројекти на Балкану наставити. Међутим, чини се да неће бити заинтересованости мађарске власти да на тако активан начин учествује у балканској политици и даље развија описану геополитичку мрежу. А то је онај фактор који је у овом случају нарочито важан. У сваку алтернативу и крчење новог пута нужно је утрошити много енергије. Рекло би се да Орбанов насљедник то не намјерава. Ето и разлога мање за еуфорију у Србији…

Михаило Братић је публициста и дипломирани политиколог Факултета политичких наука у Београду. Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор: Нови Стандард

Насловна фотографија: Председништво Србије/Димитрије Голл

Чланак Михаило Братић: Хоће ли преживети Орбанова „балканска политика”? се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Руслан Кривобок /

Некако се тако наместило, да се током само једне недеље као на априлском сунцу прикаже и потпуно оголи однос Европске уније, Америке и Русије према Србији и српском народу. Тај нови судар сила изнад Београда намеће суштиснку дилему пред Србе – бирају ли окупацију и испуњавање бескрајних уцена и захтева или бирају самосталност и сарадњу.

За само седам дана, Србија је добила од Брисела уцену да за 30 сребрњака изда брата и да згази сопствене законе, а од Америке јасан захтев да раскине везе са Русијом и Кином и да чврсто замаршира ка чланству у НАТО.

Истовремено, из Русије су стигле раширене руке за сарадњу, економску размену, енергетску сигурност, као и безусловна подршка за одбрану Косова и Метохије и Републике Српске.

Сребрњаци Марте Кос

Конкретно, званични Београд је из Брисела, од комесарке за проширење Марте Кос примио захтев да промени тек усвојене правосудне законе и испуни читав низ других услова како би добио 1,5 милијарду евра из такозваног Плана раста за Западни Балкан.

Паралелно са тим, обелодањено је нешто што нико није демантовао – да ЕУ захтева, више не само да Србија уведе санкције Москви, већ и да се спреми да пошаље војску у будући велики рат против Руске Федерације.

Јасна порука Метјуа Витакера

Готово истог дана, Србију је посетио амбасадор САД у НАТО Метју Витакер који је гостовање уприличио и пригодним ауторским текстом у Политици.

У том уратку, лишеном било каквих емоција, искрених варница и „људског фактора“, Витакер нам је ипак јасно, између редова, послао бруталну поруку: „На Србији је да изабере НАТО“!

Текст који као да је у целости писала вештачка интелигенција , завршава се циничним дипломатским тоном и речима:

„Прави је тренутак да се размисли о будућности Србије и партнерима које желите да имате уз себе како би ваша земља имала стабилност, безбедност и просперитет“.

Твит из амбасаде

Суштину Витакерове посете Београду, уочи војне вежбе Војске Србије и НАТО , додатно је појачала и појаснила (ако некоме није јасно) америчка амбасада у Београду твитом у коме се између осталог каже:

„Амбасадор Витакер је био јасан: одбрамбена и безбедносна сарадња Србије са непоузданим партнерима ствара дугорочну стратешку зависност коју је тешко разградити и компликује будућу сарадњу. За модерно партнертво окренуто будућности, стратешки правац Србије мора бити усклађен са Западом. Безбедност зависи од избора правих партнера“

Ако некоме треба превод на српски, та порука заиста гласи: Прекините војну сарадњу са свима на кога покажемо прстом, а пре свега са Москвом и Пекингом, и окрените се Америци и НАТО.

Руски пријатељи у Београду

И баш ето, у истој недељи, и док се захуктавају западне санкције према Москви, у Београд је слетела делегација из Русије са више од 150 чланова на челу са министром економског развоја Максимом Решетњиковом .

Мешовити комитет две братске државе усвојио је план и програм сарадње за наредних пет година. Буквално у свим овластима живота – од продаје воћа и туризма, до Космоса.

У најкраћем, циљ је да ниво трговинске размене ускоро премаши рекордне 4,3 милијарде долара. Србија ће добијати најјефтини гас у Европи и имаће јака леђа у СБ УН за одбрану виталних државних интереса.

Два народа, стајаће на бранику великих историјских тековина, победе против нацизма и против повампирења тог цивилизацијског зла.

Срби бирају пут

И тако се, за свега неколико дана, видело, какви то данас суштински избори стоје испред Срба.

Видело се на тренутак, да се иза наметнутих сукоба у земљи које генерише специјални медијско-политички инжењеринг , крије у ствари, иза облака прашине, кључно и преломно опредељење државе и народа за нову надолазећу епоху.

Зато је можда, што би Витакер рекао, „прави тренутак“ да се пре свих избора, српски народ изјасни о стратешкој путањи наше земље.

Хоће ли Срби да изаберу пут испуњавања свих западних захтева и закона, по којима чак и српски родитељи пред малолетном децом губе сва права, или ће да изаберу државну слободу и самосталност.

То би требало на време да се реши.

Пре него што нам наметну да слободно и демократски бирамо: Хоћемо ли у рат против Русије или против Ирана.

Чланак Запад бацио „30 сребрњака“ пред Србију: Време је да се реши преломна дилема – окупација или слобода се појављује прво на ИСКРА.

Getty © stock photo/Sportactive

Жуч је брдо изнад Вогошће. У рату, наређење да се крене на Жуч често је значило исто што и смртна пресуда.

Ко га држи, држи прилаз Вогошћи, сарајевском насељу, и фабрику муниције Претис.

Због тога су напади били непрестани, а губици велики. Приче о тим борбама и данас се препричавају, свака другачија, свака тешка на свој начин.

Боте је био тенкиста. Није много говорио о рату, али је памтио датуме. Петнаести мај – његов рођендан. Тог дана 1993. стигао је на Жуч, право у ватру.

Гранате су падале као киша, земља се тресла, а људи нестајали у диму и крику. Говорио је да га ниједна није погодила. После рата отишао је у Канаду.

Возио је камион, дуге руте, дуги дани и још дуже ноћи. Имао је дечачки осмех и очи које су лако заваравале. Само је дубока бора преко чела откривала да је понео нешто што не може да остави.

Годинама касније, ушао је у банку. За шалтером је стајала жена.

Разменили су неколико реченица, па још неколико. Као да су се однекуд већ познавали. Сачекао је да заврши смену. Отишли су на пиће.

Била је отворена, директна. Пушила је много и говорила како мрзи канадске зиме. Рекла је да јој је муж погинуо у рату. Имала је ћерку.
Она је муслиманка али муж јој је био Србин. Да би спаси жену и ћерку уписао се у влашку бригаду.

Зове се Сенада али може да је зове и Нада. Тако је муж звао.

Следећи пут позвала га је на вечеру. Стан је био мали, топао, пун ситница које су одавале нечији покушај да почне испочетка. Девојчица их је дочекала песмом.

„На танану шадрвану“, певала је тихо, али чисто.

„На кога тако лепо пева?“, питао је Боте.

„На оца“, одговорила је жена. „Био је певач.“

Застао је.

„Како је погинуо?“

„На Жучи. Погодио га је тенк. Петнаестог маја деведесет треће.“

Речи су остале да висе у ваздуху. Боте је осетио како му се стомак стеже. Затражио је чашу воде. Руке су му дрхтале. Девојчица га је гледала великим плавим очима, мирно, као да нешто зна што он не може да изговори.

Те ноћи није спавао. Где год би склопио очи, видео је исто: дим, брдо, цев тенка и тренутак који се не може вратити.

Ујутру је поново стајао пред њиховим вратима. Када су се врата отворила, није рекао ништа о том дану.

Само је о пружио кутију са прстеном.

Од тада живе заједно. Девојчица се не одваја од њега.

Зове га ТАТА.

Чланак Небојша Јеврић: Љубавна прича се појављује прво на ИСКРА.

У контексту великих геополитичких потреса, али и унутрашњих политичких тензија које се не смирују већ дуже од годину дана иако им се интензитет периодично мења, ретко која специфична актуелна тема друштвена успева да добије својих пет минута, а камоли неки шири простор у јавности. Чак и када се интересовање медија накратко усмери у одређеном правцу, то се често перципира као варка, стратегија одвлачења пажње од суштинских и судбинских питања за опстанак наше државе и народа.

Међутим, у стварности, процес је обрнут, загледани у магловите наговештаје новог поретка, забринути перспективом Трећег светског рата, фокусирани на српску унутрашњу политику само кроз императив потпуног слома или вечног опстанка садашњег режима, деценијама допуштамо да се испод радара инсталира систем састављен од много ситних, наоко безначајних, безазлених културних интервенција, и све то са надом да ћемо једном, када коначно дођемо на своје, а Русија и Кина сломе амерички поредак, све то ђутуре да избацимо на сметлиште историје.

Проблем је, међутим, у самој природи феномена. Идентитет се не заснива на лако променљивим прописима и законима већ на животу, памћењу и перцепцији сопства у домену најдубљег индивидуалног и колективног искуства. Стога је, дакле, менталитете и културе изузетно тешко мењати, али није немогуће – уколико један образац понашања довољно дуго буде примењиван присилно, биће интернализован и прихваћен као део идентитета, па ће највероватније надживети принуду – оно што важи за појединца, на пољу индивидуалне психологије, у великој мери се односи и на заједнице и културе.

Обликовање појединаца и друштава у складу са вредностима одлазећег западног поретка укључује бројне стратегије и подразумева употребу свих капацитета меке и тврде моћи – све оно што прописују закони, попкултура афирмише, тако се популација прилагођава променама са осећајем да су оне заправо последице спонтанте друштвене еволуције. Али нису.

Присилна трансформација

Пример полемике која се ових дана у нашој јавности води у вези са предложеним изменама Породичног закона показује слику реалности у којој терен за промену није довољно припремљен, па друштво пружа отпор. У таквим околностима јасније се види насилни карактер оваквих интервенција.

Уколико револт постане сувише снажан, од њих се само привремено одустаје, а онда се, кроз неколико година, наставља са притиском, све док се јавност не умори од теме и онда, захваљујући тој равнодушности, канцерогена реформа ипак спроведе. Ова подмукла методологија културног силовања, подржана попкултурним испирањем мозгова, већ је, нажалост, постигла много, померајући наше „нормално“ у правцу система вредности који је стран нашем аутохтоном културном идентитету. То, међутим, не значи да од тих малих борби треба одустати док свет не буде поново леп, напротив, свака мала борба део је великог рата за свет.

О садржају и намерама предложених измена Породичног закона обавестила сам се темељно, читајући различита тумачења, како бих, будући да нисам правник, исправно разумела сврху и смисао корекција закона из 2005. који је свакако далеко од савршеног, па у том смислу, није Свето писмо које се не сме преправљати.

Међутим, сходно очекивањима, показало се да предложене промене немају за циљ да било шта поправе, већ напротив, представљају даље срљање у процес присилне идентитетске трансформације. О томе нас је, између редова, обавестила сама министарка за бригу о породици и демографију Јелена Жарић Ковачевић. Из њених изјава проистиче закључак да је једина права интенција ових измена усклађивање наших закона са европским стандардима и препорукама Уједињених нација, односно, усклађивање наших породица и васпитних модела са иностраним, то јесте, глобалистичким обрасцем.

Иако се, у програмима различитих телевизија, о бројним социјалним али и правним проблемима које овакве измене отварају, доста говорило у протеклом периоду (најгласнији и најубедљивији били су адвокати, Зора Добричанин и Небојша Перовић који је био и најупорнији) министарка је одабрала да избегне телевизијску дебату са критичарима предлога те се појавила у неколико емисија насамо са водитељима, између осталог и на јавном сервису, у којима је као бирократски робот, углавном понављала једно те исто, избегавајући конкретне одговоре на конкретне примедбе које су се могле чути у јавном простору данима уназад.

Иако је морала да обавести јавност о томе да је министарство већ добило много приговора на ове измене, што у великој мери већ нешто говори о њиховом квалитету, својим ставом, а ни речима, није уважила право различитих друштвених актера, а пре свега родитеља деце, не само да дубоко преиспитују прописе који се тичу најинтимније и најважније сфере у њиховим животима, него и да изврше притисак на институције у правцу одбијања сваке иницијативе која им делује сумњиво.

„Позитивно родитељство“

Уместо тога, инсинуирала је у пасивно агресивном тону да критичко читање предлога о изменама Породичног закона происходи из неразумевања или зле намере. Незналицама, међу којима су неки од наших најбољих адвоката, и злонамерницима, међу којима су забринути родитељи, или обрнуто, супротставила је императив усклађивања наших правних регулатива са захтевима Европске комисије.

И то је тачка где сва њена гостовања у којима се трудила да беспрекорно издекламује лекцију о „позитивном родитељству“ и јачању породице, постају својеврсна пародија бриге о деци и породици, јер се стандарди „Eпштајн цивилизације“ и заштита интереса детета најблаже речено налазе у колизији.

Насиље у породици, па самим тим, и сваки вид насиља над децом већ су обухваћени и санкционисани Кривичним закоником. Проблем је, наравно, у томе што концепт позитивног родитељства дефиницију насилног растеже тако да обухвати готово све атрибуте и инструменте ауторитета, пројектујући родитељство као вид индивидуалне психолошке подршке за неразвијени его детета, на рачун васпитног аспекта изградње идентитета мале личности у складу са вредностима родитеља и/или шире заједнице.

Инсистирање на потреби за увођењем „позитивног родитељства“ које се заснива на љубави и подршци у ствари је негирање заштитничког и подржавајућег карактера традиционалног васпитног модела, који се у јавности најчешће приказује као ригидан, хладан, ауторитаран или чак насилан. Тако се ствара привид да су нам Европска комисија и Уједињене нације открили да треба да волимо своју децу. И сада су ту, да нас ставе под „корективни надзор“ ако установе да детету не пружамо онај вид љубави који су они прогласили адекватним.

На интернет страници Уницефа доступне су дигиталне брошуре које скицирају тај пожељни модел окружења и родитељства обухватајући готово све области породичног живота – од односа између родитеља, начина комуникације, поделе послова, имунизације, исхране, све до родно сензитивног васпитања.

Иако велики број препорука које се налазе у овим брошурама заправо нису супротстављене здравом разуму и методама које просечан родитељ већ примењује, узнемирујуће је то што било која политичка организација, ма колико се инкорпорирала у амбијент такозваног цивилног друштва, тежи да продре тако дубоко у интимни простор породице. Влада Републике Србије, прихватајући бројне међународне обавезе, а без друштвеног консензуса о њиховој прихватљивости, овим изменама Породичног закона наставља да чини управо то – насиље над правом појединца да свој дом устроји у складу са сопственим вредностима.

Нови Закон

Немајући адекватан аргумент којим би негирала ову чињеницу, министарка Жарић Ковачевић прави нову стратешку грешку, прелазећи у дефанзиву, заклања се иза већ учињених грешака: споразума и обавеза који су већ прихваћени, протокола који су ратификовани, признајући на тај начин управо оно на шта критичари овог предлога и указују – да наша власт води политику бесловесног имплементирања наметнутих прописа настављајући дуго путовање у ЕУ ноћ, током кога и највредније традиционалне институције, па и породица, представљају монету за поткусуривање.

Жарић Ковачевић никога није успела да увери у то да ће слабљење родитељског ауторитета ојачати породицу. Уместо тога, оголила је субмисивност политике коју заступа и неспособност да у јавности одбрани иницијативу која је наишла на оправдан отпор.

Оптужујући критичаре предложених измена да су подигли панику без разлога, показала је не само непоштовање, већ и одсуство жеље и капацитета да разуме колико је осетљиво предметно питање и колико се ова тема тиче практично свих грађана наше земље – како оних који су правно писмени, тако и оних којима је потребно објективно и тачно тумачење конкретних тачака закона, уместо политичке агитације и рецитација о правима детета и позитивном родитељству какве прописује цивилизација која окончава своју хегемонију са теретом Епштајнових фајлова на савести.

Неповерење нашег човека у институције и културне моделе западног света, некад рационално и утемељено, а некада интуитивно, представља, између осталог, и један аутентични политички покрет и избор. Када се већина грађана Србије, у свакој анкети годинама уназад, изјасни против уласка државе у Европску унију, то није само романтични бунт против савеза који се перципира као непријатељски, већ отклон према културном обрасцу уз потпуну свест о његовој природи и садржају.

Бранити једну погрешну и токсичну иницијативу потребом да се наше законодавство усклади са прописима Европске уније горе је по њу од сваке критике коју смо претходних дана могли да чујемо. Јер министарка је само потврдила оно што смо претпостављали – то јесте нови покушај изопаченог глобалистичког система да продре још дубље, барем за један корак, у наш интимни простор – у наше куће и спаваће собе наших малишана, то јесте начин да се ингеренције ионако импотентног, тромог, увелико феминистичког Центра за социјални рад прошире уместо да се преиспитају, као уосталом и само његово постојање у обличју које има данас.

Жарић Ковачевић никога није успела да увери у то да ће слабљење родитељског ауторитета ојачати породицу

Протежирати овакав предлог измена Породичног закона, само зато што је таква препорука Европске комисије, није само политички неодговорно, већ је, када имамо у виду значај теме и положај у коме се српска породица већ налази, дубоко неморално, на политичком, па и личном нивоу.

Наравно, сада ће бити учињени одређени уступци, као на пример одустајање од апликације помоћу које би деца могла са три клика да пријављују родитеље, али то су само привремени дефанзивни кораци учињени под притиском. Чим притисак попусти, такве сумануте идеје постаће поново део неког пакета прописа. Једини задовољавајућ резултат ове јавне расправе били би потпуно одустајање од ових измена, како би се постојећи Породични закон темељно и промишљено прилагодио потребама наше заједнице, а не Европске комисије, и свакако оставка министарке, у чију добронамерност и капацитет за конструктивну полемику, након свега, нико нема разлога да верује.

Тајана Потерјахин, рођена 1987. године у Београду, дипломирала је етнологију и антропологију на Филозофском факултету у Београду. Аутор је романа „Мучитељ” (Нови књижевни круг, 2012), „Варошка легенда: Први снег” (Чигоја штампа, 2017; Дерета, 2021),  „Варошка легенда: Ђавољи тефтер” (Дерета, 2021), „Варошка легенда: Неман” (Дерета, 2022) и „Вукови и пастири” (Дерета, 2023). Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор: Нови Стандард

Насловна фотографија: bingngu93 on Pixabay

Чланак Тајана Потерјахин: Шта доноси нови Породични закон? се појављује прво на ИСКРА.