Ово је редов Сергеј Јарашев.

Сергеј је сам држао положаје 68 дана у рејону Гришина на Црвеноармејском правцу.

21-годишњем момку дроновима су слали муницију и храну.

На крају је успео да издржи. Касније је војник евакуисан. Лекарима је било неопходно да му ампутирају обе ноге због смрзавања.

Пре неки дан је редову Сергеју Јарашеву додељено звање Хероја Русије.

Желим да вас обавестим: код нас хиљаде отприлике оваквих седе у рововима, често сами, и чувају Русију.

И она, заједно са свим својим журкама, вечеринкама, ноћним клубовима, индустријалцима и банкарима, седи на њиховим плећима.

На плећима овог дечка. Видите каква снажна плећа – довољно за све.

И на плећима људи сличних њему.

И изгледају отприлике исто. Ниједан не личи на Рамба. А ако је и личио, што се врло ретко дешава, давно је престао да личи.

А мушкарчине са три „ш“ у средини – они нису тамо. Они су најчешће хиљаду километара даље.

Ох, Россия. Матушка моя.

(Телеграм канал З. Прилепина; превео Ж. Никчевић)

Чланак Захар Прилепин: ОХ, РУСИЈО! се појављује прво на ИСКРА.

Поводом текста Радмиле Радић, „О неким методама деловања Службе безбедности у верским заједницама до половине 60-их година 20. века“(1)

ШТА ЈЕ УДБА УЧИНИЛА ЦРКВИ?

Титова удбократија имала је нарочиту мржњу према Српској Цркви која је ( с правом ) сматрана самим срцем српског заветног народа. Да би се њен утицај сузбијао, УДБА је кренула у врбовање свештеника, монаха и црквених великодостојника ради праћења унутрашњих активности, ставова свештенства и расположења верника, стварање прорежимских свештеничких удружења (попут Удружења православних свештеника) како би се ослабило јединство Цркве и унутрашње језгро отпора. УДБА се одлучно упустила у хапшења, монтиране судске процесе, полицијско саслушавање и забране јавног деловања неподобних, као и у ограничавање материјалних средстава, контролу богословских школа и спречавање издавачке делатности верских заједница. Ту је било важно и убацивање агената са циљем изазивања сукоба, подела и дискредитације црквених структура у јавности.

О ТЕКСТУ РАДМИЛЕ РАДИЋ

Текст Радмиле Радић бави се механизмима државне контроле над верским заједницама у социјалистичкој Југославији, нарочито у периоду од краја Другог светског рата до средине шездесетих година XX века. Ауторка полази од ширег политичког оквира: у раном периоду изградње социјалистичког поретка, једнопартијски систем је настојао да друштво организује око идеје сталне одбране од „унутрашњег и спољног непријатеља“. У таквом амбијенту, како се у тексту истиче, непријатељ је представљан као „свеприсутан и скривен“, па је потреба за „будношћу“ била стална, јер је важило уверење да „непријатељ не мирује“. Тај политички модел није се односио само на отворене противнике режима, него и на све облике удруживања који су могли да произведу другачије тумачење друштвене стварности. Зато су верске заједнице врло рано стављене под строг државни надзор.

ОРГАН ПАРТИЈЕ

Служба безбедности у том систему била је један од кључних инструмената власти. Она није деловала као самостална институција изван политичког поретка, већ као орган који је „поштовао налоге Партије без поговора“. У четрдесетим и педесетим годинама, служба је била главни извршилац борбе против „класних непријатеља“, „страних елемената“ и „непријатеља унутар Партије“. Пошто су верске заједнице у идеолошком смислу сматране могућим упориштем „реакције“, њихово деловање није третирано само као верско питање, већ као питање политичке безбедности.  Зато се историја односа државе и верских заједница у послератној Југославији не може разумети без разумевања метода ОЗН-е, УДБ-е и касније СДБ-а.

Радмила Радић подвлачи да целовита историја УДБ-е у Југославији још није написана на основу потпуног историографског истраживања. Разлози су двоструки: прво, сама природа службе била је затворена и конспиративна; друго, део докумената је систематски уништаван. Зато грађа Безбедносно-информативне агенције, која је делимично доступна у Архиву града Београда и Архиву Србије, не омогућава целовиту реконструкцију структуре ОЗН-е, УДБ-е и СДБ-а, али ипак омогућава увид у методе и циљеве деловања тих служби.

КОМИСИЈА ЗА ВЕРСКА ПИТАЊА

Током четрдесетих и почетком педесетих година, Државна комисија за верска питања имала је значајну улогу у спровођењу државне политике према верским заједницама. Она је координисала рад других државних органа, док су републичке комисије у почетку имале мањи значај. Њихова делатност углавном се сводила на расподелу помоћи, прикупљање статистичких података и организовање свештеничких удружења. Међутим, од краја 1951. године, а нарочито после поновног формирања Комисије 1954, њен састав се мења: у њој више нема свештеника, а све већу улогу добијају проверени партијски кадрови, помоћници министара унутрашњих послова, јавни тужиоци и функционери службе безбедности.

НАЧИН РАДА ВЕРСКИХ КОМИСИЈА

Kомисије за верска питања нису биле само административна тела која се баве верским пословима, већ део ширег система политичке контроле. Званично, оне су биле „политичко-саветодавни органи“, али су у пракси стално сарађивале са извршним већима, управама државне безбедности и одборима за унутрашњу политику. Главне смернице није самостално доносила Савезна комисија за верске послове, већ Одбор за унутрашњу политику СИВ-а, док је Комисија спроводила одлуке. На тај начин, питање верских заједница било је смештено у исту раван са питањима заштите поретка, унутрашњих послова и политичке стабилности.

Председници републичких комисија били су у сталном контакту са председницима одбора за унутрашњу политику у републикама, а на нижем нивоу, у среским комисијама за верска питања, обично се налазио и представник секретаријата за унутрашње послове. То значи да је контрола верских заједница постојала на свим нивоима власти: савезном, републичком, среском и локалном. Радићева то формулише као „вертикални“ и „хоризонтални систем управе“ који је функционисао унутар „пирамидалног система власти“. Верске заједнице, дакле, нису биле праћене спорадично, него системски, кроз институције које су биле повезане са партијским и безбедносним структурама.

ПРИСЛУШКИВАЊЕ ЦРКВЕ

Посебно место заузима питање конкретног рада ОЗН-е, УДБ-е и СДБ-а у односу на верске заједнице. Један од најзначајнијих односи се на прислушкивање Српске Православне Цркве: међу првим прислушним уређајима монтираним у Југославији били су уређаји уграђени у зграду Патријаршије СПЦ, и то 24 уређаја, на предлог Другог одељења УДБ-е. Као резултат прислушкивања заседања Сабора СПЦ и других оперативних радњи настајале су интерне публикације за унутрашњу употребу. Ово показује да је врх СПЦ био предмет посебне пажње безбедносног апарата.

Такво праћење правдано је тврдњом да „известан број свештених лица“ и даље делује „са непријатељских позиција“ према социјалистичком систему. Зато је, према документима које ауторка цитира, било потребно прикупити „одређеније и детаљније податке“, испитати мотиве, методе деловања и заузети одговарајуће ставове. При томе се изричито наглашава да питање треба радити „у сарадњи са Републичким секретаријатом за унутрашње послове“. Титоистички државни апарат је верску активност тумачио као политички и безбедносни проблем, а не као унутрашње питање верских заједница.

СВЕШТЕНИЦИ ЗА УДБУ

Радићева затим указује да су многи свештеници сарађивали са УДБ-ом, било добровољно, било под притиском, уценом или материјалним подстицајем. Као један од најдрастичнијих примера наводи се свештеник Ратко Јелић, кога су државни органи сматрали „врло поверљивим и оданим“. Он је доследно спроводио директиве и редовно слао извештаје о важним питањима, као и о разговорима са појединим свештеницима. Сличну улогу имали су и други свештеници. Брозова служба није деловала само споља, преко надзора и административних мера, већ и изнутра, преко сарадничке мреже унутар самих верских заједница.

ОЗНА И НКВД

ОЗН-а је настала у рату, као орган чији је задатак био борба против „националног непријатеља“ и „унутрашњег, класног непријатеља“. После рата њена функција није нестала, већ се проширила у складу са потребама новог режима. У време сукоба са Информбироом, служба је добила задатак да још шире прати политичка кретања у земљи. Један њен припадник касније је објаснио да је, поред контраобавештајне функције, она имала и функцију „политичке полиције за контролу политичког живота“. Верске заједнице нису биле контролисане само као могући канали страног утицаја, него и као простор у коме се могао појавити отпор политици Комунистичке партије.

Посебно је значајан податак о совјетском утицају на формирање метода ОЗН-е. Део њених кадрова школован је у Совјетском Савезу 1944–1945. године, а један од најважнијих метода преузетих из тог искуства било је „покривање“, односно постављање повереника у различите делове друштва. По Стаљиновом моделу, повереничка мрежа била је замишљена тако да прикупља податке „о свему и свакоме“. На тај начин, већ до краја 1944. Србија је била премрежена органима ОЗН-е. Овај систем „покривања“ касније се пренео и на дејство према верским заједницама, јер су црквене институције, богословије, манастири, епархије и свештеничка удружења постали објекти надзора.

ОСТАЦИ „МРАЧНЕ ПРОШЛОСТИ“

У идеолошком смислу, представници верских заједница сврставани су међу остатке „реакције“. У једном документу који ауторка цитира, верске организације и секте описане су као „назадне у политичком и паразитске у економском погледу“, па су зато представљене као „непомирљиви противници и непријатељи нове народне власти“. Као у свим комунистичким државама, религија није третирана као приватно уверење, већ као друштвена снага која може да угрози нови поредак. Због тога су поједини епископи и свештеници нападани јер црквено руководство није званично прихватило политичке промене у Југославији, јер су неки свештеници довођени у везу са емиграцијом, одметничким групама, страном шпијунажом, непријатељском пропагандом и ширењем прича о прогону цркве.

Радмила Радић уочава да је „у неким од тих оптужби било и истине“. Међутим, суштина државне политике била је идеолошка: комунисти су желели да прекину утицај религије на становништво. Истовремено су били свесни да се религија не може укинути простим декретом или отвореним прогоном. Зато се званично говорило о „идејном и политичком раду“, о просвећивању маса, о усвајању материјалистичког погледа на свет и о постепеном потискивању религијских схватања као анахронизма социјалистичког друштва. Званично се говорило о идеолошком раду, док су у пракси коришћене административне, полицијске, агентурне и притисне мере.

СЛОЖЕНИ СИСТЕМ КОНТРОЛЕ

Да поновимо: послератна југословенска држава није верске заједнице посматрала као неутралне друштвене институције, него као потенцијално опасна жаришта алтернативног ауторитета, политичке „реакције“ и страних утицаја. Због тога је изграђен сложен систем контроле који је обухватао комисије за верска питања, органе унутрашњих послова, безбедносну службу, партијске комитете и локалне органе власти. Рад према верским заједницама спровођен је кроз прислушкивање, прикупљање података, унутрашње сараднике, праћење епископа и свештенства, као и кроз институционалну координацију свих нивоа власти.

Иако су државни и партијски органи у начелу тврдили да религију треба потискивати „идејном борбом“, „васпитавањем“ и „политичким уздизањем маса“, ауторка наглашава да се у стварности деловало много грубљим и непосреднијим средствима. Формулације из титоистичких докумената говоре о уверењу да ће „наша социјалистичка стварност“ сама по себи деловати против религије, али се истовремено развијао читав апарат праћења, притиска и контроле над свештенством, верским школама, богослужењима и верницима.

ГОДИНА 1946.

Почетна тачка тог практичног деловања била је процена да је „непријатељска делатност свештеника“ појачана. Током 1946. године, из различитих окружних комитета КП Србије стизали су Централном комитету извештаји у којима се свештенство разврставало према политичкој подобности. Наводило се да више од 60% свештеника припада групи „реакција-непријатељ“, око 30% групи колебљивих, а само 10% оних који су спремни на сарадњу. Та класификација је важна јер показује да државна власт није посматрала свештенике као хомогену верску групу, него као политички терен који треба поделити, изоловати, придобити или неутралисати. Свештеници који су били спремни на сарадњу третирани су као корисни, док су они који су одбијали сарадњу означавани као „реакционарни“ или „непријатељски“ елементи.

Партијска директива од 27. августа 1946. године, коју ауторка наводи, показује како је та политика формулисана на нивоу инструкције. Организационо-инструкторска управа ЦК КПС упозоравала је окружне комитете да се званични представници цркве све више повезују „са реакцијом у земљи и ван ње“, те да се не сме дозволити да свештенство остане под утицајем „реакционарних и нама непријатељских представника“. Уместо тога, требало је радити на „јачању нашег утицаја међу свештенством, особито нижем“. Циљ је био да се ниже свештенство веже за народну власт и тиме паралише утицај црквеног врха. Овде се јасно види једна од главних стратегија режима: раздвајање епископата од нижег свештенства и стварање унутрашњих линија поделе унутар саме црквене структуре.

КАКО ПРИТИСНУТИ „ПОПОВЕ“

На саветовању у ЦК КПС 16. септембра 1946. године закључено је да је „поповима посвећена мала пажња“ и да држава нема довољан утицај на њих. Истовремено су признате и неке грешке: физички напади, чупање брада свештеницима и напад на епископа. Али то признање није значило одустајање од притиска, већ више настојање да се методе учине организованијим и политички кориснијим. Ауторка наводи случај епископа Иринеја Ћирића у Војводини, где су скојевци, чланови Партије и колонисти учествовали у физичком нападу на владику и свештенике из његове пратње. Притисак се, дакле, преносио преко локалних партијских, омладинских и безбедносних структура.

Радићева систематизује облике узнемиравања и притиска над верским заједницама. Она истиче да је образац био готово идентичан на различитим местима. Изгреди против цркве обухватали су ометање богослужења и храмовних слава, протеривање свештеника и црквених великодостојника, физичке нападе на свештенике, епископе и бискупе, хапшења, суђења, притиске, уцене, демолирање храмова и капела, одузимање црквених зграда, провале у црквене објекте и убиства свештеника. Ту су били и исмевање и вређање свештених лица, високо опорезивање свештеничких прихода, ометање издавања извода из матичних књига, подизање зграда на црквеним земљиштима, застрашивање деце да не посећују верску наставу, кажњавање оних који славе славу и широка антирелигиозна пропаганда.

ВИШЕ НИВОА ДЕЛОВАЊА

Овај списак мера показује да је државна политика према верским заједницама имала више нивоа. Један ниво био је идеолошки: религија је представљана као остатак старог друштва и препрека социјалистичком развоју. Други ниво био је административни: црквама су одузимане зграде, свештеничка примања су опорезивана, а верски живот ограничаван кроз бирократске препреке. Трећи ниво био је репресиван: хапшења, суђења, физички напади и уцене. Четврти ниво био је психолошки и социјални: свештеници су јавно исмевани, верници застрашивани, а деца одвраћана од верске наставе. У том смислу, притисак није био усмерен само на институције, него и на свакодневни верски живот становништва.

Државни органи су се плашили да би свештенство и „политичка реакција“ могли употребити Цркву као легално упориште за политичке, а не само верске циљеве. Посебно су сумњиве биле верске заједнице које су имале везе са иностранством. У документима се истиче да такве заједнице, због свог „интернационалног карактера“, могу постати „шпијунски центри иностраних централа“. Зато су протестантске конфесије и секте описиване као „баласт за наше социјалистичко друштво“.

СПРЕЧАВАЊЕ УТИЦАЈА

Посебна пажња посвећивана је утицају верских заједница на националне мањине, просветне раднике, омладину и чланове Партије. За комунистички режим посебно је било важно да чланови Партије не учествују у верским обичајима, јер би то поткопавало идеолошку дисциплину. На седници Политбироа ЦК КП Србије 8. јануара 1947. године одлучено је да се окружним комитетима упути писмо са директивом да чланови Партије не смеју славити Божић, славе, венчавати се у цркви или крстити децу. Радићева напомиње да ће такав однос временом попустити, али тек крајем шездесетих и почетком седамдесетих година. Верска пракса чланова Партије сматрана је политичком слабошћу и идеолошком недоследношћу.

УДБИНИ АГЕНТИ У МАНТИЈИ

ОЗН-а, а касније УДБ-а, стварала је мрежу агентуре у Београду и у седиштима епархија. Преко те мреже прикупљани су подаци о активностима и расположењу епископа. Агентура је посебно активирана пред годишња заседања Сабора СПЦ, када је држави било важно да унапред сазна ставове архијереја и да благовремено предузме мере. Сабор је посматран као политички догађај који треба надзирати, усмеравати и, када је могуће, контролисати.

На епископе који су сматрани најреакционарнијим вршен је притисак како би били наведени на повлачење или пензионисање. Циљ је био да се промени расположење епископата и ослаби отпор државним плановима. Поред притиска који је Државна комисија за верске послове вршила преко Синода, постојао је и план „агентурно-оперативних мера“. Са одређеним епископима обављани су разговори и одржаван је сталан или повремен контакт, како би се припремили за позитиван однос према питањима за која су државни органи били заинтересовани. Тако се црквена јерархија настојала раздвојити на „позитивне“, „колебљиве“ и „реакционарне“ елементе.

„РЕАКЦИОНАРНИ“ ЕПИСКОПИ И КАДРИРАЊЕ У ЦРКВИ

Органи УДБ-е бележили су разговоре „реакционарних“ епископа, пратили њихове извештаје Сабору, евидентирали да ли су излазили на изборе и како су гласали, какав су став имали према питањима важним за државу и да ли су били у контакту са емиграцијом. За сваког епископа постојала је посебна картотека са подацима о биографији, кретању, држању, али и подацима „из најинтимније животне сфере“. То указује да циљ није био само политички надзор у ужем смислу, већ стварање комплетног досијеа који би могао да послужи за притисак, процену, уцену или контролу.

Државни органи су настојали да утичу и на кадровску политику СПЦ. После избора патријарха Викентија директно су руководили избором свештеника за парохије у иностранству, као и избором нових архијереја. Од појединих кандидата за епископе тражена је чак и изјава лојалности, а пажљиво је договаран распоред епископа по епархијама. Државна контрола није била ограничена на спољно праћење, већ је тежила да утиче на унутрашње одлуке цркве: избор људи, њихово постављање, премештање и њихов однос према власти.

САРАДНИЦИ УДБОКРАТИЈЕ

Важно је да су сарадници УДБ-е ангажовани унутар верских заједница. Они су регрутовани из редова јерархије, свештенства, монаштва, римокатоличког редовништва, питомаца богословија и семеништа, али и међу цивилним лицима која су радила у оквиру верских заједница: звонарима, члановима хорова, намештеницима, родбином и пријатељима. Користили су се и „добри омладинци“, чланови ССРН-а и синдиката, који су контролисали проповеди, поклоничка путовања и катехизацију. У једном документу који Радићева цитира, стоји да при ангажовању сарадника из редова свештенства треба добро проучити кандидата, нарочито „степен његовог вјерског фанатизма“.

Методе придобијања сарадника биле су јасно наведене: „компромитујући материјал“, „добровољна основа“ и „материјална база“. Компромитујући материјал користио се код лица за која су постојали подаци о непријатељској делатности, али и код оних код којих су се могле употребити личне слабости, односи са женама, „сексуалне настраности“, пијанство или финансијске неправилности. Материјална база била је нарочито употребљива код свештеника СПЦ и Исламске верске заједнице, јер је њихов материјални положај у поратним годинама био тежи него у Римокатоличкој цркви: агентурни рад није био импровизован, већ методолошки разрађен и прилагођен различитим верским срединама.

МЕТОДЕ РАЗАРАЊА

Посебно је занимљив део у којем се оперативцима дају упутства како да разговарају са верским сарадницима. Саветовало им се да се не намећу, да не улазе у расправе о питањима која не познају, већ да „више питају и бележе“. Ако сарадник покрене питање Бога или верских догми, требало је разговор завршити тврдњом да му нико не брани да испољава верска осећања. Такође се наглашавало да преко сарадника који нису раскинули са религијом не треба спроводити антирелигиозне мере, нити нападати догме, већ постепено „раскринкавати руководиоце као непријатељске елементе“. Циљ није био нужно да се сарадник одмах идеолошки преобрати, већ да се употреби унутар сопственог верског окружења.

Верске заједнице су биле обухваћене мрежом локалних и централних институција, али и неформалним агентурним каналима. Притисак се вршио кроз административне мере, јавну пропаганду, контролу богослужења, надзор над епископима, утицај на избор црквених кадрова и стварање сарадничке мреже унутар самих верских институција. У том систему, религија није била третирана само као идеолошки противник, већ као безбедносни проблем који треба „покрити“, пратити, поделити и контролисати.

ИЗВЕШТАЈИ СА ТЕРЕНА

Држава није само надзирала верске заједнице споља, већ је тежила да уђе у њихову унутрашњу структуру, да прикупља податке о појединцима, да их класификује, врбује, притиска, усмерава и користи у сопствене политичке сврхе. Управо зато Радмила Радић посебну пажњу посвећује документу УДБЕ под називом „Клер“, који, по њеној процени, вероватно потиче с краја педесетих година и у којем се објашњавају главне оперативне мере за рад у верским школама и свештеничким удружењима.

Најпре се описује како су извештаји са терена били састављани. Они су стизали по готово истом шаблону као и партијски извештаји. У њима се наводио број верских објеката, историјат верских заједница на одређеном простору, држање свештеника пре и за време Другог светског рата, њихов однос према НОП-у, „став свештеника према данашњици“, делатност црквених одбора, број ученика у богословијама и семеништима. Од педесетих година ти извештаји постају још конкретнији: у њима се бележи колико сарадника УДБ-а има међу свештеницима, који се свештеници контролишу, колико се сарадника користи активно или повремено и колико свештеника има „негативно држање“. Такав систем извештавања показује да је циљ службе био да направи што потпунију карту верског терена, и то не само институционалну, него и персоналну, политичку и психолошку.

НАДЗОР НАД ЕМИГРАЦИЈОМ

Ауторка наводи и податак да је, према проценама саме службе, више од 300 свештеника Српске православне цркве, укључујући и неке епископе, активно помагало Дражу Михаиловића, док је много већи број симпатисао његов покрет. Истовремено је контролисана делатност „реакционарних“ свештеника и епископа у емиграцији, и то преко Министарства иностраних послова ФНРЈ и обавештајних органа УДБ-е задужених за емиграцију. Овај део показује да се рад према верским заједницама није завршавао унутар граница Југославије. Власт је пратила и спољне везе, нарочито контакте са емиграцијом, јер их је тумачила као могуће политичке и обавештајне канале. Тако су свештеници и епископи у иностранству постајали део ширег безбедносног надзора.

УДБА И ВЕРСКЕ ШКОЛЕ

Посебан део документа „Клер“ односи се на верске школе. Оперативне мере биле су усмерене у три правца: откривање нових кандидата и њихово спречавање да оду у семеништа и богословије; извлачење већ постојећих кандидата из тих школа; и стварање сарадничке мреже у самим верским школама. Титова држава је тежила да контролише будући свештенички кадар већ у најранијој фази његовог формирања. Није било довољно пратити постојеће свештенике – требало је спречити или преусмерити оне који су тек могли да постану свештеници.

Методе спречавања кандидата да оду у верска училишта биле су различите. Једна од најчешћих метода била да се кандидат преко мреже УДБ-е увуче у свађу, пијанку или морално компромитујућу ситуацију, што је онда могло бити употребљено као разлог да буде искључен из школе. Други начин био је да се удеси да кандидат буде оборен на матури, после чега би отишао у ЈНА. У неким случајевима кандидати су искључивани из школа због наводне непријатељске делатности. Радићева напомиње да су ове мере биле нарочито актуелне док су теолошки факултети били у саставу државних универзитета, односно до 1952. године.

КОМПРОМИТАЦИЈА МЛАДИХ БОГОСЛОВА

Служба је покушавала и да „извуче“ богослове који су већ били у верским школама. Најефикаснијим средством сматране су компромитације преко односа са женама. У документу се говори о увлачењу кандидата у љубавне авантуре, после чега се, како се тврдило, они „врло ријетко враћају у семеништа“. Такође су коришћене провокације, подметање непријатељске штампе, позивање на разговоре, краткотрајно одвајање од школе и лични притисак: рад није био ограничен на политичко убеђивање, него је подразумевао употребу приватног живота, сексуалности, породичних односа и личне слабости као инструмената оперативне обраде.

Интересантан је и покушај службе да препозна потенцијалне богослове. Пошто анкете међу матурантима нису давале резултате, јер се ученици нису изјашњавали да ће уписати богословију, а потом су то ипак чинили, унутар службе су прављени профили за препознавање таквих кандидата. У документу се као особине које их „откривају“ наводе затвореност, педантан избор друштва, избегавање јавних разговора са девојкама и умерено испољавање верских осећања. Верско опредељење није се пратило само преко формалних података, већ и преко стила живота и социјалног понашања.

У непосредном раду служба се служила убеђивањем родитеља преко пријатеља, познаника и представника власти, али и притиском на саме родитеље. Кандидати су убеђивани, увлачени у различита друштва, коришћене су агентурне комбинације и везе са женама. Документ посебно истиче да је улога девојака и жена била „опробано и увијек корисно средство“. Истовремено се наглашава да такве комбинације морају бити прилагођене психолошком расположењу кандидата: код неких је требало деловати постепено, ненаметљиво и пажљиво, док је код оних који су већ били склони женском друштву могло да се иде директније.

СВЕШТЕНИЧКА УДРУЖЕЊА

После анализе верских школа, Радићева прелази на свештеничка удружења. Она подсећа да је њихово оснивање већ у историографији делимично реконструисано, али документација БИА-е допуњује слику. Посебно је значајна изјава Срећка Милошевића са седнице републичке Комисије за верска питања од 11. марта 1961. године: „Што се тиче свештеничког удружења, у њега су свештеници углавном ушли ради својих личних интереса, а ми смо га створили из политичких разлога.“ Овај цитат сажима целу логику државне политике: удружења нису настала као спонтани облик професионалног организовања свештеника, већ као политички инструмент државе.

Према документима које Радићева користи, свештеничка удружења су формално представљана као „база за окупљање свештенства на линији сарадње са народним властима“. Међутим, са аспекта УДБ-е, она су била „најсавршенији облик обраде“, јер су омогућавала да се унутар свештенства створе упоришта која ће деловати против епископата. УДБ-а је, како се у документу каже, била „једини носилац борбе за стварање удружења“. Њени органи су припремали разговоре, састанке, дискусије, реферате и резолуције, са циљем да се окупи „здраво и позитивно језгро“ од којег би били формирани иницијативни одбори. Ти одбори су потом покретали питање оснивања удружења, стварајући утисак унутрашње иницијативе свештенства.

ВРБОВАЊЕ СВЕШТЕНИХ ЛИЦА

Врбовање свештеника за удружења спроводило се на различите начине. Негде се позивало на тобожњи „социјалистички патриотизам“, код неких су коришћени компромитујући материјали, а негде личне и пријатељске везе. Поред тога, спровођен је и низ административних мера како би се извршио притисак на „колебљиве“ свештенике. После формирања удружења јавио се нови проблем: шта треба да буде садржај рада толиког броја свештеника, с обзиром на то да су неки пришли из „шпекулантских разлога“, неки „под притиском“, а неки зато што су у удружењима видели „могућност јачања вјерског рада и утицаја на масе“. Овде се види унутрашња противречност државног пројекта: удружења су створена као политички инструмент, али су у њих улазили људи са различитим мотивима.

РАЗБИЈАЊЕ ЈЕДИНСТВА ЦРКВЕ

Посебно је важно да се у документима као главни циљ стварања Удружења православних свештеника наводи „разбијање јединства и монолитности СПЦ“. То значи да удружење није имало само функцију сарадње са државом, него је изазвало унутарње подее у Цркви. Држава је настојала да ослаби епископат тако што ће створити организовану групу нижег свештенства која ће бити лојалнија властима него сопственој црквеној јерархији. Радићева помиње пример Црне Горе 1945. године, где су се „најнапреднији свештеници и учесници НОП-а“ састали са намером да створе свештеничко удружење и спрече Синод СПЦ да пошаље митрополита Јосифа Цвијовића као администратора. Тај скуп је, према документу, успео пропагандно, али не и тактички, јер су у Главни одбор изабрани свештеници који су скинули мантије и постали државни службеници.

ПОДЕЛЕ МЕЂУ „УДРУЖЕЊЦИМА“

Унутар самих удружења постојале су поделе. Један документ говори о три фракције: „прикривеним непријатељима“, који су ушли у удружење да би изнутра деловали рушилачки; „слабићима“, који су ушли да би се заштитили од могућег прогона; и „правим и истинским борцима“, који су били у мањини, али су одржавали удружење да се не распадне и не претвори у реакционарну организацију. Ова подела показује да власт није у потпуности контролисала ни организације које је сама подстицала. Унутрашња динамика удружења била је сложена: део свештеника био је лојалан, део опортунистички, део непријатељски расположен, а део је покушавао да искористи удружење за сопствене интересе.

Служба је прикупљала детаљне податке, пратила свештенике, контролисала емиграцију, покушавала да спречи формирање будућег свештеничког кадра, користила породичне, социјалне и интимне односе као средство притиска, а свештеничка удружења претварала у политички инструмент за слабљење црквене јерархије.

ОД ЦРНЕ ГОРЕ ДО ЛЕСКОВЦА

Док су у јавном говору ова удружења могла бити представљана као облик сарадње „напредног“ свештенства са народним властима, у документима које ауторка користи јасно се види да је њихова политичка функција била много дубља. Она су била замишљена као инструмент одвајања нижег свештенства од епископата, као простор за окупљање лојалних свештеника и као средство притиска на оне који су се колебали или остајали верни црквеној јерархији.

После почетних покушаја у Црној Гори, ствар је, према документима, преузела УДБ-а. Припреме су вршене током 1947. и 1948. године, а циљ је формулисан отворено: „Ради лакше борбе против реакционарног и непријатељског свештенства у Српској православној цркви почето је стварање свештеничког удружења.“ У документу се наводи да је стварање таквих удружења лакше ишло у другим републикама него у Србији, јер је тамо свештенство било бројчано мање, материјално слабије и идеолошки слабије. Први продори направљени су у Титовом Ужицу и Лесковцу. У Титовом Ужицу услови су били повољнији јер су постојали свештеници који су већ имали политичке функције, док је у Лесковцу удружење створено на иницијативу неколико „напреднијих свештеника“.

ЛОКАЛНИ ОСЛОНЦИ УДБЕ

Овде се јасно види да је држава настојала да пронађе локалне ослонце унутар самог свештенства. Није било довољно да удружење буде наметнуто споља – оно је морало да делује као да настаје из унутрашње потребе дела свештенства. Зато су били важни свештеници који су већ били блиски власти или који су имали личне интересе да се приближе новом режиму. Радићева показује да су поједини свештеници улазили у удружење „из личних интереса“, пре свега да би се заштитили. То значи да мотиви нису били јединствени: неки су улазили због идеолошке блискости са властима, неки због страха, неки због материјалне или административне користи, а неки због уверења да се преко удружења може очувати простор за верски рад.

ОТПОР „УДРУЖЕЊЦИМА“

Одмах по стварању удружења јавио се отпор. У документима се наводи да је реакција дошла од епископата, „разбијене буржоазије“ и других незадовољника који су почели да „роваре“. У Лесковцу, где је удружење основано 1947. године, на сам дан оснивачке скупштине непријатељски расположени људи прилазили су свештеницима који су улазили у удружење и говорили им да „одлазе у комунизам“ и да ће они водити „издајнике“. Те пароле су се, према документу, одмах почеле ширити илегално кроз народ, са намером да се удружење разбије. Радићева овим показује да свештеничка удружења нису била прихваћена као неутралан облик организовања, већ као политички спорна структура повезана са државним притиском.

Посебан притисак на свештеничко удружење у Лесковцу вршио је Јован, епископ нишки. Он је довођен у везу са акцијом одбијања признања свештеничког удружења од стране Светог синода и са негативним ставом према властима. У документу се тврди да је он давао директиве за борбу „реакционарног клера против социјализма“. Епископски отпор није тумачен као црквено-канонско противљење државном мешању, већ као политичка активност против социјализма и власти.

СКИДАЊЕ МАНТИЈЕ

Један од занимљивих момената јесте и проблем „скидања мантија“. У раду се помиње случај свештеника из околине Лесковца који је после рата скинуо мантију и „отворено раскринкавао религију пред народом“, говорећи да Бог не постоји и да свештеници говоре о Богу како би „пљачкали народ“. Међутим, после извесног времена, исти свештеник је због „сиромашног стања“ поново обукао мантију и вратио се у Цркву. Тај пример показује колико су појединачне позиције свештеника биле условљене материјалним стањем, личним интересом и променљивим односом према власти.

Ратко Јелић, секретар Удружења православног свештенства ФНРЈ, у извештају Државној комисији за верске послове из 1949. године указивао је на „лошу појаву“: поједини активнији и политички исправни свештеници напуштали су свештеничку службу и прелазили у државну, прекидајући везу са Црквом. Он је записао да је „боље што мање попова“, али да би то било корисно онда када би „реакционарни попови“ напуштали службу, док се овако слаби „наш фронт“. Овај исказ је значајан јер показује да властима и њиховим сарадницима није било нужно у интересу да сви свештеници напусте Цркву. Напротив, били су им потребни лојални свештеници који ће остати унутар црквених структура и деловати као део „позитивног“ фронта.

СТВАРАЊЕ „ТИТОВЕ ЦРКВЕ“

Циљ није био једноставно уништење црквених структура, него њихово контролисање, преобликовање и коришћење. Ако би сви лојални свештеници напустили мантију и отишли у државну службу, држава би изгубила унутрашње ослонце у Цркви. Зато је било боље да одређени број „политички исправних“ свештеника остане унутар Цркве, да делује у удружењима, да утиче на ниже свештенство и да служи као противтежа епископату. То је разлог због којег су свештеничка удружења била важна: она су омогућавала држави да не делује само против Цркве, већ и кроз Цркву.

Успех удружења, према документима, мерен је конкретним политичким резултатима. Као успех се сматрало то што је у Удружење свештеника било учлањено скоро 80% православног свештенства, што је удружење помогло при изборима патријарха 1950. и 1958. године и што је држава, како се у документу каже, преко њега могла да „камуфлира“ притисак на епископат преко „Весника“. Истовремено, као главна мана означено је „превелико мешање УДБ-е у рад Удружења“. Овај део је кључан јер показује да је држава била свесна двоструке природе удружења: оно је било корисно управо зато што је могло да изгледа као самостална свештеничка организација, али је превише видљиво мешање УДБ-е могло да компромитује његову функцију.

НОВИ ПРИСТУПИ

Радићева истиче да је током шездесетих служба безбедности постепено напустила директну употребу репресије и као основни начин рада усвојила надзор и праћење. Тај надзор је био више усмерен на прикупљање података него на непосредно кажњавање појединаца. То не значи да је контрола нестала, већ да је добила другачији облик: мање грубо кажњавање, више систематско информисање, евидентирање, анализа и политичко коришћење података.

Све кључне гране полиције учествовале су у прикупљању информација: домаће, стране, војне, економске и унутарпартијске. Иако је Партија имала сопствене канале за добијање информација, они нису могли да се мере са ширином и дубином података који су долазили из безбедносних извора. Због тога се Партија постепено све више ослањала на те информације као на главни извор за доношење политичких одлука. Служба безбедности правила је дневне, недељне, месечне, кварталне и годишње извештаје о политичким, економским и друштвеним проблемима. У том систему, верска питања нису била споредна, већ су била део ширег механизма државног информисања и одлучивања.

ВИШЕ МУКА ЗА КОМИСИЈЕ

Радићева наводи и да је истицана нужност редовних контаката верских комисија са „друговима из унутрашњих послова који раде на овим проблемима“, као и потреба међусобне размене информација и материјала. То показује да се контрола верских заједница и даље одвијала кроз сарадњу различитих државних органа: комисија за верска питања, органа унутрашњих послова и службе безбедности. После IV пленума, међутим, Коста Гуцуња, члан Комисије за верска питања СР Србије и председник Комисије за верска питања ПИВ АПВ, са извесним жаљењем је говорио да се УДБ-а више не бави пословима у вези са верским заједницама, „тако да комисије сада имају више муке и послова“. Тај коментар показује колико су комисије биле навикнуте на ослањање на безбедносни апарат.

КОНТРОЛА ПОНОВО

Ипак, то повлачење није било трајно. Радмила Радић наглашава да ће током седамдесетих надзор и контрола службе безбедности поново бити подигнути на виши степен услед „наглог пораста активности верских заједница“. Као разлози се наводе пораст верских публикација, масовне верске прославе, посете верских делегација из иностранства, одлазак домаћих верских делегација у стране земље и пораст интересовања за школовање у верским школама у земљи и иностранству. Ова завршна напомена показује да однос државе и верских заједница није био статичан: методе су се мењале, али је логика контроле остала присутна.

НАДЗИРАТИ И КАЗНИТИ

Анализа Радмиле Радић показује да су методе деловања Службе безбедности према верским заједницама биле сложене и вишеслојне. У првим послератним годинама доминирали су репресија, административни притисци, физички напади, хапшења, праћење и грубо мешање у рад цркава. Потом су све већу улогу добијале агентурне мреже, досијеи, надзор над епископима, контрола верских школа, компромитације кандидата, врбовање сарадника и стварање свештеничких удружења. До шездесетих година директна репресија делимично уступа место систематском праћењу и производњи информација. Али суштина остаје иста: верске заједнице биле су посматране као могући простор политичког отпора, страног утицаја и алтернативног друштвеног ауторитета, па су зато морале бити надзиране, подељене, усмераване и контролисане.

Цена удбашког надзора над Црквом није била  мала – напротив!

Радмила Радић у свом тексту о бирању српских патаријараха у 20. веку, у одељку о избору патријарха Германа, између осталог пише и ово:“У време сукоба са епископом америчко-канадским Дионисијем, објављено је Саопштење Српске православне црквене општине у Трсту христољубивом српству поводом одлука Св. Арх. Сабора и Св. Арх. Синода у Београду. Потписници ове брошуре били су свештеници храма Св. Спиридона, прото. ставр. др Милоје Араницки, парох, јереј о. Душан Вавић, заменик пароха и чланови управе: Драгољуб Вурдеља, Душан Релић и Ђорде Перовић-Перини. Они су о избору патријарха Германа писали следеће: „У Патријаршији и Београду и последњи црквењак зна, да је Патријарх изабран против воље апсолутне већине Архијереја, уз нечувени терор и корупцију УДБ-е. Ко не зна да су агитација за рачун режима, а за избор тадањег епископа Германа за Патријарха, ишли чланови Свештеничког удружења са мајором УДБ-е Миланом Вилићем и давали члановима Изборног Сабора по 50-100 хиљада динара? Ко не зна о притварању прот. Лазара Јакшића из Загреба, др Саве Љубибратића из Сарајева и других, јер се нису дали сломити; о интернацији извесних чланова Изборног Сабора у хотелу „Праг“ у Београду где су их експерти УДБ-е разним претњама застрашивали? Ко не зна да је 19 Архијереја гласало против избора тадањег епископа Германа за Српског Патријарха…“(2)

То је додатно доприносило српским поделама, а нарочито расколу у нашој дијаспори. Иако није било сасвим тако, чинило се да је Црква под влашћу комунистичке државе.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Болно је што политичка злоупотреба Цркве може компромитовати и оно што је у Цркви најчистије. Монаси, свештеници, верни народ, добротворне установе, духовници, исповедници, појци, богослови, породице које живе вером – сви они могу бити бачени у сенку јавних представа о томе да Црква делује као институција у служби режима. Људи који немају непосредан контакт са духовним животом виде само сервилан положај црквене институције према држави. Тако јавна перцепција Цркве постаје сиромашнија од њене стварности. Али пастири ркве су одговорни и за јавну перцепцију свог деловања, јер сведочење подразумева видљивост која не саблажњава.

Углед Цркве је дубинско поверење народа да пастири сведоче у име Христове истине, а не чине ништа из корпоративног или личног материјалног интереса. Када људи почну да говоре „Црква је уз власт”, чак и ако то није сасвим тачно, поверење је већ начето. Када верници доживе црквене великодостојнике као део система неправде, настаје тихи „раскол поверења“, опаснији од отвореног идеолошког сукоба.

А то треба избећи по сваку цену.

Зато је важно пазити на поуке прошлости.

Који чита, да разуме.

УПУТНИЦЕ:

1. Српска теологија данас 2012 (25–26. мај 2012) Београд: Православни Богословски Факултет, 2013, 52–65, https://bfspc.bg.ac.rs/wp-content/uploads/pdf/std/2012/std-2012-05.pdf
2. https://istorijskizapisi.me/wp-content/uploads/2021/06/RADIC-Izbor-patrijarha-Srpske-pravoslavne-crkve-1958.pdf

Чланак ОД ПРИСЛУШКИВАЊА ДО ВРБОВАЊА: УДБА ПРАТИ ЦРКВУ се појављује прво на ИСКРА.

Зеленски са Будановим, да, нажалост, сада већ можемо говорити о тандему, одлучили су да доведу цео светски отпад у Украјину и поново га сахране.

На сва звона је објављено да се у Украјину враћа пепео Мељника – једног од лидера ОУН-а, који је жестоко конкурисао Бандери.

Они нису били просто конкуренти – убијали су један другом активисте; био је то рат до тоталног уништења.

Мељник је, као и Бандера, сарађивао са нацистима. Штавише, његова сарадња са нацистима била је много теснија него код Бандере. И нацисти су видели велики проблем управо у Бандери, а не у Мељнику.

И добро је што су се двојица изванредних хероја клали међусобно.

Мељниковци су ушли у помоћну полицију, коју су Немци основали на окупираним територијама. Те јединице нису учествовале само у обезбеђивању објеката, већ, наравно, и у уништавању јеврејског становништва.

А сад – на људском језику. Правећи од тога важан догађај, Зеленски са Будановим у Украјину довозе убице цивилног становништва, који су лизали чизме хитлеровском режиму да би добили привилегије.

Могуће је отворити такав пантеон „хероја“, о којем сањају та два политичара, управо у Бабјем Јару – уз ћутњу апсолутно ангажованог званичног јеврејског естаблишмента, који својим окупљањима уз учешће разне олоши, уз шампањац и кавијар, са фоткама на интернету, даје све од себе да антисемитизам у Украјини учини још јачим.

Сад очекујем долазак Петљуре, који је организовао крваве погроме у Кијеву. Довезите, молим вас, сво смеће. И обавезно отворите свој пантеон у Бабјем Јару.

А сад информације из Луксембурга, које су ме просто запањиле.

Јављају ми да је Кијев устројио помпезан пренос посмртних остатка најгорег непријатеља Бандере – Мељника, који је сарађивао са Абвером и позивао на учлањење у казнену дивизију СС „Галичина“ – због тога што је престало плаћање за његов гроб. Занимљива информација!

Мељник је умро 1964. године.

Плаћање на луксембуршком гробљу, где је сахрањен, врши се или на 15, или на 30 година. Гроб је плаћен на 30 година, а потом је неко продужио закуп још 30 година. Ко је тачно продужио закуп није познато. Мој извор то не зна.

Али 2024. године гробље више није добијало уплату.

Зато су остаци морали или бити уништени (преносе се у ossuaire), или је на том месту требало извршити поновно сахрањивање.

Такође су ми рекли да Мељник није имао деце и, сходно томе, унуке који би могли бринути о томе. Неколико далеких рођака живело је у Лавовској области и у Канади.

Кијев, који уме да прави пи-ар буквално од свега, претворио је истек закупа гроба у читав догађај – наводно враћају историјску правду и остатке у отаџбину.

Пажљиво пратимо руке тих превараната.

Зашто се све ово ради?

Да би се код потпуно глупог дегенеративног електората, кога занимају сви ти мељници, бандере, ОУН-и и остало, створио позитиван утисак о генијалној канцеларији председника на челу са Зеленским и Будановим.

Видите: они граде пантеон хероја!

Притом, огромна већина тих великих хероја уопште није желела да се врати у Украјину – чак ни кад је то већ било могуће.

(Телеграм канал А. Шарија; превео Ж. Никчевић)

* На фотографији заменик Буданова Ирина Верешчук замире пред пепелом хероја, поражена његовом величином

Чланак Анатолиј Шариј: ПОВРАТАК НАЦИ-ХЕРОЈА се појављује прво на ИСКРА.

Wikimedia commons/Public domain

Руски људи су од памтивека ценили јаку породицу, рођаштво, породичне везе. Зато је у нашем језику поникао и још увек се чува богат систем термина који означавају сродство.

„Папа“ и „мама“ су две прве, најважније речи у животу човека. Но, ако је „мама“ старинска, исконски руска реч, онда је реч „папа“ у наш говор дошла знатно касније. Сеоска деца оца су називала „тятя“. „Папу“ су из француског „рара“ позајмили племићи; затим су трговци и малограђани почели говорити „папењка“, да би се тек почетком XX века та реч проширила у свим слојевима становништва. Мајка је често називана и матушком, а отац батом, баћушком. У обику умањенице сада се говори „папочка“, „мамочка“, а у XIX веку постојале су речи „папењка“, „мамењка“, „папаша“, „мамаша“ – данас  ретке и одумируће.

Узгред, баћушком је називан не само отац, већ и свештеник, а матушком – попадија. Баћушком и матушком сељаци често називаху и властелина и властелинку.

Други термини блиског сродства: дедушка, бабушка, дядя, тётя, сын, дочь, брат, сестра – измене нису претрпели и познати су свима. Занимљиво је да је у неким западнославенским језицима сачуван древни родовски обичај разликовања стрица и ујака, то јест – дяди по оцу и по мајци.

Породичне везе

Руски лексикон је богат ознакама својте, класификујући односе људи, настале склапањем брачне везе. Истина, данас, услед слабљења унутарпородичних веза, ови су изрази делимично заборављени.

Свекор је свекар, мужев отац.

Свекровь је свекрва, мужева мајка.

Тесть је таст, женин отац.

Тёща – ташта, женина мајка.

Зять је зет, муж од кћерке или сестрин муж.

Сноха је снаха, синовљева жена у односу према његовом оцу, ређе – и у односу према његовој мајци.

Невестка може бити снаха, чешће у односу према његовој мајци, а може бити и јетрва или шурњаја.

Шурин је шурак, женин брат.

Деверь је, као и у српском језику, мужев брат.

Золовка је заова, мужева сестра.

Свояченица је свастика, женина сестра, која је у старом српском језику још лепше и тачније називана сестриницом.

Свояк је пашеног, муж женине сестре.

Сват је пријатељ, пријан – отац синовљеве жене или кћеркиног мужа.

Сватья је прија – мајка синовљеве жене или кћеркиног мужа.

Осим крвном сродству и својбини, велики значај на Руској земљи је био посвећиван духовном сродству. У дореволуционарној Русији, оно је имало не само морални, већ и правни карактер.

Обудовели супруг није могао да се ожени сестром покојне жене, нити да се удовица уда за брата умрлог мужа. Није било могуће оженити се девојком ако је она била сестра жене рођеног брата – забрањивало је „духовно сродство“!

До дан-данас настављају се ценити односи који повезују несроднике крштењем детета. Восприемники – они што примају на руке дете из крстионице, називају се крсним родитељима – крсним оцем и крстном матером, а само дете за читав живот постаје њиховим крестником (крстним сином или крсном кћерком, илити кумчетом по српски).

У свакидашњем животу, прави родитељи крштене кумове називају као и код Срба: кум и кума. Кумови су заувек међусобно повезани духовним сродништвом. Отуда потиче појам „кумовство“ и узречица „нећу му децу крстити (што ће рећи: ништа нас не везује).“ У Руском царству кумовима је било забрањено да се међусобно венчавају. Кумчету је било забрањено чак и да се ожени кћерком крштеног кума, то јест „крштеном сестром“. У случају откривања таквог „противзаконитог брака“, супружнике је очекивао беспоговорни развод.

У литератури се осим крсних родитеља, помињу и посажённые. То су имућни, угледни људи, који су због престижа позивани у улогу родитеља невесте и младожење.

Улога оца

Међу Русима је широко распрострањен обичај да се термини сродства не користе по директној намени. Чак и када се обраћамо незнанцима, редовно употребљавамо речи: дедуля, бабуля, отец, папаша, мамаша, братишка, сестренка, дяденька, тётенка, сынок, дочка и тако даље. Овим се подвлачи осећање целог народа као велике породице, чији су чланови повезани невидљивим сродством.

Један од најважнијих стубова сваке руске породице је отац. За пуноћу породичног живота неопходно је присуство како женског, тако и мушког начела. Кроз оца дечаку долази познање мушког света: ако је телесна оптерећења у играма одређивала мајка, онда је у раду – отац. Није случајно што су нам многи мемоари сачували примере радног васпитања руске деце. Телесни рад је просто неопходан будућем човеку као гимнастика мишића и ума.

За пуноћу породичног живота неопходно је присуство како женског, тако и мушког начела

Отац који воли није усађивао добре навике и марљивост у деци својом грубом вољом. Лични пример свакодневног понашања деде, оца, одраслог брата све време је стајао пред унутрашњим погледом шипарца и упијао се боље од речи.

Отац је иступао као својеврсни путовођа у спољни свет. Сетимо се руске књижевности, где је одражено прво ноћивање дечака или девојчице изван куће (на пример, лов или риболов). Неухватљива лепота стварности открива се управо у тренутку када се нешто догађа „први пут“.

Све те плетаре на ливадама, шумске колибе, те посматрања птица, риболови и ватре с кромпирима на жару; шумски ловачки походи, осећај челика пушке у рукама, пажљиво ослушкивање звукова природе; потраге за печуркама, брања бруснице и кљукве иза мочваре – сва та радна и сазрцатељна дружења с природом неприметно и чврсто улазила су у срца деце као дубоки животни утисци. Но, веза човека са земљом је и његова веза са Богом. И све то заједно било је повезано с оцем, мушкарцем. С очевином и дедовином.

Руско очинство је исполинско. Све што мајка и бака нису могле, могао је отац и могао је деда. Мужевност и неустрашивост, широкогрудост према непријатељу, стрпљење у недаћама, физичким тешкоћама, способност за одбрану части, смелост – то је све од оца. Зато је губитак оца једноставно катастрофалан. Без оца нема ни сина.

Са ширењем дечјег света, расла је и потреба за моралном постојаношћу. И опет је пример постојаности био отац, чувајући децу од моралних изобличења. Русија, за разлику од остатка Европе, није знала за култ куртоазне љубави, па је очинство увек било повезано с верношћу, а неверство жени је било издаја деце.

Има руских породица у којима није било развода у седам покољења – толико је било могућности да се то прати.

Од Данила Заточника и „Домостроја“ до савременог празника у част Светих Петра и Февроније Муромских протеже се руска традиција супружничке верности. Још из руских бајки знамо да не слава и богатство, већ добра жена и стварање породице постају главни резултат животних искушења мушког јунака. То је особеност националног културно-породичног кода. Друга особеност је узајамно схватање супружника као суђених, односно предодређености једног другом на небу. Има руских породица у којима није било развода у седам покољења – толико је било могућности да се то прати.

У руској култури род се и даље продужује по мушкој линији. Отац је тај који преузима главну одговорност за постојање и процват породице. Наши породични, родовски успеси су пре свега очински, који се обнављају и умножавају из нараштаја у нараштај. Идеали очинства се нису изменили: отац је ослонац жени и деци; отац је заштита и упориште; отац је самопоуздање и стална љубав.

Руска мајка

А шта је Руска мама? Крајем XIX и почетком XX века просечни број деце рођене од руске жене кретао се од шесторо до седморо – један и пô пута више него, на пример, код жена средње Азије или централне Европе. Предреволуционарној Русији, између осталог, до данас припада непревазиђени светски рекорд многодетности. Сељанка из Шујског среза Васильева, која је родила 67 живих беба, међу њима 16 двојки и седам тројки, унета је у Гинисову књигу рекорда.

А шта је обезбеђивало такво демографско предњачење? Очигледно је да је у друштвима окренутим максималном рађању деце, Палма победе припадала народу који је могао на што је могуће дужи рок обезбедити репродуктивно здравље мајке, то јест окружити жену највећом пажњом.

Ми до данас гледамо судбину руске сељанке тог доба очима владајућег слоја: „Руска судба женска! Тешко је тежу пронаћи!“ – писаше Николај Њекрасов. Заиста, обим послова које обавља сеоска жена чини се пренапорним за становнике племићких гнезда и савремених мегаполиса. Међутим, у традиционалној руској породици тешко је замислити ситуацију описану од Емила Золе у роману Жерминал, где се супруга француског рудара не сме дотаћи вечере док се муж не засити.

Исто као што су на Руској земљи били немогући обичаји харема, где су жене вукле тешке завежљаје иза главе породице која шврћка празнорука. Колико год сељачки рад био изнурујући, колико год им била оскудна трпеза, најтежи посао у Русији увек су преузимали на себе мушкарци, а најбољи комад био је намењен жени. На пример, будућим мајкама су првим давани млечни производи – главни извор животињских беланчевина у руском селу.

И данас неписани закон налаже руском мушкарцу да уступи седиште жени, помогне јој у ношењу терета, да је прати до куће у тамно доба дана. Руски супруг је дужан обезбеђивати породицу материјално. Такав однос ствара „здрави патријархат“, када је здрава атмосфера односа између мушкарца и жене, када сви обављају природне, Богом усађене дужности, жртвујући се за ближњег. И породичне традиције до данас, без обзира на совјетску епоху и покушаје вестернизације, живе у руском друштву. Штавише, оне доживљавају активан препород.

Превод: Драган Буковички

Чланак Владимир Басенков: Улога оца и мајке у руској породици се појављује прво на ИСКРА.

Учио сам децу најбоље што сам умео, сад учим од њих.

А, још су деца, надрасла ме…

Још бих им говорио о врлинама, ал они их живе.

И још бих о оним висинама, ал већ су тамо…

Сад учим од њих…

И не могу себи да опростим што су тако млади остарили!

Што сам ја уз њих млађи, а они…

Остарили су мојим поразима, јаду и једу…у јаловим јуришима и оправдањима.

Учио сам их да буду бољи од мене а залуду сам им трошио дане јер су одувек били бољи, али гневни старац у мени…

Боже, толико дивна деца, горостаси, Самодреже, да се о њих исплачеш и причестиш.

Да не питаш: „Куда ћемо?“, већ корачај, граби те кораке јер то је тај пут којим ниси смео, тражећи пречице што никуда не воде…

Враћате ми дане које сам од вас крао.

С осмехом, као да ми припадају, као да нисам грешио верујући да сам ја оно добро у вама, а истина- ви сте оно најбоље у мени!

Вратили сте ми осмех, ја се за ваш нисам довољно борио.

Куде вас презирући ту слободу у вама, тај понос кад вас понесу тробојке и иконе, те опанке што их се не стидите, ту шајкачу којом сте крунисани…

Куде вас јер се тако лако и певљиво разумете ћирилицом.

Куде вас јер вас певају песме, јер вам се радују  Дрим и Бистрица, јер знате ко сте и то не дате никоме, а ми…ми свраћамо у цркве и одлазимо у кафане, преседимо дане али нам је тешко престајати литургију, живимо старе свађе, негујемо очај и јаде јер тако је дивно живети жртву…

Тако је лепо и лако презирати вас у овој мемли од живота, јер ко сте ви да отшкринете небо, да призивате слободу, да желите, хоћете, надате се, волите…

Ко сте, бре, ви?! Деца!

Само деца, па има ли шта узвишеније од тога.

Има ли наде ако презремо наду!

Ако сам ја будућност- нек сутра не сване!

Шта да волим ако децу презрем?!

Ако они греше, како сам ја у праву?!

Написао сам и поновићу: „Ко тражи лоше у овој деци- тај ничега доброг није нашао у себи!“

Ништа ми дужни нисте, а одужујете моје дугове…

Учио сам вас, сад ја учим од вас!
Михаило Меденица

Чланак Михаило Меденица: Учио сам вас, сад ја учим од вас се појављује прво на ИСКРА.

УМЕСТО УВОДА

Живимо у доба када бомба и дрон руше сваку тананост: ми смо само комади крвавог меса, који чекају да буду уништени. Кнез овога света као да је јачи од Бога Творца. Он убија Његова чеда, и урла:“Ништа нам не можеш!“

Како би рекао Матија Бећковић, „а Бог као Бог – само ћути и гледа“.

У ствари, Бог тихо дела, и пшеницу сипа у Своју житницу. Ђаво тутњи, али Господ је већ победио.

Тако је 19. маја 2016. године, на дан Светог праведног Јова, на чију судбину највише личи судбина Срба ( тако каже Владика Николај ) када је рођен Цар Мученик Николај Други, велики пријатељ Срба, на београдском аеродрому душу предао Богу дивни песник и појац Господњи, отац Роман ( Матјушин ) из скита Ветрово у сестринској Русији. Умро је на земљи српској, коју је тако волео, и у коју је похитао у доба када је 1999. године  НАТО насрнуо на Србе, и тако отпочео доба ђавоље, звано 21. век.

Сетимо се његове посете из оног доба. И никад је не заборавимо, молећи се Богу за покој његове душе.

СВЕДОЧЕЊЕ О ПУТУ

Књижица јеромонаха Романа ( Матјушина ) „Тамо је моја Србија!“ написана је као сведочење о његовом путовању у Србију и српске земље у лето 1999. године. То је исповедна бележница човека који у историјском слому, бомбардовању, избеглиштву и косовској трагедији види духовни испит народа, Цркве и појединца. Његов глас је оштар, али носећа нит није политичка анализа у ужем смислу, већ молитвено и братско саосећање са страдањем Србије.

Отац Роман сведочи: над Србијом се надвила смрт, страдају старци, жене, деца, болнице и домови, док светски центри моћи та страдања оправдавају лажним речником међународног права и цивилизације.

На власти у Русији је Јељцин. Отац Роман осећа стид због пасивности Русије и бол због Србије под НАТО бомбама. Он сматра да су политичке елите Русије издале братски народ и да су се повиновале логици користи, трговине и геополитичког понижења. Америка, НАТО, западни поредак и руска политичка слабост пројављују се као знакови дубље отпадије од истине и правде.

ДВЕ ПЕСМЕ

На почетку књиге, налазе се две песме оца Романа, које говоре о његовом дубоком осећању збивања:

А ми живимо у безумно доба
Под јармом отпадника и Јуда.
Златно теле, Насиље и Похота
Као троглава змија прождиру људе.

Владар је слаб, сасвим се утопио у чаши,
Туђом се муком неће помрачити његово чело,
Ћутећи пред браћом на Балкану,
Жестоко војује за своју столицу.

Али у тој бици није само он вешт:
Преко океана, на другом крају,
Служитељ таме – врховни Изопаченик,
Огњем и смрћу држи своју власт.

Челичне птице челичним кљуновима
Уништавају наш братски народ.
Русијо! Устани! Зар ћеш и сада ћутати?
Зар нећеш прекинути лет лешинара?

Анатема!

Нови поредак је чувен по вероломству,
Поткупљивост и полтронство с њим су у складу:
Убице празнослове о Праву,
А жртве се позивају на суд.

О Србијо! Моја је душа спремна
Да у братској дружини стане за слободу:
Ко ће нас раставити од љубави Христове,
Када нас убијају ради Христа?

Свет је осуђен, јер оправдава кланицу!
Ни савести! Ни части! Ни стида!
Дошло је време – достојније је живети у ропству,
Него живети на слободи под петом јудејском!

Америко! Служитељко ада!
Твоја дела – на твоју главу!
Државо зла! Једна је теби награда –
Да паклени пламен угледаш на јави!

Не говори да се од силног неће тражити одговор.
Постоји Божји Суд! За Њега се спремај.
Мало ти је остало да шириш сиду.
Анатема оној која носи Смрт и Крв!

Србија оца Романа је место на коме се открива да ли братски народи још имају савест, да ли хришћани препознају страдање других као своје, и да ли је могуће делати када власти које су се продале ћуте.

ОДЛУКА ЈЕ ДОНЕТА

Отац Роман решава да ће после празника Свете Тројице, крајем маја 1999, кренути да припрема визу и пут. Није довољно негодовати, слушати вести и писати стихове – потребно је поћи, донети иконе, крстиће, књиге, касете, наћи се на страшном месту страдања Срба.

Разговор са протојерејем Антонијем из Кишињева је потресан: баћушка Антоније одбија да га пусти самог и инсистира да путују заједно, иако има породицу и објективан разлог за опрез.  Припреме у Минску и српском посланству описане су као мешавина свакодневице, импровизације и ратне озбиљности. Путници нису сигурни ко ће све кренути, документи касне, отац Роман пакује светиње и јавља ближњима да се моле.

Бомбардовање се завршава пре његовог поласка, Косово је већ предато међународним снагама, и он се пита да ли његов долазак сада има смисла. Ипак, решава да оде и да види.

ПРЕКО ГРАНИЦА

Пут до Србије води кроз Белорусију, Украјину, Молдавију и Румунију. Границе, цариници, возови и контроле постају слика распада некадашњег простора и материјалног пропадања народа. Он види да су државне границе умножене, али да људи нису постали достојанственији, него сиромашнији и зависнији од туђина.

У Молдавији оци Роман и Антоније припремају канистере са горивом, храну, постељину и друге потрепштине. Прелазак румунске и српске границе описан је као извор стрепње. Путници страхују да им неће дозволити да пренесу гориво, али румунски граничари, видевши свештенике, реагују људски и благонаклоно. И српски граничари их пуштају.

ПОВРАТАК КУЋИ

Улазак у Србију за оца Романа је као повратак кући. Дунав, планине, тунели и свици јављају се као прва велика слика земље у коју песник – монах не улази као странац, него као брат који долази у посету рањеном дому: “Здраво, Србијо! Осећај је као да улазимо у родни крај. Расположење је празнично и узвишено. Идемо пустим планинским путем дуж Дунава. Веома је лепо! Планине, вода, бујна вегетација. Чести тунели који се изненада појављују сваки пут нас изнова урањају у првобитни Божји свет. Мноштво тајанствених искрица које се пале и гасе – свици. Мој пријатељ, као и увек, притиска гас, покушавајући да стигне у Београд пре полицијског часа. Наговарам га да преноћимо негде крај Дунава. Дуго тражимо место, али шта се при таквој брзини може изабрати? Ето, и Дунав је већ остао иза нас. Најзад смо се сместили у чистом пољу, недалеко од главног пута. Раскрилисмо наш путни сточић и вечерасмо под звездама. Решили смо да спавамо у колима, на скривитијем месту, по страни од заслепљујућих аутомобила који пролазе.“

У БЕОГРАДУ

Београд је врео, напет, али жив град. Отац Роман и отац Антоније одлазе у Удружење књижевника, где их дочекују српски писци, песници и професор Драган Недељковић. Он постаје њихов водич, заштитник и тумач српске стварности. Културна елита Србије реагује на агресију, говори о НАТО-у, Макијавелију, неправди и Косову, али отац Роман код свих запажа недовољну побожност, пушење, жваке, западњачке навике и духовну раслабљеност.

Посета руском храму у Београду је некакво болно искуство. Уместо отвореног братског пријема, отац Роман наилази на бирократску сумњу и питања о документима и мисији. Сумњиче га његови. Али, време је такво: човек као да више нема снага да у ближњем види човека.

С друге стране, боравак у манастиру Ваведењу у Београду доноси мир, разговоре са монахињама и послушницама, приче о бомбардовању, о свештенику коме је гелер однео главу, као и о духовном стању народа који је дуго трпео НАТО бомбе, али се поколебао када су нестали струја, вода и удобност.

ПУТ ПО СРБИЈИ

Путовање ка Нишу и манастирима уводи оца Романа у дубљу историју Србије. У Раваници, на гробу цара Лазара, професор Недељковић приповеда о косовском избору: Лазару је понуђена земаљска победа или Царство небеско, и он бира Царство. То је кључ за разумевање српске издржљивости. Косово није само историјски пораз, него духовни избор који даје народу способност да преживи векове ропства, понижења и нова страдања.

Манасија, као задужбина деспота Стефана Лазаревића, на трагу је Косовског завета. Монахиње показују фреске, госте воде у трпезарију, а отац Роман се непрестано распитује како би могао да стигне до Косова. Његова жеља је поклоничка и братска, али га сви упозоравају да је то опасно.

КА КРУШЕВЦУ, ЛАЗАРЕВОМ ГРАДУ

У Деспотовцу отац Роман разговара о политици, о апостолу Павлу, о фестивалима поезије, али све то стоји у сенци питања Косова. У Александровцу и Крушевцу он се сусреће са непосредним траговима бомбардовања. Описује градове без озбиљних војних циљева, разорене зато што су симболички везани за људе из војног врха или за српски отпор.

Крушевац је нарочито значајан као стара престоница цара Лазара.  Споменик Косовској бици, храм у коме су се, по предању, причестили косовски јунаци, и савремени војници који долазе у цркву повезују средњовековну и савремену српску трагичност.

Један млади капетан, изгубљен и потресен после повратка са Косова, постаје жижа трагичности. Он је желео да скине униформу и обуче монашку ризу када је видео оскрнављене манастире.

Војници који целивају руку свештенику, траже иконе и моле да се за њих моли, показују оно што отац Роман у Србији највише поштује: у часу смртне опасности свештеник, монах и војник стоје ближе један другом него у мирнодопским околностима.

У ЖИЧКОЈ ЕПАРХИЈИ

Манастир Љубостиња, везан за кнегињу Милицу, открива женску страну косовског предања: удовиштво, монаштво, молитву и чување спомена на жртву. Игуманија Харитина је срдачна и гостољубива.

У Жичи отац Роман види фреске, родбину погинулог са Косова и старог епископа Стефана. Сазнање да су усташе 1941. године убиле двадесет осам његових сродника отвара још једну рану у ткиву српске историје: усташе су клале Србе само зато што су православни.

Архимандрит Јулијан, кога епископ представља као најдуховнијег монаха у Србији, износи пред нас лик старца који говори једноставно, оштро и без политичких улепшавања. Он постаје духовни ослонац за пут у Студеницу и даље.

Студеница је једно од духовних средишта српског народа. Мошти светих Симеона Мироточивог, преподобне Анастасије и краља Стефана Првовенчаног, древне фреске, богослужење и киша која непрестано пада над Србијом стварају атмосферу поклоничког затишја усред страдања.

МАНАСТИР ГРАДАЦ

У Градцу долази до пресудног тренутка: јеромонах Роман одлучује да настави сам ка Косову, док ће отац Антоније и професор Недељковић назад за Београд.

Отац Антоније се буни, јер зна да је пут опасан. Отац Роман осећа да мора бар покушати да стигне до места где су остали монаси, народ и можда руски добровољци.

У монашкој атмосфери манастира Градца он служи, моли се, разговара са сестрама и добија помоћ за даље кретање. Природа се мења: после непрестане кише јавља се сунце, козе трче по зеленим планинским обронцима, а манастир на тренутак изгледа као Едем.

Ипак, иза тог мира стоји близина Косова. Вести су страшне: путеви су несигурни, Албанци пресрећу људе, манастири су угрожени, а свештеник може постати лак плен.

СОПОЋАНИ И СОКОЛИЦА

Сопоћани су приказани као величанствен и строг мушки манастир, са древним фрескама и богослужењем које подсећа на Свету Гору. Тамо разговара са братством, одговара на питања о руској Цркви, катакомбама, Цару-мученику и сопственом путу вере. Јеромонах Петар покушава да телефоном успостави везу са епископом Артемијем у Приштини, али веза не ради. На карти показује које су деонице безбедне, а које нису, и отворено каже да би свештеника могли убити због крста и браде.

Пут ка Соколици пролази поред муслиманског Новог Пазара, старе цркве Светог апостола Петра и српских села окружених опасношћу. Све време се осећа да је простор духовно и етнички слојевит, напет и крхак.

У Соколици игуманија Макарија и сестре преносе вести о Девичу, о нападима, пљачки, застрашивању и отмици послушнице. Постаје јасно да до Приштине није могуће без пратње страних војника.

Отац Роман не може даље.

Повратак у Београд не доноси стварни предах. Вести са Косова су све теже, избеглице пристижу, манастири су угрожени, а у главном граду се осећа мешавина умора, политичке конфузије и обичног живота који наставља да тече.

КА ФРУШКОЈ И ЦРНОЈ ГОРИ

Пут ка Фрушкој гори и тамошњим манастирима шири видике оца Романа. Манастири постају живи архив страдања и васкрсења, од турског доба, преко власти Беча, до НДХ и титоизма: у њима се чувају фреске, иконе, мошти, приче и лица која се не могу свести на свакодневне бриге и невоље.

Видовдан је духовни врхунац. То није само датум у календару, него сабирање косовског избора, савременог пораза, молитве, војничке жртве и питања шта значи остати веран када је цена верности велика.

Пут оца Романа води ка Црној Гори, Будви, Цетињу, Подгорици и Острогу. Он оштро реагује на приморску раскалашност, голотињу, забаву и заборав вечности, али истовремено запажа мирноћу и љубазност људи.

Пут до Острога описан је као физички и духовно стрм. Опасни планински завоји, провалије, цвеће на местима погибије путника и висина која одузима дах постају слика приближавања светитељу кроз страх Божји и молитву.

Посебно је важан сусрет са тројицом руских послушника, бивших добровољаца у Босни и на Косову. Они говоре о прљавштини рата, корупцији, продаји градова, страдању цивила и издаји. Отац Роман у њима види људе који су бранили не само Србе, него и част Русије. Тај разговор је тежак јер руши идеализовану слику рата. У њему има јунаштва, али и трговине, крви, злочина, напуштених људи и политичких рачуница. Управо зато је монаштво ових бивших добровољаца знак да се човек после рата може окренути покајању и духовном животу.

ОД МИЛЕШЕВЕ ДО ОВЧАРА

Повратак из Црне Горе доноси сусрет са Милешевом, где је присутна чудотворна икона Тројеручица из Хиландара. Мноштво народа, архијереји, свештеници, поклоници и монаштво показују живост српске побожности.

Отац Роман је посебно дирнут добротом обичних људи: послушнице им за пут дају воће и слаткише, убоги Миланко тражи молитву, а сви се труде да гостима буде лакше.

Ноћ у Сретењу под Овчаром, свици, мирис покошеног сена и јутарње клепало враћају нас на почетну једноставност: путници су опет као на почетку, уморни, под ведрим небом, али окружени тишином светиње.

У манастиру Свете Тројице игуман коси траву у мокрој кошуљи.

ПОВРАТАК У РУСИЈУ С КОСОВОМ НА УМУ

Када српска граница остаје иза њих и када у колима звучи песма „Тамо далеко“, отац Роман се осврће и изговара суштинску реченицу: „Тамо је моја Србија!“ Србија коју он оставља није идеализована. Он је видео равнодушност, пушење у црквеним двориштима, недовољну побожност, приморску раскалашност, политичку конфузију и слабости народа. Али видео је и светиње, војнике који се крсте, монахиње које остају на стражи светиње, избеглице које траже истину, људе који деле последње што имају, и Цркву која остаје уз народ.

Главно питање није како ће се завршити политички преговори, него ко ће остати са народом када се сви други повуку.

Завршетак бомбардовања не значи мир, јер Косово остаје рањено, избеглице се крећу путевима, манастири су под претњом, а народ се пита ко га је продао и ко ће остати уз њега.

Косово није само простор сукоба, него је средиште смисла: место где се испитује да ли народ бира пролазну удобност или верност Царству Божијем. Цар Лазар, Раваница, Крушевац, Жича, Студеница, Сопоћани, Соколица и други манастири нису музејски споменици, већ жива места памћења.

ШТА ЈЕ ВИДЕО ОТАЦ РОМАН

За оца Романа, Црква је многолика. Са једне стране, постоји бирократска, опрезна и понекад хладна страна црквеног живота. Са друге, постоји монаштво које остаје на опасним местима, свештеници који примају путнике, епископи који саборност страдања, послушнице које служе без велике речи и монаси који се моле у полупразним храмовима.

Отац Роман се стиди руске политичке немоћи, али не одустаје од руско-српског братства. Напротив, он својим путовањем покушава да покаже да политичка издаја не сме бити последња реч. Руски добровољци, руски свештеник, руска песма и руско покајање у су покушај да се обнови част тамо где су властодршци заказали.

Када отац Роман гледа избеглице, разорене мостове, празне бензинске пумпе, војнике који се враћају са Косова и монахиње које остају у угроженим манастирима, он непрестано поставља исто питање: шта неко да ради онда када више нема политичке, војне или дипломатске сигурности? Човек тада даје иконицу, прима путника, остаје у манастиру, моли се, целива руку свештенику, тражи благослов и наставља да чува оно што се може сачувати.

МОНАШТВО, ВОЈСКА, НАРОД

Сваки српски манастир има историјско памћење: Раваница памти косовски избор, Манасија епоху деспотовине, Љубостиња монашку судбину кнегиње Милице, Жича црквену историју и савремени бол, Студеница светородну лозу, Градац поклоничку тишину, Сопоћани величанство древног живописа, Соколица непосредну близину косовске опасности, Острог страхопоштовање пред светитељем.

Један од најупечатљивијих мотива јесте блискост војника и монаха. Отац Роман често запажа да су у Србији управо војници они који најприродније прилазе свештенику, траже иконе, целивају руку и траже молитву. То не значи да су сви дубоко побожни, него да их близина смрти приморава да траже оно што је у мирном животу потиснуто. Монаштво, са друге стране, није бежање од света, него остајање на месту где је најтеже.

Отац Роман је веома строг према комфору. Њему смета када народ који трпи бомбе почне да ропће тек онда када нестану струја, топла вода и свакодневна удобност. Смета му и приморска култура забаве, кафане, разодевеност и заборав вечности. Та критика потиче од уверења да се духовни живот губи онда када човек страдање других претвори у позадину сопственог уживања. Отац Роман види ту српску подвојеност: ноћну забаву на обали и монашку службу у полумраку храма; гужву кафића и тишину келије; телесну раскалашност и војничко лице исцрпљено Косовом. Види и расуђује, али са дубоким саосећањем, оним што и јесте суштина хришћанског духа: јер, упркос свему, граничари пропуштају путнике из Русије, домаћини примају госте, професор отвара свој дом, монахиње нуде трпезу, послушнице дају воће и слаткише, непознати људи помажу око кола, војници се радују иконицама. Отац Роман у тој доброти препознаје оно због чега Србију назива својом.

ЦИЉ ЈЕ ПОСТИГНУТ

Иако руски монах – песник не успева да оствари своју првобитну намеру да стигне до Приштине, Косово остаје невидљиви центар целог путописа. Чак и када је физички далеко, оно управља правцем кретања, разговорима и молитвама. О Косову говоре писци у Београду, војници у Крушевцу, монаси у Жичи, избеглице на путу, монах Петар у Сопоћанима, игуманија у Соколици и руски добровољци код Острога. Косово је рана која се простире на целу Србију.

Дневник оца Романа почиње овако:“А нељуди и даље бомбардују. Смрт је раширила црна крила над Србијом. Гину старци, жене и деца. Гину у кућама, на трговима, у болницама, у мајчиној утроби. Народ негодује, протестује, моли се. А наша пета телевизијско-новинска колона, као да се руга светом народном гневу, приказује поделу столица и портфеља Јуда-владара, и на крају, пре спортских вести, нешто промумла о Србији. Ево и генералног представника полураспаднутог председника Русије, угојеног на народној беди, некаквог новог Пересвета, како обавља своја уобичајена пузавичка путовања тамо и овамо, да преда Русију и Србију. Безумно, безумно доба!“

Отац Роман је тако писао, критикујући Јељцинову издају; и дошао је у је у Србију, да не би умро од стида. Његова љубав према нашем тлу на крају је постала пут у вечност – са српске земље душа му се винула ка Царству Христовом.

То никада не смемо заборавити. Отац Роман је био наша Русија, једна од оних Русија које нас поимају и које су спремне да са нама стану под бомбе…

Бог да му душу прости и прими га међу Своје – и наше, од Светих Саве и Сергија Радоњешког, до дана д

Чланак РУСКИ КАЛУЂЕР У РАЊЕНОЈ СРБИЈИ: ПОВОДОМ УПОКОЈЕЊА ЈЕРОМОНАХА РОМАНА ( МАТЈУШИНА ), ПЕСНИКА И СРПСКОГ ПРИЈАТЕЉА се појављује прво на ИСКРА.

Славите…

Ваљају вас простотом, ваљају нас насиљем, ваљају вас простаклуком, обећаним тракторима…

Понижавају вас признањем Пећи, Ђаковице, Призрена, Дечана.

Заокругљу вас апанажама, синекурама, ћутологијом.Платама.

Страхом! Наметнутим стањем.

Пјевају нам да морамо пјевати.Они који пјевају! И они којима плате.Парама.Куповином лажавине.

Нек им је сретно!

Кажу…

Да се морамо радовати кад су нас покрали…По закону.

Другачије нема гласова и миловања Запада…По Уставу и законима.

Кажу нам да ми не знамо како је вољети Црну Гори, јер они су власници права о љубави ка истој…

Јер они боље знају боју неба од нас.Ми смо далтонисти Његошевског типа.

Страхујете за плате, пензије, апанаже, функције јер ако не славите истих неће бити… Или се не „поталаушите“ док славље прође.Кад већ волите анахронизме, а не знате их….Будите под столом или на њему док сеире.

Ћутите.То је сигурно.Најсигурније.Чисто.Црногорски.Још од 1948-ме је тако најбоље.Доказано.Не мислите.Јер…

„На крају иде страх од сопствених мисли.“ ХАРВУД.

Чекајте…млин који меље…Сјутра и вас.Само полако, има за све мјеста.

„КО САД СМИЈЕ УСТА РАСКЛОПИТИ“ писао је Његош, није залуду…Ево понеко смије.Сам.Без иђе икога, до себе, смијем.Уз поруке да треба да ме нема.

„НЕК МЕ ИЗДА СВАКО…КА’ И ХОЋЕ“…Његош.На то смо навикли.Црногорски је то.И важи „за вазда“.

„Ја бих се затворио у орахову љуску, па се ипак сматрао краљем бескрајног простора…“ Шекспир.

Дакле, пркосна ћутологија, не написана…и даље можда ћутњу оправдава.

Нема ни Његоша ни Шекспира, за Харвуда нису чули…На дан славља…

Сувишни су…Генији су сувишни, остају нам букачи.

Локални, аматерски, задригли, физијатриски хипнотисани.

Као и сваки вапај поштеног човјека, нечујни трагови поштења морају да ћуте…За плату….И њихова дјеца…за будућност.Плата.

Дјеца поштених људи, морају да пјевају и играју…Или да ћуте више од родитеља…. Јер старији ћуте док нови нараштаји играју као мечке…да они нови не би морали ћутати као муле…Биће им лакше…Мисле тако.И нека је и то срећно.

Од страха срећно.И смијеха.И ћутње оних који би требало да их васпитавају да не ћуте, настају бруке.Црногорске…

Синови таквих васпитача морају да трпе понижења.

Док год “ не налегну“ на тај „Млин што меље“.

Очеви очева, таквих страшљиваца, су умрли тужни.Од себе самих и синова.Од околине…Која урличе лажи и лоповлуку.

„Јер племе моје сном мртвијем спава“.Опет Његош.

Не мора бринути…..Он.

Јер је осигуран фараонском гробницом.

Мржњом…Комунизмом…Лармом…Лажју…Срамом који бурличе испод стрица му…

И Филермосе коју су ставили у пећину, поред Манастира.Претходно су јој украли дијамант са дна…Да је убаце у мрак.Свој.Црногорски, који није Његошев.Срећом…

Но…Његош каже…
„ЛАЖ СЕ С’ ЛАЖЈУ ЈЕДНАКО НАДМЕЋЕ, ДОК ВАС СВИЈЕТ ЛАЖА НЕ ПОСТАНЕ“…

Постаће лаж…не на 20 година ларме и крађе…

На 60 је све сигурно. Да ничега од њега неће бити. У нашим будућим покољенима.То је и циљ….

Био је све у праву.Он…Кога ми нисмо заслужили…Кога су они издали и зазидали…

Они који лармом и пјесмом простом пјевају…За паре и плату.Као и Јуда ономад…

Ови што се радују а тугују, грђи су од лармаша и Јуда…

Док Његош и стриц му плачу…Они танцују.

На небесима…Гдје је небо „никад тако плаво…“један светац и синовац плачу.

Као сјутра за Спасовдан.

21.маја….2026-те.

П.С.

„ДЈЕ САМ БИО ЈА СЕ НИСАМ КРИО“…

Марко Миљанов

Ни ја…

(Мишљења и ставови у рубрици Колумне/Други пишу нису нужно ставови редакције)

Чланак Славиша Чуровић: Између славља и наметнуте тишине се појављује прво на ИСКРА.

Амерички политиколог Семјуел Хантингтон (Фото: Wikimedia commons/World Economic Forum (www.weforum.org), swiss-image.ch/Photo by Photo by Peter Lauth/CC BY-SA 2.0)

Након првог читања капиталног дела Самјуела Хантингтона Сукоб цивилизација и преобликовање светског поретка ^[1], тридесет година од његовог објављивања, основни утисак је да је “цивилизацијска теза” плодоносна за предвиђање онога што се догађа услед процеса слабљења Западне хегемоније у глобалној моћи, а то је даље повезивање држава и нација на основу културне сличности, и формирање цивилизација као “најширих културних ентитета”.

Иако је ово значајно дело објављено у исто време када је Фукујама објавио своју арогантну и можда циничну тезу о Крају историје подстакнуту оптимизмом на Западу после победе у Хладном рату након распада СССР, Хантингтонова теза се показује као знатно плодотворнија, пружајући нам јаснији интерпретативни оквир и, као што ће бити речи у даљем тексту, омогућавајући нам да јасније сагледамо шта се дешава и на нашим просторима. Међутим, у неким случајевима ова теза се није показала као потпуно тачна, отварајући приступ и за другачије парадигме у разумевању будућег развоја светских сукоба.

Уместо врхунца културне доминације, феномени попут woke културе, алгоритамског отпуштања радника (в. овде), дубоке друштвене фрагментације и радикалне промене вредносних образаца у западној поп-култури пре сведоче о унутрашњој кризи и постепеној дезинтеграцији западног поретка на челу са САД, што је историјски чест пратилац слабљења великих империја.

Сукоб цивилизација

“Цивилизацијска теза” заправо значи да ће се сукоб у будућности (или хиперконфликт како га назива Макронов покровитељ Жак Атали) одвијати на границама цивилизација, при чему цивилизације представљају културне ентитете омеђене најширим опсегом вредности где религије врше снажан утицај.

Међутим, цивилизацијска теза показује своја ограничења у предвиђању да не може доћи до сукоба између Украјине и Русије (стр. 186), иако је реч о историјски, језички, културно и религијски веома блиским народима. Управо зато се геополитичка теза „Копно-море“ у овом случају показује као приступ веће предиктивне моћи. Ова најзначајнија геополитичка теза, повезана са делом Халфорд Џона Макиндера ^[2], указује да је најповољнији централни део Евроазије у коме се налази „срце света” или Хартленд (Heartland).

То је највећа природна тврђава, која је богата природним ресурсима, коју су земље Мора принуђене да окупирају и врше константан притисак на тај део света. Око њега се формира појас (Римленд, rim (енг.), обод) таласократских земаља (сетимо се Индонезије и њене опсаде Источног Тимора).

Једноставније речено, историја представља борбу између копнених (углавном континенталне, високо хијерархијске, војне, традиционалне, конзервативније и статичније структуре) и поморских сила (трговачке, либералне, таласократске, глобалне и глобализујуће структуре). Историја је већ забележила сукобе између ове две концепције у виду сукоба Спарте и Атине, Рима и Картагине, Британије и Русије, САД и СССР и данас САД насупрот Кини/Русији.

Ако се ово пореди са данашњом поделом у цивилизацијском смислу које постулира Хантингтон између ове две парадигме постоји готово потпуно преклапање уз одређене изузетке које боље објашњава подела Копно-Море: сукоб Украјине и Русије, Бугарска, Румунија, Грчка и Црна Гора као део ЕУ и НАТО. Макиндер је постулирао још у првој половини 20. века да савез Русије и Немачке представља највећу опасност за земље Мора (што је хладноратовска подела света предупредила).

Знамо шта се десило и са Северним током два као можда најближом везом ове две земље од Другог светског рата. Иако се сукоб цивилизација поклапа са сукобом Копно-Море, обе концепције делују да имају предиктивну моћ али треба имати у виду јачу цивилизацијску хетерогеност земаља Копна, нарочито након пада комунизма у Русији.

Са друге стране, треба имати на уму да опадањем утицајем САД културна блискост земаља може убрзано утицати на формирање нових савеза. Треба се подсетити да се Макиндер сматра једним од идејних твораца НАТО-а. Опет, из перспективе његове теорије, иницијатива Појас и пут може се тумачити као интеграциони фактор које предузима Копно. Посматрано на овај начин, цивилизацијска теза се мора употпунити другачијим геополитичким оквирима да би била у пуној мери плодоносна.

Опадање моћи Запада

Хантингтон у трећем поглављу настоји да покаже да после Хладног рата Запад не губи моћ апсолутно, већ релативно – јер незападне цивилизације, пре свега Источна Азија, постепено повећавају свој демографски, економски и политички утицај. Као главне индикаторе овог опадања наводи пад удела Запада у светској популацији, у индустријској производњи и у глобалном БДП-у, као и крај колонијалне доминације.

Посебно наглашава успон Кине и „повратак Азије“ као централну геополитичку промену XXI века. Скоро три деценије касније, велики број савремених показатеља потврђује његову тезу о релативном слабљењу западне доминације, мада Запад и даље задржава огромну предност у финансијама, AI сектору, глобалним платформама и војној пројекцији моћи.

Светска територија под контролом Запада се смањила у односу на 48,5 одсто из 1920. на 24 одсто у 1993. Тај тренд опадања се наставио. То преполовљавање је утрло пут успону Истока који бележи раст урбанизованог становништва, раст образовања, писмености, дужи животни век, итд.

Савремени подаци показују да је Хантингтон релативно прецизно предвидео померање економског и демографског центра света ка Азији. Данас државе „Г7“ чине мање од 10 одсто светске популације, док њихов удео у глобалном БДП-у по паритету куповне моћи износи око 28,4 одсто, што је значајан пад у односу на приближно 50 одсто током 1980-их и 1990-их. Истовремено, Азија данас производи више од половине светског БДП-а по PPP методологији, а Кина је постала највећа индустријска сила света^[3].

Према подацима које користе кинески економски портали и институције (углавном заснованим на IMF World Economic Outlook и World Bank PPP методологији), постоји поклапање у подацима, чак и благо потцењивање кинеске привреде (China Data Portal) док поједини кинески и про-кинески економски извори (нпр. World Economics и аналитички кругови око China Finance 40 Forum) процењују да је реални удео Кине у светском БДП-у ближи 19-20 одсто, па чак и већи ако се коригује PPP за курс јуана. Ови подаци су омогућили председнику Кине да председника САД постави у мању столицу (и дословно и симболички) на недавном састанку у Пекингу.

Реинтерпретација историје

Након вишевековног наметања Западне културе кроз колонијализам од седамнаестог до деветнаестог века, услови који доводе до настанка књиге као што је Сукоб цивилизација могу се тумачити као симптом напуклине западног насилног универзализма. Викторијанско царство је 1800. укључивало 1,5 милиона квадратних миља и 20 милиона људи, да би за 100 година те бројке нарасле на 11 милиона квадратних миља и скоро 400 милиона људи. Толико је био велики опсег британског колонијализма.

Али су несугласице “у рају” довеле до сукоба унутар Запада и Првог светског рата услед неправичне расподеле колонија. Био је то први крик Копна (Немачке) који је устао против Мора и није био ни цивилизацијски ни културни сукоб, већ рат вођен похлепом.

Није случајно да је 1918. изашла чувена књига Пропаст запада. Шпенглерова теза заправо је инспирисана трулежом у Европи пред Први светски рат, где традиционализам и конзервативизам почиње да нагриза либерализам и социјализам, као што је описано у чувеном Чаробном Брегу Томаса Мана. Цела једна умирућа идеја језуитског католицизма уобличена кроз лик Нафте супротстављена је либерализму уобличеног кроз атеисту и слободног зидара Сетембринија који кокетира и са социјалистичким идејама док се омладина, уместо да се приклони једној или другој страни, разбољева од досаде и безнађа (Ханс Касторп).

Пуцањ у самог себе који спроводи језуита Нафта може се уз мало слободе протумачити као први самоубилачки пуцањ Европе. Суноврат Запада према многим интерпретацијама је почео тада, као напуклина унутарње структуре, започет још давним сукобом реформације и контрареформације, што је довело до до тога да европско Копно (Немачка) устане против Мора (атлантистичких сила). Западни универзализам, како каже Шпенглер, добија прве напуклине и први пут културни релативизам добија обличје у његовом монументалном делу.

И Шпенглер и Хантингтон се слажу у томе да суштинска вредност западне цивилизације јесте технологија. А како се технологија заснива на универзалним природно-научним законима, универзализам јесте и мора бити суштинска вредност Западне цивилизације.

Шпенлер, као хришћанин, Немац који је наклоњен делу Достојевског, први је схватио релативност култура, њихову нелинеарност и богатство перспективизма. Као западни човек, Шпенглер формулише: и ми смо култура, и као такви, доживећемо свој крај. Историјска линеарност логична је последица историјског универзализма. Њу Шпенглер, слично као и Хантингтон, замењује аморфним културним организмима, који се развијају и који се, у зениту свог развића, кристалишу у цивилизације да би потом почели да умиру.

И сам Шпенглер даје лек против застрашујућег хиперконфликта који се ближи: могуће је оживети мултиперспекривизам и богатство духовног, нетехнолошког живота. Свет у својој различитости је могућ. У православљу види религију такве могућности. Супротност мултиполаризму јесте – не толико рат различитих цивилизација – колико сурови и застрашујући сукоб позападњаченог и глобализованог Копна и глобализујућег Мора. И сам Хантингтон сматра да је раст светске религиозности заправо одговор људи на перцепцију света као једног места, на насилну глобализацију (стр. 74). Све ово пружа путоказе како је могуће избећи хиперконфликт.

Реформизам насупрот кемализму

Једна од можда кључних Хантингтонових теза јесте да заправо модернизација (усвајање западњачке технике) не доводи до вестернизације тих друштава већ до јачања тих култура и смањивања моћи Запада (стр. 85). Процес реформе које су спровеле многе земље подразумева усвајање технолошких изума Запада, али задржавање властитог културног обрасца (за разлику од потпуног одбијања или кемализма који настоји уз модернизацију поништи и властиту културу). Ово доводи до јачег значаја културе и религије на нивоу појединца, али и до природних савеза између земаља сличне културе, односно до цивилизацијског поретка као најширег културног ентитета.

Међутим, културна хетерогеност Копна отвара питање колико ће у будућности црте цивилизација бити круто постављење и где су прагови сличности између различитих култура. Без јасних, дискурзивно-идеолошких наратива за које можемо очекивати да ће их понудити БРИКС, оперативна, геострешка и теренска напетост између Копна и Мора може доводити до неочекиваних савеза који ће кршити замишљене “цивилизацијске границе”.

Са друге стране, питање је колико су и Кина и Русија задржале своје аутентичне културе под утицајем par excellеnce западног производа какав је комунизам. Поражена од стране Јапана, ослабљена од стране Британије у опијумским ратовима, Кина доживљава свој културни слом 1910.

Нешто касније и Русија је доживела промену свог културног кода. Ту промену Берђајев настоји да ублажи, увиђајући да се комунистички месијанизам лако надоградио на претходни православни месијанизам руског менталитета ^[4].  И кинеска и руска па и исламске културе настоје да се у што већој мери вестернизују како би опстале. “Запад је освојио свет не надмоћношћу својих идеја, вредности или религије него својом надмоћношћу у примени организованог насиља” (стр. 55). Као одговор на ово је у Кину постојао израз Ти-Јинг (“Кинеско учење за фундаменталне принципе а Западно учење за практичну употребу”) док је у Јапану постојао израз Вакон (“јапански дух, западна техника”). (Династија Чинг).

Међутим, прихватањем западне технологије, друштва се неповратно мењају. Како каже Берђајев, хришћанство је штитило човека од демонологије природе, и дало му снагу да је савлада, а сада када треба да га штити од демонологије технике и робовања њој кроз комунизам и материјализам хришћанство бива одбачено. Тиме се позиција човека у свету радикално мења, доводећи до духовног суноврата чему сведочимо у све већој мери.

И Копно постаје глобализовано, а цивилизацијска разлика између Мора и Копна мања. Као да се чини да је за мир будућег света много важније да ли ће Копно моћи да обнови своје духовне вредности и да се на њима повеже што ће пратити железница и мреже заједничких веб сервера и дата центара.

Аталијев хиперконфликт

Да свет постепено клизи ка великом глобалном сукобу сведочи и основна теза Жака Аталија из књиге Une brève histoire de l’avenir, у којој још 2010. предвиђа епидемију попут Ковида, растућу нестабилност глобалног поретка и могућност великог сукоба у Источној Европи. Атали сматра да ће глобални капитализам најпре створити „хиперимперију“ тржишта, затим фазу хаотичног „хиперконфликта“, а тек потом могућност новог светског поретка заснованог на широј глобалној сарадњи и духовној обнови. Цела књига написана је као упозорење, са намером да се такав развој догађаја предупреди.

Берђајев каже, хришћанство је штитило човека од демонологије природе, и дало му снагу да је савлада, а сада треба да га штити од демонологије технике

Посматрано из перспективе геополитичке тезе „Копно–море“, занимљиво је да Атали будући центар света све више везује за континенталне комуникације, инфраструктуру и дигиталне мреже. Мрежу железница пратиће мрежа сервера и енергетских коридора, при чему ће значај класичних поморских рута постепено слабити. У таквој конфигурацији, градови који повезују море и дубину континента — попут Београда, Варшаве, Лавова или Минхена — могли би добити нови стратешки и трговински значај.

Уколико би дошло до слабљења таласократског, атлантског поретка, највеће последице осетиле би управо земље Мора, чија је економска и политичка моћ вековима почивала на контроли трговачких путева, финансија и глобалне размене. Из те перспективе, многе савремене друштвене кризе, од демографске дезинтеграције до губитка смисла и друштвене атомизације, могу се тумачити као симптоми дубље кризе западног модела, односно постепеног слабљења једног историјског поретка који је дуго представљао центар светског система.

Цивилизацијска теза и Србија

Први цивилизацијски рат, после ратова принчева (од Вестфалског мира), ратова народа (после 1789) и ратова идеологија у XX веку, према Хантингтону је управо рат на простору бивше СФРЈ. На основу Хантингтонове границе између Истока и Запада није тешко замислити даље изазове који стоје пред Србијом, а који су, чини се, већ отпочели.

Према тој подели, Војводина и Црна Гора налазе се на простору западне цивилизације. Граница коју повлачи Самјуел Хантингтон у потпуности прати некадашњу границу поделе Римског царства (4. век), каснију границу Светог Римског царства (10. век), као и разграничење између Хабзбуршке и Отоманске империје. Из те перспективе, даља хрватизација Србије, а нарочито Војводине, може се тумачити као могућа последица цивилизацијског сукоба уколико је он заиста отпочео 2022. године.

Подсетимо да је Бановина Хрватска 1939. године, споразумом Цветковић-Мачек, обухватала Руму, Шид, Сремску Митровицу скоро до Новог Сада, као и Дубровник, што се у значајној мери поклапа са Хантингтоновом линијом разграничења (стр. 177). Иста цивилизацијска линија дели и Украјину, што додатно појачава утисак о валидности и перформативној снази цивилизацијске тезе.

Оваквим тенденцијама, из ове перспективе, може се супротставити једино снажан српски интегрални фактор, који вероватно никада није био слабији од 2000. године до данас. Судбина Србије у великој мери зависи од исхода ширег глобалног конфликта. Док год се политички дискурс и идеологија буду посматрали искључиво као пропаганда, а држава и власт поистовећивали са појединцем, остаје простор за различита преумљења и нова унутрашња расцепљавања, што је сценарио који у случају наше земље није немогућ, поготово уколико се глобални конфликт додатно интензивира.

Витомир Јовановић је доктор психометрије и стручњак за податке из Београда. Ексклузивно за Нови Стандард.

УПУТНИЦЕ:

^[1] Семјуел П. Хантингтон (1998). Сукоб цивилизација и преобликовање новог светског поретка. ЦИД, Подгорица.

^[2] Миломир Степић (2016). Геополитика: идеје, теорије, концепције. Београд: Институт за политичке студије.

^[3] Извори: SIPRI Military Expenditure Database, IMF World Economic Outlook Database, Visual Capitalist, Maddison Historical Statistics, World Bank Data

^[4] Николај Берђајев (1989). Извори и смисао руског комунизма. Књижевне новине, Београд.

Чланак Сукоб цивилизација: 30 година после се појављује прво на ИСКРА.

Позната је реченица Шарла Пегија о томе како је тријумф демагога пролазан, а рушевине које иза њих остају вечне. Још у античкој Јелади је уочена опасност од демагогије, и то најпре у демократском уређењу, које рачуна на вербално придобијање широких слојева и на представничке институције, уместо позивања на непорециви ауторитет или пуку репресију.

Демагогија расте у средини у којој се вредност даје аргументима, расуђивању и убеђивању, али представља њену деформацију, махом као последицу жеље појединаца и група за више моћи. Демагогија је стога истовремено узрок и последица пропасти демократских уређења, знак њихове кризе, која још није свима видљива, али и генератор нових криза, који обесмишљава само постојање институција које би требало да почивају на релативној сагласности, процедуралности и постојаним правилима.

У ери идеологија, започетој Француском револуцијом, црв демагогије је постао још разорнији, јер су идеје постале основни мотивациони и регулаторни фактор у државама и друштвима, а самим тим и њихова вербална и јавна артикулација. Не треба ни говорити на који начин је овоме допринело бујање медија, па је данас демагошка реторика лишена чак и неопходности да понуди макар и најнеуверљивију аргументацију за своје поенте.

Класична софистичка демагогија, која почива на реторичким и логичким акробацијама како би се оправдала садашња или будућа лаж и обмана, потиснута је пред знатно софистициранијим техникама манипулације свешћу, којима се утиче не само на расуђивање, управљање емоцијама или усмереност воље, већ и на саму перцепцију реалности.

Врсте демагогије

Могло би се издвојити више типова демагогије које се, наравно, међусобно не искључују. У нашем случају, једна би могла почивати на патриотској, суверенистичкој и националној реторици, која, међутим, није праћена одговарајућим поступцима и одлукама које би истински доприносиле успостављању пропагираних вредности.

Друга врста демагогије би била инструментална, односно заснована на обећањима, пројекцијама и надама које су нереалне и неоствариве, или на чијем остваривању уопште не жели да се ради. Укратко, демагози ове врсте говоре оно што њихова циљна група жели да чује и што ће их лакше довести на позицију власти, без обзира на то да ли је то што се обећава оствариво у датим околностима, а често и без намере да се обећања по доласку на власт реализују.

Следећа врста демагогије би почивала на социјалним темама, односно залагању за социјалну правду и побољшање положаја нижих социјалних слојева, при чему демагозима недостаје истинско познавање и заинтересованост за слојеве у чију корист наводно говоре, док су им намере често усмерене искључиво ка манипулацији у циљу стицања власти.

Најзад, можемо говорити и о демагогији заснованој на морализму, односно на критици неправде, корупције и криминала, при чему се ни сам демагог не може похвалити моралном беспрекорношћу, нити нуди конкретна и остварива решења проблема на које указује, а морализам је често само завеса која прикрива истинске циљеве.

На тај начин, демагогија може бити друго име за лицемерје, односно за јаз између онога што се проповеда и онога како се живи, затим за цинизам, који ни у једном тренутку не намерава да оствари своја обећања, као и за манипулацију, где је све дозвољено како би се остварили циљеви усмерени ка стицању и увећању моћи.

Такође, треба рећи да и етикетирање некога као демагога може бити демагошка манипулација, јер је видљива тенденција да се сви критичари доминантног поретка на савременом Западу означавају као демагози и популисти, па тиме и сви који се залажу за социјалну правду, национални понос или моралне вредности.

Српски случај

У данашњој Србији можемо лако препознати све од наведених типова демагогије, код власти, као и код њених противника. Власт је изразито склона употреби патриотске реторике и симболике, најчешће без покрића у политици коју реално води, затим социјалне демагогије којом своје противнике представља као „богаташе“, а себе као заштитника сиромашних, за шта је јасно да нема ни приближно уверљиве аргументе.

Инструментална демагогија је можда и најважнији начин деловања ове власти, а приметна је чак и моралистичка демагогија, нарочито у позивању на „пристојну“ Србију и представљању својих противника као склоних свим могућим страстима и изопаченостима, уз подразумевано прећуткивање заударајуће моралне трулежи у сопственим редовима, и то од врха до дна.

Противници власти су можда најсклонији морализаторској демагогији, као и инструменталној, уз склоност нуђења нереалних пројекција и прећуткивања сложености контекста у којем би се понуђене промене одвијале. Национално-патриотски мотивисана демагогија присутна је код дела оних који очито нерадо промовишу такву реторику, услед уверења да без ње не могу остварити успех на изборима, као и социјална, када се критикује садашње економско и социјално стање у земљи, без јасне пројекције како се оно у садашњим локалним или глобалним условима, а унутар постојећег (макро)система може променити.

Ово, наравно, не значи да су сва обећања противника власти априорно демагошка, већ се може веровати да део њих поседује истинска уверења, па и (ређе) реалистичне представе о томе како би требало поступати да би се превазишла криза у којој се налазимо. Када је власт у питању, код њених заступника је веома тешко пронаћи нешто изван демагогије, што се не односи обавезно на припаднике администрације и различитих институција, који се ипак труде да омогуће одрживост система.

Демагогија је, као и пропаганда, у политици неминовност и лаже или је у самообмани свако ко тврди да их у свом политичком деловању не користи, али је важно да ли се иза манипулативних и промотивних техника које укључују елементе демагогије ипак крије нека супстанца, односно некаква кохерентна и одржива уверења, затим намера да се та уверења реализују, као и реалистична представа у контексту у коме такве намере могу бити оствариве.

Укратко, није циљ у томе да се политичарима и политичким противницима стално спочитава присуство демагогије у њиховом јавном деловању, него да се процени њихова реална способност да допринесу држави и друштву, односно да се разликују речи од дела, али и да се захтева да међу њима ипак не постоји непремостив јаз, који говорника ни на каква дела не обавезује.

Кад се све сведе, демагогија је опасна и када служи одржавању статуса кво, уверавајући нас да је он једини могућ, макар и као најмање зло од постојећих, али и када промовише авантуризам вожње низ низбрдицу без кочница или скакања у понор без падобрана. Лепе и утешне речи су у историји донеле једнако много зла колико и увреде и претње, јер њихов исход такође може бити или потпуна атрофија, или самодеструкција.

Ђаво каже или „седи ту и не ради ништа“ или „скочи, па шта буде“. А светитељ каже – „буди храбар и слободан“

Заводљивост је, на крају крајева, у реду, све док не води на тоталну странпутицу из које нема повратака, или у живо блато постепеног одумирања и мирења са злом.

Јер, ђаво каже или „седи ту и не ради ништа“ или „скочи, па шта буде“. А светитељ каже – „буди храбар и слободан“, храбар да се супротставиш и бориш за оно у шта верујеш, али и слободан од сопствених страсти, због којих си уверен да све најбоље знаш и да ће се твоје жеље аутоматски претворити у реалност. А реалност уме да буде најстрашнији осветник.

Владимир Коларић је писац и теоретичар културе, аутор књига „Јавни интерес у култури“, „Култура и безбедност“, „Пламен Донбаса – есеји о Трећем светском рату“ и других.

Извор: Нови Стандард

Насловна фотографија: Edwin Andrade on Unsplash

Чланак Владимир Коларић: Сва лица демагогије се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Photo by Vladimir Zivojinovic

Недавно сам прочитао текст који говори о изненађујућем порасту броја припадника генерације З (рођени између 1997–2012) и Миленијалаца (рођени између 1981 и 1996) који се, у Америци, враћају цркви и хришћанству. Томе треба додати и чињеницу да је православље у Америци такође у великом успону, и то не само захваљујући православним емигрантима, него и бројним преобраћеницима који из других хришћанских конфесија прелазе у православље.

То потврђује и чињеница да се недавно у подкасту Такера Карсона појавио и православни свештеник Џосаја Тренум из Калифорније, који је пред крај свог учешћа у емисији цитирао владику Николаја Велимировића.

Иако је још увек немогуће сагледати, у потпуности, домашај овог повратка хришћанству, сам феномен је веома занимљив, јер таквих реверзибилних појава нема баш пуно у историји. Размишљајући о тома шта је могло да га узрокује, присетио сам се појма којим се већ безмало две деценија покушава објаснити време у коме живимо. Тај појам је неофеудализам: систем у коме мањина одлучује о већини, која нема утицај на одлуке те мањине.

Пре неких 10–15 година, као уредник Летописа Матице српске, направио сам темат о неофеудализму, што значи да сам тада веровао да овај појам добро објашњава наш свет.

Данас то више не мислим. Историјски феудализам је, ипак, знао за неко заједничко тло које је повезивало властелу и кметове, а то је било управо хришћанство.

Иако је  Душанов законик правио разлику између властеле и кметова, ипак је давао право кмету (меропху) да у појединим случајевима тужи властелина. Иако су данас, номинално, сви људи још увек равноправни пред законом, ја мисли да у садашњости тог заједничког тла које повезује људе, више нема. (Пример Епстина и његове клике показује да је правна једнакост само лош виц). Историја, међутим, познаје један такав систем у коме насупрот мањини која је владала нису били други људи, већ тек неки створови, чији живот није имао никакву вредност. То је робовласнички систем.

Читалац ће на први поглед помислити да говорим глупости – какав црни робовласнички систем када је већини људи данас дозвољено да се слободно крећу, да гласају, уживају у стандарду који је робовима био недоступан? (Данашњи робови додуше, заиста имају право да гласају, али то још увек није исто што и право да некога изгласају)

Наведени приговори замагљују скрива три основне црте робовласничког система који се данас могу наслутити. Прва је никада шира и дубља провалија која дели најбогатијих припадника данашњег олигархијског система и остатка некадашњег народа. Примера ради, у једном подкасту мој имењак Слободан Рељић изнео је податак да је имовина Илона Маска отприлике једнака имовини 63 одсто осталих америчких породица укупно.

У систему у коме новцем можете да легално купите не само политичку елиту (лобирањем) медије и образовне установе (донацијама) јасно је да финансијска елита није део некаквог народа или државе, већ да она поседује територије некадашњих држава и становништво које се на тим територијама затекло, као што су робовласници некада поседовали робове.

Зато за финансијску елиту de facto не важе правила која важе за тзв. народ.

Ево и једног релативно безазленог примера: прегледајући своју архиву бескорисних вести налетео сам тако на случај који се догодио током ковид епидемије, непосредно пре Супербола, у првој половини фебруара 2022. године, када је једна олигархијска екипа заједно са својим дворским лудама, направила приватну журку у просторијама SoFi стадиону у Л.А.

На том евенту јасно, нико од присутних није носио маске – које су опет, за обичне смртнике који су желели да уђу на стадион и гледају Супербол, биле обавезне. Ок, то је и очекивано. Али оно што заиста открива дух времена, јесте да  нико због тога није одговарао, нити је ико имао потребу да се тзв. народу макар и офрље извини. Зашто то тог извињена није дошло? Па зато што у јавности не постоји више прича или нарација у којој се инсистира на правилу подједнаке правде за све.

Тако смо дошли до друге особине робовласничког система: робови, као што је познато, нису били третирани као људска бића, па се на њих, није односила никаква велика прича која је одређивала смисао заједнице, њен склоп вредности и правац њеног кретања. Они су били, просто речено, искључени из заједнице, као што су били искључени из прича које су уређивале односе у тој заједници.

Данашњи робовласнички систем поступа на исти начин: на већину људи се просто речено, не рачуна, нити у садашњости, нити у будућности. Да би се дошло до тог стадијума, било је потребно уништити претходне велике приче, а то су у европском цивилизацијском кругу биле прича о хришћанству и националној држави, које су сваком човеку омогућавале да свој живот види у оквирима једне веће заједнице или више стварности.

Међутим, године 1979. године Жан Франсоа Лиотар је публиковао своје Постмодерно стање, књигу која је постала врло утицајна у интелектуалним круговима чији је задатак био управо да обликују те велике приче. Лиотар је у овој књизи објавио да „метанарација“ (односно велика прича) које може да организују живот човека и повеже га са другим људима у оквирима истог циља или задатка, више не  постоји. (Таква велика прича је, рецимо, за српски народ, Косовски завет)

На овај начин, Лиотар се побринуо да политичка акција укидања велике приче, добије и своје „теоријско“ образложење, претварајући се тако у неко, наводно неутрално, објективно „знање“ или „чињеницу“ одвојену од било какве људске одлуке.

Постепено укидање велике приче, довело је до озбиљних последица – рецимо, деполитизације људи, који су постали незаинтересовани за судбине својих земаља. И поред тога, неке флоскуле настале у то време, задржале су бар једну црту хумора у себи. Таква је рецимо, она врло популарна глупост, по којој се тзв. нормална земља препознаје по томе што људи не знају ко је у њој председник или премијер.

Међутим, ускоро се показало да они који не знају за име премијера или председника и те како добро знају ко су ЦЕО или власници великих ИТ компанија који ће нам, ходајући по подијуму са микрофоном монтираним на нехајном џемперу, објављивати каква нас будућност чека. Многи ће осетити да за њих нема места у тој будућности – зато што су сувише стари, а недовољно богати, рецимо – а онда ће се запитати: „Чекај, одакле право некоме да одређује моју будућност, а да му ја преко избора нисам дао право да то чини? Зар ја као гласач немам право да сам учествујем у избору те исте будућности?“

Па драги пријатељи, шта да вам кажем, осим да цитирам једног песника: ко не слуша песму, слушаће олују. Или у преводу: ако немаш Де Гола (или те не занима како се он зове) добићеш Гејтса.

Тако долазимо до треће особине робовласничког система: за разлику од кметова који су радили за властелу и плаћали јој десетак, робовласници су дословце располагали животима робова, који би постали сувишни, уколико више нису били економски неисплативи. Читалац ће ми рећи да то данас сигурно није случај, а ја ћу га подсетити на реченице из интервјуа који је један француски интелектуалац дао далеке 1981. године: „Будућност ће се бавити проналаском начина да смањимо становништво. Кренућемо од старих људи, јер чим пређе 60-65 година, човек живи дуже него што производи и то скупо кошта друштво. Затим следе они слаби, па бескорисни, који друштву ништа не доприносе, јер ће таквих бити све више и више, и најзад – они најглупљи. Еутаназија циља ове групе; еутаназија ће свакако морати да буде основни инструмент наших будућих друштава, у сваком случају значајна ставка.“

Име аутора ових реченица намерно нисам поменуо, да би неки читаоци могли да помисле како сам све ово измислио и тако се утеше. Што се мене тиче, сматрам да у тексту који говори о хришћанству и православљу, има смисла да се у нешто и верује, а не само да се траже докази како би се знало. (Ко неће да зна, њему ниједан доказ неће бити доказ)

Углавном, реченице које сам цитирао, одражавају атмосферу живота у некадашњом европском цивилизацијском кругу, а сада у олигархијском Мегалополису, у коме је држава постала компанија, док је некадашњи народ, једна целина дакле, уситњен на корпоративно мноштво (робова), којима је једино остављено да троше то што имају, док имају, а после ће на овај или онај начин бити отпуштени. Оно чему ми данас присуствујемо, нажалост у доброј мери и у Србији, јесте олигархијско уситњавање друштва на беспомоћне појединце, биочестице без заједничке прошлости, па према томе, и заједничке будућности.

Иако медији и образовне институције ову слику света непрекидно деформишу како се не би у својој јасности појавила пред људима, већина ипак непогрешиво осећа у својим главама да им је одузета нека велика прича која би њихов живот повезала са неком вишом или већом целином, чиме би њиховом живота дала смисао и тако га учинила лепим чак и у најтежим тренуцима.

Пред чињеницом политичког укидања велике приче, могућа су два одговора.

Први одговор: људи бирају покорност и пристају на губитак велике приче. Да би доказали своју покорност, они сами уситњавају живот на фрагменте и на допаминске инјекције, чији је рок трајања ограничен. Добар део тих људи се свакодневно бори за неки комадић смисла, који је опет врло тешко досегнути без осећање целине, јер једино она може да подари смисао тим комадићима живота када прођу, а пролазе врло брзо. Ови људи подсећају на „авантуристе“, како их је у једном тексту описао Георг Зимел: пошто континуитет живота без велике приче нема никакав смисао и ствара утисак тескобе, тај континуитет се настоји разбити ситним „авантурама“, односно било чим што макар привидно одудара од неподношљивог континуитета живота и времена које се нема више за шта употребити, па се мора некако потрошити, „убити“, или раситнити на „авантуре“.

Повратак хришћанству је други одговор. Тај повратак није случајан. Хришћанство је настало у робовласничком систему, али је оно, насупрот том систему, људима донело вест да не постоје господари и робови већ само људи. Последично, радикално одвајање од хришћанске идеје које је наступило у олигархијском Мегалополису, мора да доведе до истог оног места у коме се човечанство налазило пре хришћанства: до робовласништва.

Када се људи данас враћају хришћанству, они желе да се врате идеји која их третира као људе, а не као робове. Хришћанство их учи да су као људи, нешто више и вредније и од машина и од животиња. Он нуди целину смисла живота у коме и тзв. мале ствари/ситнице бивају оплемењене тим великим смислом.

У европском културно-цивилизацијском кругу друге такве идеје данас више нема. То исто вероватно није случајно, зато што се идеје братства, једнакости, слободе или правде, у крајњем случају могу разумети као одјеци хришћанских вредности изведених другим средствима. Судбина ових идеја у европском цивилизацијском кругу показала је да без хришћанских темеља оне више не могу да постоје.

Они који се на различите начине поново враћају хришћанству макар нејасно осећају да морају да укрупне свој живот, да изнова пронађу велику причу која целини живота даје смисао и која од нас тражи да време које нам је дато на располагање на овом свету за нешто употребимо. Разуме се, то је гест побуне против Мегалополиса и његовог робовласничког система.

Није случајно што у повратку хришћанству, православље има тако важно место – оно од свих хришћанских конфесија најдаље од олигархијског Мегалополиса. То објашњава, између осталог, и упорне нападе на СПЦ, који се више и не скривају – сетимо се само НАТО генерала Хоџиса и његови отворене и експлицитне претње Српској православној цркви коју у својој књизи Хибридни рат против српске православне цркве, помиње и Слободан Стојичевић, као и скорашњих текстова Слободан Антонића и Немање Девића, који прецизно документују технике и правце тих напада.

Православље мора да одговори Мегалополису. Разуме се, ја нисам компетентан да причам о том одговору, јер нисам теолог, али ћу се овде сетити формулације једног свог пријатеља који ми је казао да православље не би требало да буде казнионица, него болница. То значи да његова мисија није у кажњавању, већ у бризи и љубави према свима онима које је Мегалополис већ казнио. (Мој пријатељ је можда имао у виду и фрагмент под наслов „Безбожник је себи џелат“, који се налази у књизи владике Николаја Велимировића Мисли о добру и злу)

Стога, кључна подела данас више није она између теиста и атеиста, већ једна дубља и, чини ми се, више хришћанска подела на људе који не пристају на то да постану машине или животиње и оних других људи, који сањају да постану богови или да тим „боговима“ верно служе.

Чланак Слободан Владушић: Хришћанство против робовласништва, други део се појављује прво на ИСКРА.

Жарко Видовић (Извор: Печат)

(ПОВОДОМ ДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ УПОКОЈЕЊА ЖАРКА ВИДОВИЋА )

НА ПУТЕВИМА СТРАДАЊА

У раду Јане М. Алексић, насловљеном „Изван западне епистемологије: Иван Иљин и Жарко Видовић у духовном дослуху“, објављеном у зборнику посвећеном Видовићу као мислиоцу књижевности и културе, уочено је дубоко сродство између руског и српског мислиоца, који, раздвојени епохама и животом, ипак имају нешто заједничко – схватање да је истинско знање познање у љубави, у благодати Господњој.

Оба мислиоца су до познања дошли на путевима страдања: бољшевици су, осуђујући га на смрт ако се врати, Иљина протерали из отаџбине, а затим је морао да бежи и из Немачке, од нациста, јер је одбио да сарађује са њима на комадању Русије које се припремало планом „Барбароса“. Жарко Видовић је био у нацистичком логору у Норвешкој, а када се вратио у Југославију, ухапшен је јер је комунистима био „сумњив“. Касније је, због критике папизма, протеран са Свеучилишта у Загребу. Син јединац му је страдао у, по свему судећи намештеној, саобраћајној несрећи.

СТАРАДЊЕ И ГНОСЕОЛОГИЈА

Патња је, и Иљинов и Видовићев живот то потврђују, пут ка познању. Из дубине страдања човек се диже ка висинама са којих је могуће сазирање богочовечанских стварности. Управо због тога Иван Иљин и Жарко Видовић заступају став да истинско знање није плод рационалистичког умовања већ проживљено духовно искуство.

Иљин, у делима попут „Религиозни смисао философије“ и „Пут ка очигледности“, настојава на томе да философија не може почивати на апстрактном разуму одвојеном од интуитивног увида у суштину стварности. За њега, акт духовне очигледности представља темељну спознајну праксу која повезује љубав, сазирање и разум у јединствени духовни чин.

Видовић у „Огледима о духовном искуству“ истиче да мишљење и метафизика не могу обухватити суштинску природу духа. Он критикује западну философију, полазећи од њеног, схоластичко – картезијанског, поистовећења мишљења и постојања, наглашавајући да духовно искуство претходи сваком мишљењу и да је оно темељно за разумевање човека као духовног бића.

ЕПИСТЕМОЛОШКИ ИЗАЗОВ ЗАПАДА

И Иљин и Видовић усмеравају оштру критику на западну епистемологију коју сматрају редукционистичком.

Иљин осуђује власт рационалистичког формализма који одваја разум од живота, стварајући празне интелектуалне конструкције лишене духовне стварности. Он упозорава да је западна цивилизација, ослањајући се искључиво на разум, запала у кризу културе, политике и уметности, што је довело до распада правне свести и пораста тоталитаризма.

Видовић иде даље, видећи у западној метафизици погрешно поимање односа између духа и мишљења. Према њему, западна философија, заснована на идеји да је битије поистовећено са мишљењем, губи способност да обухвати осећање духа као темеља људског постојања. По Јани Алексић, Видовић нарочито наглашава последице рационалистичке редукције у виду осиромашења религиозног искуства и губитка осећаја за трансценденцију.

СХВАТАЊЕ НАЦИЈЕ

Кључни допринос Иљина и Видовића у теорији нације јесте одређивање народа као духовне заједнице засноване на љубави, осећању припадности и заједничком културном обрасцу. Иљин истиче да нација није производ историјске случајности, него резултат духовне синтезе љубави према отаџбини и заједничког стремљења ка вишем смислу. Национална култура за њега није идеолошки конструкт већ живо духовно тело које повезује појединце у саборности.

Видовић развија ову идеју указујући да културни образац нације настаје из духовног искуства народа, не као рационална конструкција, већ као осећање припадности духовном логосу заједнице. Он уочава да је криза српског идентитета у XX веку последица прекида континуитета тог духовног обрасца услед тоталитарних идеологија и западњачке модернизације.

РЕЛИГИЈА, ФИЛОСОФИЈА, УМЕТНОСТ

Јана Алексић пажљиво чита начин на који Иљин и Видовић повезују религију, философију и уметност. За Иљина, философија је продужетак вере у смислу рационалног освешћивања духовне стварности. Он не види супротност између вере и разума већ њихову синергију у настојању да се допре до дубљег разумевања живота.

Видовић, с друге стране, наглашава да је поезија, нарочито трагедијска, уз Литургију, највиши облик освешћивања духовног искуства. Он критикује западну философију због запостављања поетског сазнања и поистовећује поезију са путем до осећајне истине, насупрот рационалистичком редукционизму.

ИСТОЧНО И ЗАПАДНО ПОИМАЊЕ БОГА

Јана Алексић прати Видовићево разграничење византијског и западног теолошко-философског наслеђа. Док западна традиција поистовећује Бога са апсолутним умом и предодређеним појмовним поретком историје, византијско-хришћанско наслеђе раздваја Бога од историје и природе. Бог је трансцендентан и није предмет рационалног знања, што чува слободу и достојанство самог човека.

Ово разграничење има далекосежне последице: западно уверење у Божије стално присуство у историји доводи до теократије и губитка људске одговорности, док византијско поимање омогућава потврђивање људске слободе и стваралачке способности у историјском процесу.

ЉУБАВ КАО НАЧЕЛО СТВАРНОГ

За Иљина, љубав је покретачки принцип који повезује разум, вољу и уобразиљу у складу са божанским поретком. Љубав није сентиментална емоција већ наткосмички принцип који омогућава изградњу личности и заједнице.

Видовић такође види љубав као осећање припадности и проживљене саборности народа, супротно механичком поимању националног идентитета. Без љубави као духовног центра, историјска заједница постаје подложна разградњи и идеолошкој манипулацији.

Као што је говорио отац Георгије Флоровски – волети ближњег као самог себе не значи волети га као што волиш себе, него волети га јер је он твоје истинско ја. Зато је, по Видовићу, самопознање могуће само у дијалогу.

МИСАО ОТПОРА

Анализа Јане М. Алексић показује да Иљин и Видовић заступају оно што бисмо могли назвати духовним реализмом: уверење да се стварност може истински разумети само кроз духовно искуство, љубав и сазирање дубине. Рационалистичка апстракција и редукционизам западне мисли довели су до кризе модерне цивилизације, али духовни приступ који у једно сабира разум, осећање и веру представља пут обнове како појединца, тако и народа.

Њихова мисао пружа могућност отпора савременим тежњама ка фрагментацији знања, губитку логосне основе постојања и поистовећењу културе са техничком моћи. Иљин и Видовић нас подсећају да је свака аутентична култура дубоко укорењена у духовном искуству, а да је нација, као заједница љубави и вере, надисторијски позив човека да преображава свет у светлости трансценденције.

ДВЕ ПОУКЕ, ЗА КРАЈ

Иван Иљин

Кажу да наци­о­на­ли­зам води ка међу­соб­ној мржњи наро­да, издва­ја­њу, „про­вин­ци­ја­ли­зму“, уми­шље­но­сти и кул­тур­ном засто­ју. Али све се то одно­си на боле­сни, деге­не­ри­са­ни, изо­па­че­ни наци­о­на­ли­зам и апсо­лут­но се не доти­че духов­но здра­ве љуба­ви пре­ма свом наро­ду… По тој мето­до­ло­ги­ји све­му се може упу­ти­ти при­го­вор и све се може одба­ци­ти: довољ­но је само  при­пи­са­ти боле­сне мани­фе­ста­ци­је здра­вом телу и што је могу­ће суге­стив­ни­је опи­са­ти после­ди­це нераз­бо­ри­тих зло­у­по­тре­ба уко­ли­ко би се то дело уоп­ште могло и назва­ти зло­у­по­тре­бом. Зло­у­по­тре­би­ти се може све – не само отров већ и здра­ва хра­на, не само рад већ и сан, не само глу­пост већ и памет… Посто­ји дакле дубо­ки, духов­но исти­ни­ти, ства­ра­лач­ки наци­о­на­ли­зам кога тре­ба уса­ђи­ва­ти људи­ма од раног детињ­ства.

Жарко Видовић

Наиме, национална заједница (или нација) није ништа друго до окупљеност око ликова, и то не историјски реалних – кад је реч о Косовском завету! – колико поетских. Људе укључује у националну заједницу осећање које гаје према поетским ликовима, те тако нацију као заједницу одржава Поезија. Нација је, дакле, духовна заједница (заједница осећања) окупљених или здружених осећањем дивљења према једнима и презира према другима (не према непријатељу, него презира према отпаднику)!

Чланак ИВАН ИЉИН И ЖАРКО ВИДОВИЋ: РАЗМИШЉАЊА ЈАНЕ АЛЕКСИЋ се појављује прво на ИСКРА.

Андриј Јермак је пуштен из притвора у Кијеву уз кауцију. Бивши шеф администрације Зеленског, човек који је пет година служио као сенка украјинског председника, његова десна рука, његов мозак и песница, његов преговарач и сплеткар, све у једној особи, провео је неколико дана у притвору. Последице овог догађаја видећемо у наредним месецима – и оне ће утицати не само на Зеленског већ и на изгледе за мировни процес у Украјини.

Подсећања ради, Јермаковом хапшењу претходио је „Миндичгејт“ – скандал у који је умешан Тимур Миндич, Зеленскијев пословни партнер током ере „Квартала 95“ и човек преко кога су, према истражитељима, проневерена буџетска средства у енергетском сектору. Зеленски се брзо и демонстративно одрекао Миндича. Чак су и уведене санкције – мада оне које би насмејале свакога ко уме да чита документа. У документима о санкцијама, Миндич је наведен као израелски држављанин, а не као украјински – што значи да су то технички санкције против странца, а не против најближег председниковог саборца.

Прича о Миндичу је почела да бледи, време је пролазило, а нови осумњичени нису оптужени. Чинило се да су напади на уски круг око Зеленског завршени, да су постигнути неки сумњиви споразуми.

Али онда се догодио Јермак. Човек број два у држави, и практично број један по утицају на оперативно руководство, нашао се не само под сумњом, већ иза решетака, чак и ако је тамо провео само неколико дана. Све кључне одлуке – кадровске, војне, преговарачке, економске – доношене су преко председничког кабинета. Према извештајима украјинских медија, Јермак се чак поводом разних именовања консултовао са врачаром – детаљ који се сада пажљиво пласира јавности како би се влада представила као апсурдна и фарсична. А овај пројектил је усмерен директно на Зеленског.

Али ко циља на њега и зашто? Распрострањена теорија је да НАБУ (Национални биро за борбу против корупције) и САП (Специјализовано тужилаштво за борбу против корупције) раде по налогу Трампове администрације како би извршили притисак на Зеленског да пристане на „услове Анкориџа“ (повлачење трупа из Донбаса, успостављање нових територијалних реалности и трајно примирје). Ова теорија је логична, али погрешна.

НАБУ и САП су структуре створене уз активно учешће америчких демократа још у време Бајдена и Обаме. Оне представљају исту спољну вертикалу моћи која је уграђена у украјинску државност као противтежа локалним елитама. Али Трамп не контролише ову вертикалу – она је према њему а приори непријатељска, будући да су је створили његови политички противници. Након Трамповог доласка у Белу кућу, контрола над овом инфраструктуром постепено је прешла на Европљане – Брисел, Берлин, Париз и, у значајној мери, Лондон. Систем грантова, исте невладине организације, исти „међународни стручњаци“; променили су се само извор финансирања и политички покровитељи.

Такође је индикативан интервју Јулије Мендел Такеру Карлсону, емитован буквално паралелно са случајем Јермак. Бивша прес-секретарка Зеленског обрушила се на свог бившег шефа оптужбама, укључујући и зависност од дроге. Важно је разумети да је Карлсон одавно одвојен од Трамповог тима – њихови путеви су се разишли пре више од годину дана. Извори Јулије Мендел су међу украјинским анти-Зеленскијевим круговима: људи Томаша Фијале, окружење Петра Порошенка и онај део бизнис елите који рачуна на промену режима и ослања се на подршку европских структура.

Зашто је Европа морала баш сада да ломи Зеленског? Одговор је једноставан: постао је превише незгодан. Непредвидив. Дрзак. И што је најважније, одбија да се послушно и потпуно усклади са европском политиком. Зеленски наставља да се цењка, маневрише, флертује са Вашингтоном, уцењује Брисел убрзаним чланством у ЕУ, извлачи нове транше финансирања, а све то делимично задржавајући сопствену независност. За европске елите, које су уложиле колосалне политичке и финансијске ресурсе у украјински пројекат, овакво понашање је неприхватљиво.

Већ се формира ред за замену Зеленског: Кирил Буданов, са својом репутацијом безбедносног званичника, Михаило Федоров, са својим технократским имиџом и везама у европским престоницама, Давид Арахамија, са својим парламентарним ресурсима. Све ове личности су погодније за спољну контролу него садашњи украјински председник. Шта све ово значи за перспективу мировног решења?

Прво и најважније: оно што се дешава нема никакве везе са Анкориџом. То није амерички притисак; то је европска операција. И њен циљ није да гурне Кијев ка миру, већ да га још више учврсти у орбити европске политике, искључујући сваку могућност сепаратног споразума са Трампом.

Европа, након што је уложила десетине милијарди евра у Украјину и претрпела огромне репутационе и економске трошкове, сада жели једно: потпуну и безусловну потчињеност Кијева. Дакле, да спречи украјинско руководство да у кључном тренутку пребегне прекоморском пандану глобалистичке елите; да спречи Кијев да постане преговарачки адут у Трамповом великом договору са Москвом. Управљив Зеленски, или, пожељније, управљив наследник Зеленског – то је осигурање од таквог сценарија.

Други разлог: Брисел жели да драстично смањи трошкове украјинског пројекта. Одобрен је зајам од 90 милијарди евра, али он ће бити исплаћиван у фазама, под строгом контролом, уз финансијски надзор који ће спречити понављање прича попут оне са градићем „Династија“ – где су, према истражитељима, куће изграђене за Јермака, Умерова, Чернишова, а могуће и за самог Зеленског. Средства ће бити усмерена на начин који ће спречити да Украјина пребрзо списка новац, али и украјинске елите да већину средстава украду за своје приватне грађевине.

Треће: Европа жели да Кијев престане да инсистира на брзом чланству у ЕУ. Ово питање је постало ноћна мора за Брисел. Прихватање Украјине у њеном садашњем облику значило би колапс буџета ЕУ, антагонизацију Пољске и Мађарске и отварање Пандорине кутије пољопривредних субвенција и миграције радне снаге. Али јавно одбијање чланства било би признање пораза целокупне источне политике ЕУ. Решење је очигледно: процес мора да се настави, али мора да се настави унедоглед. А за то је потребан послушни Кијев, онај који неће редовно правити јавне испаде.

Коначно, четврти разлог за овакво понашање Европе јесте то што Брисел треба да смањи своју потрошњу за украјинске избеглице (која је већ достигла скоро сто милијарди евра акумулираних трошкова) без губитка образа. Идеалан сценарио био би да се неки људи врате у Украјину под изговором „обнове и безбедности“. Али то захтева владу у Кијеву која ће сарађивати, а не сметати. Садашња влада Зеленског је заинтересована за супротно: што више Украјинаца у Европи, то више дознака и мање унутрашњег социјалног притиска.

Зеленски ће се одупирати преласку на статус британске краљице. Прича се да је бивши посланик Федор Христенко већ сведочио против шефова НАБУ и САП-а. СБУ и Канцеларија државног тужиоца за сада остају лојални председнику. Али што даље, све теже ће бити задати такав ударац – након Јермаковог хапшења, чак се и најлојалнији безбедносни званичници питају се да ли би они могли бити следећи.

И ту се појављује дилема са којом ће се Зеленски вероватно ускоро суочити. Или ће прихватити европски сценарио, постајући церемонијална фигура која не контролише ни владу ни парламент, или ће одлучити да направи оштар заокрет – напад на антикорупцијску инфраструктуру и преоријентацију ка Трампу. Али други сценарио на дневни ред аутоматски враћа „Услове из Анкориџа“.

Трећа опција – покушај даљег маневрисања, добијања на времену и скретања пажње војним извештајима – постаће све неодрживија. Сада би се под сумњом могли наћи Шефир, Умеров и многи други у ужем кругу Зеленског. Систем „Породица“, који је одржавао Зеленског на власти последњих пет година, методично се демонтира.

Међутим, Зеленски и даље може да изненади. Фигура сатерана у ћошак понекад прави неочекиване потезе.

(vz.ru; превео Ж. Никчевић)

Чланак Глеб Простаков: САТЕРАН У ЋОШАК, И ЗАТО БАШ НЕЗГОДАН се појављује прво на ИСКРА.

Грчки војни брод (Фото: Wikimedia commons/©2008-2009 K. Krallis, (SV1XV) – Own work/CC BY-SA 3.0)

Шест десантних чамаца, са широко развијеним турским заставама, допловило је до плаже у Измиру и отворило предња врата из којих су излетели тенкови и војници. Показна вежба турских маринаца, одржана на 107. годишњицу грчког искрцавања у овом граду, изазвала је немир у Атини, чији званичници сматрају да овакве вежбе представљају директну претњу грчким острвима која се налазе уз саму обалу Турске.

„Видимо да претња долази са Истока. Није прикривена. Десет пута су већи од нас и арогантно приказују своје амбиције“, рекао је грчки министар одбране, Никос Дендиас, који је, тог дана, посетио острво Агатониси мање од десет километара удаљено од турске обале.

Готово истовремено, између острва Кос и Астипалаја, турски ракетни брод пресрео је грчку фрегату, која је пратила брод који је полагао оптички кабл, тражећи да бродови под бело-плавом заставом одмах напусте то подручје.

„Ова зона је под контролом турске ратне морнарице“, порука је коју је, наводно, турски ракетни брод упутио грчкој фрегати „Адријас“, чији је капетан одговорио да се бродови налазе у грчким територијалним водама, те да је турски брод поприлично упловио у део Егејског мора над којим Анкара нема никакве ингеренције. Полагање подводних каблова је, затим, настављено, а ратни бродови су се, без испаљеног хица, удаљили са места догађаја.

Блиски сусрет ратних бродова ове две морнарице најновији је у већ дугој историји конфронтација борбених авиона, војника и бродова Грчке и Турске око делова Средоземног мора у вези којих се Атина и Анкара споре већ више од пола века. У два наврата, 1987. и 1996. године, надгорњавање ове две државе умало је прерасло у отворени сукоб.

„Плава домовина“ и „Турски мореуз“

Нови немири у Атини производ су спекулација да би се пред турским парламентом ускоро могао наћи предлог закона којим би Анкара преузела права над низом поморских зона, укључујући и оне на које права полажу чланице Европске уније, Грчка и Кипар.

Концепт „Плаве домовине“, који са мањим или већим интензитетом провејава турском политиком већ две деценије, суштински представља отклон од стања ствари према којем су територијалне воде одређене положајем грчких острва, тражећи да убудуће тај појас буде дефинисан од копнених граница држава.

Званичници владе турског председника Реџепа Тајипа Ердогана тврде да овај предлог не представља претњу Грчкој, јер се њиме, осим у случају рата, и даље признаје појас територијалних вода широк шест наутичких миља.

Турска сматра и да острва не могу да полажу право на територијалне воде, док радикалнији међу политичарима у Анкари, повремено, помињу и 25. меридијан као линију разграничења грчких и турских интереса у овом делу Медитерана.

Страхујући од турског експанзионизма, Грчка је, одмах, склопила савезе са Француском и Израелом, што је у Анкари изазвало повратну реакцију, па односи две државе, повремено, ескалирају безмало до отвореног конфликта.

Власти у Грчкој и Турској бациле су, у протеклих неколико година, на астал милијарде долара у новој медитеранској трци у наоружавању, покренутој политичким амбицијама Анкаре да се докопају неколико грчких острва и тежњом Атине да то ни у ком случају не дозволи.

Скоро сваког дана, пар грчких авиона Ф-16 полети у правцу турских патролних летелица, које се изнад Егејског мора опасно приближе грчком ваздушном простору.

Ускоро, у оваквим дуелима појавиће се сасвим нови авиони јер Грчка очекује испоруку супермодерних Ф-35, док је Турска била принуђена да, уместо у Америци, нове борбене летелице набави у Европи. У Британији, Катару и Оману за око 15 милијарди долара, Анкара купује све расположиве „јурофајтере“ и „тајфуне“.

Суботом и недељом авиони не лете. Викенд-пауза у надгорњавању производ је, како се чини, прагматичног приступа обе стране да туристима, који сваког лета затрпају обале две државе, дозволе да ручају без буке коју ствара пробијање звучног зида.

Опасност са Истока

У летњим паузама блиских сусрета авиона две стране, празан простор, скоро по правилу, попуњавају политичари, па се из анкаре често чује да је Грчка „безначајна чланица“ НАТО-а, те да без „Турске ова Алијанса и не постоји“.

Из Атине се, пак, упозорава да са Истока долази „велика и растућа опасност“, те да способност да се таквој снази супротстави мора бити одмах створена. Анкара је, претходних година, представила читав арсенал новог оружја – носач дронова, хаубице, тенкове, беспилотне летелице и прототип борбеног авиона пете генерације, што су аналитичари оценили као упозорење потенцијалним противницима.

Умереније снаге на обе стране Егејског мора надају се да ће лидери у Атини и Анкари дипломатију претпоставити оружју, те да ће спорна питања бити решена некаквом међународном арбитражом.

Осим острва, територијалних вода, историје и рудних богатстава, сукоб Турске и Грчке, неминовно се прелио и на трпезе, па су две државе покренуле озбиљне акције како би у тековине сопствених кухиња, ексклузивно, уписале и шкембиће.

Шкембе чорба у Турској или паца у Грчкој, наоко делују истоветно и имају прилично сличан укус, све до тренутка док се кувари из две државе не упусте у расправу да ли је ово јело, током Хомеровог покоља просаца, прва скувала Одисејева супруга Пенелопа, или потиче из пустахија Анадолије.

Док се Грци позивају на Одисеју, Турци сматрају да је писаније неименованог путописца из 17. века који је описао продају чорбе од шкембића на истанбулским улицама, представља знатно опипљивији доказ.

Грци су, иницијативом власника ресторана у Солуну, већ затражили да им Унеско призна право на регистрацију шкембића као грчког традиционалног производа. Турци, пак, сматрају да грчки покушај нема никакву шансу за успех. Становници обе државе, пак, надају се да ће сви ови силни спорови моћи да се реше без употребе оружја.

Чланак Раде Мароевић: Грчка и Турска на ивици врућег сукоба се појављује прво на ИСКРА.

Чланак Михаило Меденица: Није слобода ни велика ни мала нужда па да журимо… се појављује прво на ИСКРА.

фото УНС

Велике наде, када је реч о демократизацији информисања, полагане су не само у интернет, већ и у друштвене мреже – од којих се очекивало незадрживо ширење истине сведочењем обичних људи.

Али, баш као што је било и с интернетом, и друштвене мреже су се убрзо показале као углавном још једно средство манипулације и заглупљивања публике.

Тако је у студијама друштвених мрежа описан и феномен поганоолује (shitstorm), масовног засипања вербалним изметом (овде 30-33). Као на неки знак, а узевши било шта за повод, дигитални рој инфлуенсера (у функцији секуларног свештенства), као и анонимних налога, устреми се на жртву, заспе је најгорим увредама и клеветама, а онда се исто тако брзо разиђе (бацивши се на неку нову жртву или пак на неку другу тему – уз неизоставну сигнализацију врлине).

СПЦ је редовна жртва оваквих поганоолуја. Оне најчешће наступају након што атлантистички медији, по моделу описаном у прошлом тексту, произведу повод (тј. изврше пропаганду припрему).

Ево једног примера. У Србобрану је у Цркви Светог Богојављења обележавана 79. годишњица Рације (1942-2021). Том приликом, због малициозног начина на који третира СПЦ, телевизији N1 није било дозвољено да уђе у порту. То је новинарки N1 образложио секретар Епархије Бачке, В. Симић:

„Погледајте ваше објаве о СПЦ, и довољно је да сагледате ваше понашање (…). Ми само желимо да све протекне у миру, а ваша телевизија до сад никада ниједан наш догађај, који смо организовали, није приказала на тај начин да је он протекао у миру.“

Исте вечери, у главној информативној емисији N1 („Dnevnik u 19“), уследио је оштар напад на СПЦ, у коме је направљена директна и скандалозна паралела СПЦ=мађарски фашисти, а N1=жртве Рације!

„Селекција на подобне и неподобне прављена је на очиглед верника које је црква позвала да обележе страдања становништва јужне Бачке у најгорем злочину који памте, у злочину у ком су страдале хиљаде управо оних неподобних по вери и нацији (…) када су војници Миклоша Хортија под лед бацили више хиљада становника 15 војвођанских насеља (овде 5:35 и даље).“

То је био знак да СПЦ одмах нападну разне атлантистичке НВО, које су кренуле да варирају исти клеветнички образац што га је задао N1: СПЦ=мађарски фашисти, а N1=жртве Рације.

НУНС је „осудио поступак СПЦ, епархије Бачке и навео да сматра да нико у Србији, па ни СПЦ као део друштва, нема право да на такав начин врши дискриминацију појединих медија и спречава слободу информисања“, захтевајући „од врха СПЦ да хитно образложи овај поступак и да осуди дискриминацију којој су изложени новинари“.

НВО која се зове „Скупштина слободне Србије“ (претходник Прогласа) издала је саопштење у коме каже да су „поделе грађана на подобне и неподобне изузетно опасне, и у томе свештена лица не би смела да учествују“, те да су „они који су извршили Рацију, а у питању су поборници фашистичке идеологије, такође делили људе на подобне и неподобне“.

Група НВО из Војводине загаламила је „да је потез Епархије бачке (…) дискриминаторски, противзаконит и антицивилизацијски чин“, јер „порта цркве није ничија приватна прћија“. Посебно је нападнут владика Бачки Иринеј, за ког је речено да „шири мржњу и дели грађане на подобне и неподобне“, због чега „много више подсећа на оне који су извршили Рацију него на њене жртве“.

На крају су ове НВО чак запретиле Иринеју да, „уколико се јавно не извини екипи Телевизије N1, епископ Иринеј би, због овог антихришћанског потеза, требало да буде рашчињен“!

Као што је већ добро примећено, они који највише галаме о раздвајању цркве и државе хтели би не само да Цркву потпуно избаце из јавног простора и сабију у гето, већ и да јој чак и у том гету наставе да диктирају шта мора да ради („порта цркве није ничија приватна прћија“ – него ћемо и ту да вам газдујемо).

Не можеш захтевати да уђеш у нечију кућу „да би радила свој посао“, ако те домаћин не пушта. Једини ко има „посла“ у цркви је „поп“, а ви сте у цркви увек добродошли, као верници или туристи (овде 36:35 и даље), али да „обављате свој посао“ и рашчињујете владике – тешко…

Какогод, одмах иза НВО уследили су и инфлуенсери. Жаклина Таталовић, новинарка N1 са 263.200 твитер пратилаца, изашла је с објавом: „Зашто црква таргетира на дан Рације баш“, којом је директно задала тему и начин обраде: СПЦ=мађарски фашисти, а N1=жртве Рације.

Мариника Тепић, са 155.400 пратилаца, избацила је ове твитове: „Немам ‘проблем с Богом’, већ с његовом администрацијом на земљи!“; „А управа Епархије Бачке са Иринејем Буловићем, већ дуго је коловођа срамног односа према слободоумним грађанима, новинарима, чак и према деци Новог Сада (!? – С. А.). Недостојан и нехришћански изнад свега!“

Борко Стефановић, са 105.400 пратилаца: „Ово је безобразлук. Епархија не сме бити одвојена и изолована од свог народа. Да ли је то обележавање злогласне рације или верска служба само за одабране? Ко сте ви да браните било коме приступ? Правите ли партијску Цркву?“

Јанко Веселиновић, са 21.700 пратилаца: „Најоштрије осуђујемо дискриминацију новинара N1 од стране Епархије бачке. Да ли је то урадио један од претендената на место патријарха или његови сарадници — срамно је.“

И тако редом, што је, затим, подстакло многе „обичне“ твитераше и коментаторе објава на N1 и Novoj да и сами следе образац СПЦ=мађарски фашисти и N1=жртве Рације, присећајући се како их је владика Иринеј својевремено „дискриминисао“.

Посебно су дирљиве биле жалопојке на то како их је Иринеј мучио онемогућавајући кобасицијаде, пихтијаде и куленијаде за време поста: „Епископ Иринеј Бачки, пре пар година, на наше село бацио је анатему, јер се у селу одржавала Кобасицијада, а у време поста. Звонила нам мртвачка звона читаво време трајања манифестације. Било је баш грозно, а и страшно.“

Владика је, наиме, успео да, чисто црквеним мерама (наравно, ни на кога није „бацио анатему“), а на ужас атлантистичких медија (овде или овде), онемогући ширење новоуведене наваде да се, управо за време Часног поста, уприличују разне кобасицијаде, пихтијаде и куленијаде.

Е баш су се по Бачкој напатили због Иринеја, баш је то било „грозно, а и страшно“…

Слична симпатична ствар десила се и када је Немања Рујевић (67.900 пратилаца) на твитеру дигао узбуну што је, према једном извештају с РТС — због кога је и Nova.rs веома ликовала, преминула беба након крштења погружавањем: „Беба је умрла због срчаног застоја током крштења, имала је воду у плућима. Црква одбија да промени ритуал. Као да је неко мање крштен ако га поп трипут дивљачки не зарони у воду. Ово је зверство!“

Једина ситница на коју ваља обратити пажњу јесте да је то било – у Румунији.

Међутим, Рујевић немилосрдно наставља, па у наредном твиту каже: „У Папуи Новој Гвинеји има обред иницијације дечака где им се кожа сече жилетом да добију ожиљке и ‘личе’ на крокодиле. У Африци женама зашивају вагине. Код нас (значи у Србији — С. А.) потапају бебе у ледену воду, или их обрезују бритвама. Све је то лудило.“

У трећем твиту Рујевић ће овај случај чак назвати: „убиство бебе усред цркве“! Не треба ни да наводим какве је све реакције дигиталног роја изазвао овај низ Рујевићевих твитова, читаоци то сасвим лепо могу и сами да претпоставе.

Међутим, ово је типично манипулативно преливање дискредитације с једног случаја забележеног у Румунији на целу Српску православну цркву. Најпре, у вести објављеној на РТС и Nova.rsуопште се не помиње податак да је ова беба била недоношче, те да је одмах по рођењу имала здравствене проблеме — како и стоји у изворној вести из Румуније.

То, наравно, не оправдава неопрезност свештеника који је бебу подвргао овом обреду без увида у могући ризик. Али, свештеник је доцније, управо на основу обдукције која је показала претходно лоше здравствено стање бебе, ослобођен оптужбе за убиство из нехата. Румунска православна црква је, потом, издала препоруку свештеницима да се обавезно, пре самог чина крштења погружењем, обавесте код родитеља о здрављу детета.

И друго, Рујевић који очигледно ништа не зна о СПЦ, коментарисао је овај случај као да крштење потапањем доминира и у Србији, иако сваки овдашњи верник зна да код нас преовладава крштење обливањем. Дете се, најчешће, мало попрска водицом, пазећи да се не расплаче, и то је углавном све (премда и крштење погружењем све више улази у праксу, мада никако тако што српски попови потапају бебе у ледену воду).

Рујевић је, по истој методи асоцијације („Пера је лопов; Пера и Мика су мушкарци; Онда је и Мика лопов“) једнако могао да се, на основу податка да само у САД у једној деценији око 200 деце умре због сунићења, обруши на Исламску верску заједницу у Србији.

Али, наравно, то му није падало на памет — јер, само је СПЦ лака мета.

На другом месту већ сам цитирао и неке друге објаве наших инфлуенсера које су биле део неких других поганоолуја (или је требало да их иницирају) против СПЦ. Ту сам навео и како, Биљана Лукић, инфлуенсерка без професије и каријере, али омиљена гошћа N1 на све могуће теме, са 173.500 пратилаца, систематски репродукује и варира све могуће негативне стереотипе о СПЦ.

Овде треба обратити пажњу на то да када се каже 173.500 пратилаца, то значи да два Звездина стадиона људи прочита свако њено мудровање које она благоизволи да састави. Тако се, уз помоћ алгоритма (који форсира инфлуенсере) ствара „парајавност“ у којој људи без истинског кредибилитета и знања диктирају јавно мишљење и надгласавају стручњаке – обликујући медијски простор у ком доминира дезинформација и дискредитација.

Настају виртуелни балони – који чине атлантистички медији, инфлуенсери и „дигитално крдо“ – у коме се линч и агресија користе за ућуткивање сваког другачијег мишљења. У њима господари ново свето тројство: The trinity of influencer, algorithm, and crowd (инфлуенсера, алгоритма и гомиле).

Алгоритми друштвених мрежа никад нису неутрални – дизајнирани су тако да задрже корисника на платформи – па маркетиншки агенти или политички пропагандисти креирају мреже инфлуенсера или наизглед насумичних налога који гурају одређени наратив. Код обичног корисника ствара се осећај да „цео свет прича о томе“, или да „сви тако мисле“, док је заправо реч о вештачки изазваном таласу (овде 96-99).

Тако се производе виртуелне стварности које изгледају као реални друштвени притисак – а у то збиља и могу да израсту када се успе у науму да се нека идеја или неко становиште шире наметну јавности.

Непрестана компромитација СПЦ један је од тих очигледних наума на коме се систематски ради већ дуже време, од чега најмање једну деценију веома интензивно. Не, то није никаква добронамерна критика погрешака, то је малициозна, мрзитељска пропаганда. И то сасвим отворено треба рећи.

Чланак Слободан Антонић: Поганоолујом на Цркву се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sotheby’s

КО ЈЕ БИО ТОМО БРАЈОВИЋ?

У Чачку је живео и умро православни песник Томо Брајовић ( 1953 – 2023 ). Борац за веру, добротвор Цркве, скроман до јуродивости, иза себе је оставио племениту поезију и узвишену есејистику. Познавао сам га, читао понеку његову песму, али нисам знао за остало: био је повучен човек и бележио је за своју душу, али није објављивао, ни другима показивао…

Док се спрема књига његове заоставштине, пало ми је у део да, по први пут, читам Брајовићеве огледе. Између осталог, и о Андреју Тарковском, кога је сматрао највећим православним филмским уметником. 

Вреди погледати стваралаштво Андреја Тарковског очима тихог српског песника и боготражитеља Брајовића.

ОДРЕЂЕЊЕ КУЛТУРЕ 

Бавећи се Тарковским, Томо Брајовић не почиње од филмографије, него од самог питања шта је култура и каква је њена судбина. Прави се оштра разлика између грчко-римског модела културе и византијског, хришћанског модела. Први је затворен у временску коначност, у одбојност према смрти и у „вечно понављање истог“, док је други усмерен ка Богочовеку Христу и спасењу човека. Зато Брајовић каже да се култура, ако се одвоји од истине и есхатолошког смисла, затвара „у зачарани лавиринт из кога нема излаза“, док у византијском искуству она постаје средство за преношење Јеванђеља и за откривање Божије љубави. Управо на тој позадини види се и Тарковски, појава која се може разумети само унутар драме односа културе, вере и човека. 

ХРИСТОС И ТРИЈУМФ БЕЗБОЖЈА 

По Брајовићу, у средишту истинске културе је Христос, „Бого-човечанска личност Господа Исуса Христа – Спаситеља света“, док празници и цео живот Цркве имају стварни, а не само символички смисао. Зато се и упозорење Светог Писма да „пролази обличје овог света“ тумачи као одбијање идолатрије која се маскира цивилизацијом. 

Тарковски је уметник који није служио модерним илузијама, него је својим делом отворио питање човека пред Богом. Његова вредност није само естетичка јер уметник, по Брајовићу, „додирује основе живота“. Тарковски је сведок дубљег духовног кретања унутар руске историје.

Тешко је било историјско доба у коме је Тарковски рођен и сазревао, у време рушења храмова, прогона свештенства, безбожне државе и духовне пустоши. Брајовић ту епоху види као доба у којем је „Антихрист рушио цркве по Русији“, а совјетски поредак као време систематског уништавања Свете Русије. У том мрачном историјском часу Тарковски је изузетак и знак отпора, као човек који је, по Брајовићу, и поред репресије, израстао у „скромног, смиреног побожног православног хришћанина“. Он је духовни плод Русије која страда, али не престаје да носи у себи предање вере. Његова појава је нека врста првенца духовног васкрсења, знак да је, упркос свему, могуће да се унутар рушевина појави уметник који поново отвара разговор између Христа и руског човека.

ВЕЛИКА И ТИХА ТУГА

Посебан нагласак ставља се на унутрашњу тугу у Тарковсковом делу. Та туга није  лавиринтска меланхолија себељубља нити уметничка поза. У питању је бол због обездуховљености света и удаљавања човека од Бога. Тарковски, према Брајовићевом читању, скида „завоје од станиола и других шарених лажа потрошачког друштва“ и сазире ону празнину коју у човеку производи отпадништво. Зато је његова уметност болна, потресна и усмерена на савест гледаоца. Он не нуди утеху у привиду овдашњице, него отвара „смртну рану“ која се може лечити само покајањем и Христовом љубављу. 

Брајовић наглашава значај руске класичне културе, која је, сматра он, била „сва натопљена православљем“, као и значај Арсенија Тарковског, песника и оца, из чијег је бића млади Андреј примио и биолошку и духовну потку. Кључна прекретница, међутим, настаје у сусрету са руском историјом, светитељима и нарочито са Андрејем Рубљовом. Сакупљајући грађу за филм „Андреј Рубљов“, Тарковски и сам духовно сазрева, „оправослављује“ се и долази до зрелости у којој „уметност постулира веру“. 

ВЕЛИКО ТРОЈСТВО ТАРКОВСКОГ

Томо Брајовић издваја три дела као посебно важна за разумевање Тарковскове религиозности: „Андреј Рубљов“, „Соларис“ и „Сталкер“. Њихов заједнички именитељ је, вели он, „смиреномудрије“. У овим филмовима, смирење није само тема него и начин приповедања. Тарковски приповеда тихо, стрпљиво, без ужурбаности, супротстављајући се ономе што аутор „Сталкера“ назива „ужурбаном таштином“. Тако се успоставља став да је сам ритам Тарковскове уметности духовна порука. Његови дуги кадрови, спорост, тишина, одбијање спектакла – све то постаје знак отпора духу времена. Уметност није производња узбуђења него школа унутрашњег слуха. А слух је библијско чуло много више од вида. 

РУБЉОВ 

„Андреј Рубљов“ је за Брајовића далеко више од историјског или уметничког филма: у њему је, како каже, „у три сата сабијена истина о човековом постанку, паду и страдању“, све до доласка Искупитеља. Филм се тумачи као дело које гледаоца суочава са животом „у Пуноти Истине“. Зато је главна тема филма сусрет Бога и човека. Грешни монах Андреј пролази кроз трагедију света, падове, патњу, занемелост и покајање, да би тек после дугог духовног пута могао да се отвори благодати и да створи иконе надземаљске лепоте. 

Брајовић нуди тумачење завршних сцена „Андреја Рубљова“, нарочито епизоде „Звоно“ и прелаза из црно-белог у колор: то није само технички или естетски поступак, већ суштински духовни знак. Црно-бели део филма символизује слепоту огреховљености и последице грехопада, док колор диже наш поглед ка откривењу, ка икони као „отвореном прозору Царства Божијег“. Када Андреј Рубљов теши дечака, Тарковски прелази на колор и тиме, по Брајовићевом тумачењу, објављује да љубав према ближњем постаје место откривења Бога. Иконе које на крају филма гледају у нас нису само музејски предмети, већ символи спасења, жртве Христове, Васкрсења и свега онога што преображава људску заслепљеност. Брајовић зато повезује овај део филма са мишљу Достојевског да ће „лепота спасити свет“, али наглашава да је реч о спасоносној, Христовој лепоти, о лепоти која освештава. Тако се Тарковски открива као уметник који кроз филм открива лепоту – духовни пут спасења.

СОЛАРИС 

У огледу посвећеном „Соларису“, Брајовић најпре поново поставља широку духовну позадину из које произлази Тарковсков филм. Руски народ се овде одређује као „Христоносац“ и „Крстоносац“, народ коме је дато да са Христом носи крст за спасење људског рода. Из таквог искуства, ничу и велике мисли Достојевског и велика дела Тарковског. Зато „Соларис“ није обичан научнофантастични филм, него призив ка спасењу који израста из истог духовног тла из кога су потекле и рубљовљевска лепота, и мисао да ће „лепота спасити свет“. У том низу Тарковски је, сматра Брајовић, „још један добри геније“ који читавом човечанству предаје свету – покајничку мисао: „Стид и само стид може спасити човечанство.“ 

МОГУЋНОСТ БЛАГОДАТИ

Руски редитељ је, вели Брајовић, у једном интервјуу говорио како је у 20. веку „Благодат немогућа“, али ту Тарковскову тврдњу треба довести у питање. Ако надахнуће које га је водило није било благодатно, шта је онда било? Управо се у „Соларису“, сматра Брајовић, открива да је Тарковски, иако често принуђен да маскира своје теме футуризмом и сложеним символима, у суштини градио дело прожето питањем спасења, покајања и односа човека према Богу. Зато се и каже да је филм „само маскиран футуризмом“, док су његове теме вечне. Футуристичка форма је омотач који крије најдубљи духовни садржај.

СОЛАРИС 

Основна нит „Солариса“ је драма отпадије човека од Бога. Брајовић каже да у том филму „неизрецива трагедија раскола човека од Бога постаје јасно видљива“, као да је нека виша светлост осветлила древну мапу нашег грехопада. Савремена наука, рационализам и окултизам јављају се као погубни путеви којима је човек заведeн. Зато није случајно што је главни јунак управо психолог. По Брајовићу, психолог и психијатар нису само професије, него символи модерног света који је место духовника и исповедника предао људима који хоће да лече душу, а не познају њену најдубљу тајну. Лече душу, а не верују у њено постојање: Крис, као психолог, у филму постаје представник рационалистичког и обездуховљеног доба.

ПЛАНЕТА ШАЉЕ ПОРУКУ 

Када Крис добије задатак да отпутује на орбиталну станицу и процени да ли мисију „Соларис“ треба затворити, тај заплет Брајовић чита на снажно символичан начин. Планета „џиновски мозак-сунце“ тумачи се као очити символ Бога, а неуспех научника да са њом ступе у контакт означава пораз научничке гордости. Крис долази готово као представник света који хоће да саопшти коначну пресуду: ако се Бог не јавља по условима и методама модерног разума, онда „Бога нема“. Брајовић оштро каже да он долази да закључи како мисију треба затворити јер „Бога нема да се јави“. Управо ту почиње Тарковсков духовни преокрет: модерни безбожник не остаје господар ситуације, него бива уведен у искушење које превазилази његове схеме.

КРИЗА САВЕСТИ

Брајовић уводи и појам кризе савести. Када Крис ступи у „биопоље“, које Брајовић одмах тумачи као „духовно поље“ Солариса, почиње да проживљава управо кризу савести. То више није сусрет човека са непознатим космичким феноменом, већ сусрет душе са истином о самој себи. Бог, односно Соларис, овде не делује као објекат истраживања, већ као сила која из савести „оваплоћује и васкрсава“ ликове о које су се људи огрешили. Крис се, дакле, суочава са сопственим гресима и злом који је нанео другима. Брајовић наглашава да тај сусрет у њему производи „болећивост“ и „тиху патњу“, која као божански огањ сагорева грех и преображава га у покајање. У томе он види срж филма – у његовој основи стоји „православна метаноја, односно: сагледавање, покајање и преумљење из љубави према Богу“. 

СТИД ЈЕ ПУТ КА ЧОВЕКУ 

Ту се открива и зашто је реченица „Стид, само стид може спасити човечанство“ толико важна. Крис, који је на почетку представник сигурног, рационалног, научничког става, постепено бива сломљен. Тарковски „слама његову научничку гордост и доводи га до нервног слома при сусрету с Божијим светом“. Управо из тог слома настаје стид. То није друштвена нелагодност, него дубоко самосагледавање човека који је спознао своју отпадничку,  охладнелу, неосетљиву природу. То је први истински корак на путу спасења: тек кад човек види колико је далеко од љубави, доброте и смирења, он може да пожели повратак.

ИКОНА У ОРБИТИ 

Један од кључних момената у Брајовићевом тумачењу јесте појава иконе Свете Тројице у самом филму. Еесјиста на том месту готово узвикује: шта ће та икона на орбиталној станици? Иконично присуство разоткрива „најскривенију, најдубљу инспирацију“ Тарковскове уметности. Икона није декоративан знак, него окосница смисла, знак да је у срцу космичког саздања заправо боготражитељска драма. Као што су Света Тројица „стожер у свим световима“, тако и икона у „Соларису“ открива да се криза Криса и осталих не може разумети ван односа према Богу. У томе се „Соларис“ повезује са „Андрејем Рубљовом“: и у једном и у другом делу рубљовљевска икона и лепота Свете Тројице постају путоказ ка спасењу и ка преумљењу.

ИЗМЕЂУ ОЦА И АНИХИЛАТОРА

На површини Солариса образује се „мало рајско острво“, а Крис се налази пред Оцем и пада на колена. То је слика покајања и благослова. Брајовић наглашава да Тарковски последњу реч не препушта науци,  психологији или међусобном испитивању јунака, већ Богу: „Његов је избор коме ће дати бесмртност.“ Тако се на крају све сабира у слици повратка, покајања и поновног сусрета Оца и сина. Рајско острво постаје знак да спасење није плод људске технике ни самодовољног разума, него дар који долази одозго. 

Важан део приче о „Соларису“ јесте и тумачење мотива „анихилатора“. Брајовић га назива „справом за ослобађање од савести“ и ту види једну од најједноставнијих, али и најмоћнијих идеја читавог филма. Ако бића која се јављају на станици представљају везу човека са савешћу, онда жеља да се она униште значи жељу да се ућутка унутрашњи глас. Зато аутор пише: „Анихилатор је справа за ослобађање од савести. То је 20. век!“ Из те перспективе, цела савремена цивилизација je систем техника, навика, машина и потрошачких жудњи које служе да човеку украду време за самопреиспитивање, стид и повратак Богу. Анихилатор постаје знамење читавог века, символ културе која хоће да живи без савести.

У СВЕТУ АНИХИЛАТОРА

Брајовић говори о потрошачком духу, о вештачким потребама, о „крађи времена“ и о замени праве духовне жудње за Богом мноштвом ситних, исцрпљујућих жеља. Савремени свет управо је свет анихилатора: свет који човека претвара у додатак машини, одваја га од умности, савести и унутрашњег живота. Насупрот томе, „Соларис“ хоће да човека врати месту сусрета са Богом. Зато Тарковски у филму не бежи од патње. Брајовић наглашава да он свету шаље истину да се патња не сме избегавати, јер она има дубоки преображајни смисао. Крис изгледа као болесник, човек у врућици, несигуран и уздрман, али је управо то знак да је процес очишћења почео. Одузета му је гордост, разбијено је лажно самопоуздање, и он први пут почиње да гледа истину о себи.

ОД НАУЧНЕ ФАНТАСТИКЕ ДО РЕЛИГИОЗНЕ ДРАМЕ 

„Соларис“ се показује као генијално преображење научнофантастичног жанра у религијску драму боготражитељства. Почетна прича о орбиталној станици, науци, контакту с непознатим и космичком истраживању све више уступа место драми душе, љубави, кривице, савести и спасења. У томе Брајовић види Тарковскову највећу снагу: способност да испод футуристичке површине открије стазу ка Богу. Крисов пут кроз „Соларис“ постаје пут од научничке гордости ка лековитом стиду. 

СТАЛКЕР

Брајовићев оглед о „Сталкеру“ почиње одређењем савременог света као света „ужурбане таштине“, брзоплетости и несмирености. Насупрот таквом добу, наш есејиста представља Тарковског као човека који је својом уметношћу одржао „проповед смирења“ и тиме показао да, и у једносмерном и духовно осиромашеном свету, ипак постоји „скривени духовни свет“. Већ у самом наслову, „Сталкер или потрага за изгубљеном душом“, јасно се види како Брајовић чита овај филм: не као пуку научнофантастичну причу, него као драму душе која је изгубила средиште и кретање ка утробном простору где се одлучује о вери, нади и спасењу.

ДВА ПУТА КА ИСТОМ БЕЗДАНУ

И комунизам и капитализам су силе које, мада привидно супротстављене, на различите начине потискују присуство Божијег Царства на земљи: у Совјетском Савезу бруталним насиљем над Црквом, а на Западу мекшим, лукавијим средствима. Материјални напредак, наука и прогрес су идоли који су истиснули Бога из духовне сфере. Брајовић нарочито наглашава страшну логику века који је говорио: „Ако Бога нема, тад нема ни ђавола“, мада се управо у том забораву Бога открива човекова незаштићеност и лак плен сила зла. У таквом свету сазрева и Тарковски. Али док век производи заслепљеност, Бог и даље подиже своје ратнике; зато је и Тарковски представљен као оруђе Божије и као „ратник Светлости“ који уметношћу води суптилни рат за душе.

ЗОНА ЈЕ ДУША

Дела Тарковског прожета су смирењем, које се по Светим Оцима назива „мајком свих врлина“. Зато је и „Сталкер“ разумљив само ако се схвати да је његов стварни садржај унутрашњи, духовни: „Сталкер је Тарковски, а забрањена зона је душа и вера човекова.“ Одмах затим следи и друго одређење: зона је „Црква Христова на Земљи“, символички приказана у доба прогона који је владао у Совјетском Савезу. То значи да зона у овом тумачењу није само опасан простор, мистериозно подручје или забрањена територија, него место унутрашње истине, простор где се још могу догодити чуда.

Када Брајовић каже да Тарковски у „Сталкеру“ води гледаоца „на путовање кроз човекову душу“, тиме се одређује читав правац читања филма. То путовање почиње рушењем „зида цензуре и аутоцензуре“ и уласком у авантуру неограничене самоспознаје. У души, каже Брајовић, „владају чудеса“, а њих откривају три јунака: Писац, научник и водич-песник. Они не путују само кроз неки спољашњи предео, него све дубље улазе у непознату област унутар човека. Како се приближавају средишту, сцена постаје све светлија. Та промена има јасан симболички смисао: путовање почиње у сивилу, у пејзажу који подсећа на цивилизацију после катастрофе, а затим се постепено креће ка светлијем средишту.

СВЕ ЈЕ ПРОПАЛО, УЗРОК СЕ НЕ ВИДИ

Опис пејзажа у том контексту добија нарочиту важност. Филмско путовање започиње међу „тенковима потонулим у земљу“, разбацаним складиштима и призорима зараслим у коров, који стварају атмосферу апокалипсе која се, како се каже, „већ догодила“. Тарковски, по Брајовићу, на „маестралан начин“ постиже утисак да су последице претекле узроке: све изгледа као да је нешто већ пропало, иако коначни узрок пропасти није до краја видљив. Природа је у исто време „нестварно мирна и лепа“, али и изранављена отпадом цивилизације. Тај спој лепоте и рушевине, мира и трага катастрофе, постаје слика савременог стања човека: споља још увек постоји привид реда и света, али је дубоко изнутра све већ потресено, осиромашено и отуђено од извора живота. 

ВЕРА, УМЕТНОСТ, НАУКА

Управо на том тлу почиње „ингениозна расправа о односу вере, уметности и науке“. Брајовић у три главна лика филма види три основна усмерења људског духа: уметничко, научно и духовно. Они су „три несрећника“, што значи да ни уметност, ни наука, ни духовно искуство сами по себи не гарантују спасење. Потребно је нешто друго, сасвим другачија унутрашња мера, да би човек прошао кроз опасни простор душе. У томе се показује зашто је за аутора „Сталкер“ у суштини дело о самоспознаји: унутрашњи пут не открива само истину о свету, већ пре свега истину о ономе ко тим путем иде. 

ВОЈСКА СЕ НИЈЕ ВРАТИЛА

Посебно снажан мотив у овом делу јесте мотив војске послате у зону. Текст цитира реченицу из филма: „Послали смо војску у зону и она се није вратила“, а затим то тумачи као слику погибије оних који се боре против Бога. Путници касније налазе остатке армије и тиме се зона показује као простор у којем спољашња сила, насиље и организација губе моћ. Брајовићево тумачење овог мотива води ка закључку да је Тарковски предочио „смрт душе за оне који се боре против Бога“. Зона се тако не може освојити силом, нити у њу може продрети човек који приступа агресивно, технички, без смирења. Она се отвара само другачијем унутрашњем ставу.

ЗАМКЕ И СМИРЕЊЕ

Да би објаснио зашто је зона толико опасна, Томо Брајовић уводи слику „смртоносних замки“ и повезује је са виђењем блаженог Антонија, коме је Бог показао „ђавоље мреже“ разапете свуда по свету. Туга која прожима филм ту се упоређује са тугом онога ко је спознао колико је мрежа постављено пред човеком. 

На Антонијево питање: „Господе! Ко од људи може да избегне те мреже и добије спасење?“, долази одговор: „Смиреномудрени ће избећи те мреже и оне неће моћи чак ни да га се дотакну.“ Смиреномудреност се показује као једина права заштита и као услов проласка кроз опасности што вребају душе. Отуд и Тарковски, у очима Брајовићевим, не делује као идеолог или политички тужилац, него као неко ко свет тумачи „јеванђељском науком и јеванђељском духовношћу“.

УТАМНИЧЕЊЕ ЉУДСКЕ ДУШЕ

Из тог разлога, Брајовић наглашава да Тарковски нигде не оптужује комунистичку идеологију на површан, „хладнораовски“ начин. Уместо тога, он кроз символ зоне приказује „духовно утамничење руске душе“ и „разорену Цркву Христову“. Управо зато Тарковски, како Брајовић сматра, „служи лаичку литургију у тој порушеној Цркви“, а унутар филма се читају дела Апостола и Откровење Јованово као „смела претња моћницима овог света“. Овим се „Сталкер“ додатно одређује као литургијско, духовно дело: то је уметнички чин који у рушевинама поново отвара простор за светињу и сведочење истине.

РИТМОВИ ОВОГА СВЕТА 

Важан мотив јесте и сукоб Тарковсковог смирења са ритмом савременог света. Брајовић наводи Елиотов рефрен „Пожурите молим време је“ и тумачи га као „глас ђавола“, наметање брзине, журбе и расејаности, која човеку краде време за молитву и богопознање. Насупрот тој „ђаволској љубазности“, Тарковски стоји са својим успореним кадровима, укроћеним ритмом и истрајним смирењем. Брајовић сматра да су гледаоци, заражени духом времена, напуштали пројекцију „Сталкера“ јер нису могли да издрже толико смирење. Тарковскова спорост није стилска случајност, него духовни отпор целој цивилизацији журбе и површности.

УМЕТНОСТ И ЈЕЗИК СПАСЕЊА 

Брајовићева мисао о „Сталкеру“ уоквирена је тврдњом да је забрањена зона, односно „утамничена и разрушена Црква Православна“, захваљујући Тарковском „васкрснула у први план“. Поново отворено питање вере и Цркве, каже Брајовић, више није могло бити угушено, а духовна револуција почела је да подрива комунизам. Чак се и Тарковсково прогонство тумачи као знак да је велико дело заиста рођено. Тако је „Сталкер“ не само филм о зони, него дело о души, о вери, о Цркви у рушевинама, о смирењу као једином путу кроз замке света и о уметности која у доба безбожја успева да поново проговори језиком спасења.

ЧУДО СЕ НЕ МОЖЕ УТАМИНИЧИТИ 

Тарковски не уводи своје јунаке у неки егзотични, фантастични простор ради површног узбуђења научне фантастике, већ у област где човек више не може да живи од идеологије или од интелектуалног самопоуздања. Управо због тога се у зони догађају чуда, а власти су је оградиле полицијским кордонима: чудо је увек опасност за материјалистички поредак, јер доводи у питање идеју да је стварност исцрпљена оним што се може контролисати, измерити и управљати.

Људи које Тарковски уводи у зону  су људи „који траже излаз из свог безбожног очајања“. Човек без Бога не постаје слободан, него очајан  и не постаје господар стварности, него заробљеник бесмисла. Водич кроз зону није тек човек који познаје опасан терен, него нека врста служитеља, посредника, онога који проводи кроз унутрашње препреке и ка месту где се истина о човеку више не може одлагати. 

КА СУСРЕТУ СА БОГОМ И СОБОМ

Шта значи што се усред филма читају Дела апостолска и Откровење Јованово? То значи да филм није само символички религиозан, него је саграђен као покрет кроз свето, пут кроз рушевину у којој сакрално ипак није нестало. Црква је разграђена, вера је гурнута на маргину, свет живи под притиском материјалистичких терета, али се реч Божја ипак поново чује. Тарковски у простору филма снимљеног под влашћу безбожника отвара место за апостолску и апокалиптичку реч, за подсећање да свет није затворен у оно што његови моћници проглашавају коначном стварношћу.

ХРИСТОС СЕ ВРАЋА

Тарковски је, каже Брајовић, „без много помињања Христовог имена“, ипак својим делом Христа вратио „у средиште пажње руског човека, у његову напаћену душу“ и тако „започео веома мудро поновни разговор Христа и руског човека“. Зато Брајовић инсистира на Тарковсковој биографској и духовној укорењености у руско православно искуство. Кад је руски песник филма у питању, пред нама није обично естетско сазревање генија, него нам се њиме даје плод руске културе „натопљене православљем“, сусрета са руском историјом, светитељима и посебно са Андрејем Рубљовом. Изучавање тих светиња „ослободило је у Андреју Тарковском ону снагу љубави и храброст којом је руски народ примио и носио Христа“. Тиме се објашњава и његова каснија способност да уметност схвати као начин исповедања вере. 

Тарковски постаје оно што јесте онда када у себи пробуди наслеђе предака и када прихвати да су вера и уметност спојиве у Смислу човека и света, Који је Христос. 

ЛЕПОТА, СТИД

Достојевски је говорио да ће Лепота спасити свет. Али то није лепота која опија чула или служи самодовољном уживању, него спасоносна, надземаљска лепота. У „Андреју Рубљову“ она се јавља у иконама као „отвореном прозору Царства Божијег“; у „Соларису“ се везује за Икону Свете Тројице и за рајско острво на крају. Гледамо лепоту која извире из Бога, лепоту која води ка савести, очишћењу и спасењу. 

Поред лепоте, друга истина Тарковског је стид. Ако „Андреј Рубљов“ показује пут очишћења, а „Сталкер“ опасности и замке душе, онда „Соларис“ најјасније именује оно што треба да пробуди човека. Стид није друштвена срамота, нити обична морална нелагодност: он је дубоко стање богопознања, онај тренутак у коме човек увиђа колико је ниско пао, колико је охладнео према ближњем и изгубио осећај за свето. Тек из таквог стида може настати истинско покајање.

ЛУДАКУ ЈЕ ОСТАО САМО РАЗУМ

Ту је и Тарковсков однос према рационализму и науци. Није реч о простом одбацивању знања, него о разобличавању научничке гордости кад она хоће да заузме место духовне истине. 

У „Соларису“ типични представник света „пуног разума“ бива сломљен при сусрету са Божијим светом. У „Сталкеру“ сила, војска и техничка логика остају немоћне пред зоном. Модерна цивилизација је свет који хоће да живи без покајања, без савести и Бога. Тарковски није антиинтелектуалан у дводимензионалном смислу те речи, већ разобличава разум који је изгубио смирење – види да рационализам нема трећу димензију, дубину. А вода жива се може наћи само на дубинама боголике душе. 

СВЕТ ГА СЕ ОДРИЧЕ 

Као што у његовим филмовима нема спасења без патње, тако ни сам Тарковски не може бити схваћен без судара са светом коме је говорио. Велико дело се рађа тамо где се уметник усуди да каже нешто суштинско против духа овог века.

Тарковски не делује у слободном хришћанском простору, него у свету у коме се вера мора скривати, преносити кроз символе, сугестије, структуру кадра, спорост, икону уметнуту „као случајно“, кретање од сивила ка боји, од рационализма ка побожности. То не умањује религиозност његовог дела, него је чини још чудеснијом.

ХРИСТОЛИКОСТ, ХРИСТОПРИПАДНОСТ

У „Андреју Рубљову“, како Брајовић истиче, Тарковски у прелазу из црно-белог у колор доводи човека до сусрета са Христом „очи у очи“. Иконе не служе само као крај филма, него као откривање онога што је било унутрашње средиште свих претходних страдања. Црно-бело символизује греховну слепоту, а колор јавља свет Бога који исцељује. Тако се уметност код Тарковског преображава у простор Откривења. Није реч само о иконографској лепоти, него о тренутку када се гледалац суочава са бити целе драме човештва: са Христом као Спаситељем. 

Лепота није бекство од патње, нити замена за истину, већ начин да се кроз истину патње отвори поглед ка Вишњем.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА 

Пишући о Тарковском, Томо Брајовић каже:

Страшно се треба стидети што смо убили Онога Који је дошао да нас изведе из царства смрти у вечни рајски живот, стидети се помрачења у које смо пали да не осећамо љубав Божију и не схватамо какве нам дарове нуди за бадава. Кајући се и одступајући од злих намера и порива, ми стичемо Благодат Божију и кроз Православну Цркву Христову као причасници задобијамо ангелски лик какав су од Бога сатворен имали наши прародитељи Адам и Ева.

То је био пут Андреја Тарковског. 

Чланак ЛЕПОТА КОЈА СПАСАВА СВЕТ: ТОМО БРАЈОВИЋ О ТАРКОВСКОМ се појављује прво на ИСКРА.

© fakti.rs

РУСИЈА је покренула офанзиву која треба да доведе до коначног ослобођења Донбаса. Али, фокус ће бити и на стизање до већих градована југу као што су Дњепропетровск, Запорожје, Херсон, Николајев и Одеса, а на северу се фронт већпротеже до Харкова и Сумија.

Не може се искључити ни нова офанзива на Кијев и Черњигов.

Сваки од ових градова, по својим одбрамбеним способностима, надмашује све са чиме су се руске оружане снаге суочиле у Донбасу.

Ако се за њих буде ратовало као досад, биће освајани годинама. Али, ако пређемо на прави тотални рат, где је свака зграда која се користи за одбрану легитимна мета, онда ти градови можда неће имати времена ни да се потпуно претворе у рушевине до тренутка када украјинске оружане снаге буду принуђене да побегну из њих.

Седење под сталним гранатирањем, губитак стотина људи и немогућност адекватног реаговања је сумњиво задовољство, способно да деморализује сваку војску.

Главно је да Украјинци схвате да њихове положаје неће погађати неколико дронова с времена на време, већ све што стално експлодира, па да неће имати ни  где да се сакрију.

Тада ће се за браниоце тих градова они од „тврђава“ претварати у камену замку, а жеља за бекством постајати неодољива.

Пошто руске оружане снаге намеравају да примене ову стратегију широм Украјине, њен успех ће у великој мери зависити од залиха разноврсног ударног оружја и брзине којом војно-индустријски комплекс може да их надопуни.

Украјинци и њихови западни савезници веровали су да ће руски масовни ракетни удари широм по Украјини почети у јуну или јулу, дакле – за 30-60 дана.

Међутим, Министарство одбране РФ наредило је нападе на бензинске пумпе у Харкову 6. маја. Дакле, могуће је да је Русија одлучила да почне раније.

Русија обично повећава интензитет својих удара током једног до два месеца, затим их одржава на врхунцу једну до две недеље, након чега почиње прилично брзо смањивање. Стога је могуће да ће удари руских Ваздухопловних снага (и артиљеријски удари у градовима близу фронта) заиста достићи свој максимални интензитет у јуну-јулу, или чак августу-септембру (ако кампања буде дугорочна).

Најважније је што се концепт војних операција у Украјини фундаментално променио.

Стратегија усмерена на компромисни мир са Западом на рачун Украјине замењена је стратегијом што бржег елиминисања Украјине, без обзира на цену по локалну инфраструктуру и становништво.

Ово са собом доноси још једну значајну промену.

Русији више није потребна легитимна украјинска влада као формални мировни партнер. Русији више није потребна никаква влада у Украјини.

Чланак Ишћенко: Изгледа да се концепт војних операција у Украјини фундаментално мења се појављује прво на ИСКРА.

Мирослав Филиповић

ДИНКО Шакић, један од команданата логора Јасеновац крајем 1944. – почетком 1945. године, када је постало јасно да ће нацисти и усташе изгубити рат, заједно са бившим командантима логора III Циглана Јасеновац, по наредби Љубе Милоша, Мирослава Мајсторовића и Хинка Пичилија, „радили су на организовању уклањања трагова злочина против Срба, Јевреја и Рома, ископавајући и спаљујући лешеве затвореника“.

Шакић је поново дошао у Јасеновац у априлу 1945. године ради уништавања доказа заједно са Максом Лубурићем.

Љубо Милош, усташки злочинац и један од команданата Јасеновца, дао је следеће сведочење на суду: „Почетком априла 1945. године Лубурић нас је позвао и послао мене и Шакића у Јасеновац, да Пичили организује спаљивање трагова. Пошто нисмо могли да нађемо јаме, замолили смо Мајсторовића да то уради, и он је такође дошао у Јасеновац, и по наредби пуковника Џала, који је у то време преузео команду логором, заједно са капетаном Пудићем, капетаном Сударом и неколицином других прапорника из Пичилијеве групе, извршили смо спаљивање трагова у Градишци и Уштици“.

Затвореник Драгутин Шкргатић био је сведок уништавања доказа геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Јасеновцу: „Лешеви убијених затвореника су ископани у Градишци и спаљени на импровизованим ломачама, на шинама са железничких пруга, где су их поливали нафтом…“.

Почетком маја 1945. године Мирослав Филиповић је побегао у Аустрију, где су га ухватили Енглези и убрзо изручили југословенским властима. Одмах је предат суду у Загребу, 29. јуна је проглашен кривим за извршење масовних злочина лично или као командант и осуђен на смртну казну вешањем, без повратка грађанске части и са конфискацијом имовине. Обешен је у фрањевачкој одећи.

На суду је, између осталог, изјавио: „Признајем да сам лично, приликом јавних стрељања, убио око стотину затвореника логора Јасеновац и Стара Градишка. Такође признајем да су током мог управљања логором Јасеновац у Градишци вршена масовна убиства, али ја у њима нисам учествовао, иако сам знао за та масовна убиства. Исправљам се, био сам присутан на тим масовним убиствима, али их нисам починио. Допустио сам та масовна убиства као управник, јер сам имао усмене наредбе од Љубе Милоша, највише од Матковића Ивице, а понекад и од Макса Лубурића. У Градишци су убиства вршена чекићима, и то тако да је жртва морала да сиђе у ископану јаму,
након чега је са задње стране ударана чекићем по глави. Осим тога, људи су стрељани и клани. Када су у Градишци вршене ликвидације жена и девојчица, знам да су над млађима вршена силовања… за моје време (за 4 месеца), по мојим проценама, у логору Јасеновац је ликвидирано 20-30.000 затвореника. Према речима Макса Лубурића, који је, вероватно, водио евиденцију убијених Срба, за ове четири године у НДХ је убијено око пола милиона Срба“.

У свом признању Филиповић покушава да свали кривицу на своје подређене и умањи број убистава, као и своје лично учешће у њима. Међутим, врло је индикативно позивање на то да је Лубурић документовао убиство у Јасеновцу не мање од 500 хиљада само Срба.

Према до сада прикупљеним подацима, усташе су оскрнавиле или уништиле 420 православних цркава у НДХ. У Бањалуци су биле три православне цркве. Две су уништене (прва – најлепша саборна црква Свете Тројице и капела), трећу су усташе претвориле у католичку.

Број прекрштених Срба до краја Другог светског рата достигао је 450 хиљада људи.

Франц Боркенау у књизи „О европском комунизму“ пише: усташе су се појављивале у српским селима и, „по правилу, захтевале од српских становника, у случају да их одмах не побију, – да се одмах врате у римокатоличку веру. Тако би од Срба одмах постали Хрвати… Велика већина несрећних „западних Срба“ одбијала је да изврши овај прелазак (у римокатоличку веру), јер је за њих православна вера била све и свуда“.

Јирген Холткамп у немачком илустрованом часопису „Штерн“ („Звезда“) у издању од 17. октобра 1965. године даје осврт на књигу Карла Фалконија „Ћутање Пија XII. Буди католик – или умри“, у којој пише:

„…Католички Хрвати на челу са фрањевачким свештеницима у периоду од 1941. до 1945. године преобратили 240 хиљада православних Срба, убили око 700 хиљада Срба, Јевреја и Рома… Врховни поглавар Цркве… није изговорио ни реч о томе. Папа Пије XII је ћутао о ономе што се дешава у Хрватској…“. „Православни Срби… морали су, хтели или не, да се крсте силом. Или Рим, или уништење – то је била њихова алтернатива!… Хрвати су имали посебну расну теорију: онај ко прихвати католичку веру, од тог тренутка се сматра добрим Хрватом, иако је раније био Србин. Прелазак у хрватску „господску класу“, наравно, био је забрањен српским свештеницима, интелектуалцима и вишим слојевима, који су нешто поседовали. Морали су да „нестану““ .

Л. Лукајић истиче да „апостолски визитатор Марконе није био гост у Загребу, већ домаћин“. „Политика, благословена од загребачког надбискупа Алојзија Степинца, била је политика Свете Столице. Сви хрватски бискупи су се идентификовали са усташама. Најжешћи усташе су били: сарајевски бискуп Иван Шарић, далматински бискуп Квирин Бонефачић, крчки бискуп Јосип Сребрнић, сењски бискуп Виктор Бурић, отац Срећко Перић из манастира Горица код Ливна, дубровачки бискуп Антун Акшамовић и парохијски свештеник Бањалуке Никола Билогривић, почасни каноник папе“. „Свештеници Ивана Шарића, у сарадњи са усташама и у терору против Срба, надмашили су остали католички клер, били су заклети усташе, џелати, борци и нова власт“.

Фрањевци су „скоро сви били усташе и радили су за усташки покрет“, „свим силама су се трудили да Независна Држава Хрватска буде само католичка, у којој би играли истакнуту улогу“.

„Сви центри католичке вере у НДХ били су истовремено центри усташтва, као, на пример, поповске гимназије у Сињу, Широком Бријегу, Травнику и Високом, богословске школе и семинари у Макарској и Мостару, богословски факултет у Загребу“.

„Католичко свештенство је свуда формирало католичка друштва, као што су Крижари, Католичка акција, Друштво духовне омладине, Домагој и друга“. „Добро је познато колико су усташе натопљене српском крвљу, али је мање познато и мање се истиче да су их инспирисали и предводили Ватикан и католичко свештенство“.

„У нашој земљи деценијама је синтагма „геноцид над Србима“ била везана за мали број католичког свештенства. У ствари, сви католички свештеници у НДХ су подржавали, а многи од њих и директно учествовали, у прогонима и убиствима Срба 1941-1945. године. Изузеци су врло, врло ретки, занемарљиви.

Најстраственији џелати потицали су управо из редова католичког свештенства. Покољ Срба у Дракулићу, Шарговцу и Мотикама припремили су усташе и католичко свештенство заједно“.

Историја Мирослава Филиповића-Мајсторовића је хроника индивидуалног и колективног зла дела Римокатоличке цркве, која је свесно издала Јеванђеље и заменила духовно вођство саучесништвом у убиству. Када се свештеник, позван да спасава душе, претвори у џелата, наређујући убијање деце и вршећи ритуалне садистичке радње, то постаје злочин без застаревања, као и богохуљење, које се заувек уписује у историјско памћење као чин духовног самоубиства. Зверства „Оца Сатане“ вршена су у фрањевачкој одећи, планирана су у фрањевачком манастиру – у самом срцу верске институције.

Немачки истраживач Карлхајнц Дешнер истиче да је у јесен 1942. године логором Јасеновац руководио Мирослав Филиповић-Мајсторовић, прозван „Отац Сатана“, њему је „помагао цео ред свештеника – Бркљанић, Матковић, Матијевић, Брекало, Челина, Липовац и други. За четири месеца, под овим фрањевачким свештеником, ликвидирано је 40 хиљада људи“. Њему се придружује католички свештеник, италијански истраживач Карло Фалкони: „…било је немогуће замислити било коју казнену експедицију усташких ескадрона без икаквог свештеника, без фрањевца, који би их предводио и подстицао“.

Италијански писац Виторио Горезио, који је био у НДХ током рата, истиче да главни црквени убица (еклезијастик – католички свештеник), „није био ни обичан католички свештеник, ни фанатични језуита. То је био ни мање ни више него члан фрањевачког реда: Мирослав Филиповић, усташа још пре рата и фрањевачки монах“, „Јасеновац, концентрациони логор усташа, раван ужасима Дахауа, добио је новог команданта: оца Филиповића. У својој новој улози Филиповић је, у сарадњи са оцем Звонком Брекалом, Звонком Липовцем и оцем Кулином, током свог управљања логором проузроковао смрт 40 хиљада људи, жена и деце“.

Након завршетка Другог светског рата, бањалучки католички бискуп Алфред Пихлер, Немац по пореклу, био је једини католички свештеник који је на Божић 1963. године у обраћању својој пастви затражио опроштај од православних за злочине почињене над њима током рата: „…у овој земљи у прошлом рату погинули су многи наши православни браћа, погинули зато што су били православни. Они који су их убијали, у џепу су имали католички крштени лист. Називали су их католицима. И ти хришћани су убијали друге људе, такође хришћане, зато што нису били Хрвати и католици. Са болом признајемо ову ужасну заблуду ових заблуделих људи, и молимо нашу православну браћу да нам опросте, као што је Христос на крсту опростио свима. Такође опраштамо свима који су нас, можда, мрзели или нам неправедно поступали“.

Папа Јован Павле II је два пута посетио Хрватску, али Јасеновац ниједном. Током посете Босни и Херцеговини 2003. године, одржао је мису у манастиру Петричевац – управо тамо где је фрањевац Филиповић планирао геноцид над православним Србима. Сведочења преживелих говоре да су Немци погрешно протумачили ситуацију.

Павелић није извршавао мисију Трећег рајха. Павелић је извршавао мисију Католичке цркве. Покољ у Дракулићу, Шарговцу и Мотикама, са циљем претварања Бањалуке у „етнички чисту“ престоницу НДХ, превазилази оквире регионалне историје. То је универзални преседан, који показује како државна машинерија, која је објединила расистички покрет и фанатизовану верску институцију, може да легитимише крајње зло.

Пример Мирослава Филиповића-Мајсторовића показује да када идеологија „чистоте вере и нације“ замени етику Јеванђеља, религија се претвара у инкубатор за џелате.

Како сасвим исправно примећује Ванда Шиндли, „усташки свештеници су постали „крсташи“, војском лидера католичке цркве, а не библијског Бога или Христа. Поред кршења Десет заповести и проглашавања јеретицима оних које је папа Римски, а не библијски Бог, сматрао јеретицима, усташки „крсташи“ су прекршили суштину хришћанства и католичке доктрине – Христову поруку о миру и љубави, која позива „воли ближњег свог као самог себе“.

Све заједно, католички клер и усташе створили су простор у којем су се „мисионарско“ лудило и злочин објединили. У НДХ су над човеком постале две највише инстанце – Држава (Павелић) и Бог (у лику Степинца), његова лична савест је искључена „као непотребна“, јер почиње да делује формула „Убиство шизматика-Срба, „расно инфериорних Срба, Јевреја и Рома“ није грех, то је чишћење“.

Под притиском ауторитета цркве и власти у души човека ствара се вакуум, који се попуњава „спољним софтвером“. И то је безусловно отежавајућа околност за национализам-расизам, јер било који национализам-расизам није ништа друго до политика.

Али када му се дода религија, насиље постаје сакрално: ако убијаш „непријатеља нације“, ти си само војник. Али ако убијаш „шизматика“ или „наказу у име Бога“ (како је говорио Филиповић), онда си „Христов ратник“. То даје злочинцу осећај вишег права. Међутим, религија у овом контексту не оплемењује примитивног човека, она легитимише његове најмрачније, животињске инстинкте, уздижући их у ранг подвига. Овај систем уздиже на пиједестал најпразније, најсуровије и најпримитивније извршиоце.

Зато су у НДХ такве особе, као М. Филиповић, В. Лубурић, Л. Милош, постали кључни функционери, својеврсни „лидери мишљења“, штавише, лидери који „формирају нову нормалност“. И они који првобитно нису били девијантни, манијаци, почели су да их опонашају из страха или жеље да се уклопе у „нови поредак“. Тако се човек претвара у оно што филозофи називају „функционалном звери“: може да чита, пише, служи мису, али његово унутрашње „Ја“ је избрисано, остаје само примитивна мисао „ми смо чисти, они су нечисти. Уништење нечистих је угодно Богу“.

Осим тога, постоји још један застрашујући друштвено и геополитички значајан аспект. Клинички манијаци не мисле исто, то је у принципу немогуће, јер је „индивидуални манија“ биолошка или психичка аномалија, која делује хаотично. Али систем НДХ је створио „идеални инкубатор“, где је манија убијања уздигнута у ранг државне и црквене врлине.

Убица је престао да буде субјект моралног избора, претворивши се у инструмент „више воље“, коју су преносили и држава и црквени јерарси.

То је довело до масовне деперсонализације: индивидуална патологија није спречавана, већ легитимисана као чин служења. Овде су кључну улогу одиграли представници цркве, управо је њихова сакрализација насиља претворила злочин у обред, што је омогућило учесницима да се осећају припадницима „светог чишћења“. Крв жртве постала је залог политичког и верског „хрватског јединства“.

Размотрени злочини, са фокусом само на једног представника Римокатоличке цркве и фрањевачког реда, Мирослава Филиповића, у Бањалуци и Јасеновцу, живо су демонстрирали антрополошку деградацију као апогеј етничког инжењеринга, који су спровели католички клер и радикални националистички покрети. Њихови уједињени напори потпуно су потиснули људски садржај, претворивши човека у „празну љуштуру“, испуњену политичким и верским фанатизмом.

Експеримент НДХ је „славно“ успео: хрватски народ је претворен у контролисану масу „нискофункционалних манијака“ (за разлику од софистицираних високофункционалних интелектуалних девијаната), способних за радње које превазилазе биолошко и психолошко разумевање норме. Ово је изванредно демонстрирало могућности потпуне деконструкције људске личности у оквиру тоталитарно-клерикалног пројекта.

Или, рецимо јасније, клерикалним усташама је успело оно што се у природи не дешава: једноумље у лудилу. За разлику од клиничке психопатије, која је увек индивидуална и спорадична, етнички инжењеринг у НДХ довео је до формирања феномена индустријализоване и социјално санкционисане девијације.

Ако обичан манија делује у простору личног лудила, онда је клерикално-усташки систем створио услове за колективно лудило, где крајња суровост није била одступање, већ норма.

Клерикално-усташки пројекат Павелића-Степинца створио је феномен колективног инстинкта истребљења, који је по нивоу своје организованости и масовности превазишао деградацију индивидуалних манијака који делују изван система. У суштини, то превазилази оквире пројекта етничког инжењеринга и долази до нивоа деконструкције човека као врсте, стварајући популацију „нискофункционалних манијака“, уједињених фанатичном вером у своју праведност.

У историјском смислу, глобални обим ове трагедије не лежи само у броју жртава, већ и у системском ћутању и свесном саучесништву, које је деценијама скривала Света Столица.

Трагедија српских села 7. фебруара 1942. године стоји у истом реду са највећим катастрофама човечанства 20. века, као што су Хатињ или Аушвиц.

Порицање или прећуткивање ове везе није случајност, нити немарност, већ саучесништво, које траје све док се институционална одговорност не призна у потпуности.

Продорна бол и неподношљиви цинизам ових догађаја заувек су утиснути у историју региона и света, позивајући на вечно сећање на жртве и вечно проклетство џелата, који су издали Бога и људе.

Чланак Ања ФИЛИМОНОВА: Важну улогу у усташким клањима имали католички свештеници – Филиповић обешен као фрањевац се појављује прво на ИСКРА.

Заиста радостан догађај. Стигла сам у Пушкино да видим пријатеље – до њих је већ стигла Андрејева књига. Држим је у рукама и листам. Прелеп, велики, читљив фонт, офсет штампа, хиљаду примерака. На полеђини је неколико речи Игора Караулова, једног од уредника, кратак текст Алексеја Колобродова, редактора, имперска жуто-црна шема боја и примамљиво упозорење о забрани – А. П. би био задовољан. Фотографија на насловној страни је савршена; снимила ју је Света Мартјушева у Санкт Петербургу 2016. године.

Сузе су хтеле да крену, али сам успела да их обуздам. Каква сам кукавица, стидне и бесмислене – женске сузе. А претходне ноћи сам уснила сан: Циганка – златни зуби, наруквице, црне локне и сјајне, таласасте сукње – рекла ми је да ме пуштају раније, само девет месеци затвора, драга моја, лако си се извукла, као беба у материци – и искочила, иди у сусрет! Али не прави буку! Тихо, стани на степениште, не иди даље. Ништа не разумем – и одједном видим Андреја, живог – на вратима, корача по отвореним галеријама које висе у ваздуху, у монашкој одежди – млад и мршавији, и чини ми се да ми маше, али не, гледа негде поред, преко мене.

Ја ликујем – жив је, жив! Волела бих да га загрлим! Морам брзо рећи пријатељима. Сви мисле да је мртав – али не, не, знала сам! За тренутак, већ јурим кроз неку железничку станицу и газим кроз реку, трчим уз галерије које се крећу попут вагона, дозивам његово име, он се окреће, видим његове сјајне очи… Између нас се појављује Циганка – сва у црном – строга као Палада Атена – каменог лица. Ето, срели сте, каже она, златни моји. Удара ме у груди – гура ме – баш као из воде на обалу.

Жив је, жив! – у овој књизи, у стиховима, у причама, то је несумњиво његов глас, његова интонација, његова снага, његова оданост Русији и слободи. Да, од свих предложених наслова, уредници су изабрали овај – из истоимене песме „Био сам, и нећу бити други пут“. Полонски није био познат по сентименталности, већ по дубокој, жестокој и веома посебној, јединствено његовој, Андреја Полонског, јасноћи разумевања људске природе, оштрој свести о смртности и условности величине, са изузетком – да – љубави према животу:

„Места која нећу имати времена да посетим,

Мушкарци које нећу упознати један на један,

Жене са којима се нећу пробудити,

Дечаци са којима нећу играти фудбал,

Девојке које нећу позвати у шетњу поред реке,

Студенти које нећу убедити у супериорност Спарте над Атином,

Бесане ноћи без мене и мојих књига,

Рибе, птице, животиње, гуштери, змије, пчеле, анђели

И сва остала створења у осам светова,

Будите благословени!“

(Телеграм канал А. Романове; превео Ж. Никчевић)

Чланак Анастасија Романова: БУДИТЕ БЛАГОСЛОВЕНИ… се појављује прво на ИСКРА.

Карла Густава Јунг, Фото: picture-alliance / akg-images

ПАСТИРСКА ПСИХОЛОГИЈА КАО ИЗАЗОВ САВРЕМЕНОЈ ПСИХОЛОГИЈИ ПО УЧЕЊУ ПАВЛА ЕВДОКИМОВА О ЈУНГУ

Психологија данас нуди разне методе за разумевање и лечење људске душе, ослањајући се углавном на научна истраживања и емпиријске податке. Она настоји да проникне у сложене механизме психе, откривајући узроке психолошких поремећаја, образаца понашања и начина на које несвесни садржаји обликују човекову свест. Савремена терапија тежи равнотежи унутрашњих конфликата, проналажењу аутентичности и самоспознаји, али остаје у границама психолошког, не досежући димензију онтолошког преображаја.

Из перспективе православне духовности, човек није само психолошко, већ и духовно биће, створено по лику и подобију Божијем, са коначним призвањем ка обожењу. Зато се поставља питање – може ли се истинско исцељење постићи унутар оквира хуманистичке психологије, ако оно не узима у обзир тајну човекове боголикости? Да ли су психолошки приступи који се ослањају на анализу и интеграцију личности довољни за целосно исцељење душе, или се оно може постићи тек када се човек преобрази кроз однос са Богом?

Управо у том контексту, дубинска психологија Карла Густава Јунга представља један значајан покушај разумевања унутрашњег света човека. Јунгова мисао проширује границе психологије, јер у психи препознаје дубље садржаје који су митолошки, симболички и, у извесном смислу, духовни. Он открива у човеку архетипске структуре, колективно несвесно и религиозне мотиве који нису само индивидуални, већ уткани у саму природу људске психе. У том смислу, његова психологија излази из уског оквира научне емпирике и отвара простор за разумевање мистичког, али, ипак, остаје у границама симболичког тумачења, не допирући до онтолошке стварности духовног преображаја.

Отуда пастирска психологија, као приступ који обухвата и психолошке и духовне аспекте личности, превазилази Јунгов модел. Она не тежи само интеграцији човекових унутрашњих аспеката, већ и њиховом очишћењу и преображају кроз искуство живе вере. Док дубинска психологија истражује религијске представе као архетипске манифестације несвесног, пастирска психологија сведочи да је духовна реалност много више од психолошког феномена – она је стварно присуство Божије у животу човека, кроз које се остварује истинска целовитост личности.

Јунгова анализа психе довела га је до открића архетипова, колективног несвесног и процеса индивидуације – феномена који указују на то да човек у себи носи древне симболичке структуре које обликују његов живот. Архетипови, како их је он видео, нису пуки производи индивидуалног искуства, већ универзалне, урођене матрице које се манифестују у сновима, митологији, уметности и религији. Оне представљају дубоке обрасце који одређују човекову психолошку реалност и његову потрагу за смислом. Управо ту Јунг препознаје религиозне мотиве као елементе колективног несвесног, који се јављају у различитим културама кроз сличне симболе – архетип Великог Мајчинског, Сенке, Божанског Детета, Жртвованог Бога.

Његова психологија уводи у простор унутрашњег искуства, пружајући човеку методе за разумевање сопствене душе кроз анализу митолошких и религиозних симбола. Она нуди пут ка целовитости личности, настојећи да интегрише супротстављене аспекте психе и тиме доведе човека до унутрашњег склада. Посебно је значајан процес индивидуације, који Јунг описује као пут ка целокупности бића, кроз прихватање, интеграцију и освешћивање различитих несвесних садржаја личности.

Међутим, иако се Јунгова психологија приближава духовној димензији људске природе, она остаје унутар оквира психолошке интеграције, без продора у онтолошку стварност преображаја личности. Његов систем, упркос наглашеној симболичкој повезаности са религијским искуством, религију ипак третира као психолошки феномен – не као онтолошку чињеницу, већ као механизам самоостварења личности. Он не доводи у питање реалност Божанског као постојеће, трансцендентне истине, већ га смешта у домен несвесног. У том смислу, Бог у Јунговој мисли није личносно Биће са којим човек ступа у однос љубави и заједништва, већ архетипска структура која проистиче из дубина психе и симболизује човечију унутрашњу потрагу за пуноћом.

Такав приступ остаје заробљен у антропоцентричном оквиру, јер се читав духовни живот тумачи као процес који се дешава унутар човекове психе, а не као стварно учешће у божанској стварности. Из перспективе православног богословља, ово представља значајно ограничење. Човек не тежи само интеграцији различитих делова своје психе, већ преображају – не само прихватању сопствене сенке, већ њеном очишћењу, не само сагледавању архетипова, већ превазилажењу њихове симболике кроз стварни однос са Богом. Док Јунг остаје унутар граница психолошког развоја, православна духовност иде даље, нудећи стварну метаноју – преображај у светлости благодати.

Јунгово разумевање религије као психолошког феномена лишава је њене пуне стварности. Симболи које он проучава јесу делимични одраз духовних истина, али они сами по себи нису довољни за спасење човека. Истинска целовитост личности не постиже се само самоспознајом, већ онтолошким преображајем, кроз који човек престаје да буде само психолошко биће и постаје нова личност у Христу.

Пастирска психологија, дубоко укорењена у православној духовности, не зауставља се на анализи психолошких стања, већ тежи исцељењу кроз преображај личности у светлости искуства Цркве. Она не посматра човека као саморазвојни пројекат који се завршава унутрашњом хармонизацијом, већ као биће позвано на превазилажење себе кроз покајање и благодатну промену. У њеном средишту није само психолошка интеграција, већ преображај срца и целокупне личности.

Покајање, као суштинска промена ума, није само прихватање сенке или несвесних аспеката личности, већ истинско умирање старом „ја” и рађање нове личности у Христу. Свети апостол Павле истиче: „Тако и ви сматрајте себе да сте мртви гријеху, а живи Богу у Христу Исусу, Господу нашем” (Римљанима 6:11). Овај процес подразумева дубоку унутрашњу трансформацију која превазилази пуку психолошку анализу и води ка духовном препороду.

Литургија у православној традицији није само ритуал који служи психолошкој равнотежи, већ реално учествовање у новом животу и заједници са Богом. Свети Иринеј Лионски наглашава: „Наше учење је сагласно са Евхаристијом, и Евхаристија потврђује наше учење” (Против јереси, књига 4, глава 18, одељак 5). Кроз литургијско учешће, верници не само да симболично обележавају духовне истине, већ стварно учествују у тајни спасења и преображаја, доживљавајући присуство Божије благодати која исцељује и освећује.

Аскетика, као саставни део пастирске психологије, није средство за прихватање или интеграцију подсвесних садржаја, већ простор очишћења и ослобођења од унутрашњих окова палог света. Свети Исак Сирин у својим делима истиче да је истинска аскеза пут ка стицању Духа Светога и преображају целокупне личности (Слова подвижничка, слово 1). Овај подвиг није усмерен само на психолошку равнотежу, већ на дубоко духовно очишћење и сједињење са Богом, што доводи до истинске слободе и целовитости личности.

Карл Густав Јунг је у својим истраживањима наслутио духовне дубине људске психе, али је остао на нивоу симболике, неспособан да закорачи у стварну онтологију спасења. Његова мисао представља један облик духовног боготражења, али без пуне светлости која долази из искуства Цркве. Она остаје у оквирима човечијих психолошких процеса, без преображајне силе која може довести до стварног исцељења и обожења.

У том смислу, пастирска психологија нуди дубљи и свеобухватнији одговор, јер не лечи само унутрашње расцепе и конфликте, већ човека води ка његовој истинској судбини – обожењу. Она не нуди само технике и методе за психолошку интеграцију, већ враћа људској души њену праву природу, преображену у Богу. Свети Атанасије Велики каже: „Бог је постао човек да би човек постао бог” (О очовечењу Логоса, 54, 3), указујући на крајњи циљ људског постојања – обожење кроз заједницу са Христом.

Док савремена психологија настоји да разуме човека изнутра, пастирска психологија га позива да се уздигне изнад себе, превазилазећи своје палости и ограничења. Она не тежи само хармонији и равнотежи, већ стварној промени, оном тренутку када човек престаје да буде одраз својих архетипова и постаје оно за шта је створен – ново биће у Христу. Свети апостол Павле подсећа: „Ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође, гле, све ново постаде” (2. Коринћанима 5:17). Овај позив на преображај превазилази оквире психолошке анализе и уводи у тајну новог живота у Богу, где човек налази своје истинско испуњење и смисао.

Пастирска психологија, дакле, не само да препознаје дубине људске психе, већ и указује на пут ка њеном преображају кроз учешће у животу Цркве и заједници са Богом. Она интегрише психолошке и духовне аспекте личности, водећи човека ка истинском исцељењу и обожењу, што представља крајњи циљ људског постојања.

Али ако савремена психологија заиста тежи целокупном разумевању човека, онда мора признати своју највећу границу – чињеницу да без Бога нема истинског исцељења, већ само бескрајно кружење око сопствених сенки. Јер шта је психологија која одбацује трансцендентно, ако не само уметнина огледала у коме човек никада не види свој прави лик?

Марија Веселиновић

Чланак ПАСТИРСКА ПСИХОЛОГИЈА КАО ИЗАЗОВ САВРЕМЕНОЈ ПСИХОЛОГИЈИ ПО УЧЕЊУ ПАВЛА ЕВДОКИМОВА О ЈУНГУ се појављује прво на ИСКРА.

Владимир Умељић

„Министарство културе и медија Републике Хрватске донијело је 20. априла 2026. године одлуку којом се „Слава, крсница или крсно име – прослава обитељског свеца заштитника неретванских католика” проглашава културним добром и уписује на заштићену листу под бројем Z-7985. 

(…) 

У самом опису обреда појављују се сви кључни елементи: свијећа, жито, хљеб, вино и симболичко гашење свијеће вином. То нису споредни детаљи. То је срж обреда.“ (Слободна Херцеговина, 15.05.2026.).

Писмо редакцији „Слободне Херцеговине“:

„Ми, хрватски католички патриоти, захтевамо да после горњег објављивања и бројних клеветничких, крајње несувислих, увредљивих и неистиних реакција Ваших читалаца, објавите и наш следствени коментар:

Хрвати, као и сваки други народ, имају право да гаје и штите сопствено историјско, културно, цивилицијско и верско наслеђе – чему дакле узбуђивање? Поготову када суседи, нпр. Срби не престају да посежу за истим, јер немају свога.

Примери за то су, поред бројних осталих, највећи хрватски изумитељ Никола Тесла, па Руђер Бошковић, читава дубровачка књижевност, прастара хрватска ћирилица, ћевапчићи, све то ти крадљиви Срби бесрамно својатају.

Они завиде нама Хрватима, јер као што је познато, Хрватска је својевремено уз Франачко царство била прва уређена држава у Европи, побеђивали смо и учили памети Франке, Византинце, Бугаре, Мађаре, Млетке, водили један успешни „Стогодишњи рат“ против османлијских Турака и спасавали Европу…

А Срби Хрватима захваљују и књижевни језик, мада и то фалсификују и  бестидно изврћу у супротност. Тако они тврде да је хрватски језички реформатор Људевит Гај 1835. објавио проглас о напуштању кајкавског дијалекта и старог правописа, те прихватио српску штокавштину Вука Караџића.

И потом тобоже јавно обзнанио:

„Како да се препиремо што је код Србљах народно, што ли није, код Србљах, у којих од олтара до чобана ништа бити не може што не би народно било; код Србљах, од којих ми језик у својој мудрости и у свом богатству, и обичаје у свјој изврсности и својој чистоћжи учити морамо, ако хоћемо да илирски живот обновимо.

Код Срба, који су у светињи свог српства онај народни дух и оно родољубство уздржали, који смо и ми у новије доба, ради слоге, под пространим именом илирства новим животом ускрснули; код Србљах, који су нама од старине све сачували а којим ми мало, али сасвим ништа гледе самога народнога дати не можемо.“

А истина је сасвим супротна, мора се само заменити Гај и Караџић, хрватско и српско!

Чему дакле узбуђивање око одавно потребне и легалне законске заштите традиционалног хрватског празника: „Слава, крсница или крсно име – прослава обитељског свеца заштитника неретванских католика”?

А имена светаца-заштитника, који се при томе славе? Ништа лакше од тога!

Наша наука је наиме утврдила да су тзв. Немањићи били заправо хрватски Франкопани, да је кнез Лазар са Косова Поља потицао из хрватског рода племениташа Зрињских а Милош Обилић дошао из хрватског Загорја.

Да, Срби све то присвајају, јер ко нема сопствену историју и културу, тај краде туђу.

И не само то, они чак тврде да су староседеоци и једном шта више били већински народ у нашој домовини, од Славоније до Далмације! Један таква безочни пример је фалсификовање сведочанства аустријског надвојводе Лудвига Салватора.

Он је крајем 19. века путовао Далмацијом и по залеђу Јадранског мора и свој етнографски интерес изразио сликајући народне ношње из Имотског, Дољана, слива Неретве, Оребића, са острва Пага, из Карлобага, Сиња, Книна, Врлике, Метковића, Сплита и Каштела, Задра, Дубровника, као и из Црне Горе.

Он је то уградио у књигу са 45 литографија у боји, која је изашла у Прагу 1870-1878.

Све сами традиционални, историјски осведочени хрватски крајеви, радило се дакле само и искључиво о хрватским народним ношњама! Но Срби су му том приликом подло подметнули свој лажљиви коментар, који кривотвори читаву књигу и претвара је у још један великосрпски пропагандни памфлет:

„Ниједан народ на земљиној кугли не може се поносити поседовањем ношњи са тако лепим формама и фарбама, као што су то Јужни Словени (…) Међу јужнословенским племенима, која се распростиру у великим областима, не постоји међутим ниједно, које показује тако богату разноврсност својих ношњи, као што је то српски народ, који настањује читаву јадранску обалу, од Ријеке до северне границе Албаније.“

Нечувено! Тамо никад није било Срба, осим понеких најмљених чобана!

Па хрватски композитор Јосип Руњанин, који је 1846. компоновао нашу величанствену, светски јединствену химну: „Лијепа наша“ а Срби му име променили у Јосиф и чак отели његове земне остатке и сахранили их на њиховом шизматичком, православном гробљу у Новом Саду.

А пре тога су још фалсификовали његову композицију: „Радо иде Хрват у војнике“ и уместо „Хрват“ ставили „Србин“ и као такву ју је користио Чајковски у свом „Словенском маршу“ и Јохан Штраус Син у свом „Српском кадрилу“.

Јер то само може да буде „Хрватски марш“ и „Хрватски кадрил“!

Да, сва та неугодна искуства говоре за исправност актуелне и само примерене одлуке Министарства културе и медија Републике Хрватске да законски заштити наш традиционални празник: „Слава, крсница или крсно име – прослава обитељског свеца заштитника неретванских католика”.

Чему значи узбуђивање?

Поготову јер је врло логична претпоставка да ће се у Хрватској у догледној будућности усталити једно једино светачко и заштитничко име, наиме, када блажени Алојзије Степинац буде коначно беатификован и проглашен свецем од стране нашег римског Светог Оца, јединог Кристовог заступника на земљи

Блажени Степинац, као што је познато, није спасавао само Хрвате од геноцидних србочетника и србопартизана 1941-1945, већ и Јевреје, Роме и Србе, иако су ови последњи тада до гуше били заглављени у својој злочиначкој намери да искорене све Хрвате и све хрватско.

Тако да очекујемо да ће и српска мањина код нас почети да слави њега и тиме исказати своју захвалност за његову дубоку хуманост, као што је то својевремено наш бискуп Језеринац од њих захтевао.“

Чланак Владимир Умељић: ЧЕМУ УЗБУЂИВАЊЕ ОКО КРСНЕ СЛАВЕ? се појављује прво на ИСКРА.

МОЛИТВЕНА ПОЕЗИЈА 

БОГОСЛОВЉЕ И КЊИЖЕВНОСТ

Најпозантији француски православни теолог, Жан – Клод Ларше, у својој књизи „Шта је богословље?“ настоји да покаже да постоји јасна разлика између богословља и књижевности. Иако савремени римокатоличко – протестантски модернизам често изједначава текстове Светог Писма и отачког предања са књижевним текстовима, иако су отачки списи били поткрепљени реторичко – философским образовањем њихових аутора, иако славословно богословље користи песнички стил, мноштво символа и метафора,  разлике између књижевног и теолошког су суштинске. Наравно, како каже Ларше, дар речи је важан и за књижевника и за богослова, јер „леп стил доприноси пројави лепоте Божје“, при чему је „књижевна надареност такође је способна да допре до самог срца; што значи, с једне стране, олакшати процес упознавања са истинама израженим у поетским саставима, а с друге стране, омогућити да се лакше моли не само умом, већ и срцем.“

РАЗЛИЧИТИ ДАРОВИ 

Таленат се, вели Ларше, не учи – он је дар. Дар књижевника, тзв. „природни“, условљен је индивидуалном психологијом уобличеном у детињству, која често пролази кроз искушења сукоба, траума, породичних неразумевања. Богословље је, међутим, дар Светога Духа, која надилази индивидуално и индвидуалистичко. Песник је обдарени самотник, чак и кад се обраћа заједници; химнограф је, као и иконописац, служитељ црквене саборности.  

Свети песници, попут Григорија Богослова и Симеона Новог Богослова, јесу изражавали лично искуство, али сасвим уклопљено у искуство Цркве и надиндивидуално. Они не сведоче, каже Ларше, о себи, него о Богу Који им се открио. Песме светих песника, попут већ поменутог Григорија или Јована Дамаскина, постају саставни део богослужења, као што је лична молитва Симеона Новог постала део молитвеног правила пред Свето Причешће.  

Писати хришћанску поезију зато нимало није лако. То је осетио и Илија Кончар. 

О ЧЕМУ ПЕВА КОНЧАР?

Збирка песама „Христу на дар“ ( ауторско издање, Београд, 2026. године ) је унутрашњи монолог једног хришћанина, који у свету палом под власт греха настоји да обнови заједницу са Богом.  Песнички субјекат у збирци је покајник („Опрости ми, Боже“), човек поражен светом („Свет ме не допушта да га се ослободим…“), поклоник на путу ка истинској љубави („Љубави, пусти ме к себи“), али и глас који говори у име заједничког искуства отпадништва Срба од Бога и њиховог саборног повратка Богу. Песничка молитва Илије Кончара је и молитва ума, усмереног ка Логосу, и молитва срца, која тражи љубав Божју. 

Ово су песме суште једноставности, каткад сачињене од низа реторичких питања ( одговор им је у Христу ), али су, пре свега и изнад свега, својеврсни унутрашњи дијалог душе са Богом. У песми „Како слушамо“, лирски субјекат обрађује тему слушања као духовне вештине: „Слушати речи срца./ Пажњом их оградити (…) Кажу да је тајна молитве/ скривена у умећу слушања“. Посебну вредност збирке чини понављање мотива као што су молитва, грех, милост, сузе, љубав, покајање, тело, страсти, мрвица. Ово понављање, међутим, није нихилистички репетитивно као у низу песама  насталих у свепоричућем 20. веку: оно што се понавља сведочи о преласку са прага на праг лествице, при чему су пред читаоцем увек нове етапе духовног сазревања. 

ОБНОВА УМА

Темељни оквир збирке одређује појам покајања као преумљења. Песме као што су „Почетак“, „Неслагање“, „Спасе – помагај“, „Човече, покај се“ или „Покајна песма“ доследно се држе теме покајништва. У њима се грех не посматра као морални преступ: у питању је битијна рана. Човек је, у Кончаревој збирци песама, створење које је изгубило свој првосаздани лик, али способно за обнову кроз милост и послушање Речи Господњој. То је пут благодатног пресаздавања личности. 

Трудећи са да, како рече Иво Андрић, речима буде тесно, а мислима пространо, Кончар иде путем онога што се у исихазму зове „једнословна молитва“. То је посебно видљиво у кратким, афористичким песмама попут: „Боже, има ли казне / веће од безумља?“ или „Молитва је мајка живота!“. Да парафразирамо песника: има ли веће истине од оне која стаје у мало речи?

ПУТЕМ ПСАЛМА

Пред нама је синтеза духовне поезије и исповедне лирике, с блиским ослонцем на псалмски израз. У Кончаровој песми „Светионик“, на пример, Господ се именује као светионик душе, док у „Молитви у невољи“ лирски субјекат вапи као у Псалмима: „Господе, ако желиш, поштеди створење Твоје“. Ова псалмска димензија подразумева  усвајање библијског духа кроз лично искуство.

У више наврата аутор самосвојно тематизује слободу као дар и искушење. У песми „Превише слободе“ чита се: „Човек не зна шта ће / са толико слободе… / Што више слободе – / мање љубави у срцу“. Овде је јасно присутна светоотачка свест о слободи као антиномијском појму; захваљујући њој, човек или постаје подобан Христу, или се, злоупотребом исте, препушта страстима и дави у вртлогу самољубља. Слобода није вредност по себи: она је метафизички „простор“ у коме смо даровани могућношћу да остваримо љубав према Богу и ближњем. 

СВЕРАЗОРНЕ СТРАСТИ

Једна од најчешће понављаних речи у овој збирци је реч страст. Страст је сверазорна сила која нарушава унутрашњи поредак човека и одваја га од Бога. Где су страсти, ту је страх – ту је и страдање. Песма „Поприште борбе“ јасно приказује срце као борилиште на коме се води духовни рат између Христа и самовоље – у свакој души, свакога часа: „Ако она, због дрскости и слепила, / устраје у таквом безумљу, / срце се претвара у град, / испуњен дивљим зверима.“ Та слика зоолошке анархије, која нас, својом уверљивошћу, подсећа на мудрост која је стечена подвизима пустињака, сведочи о ауторовој упућености у подвижничко предање Цркве од Истока. Борба се води зарад преображавања похоте у љубав, гнева у ревност, световне туге у плач покајања.

РАЗГОВОР СА СОБОМ

Песнички субјекат стално води дијалог са сопственом душом: „Разговарајмо се са / својом душом, / да би видели / обрисе Пута у себи“ („Пажљиво са душом“). Самопосматрање, по примеру монашког трезвеноумља, насушно је, јер су све дубине у нама, а не у спољњем свету. Песма „Упознај себе“ представља најпотпунији опис духовне потраге. Душа је у њој иконолик  –  „Образ изаткан руком Бога Небеског“, али и створење рањено, испуњено болом отпадије и самоотуђења.Самопознање је пут ка достојанству, јер човек изводи себе пред Бога, у Коме ће видети каквим га је Отац замислио, а шта је он од себе учинио. Праотац Авраам је пред Творцем исповедио да је прах и пепео, а онда изнео своју молбу о спасењу Содоме и Гоморе ако у њима буде било покајника. Само прах и пепео смиренога може да плане огњем нестворене силе Господње. 

УВЕК У СРЦЕ

Циљ молитве је, по Кончару, молитва у срцу. Срце је кључ. У песми „Молитва у срцу“, упућеник саветује почетника: „Учи се да га не прекидаш, / већ да га умом слушаш“. То слушање ума срцем  понавља исихастички завет непрестаног молитвеног усредсређења, без кога нема скрушене ганутости Јављеним. Бог у поезији Илије Кончара није обичан „предмет вере“, него је увек Лице које гледа у наше срце (песма „Господ нас чека“) и у њега долази ако је оно очистило своју унутрашњост од световне буке.

У песми „Господе, помози ми“ вапај самооптужбе не престаје: „Ево човека, који се целог живота / наслађивао земљом. / Ево га, чепрка по згаришту сећања, / тражи, не би ли оживео Бога у срцу.“ Благодатни час умирања себи, како би Христос живео у нама, представља срж православне тајне спасења. Покајање није тренутни чин; у питању је процес усхођења уз помоћ Вишњег: „Господе, ја сам изгубио борбу, шта ми ваља чинити? – Глас у срцу шапуће: ‘Каква борба? Па ти ниси ни започео борбу!’“(песма „Почетак“). Наша духовна драма открива човекову немоћ, али и Божију силу која дела управо онда кад човек коначно престане да се ослања на себе.

МИ, МРВИЦЕ

Мотив „мрвице“ представља један је од најважнијих знакова смисла у песничкој збирци Илије Кончара. Јавља се у неколико песама, где добија библијски и христолошки нагласак ( Мт 15,27), указујући на смирење као уздање у најмањи додир милости Господње. Тај мотив нам дарује путоказ до спасоносне благодати,  преко које грешни човек бива удостојен Божије пажње. У једној од „Мрвица“ читамо: „Боже, има ли казне / веће од безумља?“, а у другој се каже: „Тражећи смисао живота, / дођох до умирања… Нисам ли онда мрвица у руци милости?“. Жена Хананејка, чијој се вери Христос дивио, од Њега је тражила само мрвице. У Кончаровој поезији, „мрвица“ постаје мера постојања: човек је опатуљен грехом и не може ( јер је ограничен својим датостима и сенкама палости ) да поседује цео хлеб – може да се радује мрвици ако је добијена од Господа. Од те мрвице човеково биће класа и доноси по тридесет, шездесет и сто зрна пшенице – како је коме дато. 

ДУША САГОВОРНИЦА

Једна од самосвојних црта ове збирке јесте начин песничке изградње унутрашњег дијалога. Уместо да поета „говори о себи“, он разговара са собом, тачније са својом душом. Тај унутрашњи разговор има праузоре у библијско-псалмском стилу (види: Пс 42, 6: „Што си клонула, душо моја?“), као и у православној монашкој пракси, где се самопосматрање и разговор с душом сматрају путем ка самопознању. Душа, наравно, у први мах одбија исцељење, тврди да је здрава, прикрива болест, а баш указује на разорну страст самоуверености. Па ипак, она постепено долази себи. Песник је поклоник Сунца правде који води болну расправу са савешћу, доводећи је до покајних суза. 

Душа је, по Кончару, у сталној напетости између призива Духа и навика палог ума. У томе је ова збирка сродна прозрењима Светог Макарија Египатског, који пише о „двоструком човеку“ унутар истог бића: једном који је Божији, и другом који је световни. Између њих се води борба до истраге – или ће бити самонадилажења у Христу или ће доћи до потонућа у пакао солипсизма. 

ОДЕВЕНИ ТЕЛОМ

Песник не пориче тело које је сасуд и саборац душе: он, као и сваки искрени хришћанин, сагледава последице поробљености душе телесним, што је изразито истакнуто у песмама „Природа“, „У тами“, „Докле овако“, „Куда без Бога“. Човек је биће које је створено као складно јединство душе и тела, али је унутрашња равнотежа грехом нарушена, те сада „душа би да крене ка Теби, Христе, али је телољубље, рукама лењости, к себи вуче“.

Савременик нашег доба, „одевен у насладе“, постаје слуга сопствених чула, „раслабљен“ (чест појам у збирци), и неспособан да се узвиси ка духовном. Песма „Живи, а мртви“ символички приказује такво стање: човек изгледа жив, али је у суштини развраћен и лишен постојања, заточен у греховним привидима – „мртвац једе, пије и спава“. Тај живи мртвац је слика од Бога одвојеног човека.

ПРИРОДА И МИ 

Природа је „неми васпитач“; то је створено добро Божије, али је човек кроз грех „искривио природу, дрско газећи закон Господњи“. Кончар је одан православном поимању природе као дела великог Творца, али је и свестан опасног вртлога палости, јер се природа често злоупотреби у служби страсти.

Наслов збирке, „Христу на дар“ не може бити случајан: та поезија је дар некога ко је пошао путем искрености пред Богом и душом. Ако не заборавимо поуку Жан Клод Ларшеа с почетка овог приказа, онда нам бива јасно да је поезија Илије Кончара настала на прагу узвишене напетости између богословља и уметности. Она је лични траг који је проклијао светлошћу. У доба кад је много мртвих, мада бучних, речи, она нам даје наду да је могуће ићи путем Речи Која је постала Тело и васкрсла човештво – за вечност. 

О УМНО – СРДАЧНОЈ МОЛИТВИ 

У СВЕТУ, АЛИ НЕ ОД СВЕТА

Књига На крилима Исусове молитве Илије Б. Кончара ( Београд, 2026, ауторско издање ) je исповедни запис човека који сопствени живот тумачи кроз покајање, молитву, борбу са страстима и постепено окретање Христу. Сам аутор одмах себе назива „незнатним и грешним човеком” и одређује основну сврху списа: да посведочи о своме „обраћењу – од света греха и таме – у свет познања Воље Христове”. Предговор је прожет понављањем молитвеног уздаха: „Господе Исусе Христе, помилуј ме!” Живети у свету, а не живети по захтевима света, јесте „мука у духу”, али управо такав живот рађа победу над светом:„Покајање је бисер који се тешко проналази. Онај који га стекне добио је све!” Насупрот томе, човек без покајања „богати се привидима”. 

Кончар је јасан:„Очишћење је ехо покајања. Првога не бива без другог.” Посебно је наглашено да је очишћење од телесних страсти најтежи степеник за онога ко жели да се приближи Христу. Аутор ту не обећава лак духовни пут. Напротив, он каже да „ту већина оних који су започели отпадају”. Зато књига почиње позивом на стрпљење, трпљење, унутрашњу решеност и чест приступ Светим Тајнама Исповести и Причешћа.  

СЛИКЕ У СЕЋАЊУ

После предговора следи одељак „Живот у дванаест слика”, у коме аутор кроз неколико успомена приказује духовне корене свог каснијег пута. Прва слика је рушење немачке реформаторске цркве у његовом месту, које је посматрао као дете. Опис је конкретан: школска деца доведена су да гледају рушење, црква је већ била без крова, сајле су биле провучене кроз прозоре, трактори су вукли зидове, а када се западни део цркве срушио, маса је запљескала. Дечак, међутим, не дели ту радост. Он одлази кући „погнуте главе”, шутирајући опало лишће, са питањем на које ни одрасли нису могли да одговоре: „Зашто?” Дете се суочава са насиљем над светињом, али још нема језик да га објасни.  

Друга слика, „Друго рушење”, открива још тежу причу: рушење српске цркве Светог Саве у истом месту. Четири деценије касније, аутор од старог сведока сазнаје да су локални комесари, враћајући се са пијанке, запалили торањ цркве, а сутрадан је објављена „радна акција”. Црква је рушена „циглу по циглу”, а од те цигле је направљен Дом културе. У његовом сећању две цркве стоје као „близнакиње”, једна наспрам друге, али обе нестале. Тако се лично памћење спаја са памћењем разрушене светиње. 

РУШЕЊЕ СРПСКОГ ХРАМА

Прича Илије Кончара потресна је и треба је навести:

 Четири деценије касније, стицајем околности упознах Р., човека од својих 89 година. Он је у послератним годинама био службеник у нашем месту. Показало се да веома добро познаје збивања и људе тога времена.

У разговору са њим, не издржах, већ га гласно упитах: „Р., знаш ли ко је срушио српску цркву Светог Саве у нашем селу?”

Он, као из топа одговори: 

„Како не бих знао… Враћали су се локални комесари Б. и Р. са пијанке. Била је ноћ. Њих двојица су запалили торањ цркве и отишли кућама. 

Сутрадан проглас: Изгорела је црква, радна акција!

Рушили су цркву, циглу по циглу, чекићима, крамповима…”

„И шта су урадили са том циглом?”, упитах.

„Ех, шта су урадили… направили су Дом културе”.

„Наш Дом културе?”, запитах у неверици.

„Да, наш!”, одговори Р.

„Зна ли се, шта је било са људима који запалише цркву?”

„Како да не! Б. је убрзо умро, а Р. се после девет месеци удавио у свом бунару”.

Касније, на једној предратној разгледници, први пут сам видео како је изгледала српска црква коју су срушили. На разгледници се виде две цркве, као близнакиње. Обе беле боје, сличног стила, једна наспрам друге…

Реформаторску цркву су, кажу, срушили јер није било Немаца у селу.

А то, да су нашу цркву Светога Саве запалили јер није било верника – нису рекли.“

КАКО ЈЕ БИЛО

Посебно место има слика „Сусрет са Речју Божијом”. Као дечак, аутор са другом помаже пијаном комшији, мајстор Ђоки, да се врати кући. У његовој кући затиче баба Велинку и чује њене речи: „Срце чисто саздај у мени Боже и дух прав обнови у утроби мојој!” Тек много касније, читајући Псалтир, препознаје да су то речи Педесетог псалма. Ова сцена је једна од првих појава Божије речи у његовом животу: киша, блато, пијани брица, стара кућа, баба која изговара псалам и штрудла од мака. Управо такви детаљи показују како аутор памти Божију реч као нешто што се тихо утиснуло у срце.  

У одељку „У гресима до гуше” аутор прелази са детињих успомена на личну исповест. Он каже да је дуго „ходио посред сенке смрти”, да му је пут мира био непознат, да су му греси били „застава и знак распознавања”. Бога је, како пише, срео „у данима којих се није добро сећати”. Овде нема улепшавања сопствене прошлости: он себе назива „истинским грешником и тобожњим покајником”. Смисао писања види у томе да се бар једна душа замисли над собом читајући његове записе. 

НА РАДУ И У МОЛИТВИ

У каснијим сликама, нарочито у „Отрежњењу”, „Првим корацима” и „Упорно и полако”, описује се време проведено у фабрици. Аутор је двадесет година радио у радионици, углавном одвојен од других. Оно што је споља могло изгледати као усамљеност, за њега је постало простор молитве. У углу радионице настаје његов „молитвени кутак”: метални орман за алат, сто, столица, Свето Писмо, духовне књиге и храна. Радионица се „спонтано претворила у место за молитву”. Рукодеље се смењивало Псалмима, читањем, Исусовом молитвом и исписивањем цитата Светог Писма и Светих Отаца на комадима лима. Тако радно место постаје место подвига, а фабрички простор унутрашња келија мирјанина.  

Важан догађај је израда металног Крста за манастир. Аутор га ради кријући, без дозволе, знајући да би због тога могао имати последице. Када га шеф затиче са скоро завршеним Крстом, следи кратак, али снажан дијалог: „Шта је то?” — „Крст.” Шеф га не кажњава, а аутор то памти као знак да „Христова благодат није одступала” од њега. После тога молитва га све више заокупља, почиње ноћна бдења, сузе га све чешће посећују, а он каже да се Господ борио за његову душу, док Му је он узвраћао покајањем, исповешћу, молитвом и трудом.

ДВА КРИЛА МЕТАЛНОГ ОРМАНА   

Наслов књиге објашњава се кроз слику два крила металног ормана. На њима је годинама бележио библијске, отачке и личне мисли. Пред пензију моли директора да му поклони та два крила и носи их кући. Она за њега постају сведочанство времена проведеног „насамо са Богом” и надахнуће за књигу. Зато „крила” нису само предмети, већ симбол молитвеног живота који се развијао у скривености, у фабричкој радионици, далеко од јавности. Аутор каже да ова два молитвена крила исповедају „са колико смо жара Христова благодат и ја гурали кола мога очишћења, преумљења и спасења”.

ЗНАЧЕЊЕ СВЕТА 

После личног увода почиње прво поглавље, „Свет”. Свет се не одређује као земља или материјална стварност, већ као острашћени начин живљења супротан Божијим заповестима. Ослањајући се на Светог Исаaка Сиријског, аутор каже да се „све страсти уопштено називају светом”. Свет је, према томе, збир страсти, систем живота у коме човек продаје душу за сласти. Његова философија је комфор, телесно уживање и одсуство одрицања: „Слободан си човек – узми, купи, уживај.” Насупрот томе, пут ка Богу тражи уздржање, уска врата и борбу против жеља и гнева. Зато је основно питање које аутор поставља: „Ко нам је ближи срцу – свет или Исус Христос?”  

Свет је извор идолопоклонства. Човек, удаљен од Бога, почиње да зида идоле на телесним жељама. Ђаво, по аутору, не влада Божијом творевином, него злоупотребом стварности, похотом, неправдом и страстима. Свет је зато „смрт коју је ђаво посуо шећером”: споља обећава уживање, а унутра води у духовно ропство. Почетак борбе са светом јесте улазак у себе, прекид расплињавања по свету „мишљу, речју и делом”. Човек мора презрети свет као непријатеља спасења, али не бекством од живота, него животом у свету који се не покорава светским захтевима.  

СТРАСТИ

Другo поглавље, „Страсти”, сведочи баш о томе. Страст се приказује као понављана и увежбана сласт, као неприродно кретање сила душе. Грех настаје када ум прихвати помисао која носи чулно уживање. Ако ум одбије помисао, грех се не извршава – ако је прими, у души се дешава „преврат”. Зато борба са страстима мора почети борбом са помислима. Аутор посебно издваја себељубље као корен из кога израстају среброљубље, сластољубље и славољубље, а из њих све остале страсти. Зато човеково спасење почиње онда када он препозна свет у себи, страсти у себи, и када кроз покајање, молитву и Божију благодат започне дугу борбу за очишћење душе.  

Страсти нису споредне слабости, већ читав поредак палог живота. Аутор каже да је „широк и добро утабан пут страсти у нама”, па зато страстан човек више није у стању да јасно разликује здраво од болесног у себи. То је једна од главних дијагноза овог дела: проблем није само у појединачном греху, него у помрачењу унутрашњег вида. Човек може мислити да живи нормално, а да је у ствари његова мисао, реч и дело већ обликован страстима.  

РАШЧИСТИ СА СОБОМ 

Аутор зато позива на немилосрдно унутрашње рашчишћавање: све што је у човеку придодато, а није од Бога, мора бити извађено, да би у души могло да узрасте семе природних врлина. Тај поступак није описан као психолошко самоусавршавање, него као самосвојна духовна хирургија. Човек треба најпре да призна да је острашћен „преко сваке мере” јер тек тада његово путовање ка очишћењу постаје лакше и истинитије. Ако се, међутим, на почетку не спутa гордост, онда се уз борбу са страстима јавља и паралелна борба са „телесним разумом”, односно са унутрашњим механизмом оправдавања, самообмане и тврдоглавог држања за сопствене закључке. 

ТЕЛО И ДУША

Једна од важних тема овог дела јесте однос тела и душе. Аутор не представља тело као зло само по себи, али га назива средиштем страсти и местом преко кога страсти најчешће нападају човека. Тело је опасно када преузме власт над словесношћу, када жеља и чулни утисак постану јачи од ума и разума. Зато је потребно чувати „унутарњег човека”. Овај израз означава човека који није вођен само спољашњим утисцима и телесним жељама, него има будан ум, способан да препозна шта у њега улази кроз чула. Без те будности човек се не бори против стварног непријатеља, већ се „бије против ветра”, јер не зна одакле долазе његови падови.  

ЧУВАЊЕ ЧУЛА 

Посебно је наглашено да је неопходно чувати чула. Страсне жеље у човеку нису случајне – оне су, по аутору, последица нечуваних чула. Док год човек то не схвати, неће разумети због чега пада. Ум мора бити на стражи, а заповести Божије морају бити држане са трезвеноумним страхом да се човек не огреши о љубав Христову. Тај страх није пука уплашеност, него је духовна пажња. Човек се не чува само зато што се боји казне, него зато што не жели да повреди своју љубав према Христу. У том смислу, борба са страстима већ прераста у питање односа са Богом: страст није само морални проблем, него издаја љубави према Ономе Који нас је искупио од греха, смрти и ђавола и сјединио нас са Небеским Оцем. 

СТРАСТИ ПРОТИВ МОЛИТВЕ

Аутор издваја и конкретне страсти које сматра неспојивим са умном молитвом: преједање и стомакоугађање, блуд, као и прекомерну употребу медија. Ово упозорње има за циљ да савремени мирјанин изађе пред конкретну слику сопственог живота. Посебно је важна мисао да човек често жели да „помири страсти са жељом да угоди Богу”. Аутор ту могућност одлучно одбацује: мера врлине јавља се сразмерно мери одрицања од страсти. Ако човек покушава да задржи и страст и молитву, цео живот може провести у спајању неспојивог.  

Из тога се природно прелази на питање поста и молитве. Пост није сведен само на промену исхране, него је приказан као средство којим се тело приводи у послушност словесности. Молитва, с друге стране, васпитава ум и разум, учећи их трезвењу. Аутор пише: „Пост и молитва су лекови.” Пост лечи раслабљеност тела, молитва лечи расејаност ума. Њихов циљ није телесно мучење, него успостављање правилног поретка у човеку јер ум и разум треба да буду изнад воље и жеље, а не њихови робови.  

МОЛИТВА И ДУХ ОВОГА СВЕТА

Не може се молити на један начин, а живети на супротан начин молитви. Он формулише оштру законитост: „Молитва и свет не могу живети под истим кровом.” То значи да човек који хоће молитву мора да преиспита своје навике, чулне испаде и све врсте распуштености, бриге, начин исхране, разговоре, примање информација и све оно што му расипа пажњу. Молитва тражи мир, а свет тај мир непрестано руши. Зато највећи проблем подвижника у свету није само како да изговара молитву, већ како да живот учини сагласним молитви.  

Пост и молитва воде ка бдењу. Бдење се не схвата само као ноћно неспавање, него као враћање човека његовој створеној природи. Христос је, према ауторовом тумачењу, својим примером благословио бдење. Али бдење није само умна активност – у њему треба да учествује и тело, кроз стајање, поклоне, клечање, целивање Крста и икона. Тело треба привести послушању, али га не треба претворити у непријатеља. Овде аутор чува равнотежу: тело не сме владати, али се не сме ни раздраживати непромишљеном строгошћу. Циљ је послушност, а не поробљавање.  

ПОКАЈАЊЕ И ПЛАЧ 

После поста и молитве, Кончар снажно улази у тему покајања. Покајање није само осећање кривице, нити тренутна емоционална реакција. Оно је делатни преокрет. Аутор каже да је потребно „делатно покајање”, које почиње „пресецањем довода сласти у душу”. Човек се не каје истински ако истовремено наставља да храни оно због чега се каје. Зато се покајање не може одвојити од поста, молитве, чувања чула и Божијих заповести. Тек када се човек погледа „у огледалу Божијих заповести”, постаје му јасно шта се заиста тражи од њега.  

Покајање је у књизи повезано и са сузама. Покајне сузе се називају првом видљивом пројавом Божије милости над човеком. Оне су раскидање окова: „Сузе кидају ланце којима нас је свет везао за себе.” Њихова горчина показује да савест почиње да се буди и да човек први пут сагледава размере свога одступања од Бога. Али аутор упозорава да то није лак пут: најтеже је „презрети оно што смо до јуче страсно волели”. Зато саветује удаљавање од узрока и места падова, као и бављење душе читањем Светог Писма и Псалама, да не би упала у безвољност и тугу.  

ИСПОВЕСТ 

Исповест се јавља као природни плод покајања. Аутор је назива „заставом оних који се кају” и „бесплатном улазницом у Царство Небеско”. Њена суштина није у списку грехова на папиру, него у пробуђеној савести и одлучности да човек раскине са грехом. Када покајне речи пронађу пут до срца, оне „растерују таму у души”. Посебно је снажна слика изласка испод епитрахиља: човек излази као из „топле бање”, промењен и растерећен. Исповест је зато описана као протеривање смрти која је ушла у човека. Почетник треба темељно да исповеди грехе тела, чула и језика. Онај ко напредује исповеда дела, речи, намере, похоту и гнев, а онај ко је прешао добар део пута исповеда и помисли.  

Заповести Господње нису спољашњи закон који стоји насупрот човеку, него светлост у којој човек види себе. Без познавања и држања Божијих заповести нема узрастања у вери, а без њих човек не може ни да осети праву потребу за покајањем. Аутор позива читаоца да сиђе умом у душу и пита: има ли у њој заповести, има ли љубави, или је у њој више пустоши и туге. Одговор је трезвен: љубави је мало, а пустоши превише. Зато острашћен човек презире и саму помисао на заповести Божије, јер му оне показују да се љубав према свету и верност Богу не могу помирити.  

СУЗЕ ПРАВЕ И ЛАЖНЕ

Плач је духовни дар који прати истинско покајање. Аутор одмах прави разлику између различитих врста суза: постоје сузе радоснице, сузе сујете, сузе беспомоћног гнева, али покајни плач има сасвим другачији извор. Он је „горак” и извире из дубине душе, тамо где савест више не дозвољава изговоре. Такав плач скрушава душу и открива човеку да се не може оправдати пред Богом. Зато аутор упозорава: не треба веровати плачу „кога не прати осећај кривице”. Плач је, по њему, насушна потреба човека који се подвизава у врлини, јер је најближи молитви и јер се јавља као одговор пробуђеног срца.  

Аутор изричито одбацује покушај да човек неким поступком „изазове” покајне сузе. Оне не настају зато што их човек хоће, него када покајање сазри и додирне срце. Зато је важна његова реченица: „Сузе нису плод наше жеље. Оне извиру из пробуђеног срца.” Човек може да се труди, да пости, да се моли, да испитује савест, али тренутак у коме се срце отвара остаје дар Божији. Сузе су зато и горке и слатке: горке су јер човек види свој грех, а слатке јер у њима већ почиње утеха Божијег милосрђа.  

Плач је повезан са признањем сопствене немоћи. Аутор каже: „Плач је признање сопствене немоћи. Плаче губитник.” Али тај „губитник” није поражен у коначном смислу – он је само изгубио лажну слику о себи. Човек који плаче покајно више не брани себе, не тражи изговоре и не пребацује кривицу на друге. Он стоји пред Богом као онај који нема шта да приложи осим истине о своме паду. Зато се покајни плач разликује од страсних суза. Страсне сузе долазе из гнева, сујете или похоте; оне су телесне, емотивне и пролазне. Када се такве сузе исцрпе, долазе равнодушност или смех. Покајне сузе, напротив, долазе из спознаје да је човек увредио Бога.  

ШТА ЈЕ ДУША? 

Шта је са душом? Да ли зна човек уопште шта је душа? Он тврди да тело донекле познајемо, али душу веома мало, а дух скоро нимало. Управо зато што је човек постао телесан, душа и дух потиснути су из видокруга његовог интересовања. Претерана брига за тело служи као доказ заборава душе: што више човек угађа телу, то мање мисли о души. Насупрот томе, што више пажње поклања души, то се мање предаје телесном угађању. Овај однос тела и душе није приказан као презир према телу, већ као успостављање правилног поретка у човеку.  

Аутор наглашава да је човек сам себи странац зато што не познаје сопствено биће. Он користи мисао Светог Василија Великог: „Тело је наше, али ми нисмо тело.” Из тога изводи питање: ако нисмо тело, ко смо? Одговор је да је душа претежнија од тела, јер је њена „колевка небо”, док је телу земља почетак и крај. Христовим рођењем и васкрсењем, према аутору, оживљена је умртвљена људска природа и отворен пут „од образа ка подобију, од индивидуе ка личности, од смрти у Живот”. Зато хришћански живот није само морално поправљање, већ тражење лика Божијег у себи.  

РАЈ У НАМА

Душа је названа најлепшим што је Бог створио, „најсјајнијим и најдрагоценијим драгуљем” на круни стварања. Она је „рај у човеку”, створен да у њему борави Господ. Али тај рај је запуштен, заборављен и потиснут. Зато аутор сматра да је познавање душе, њених сила и својстава основни услов самопознања. Он душу описује као „састављену“ ( при чему је битно да душа није „компонована“ од више делова, него је проста и несложена ) од словесног дела, ума и разума, и бесловесног дела, који чине жељни и вољни део. Помиње и четири чула душе: вољу, савест, ум и чуло љубави; као и четири врлине душе: храброст, праведност, благоразумност и мудрост.  

ДУША И СВЕТ

У поглављу о души важна је и мисао да душа у свету нема правог пријатеља. Свет је против ње зато што је непрестано одвлачи ка телу, страстима и забораву Бога. Душа је, док је у телу, „осуђена на странствовање”. Она није код куће у свету, него тражи Бога као своје истинско пребивалиште. Аутор зато позива читаоца да одбаци лажну слику Бога као немилостивог судије, јер је та слика, како пише, утиснута од ђавола и света. Бог је, напротив, представљен као љубав: „Океан љубави, Планине љубави, Сунце љубави, Бескрајна Небеса љубави.” То је важно јер човек не може исцелити душу ако Бога доживљава као непријатеља.

ПОСЛУШНОСТ

Следеће поглавље, „Завети Богу”, почиње послушношћу. Послушност је дефинисана као одрицање од своје воље. У предању Цркве она значи спремност да човек прихвати и послуша савет духовног оца. Аутор непослушност прародитеља назива трагедијом космичких размера, јер је човек, предавши себе земаљским уживањима, и сам постао „земљан”. Послушање је, насупрот томе, „завет исписан на нашој савести”. Без њега нема унутрашњег поретка, јер се човекова самовоља претвара у широку капију гордости.  

Послушност није само спољашње извршавање туђе наредбе. Аутор прави разлику између унутрашњег и спољашњег послушања. Унутрашње послушање је произвољење срца, а спољашње је видљиви одраз тог унутрашњег стања. Ако човек само споља слуша, али у срцу остаје самовољан, послушност није потпуна. У том смислу, послушност духовнику није одвојена од послушности Христу. Ко чува Божије заповести, на делу испуњава послушност Богу. Аутор оштро каже да човек који неће да слуша духовника, неће слушати ни Бога, јер се непослушност лако претвара у самовољу и гордост.  

НЕ БИТИ ГРАМЗИВ

У истом поглављу јавља се и тема нестицања. Код монаха је нестицање плод завета сиромаштва и девствености, док код мирјана оно треба да прати степен послушања и очишћења. Аутор не тражи од мирјанина да живи као монах, али тражи да препозна опасност од „тајног стицања”, односно од жеља за стварима које служе само личној користи. Нестицање је важно зато што је темељ постојаности и силе молитве. Ако је човек везан за имовину, удобност и поседовање, његова молитва остаје притиснута земљом. Зато се на крају овог дела наводи поука Патријарха Павла: „Богат је онај коме ништа не треба!”  

ИСПОВЕДАТИ ГРЕХЕ

Поглавље „Исповест” отвара се исповедном молитвом непознатог српског писца, највероватније монаха. Аутор је сматра снажним и аутентичним обрасцем исповедања за мирјане. У њој се нижу греси: среброљубље, златољубље, сластољубље, славољубље, многословље, празнословље, лажословље, оговарање, осуђивање, злопамћење, роптање, тврдоглавство, високоумство, лицемерство, завист, јарост, лењост и други. После сваке групе грехова понавља се: „Сагреших, Господе, опрости ми!” Ово понављање показује да је исповест директно стајање пред Богом са признањем сопствене болести.  

Исповест је затим приказана кроз слику болнице и ране. Да би се човеку опростили греси, он мора да се помири са Богом, људима и сопственом савешћу. Савест га позива да призна грех. Када човек призна пораз, спреман је да оде у „болницу”, то јест у Цркву. Пред свештеником се, како аутор каже, „не прича много – њему се показује рана”. Исповест није самопредстављање, није стварање утиска пред духовником, није објашњавање околности тако да човек испадне мање крив. Рана се мора показати „под пуним светлом истине”. Ако нема довољно светлости, треба је појачати самоукоревањем.  

ИСПОВЕДАЊЕ БОГА И СЛАВОСЛОВЉЕ

Исповест грехова односи се на човеково покајно откривање сопственог пада, док је исповедање Бога молитвено признање Његове славе, власти, доброте и стваралачке силе. Он полази од апостолских речи да спасење подразумева исповедање да је Исус Господ и веру срца да Га је Бог подигао из мртвих. Зато исповедање није споредни део духовног живота, него саставни део молитве. Аутор каже: „Исповедањем називамо величање Имена Божијег”, а затим додаје да „Господу јединоме припада Слава”.  

Из овога произлази и поредак личне молитве. Молитва, по аутору, не треба да почне одмах тражењем. Прво долази слављење Бога, затим благодарење, па тек онда прозба. Тај редослед је важан јер показује да човек пред Бога не сме да стане као пред средство за решавање својих потреба. Он најпре мора да призна ко је Бог, да Му укаже част, да Му заблагодари за примљена добра, па тек онда да тражи. Аутор чак каже да је тражити, а најпре не указати част ономе од кога тражимо, увреда – бити незахвалан за оно што смо примили јесте дрскост. Псалтир је у том смислу наведен као школа славословља, јер обилује исповедањем Бога, слављењем и благодарношћу.  

ДВА СТРАХА У НАМА

После тога следи поглавље „Бог и дуализам света”, које отвара тема два страха. Аутор разликује биолошки, егзистенцијални страх од страха Божијег. Човек који нема страха Божијег тражи ослонац у свету, у себи, власти, новцу или другим земаљским сигурностима. Такав страх је страх острашћеног човека: он прожима живот сумњом, неверјем, претераном бригом и узнемиреношћу. То није страх који спасава, него страх који поробљава. Он долази из неверја и везаности за тело, имовину, положај и пролазни живот. Зато аутор наводи Христове речи да се не треба бојати оних који убијају тело, него онога који може и душу и тело погубити у паклу.  

Страх Божији је, међутим, друге природе. Он се рађа када човек, чистећи се од греха, увиди своју склоност ка паду. Тада се страх мења: више није страх за тело и имовину, него страх за душу. Човек почиње да се боји поновног сагрешења, не зато што је парализован казном, него зато што препознаје колико је грех страшан за његов однос са Богом. Аутор овај прелаз описује као уздизање страха „од телесног на духовно”. У почетку страх човека чува од грубог пада, а касније, када узраста у врлини, страх постаје савршенији. Човек се више не боји само казне, већ не жели да повреди Божију љубав у себи.  

ЧИСТИ СТРАХ ГОСПОДЊИ

Овај савршени страх није супротан љубави. Напротив, он је њен чувар. Када је човек у миру са савешћу, Богом и ближњима, тада у њему има чистог страха Божијег. Аутор се позива на Светог Максима Исповедника, по коме се човек покајањем ослобађа почетног страха, док савршени страх остаје. То значи да духовни живот не укида страх у потпуности, него га преображава. Световни страх је мучење, а страх Божији је трезвеност. Световни страх човека затвара у себе, а страх Божији га отвара ка Богу. Световни страх човека држи у власти пролазног, а страх Божији му помаже да сачува душу.

ПОСТОЈАЊЕ И НЕПОСТОЈАЊЕ

Затим аутор прелази на питање битија и небитија. Ту је основна мисао да је смисао земаљског живота победити свет у себи и задобити заједницу Светога Духа. Без Бога, сва људска достигнућа, стицања и друштвени успеси остају ништавни, узалудни и мртви. Зато се питање живота не решава само унутар историје, културе, успеха или морала, него у односу према Богу. Човек није створен за самодовољан земаљски живот, већ за повратак Богу. Аутор овде изричито одбацује мисао безбожника да после смрти човек „одлази у ништа”. Његов одговор је кратак: „Небиће не постоји.”  

Ако небитије не постоји, онда човек не може једноставно нестати. Бог не допушта да Његова словесна бића буду враћена у ништавило. Човек постоји и после телесне смрти, јер је једном заувек примио лик Божији. Тај лик је, по аутору, неуништив. Телесна смрт га не може променити. Зато је људско постојање озбиљније и страшније него што безбожни човек мисли: човек не може побећи у ништавило, не може поништити себе, не може избећи вечност. Исто важи и за ђавола: и он хоће да нестане, али не може да се врати у небитије.

ЖИВОТ ИЛИ СМРТ

После тога следи одељак „Живот или смрт”. Његова основна истина гласи: „Постоји Бог наш Творац и Спаситељ. Човек постоји и после смрти у вечности.” Човек је створен за вечни живот у Царству Божијем, а доласком Сина Божијег поново му је отворена могућност да живи у светлости Лица Божијег. Бог хоће да се сви људи спасу и дођу у познање истине, али човеково спасење зависи и од његове слободне воље: од примања или одбијања Бога, од опредељења за добро или зло, а нарочито од вере. Овде је јасно да аутор не укида људску одговорност позивањем на Божију милост. Бог спасава, али човек може да прими или одбије спасење.  

У том контексту грех је представљен као смрт душе. Аутор се позива на Светог Григорија Паламу, по коме душа, чинећи грех, губи благодат и постаје мртва. Ово је наставак раније мисли да страсти нису само моралне слабости, већ стварно духовно умирање. Човек може биолошки живети, радити, говорити, стицати и уживати, а да му душа буде мртва. Зато питање спасења није одложено само за крај живота јер се оно тиче свакодневног начина постојања. Човек већ сада живи или у правцу живота или у правцу смрти.  

ПОМИСЛИ 

После поглавља о Богу, страху Божијем и вечности, аутор прелази на помисли као непосредно бојиште душе. Он не говори о мислима само као о психолошким садржајима, већ као о улазу кроз који страсти делују у човеку. Поглавље „Помисли” почиње песничком сликом маловерја: у души је „нестало заветрине”, јер нас сумње колебају, а гласине раслабљују. Помисли су од безверја, страха, сумње и духовне пометње. Човек који није сабран у Богу лако постаје плен унутрашњих гласова који му говоре да су времена тешка, да се треба бојати, да се треба ослањати на свет, а не на Господа.  

Аутор затим уводи снажно казивање о подвижнику који у виђењу сагледава дубину свога срца и у њему види црну, склупчану змију. Духовник му објашњава да та змија означава непобеђену гордост и гнев. Посебно је важно што змија нема главу у срцу: њена „глава” је у простору ума, јер се страст у срцу покреће преко помисли – страст није само осећај, навика или телесни нагон, већ има своју умну пројекцију. Она се у човеку јавља као помисао, слика, унутрашњи наговор, самооправдање или привидно разумна мисао. Зато је борба са помислима дубља од борбе са спољашњим понашањем. 

МИСАО И СТРАСТ

Аутор наглашава да острашћен и непокајан човек нема власт над мислима у себи, него их прихвата као нешто природно и своје. Тек када човек почне да се чисти од грубих страсти, постаје способан да мисли разликује од страсти. Помисли су „незвани гости у нашем уму” и праг преко кога страсти улазе у човека. Зато је хришћански подвиг у овом делу сажет у јасну реч: „Моли се будно и не примај помисли у себе!” Борба са помислима описује се као чишћење унутрашњости душе, а не само спољашњег понашања. Ако човек очисти само видљиви део живота, док унутра остаје пун грабежи, гордости, гнева и нечистоте, онда је његов подвиг непотпун.  

У одељку „Ум против ума” аутор објашњава да је слободан ум услов стварне борбе. Ако човек нема снаге да се бори са страстима, то значи да му ум још није слободан. Страсти преко помисли траже извршење грешних дела. Док је ум поробљен, човек постаје „неми посматрач сопствене пропасти”. Циљ подвижника је да телесне жеље буду утишане, како би се ум вратио себи. Враћање ума себи значи сабраност: човек више није расут, није туђин у сопственој души и није под управом туђих унутрашњих покрета. Против тела и чулних страсти ум се бори уздржањем и трпљењем, а против помисли молитвом, бдењем и читањем Светог Писма. 

СЕЋАЊЕ НА СМРТ 

Следеће поглавље, „Смрт”, уводи мисао која делује као противотров страстима. Аутор каже да световни хришћани не воле да мисле о смрти, зато што мисао о смрти „убија жељу за наслађивањем”. Човек који је пригрлио свет и његове сласти не жели да мисли о растанку са њима. Зато се свет често доживљава као трајно пребивалиште, иако је смрт општи удео свих људи. Мисао о смрти, међутим, није дата да човека гурне у очајање, него да га отрезни. Она му помаже да види пролазност страсти, крхкост тела и бесмисленост живота који се заснива на уживању.  

Аутор прави разлику између прве и друге смрти. Прва смрт је одвајање човекове душе од Бога, док је друга смрт осуда непокајаних на вечну муку. То је важно јер смрт није сведена само на биолошки крај. Човек може духовно умирати и пре телесне смрти, ако живи у греху, богозабораву и самодовољности. Савремени човек, по аутору, полудео је од ослањања на сопствену снагу, знање, моћ и логику. Његова парола је „сад, одмах, све”, без граница и без покајања. Али када изађе дух човеков, „тога дана пропадну све помисли његове”. Зато је сећање на смрт школа мудрости: оно човека враћа ономе што не пролази. 

ПАТЊА КАО ПУТ КА ПОЗНАЊУ 

Поглавље „Патња” наставља са овим сведочењем. Патња није приказана као бесмислена казна, него као позив на унутрашњу измену. Аутор наводи мисао Светог Исаака Сиријског да се несреће и страдања шаљу човеку да би га привеле промени. Када се човек утврди у вери, почиње да види да га је патња често водила Богу онда када сам није умео да се ослободи страсти. Без патње, каже аутор, човек не би изашао из робовања себељубљу, злоби и гордости. Патња тако постаје духовна педагогија: она зауставља човекову самовољу и открива му да се не може исцелити сам.  

Аутор разликује телесне болове који проистичу из греховне природе човека и патње које настају из личног приступа животу. Такве патње су последица злоупотребе слободне воље и прате човека који живи „по телу”. Поред тога, постоје вољне и невољне патње. Вољне су оне које човек прихвата ради духовног васпитања: пост, бдење, трпљење увреда, немаштина. Невољне су губитак здравља, положаја, новца, власти или други животни ломови. Кључна мисао је да онај ко добровољно прихвата подвиг често бива поштеђен тежих невољних патњи, јер вољна патња већ васпитава душу.  

ДАР ВРЕМЕНА И ИСКУСТВО БОЛА  

У поглављу „Време” аутор прелази на космички и егзистенцијални оквир човековог живота. Полази од Проповедника: „Свему има време.” Бог је, по његовом изразу, видљиви свет поставио у простор као у кутију, а све у тој кутији испунио временом. Човек се налази у простору и времену, али као биће које повезује небо и земљу. Он је живи спој Творца и творевине. Ипак, острашћен човек не уме да чита знаке времена. Свет га вуче ка земљи, тело ка телесном мудровању, а време пролази. Зато је време књига коју уме да чита само онај који живи по Божијим заповестима.  

Поглавље „Бол” развија тему унутрашњег страдања. Аутор пише да је човекова слобода „непресушно врело бола и разочарења”, јер човек своју слободу употребљава да све подреди чулном и телесном. Острашћен човек осећа бол, али не зна његов прави узрок. Верни, напротив, знају да је корен бола у њима самима, па се постом, молитвом и покајањем враћају благодатном стању. Бол се лечи надом, подноси вером, а превазилази љубављу и благодарношћу. Светско знање о болу, по аутору, не може трајно исцелити човека, јер не види дубинску духовну рану. Христос је једини Лекар који види целог човека.  

ТЕЛО И ЋУТАЊЕ 

У поглављу „Тело и душа” поново се враћа тема унутрашњих супротности: добро и зло, тама и светлост, љубав и мржња, тело и душа, живот и смрт. Аутор не одбацује тело као зло, јер све што је Бог створио „беше веома добро”. Али човекова патња потиче од недостатка љубави и од тога што људи једни другима прилазе кроз себељубље, надмудривање и привид љубави. Он поставља једноставно, али тешко питање: ако би било прекрасно да нас сви воле, зашто ми не можемо да волимо све око себе? Одговор је у телесном мудровању, које је непријатељство Богу.  

Последње поглавље у овом делу, „Ћутање”, сажима подвиг пажње према речима. Ћутање је названо братом смирења. Његова супротност је празнословље, које пустоши душу, хлади ревност и уклања благодат од причљивог човека. Аутор се позива на Светог Василија Великог, по коме је празна свака реч која није усмерена ка потреби по Богу и ка изграђивању вере. Ипак, само ћутање није довољно: и гневљив човек може да ћути. Врлинско је само смирено ћутање, оно које произлази из молитве, трезвености и свести да је често корисније слушати него говорити.

ДУХ СВЕТИ И ДУХ ЧОВЕЧИЈИ

Поглавље „Наш дух” почиње јеванђелском истином: „Бог је дух, и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају.” Аутор затим разликује душу и дух. Душа је „проста и невидљива суштина нашега бића” и испуњава тело „као што вода испуњава сасуд”. Али човеков дух није Свети Дух, нити део Светога Духа; он је „дах животни” који је Бог удахнуо човеку. Зато аутор формулише: „Човеков дух јесте живот наше душе.” Ова разлика је важна јер показује да човек није сведен ни на тело, ни на психолошку причу, већ у себи носи духовни дах који га чини живом душом.  

Истовремено, аутор упозорава да постоје и „туђи зли духови” који, ако човек не стражи, улазе у душу и преусмеравају је ка злу. Зато је питање духа истовремено питање духовног распознавања. Човек може мислити да поступа из ревности, правде или побожности, а да у ствари не зна „каквога је духа”. Наведени пример апостола Јакова и Јована, којима Христос каже: „Не знате каквога сте ви духа”, показује да и верујући човек може погрешно тумачити сопствени унутрашњи покрет. Зато је потребна будност, испитивање духова, трезвеност и неповерење према сопственој наглости.  

ТРПЕТИ И СПАСАВАТИ ДУШУ

После тога следи поглавље „Трпљење”. Оно је један од најпрактичнијих делова књиге. Аутор трпљење не схвата као пасивну издржљивост, него као словесно подношење муке ради ослобађања од старог човека. Он каже да је трпљење потребно да би се Божија воља настанила у души. Трпљење није само подношење спољашњих околности, већ борба против своје воље. Оно празни човека од самовоље. Управо зато наводи апостола Павла, који је у немоћима, поругама, невољама и тескобама за Христа могао да каже: „Када сам слаб онда сам силан.” У ауторовом тумачењу, Павле је трпљењем потпуно одсецао своју вољу и допуштао Богу да делује кроз њега.  

Трпљење је нарочито важно у односу према ближњима. Аутор даје пример свађе: човек је у неспоразуму са ближњим, већ је на крају стрпљења, а онда друга страна изговара реч која пали срце. У том тренутку гнев тражи да се излије. Човек „већ мора да узврати”. Аутор пита: зашто? Зато што нема трпљења да задржи реч. Овде се трпљење поново везује за ћутање: ко нема трпљења, не може да сачува језик; ко не може да сачува језик, не може да сачува мир. Трпљењу се, према томе, мора „дати прилика” да делује. Оно се стиче у тренутку када човек има могућност да узврати, али се заустави. 

ДОДИР И ТЕЛО 

Поглавље „Додир” продубљује тему тела у подвигу. Аутор пише: „Додир је васпитач нашега тела.” За онога ко се труди око молитве и бдења, чуло додира није споредно. Под додиром он не мисли само на чулно искуство пријатности, него и на бол, неудобност, напор и телесно злопаћење које се прихвата ради Христа. Подигнуте руке на молитви, појасни и земни поклони, строг пост, свеноћно бдење — све су то облици додира, јер тело у њима осећа тежину, бол и ограниченост. Тако се тело васпитава да не тражи стално „дај”, него да буде приведено под власт словесности.  

Аутор каже да облици додира који прљају човека истовремено га наслађују, док непријатан додир, ако се подноси ради Христа, рађа трпљење. Дакле, додир је место на коме се открива права усмереност тела: или ка сласти, или ка подвигу. Подвижник тело држи „у кавезу уздржања”, чије су решетке сила додира. То значи да се тело не уништава, али се васпитава. Без тог васпитања, молитва остаје изложена расејаности, лењости, сну, похоти и удобности.

ОПРОСТИМО 

Поглавље „Опраштање” окреће пажњу ка срцу и ближњем. Основна мисао је једноставна: „Прашта ко воли.” Моћ да опростимо ближњем показатељ је љубави. Ако човек опрашта устима, а у срцу злопамти, он, по аутору, „никада неће оживети молитвом”. Ако уопште не опрашта, „туђ је Богу и далеко од пута спасења”. Опраштање није спољашња пристојност, већ унутрашње стање срца. Срце које је гордо, отврдло и неосетљиво не може да опрости, јер се није истински подвргло покајању.  

Аутор повезује покајање и праштање. Покајање је „старије од праштања” зато што човек тек кроз покајање препознаје слабост ближњег у самом себи. Када у греху другог човека препозна сопствену болест, оштрица гордости и злопамћења тупи. Тада ближњи више није само кривац, противник или увредитељ, већ огледало у коме човек види сопствену немоћ. Зато је немоћ да се опрости знак да је душа болна и да јој требају „горки лекови и одлучни захвати”. Опраштање је, према томе, непосредно повезано са очишћењем срца.  

КРСТОНОСЦИ 

Следи поглавље „Крст”. Крст је представљен као пунота хришћанског подвига. Он није само знак, украс или спољашњи символ, него „беспоштедна борба са страстима”. По вертикали, Крст означава љубав према Богу; по хоризонтали, љубав према ближњима. У томе је целина хришћанског живота: човек се не може распети за Бога ако мрзи ближњег, нити може истински волети ближњег ако не одсеца своју вољу пред Богом. Крст је „одсецање своје воље, како би се Божија воља пројавила у нама”.  

Крст је „рат против похоте тела и против гнева ка ближњем”. Он је лествица ка Царству Христовом и ношење пале природе са уверењем да ће Христос, ако човек истраје, преобразити и обожити ту природу. Ово је важно јер Крст није представљен као чиста патња, него као патња са смислом: носити Крст значи носити себе пред Христом, у нади да пала природа није последња истина о човеку.  

ПАЗИМО НА СМИРЕЊЕ

Поглавље „Пажња” уводи читаоца у саму суштину умне молитве. Аутор одмах каже да је напредак у молитви, нарочито умној, незамислив без познавања пажње. Пажња или трезвење представља „суштину живота истинских молитвеника”. Она није обично концентрисање, него живи поредак сила душе. Аутор наводи четири силе: сила воље одржава будност и пажњу, сила ума произноси молитву, чуло савести одбацује прелести и телесно мудровање, а чуло љубави усмерава човека ка Богу. Пажња је, дакле, унутрашњи стражар који спречава да молитва постане механичка или расејана.  

На крају овог дела стоји поглавље „Смирење”, као најдубља противтежа свему што је раније описано као гордост, самовоља и острашћеност. Аутор каже да смирење произлази из трпљења, а трпљење је немогуће без подношења увреда. Несмирен човек не познаје своју унутрашњост; његови кораци „смрде на самовољу и сујету”. Горд човек непрестано тражи потврде за своје мишљење, не трпи другог у простору љубави и опонаша спољашност смиреног човека, али без његове унутрашње истине. Насупрот томе, смирени човек не воли галаму, не тражи славу, није радознао, уклања се од метежа и познаје своју меру.  

Лек за гордост налази се у подношењу увреда, прихватању последњег места, обављању прљавих послова, простоти спољашњег живота и, нарочито, држању уста затвореним. Смирење није слабост, него духовна снага која произлази из спознаје сопствене немоћи. Зато аутор каже: „Сила смиренога јесте у спознаји сопствене немоћи!” 

ГОРДОСТ ПРОТИВ ИСТИНЕ 

Смирен човек може да прими истину, јер горд човек не тражи истину, него потврду сопствене воље. Аутор поглавље „Истина” заснива на јеванђелским речима: „И познаћете истину, и истина ће вас ослободити.” Одмах затим даје најкраћу могућу богословску формулацију: „Господ Исус Христос је Истина и Истина је Христос!” Истина није апстрактни појам, нити плод људске логике, него личност Христова. Зато се истина не налази изван Христа, нити се до ње долази само интелектуалним напором. Она се открива онима који чувају Божије заповести. Овде се понавља једна од сталних мисли књиге: духовно знање није одвојиво од духовног живота. Ко не живи по заповестима, не може истински познати истину. 

ИСТИНА ХРИСТОВА И ОВОСВЕТСКА 

Аутор затим супротставља Христову истину световном схватању истине. Светован човек не разуме Свето Писмо, јер се речи Писма противе његовим уверењима, навикама и телесном мудровању. Немоћ да се види истина води у таму лажи. Острашћеног човека, пише аутор, „обмана прати као сенка”. Он не познаје закон Духа у себи, него ослонац тражи у самоме себи. Савремени, технолошки човек приказан је као човек коме Бог није потребан, јер је његов „бог” постало тело. Све духовне и душевне силе он употребљава за телесне сласти. Тако истина острашћеног човека постаје само скуп уверења која га утврђују у жељи за уживањем. Зато аутор оштро закључује: колико људи и страсти, толико и лажних „истина”.  

Ако је сваки човекова страст проглашена за његову „истину”, онда истина више не ослобађа, него поробљава. Човек не излази из себе, него своју болест назива истином. Насупрот томе, хришћанска истина није производ личне жеље. Она суди човеку, разобличава га, али га управо зато и ослобађа. Истина није оно што човеку прија, него оно што га враћа Христу. Зато аутор наглашава да само хришћани поседују Истину јер је Христос, као ваплоћена Истина, једини стварни темељ знања, живота и спасења.  

ДУХОВНИ РАЗУМ 

После истине долази поглавље о разуму. Аутор разум не поистовећује са умом. Он прави унутрашњу разлику у словесном делу душе: ум је као „мудар домаћин” у души, а разум као „економ душе”. Ум надзире, сагледава висине и дубине, усмерава човека ка Богу или, ако падне, ка греху. Разум, пак, сабира утиске након кретања ума и одговара на питања: шта, где, када, како. Мисао је кретање ума ка одређеном циљу, а разум се бави последицама тог кретања. Ако је душа у природном поретку, ум држи све силе душе усмерене ка Богу и врлини; тада разум расуђује правилно. Ако се ум преда страстима, разум постаје телесан и стаје на страну тела.  

АЗБУЧНИК 

Ово поглавље наставља ауторов „азбучник словесности”. Жеља је названа изаслаником тела: оно што тело тражи, жеља обзнањује. Воља је извршилац жеље, њен пратилац и чувар. Страсти показују којим жељама човек робује. Када је словесност душе по Божанској природи, она има мудрост и разум; када је острашћена, у њој су гордост и злоба. Када је жеља душе по Божанској природи, она поседује љубав и уздржање; када је острашћена, садржи похоту и разврат. Када је воља душе по Божанској природи, она има храброст, трпљење и праведност; када је острашћена, садржи гнев, мржњу и кукавичлук. Тако аутор показује да свака сила душе може бити или исцељена или изопачена.  

ВРЛИНА РАСУЂИВАЊА

Следеће поглавље, „Расуђивање”, надовезује се на разум. Расуђивање је приказано као највиша врлина, у складу са светоотачком традицијом. По Светом Јовану Лествичнику, кога аутор наводи, расуђивање је тачно познавање самога себе. Аутор га дефинише као „силу непогрешивог разлучивања добра од зла”. То није обична интелигенција, ни способност анализе, него духовна способност која се јавља када су ум, разум, савест и воља у правилном поретку. Расуђивање ставља оно о чему човек мисли „на вагу савести”. Без њега човек лако меша добро и зло, ревност и гнев, љубав и самољубље, слободу и самовољу.  

Аутор показује како се расуђивање губи. Ђаво, каже он, настоји да његове помисли буду примамљиве и допадљиве, да би човек обратио пажњу на њих. Уму није потребно много: мала неопрезност, мало радозналости, и он по навици прилази понуђеној помисли. Зато онај који хоће молитву и трезвење мора презрети радозналост. Помисао у почетку може бити проста, али ако човек започне разговор са њом, она се усложњава и разгранава. Ако је храни пажњом, она се појачава до мере да почиње да га прогони. Када зле помисли савладају ум, ум се помрачује, а страстима се отвара пут у човека.  

МОЛИТВА КАО ПУТ 

Поглавље о молитви представља један од кључних прелаза у књизи. Све што је раније речено — о свету, страстима, посту, покајању, заповестима, плачу, души, послушању, исповести, страху Божијем, помислима, ћутању, пажњи и смирењу — сада се сабира у питању молитве. Аутор почиње личним тоном: „Молитва ме спаја са Богом.” Али одмах затим молитву повезује са Крстом. Као што живот који подражава Христа има свој завршетак на Голготи, тако и молитва прати тај пут. Што је човек даљи од света, молитвени крст је тежи – што је даљи од света, мање је сапутника око њега. Молитва није утеха без борбе, него рвање, слично Јаковљевом рвању са Богом целе ноћи.  

НЕ УМИШЉАТИ МОЛИТВУ

Аутор упозорава да једна од препрека молитви може бити унапред створена представа о томе каква молитва треба да буде. Човек често тражи осећање, лепоту, унутрашње стање, утеху, нешто необично. Али молитва није чулно уживање у побожности. Она је „одстрањење свега страсног” што се прилепило за душу. Молитвом се „одсеца тумор самољубља” којим је свет раслабио душу. Зато аутор наводи Светог Симеона Новог Богослова, који каже да многи имају молитву на уснама, док умом беседе са демонима. То је једна од најоштријих опомена у овом делу: није довољно да молитва буде изговорена – ум мора бити у Богу, а не у помислима.  

Који су степени молитве? Усмена молитва припада почетку: човек изговара речи молитве и труди се да пажњу држи уз њих. Умна молитва је дубља, јер ум већ почиње да чува себе и да се сабира. У том степену човек превазилази грубе телесне страсти и почиње да чува срце. Умно-срдачна молитва настаје када се уму придружи срце: мисао ума сједињује се са осећањем срца. Срдачна молитва је још дубља – то је „љубављу запаљено срце”. Њу човек не производи својом силом, него је слуша. Благодат привлачи ум у срце, и тада молитва више није само радња, него стање срца.  

МОЛИТВА КАО СТАЊЕ СРЦА 

Аутор, међутим, не идеализује ни овај степен. Срдачна молитва није неотуђива. Човек је пало и променљиво биће, па и онај који је доспео до срдачне молитве може да је изгуби и врати се на умну или усмену молитву. То је стварност сваког молитвеника. Овој молитви, пише аутор, доликују бдење, чежња за Богом, љубав према ближњем, тражење Божије воље у свему, истраживање тајни Светог Писма и неутољива жеља за молитвом. Молитвени живот није једнолинијски напредак, него кретање кроз различите облике молитве, који се претачу један у други у зависности од стања човека и околности у којима се налази.  

На крају овог дела аутор посебно упозорава да се молитва не може присвојити као техника. Нарочито Исусова молитва није спиритуална медитативна метода, нити нешто што радознали човек може узети без покајања. Она је „дар скрушених покајника, добровољно изопштених из света”. Молитвени пут је ограђен покајањем са једне и Божијим заповестима са друге стране. Ако недостаје та ограда, човек ступа на пут стран молитви. Зато се најпре мора направити место у срцу за Господа. Не у неочишћеном разуму, не у радозналости, не у жељи за необичним искуством, него у срцу које хоће да се промени. 

ИЗНАД СВАКЕ „ТЕХНИКЕ“

Аутор не приступа Исусовој молитви као техници, методу или психолошкој вежби. Напротив, он одмах одбацује такво разумевање. Исусова молитва „није спиритуална медитативна техника, и не припада свету”. Она није власништво радозналих, високоумних или оних који траже унутрашње доживљаје без покајања. Она је „дар скрушених покајника”, а њен пут ограђен је покајањем и Божијим заповестима. Ако те ограде нема, човек не ступа на пут молитве, него на пут духовне самообмане.  

Аутор посебно критикује радозналост која се јавља код човека који тек почиње духовни живот. Такав човек, по њему, често тражи Исусову молитву као нешто необично, тајанствено и магијско. Он би хтео „чудо у самоме себи”, али без дубоке промене живота. Зато аутор мирјанину даје једноставан, али тежак савет: најпре треба направити место у срцу за Господа. То место није у „телесном и још неочишћеном разуму”, него у срцу које је решено да се мења. Потребна је „срчана решеност”, зачета жељом за преумљењем, и „пламено покајање” као први степеник ка стицању молитве. Без тога, човек може много читати о молитви, много говорити о њој, па чак и механички понављати њене речи, али неће ући у њену суштину.  

ЛИЧНИ ОПИТ И МЕДИЈСКА БУКА 

У овој теми аутор прави важну разлику између монашког и мирјанског приступа молитви. Он признаје да је „о молитви све речено” у Добротољубљу и у списима древних и савремених Отаца. Али истовремено наглашава да се о Исусовој молитви истински може говорити само из личног опита. Писати о ономе што није проживљено значило би понављати туђе речи и скренути са пута Светих Отаца. Монашки опит није исто што и мирјански опит, јер мирјанин живи у другачијим околностима, окружен породицом, послом, медијима, бригама и световним додирима. Ипак, то не значи да му је молитва недоступна. 

Аутор је веома критичан према савременом медијском односу према духовности. Он пише да су медији, технологија и савремени начин живота створили утисак да „сви знају све”. Мирјани се преко медија поучавају молитви, док се монаси излажу медијском знању. Манастири су, како каже, преко мере отворени технологијом, па је њихова скривена лепота огољена на недостојан начин. Ипак, монаштво и даље остаје „расадник духовности и бастион истине”, светионик у мраку изврнутих вредности. Ипак, пазимо – човек може знати много о молитви, а да уопште не буде молитвеник. Знање без покајања постаје још један облик духовне самоуверености.  

НАЈТЕЖЕ ДЕЛО 

У наставку аутор истиче да је молитва „најтеже људско дело”. То поткрепљује отачком реченицом: „Пролиј крв – прими Дух!” Исусова молитва не расте у души без труда. Да би се разгорела, потребно је непрестано додавати „труд на труд” и држати ум у аду покајања, али без очајања. Овде се види утицај  Светог Силуана Атонског: човек треба да види своју палост до краја, али да не изгуби наду у Христа. Труд и покајање испуњавају се у Исусовој молитви, јер се њоме човек бори против старог човека у себи. Молитвом он „побеђује себе, тако што умире за свет и рађа се за вечност”.  

Исусова молитва, према аутору, није плод саме људске воље. Она је „плод заједнице Духа Светога и нашега ума, који се ослободио грубих страсти”. То значи да човек не може молитву произвести као производ технике – она расте у души која се чисти. Али то не искључује труд. Напротив, овај плод узраста у „душама упорних покајника”: молитва је благодат, али благодат не налази место у срцу које се добровољно предаје страстима. Отуда је неопходно да човек истовремено ради на очишћењу ума, преображају жеље и чувању тела.  

МОЛИТВА И ЖЕЉА

Посебан одељак посвећен је односу Исусове молитве и жеље. Аутор каже да од тога ко стоји иза наше жеље – Бог или ђаво – зависи да ли човек иде ка спасењу или погибији. Исусова молитва је потребна управо зато што „усмерава жељу од греха ка врлини”. Жеља, која је раније служила страстима, треба да стане у службу словесности и врлине. Када човек осети да му се жеља „пропиње у души” и почиње да досађује својим захтевима, треба да се прихвати молитве и поста. Аутор користи јасну слику: „Што је вода за ватру, то је пост за незајажљиве жеље.” Молитва оживљава умртвљену словесност, а пост гаси неумереност жеље.  

После тога следи питање како започети. Аутор не почиње од високих стања, него од чистоте душе. „Бог воли да заједничари са чистом људском душом.” Али човек нема чисту душу по себи, него је чисти покајањем, трудом и држањем заповести. Зато почетак није у техничком правилу, него у унутрашњем расположењу. Ипак, аутор даје и конкретна упутства за почетника. Молитву треба творити полако, пажљиво, са сабраним умом. Не треба брзати, не треба јурити број, не треба механички низати речи. Сваку реч треба примити пажњом, као да ум стоји пред њом и проверава је. Тако молитва постаје школа пажње.  

КА ПАЖЊИ

Један од најважнијих практичних савета јесте да се речи молитве у почетку изговарају одвојено. Разлог је једноставан: човеку недостаје пажња. Када пажња ојача, речи ће се природно сјединити у целину молитве. Аутор саветује да се после речи „Господе”, окупане пажњом, изговори „Исусе”, али без журбе: „будно, лагано, тихо”. Затим се тако наставља редом. Правило је строго: не изговарати реч молитве ако је не прати најдубља пажња. Умно изговарање треба да буде што јасније, јер ће са јаснотом изговарања расти и сила молитве.  

Пажња је овде описана као светиљка. „Пажњом, као светиљком осветљавајмо реч док је ум изговара.” Реч молитве не сме да прође кроз ум непримећена. Она мора бити „одмерена пажњом”. Када се заврши изговарање свих пет речи, треба сачекати да се ум поново сабере, па тек онда започети следећу молитву. Ово показује да је за аутора молитва пре свега борба за присуство ума. Расејаност је један од највећих непријатеља молитве. Човек може изговорити стотине молитава, а да његов ум не буде ни у једној. Зато је једна пажљиво изговорена молитва вреднија од расејаног понављања.  

КА СУШТИНИ 

Аутор затим разматра саму форму Исусове молитве: „Господе, Исусе Христе, помилуј ме!” Он одбацује расправе о томе да ли молитви треба додати или одузети неку реч. Таква расправа највише одговара нечастивом, јер човека задржава на спољашњем и удаљава од суштине. Бит молитве није у броју речи. Њен корен је Господ Исус Христос. У различитим деловима православног света молитва се изговара различито, али тај корен остаје исти. Важно је да се човек не расплине у формалним питањима и не изгуби оно најважније: живо обраћање Христу.  

Посебно је значајно тумачење два дела молитве. Први део, „Господе, Исусе Христе”, јесте оно што аутор назива самом молитвом. Други део, „помилуј ме”, означава повратак ума самом себи. Када ум изговара „помилуј ме”, он се сабира, чува себе и враћа се из расејаности. Ово је врло важно за разумевање ауторовог приступа: Исусова молитва није само призивање Божијег имена, већ и сабирање човека. Њоме се човек враћа из света у себе, а из себе ка Богу. Зато аутор каже: „Исусова молитва не своди Бога ка нама, већ нас узводи ка Богу!”  

Учење о Исусовој молитви је истовремено строго и охрабрујуће. Строго је јер не дозвољава површност, радозналост, самоувереност, магијско схватање молитве, техничко понављање и расправљање о спољашњој форми. Охрабрујуће је јер показује да мирјанин може започети, ако крене од покајања, пажње и срчане решености. Исусова молитва није игра ума, него пут очишћења. Она усмерава жељу, оживљава словесност, сабира ум, учи пажњи и узводи човека ка Богу: човек мора да умре за свет да би се родио за вечност, а то рађање почиње у срцу које тихо, пажљиво и покајно говори: „Господе, Исусе Христе, помилуј ме.”

СТЕПЕНОВИ ПОДВИГА

Како човек, нарочито мирјанин, да започне молитвени труд без самовоље, маштања и неумерености? Аутор најпре понавља степене молитве: делатно-усмену, умну, умно-срдачну и срдачну. Делатно-усмена молитва је почетак, у коме човек гласно или тихо изговара, чита или пева молитву, трудећи се да пажњом обухвати оно што говори. Она је још увек склона расејаности, јер ум није потпуно будан. Уз њу треба да иду постојаност, пост, држање Божијих заповести, одлазак у цркву и учешће у Светим Тајнама, нарочито у исповести и Причешћу. Умна молитва је већ молитва коју твори ум, а не глас и усне; ум „као сенком” прати сваку реч. Умно-срдачна молитва настаје када се уму придружи срце, а срдачна молитва је стање у коме је срце „љубављу запаљено” и где ум, привучен благодаћу, силази у срце.  

Ипак, аутор одмах упозорава да човек не сме срдачну молитву да схвати као трајно освојено стање. Због слабости и склоности греху, срдачна молитва није неотуђива. Онај ко је задобије може је изгубити и вратити се на умну или чак усмену молитву. То није пораз, него „стварност сваког молитвеника”. Живот молитвеника испуњен је различитим видовима молитве који се преливају један у други, зависно од стања душе и животних околности: молитвени живот није праволинијски успон, него непрестано враћање, почињање, сабирање и борба. 

ТЕЛО И МОЛИТВА 

Затим следи одељак „Пазимо се тела”. Он почиње речима Светог Нила Синајског: „Хлеб је храна за тело, врлине су храна за душу, а храна за ум је молитва!” Тело није непријатељ по природи, али јесте место упорних прохтева. Све у животу, а нарочито молитва, зависи од односа са Христом: тог односа „или има или га нема”. Заједница са Господом успоставља се држањем заповести, а јача молитвом: за мало труда човек добија вечни живот, па зашто би вечно блаженство подредио краткотрајним телесним уживањима? На самом почетку молитвеног пута, каже он, сав труд своди се на „кроћење тела и његовог мудровања”.  

Међутим, кроћење тела не сме бити неразумно. Аутор упозорава на претеривање, многобрижје и самовољно „узимање ствари у своје руке”. Невешт приступ телу може да изазове побуну и непослушност. Зато телу треба приступати умерено, постојано и стрпљиво. Не треба му повлађивати, али треба „опипавати пулс”, односно пазити на меру. Ово је важан моменат: аутор не предлаже насилни аскетизам, него постепено васпитавање тела да прати словесност. Савест ће, када човек озбиљно започне пост и молитву, показати шта треба чинити. До тада, молитву не треба подређивати личним мерилима и убеђењима, јер субјективно и објективно у духовном животу могу бити удаљени „као небо од земље”.

ОЖИВИМО ВЕРУ 

Човек који је почео да се одваја од света, да пази на помисли, да чува тело, да исповеда грехе и да се моли, сада треба да разуме да све то није самодисциплина ради саме дисциплине. Циљ је оживљење вере, стицање љубави, улазак у бдење и постепено приближавање безмолвију као унутрашњем миру у Богу.

Поглавље „Вера” почиње јасним супротстављањем вере и света. Аутор каже: „Вера нема цену, нити љубав Христова меру.” Вера је одређена као „непоколебиво држање убеђења, које се не може мењати ни преправљати”. Она је основа човековог односа према невидљивом, према Богу, према спасењу и према свему што се не може свести на телесно искуство. Зато аутор наводи апостолску дефиницију да је вера „основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих”. Мајка вере је Реч Божија – без слова Господњег нема ни вере. Насупрот њој стоји свет са својом философијом, чија је реч упућена телу: сласт, уживање, привидна слобода, самовоља.  

МРАВ И ЈЕРУСАЛИМ

Ауторова критика савременог човека овде је оштра. Технолошком човеку 21. века, по њему, не недостају средства, знање или моћ, него „непоколебива вера у Господа нашега Исуса Христа” и свест да је човек пали род чија се природа лечи трудом и патњом. Зато вера није само слагање са верским истинама, него улазак на пут. Слика мрава који креће у Јерусалим, иако никада неће стићи, показује суштину: важно је да је кренуо, да је на путу. Тако и човек треба да се упути ка Небеском Јерусалиму, чак и ако је слаб, непостојан и падовима оптерећен. Вера је кретање, одлука и правац, а не самозадовољно уверење да човек већ поседује све.  

Вера се не одваја од врлине. Свети Јован Златоусти се наводи као сведок да вера прати непорочан и целомудрен живот. Аутор изричито каже: „Вера и грех не могу заједно обитавати у човеку.” То не значи да верујући човек нема падове, него да вера не може мирно живети са добровољним, упорним и неоплаканим грехом. Када вера ојача, она прожима све врлине. Сједињена са надом, она узноси љубав као „царицу свих врлина”. Тако се вера не завршава у себи, него води ка љубави. Она је почетак богословља, правоживља и сагледавања. Телесни разум презире све што је од вере, али без вере нема доброг дела, јер без Христа човек не може чинити истинско добро.  

ПРЕДАТИ СРЦЕ БЛИЖЊЕМ

Поглавље „Љубав” наставља ту линију. Аутор пита: „Шта је то љубав Исусова?” и одговара: „Несагорива жеља да се ближњем преда сопствено срце. Мање од тога – није од Њега.” То је једна од најснажнијих формулација у књизи. Љубав није сентимент и повремена доброта, него спремност да се срце преда ближњем. Зато се љубав одмах супротставља савременом отуђењу. Аутор пише о хладноћи, равнодушности, депресији и лажним надама модерног човека. Људи су једни другима ближњи, али им управо ближњи често постаје мука: муж, девојка, пословођа, родитељ, дете. Човек би најрадије да се „реши” ближњег, али га се не може решити, јер су човек и ближњи Богом повезани „као прсти на руци”.  

Љубав је зато приказана као највећа провера духовног живота. Ако је љубав усмерена ка себи, она постаје неприродна и демонска. Ако је усмерена ка Богу, она истребљује похоту, а ако је усмерена ка ближњем, она искорењује гнев и мржњу. Човек не може волети ако је роб похоте, јер ће ближњег употребљавати као предмет и не може волети ако је роб гнева, јер ће ближњег нападати, осуђивати и одбацивати. Очишћење од страсти је зато „незаобилазан предуслов задобијања љубави”. Бог тражи чисто срце, очишћено од страсти. 

БИТИ БУДАН

После вере и љубави следи поглавље „Бдење”. Бдење је представљено као школа мере, трезвења и реалног духовног труда. Аутор не подстиче човека на неразумну строгост, него на постојаност. Боље је, каже, бити сваку ноћ на бдењу петнаест минута него једном два сата, па потом прескочити више ноћи. Бдење „као какав учитељ” приводи човека мери јер без мере, добра намера улази у простор нереалног, па и оно што је добро постаје лоше: духовни живот није простор фантазије и наглих подвига, него дугог, трезвеног и одмереног труда.  

Бдење се не може одвојити од дана који му претходи. Аутор каже да читав дан треба да пролази „у духу трезвења” и да човек не сме преко дана лошим поступцима да потире оно за шта се ноћу моли. То значи да ноћна молитва није изолован тренутак, него плод целодневног живота. Ако човек преко дана храни страсти, расејаност, многобрижје, гнев, преједање и празнословље, онда ноћу неће моћи сабрано да стоји пред Богом. Зато је бдење повезано са телом: пун трбух не подноси бдење, али ни изнемогло тело не може правилно да се моли. Поново се тражи мера: тело треба припремити постом и уздржањем, али без самоуништавајуће крајности. 

ПРВА ЗАПОВЕСТ ГОСПОДЊА

У одељку о делима аутор даје још једну важну дефиницију непрестане молитве. Она није просто непрестано понављање речи, јер је то практично немогуће, него „неодступно држање прве Божије заповести”. То значи да непрестана молитва није само број изговорених молитава, него непрестано сећање на Бога, усмереност срца и пажња која човека не напушта ни када ради, говори или се креће. Држећи Бога у сећању преко дана, човек се приближава заповести о непрестаној молитви. Овде се појам молитве шири: она није само одређено правило, него начин постојања.  

СЕДАМДЕСЕТ ПОУКА 

Поглавље „Седамдесет глава о безмолвију” представља завршницу књиге. Безмолвије је одређено као „срце које је пронашло заклон у Богу”, као „удисање истине, тишина и слобода од терора света”. Овде се коначно види циљ целокупног пута. Човек није свој јер његов живот је дар Божији. На бдењу је то нарочито јасно: са једне стране Господ га чека са љубављу и стрпљењем, а са друге стране ђаво покушава да угаси молитву немиром помисли, леношћу, неумереношћу и многобрижјем. Безмолвије, дакле, није само тишина у спољашњем смислу, него слобода од унутрашњег терора света, од притиска помисли и од тираније ега.  

Аутор везује безмолвије за историју православног тиховања. Помиње ране учитеље, као што су Свети Арсеније Велики, Дионисије Ареопагит, Григорије Нисијски и Јован Лествичник, а затим стубове каснијег безмолвија: Светог Симеона Новог Богослова, Григорија Синаита и Григорија Паламу. Посебно истиче да су ученици Светог Григорија Синаита распрострли Исусову молитву по српској земљи, тако да је Србија у то време „миомирисала безмолвијем као Рајски врт”. Потом се помиње и Свети Јосиф Исихаста, који је у 20. веку обновио традицију тиховања на Светој Гори и оставио је у наслеђе не само монасима, већ и мирјанима који траже утеху у молитви.  

Кључна реченица гласи: „Исусова молитва јесте срце безмолвија.” Безмолвије оживљава у човеку сећање на Бога, а Исусова молитва у уму потире богозаборав. Тиховање је „излазак из зачараног круга заблуда”. Човек уз Божију помоћ раскида окове ега, престаје да буде затворена индивидуа и постаје личност способна да заједничари и воли. Ово је завршни антрополошки исход књиге: молитва није бекство од људи, него лечење човека да би могао истински да воли. Безмолвије је преображај унутрашњег човека.  

Завршне странице књиге имају исповедни и молитвени карактер. Аутор говори о „молитвеним порођајима”, о уздаху у коме се Христос рађа у срцу, о речима које понекад као пламене стреле пролазе кроз просторе срца. Али он не одваја те духовне слике од услова чистоте. Ономе ко тражи молитву неопходан је осећај свеприсутности Божије. Сила молитве пројављује се у ревности да се твори воља Божија и у супротстављању свему што ту вољу гаси.

ПЛОДОВИ МОЛИТВЕ ПО СВЕТИМ ОЦИМА  

Према учењу Светих Отаца и великих молитвеника, први плод молитве је пажња, а затим други – скромност. Ови плодови, наизглед безначајни, пројављују се, пре свега, код оних који творе свету молитву. Плодови се стичу кроз истрајно творење било које врсте молитве, али постају најочигледнији у упражњавању Исусове молитве, која превазилази читање псалама, појање и друге усмене молитве.

Трећи плод ове умне молитве, који се појављује на основу прва два плода, јесте смирење. Сви ови плодови, као и истинска молитва, јесу дарови Божији. 

Четврти плод је сабраност наших мисли. 

Пети је побожност. 

Шести је страх Божији, седми је сећање на смрт, осми је мир у помислима, девети је топлина срца, десети је сабраност и пажња срца, једанаести плод је стално виђење својих преступа и грехова, што појачава наше смирење, које касније прелази у тугу због грехова. 

Дванаести плод је осећај присуства Бога, памћење смрти, будућег суда, као и размишљање о мукама пакла. 

Тринаести плод је мржња ума према задовољствима овога света и присуство ума у ​​срцу. Јер навика ума да се повуче у срце и да остане у њему подстиче срце да одбацује и мрзи чулна задовољства и дела која творе зли људи. Ову чињеницу потврђује и Свети Дијадох, епископ Фотикијски, који каже: „Онај ко стално гледа у своје срце презире сва задовољства земаљског живота. Њих Дух Божји препокрива, и човек више не може да воли задовољства тела“.

Поред тога, човек се ослобађа заблуда и фантазија, од упада злих помисли, стиче мржњу према свему измишљеном и лажном. Дакле, када се ум испуни унутрашњом тишином и ослободи нечистих мисли како би се сјединио са својим унутрашњим гласом, срце одбацује све лажне грешне слике, враћајући их тамо одакле су дошле, и тако ум делује попут змије која свлачи своју кошуљицу након што је прошла кроз узане пролазе. Човек који је навикао да држи свој ум у срцу увек ће се трудити да затвори врата своје келије и остане смирен, да затвори усне и ћути, да затвори врата унутрашњег простора срца, како не би у њега улазиле зле мисли које човека чине нечистим у очима Бога, „који испитује срца и бубреге“ (Откр. 2, 23). Зато нас Свети Јован Лествичник саветује: „Затвори врата своје келије сваком телу и двери усана својих, да не би говорио са другим људима, и двери срца свог, да би одбио нечисте помисли.“ 

Четрнаести плод који се рађа из труда Исусове молитве јесте овај: када ум зарони у срце и духовним очима види сав ужас греха, изражен у одвратним сликама које се јављају под утицајем световних осећања, како пише Свети Григорије Солунски, срце почиње да стиче смирење, скрушеност и сузе. И како грешна душа може да се не узнемири при погледу на несрећно срце, обавијено тамом греха, почињеног мишљу, речју или делом? Јер Свети Марко Подвижник учи: „Како онај ко има зле помисли може видети своје грехе? На крају крајева, човек потопљен разним помислима затвара врата своје душе ( за благодат, нап, прир. ) А ова тама потиче од злих мисли и дела.“ Како хришћанин може да не плаче и не тугује када види своју словесну душу испуњену гордошћу, злим жељама, богохуљењем и ђаволским подстицајима? Како душа која пати може да не тугује кад гледа греховни понор својих жеља, заробљена богомрским помислима, и, обузета њима, устаје против ближњег? Једном речју, како срце може да се не смири, да не пролије сузе и да не вапије Исусу са срдачним покајањем, молећи за спасење и исцељење, видећи своје безбројне страсти, слепило неосетљивости, окрутност и толике ране? Када човек схвати да више није храм Бога и Духа, већ пећина разбојничка, бездан греха и станиште демона, тада ће моћи, кроз смирење, тугу и сузе, да буде помилован од Бога, ослобођен страсти и избављен сарадњом Бога и самог човека од напада злих помисли.

Петнаести плод који се рађа из умне молитве је следећи: окретањем ума ка срцу, његовим постојаним присуством у њему, трезвеношћу и сазирањем, унутрашњи свет човека бива попут чистог огледала, речима Светог Калиста Ксантопула. У том огледалу ум јасно види расположење срца према зломе, нападе и замке нечистих духова. Другим речима, ум почиње јасно да види све своје грехе, све до најстрашнијих од њих, због којих са великом тугом тражи помоћ од Господа Исуса, моли се за опроштај, за сузе покајања. Пада пред Господа, доносећи му бескрајне сузе и смирење, чинећи све што је могуће да се исправи и да више не греши. Свети Јован Лествичник је писао да молитва може да укаже у каквом се духовном стању налазите. За монаха, она је као огледало, јасно показујући његово унутрашње стање. 

Шеснаести плод, који је резултат окретања ума ка срцу, постаје сличност наше природе Богу по чистоти, која се постиже Божанском силом Светог Духа. Свети Оци су такође пронашли природне методе за очишћење људске природе од страсти које су у њу продрле: пост, бдење, спавање на земљи, клечање, поклоне, уздржање и друге телесне подвиге. На тај начин су настојали да врате ум у срце како би брзо и потпуно очистили и ум и срце. Као две компоненте људског бића, оне су најтананије и најосетљивије на зло. А када грех уђе у њих, он утиче и на тело: уосталом, прво пате рањиве стране људске природе, а затим оне јаче. Стога, ако очистимо ум и срце, цело наше биће се ослобађа од страсти. И као исход свега тога, лакше нам је да прихватимо благодат и силу Божанског Духа. Окретање ума срцу очишћује нас брже од било ког другог духовног дела, будући да је циљ овог обраћења виши, свеобухватнији и општији у поређењу са другим врлинама. Циљ је човекова љубав према Богу свом душом, срцем, снагом и мишљу (Мт. 22:37). Испуњавајући пре свега ову заповест, као и све остале, човек стиче Божанску благодат и вечни живот. 

Седамнаести плод умне и срдачне молитве је овај: када се ум навикне да улази у срце и да разговара са њим изнутра, почиње да види себе и своје моћи. И ово урањање ума у ​​срце праћено је срећом и духовном радошћу. Према изразу Светог Никифора Монаха, ум који се враћа срцу је сличан човеку који, пошто је дуже време био одсутан од куће, по повратку доживљава срећу и радост при погледу на своју жену и децу. Уз помоћ такве умне и срдачне молитве, човек који није постигао савршену чистоту и бестрашће може сачувати свој ум и срце. На крају крајева, овај подвиг, изузетно тежак у свету, показује се још тежим у пустињи и тишини. Разлог за то, како учи Свети Јован Лествичник, је наша себичност и прелест. Поред тога, можемо се свим снагама борити да се очистимо од страсти, јер је Бог човеку дао заповест да чува своје срце од страсти и грешних помисли: „Пази да ти у срце не уђе каква безакона мисао“ (5. Мојс. 15:9). Свети Василије Велики је посветио читаву расправу објашњавању ове заповести. Поред тога, Соломон каже следеће: „Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега извире живот“ (Посл. 4:23).

Осамнаести и највећи плод молитве је стицање Божанске љубави, мајке свих врлина, која садржи сва добра дела. Према сведочанству јеванђелисте Јована, кроз љубав према Богу, човек стиче и љубав према ближњем: „Ко љуби Бога, љуби и брата свога“ (1. Јн. 4:21). „О овим двема заповестима“ – љубави према Богу и љубави према ближњем – „виси сав закон и пророци“ (Мт. 22:40). На исти начин, велики апостол Павле у својој Посланици Римљанима каже да је љубав испуњење закона: „Ко љуби другога испунио је закон“ (Рим. 13:8).

Бројни су плодови умно – срдачне молитве. И благословена, трипут благословена је душа која тајанствено врши свету молитву. Онај који се тајно и истински моли у клети свог срца, тако разговарајући са Христом Жеником, добиће видљиву награду за своје тајне трудове на земљи од Небеског Оца на дан будућег суда, где ће сва тајна дела људи постати јавна.

У наше дане, како у светим манастирима, тако и међу хришћанима који живе у свету, има много оних који творе свету молитву, налазећи уз њену помоћ страх Божији, смирење и тиховање. Многи од њих очишћују своје душе бескрајним сузама страха Божијег, а пре свега, Божанске љубави, која тече из срца. Такође има много оних који се труде да ослободе своја срца од страсти и злих помисли, сећајући се речи Светог Писма: „Ниједан блудник, или нечист, или среброљубац, који је идолопоклоник, нема наследства у царству Христовом и Божјем“ (Еф. 5:5).

ПРИРЕДИО 

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ 

Чланак НА ПУТУ КА ХРИСТУ: ДВЕ КЊИГЕ ИЛИЈЕ КОНЧАРА се појављује прво на ИСКРА.

Исход недавних избора у суседној Мађарској отворио је врата за неке нове анализе, након којих пут води према недовољно истраженом простору изборне психологије. Тамо смо видели нову потврду правила коме често прибегава средња класа источно-европског света када узме оловке у руке да гласа. За њу постоји практично само једна тема: корупција.

Повремено, када би та средња класа успевала да ову тему наметне и ширим друштвеним слојевима као вибрацију доминантне емоције, тада би се дешавао изборни цунами који би одувао власт до темеља, као што се десило у Будимпешти. И увек би се ова политичка непогода дешавала периодично као да прати циклични ритам природних непогода, најчешће онда када нека власт због предугог трајања више не буде у модном тренду. Као у случају ципела „шимика“ или белих чарапа: могу бити најквалитетније или најудобније – могу бити чак и најповољније – али више их нико не купује. Испале су из моде: постоји ли страшнија судбина у психологији конзумеризма?

Дакле, централно питање корупције упаковано у емоцију „буке и беса“ и у садејству са „урбаним“ критеријумом да неко није у моди или да је „аут“, временом код ширих слојева кристалишу критичну масу за изборни преврат. Али, шта се тада дешава са виталним националним и државним темама, ако је корупција „питање свих питања“?

По ко зна који пут ћемо се позвати на бриљантну мисао писца Слободана Владушића која гласи:  „У потрошачком друштву опрашта се велеиздаја – јер потрошач ионако нема своју државу – али не и корумпираност“. Очигледно је да када у друштву превлада укус средње класе (или потрошачког друштва), тада скоро све теме због којих су поколења наших предака масовно проливала крв постају неважна: питање стварања и чувања државе, питање слободе од других, и питање спремности на личну жртву зарад националних (колективних) вредности.

Потрошачко друштво је друштво идеала „замрзнуте историје“ које живи само у овом времену озраченом илузијом бесмртности; средња класа је атомизирани скуп појединаца гладних апсолутне среће за свакога појединачно, одвојено од остатка заједнице. Превратнички потенцијал средње класе нема много додирних тачака са марксистичким и лењинистичким бесом „гладних и понижених маса“, он се базира на побуни у име виших материјалних очекивања која нису „суве“ егзистенцијалне природе. Уз грубо поједностављење: средња класа не жуди за хлебом и кровом над главом, већ за путовањима и шопингом.

Македонски пример

Међутим, мађарски изборни сценарио је далеко од краја који је у еуфорији био очекиван – упозоравају многи упућени истраживачи. Кажу да су Мађари велики и аутентичан историјски народ који је кроз векове успео да опстане у сендвичу између два велика племена, Германа и Словена. Зато Мађари, ипак, имају непогрешиве радаре за откривање националних интереса, упркос сложеним изазовима различитих епоха.

Предвиђају да ће се зато Орбанова политика наставити уз извесне модификације и без Виктора Орбана лично – због тога што је то јединствена национална мађарска политика – и није толико битно ко је њен персонални носилац. Са супротне стране Балканског полуострва такође долази пример изборног референдума (у синтетичкој македонској нацији), али који је много сликовитији за обасјавање друштвеног пејзажа на коме се уочавају трагичне последице „политике средње класе“.

Тамо се авнојевска Македонија стрмоглавила и преполовила у Северну Македонију, и тамо се по свему маргинални албански корпус изједначио са домицилним македонским народом, само због виших материјалних очекивања средње класе сабраних у паролу „да живимо нормално као свуда у Европи“. На (северно)македонском примеру се најбоље уочавају гневне последице средњокласне политике која се преломила преко изборног поклича: „Нека дође било ко други, само да више не гледамо овога“.

Ово је био упад у замку коју су одавно поставили њихови „европски (западни) пријатељи“ и стрпљиво чекали жртву, навикли кроз историју само да све друге гледају као ловину са висине. Када један народ или држава, под утицајем хистерије потрошачког друштва, усвоје поглед на свет где је једино важно да више не гледате локалног аутократу (диктатора) на власти – тада почиње свеобухватна окупација од стране „европских пријатеља“ и њихових домаћих вазала.

И шта имају данас (северно)македонци од ове политике? У реду, не морају више да гледају Николу Груевског, и на чело државе је дошао како су прижељкивали „било ко“, у лику Зорана Заева. Ову слободу су платили половином државе коју су без испаљеног метка предали миљеницима политичког Запада – Албанцима, којих једва да има преко петине у вардарској држави. Пре тога су Македонце ти исти „западни пријатељи“ преварили да у потпуности пониште демократски принцип формирања власти и посегну за етничким правилом: коалициону владу формирају водећа македонска и водећа албанска странка.

Тако ни друга половина државе није више њихова Македонија, већ територија Северне Македоније. Морали су да капитулирају пред данашњим Хеленима на сваком појмовном и образовно-културном пољу, одричући се права на било коју историјску везу са античким Хеленима, који су некада живели и на тлу данашње Северне Македоније.

Цену провинцијалне идеје „нормалног живота као свуда у Европи“ платили су скупо и Бугарима, који су их поништавањем признања било каквог македонског идентитета још више удаљили од бриселског унијаћења. Остала им је за утеху само „НАТО алијанса“ као племенити окупатор, чије базе на македонском тлу би у случају сукоба сигурно прве угостиле руске Кинжале или иранске Корамшаре. Али, битно је да су постали брана српском свету – једином који им није отимао и који их је признао. Када су се у следећем изборном циклусу освестили – било је касно: „било ко“ је издао у Македонији све што је могао.

Медијско уоквиравање

Ваљало би на почетку јасно поставити ствари: корупција јесте канцер друштва и јесте облик националне издаје. Да не буде забуне да је критика корупције као једине и кључне изборне теме некаква подршка корумпираним режимима, попут напредњачког. Док су за Орбанов режим постојале многе јавне назнаке које су упућивале на корупцију и где са наше дистанце није било лако раздвојити истину од пропаганде, у домаћем случају је корупција видљива на први поглед чак и једноокима.

Али Орбан је водио чврсту националну и конзервативну политику, штитио мађарску породицу и мир у држави, развијао националну економију и производњу, чувао мађарски новац од бриселског харача, зауставио инвазију миграната и одбио да промовише русофобне наративе. И на крају – када је корупција постала све видљивија, а када је притом испао из моде – изгубио је изборе са рекордном излазношћу. Они којима је Орбан досадио били су спремни да гласају против њега чак и са реалном опасношћу директног учешћа Мађарске у рату против Русије. Што би написао професор Владушић – у потрошачком друштву не опрашта се само корумпираност.

Међутим, бар у српском случају, може се уочити битна карактеристика свих медија који перманентно „врте“ тему корупције: смрт било какве геополитике. За ову медијску пропаганду постоји само унутрашња Србија, одвојена од било каквог утицаја западних или ширих међународних фактора моћи; ова памет намерно и тенденциозно замагљује било какву структуралну повезаност судбине српског друштва са западним политикама.

У овој пропаганди где предњаче електронски медији попут „N1“ и „Nova–S“ или штампани попут листа Данас, помињање Колективног запада дозвољено је само у контексту добре воље или племенитих намера. Посебно се у овом ограниченом погледу истичу емисије попут „Утиска недеље“ које су у стању да оправдано до најситнијег атома изврше вивисекцију политике власти у Србији, али им зато не пада на памет да за исте и много малигније ствари критикују Европску унију и њено деловање у Србији.

На несрећу, и „Јавни сервис“ није далеко од овог погледа у коме се уочава трн у нечијем оку, а не види балван у зеници бриселског киклопа. Није им лак задатак да Србију ограниче под мрак медијског кишобрана, којим би покривали од видика грађана очигледна европска недела, и који се не би затварао ни док сија сунце са Истока.

Како критиковати напредњаке за корупцију и истовремено бити на европским позицијама, када је првосвештеник Урсула оптужена за највећу корупцију у историји Европе? Како критиковати актуелну власт у Србији за крађу избора и истовремено бити на европским позицијама, када се у државама Европе избори краду горе него у било којој диктатури: некада преко судова – Француска и Румунија; а некада преко фантомских гласова из ЕУ земаља – Молдавија? Како критиковати Председника Србије за стање у медијима и истовремено бити на европским позицијама, када у Немачкој или Француској опозициони кандидати редовно пролазе кроз медијског „топлог зеца“?

Како критиковати напредњаке за корупцију и истовремено бити на европским позицијама, када је првосвештеник Урсула оптужена за највећу корупцију у историји Европе?

Задатак ове медијске политике је да прикрије или умањи сваки колонијални утицај Колективног запада на српски национални и државни простор, односно да вазалну идеју прикаже као нужно прихватљиву, или још горе, као мудру. Велика помоћ овој медијској политици долази од свих српских власти након Петооктобарске револуције, које им због политике „европског пута“ здушно помажу у деконструкцији аутентичне слободарске свести код савременог поколења Срба.

Јер, шта је друго него окупација када прихватите да немате сопствену емисиону политику, да немате свој банкарски систем, да немате Народну Скупштину јер вам законе одобрава Брисел, да скоро и да немате спољну политику јер сте у обавези да је „усклађујете са европском политиком“, да немате национално образовање и културу јер вам Брисел изричито забрањује да државни Завод за уџбенике буде тржишно доминантан, да немате сопствени информативни и играни програм јер сте у обавези да преносите вести западних информативних агенција, и слично.

Нажалост, списак примера на којима се види окупација Србије од стране Брисела је много дужи, али и ово што смо поменули је довољно да се уочи намера свођења Срба на статус вазалне нације. Није ли реч само о окупацији или се ради о нечему другом и много горем? Можда је издаја адекватнији термин?

Домаће околности

Како владати у овим и оваквим затеченим условима у Србији – кључно је питање опстанка српске идеје. Колико год да је бљутаво и неморално поставити питање да ли било која власт у Србији може опстати ако нема „кумовску“ економију или „сопствене“ криминалце – избегавање практичног одговора на ову дилему води нас у ћорсокак.

Јер, пре тога, свако ко жели да ефикасно и прагматично влада, мора бити свестан постојања два фактицитета у Србији, колико год били болни или тешко сварљиви. Прво, далеко најбогатији и најопаснији криминалци на европском континенту су нарко-дилери, који преко Србије и по Србији дистрибуирају наркотике, и који су сви под чврстом контролом западних (америчких) обавештајних служби.

Друга, западне (и друге стране) корпорације које послују у Србији обожавају „сиву зону“ и често су генератор корупције, премда у великом броју случајева и не морају да се баве коруптивним радњама, будући да је Србија прихватила вазални статус који подразумева да такве корпорације имају сваку могућу врсту протекције, па и законску. Имају многе бенефиције и подстицаје који нису дозвољени домаћим привредницима. Тако се свака власт у Србији – посебно премијер – суочава са ове две чињенице од којих не само да зависи њена ефикасност, већ и голи опстанак. Уколико не буду кооперативне, имаће против себе бахати криминални олош чије вође су покривене контактима из западних (углавном атлантистичких) амбасада и имају привреду доведену у колонијални статус према страним корпорацијама.

Некоме би изгледало логично да премијер Србије покуша увођење реда и дисциплиновање страних корпорација изменама такси, дивиденди, камата или прописа, све у циљу заштите и помоћи домаћој привреди. Али економски модел Србије пројектован одмах после петог октобра 2000. године није замишљен као привредни и производни модел чији је циљ да развија домаћу привреду, већ да успостави окупациони, вазални тип економије. Ако би премијер покушао да земљу бар делимично ослободи ових окова, наишао би на масовну паљбу „домаћих“ медија у западном власништву.

Најбоље је да се сетимо примера владе Војислава Коштунице и његове борбе за фактично и уставно очување Космета у саставу Србије. На протестном митингу крајем фебруара 2008. године због сецесије Космета подржане превасходно од стране западних држава, окупило се пар стотина хиљада људи у центру Београда. После митинга маса света се растурила по граду и неки су од беса или по наређењу невидљивих ментора – медији су помињали Мила Ђукановића – почели да ломе излоге у престоници.

Покрадена је нека гардероба из радњи у Кнез-Михаиловој улици и запаљена је под сумњивим околностима Америчка амбасада у улици Кнеза Милоша. Уместо да извештавају о великој издаји Србије од стране европских држава које су спонзорисале косовску сецесију и космичкој неправди која нам је нанета, уредништво телевизије „Б92“, која је била тадашњи Н1, читав догађај је приземило на неколико десетина разбијених излога и покрадену робу из продавница.

Тада су Веран Матић, Антонела Риха, Бранкица Станковић и Југослав Ћосић заједно са осталим колегама из редакције читаву трагедију српске државности свели на паролу „Косово за патике“. Никада српско новинарство није ниже пало и никада страни „агенти од утицаја“ у српским медијима нису одрадили прљавији посао. Наравно, у корист тада владајуће странке.

Контрола картела

Ако би, рецимо, потенцијални премијер одлучио да крене против нарко-кланова, морао би да убеди свог министра полиције у овај обрачун „до голе коске“. А обојица – и премијер и министар – добро знају да за само пар година могу пасти са власти и остати лични непријатељи ових нарко-кланова, којима је милион евра уложених у нечију ликвидацију очекивани оперативни трошак, као што таксиста гледа на новац за танковање бензина на пумпи. И о чему онда размишљају премијер и министар – вреди ли уопште ризиковати?

Поготову када је добро познато да је међународни трансфер дроге коју преносе ти исти нарко-кланови под потпуним надзором америчких обавештајних служби. Унутар полицијског, војног или дипломатског апарата тај исти премијер би наследио бар једну половину домаћих функционера који традиционално раде за странце, а ако би покушао да организује покретање судских поступака против ових „агената од утицаја“, наишао би на зид од „сорошевских“ тужилаца и судија који реагују само на повреде части хомосексуалцима и трансџендерима.

Ни њих издаја државе много не потреса. Депримирајуће је сазнање да такозвани „демократски“ режими поспешују постојање и рад нарко-картела, док је у такозваним „диктаторским“ режимима криминал скоро невидљив а народ много безбеднији.

Све ове чињенице су биле познате и покојном премијеру Зорану Ђинђићу, а очигледно је да их уважава и актуелна напредњачка власт. Премијер Ђинђић је покушао да контролише нарко-картеле уводећи их у легалне токове, када је „сурчинском“ и „земунском“ клану понудио привилеговане послове приликом великих државних инвестиција.

Међутим, ова рачуница би се увек показивала као роба са тешком фабричком грешком. Криминалци су увек само обични криминалци, и када врте послове вредне стотинама милиона евра, и када носе значке државне безбедности. И увек први издају, прелазећи на страну јачега, у нашем случају обично на страну западних обавештајних служби. Тако од замишљених дискретних сарадника под контролом државе убрзано теже да постану бахати моћници који контролишу државу.

На несрећу, ништа бољим се нису показали ни домаћи привредници. Када је својевремено влада Војислава Коштунице организовала приватизацију неких предузећа, пошла је од здраве замисли да је боље продати их домаћим компанијама него странцима. Логика је била: Какви год да су, ипак су наши држављани.

Међутим, убрзо се показало да скоро сви они – на овај или онај начин – раде за стране (западне) интересе. Прво су та иста приватизована предузећа чим им се указала прва прилика препродали страним корпорацијама, а онда се показало да су неки од њих у директној служби западне политике. Рецимо, Мирослав Мишковић је под непосредним утицајем америчког амбасадора Камерона Мантера преумио Ивицу Дачића да направи коалицију са Тадићевим демократама, и формира владу која је отворила пут каснијој издаји Космета пребацивањем одлучивања из УН-а у Брисел.

Корупција и издаја

То је свакако један од разлога зашто је корупција постала тако понижавајуће свеприсутна и тако огољено примитивна. И жута и напредњачка власт су имали испред себе алиби у виду кумовско-буразерских и породичних фирми које су затрпавали пословима. Умиривали су сопствену савест тиме што би се тешили како новац ипак остаје под државном (њиховом) контролом, и како домаћи пословни свет добија послове уместо странаца.

У извесном смислу су били у праву јер су задржавали контролу над неким битним економским токовима у држави, али су временом против себе добили гневну средњу класу, уморну од вулгарне и демонстрације моћи и богатства владајуће елите, која је у појединим случајевима постајала толико осиона и очигледна у својој бахатости да би било комично правдати је државним разлозима. Тако су „жути“, док су отварали врата великој издаји на Космету која ће се до краја опослити после њиховог силаска са власти, истовремено подстакли цветање корупције и криминала у највишим врховима власти. Понашали су се као да не разумеју да ће процеси које су отворили довести на власт много већу корупцију и много сировији свет. Оваква политика тесне сарадње са криминалцима је кренула од гламурозног замка из Шилерове улице у Земуну, а завршила своје симболичко посртање у машини за млевење меса у зазиданом подруму „куће смрти“ у Ритопеку.

Политика тесне сарадње са криминалцима је кренула из Шилерове, а завршила у Ритопеку

Збиља, све је некако постало амбициозније и веће код напредњака, чак и издаја: „жути“ су преко Борка Стефановића предали нека четири овлашћења Албанцима, а напредњаци су одмах потписали „Бриселски споразум“ и предали све – да убрзају ствар. И једни и други су на својој застави истакли паролу да „европски пут нема алтернативу“. И једни и други поносно слушају „епштајновске“ комесаре из Брисела. И шта ћемо сад господо (другови) „жутаћи“ – што би рекла Констракта? Је ли ово што данас гледамо у Србији логичан исход ваше политике?

Тако смо стигли до тачке где се уједињују параболе издаје и корупције. Дошли смо до тачке са које, због степена окупације, нема помака унапред. Слепа вера у изборни гнев је једина светлост на хоризонту, али искуство нас учи да тај пут често постаје гробље великих очекивања.

После Петооктобарске револуције сви смо веровали да убрзано корачамо према сунцу слободе, а данас, после четврт века, плаши нас злокобни мрак из Брисела. Овако више не може, али не ваља ни да дође „било ко“. Можда би најпаметније било да тему корупције посматрамо увек у пакету са темом окупације. Можда би наши гласови против корупције добили прави смисао само ако би имали гаранције да тиме спречавамо даљу издају. Ако гласамо једино и само због корупције – ето нама усрећитеља у лику „било кога“.

Игор Ивановић је публициста из Београда, дугогодишњи члан Удружења књижевника Србије и аутор књиге „Против авнојевског света”. Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор: Нови Стандард

Насловна фотографија: Wikimedia commons/George M. GroutasCC BY 2.0

Чланак Игор Ивановић: Окупација, корупција и издаја се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Маријана Колаковић

Да ли је Кристијан Шмит читао Карла Шмита? Иза овог илустративног питања налазе се одговори за промене које се одигравају. Немачка штампа објашњава како је оставка Кристијана Шмита узрокована америчким притиском, што у одређеној мери јесте тачно. Међутим, даљи наставак објашњавања разлога таквог притиска крајње је дискутабилан.

Наводно, пословни кругови блиски породици Трамп планирају изградњу гасовода за амерички течни нафтни гас од терминала у Хрватској ка Босни и Херцеговини, где ће потом бити лоциране гасне електране. У прилог овој тези иде и недавна посета Доналда Трампа Млађег Бањалуци и разговори које је имао са властима Републике Српске.

Несумњиво, америчке корпорације повезане са МАГА покретом користе ситуацију и покушавају да остваре пословне интересе широм света, где год је то могуће. Но, притисак на Кристијана Шмита тешко је објашњив неопоходношћу реализације једне инвестиције. При томе, најављена инвестиција и даље је на дугом штампу, отворено је колико може бити исплатива.

Цена америчког течног нафтног гаса није конкурентна руском природном гасом, а уз то приметна је актуализација теме изградње нуклеарних капацитета у неколиким балканским државама.

Оставка Шмита, крај туторства

Са друге стране, оставка Кристијана Шмита представља озбиљан сигнал да процес деконструкције структуре успостављене у Босни и Херцеговини још пре три деценије улази у терминалну фазу.

И ако некако уследи именовање његовог наследника, мандат последњег Високог представника биће орочен и ограничен на коначно гашење Канцеларије. Ставови Русије и Кине у УН о нужности тог корака познати су од раније, а сада су им се у томе придружиле и САД.

Укратко, овакав амерички курс видљив је из наступа Тами Брус, заменице амбасадора у Савету безбедности. Она је истакла да се Босна и Херцеговина приближава крају међународног интервенционизма и туторства, додајући:

„Канцеларија високог представника никада није требало да буде перманентна мисија. Успех високог представника огледа се у томе што свом наследнику може да остави знатно мањи скуп одговорности“.

Дакле, амерички притисак на Кристијана Шмита због изградње гасовода представљало би „клање вола за кило меса“, зато што ово није прича о судбини једног немачког дипломате, него прича о опстанку или нестанку досадашње западне структуре, инсталиране како би се у дословном смислу контролисали сви политички процеси у Босни и Херцеговини и тако детерминисала безбедносна динамика на целом Балкану. Амерички отклон од те структуре у стратегијском смислу више је повезан са новом Стратегијом националне безбедности Вашингтона, него са заинтересованошћу донатора МАГА покрета да преузму енергетско тржиште у Босни и Херцеговини, мада се ове две ствари међусобно допуњују.

Запад пуца и на Балкану

И ту се враћамо на Карла Шмита и његове тезе о непомирљивости два номоса из којих проистичу две политичке филозофије и њихове пројекције на политичком плану у ограниченом географском простору.

Миломир Степић давно је доказао тезу како се српско питање може и мора посматрати као геополитичко питање. Заправо се, аналогно овој тези, балканско питање може и мора посматрати као геополитичко питање.

Док је трајала једнополарност са хомогеним западним блоком које су предводиле САД контекстуализације догађаја и процеса на Балкану кроз геополитичку призму нису фаворизоване, нити увек благонаклоно посматране. Чак су у једном периоду на сам помен геополитике следиле салве осврта како су то теорије завере и сличне глупости незадовољних и поражених.

Хомогеног западног блока више нема, релације између САД и европских држава континуално се погоршавају, па се и геополитичка призма као оквир за контекстуализацију догађаја и процеса реактуализује.

Водеће европске државе закасниле су са разрадом француске идеје о стратешкој аутономији (под тим се подразумева аутономија према САД), у последњем тренутку када је о томе требало размишљати на почетку друге деценије овог века индукована је криза у Украјини у коју је ЕУ „безглаво утрчала“ и затим завршила у безизлазном рату (хибридном или егзистенцијалном, потпуно је свеједно) против Русије.

Померања у Француској и Немачкој

Превирања на француској политичкој сцени утичу и на колебања Емануела Макрона, па се упркос подршци Кијеву повремено шаљу двосмислене поруке ка Москви. Шта ће бити након Макрона и даље је нејасно, али постоји вероватноћа да са новим председником и Француска артикулише нове ставове око Украјине.

У Немачкој се системски саботира свака могућност колебања, зато што се превирање у политичком систему иницирано од стране Алтернативе аутоматски декларише као екстремизам, тако се не дозвољава артикулисање нових ставова око Украјине. Излаз се, очигледно, тражи у наоружавању и последичној свеобухватној милитаризацији, што се сагледава као инструмент за консолидовање економије и јачање политичке позиције.

У таквом расплету и у геополитичком смислу, Немачка постаје прворазредна претња америчким интересима. Америчка искуства са наоружавањем немачке војске и последичном милитаризацијом немачког друштва крајње су рђава, илузорно је размишљати да Вашингтон на то неће реаговати.

Додикова победа

Између осталог, САД реагују и у Босни и Херцеговини, тако им се наместило и ту имају прилику да релативизују немачки утицај. Наравно, да би им се тако наместило и како би стекли прилику утицало је више фактора дужег или краћег трајања, а међу њима је незаобилазан и Милорад Додик.

Додик има пуно право да слави победу извојевану над Канцеларијом високог представника, ту борбу водио је деценију и по. Није му било лако, у дугој и исцрпљујућој борби примио је много удараца, па је зато и победа већа.

Ипак, оставка Кристијана Шмита и вероватно коначно затварање Канцеларије високог представника неће значити да је било шта завршено. У дубоком „Б-Х караказану“ борба се наставља, мада у другачијим околностима и без хомогеног западног блока који ће детерминисати безбедносну динамику.

Не треба ни подсећати да су поред западних актера на Балкану присутни и они други, незападни, са својим интересима и пројекцијама. Борба се наставља и без припремљеног оквира како ће Босна и Херцеговина функционисати након затварања Канцеларије високог представника. Апсурдно је очекивати да и по том питању, а и након тог чина, неће бити опструкција са раних страна. Свакако, опструкције ће доћи и из Немачке, незадовољне оваквим расплетом. Администрација Доналда Трампа показала се способном да руши структуре конструисане од стране трансатлантске дубоке државе претходних деценија, али још увек не показује способност да сазида било шта другачије. Не показује чак ни визију како види свет сутрашњице, било да се ради о глобалном уређењу или конкретним регионалним форматима. Планови о цевоводима, гасним електранама и осталим инвестицијама, и поред тога што јесу важни, за обликовање ових визија ипак нису и кључни.

Када је о Европи реч, текући циљ је релативизовати немачки утицај и спречити милитаризацију, па макар се то остваривало и заобилазним путем, преко истискивања Немачке са Балкана. Таквог истискивања, мање или више успешног, биће и на другим местима, где год се Американцима тако намести и где год им се укаже таква прилика.

Сучељавање између Левијатана и Бехемота, које описује Карл Шмит, улази у нову фазу. Кристијан Шмит то није на време схватио. Право време да се то схвати било је пре деценију и по. И то је један од разлога због чега су САД данас у предности у Европи, не само на Немачку, већ на ЕУ у целини.

Чланак Амерички маневар и Додикова победа: Распад западне конструкције усред Босне и Херцеговине /видео/ се појављује прво на ИСКРА.

Европски НАТО-стожери, британски Стармер, немачки Мерц и француски Макрон оснивају нови Хашки трибунал за осуђивање, пардон, за суђење Владимиру Путину и читавом државном врху Русије због Украјине.

Они нису усамљени, добили су одмах подршку више светских сила – Андоре, Лихтенштајна, Црне Горе, Сан Марина, Хрватске, Словеније, Луксембурга, балтичких држава, Молдавије, пола Кипра…

А ЕУ је одмах ставила у изглед буџет од 10.000.000 евра на располагање.

Да ли је могуће да они још увек бркају Русију и Србију а Путина и Лаврова са Радованом Караџићем и Ратком Младићем? Говори ли то о непознавању географије или биће пре о политичком аналфабетизму услед безнадежне мегаломаније патуљака, које је историја гурнула у страну и занемарила?

Јер како би могао да изгледа следствени сценарио, уколико би се Русија у невреме ускопистила и одбила да изручи ове осуђенике, пардон, оптужене слепој и врло предвидљивој Јустицији Запада?

Санкције, бомбардовање, војна интервенција?

Толико о њиховом смислу за реалност, али и о управо започетој дискусији у Берлину, Паризу и Лондону о неопходности тј. неизбежности обнављања дијалога са Москвом а у, како се наглашава, обостраном интересу.

Да ли би то требало да буде полазна тачка разговора и преговора?

Мада је у њиховим главама вероватно само неки нови  Рамбује, који је својевремено био уприличен за Србију, диктат и ултиматум, који захтева разоружавање и распарчавање Русије, као и дозволу НАТО-трупама да слободно тумарају на том простору и да су наравно изузете из домаће јурисдикције.

Као у ултиматуму Запада Србији у Рамбујеу.

Јер једино важење права је НАТО-право, пардон, право „међународне заједнице истих вредности“. Право које наређује да Радован Караџић већ годинама чами у изолационом затвору а смртно болесни Ратко Младић умире везан за затворски лежај.

А ту су и Станислав Галић, Здравко Толимир, Љубиша Беара, Вујадин Поповић, Момчило Крајишник, Драгољуб Ојданић и још добар број њих, јер 80% свих осуђених од тог Хашког трибунала су били Срби.

Шта може Јустиција Запада за то, да једно њено око поседује 80% а друго 20% вида?

Но може се поћи од тога да би (у врло невероватном, заправо немогућем) случају Владимира Путина дотични трибунал показао стопроцентну моћ вида на оба ока, осудио га на више доживотних робија и потом поручио:

„Руси, заборавите прошлост, промените свест и окрените се будућности!“

Као од тада Србима.

Али чак ако за тренутак оставимо по страни (селективну) етику и (двоструки) морал, као и тежњу силника да третирају међународно право као жвакаћу гуму и посматрамо ова збивања само прагматично, јасно је следеће:

Као прво, са горе наведеним предводницима европског НАТО-крила тешко да ће икада доћи до озбиљног и конструктивног разговора са Кремљом. А као друго, они интензивно раде у корист штете сопствених народа, сопствених држава.

И поврх тога, у корист штете читаве ЕУ.

Јер како Русија, тако и САД су им већ у више него довољној мери показали колико су они у међувремену већ маргинализовани – зар они заиста узимају у обзир да ће на крају у новом светском поретку бити сведени на ниво значаја и утицаја Андоре, Лихтенштајна, Црне Горе, Сан Марина, Хрватске, Словеније, Луксембурга, балтичких држава, Молдавије, пола Кипра?

Тај „сумрак богова“ они у том случају јесу заслужили, али њихови грађани нису.

Јер суноврат у политичку безначајност ће неминовно бити праћен и економским посртањем, инфлацијом и поскупљењима, падом животног стандарда људи, закржљавањем културе и провинцијализовањем свести.

Како ли ће то изгледати, када од победника историје буду увек изнова чули: „Европљани, заборавите једном за свагда прошлост, промените свест и окрените се будућности!“

Но добро, тада им остаје утеха новог Хашког трибунала са буџетом од 10.000.000 евра.

Срби напротив немају никакву, њихови мученици морају да испију чашу жучи до дна.

Чланак Владимир Умељић: НОВИ ХАШКИ ТРИБУНАЛ, ПУТИН, КАРАЏИЋ, МЛАДИЋ… се појављује прво на ИСКРА.

Колико год то може да звучи безумно, ми сад пратимо самоиспуњавајуће пророчанство Европе о рату са Русијом. Прошли смо дуг пут од њихове почетне бојазни и колебања да украјинској војсци пошаљу обичне шлемове, до ове садашње хистерије, кад се говорка о примени превентивног ракетног удара по руској и белоруској територији. Најављује се Немачка са полумилионском армијом, уз позиве на ново буђење германског духа…

Наравно, ратни сукоб са Русијом за Европу је апсолутно самоубилачки подухват. Међутим, проблем је, и трагедија, у томе што се све то заснива на најдубљем уверењу европских елита да Русија неће употребити нуклеарно оружје. Ја тако не мислим, али они мисле баш тако, и то их утврђује на изабраном путу.

Отуда и подршка Зеленском. Чудовишна корупција, затирање сваке опозиције, брутална улична мобилизација – све су то обичне ситнице. Док год његови куратори имају приговоре према њему лично, а не према пројекту Украјине као анти-Русије, њему се ништа лоше не може догодити, јер би његово рушење значило рушење читавог пројекта украјинства, а то европске елите не могу допустити.

Кад ми понављамо: неће бити новца, неће бити новца… ми заборављамо да се овде уопште не ради о новцу. Новац ће се увек наћи. Ради се о пројекту анти-Русије.

Поставља се логично питање: зашто су западњаци тако ирационални? Међутим, поента је у томе да су они ирационални са наше тачке гледишта, а са њихове тачке гледишта – очувања симболичког права победе над Русијом – веома су рационални. Потпуно шекспировски: у том лудилу постоји систем. То је једина шанса да сачувају статус иберменша, који је кључни у европском елитном погледу на свет. Губитак тог статуса не сме се дозволити. То би за њих био фундаментални губитак, а не никакав губитак новца. Радије ће умрети, него да изгубе оно што лежи у њиховом сакралном темељу. Оно што нама изгледа мортално, за њих је витално.

Због тога први корак Русије треба да буде разумевање да ми у Европи немамо савезника. А немамо их, између осталог, из једног простог разлога: сама Русија се до сада није јасно определила ко је она, какву историју заступа. Шта она стварно хоће? Ми смо за све добро против свега лошег – та идеја не надахњује никога. Ни наша прича о многополарном свету Европу уопште не занима. Погрешна је и претпоставка да ћемо Европу већ некако купити (гас и нафта). Ако заиста мислиш да ће неко за новац постати твој верни пријатељ, онда је то твоја фундаментална заблуда.

Очигледно је да се постепено формира јединствени, општеевропски фронт против Русије. Притом, мале европске државе у томе не желе баш директно да учествују, али неучешће уопште не значи подршку Русији. Следи украјинизација Европе – понављање украјинског модела. Дакле: ми смо за рат са Русијом, али не бисмо баш на фронт. Немамо ништа против да неко други ратује са Русијом и разбежаћемо се после првог удара, али дотле – немамо ништа против да прилети по суседу.

Све ове мале земље труде се да се некако извуку из проблема, али не доводећи у питање фундаменталну западњачку парадигму. То је класични, условни, колективни Фицо. Шта он каже? Ми смо за санкције, али да то нама не наноси штету. То је позиција тзв. европског прагматика.

Русију треба да буде баш брига ко ће ту да има штету, ми не патимо од лажног хуманизма. Русија треба да постави питање парадигме. Ако је рат, онда ћемо да ратујемо. И онда то значи – Сармат, Буревестник, Орешник и друге животне посластице. А ако не ратујемо, океј, онда мењајте парадигму. А ово ваше седење на петнаест столица одједном, та прича је завршена.

(Телеграм канал П. Шелина; превео Ж. Никчевић)

Чланак Павел Шелин: РУСИЈА ЋЕ МОРАТИ ДА СЕ ОПРЕДЕЛИ: ШТА МИ СТВАРНО ХОЋЕМО? се појављује прво на ИСКРА.

Драгош Калајић/ФОТО: Верица Пејаковић

Геополитика објављује велики чланак – својеврсну студију Владимира Димитријевића о књизи Драгоша Калајића „Смак света“ која је изашла 1979. године. Димитријевић представља кључне ауторове ставове, оцене и дијагнозе о кризи културе и савремене цивилизације, истовремено их допуњујући својим запажањима и луцидним коментарима, као и кроз навођење конкретних примера из садашњости о узнапредовалим процесима декаденције и дегенерације, потврђујући тиме уверљиво колико су Калајићеве идеје биле далокосежне и колико је његова књига „Смак света“ била визионарска.

Пише: Владимир Димитријевић

(Специјално за Геополитику)

The thought of what America,

The thought of what America,

The thought of what America would be like

If the Classics had a wide circulation . . .

Oh well!

It troubles my sleep.

Ezra Pound: Cantico del Sole

УМЕСТО УВОДА

Више пута сам гледао како у једној од емисија из циклуса „Мон Блан“ Драгош Калајић говори о Црњансковом „Роману о Лондону“. (Снимак је доступан на сајту посвећеном успомени на Драгоша). Оно што говори је умно, осунчано, трајно, и Црњанском подобно, со и суштина – али сам изглед Драгоша Калајића, који је једном мом познанику тврдио да је „непристојно бити дебео“, казује и више од његових речи. Казује, наиме, да је истина о пропасти света у коме живимо видљива, пре свега, у нестанку битијно утемељених личности. Око нас су разнолике карикатуре, образине, страшила од стиропора и пур пене, чије обличје не јамчи да су пред нама истински људи. Драгош Калајић (за кога би Рајко Петров Ного, парафразирајући стихове Милутина Петровића, рекао да „лабуд гледа, главу не помера“) делује као онај који пред нас износи дубину за коју нисмо ни знали да постоји – а она постоји, и тамо, на тој дубини, могуће је ископати „метафизички бунар“ за пијење воде које у данашњем свету нема, јер је сва вода коју пијемо отрована прашином безначајности и бесмисла. Лице, поглед, изглед, покрети, глас – као Хамлет Старији, о коме његов син вели да је сваки од богова, од Марса до Аполона, дао печат који гарантује да је пред нама човек.

И такав Драгош Калајић би, ових дана, требало да се појави у својим књигама, пред онима који су дошли после њега, али којима је стало до темељног читања часа у коме смо се обрели.

Текст пред читаоцем настао је уочи изласка Сабраних дела Драгоша Калајића. У дванаест томова, Дела треба да објави Архив Војводине, на чијем челу је трудољубиви др Небојша Кузмановић. Уредник Сабраних дела је скрупулозни и покојнику на прави начин одани Бранислав Матић.

ЧОВЕК ОД УТИЦАЈА

Драгош Калајић је утицао на многе и многе. Између осталог, и на мене. Чак и кад се нисам слагао с њим (а о томе сам писао док је био жив, што се подразумева), пре свега због његовог антихришћанског патоса (иако је остао веран паганизму, касније је, развијајући своју мисао, упутио усрдан поглед ка дубљем разумевању цивилизације православља као темеља постојања Срба и Руса), увек сам поштовао озбиљност његовог приступа темама и увиде који су, деценијама пре збивања којима присуствујемо, јасно слали поруку савременицима и потомцима. Драгош Калајић је, док су у Титотопији бунцали о самоуправљању, у часопису „Дело“ писао о пропасти европског уједињавања која је неминовна, јер је уједињавање почело од економије, а не од културе. Био је почетак седамдесетих година 20. века.

ЧИТАЊЕ У НЕКОЛИКО БИТНИХ ПАРОЛА

Сабрана дела Драгоша Калајића биће драгоцени допринос српској и светској култури. Најављујући их, нудим читаоцима увид у књигу „Смак света“, коју је објавио Накладни завод Матице хрватске 1979, а пре неку годину прештампала Агенција МИР из Београда. Ову књигу сам својевремено нашао у Градској библиотеци у Чачку, и читао сам је у даху. (Треба дисати дахом планинских књига, по могућству од младости). Уз „Смак света“, препоручујем Калајића о Црњанском, али и све доступне епизоде „Огледала 20. века“, који је нека врста видео – издања „Смака света“. Све се може наћи на сајту посвећеном Драгошу Калајићу, у рубрици „Видео“.

Ко нема времена да чита ширу анализу, нека запамти бар ове Калајићеве поруке из 1979. 1.Новац губи вредност и руши појам вредности!

2. Литература о пропасти је, све више, жанр модерне самосвести!

3. Експлозија постаје општи модел кретања света!

4. Катастрофологија прожима философију, науку и политику!

5. Мултинационални капитал шири нову колонијалну зависност!

6. Демографија открива истовремено пренасељеност једних простора и духовно-породичну стерилност других!

7. Модерни свет се креће великом брзином, али без центра!

8. Производи се све више информација, али је све мање смисла!

Упркос свему, останимо усправни међу рушевинама.

ЈЕЈТСОВА ПЕСМА 

„Средиште више не држи“ („Things fall apart; the centre cannot hold“) један је од најпознатијих стихова ирског песника Виљема Батлера Јејтса из његове чувене песме „Други долазак“ (The Second Coming), написане 1919. године, а објављене 1920, у доба када настаје и Шпенглерова „Пропаст Запада“. То је стих који извире из осећања апокалиптичног хаоса, распада друштвених норми, и који је настао у доба политичке нестабилности и губитка равнотеже у свету након Првог светског рата. Јејтс каже: „Кружећ и кружећ у све ширем луку / Соко не чује више соколара / Све се разлива; средиште попушта; / Пуко безвлашће преплављује свет“. То је час у коме „најбољи ни у шта не верују, / Док се најгори надимају од жестине“. На крају, Звер се спрема да се роди – реч је, наравно, о антихристу, последњем лажном месији у злу уједињеног човечанства. Шездесет година после ове песме, Накладни завод Матице хрватске објавио је Калајићеву књигу „Смак света“.

ТО НИЈЕ ТРЕНУТАК, НЕГО ПРОЦЕС 

То, наравно, није обична расправа о будућој катастрофи. Њена полазна тачка је другачија: „смак света” није толико физички крај планете колико дуготрајни процес духовног, културног и антрополошког распада. Сам аутор у предговору истиче да га не занима уобичајена апокалиптичка слика катастрофе, него питање да ли се „смак света” збива већ сада, у самој савремености, као и да ли је започео у прошлости. Калајић каже да је „смак света” „управо актуалност културе Запада”, која је постала простор у коме се већ виде знаци краја једног света, али не нужно у облику експлозије, рата или непосредног физичког нестанка, већ у облику губитка смисла, поретка, мере, вредности и духовне оријентације.

Према Калајићу, у старим космолошким и културним порецима човек је живео у свету који је имао средиште. Тај свет је био уређен, препознатљив, јерархијски постављен и симболички читљив. Човек није био изгубљен зато што се налазио у битијно утемељеном смисаоном поретку. Међутим, са модерним добом, нарочито после космолошких револуција доба ренесансе, човек губи свој средишњи положај. Оно што је раније било споредно, чудно, рубно и ексцентрично, постаје правило модерне културе. Зато Калајић каже да се са „губитком Центра” мења читава јерархија вредности. Уместо кретања ка центру, ка сабирању и целини, модерна култура се креће ка ексцентричном, чудовишном, расцепљеном и безобличном. Он тај преокрет описује као обртање правца културе: уместо ка Граалу, ка „пехару Центра”, модерни правац иде ка ономе што је изван центра, ка распаду и губљењу оријентира.

БОЈА СУМРАКА

Полазећи од својих ранијих текстова и коментара, Калајић је у њима препознао заједничку боју, коју назива „бојом сумрака Запада”. Сабрао је написано, и добио „Смак света“. Књига је настала са намером да се различити феномени модерне културе читају као симптоми истог историјског стања. Кључна реч јесте „декaденција”. Калајић се пита да ли је могуће да модерни човек, попут људи позног Рима, живи на крају сопствене цивилизације, а да тога није свестан. Римска декаденција је прави пример: људи који су у њој живели нису нужно знали да присуствују крају једне империје. Тако и савремени западни човек може живети унутар сопственог „краја времена”, а да га доживљава као нормално стање живота.

Калајић нуди могућност да је наша свест о животу дуже присутна од наше свести о умирању. Распад је свакодневица – зато га ни не препознају. Људи, како он каже, пред идејом „смака света” често само слегну раменима и оду даље, као да је реч о нечему апстрактном, далеком или већ много пута демантованом. Управо таква равнодушност и јесте опасна. Ако се крај света не јавља као тренутна материјална катастрофа, онда га је много теже препознати. Он може бити дуг процес „духовне катастрофе човека”, процес који траје вековима и у коме се човек постепено навикава на сопствено обезвређење.

СИМПТОМАТОЛОГИЈА ЕПОХЕ: КАЛАЈИЋ И РОУЗ

Калајићева књига је речник симптома. То је низање одредница које треба да покажу како се у различитим областима модерног живота јављају знаци слома. Да би препознао смрт, каже он, човек мора познавати живот, а да би препознао дегенерацију, мора знати шта су виталност, лепота и форма. Модерно доба не може само себи бити мерило, јер је и оно предмет дијагнозе. Зато Калајић пореди модерне појаве са старијим, традиционалним и класичним моделима. У том смислу, он модерну културу чита као пародију или изобличење ранијих облика смисла.

Колико год то чудно звучало, мисао Драгоша Калајића је, у дубљим слојевима, сродна мишљењу јеромонаха Серафима Роуза, америчког обраћеника у православну веру, који је Цркви пришао, између осталог, читајући Ренеа Генона.

Јеромонах Серафим Роуз у својој анализи нихилизма и савременог друштва дефинише философију апсурда (или подхуманизам) као духовно стање модерног човека који је изгубио Бога, што води у лудило, алогичност и губитак смисла. Он овај апсурд види као завршну фазу нихилизма. Садашње време је, према Роузу, у најдубљем смислу доба апсурда, које се огледа у уметности, књижевности и самом начину живота. Философија апсурда је директан производ нихилистичке идеологије, где се човеку намеће потреба да мрзи Бога и све што је створено. Ова философија захтева да Бог уништи самог себе, показујући мржњу и према Божијој творевини. Роуз је сматрао да модерни људи кроз ову философију експериментишу са лудилом, покушавајући да сломе логичност, а у својој студији указује на важност разликовања нихилистичког апсурда од истинског духовног живота. Роуз је сматрао да је Достојевски све ово предвидео. Коначно исход је власт антихриста, оскврнитеља и кривотворитеља свега божанског и људског.

АГРЕСИВНОСТ

Крећемо од А, и срећемо агресивност. Калајић је види као један од главних знакова двадесетог века: „квантитативно ширење и квалитативно усавршавање” облика и средстава ирационалне агресивности. Агресивност више није само војна или политичка појава. Она се шири кроз технолошки универзум, масовну културу, уметност, медије, свакодневицу и саме идеологије које се наводно боре против насиља. Парадокс који Калајић наглашава јесте да и идеали „пацифизма” и „толерантности”, када су радикално постављени, могу садржати сопствени облик насиља, јер теже уништавању разлика, особености и нагонских сила човека. Свет без разлика био би, по њему, такође жртва агресивности.

У анализи агресивности Калајић повезује свакодневни криминал, масовне медије и авангардну уметност. За њега се граница између „основе” културе и њеног „врха” брише: оно што се јавља у крими – хроникама има свој одраз у уметности, а уметност често више не уздиже стварност, него је прати у распаду. Он наводи примере бруталности, културе шока, насумичног насиља, телесних перформанса, као и уметничких пракси које почивају на разарању. У том контексту настаје његова оштра формулација да у новој уметности „вредност почива на разарању, а не на стварању”. Пред нама није стваралаштво, него разградња: уместо да ствара поредак, уметност производи оштећења и постаје спектакл уништења.

АГРЕСИВНОСТ НИЈЕ УВЕК ЛОША

Ипак, Калајић не прихвата преупрошћено тумачење агресивности. Он критикује психолошке, биолошке и социолошке теорије које човека своде на животињу, нагон или окружење. Људска агресивност није увек „ирационална” у уском биолошком смислу, јер човек није само биолошко биће. Он сматра да агресивност може бити побуна „неприпитомљене људске природе” против неприродних услова технолошког света. Зато она није само симптом болести, него и знак да у човеку још постоји извесна енергија отпора. Потпуно ишчезавање агресивности значило би стање мртвила, налик „топлотној смрти”, у коме више нема изазова, разлике, одговора, па ни живота у правом смислу. Физика каже: сваки систем тежи најмањем утрошку енергије. А то је, сви знамо, стање смрти. Зато је чак и агресивност извесни знак животности. АЛХЕМИЈА 

Следећа важна одредница је алхемија. Калајић полази од пораста интересовања за алхемију у савременом добу и ту појаву тумачи као део ширих „спиритуалистичких” напетости модерних маса. Разочарање у научно-технички прогрес доводи људе ка тражењу других, духовних или квазидуховних објашњења. (Сетимо се да је Манцони конзервирање свог измета прогласио, за добре паре, уметношћу, претварајући, „по угледу на древне“, измет у злато).

Али Калајић не остаје само на томе. Он сматра да многи садржаји модерне културе имају структуре сличне алхемијским моделима. У авангардној уметности, техници, науци и индустријској цивилизацији он препознаје секуларизоване облике алхемијског сна о преображају материје. Модерни човек, попут алхемичара, жели да мења природу, да је разара и поново саставља, али без духовног знања и без моралне мере. Када гледамо причу о трансхуманизму, вештачкој интелигенцији и генетском инжењерингу, суочавамо се са гомилом безумника који су добили лего коцкице: нешто ће сложити, али ће то бити бесмислено. И опасно, по њих и по све нас.

РАЗЛОЖИ, ПА САСТАВИ

Кључна алхемијска формула коју Калајић повезује са модерношћу јесте solve et coagula. То је и принцип масонерије: разложи, па састави. Направиш планетарни хаос, а онда зидаш свој „поредак“. „Нови светски“, наравно…Међутим, у модерном технолошком свету Калајић види углавном прву фазу: распад. Техника постиже резултате „ништењем природе”: преграђивањем река, отварањем земље, експлоатацијом њених дубина, цепањем атома, уништавањем природних целина. Зато модерно „solve” више није ограничено на алхемијску лабораторију, него обухвата читаву планету. Опасност је у томе што човек, према Калајићу, више нема контролу над процесима које је покренуо. Ако нема друге фазе, ако нема истинског „coagula”, онда распад не води преображају, него апокалиптичном исходу.

АНТИ – ДОБА 

После почетних одредница у којима се показује да модерна култура све више живи у знаку распада, Калајић наставља да гради свој речник „смака света” кроз појмове који откривају дубљу промену у самом начину мишљења модерног човека. Један од тих појмова јесте префикс „анти”. Он за Калајића није само језичка навика, него симптом историјског замора. У модерном свету све више појава, покрета и идеја одређује себе као нешто што је против нечега: антикултура, антиуметност, антиархитектура, антихерој. Тај образац показује да модерни човек све теже ствара позитиван садржај, па своју енергију троши на порицање. Уместо да изгради нови облик, он се задовољава тиме што стари облик преокреће, одбацује или пародира.

Калајић у томе види знак „исцрпљености стваралачких способности човека”. Префикс „анти” постаје доказ да је модерна култура изгубила снагу стварања. Она још има снагу отпора, али тај отпор више није усмерен ка вишем облику, него ка празнини после рушења. Зато он разликује „слободу од” и „слободу за”. Модерни човек, по њему, уме да се ослобађа од наслеђених форми, ауторитета и вредности, али не уме да одреди за шта је та слобода употребљива. Тако се негативна енергија приказује као стваралаштво, док у стварности често остаје само зависна од онога што пориче. Дело које је настало само као обрнута слика другог дела и даље је везано за то друго дело. Оно нема сопствено средиште.

Из хришћанске перспективе, анти – доба на власт ће довести анти – Христа, последњег лажног месију у злу уједињеног човечанства. Андрићев Гоја о њему каже: “Постоји легенда да ће Антихрист, када се буде појавио на земљи, стварати све што је и Бог створио, само са већом вештином и са више савршенства. Његове пчеле неће имати жаоке и његово цвеће неће тако брзо венути као што вене ово у нашој природи. Тиме ће он намамити лакоме и лаковерне.“ Доба кривотворина, рецимо путем вештачке интелигенције, већ је ту: Андрићев антихрист, „вештији од Бога“, прави вештак – вештац, јесте на помолу.

AНТИАРХИТЕКТУРА

Пред нама је и антиархитектура. Калајић ту не говори само о архитектонском стилу, већ о широј кризи простора, града и друштвеног поретка. Архитектура је у модерном добу покушавала да преузме велику друштвену улогу, да организује живот, становање, рад, кретање и урбани простор. Али када се појави антиархитектура, она заправо открива кризу саме архитектонске мисли, њену сумњу у сопствену мисију и њену зависност од економских и политичких система Запада. Ако је архитектура некада била уметност обликовања простора у складу са поретком, антиархитектура показује да је и простор постао место побуне, фрагментације и губитка смисла. Уместо да гради дом, град или заједницу, она постаје још један знак распада заједничког поретка.

Свему томе коначно присуствујемо данас, у СНС Београду. Познати архитекта Слободан Малдини о томе каже: “Још увек не верујем да би Завод за урбанизам Београда самостално израдио план којим се разара Скадарлија, али чињеница је да су у уништавању града учествовали и многи виђенији архитекти, чак и професори и академици. Када је, на пример, биро чувене Захе Хадид израдио пројекат на археолошки вредној локацији уз Доњи Калемегдан, а учествовао и бечки архитекта и академик САНУ Борис Подрека, стручна јавност је знала да инвеститори злоупотребљавају имена ауторитета да прогурају недозвољене пројекте. На исти начин данас користе имена професора Архитектонског факултета, да би добили потврду са највишег нивоа. Парадоксално, исти ти ауторитети јавно се залажу за очување Генералштаба или Београдског сајма, док у свом портфолију крију учешће у штетним пројектима. Ово лицемерје нема границе, а његов основни покретач је новац. Малдини вели да је у Београду на делу „антиурбанизам и антиархитектура“, чему доприносе и многи професори:

„Нажалост, ови ауторитети своју ‘визију’ преносе на младе студенте, а у области архитектуре, где готово да не постоји стручна критика и где институције не функционишу, спроводе све што је могуће – па и оно што је противно правилима професије – за новац. Зато ће Београд и даље неговати ‘политичко’ и ‘адвокатско’ планирање, ширећи пројекте попут Београда на води, који нису у јавном интересу, већ искључиво за потребе приватних инвеститора. Тиме се грађанима отимају јавне површине, културно-историјске целине, и намећу модели који не одражавају њихове потребе за достојанственим животом у граду“.

(https://www.danas.rs/kultura/slobodan-maldini-skadarlija/)

АТОМСКА СКЛОНИШТА

Калајић показује да модерни човек не само да мисли о катастрофи, него се на њу привикава, организује је, чак је претвара у један од садржаја свакодневице. У одредницама о антиатомским склоништима и припремама за нуклеарну катастрофу, он истиче да је већ сама равнодушност пред могућношћу уништења цивилизације знак времена. Није више реч само о страху, него о практичном прихватању могућности да ће свет нестати, а да ће се нека издвојена група спасити. У томе Калајић види моралну катастрофу која је већ наступила пре физичке. Посебно је оштра његова реченица да су „модерни ‘капетани’” они који „први напуштају брод”, за разлику од старе етике која је налагала да капетан последњи напусти брод.

„Смак света” није толико техничко питање, колико питање етоса. Катастрофа није само у томе што постоји могућност нуклеарног рата, него у томе што су људи већ прихватили логику спасавања себе, напуштања других и тајног организовања преживљавања. Он помиње клубове и приватна антиатомска склоништа, чија се локација крије из страха од маса. Таква организација преживљавања показује да је заједница већ разорена: човек се не пита како да се сачува свет, него како да се један мали део људи извуче из његове пропасти. У том смислу, и сама припрема за катастрофу постаје доказ да је катастрофа већ духовно почела. Када један оснивач таквог клуба каже: „Ми се спремамо за најгоре”, Калајић то не чита само као прагматичан страх, него као знак да је савремена цивилизација већ изгубила веру у сопствену трајност.

И ПАЦОВСКЕ ЕЛИТЕ

У доба суманутог рата потоњих времена, који се шири од Блиског Истока до Русије и Украјине, и над којим лебди сенка нуклеарне катастрофе, идеја елитних банкарско – корпократских пацова који ће се, верују, сакрити од радијације у својим подземним склоништима опет оживљава, на најкарикатуралнији могући начин.

Док ово пишем, чека се наставак ТВ серије „Fall Out”, Грејема Вагнера и Џеневе Робертсон Дворет. Серија приказује последице Великог рата 2077. године, апокалиптични нуклеарни холокауст у алтернативној историји Земље где је напредак у нуклеарној технологији после Другог светског рата довео до појаве ретрофутуристичког друштва и рата за ресурсе. Многи преживели нашли су се уточиште у бункерима познатим као трезори, несвесни да је сваки трезор дизајниран за извођење социолошких и психолошких експеримената над својим становницима.

Драгош Калајић је све то, једноставно, видео. Не пред – видео, него видео.

Имао је очи које се нису мириле са „филмским мраком“ (Идоли, „Кенозоик“).

АНТИХЕРОЈИ 

Да би објаснио шта је антихерој, Калајић прво објашњава шта је херој. У традиционалним индоевропским митовима и легендама, херој се јавља у кризним ситуацијама, онда када је природни или космички поредак угрожен. Он је фигура Реда која се суочава са снагама Хаоса. Али херој није обичан члан заједнице. Он је изузетак, човек који стоји изнад правила већине, јер управо због те изузетности може да одговори на изузетну опасност. У њему постоји нешто што је сродно снагама против којих се бори: зато може да их разуме, да им се супротстави и да их савлада.

Антихерој је, насупрот томе, знак модерног преокрета вредности. Ако је херој био фигура која у кризи брани поредак, антихерој је фигура која показује да модерна култура више нема јасан поредак који би бранила. Он није носилац снаге, узвишености, жртве или победе, него слабости, расцепа, безвољности, ироније или пораза. Сам назив „антихерој” већ садржи тај преокрет: оно што је некада било негативно сада се поставља као позитивно, а оно што је било позитивно приказује се као сумњиво, застарело или немогуће. Зато Калајић уводи антихероја као једну од кључних фигура модерног стваралаштва, али не као невину књижевну појаву. Антихерој је, у његовој дијагнози, симптом света који више не верује у херојску могућност човека.

ТРИЈУМФ АНТИХЕРОЈА

На тај начин, антихерој није само лик из романа, драме или филма. Он је знак антрополошког пада. Модерна култура, према Калајићу, више не приказује човека као биће способно за усправљање, него као биће које плута кроз немоћ, случајност, страх, иронију, моралну неодлучност. Ако је херој био одговор на Хаос, антихерој је човек који се у Хаосу настанио. Он више не савладава неред, него га изражава. Зато модерној уметности антихерој одговара: он је човек без центра у свету без центра.

Тако је, између осталог, дошло до преокрета: вешци и вештице су бољи од нормалаца у „Харију Потеру“, Џокер је изнад Бетмена, и Ханибал из „Кад јагањци утихну“ има право на разумевање. Иза свега стоје творци Џефрија Епстина, сатанистички људождери који би да коначно завладају светом.

ПОИГРАВАЊЕ АПОКАЛИПСОМ

Следећа велика тема Калајићевог речника је „апокалипса шик”. Ова одредница показује како се и сама представа краја света претвара у робу, стил, забаву и потрошачки доживљај. Калајић пише да свест маса о прелазу из света обиља у свет оскудице изазива „експлозију бруталног хедонизма”. Модерни човек је, како он каже, развио страст за новим, па је чак и „смак свог света” дочекао као новину. Човек који није био срећан у свом свету може са извесним узбуђењем да дочека његов крај, јер крај бар обећава промену. Зато апокалипса постаје мода, спектакл и извор сензуалног уживања.

Калајић под „апокалипсом шик” подразумева различите појаве: филмове катастрофе у којима публика ужива гледајући рушење симбола модерне цивилизације, ресторане који се естетски играју депресијом, глађу и кризом, као и читаву литературу о „смаку света”. Он чак и сопствену књигу иронично смешта у тај контекст, као део ширег бума књига о катастрофи. За разлику од „веселих катастрофичара“, Калајић зна: када катастрофа постане стил, онда је човек изгубио способност истинског страховања, покајања или преображаја. Он више не реагује на крај света као на позив на будност, него као на још један облик потрошње.

Хришћанство је у апокалиптичним временима позивало на покајање. Мртво, у стању у коме јесте, либерално хришћанство корацима од седам миља корача свом крају, усвајајући џендеризам, глобализам и екуменизам као своју меру и проверу. Основно је: растеретимо се, рашћеретајмо се…Неки излаз ће се већ наћи.

А неће…

БИЛО ЈЕ, АЛИ НЕ НА ОВАЈ НАЧИН

Калајић ипак показује да „апокалипса шик” није потпуно нова. Он набраја различите историјске и религијске примере у којима се катастрофа, смрт или уништење посматрају из перспективе игре, драме, судбине или већ прошлог времена. Али у модерном облику, тај феномен добија посебно празан карактер, јер више није утемељен у метафизици, ритуалу или херојском прихватању судбине, него у потрошачкој култури. То више није Сенекино смирење пред смрћу, него естетизована равнодушност. То је навика да се и страх конзумира као слика. Зато су филмови катастрофе, ресторани депресије и приручници за Судњи дан део исте психолошке и културне структуре: модерни човек своју пропаст претвара у забаву. Није то горки Прус Шпенглер, који, са ничеовском љубављу према усуду, гледа „пропаст Запада“. То је гомила будалаша који не схватају да им је врат на пању, и да гиљотина тек што није пала.

АТЛАНТИДА 

У овом делу књиге појављује се и мотив Атлантиде, кроз који Калајић повезује старе визије пропасти са модерним биолошким и генетским опитима. Он наводи визију по којој је пропаст Атлантиде била повезана са генетским мешањем и покушајем измене живих бића ради стварања радне снаге. Тај мотив му служи као аналогија за савремене расправе о могућностима модерне биологије: једни у њима виде побољшање човека, други опасност која задире у етичке и теолошке границе. Тако се и стара прича о Атлантиди укључује у речник „смака света”, јер показује да се катастрофа не рађа само из спољашње опасности, него из човекове жеље да прекорачи меру и технички преобликује живот.

Димитрије Мерешковски каже да је древна Атлантида Европа његовог доба. И то је писао уочи Другог светског рата: “Да би нам дочарао војну моћ Атланта, Платон износи прецизне цифре трупа које су на располагању у само једној долини изван града која је подељена у 60.000 војних округа, који обухватају 10.000 борних кола, 240.000 коња, 1.200 бојних бродова и 1.200.000 пешадијских бораца. А та долина је само мали део једне од десет атлантидских краљевина. Ако се томе додају и атлантидске колоније у Америци, Европи и Африци, постаје очито да је војна сила Атлантиде обухватала на десетине милиона људи: „големо мноштво, аперантос аритхмос,“ каже Платон. До нашег светског рата није било другог таквог војног скупа у историји. У Платоново време се то чинило као „фикција“, а данас, после двадесетпет векова, показало се да је у питању „цела истина“. “Тако Мерешковски. Паметном доста.

АУТОРИТЕТ И АУТОРИТАРИЗАМ

Ту је и одредница ауторитаризам, коју Калајић представља као једну од главних мета младалачких протестних покрета друге половине двадесетог века. Код младих бунтовника, ауторитет је изједначен са принудом, ропством и насиљем. Ако се сваки ауторитет одбаци као угњетавање, онда се не руши само неправедна власт, него и сама могућност поретка, вертикале и смисленог наслеђа. Тако борба против ауторитаризма може постати још један облик модерног „анти” става: одбијање без способности да се изгради виши, уређенији и одговорнији облик слободе.

Према Калајићу, изворно значење ауторитета није власт као гола сила, него начело раста, подршке, стварања и преноса вредности. Он реч auctoritas повезује са латинским augere, односно са идејом увећавања и подржавања раста. Зато ауторитет није порицање слободе, него њен услов. Ауторитет је оно што омогућава да заједница има центар, да вредности буду пренете и да човек не остане препуштен хаосу произвољности. Калајић овде наставља своју ранију тему „губитка Центра”: тамо где нема стварног ауторитета, настаје празнина коју могу попунити само спољашње форме власти, технике контроле или идеолошке манипулације.

Због тога он тврди да младалачка побуна против „ауторитаризма” у суштини може бити несвесна побуна против недостатка правог ауторитета. Млади, по њему, не страдају зато што имају превише истинског ауторитета, него зато што живе у свету у коме је ауторитет већ разорен, а на његово место дошла су правила без духа, системи без језгреног смисла и очеви без стварне снаге. Калајић не брани принуду него разликује принуду од ауторитета. Принуда делује споља док ауторитет делује изнутра, као препознатљива вертикала вредности. Зато је модерно изједначавање ауторитета и репресије знак да човек више не уме да препозна унутрашњи поредак. АВАНГАРДА 

Одмах затим Калајић прелази на појам авангарде. Он га не тумачи само као уметничко-историјску категорију, већ као симптом промене у структури модерне свести. За њега је кључно то што је појам школе замењен појмом покрета. „Школа” је, у његовом тумачењу, припадала свету који има центар: она подразумева место сабирања, преношење знања, вертикалу, учитеља, ученика и јасну оријентацију. Насупрот томе, „покрет” припада свету лишеном средишта. Модерни човек више не зна одакле долази ни куда иде; једино што може да каже јесте да је „у покрету”. Тако покрет престаје да буде средство ка циљу и постаје циљ сам по себи.

У том смислу, авангарда је стално удаљавање од центра. Оно што је данас авангарда сутра постаје конвенција, па се мора тражити нова авангарда, ново одступање, нова удаљеност од вертикале. Тако се успоставља бескрајни механизам порицања. Калајић наглашава да је првобитно значење речи „авангарда” било војно, али и ловачко: истурени део, претходница, гоничи. У модерној уметности, по њему, плен који авангарда гони и разара јесте сам човек. Прве авангардне силе разарале су класичне идеје и форме. Тако је надреализам напао свест и разум у име подсвести. Дошле су последње авангарде које се окрећу телу као последњем преосталом материјалу. Калајић зато закључује да „смрт уметности”, којој теже последње сенке авангарде, није ништа друго до смрт човека.

ПУТ У АПСУРД

Авангарда је тежила да укине границе између уметности и живота, а хришћански морал и европска грађанска култура били су главне мете напада. Употреба провокације често је била усмерена против хришћанског погледа на свет. Поједини авангардни покрети су отворено пропагирали антихришћанске ставове, супротстављајући се хришћанском погледу на свет. Уметничка авангарда је стала у редове револуције, радикално раскидајући са хришћанском метафизиком.

Али и са сваком, па и Калајићевом, „неоантичком“ метафизиком човека усправног под сводом.

У огледу „Философија апсурда“, отац Серафим Роуз нас подсећа: “Према новом култу самопоклонства води пут који показује идеологија апсурда, макар то она себи не постављала увек као циљ, али јасно приводећи таквом резултату. Јунак апсурдистичке уметности је заточен у себе самога као у тамницу, откинут од других људи, неспособан за људска осећања и односе: у њему нема љубави, у њему су само мржња, насиље, ужас и чамотиња, зато што је он, оставши без Бога, остао и без онога што је човечанско у њему – без лика Божијег. И откривење које он чека, које има да га избави од апсурда, никако не може да буде хришћанско: једино у чему се сви проповедници апсурда слажу јесте безусловно одбијање хришћанског одговора. Они су кадри да приме само ово „откривење“. Један од ликова Бекетовог комада говори о богосличном Годоу: „Страшно је занимљиво дознати шта ће нам он то предложити. А тада ћемо већ решити хоћемо ли се сложити или нећемо“. Ако у Хришћанству, у коме све проверава Христом, стара личност са својом самовољом мора бити уништена да би се родила нова, верна Христу и Његовој вољи, то се космос „Годоа“ сав врта око старе личности, па се чак и долазеће божанство представља као некакав трговачки путник који настоји да своју робу „ували“ размаженом самозаљубљеном купцу. Они, који сада „чекају Годоа“ – а дотични је, можда, исто што и антихрист – се надају да ће им он умирити савест и самопоклонству вратити укус и смисао: другим речима, да ће он најзад укинути Богом постављене забране и коначно доказати неоснованост истих. Ничеански натчовек – то је наш савременик који је изгубио осећање греха у заносу одушевљења земним лажним мистицизмом, култом земаљских богова.“ Какви су се, гле чуда, као огавни киклопи, окупљали на Епстиновом острву.

БИХЕВИОРИЗАМ 

Калајић бихевиоризам посматра као теорију која човека схвата кроз однос спољашњег подстицаја и реакције. У таквој слици човек постаје биће које се може условљавати, обликовати и контролисати преко окружења. Посебно је важна критика оснивача овакве психологије, Скинера: ако је човек превасходно производ окружења, онда се друштвени проблеми могу решавати систематским уређивањем осујећења и подстицаја. Ту почиње опасност. Теорија која изгледа као хуманистичка и реформска може постати основа за нову технику контроле човека.

Калајић не одбацује чињеницу да средина утиче на човека, али сматра да је опасно свести човека само на условљавање. Та редукција, по њему, одговара модерном технолошком универзуму, јер такав универзум жели човека који је предвидљив, прилагодљив и управљив. Ако човек прихвати да је само производ спољашњих услова, он може и стварно постати такав: биће које је капитулирало пред силама околине – пророчанство се испунило зато што је Макбет у њега поверовао. Тако и бихевиоризам може створити свет који потврђује његове претпоставке, свет у коме човек више нема везу са другим, дубљим начелима одређења.

БОДИ АРТ

Посебно место у Калајићевим дијагнозама има body art, односно „телесна уметност”. Калајић описује уметничке праксе у којима људско тело постаје основни материјал изражавања. Али за њега то није само проширење уметничких средстава, већ крајња фаза редукције човека. Ако је авангарда најпре нападала класичну форму, затим разум и свест, онда телесна уметност напада последњу непосредну стварност човека: његово тело. Наводе се примери самоповређивања, излагања тела болу, крви, ризику, понижењу или деперсонализацији. Калајић те појаве чита као симптом културе у којој се више не ствара лепота, него се производи рана, шок и самоуништавајући спектакл.

У том смислу, тело више није носилац достојанства, него постаје објекат експеримента. Уметник не обликује материјал изван себе, већ сопствено тело претвара у место разарања. За Калајића је то један од најочигледнијих знакова „смака света”: човек више не чува ни сопствену телесну целовитост, већ је излаже као материјал културне производње. У томе се наставља његова основна теза да модерна култура вредност све више налази у оштећењу, а не у стварању. Тело, које би могло бити последња граница против апстрактних техника и идеологија, постаје управо њихово поприште. Слушкиња сатанистичких Ротшилда, Марина Абрамовић, Калајићева савременица, живи је доказ за ове тезе.

ЦРНИ ПАНТЕРИ

Одредница Црни пантери уводи политичку димензију побуне. Калајић тај покрет не представља само као историјски покрет афроамеричког отпора, већ као пример енергије отпора која може допринети рушењу постојећих система. Он наводи да су „Црни пантери” основани 1966. у Оукленду, да су првобитно имали одбрамбену функцију и да су брзо постали паравојна организација. У њима види израз противречности америчког друштва: расно незадовољство, револуционарни језик, потрагу за афричком традицијом, али и могућност манипулације од стране делова самог естаблишмента.

Калајић посебно истиче њихову свест о декаденцији америчког друштва. У програму покрета, како он цитира, тражи се образовање које ће осветлити „праву природу декаденције америчког друштва”. То је за њега важно јер показује да побуна није само социјална или расна, већ да сама себе смешта у оквир пропадања једне цивилизације. Истовремено, Калајић бележи и противречности тог покрета: везивање за антиимперијалистичке симболе, недовољно успешне политичке стратегије, унутрашње манипулације и претварање одређених елемената побуне у моду. Поклич „Black is beautiful!” он тумачи као позитиван моменат стицања самопоуздања, али и као део ширег процеса у коме америчка култура масовно преузима и комодификује симболе побуне.

НАСРТАЈ НА МИТ 

После политичких и уметничких симптома, Калајић се враћа дубљем културном слоју кроз појам демитизације. Под тим подразумева наслеђе просветитељског неповерења према миту, где се мит схвата као заблуда коју треба уклонити из људске свести. Међутим, мит није пука обмана, него носилац дубљих вредности, архетипова, оријентира и традиционалних структура смисла. Зато демитизација није ослобођење човека од лажи, већ његово лишавање последњих критеријума. Ако се човекова меморија очисти од митских садржаја, он више нема одакле да процењује технолошки свет у коме живи.

Калајић зато разликује ремитологизацију и демитизацију. Ремитологизација се јавља у деловима елитне културе као покушај да се поново разуме значај мита. Демитизација, насупрот томе, делује у масовној култури и има планетарне размере. Њу покрећу идеолошки и технолошки интереси модерног света. Уместо правог мита, јавља се „потрошачка митологија”: симболи без дубине, кривотворине које не воде ка смислу већ ка потрошњи. Тако човек остаје без вертикалне меморије. Он више не стоји према свету као биће које има дубљу припадност, већ као „пука чињеница” у свету фактопоклонства.

ДЕМОГРАФИЈА

На крају овог блока појављује се и одредница демографска експлозија и имплозија. Калајић ту показује како тековине западне цивилизације, пренете у друге делове света, могу имати супротне и катастрофалне последице. У југоисточној Азији, Африци и Јужној Америци здравство, исхрана и комуникације умањују старе регулаторе смртности, али истовремено руше традиционалне структуре које су одржавале равнотежу заједнице. Западна технологија, створена за потребе Запада, није у стању да одговори на проблеме друштава у којима је радне снаге превише, капитал недовољан, а традиционални поредак већ ослабљен.

С друге стране, Запад се суочава са демографском имплозијом. Калајић то повезује са губитком вредности: човек ствара потомство онда када има нешто што жели да пренесе. Ако су вредности изгубљене, губи се и смисао размножавања. Тако демографска експлозија и имплозија постају два супротна лица исте цивилизацијске кризе: један свет се неконтролисано умножава после рушења старих регулатора, други престаје да се обнавља јер је изгубио унутрашњи разлог трајања.

НОВАЦ

Калајић не посматра новац само као економско средство, него као симболичку силу која преобликује целокупну цивилизацију. Он полемише са становиштима која су у новцу видела животну снагу модерне цивилизације. Насупрот томе, Калајић сматра да је управо идолопоклонство пред новцем одузело Западу могућност било какве смислене будућности. У његовој интерпретацији, монетарни систем је „учинивши ‘мобилним’ све ствари и појаве” увукао основне садржаје Запада у вртлог пропадања. Новац не само да мери вредност, већ постепено замењује саму вредност. Када се све може претворити у цену, онда се губи разлика између вредног и безвредног, светог и профаног, квалитативног и квантитативног.

Калајић посебно наглашава историјску „параболу вредности” монете. По њему, новац је најпре изгубио своје духовне и квалитативне вредности, затим је сведен на пуки квантитет, а на крају и сам тај квантитет почиње да се обезвређује умножавањем монетарне масе. Та линија, ако се продужи, води ка „нултој вредности”. То је за њега више од економске кризе: то је рушење једне цивилизацијске илузије, да цена може одредити вредност. Модерни свет замењује стварност њеним мерљивим, тржишним и техничким знацима, а затим и ти знаци пропадају јер више немају упориште у стварном квалитету.

ПРОКЛЕТСТВО НОВЦА

А шта је новац? Једна условност – парче папира или метала, а данас, чак ни то – једна компјутерска информација, за коју постоји договор да вреди толико и толико, и да се тиме може продавати и куповати. Ипак, он делује као магијска сила, која радикално мења људе и њихове односе.

О томе француски књижевник Уисманс, декадент који је постао ревносни хришћанин, у свом роману „Тамо доле“ пише: “Правила новца су свеобухватна и свима јасна. Пара на пару иде, тежи да се гомила на истим местима, најрадије иде хуљама и просечњацима; а када се, по необјашњивом изузетку, згрне код каквог богаташа који у души није ни убица ни ђубре, новац постаје јалов, неспособан да се преточи у неко разумно добро; чак и у дарежљивим рукама немоћан је да оствари неки виши циљ. Рекло би се да се тако свети што је стигао на погрешно одредиште, да се намерно паралише када не припада ни последњој битанги, ни најгорем тупаџији. Још је необичнији када, сасвим ванредно, залута у кућу сиромаха; одмах га упрља ако је био чист; најскромнијег гољу претвара у расипника, истовремено делује на тело и на душу, свог власника наводи на најнижу саможивост, на срамну охолост, наговара га да свој новац троши само на себе; од понизног човека направи безочног лакеја, од најдарежљивијег, шкртицу. Новац, у секунди, мења све навике, преокрене све идеје, преобрази најтврдокорније страсти, док оком трепнеш. Новац је најкалоричнија храна за највећи број грехова, а он им је, на неки начин, и марљиви књиговођа. Ако парајлији допусти да се заборави па удели милостињу и задужи неког сиромаха, одмах код тог сиромаха изазове мржњу према доброчинству; тврдичлук замени незахвалношћу, поново успостави равнотежу, тако рачун буде поравнат, да случајно не буде почињен један грех мање. Међутим, заиста постаје чудовиштан тек кад се, скривајући сјај свог имена под црним велом једне речи, назове капиталом. Тада се његово дејство не своди на индивидуалне подстицаје, на савете да се краде и убија, већ се протеже на читаво човечанство. Сама реч капитал одлучује о монополима, оснива банке, капарише намирнице, располаже животом, може, ако хоће, уморити глађу на хиљаде људи! Новац се, за то време, храни, гоји и сам себе оплођује у некој каси; и оба света падају пред њим на колена, умиру од жеље за њим, као за Богом. Е па онда, или је новац, који је на овакав начин господар душа, ђавоља работа, или га је немогуће објаснити.“ То би потписао и покојни Калајић.

БАНКСТЕРИ И СМРТ СВЕТА

Модерни банкари, „банкстери“ , гангстери маскирани у финансијске магове, већ двеста година управљају светским процесима, подижу и обарају владаре и владе, намећу своја, углавном лажна решења, и трају, трају, трају. Ротшилде помиње Љуба Ненадовић у “Писмима из Италије“: кад један од ових „супербанкара“ пита Његоша кује ли новце у Црној Гори, овај му одговара да би то чинио када би се од камења могли ковати. Његошевог света више нема, али Ротшилди су и даље ту. Ротшилди, Варбурзи, Моргани, Рокфелери и слични магијом новца мењају свет тако што за безвредан папир (то јест, папир који је само договор) купују земљу, воду, шуме, руде, нафту, отимају од народа производњу хране, пљачкају драгоцене метале. И људе, људе купују, да у њихово име обављају прљаве послове, што као политичари, што као нарко-дилери…То је оно што је амерички конспиролог Дес Грифин звао „Четврти Рајх богаташа“. Још је енглески писац Честертон, борац против нечовештва капитализма, рекао да само обичан човек брани приватну својину, јер жели да се његово имање јасно граничи с имањем његовог комшије – Рокфелери и Ротшилди се не боре за приватну својину, него им је циљ да укину преостале границе и међе, јер желе да сва имања свих људи припадну њима. Или, како би рекао Милан Брдар, описујући циљ пљачкашког капитализма: “Није довољно да ми поседујемо све. Неопходно је да и сви остали не поседују ништа“.

КРВАВЕ РЕВОЛУЦИЈЕ НОВЦА 

Француска револуција, бољшевичка револуција, нацизам не би били могући без снажног уплива скривене власти новца. О томе је, између осталог, писао Ентони Сатон у својим књигама – „Вол Стрит и успон бољшевика“ и „Вол Стрит и успон Хитлера“. Стотине милиона људских живота у крви је нестало због новца именованог капиталом, о чијим господарима пише у својој „Шок терапији“ Наоми Клајн. Јер, како би рекао Маркс: “Капитал се гнуша одсуства профита, или врло малог профита, као што се природа гнуша празног простора. С одговарајућим профитом капитал постаје смео. Нека је 10% сигурно, па се свуда може применити; са 20% постаје живахан;

са 50% позитивно вратоломан; са 100% баца под ноге све човекове законе; 300%, и нема злочина који неће ризиковати, макар претила и вешала“.

И Маркс је, овим поводом, био у праву. „Блек Рок“ то доказује, зар не?

КАТАСТРОФОЛОГИЈА

У том контексту треба разумети и одредницу doom-writing, коју Калајић преводи као неку врсту „пропастографије” или „катастрофологије”. Он тај англосаксонски неологизам користи да означи широку литературу о пропасти, крају цивилизације, будућој катастрофи и распаду модерног света. Та литература обухвата различите жанрове и методе: од Шпенглерове Пропасти Запада, Геноновог Царства квантитета и знакова времена, Хакслијевог Врлог новог света и Орвелове 1984, до научно-катастрофолошких студија о еколошкој, технолошкој и системској кризи. Калајић и сопствени речник „смака света” смешта у тај низ, али не као пуку моду, већ као симптом времена у коме је мисао о пропасти постала један од централних облика самосвести.

Међутим, за Калајића није довољно рећи да постоји много књига о катастрофи. Важније је питање зашто се баш у модерном добу јавља потреба да се толико систематски мисли о пропасти. Ова врста књига настаје зато што модерна цивилизација све јасније производи сопствене границе: еколошке, нуклеарне, демографске, технолошке, духовне и културне. Литература о катастрофи није спољашњи додатак модерности, већ један од начина на који модерност постаје свесна сопственог исхода. Калајић ту свесност не сматра нужно спасоносном. Она често остаје у сфери жанра, интелектуалне моде или научне прогнозе, без истинске духовне промене.

ЕКСПЛОЗИЈА

Наредна кључна одредница је експлозија. Калајић је назива једним од основних и најучесталијих знакова модерног света. Експлозија је за њега више од физичког догађаја – она је модел кретања, енергије и историјске логике модерности. Калајић примећује да се реч „експлозија” користи у различитим областима – космологији, демографији, техници, урбанизацији, информатици, култури, извештајима о насиљу. То показује да је модерни свет структурално експлозиван: он се шири, разбија границе, губи центар и производи све већи број честица, појава, информација и односа који више нису сабрани у један поредак.

ЂОРДАНО БРУНО И РАСРЕДИШТЕЊЕ

Калајић овде поново повезује модерност са губитком Центра. У тумачењу космолошке револуције Ђордана Бруна, он истиче формулу универзума у коме је „центар свуда, а обим нигде”. Та формула, у математичком смислу, означава бескрај, али у Калајићевој културној дијагнози она означава и распад јединственог центра. Ако је центар свуда, онда у ствари нема једног центра; свака честица постаје његов сурогат. Тако модерно доба, према Калајићу, почиње у знаку експлозије: систем се распрскава, а његови делови почињу да глуме самосталне центре. Тај модел се затим понавља у друштву, култури, техници и унутрашњем животу човека.

Симболичка важност експлозије види се и у „цивилизацији машина”. Од парне машине до реактивног погона, модерна техника користи експлозију као принцип покретања. То значи да модерна цивилизација своју динамику заснива на контролисаном разарању, на ослобађању енергије кроз притисак, сагоревање, пуцање и нагло ширење. Та логика технике има свој културни еквивалент: модерна култура такође делује кроз удар, шок, прекид, убрзање и разарање облика. Зато експлозија није само механички принцип, већ и метафора модерног живота.

ВИЗИЈЕ ПРОПАСТИ

Из те тачке Калајић прелази ка ширем појму катастрофологије. Она обухвата читав спектар модерне мисли: десне и леве визије пропасти, цикличке теорије историје, философије нихилизма, критике технолошког друштва, егзистенцијалистичке теме апсурда и самоубиства, неометафизичке интерпретације „краја света”, као и научна упозорења о нуклеарним, кибернетичким и еколошким опасностима. Калајић истиче да је лакше одговорити на питање „шта није катастрофологија?” него на питање „шта јесте катастрофологија?”, јер се велики део савремене мисли, посредно или непосредно, може повезати са категоријом катастрофе.

Код многих модерних мислилаца катастрофа није први предмет мишљења, већ последица других система. Неко до ње долази преко историје, неко преко економије, неко преко технике, неко преко егзистенцијалне философије, неко преко политике. Код Калајића, међутим, катастрофа постаје централни дијагностички појам. Она није само један могући исход, већ унутрашња логика модерног света. Зато Калајић и прави речник симптома: да би показао да се исти образац јавља у различитим областима.

МУЛТИНАЦИОНАЛНЕ КОМПАНИЈЕ

У наставку се јавља и тема мултинационалних компанија, које Калајић тумачи као један од облика новог колонијализма. Оне се не приказују само као економски субјекти, већ као структуре које потчињавају друштва економски, културно, политички и технолошки. Посебно је значајна његова критика тврдње да су мултинационалне компаније природан израз технолошког напретка. Калајић то назива демагогијом и истиче да технолошки прогрес не значи нужно напредак услова људског живота. Напротив, еколошка криза сведочи да технолошки прогрес може производити деградацију и „инволуцију” услова живота.

Калајић тврди да није технологија сама по себи створила мултинационалне компаније, већ да је огроман капитал тих компанија монополисао напредну технологију и употребио је као средство колонизације. Када се таква технологија пренесе у земље у развоју, она се не укорењује као плод органског развоја, него је нека врста „енклаве“. Уместо да развија локалне системе, она често разара постојеће облике живота, угрожава еколошку равнотежу и привлачи најбоље интелектуалне енергије у службу страног капитала. Тако настају искорењене елите које сопствене интересе поистовећују са интересима послодаваца, а не са интересима својих друштава. Прича о „Рио Тинту“ и Србији само илуструје Калајићеве речи.

ХЕПЕНИНГ 

Једна од најзначајнијих одредница у том смислу јесте happening – „догађање“. Калајић га не тумачи само као уметничку форму, него као симптом слома вредносног поретка. Према њему, модерни човек је „изгубивши вредности” изгубио и способност да разликује добро од зла, лепо од чудовишног, значајно од безначајног. У празнини такве неизвесности, свака појава може постати позитивна само зато што се уопште догађа. Зато је у модерном језику реч happening врло брзо добила опште значење вредног догађаја. Калајић то сажима у готово тавтолошкој формули: „догађај је догађај јер је догађај”.

Вредност се више не налази у садржају, смислу или облику догађаја, него у самој чињеници дешавања. Модерни човек, по Калајићу, као да мисли: било шта је добро, само да се нешто деси. У томе он препознаје дубљи психолошки узрок саморазградње модерне културе: досаду.

ДОБА ДОСАДЕ

Хепенинг одговара човеку који више не очекује истину, лепоту или духовну промену, већ било какав прекид празнине. Отуда хепенинг није само уметнички поступак, него израз једне опште егзистенцијалне глади за догађајем. Модерна свест је толико испражњена да јој је и сам прекид досаде довољан да буде проглашен вредношћу.

Ако нема постојаних критеријума, онда се све може поставити као догађање уметничког. Али управо та свеопшта отвореност не значи богатство, него губитак разлике. Када све може бити догађај, ништа више није стварно значајан догађај. Зато је хепенинг за Калајића знак не само естетског експеримента, већ „слома свих аксиологија” у модерној култури. У њему се види исто оно кретање које је раније описао кроз „анти”, антихероја и апокалипсу шик: модерни свет не ствара вредност, него проглашава празнину за вредност.

ХИПЕРРЕАЛИЗАМ

Сродан симптом је хиперреализам. На први поглед, могло би изгледати да је хиперреалистичко сликарство повратак стварности, јер оно тежи што прецизнијем приказивању предмета, људи и сцена. Али Калајић га тумачи супротно: као знак крајње анонимности, безличности и механизације уметности. У хиперреализму се, по њему, до „апсолута” доводе „осредњост и баналност” света буржоаског реализма XIX века. Уметник тежи потпуном поистовећењу модела и одраза, а тиме се сам поистовећује са машином. Рука, стил, индивидуални траг и унутрашња визија уступају место механичкој прецизности.

Хиперреализам не тражи суштину предмета, већ фотографску информацију о његовој материјалној појави. Уметност, која је некада могла да открије невидљиви поредак, симболички смисао или духовну димензију видљивог света, сада постаје копирање копије. Зато Калајић наглашава да у хиперреализму често нема целовите перцепције: издваја се предмет из стварности, а затим детаљ из предмета. Свет се распада на фрагменте, а уметност више не сабира, него понавља ту фрагментацију.

КУЛТ ИНФОРМАЦИЈЕ

Овај процес се наставља у његовој анализи информације и техничког знања. Калајић пише да је потреба за „квалитетом органског знања” замењена потребом за „квантитетом механички организованих информација”. То је једна од најпрецизнијих формула његове критике модерног знања. Информација више није пут ка мудрости, него лавиринт који води од једне парцијалности ка другој. У недостатку темељних принципа спознаје, информације се нижу у бескрајан круг који затвара могућност стварног разумевања.

Калајић не одбацује знање, него критикује стање у коме је знање замењено акумулацијом података. У органском знању постоји мера, поредак, центар и способност да се појединачно разуме у односу на целину. У механички организованој информацији постоји само количина, брзина, приступ, комбинација и техничка обрада.

Зато је Бодријар говорио да је све више информација, а све мање смисла.

КИБЕРНЕТИКА

Следећа велика одредница је кибернетика. Калајић признаје да кибернетика има позитиван аспект: она подстиче интердисциплинарни рад, повезује различите научне области и покушава да изгради општи језик знакова, комуникације и управљања. Зато он не произноси пуку осуду кибернетике. Напротив, он јасно каже да је у једном смислу она позитивна појава, чак оправдавајући своје име, које потиче од грчког појма за „кормиларa”. Али управо у тој снази кибернетике он види и њену опасност: она успоставља јединствени модел за машине и жива бића, па тиме подржава општу тенденцију идентификације човека и машине.

Калајић посебно истиче да кибернетика захтева општу теорију знакова и статистичку теорију информација, применљиву и у механичком и у људском свету. То може стабилизовати значења и умањити модерну несигурност, али истовремено ствара опасност „петрификације мисли”. Човек почиње да посматра себе кроз моделе који су направљени за операције, контролу, обраду и пренос информација. Тако се оно што је само један ниво човекове стварности проглашава целином човека. Калајић упозорава да изванредни резултати електронских рачунара могу навести човека да у тим „рудиментарним и механичким имитацијама” сопствених структура препозна целог себе, заборављајући „остатак” који чини његову суштину.

НА СТРАНИ НЕИЗРЕЦИВОГ ОСТАТКА

Тај „остатак” је за Калајића пресудан. Он означава оно што не може бити сведено на операцију, алгоритам, сигнал, реакцију или функцију. Ако човек прихвати да је машина довољан модел његовог бића, онда је већ пристао на сопствено умањење. Кибернетичка цивилизација не мора физички уништити човека да би га духовно разорила; довољно је да га навикне да себе разуме као систем елемената, канала, функција и подстицаја. У том смислу, кибернетика се надовезује на бихевиоризам: обе дисциплине могу произвести слику човека као управљивог, условљивог и израчунљивог бића.

Вештачка интелигенција је тријумф сакаћења човека. Схоластика је, још у доба Томе Аквинског, лик Божји у човеку свела само на разум (заборављени су љубав, слобода, неизрециви остатак човештва). Онда је Декарт битије свео на мишљење. Данас је човек нестао, а остали су само процеси имитације мишљења вештачке интелигенције. Ко не верује, нека бац поглед на сајт на коме вештачка интелигенција изнајмљује људе за посао: https://rentahuman.ai/.

ГЕНИЈЕ 

У исту линију спада и Калајићево разматрање модерног појма генија. Он прати деградацију старог појма genius до модерног „генија”, који се све чешће своди на изузетну рачунску способност, брзину обраде или техничку даровитост. Модерни „геније” постаје човек-компјутер. Калајић наводи примере такозваних живих компјутера, људи са чудесним математичким способностима, али често уз физичка или психичка оштећења, неспособност зрелог говора или разумевања теорема које примењују. Он у томе види знак природе која упозорава на опасне мутације.

Модерна култура способна је да једну изоловану способност прогласи врхом човека. Ако неко брзо рачуна, он се назива генијем, чак и када нема целовиту интелектуалну, духовну или личносну снагу. То је исти процес као у хиперреализму и информационизму: део замењује целину. Модерна култура више не препознаје интегралног човека, него фетишизује појединачну функцију – брзину, количину, прецизност, техничку моћ. Тако „геније” више није знамен узвишености човека, већ његовог распада на специјализоване функције.

Зато је вештачка интелигенција тако „генијална“. Али, не заборавимо – Владика Николај каже да „геније“ значи „родан“, при чему ниједан геније није само геније. Он је или евгеније – благородан, или какогеније – злородан. Нека свако размисли куда ће ићи „генијалност“ вештачке интелигенције.

МАСОВНИ МЕДИЈИ

Драгош Калајић је био човек темељних лектира, који је на време читао оно што је вредно читања. Између осталог, и Маршала Меклуана.

Маршал Меклуан је један од најутицајнијих теоретичара медија 20. века, чије су се визије о утицају технологије на друштво обистиниле појавом интернета. Његова проучавања су фокусирана на то како сама медијска форма обликује људску перцепцију, независно од садржаја који емитује.

Најпознатија Меклуанова максима указује да права порука једног медија није сам садржај који преноси (нпр. вест или филм), већ сам технолошки облик који мења начин на који комуницирамо, размишљамо и функционишемо као друштво. Тврдио је да су сви облици медија (од говора и писма до телевизије и рачунара) технолошки продужеци наших чула, удова и нервног система. Предвидео је да ће електронски медији умрежити планету и сабити удаљености, чинећи да информације из целог света постану тренутно доступне свима, чиме се ствара јединствена глобална заједница.

И Калајић је био свестан значаја који се може придати масовним медијима. Он их назива једним од средишњих феномена модерне, масовне и планетарне културе. Његов приступ је специфичан: њему није занимљив само утицај медија, већ и сама чињеница да су медији постали предмет толиког интересовања. То већ показује да средства масовних комуникација нису споредна техника, него структура која одређује целу модерну културу. Калајић истиче „апокалиптичне потенцијале” масовних медија, позивајући се на истраживања која показују да је потпуна критичка дистанца код публике ретка, док већина осцилира између учешћа, фасцинације и чак хипнотичких стања.

Масовни медији су зато за Калајића машина производње свести. Они не само да преносе садржаје, него обликују начин реаговања, осећања и мишљења. Ако је модерни човек већ изгубио вредности, медији му дају замене: слике, сензације, страхове, спектакле, моде, катастрофе, звезде, рекламе и идеолошке сигнале. Они стално производе хепенинг – нешто се дешава, нешто се гледа, нешто се троши, нешто се памти до следеће слике. Тако масовни медији постају технички облик оне исте празнине коју је Калајић препознао у модерној култури.

МАЗОХИЗАМ 

Одредница мазохизам почиње описом савремених психотерапијских и групних техника које Калајић види као израз понижења човека под маском ослобађања. Он наводи пример семинара „ЕСТ” Џека Розенберга, односно Ерхарда, у којима се људи доводе до стања телесне и психичке исцрпљености, а затим се над њима изругују, што је део терапијског ритуала. Калајић ту не види истинско лечење, већ нову врсту деградације, у којој се човек не усправља, него се навикава на сопствено понижење. Симболички је важно што се терапија описује као процес у коме се пацијенти доводе до идентификације са „црвима”, јер је то за Калајића знак антрополошког пада: човек више не тражи превазилажење ниског стања, него учи да га прихвати као истину о себи.

Ово је повезано са широм Калајићевом критиком модерне психологије и културе самопомоћи. Тамо где је стара духовна дисциплина тежила овладавању собом, модерна терапијска техника може човека увести у контролисану регресију. Уместо да га врати вертикали, она га спушта у хоризонталу тела, емоционалног пражњења, групног урлика и надзираног самопонижавања. Тако мазохизам постаје друштвени феномен: човек који је већ поражен системом још и плаћа да му се тај пораз ритуално потврди. То је за Калајића један од парадокса модерног „ослобођења”: оно често не ослобађа човека од ропства, него га учи да ропство прихвати без отпора.

У том смислу, и гуруизам је својеврсни феномен: „Мој гуру може са мном да ради што год хоће, јер ја сам његова. Једина моја намера и једина моја одлука јесте да га слушам још више. Не обраћам пажњу на то да ли ме воли ипи не, да ли ме благосиља или не. Молим га да ме оптужује, да ме повређује, да ме одбија. Тражим само да буде у мом срцу. Он ми је мајка, отац, пријатељ“. (Свами Атмананда о свом гуруу, Сатјананди)

Ко стоји иза приче?

Наравно, терминални капитализам. Није крив систем који те је начинио сувишним, „прекарним“ радником – крив си ти, јер ниси способан. И зато непрестано оптужуј себе, оптужуј себе, оптужуј себе! Банда епстиновских капиталиста су садисти, а ти буди мазохиста…

Калајић нам је поручио да не пристанемо на такву могућност.

МЕТРОПОЛА

Следећа велика тема су метрополе. Калајић их тумачи у шпенглеровском кључу: крај великих цивилизација обележава нагли раст метропола, њихово пренасељавање, промискуитет, распад и коначно нестајање. Метропола није само велики град, него „колосални паразит” који црпи енергију провинције, државе и остатка цивилизацијског организма. Она постаје центар који више не сабира живот, него га усисава. У том смислу, метропола је лажни центар: она има густину, масу и моћ, али нема органско средиште. Калајић се позива на Марксову мисао о историјској улози града и села, али је чита у смеру цивилизацијске дијагнозе: модерна историја је урбанизација села, односно продор градског модела у целину живота.

У метрополама се зато види једна од главних противречности модерне цивилизације. Оне су симболи прогреса, али истовремено места беде, дугова, криминала, незапослености, социјалне зависности и административне немоћи. Калајић наглашава да трошкови одржавања модерних метропола превазилазе могућности њихових администрација, па градови постају зависни од банкарског система. На тај начин, метропола није само урбани, него и финансијски паразитски механизам: она троши провинцију, али и сама постаје плен дуга. Уместо да буде место слободе и културе, она постаје простор у коме се човек претвара у атом масе, социјални случај, потрошача или потенцијалног побуњеника.

Наша победа, ако је заиста желимо, мора почети од провинције, јер је она, упркос свему, сачувала дух немирења са окупацијом и антивредностима које доносе НАТО трансхуманисти, убице човечанства у име „златне милијарде“. Бунџија, који није пристао на мирење с лажју данас мора бити свестан да ће бити спремних да из провинције крену ка победи, и ослободе Црноград наше срамоте, претворивши га у Београд слободарства и заветништва. А то, овде и сада, уопште није мало.

МУТАНТИ 

Калајић анализира модерни мит о новом човеку и долази до појма мутанти. Он полази од идеје да техничка и научна цивилизација производи машту о мутацији као позитивном преображају човека. Мутант је фигура наде за оне који верују да се човек може биолошки или психофизички прилагодити новим условима технолошког универзума. Али Калајић поставља суштинско питање: ако је модерна цивилизација заиста успешна и води ка „светлој будућности”, зашто је потребно маштати о новој врсти човека? Управо та потреба за мутантом открива да постојећи човек више није у складу са светом који је створио. Мутант је зато за Калајића двосмислена фигура. С једне стране, он изражава жељу модерног света за превазилажењем граница човека. С друге стране, он показује да је технолошки свет постао непријатељски према нормалном човеку. Ако човек мора да постане мутант да би преживео у цивилизацији коју је сам произвео, онда та цивилизација није људска. Мит о мутанту није доказ напретка, него доказ да се човекова средишња позиција у космосу коначно изгубила.

МУЗЕЈ 

Посебно је важна одредница музеј. Калајић музеј не схвата као неутралну установу културе, већ као модерну институцију некрополског духа. У ранијим живим културама, каже он, оно најдрагоценије постоји у самом животу, у човеку и његовој непосредној околини. Музеј се јавља када се вредности повлаче из живота и склањају иза зидова зарад заштите. Зато су зидови музеја за Калајића знак „смака света”: ако нешто мора бити конзервирано, ограђено и одвојено од живота, онда је сам живот већ постао простор распада.

Ова критика музеја је радикална јер Калајић не тврди само да музеј чува мртве вредности, већ да тим чувањем доприноси њиховом удаљавању од живота. Вредности које би могле да делују као средство духовне самоодбране заједнице повлаче се у институцију, док јавни живот остаје испражњен. Тако музеј постаје и симптом и узрок смрти културе. Посебно је значајно његово запажање да се временска дистанца између настанка дела и његовог музејског прихватања све више смањује, све до ситуације у којој музеј унапред гарантује вредност новим авангардама. На тај начин музеј не само да чува прошлост, него производи садашњост као већ мртву и конзервирану.

Има и другачијег схватања музеја. Српски философ Владимир Меденица објашњава да Музеј код Николаја Фјодорова није збирка предмета, већ „сабор личности”. То је место активног сећања, место где живи не чувају ствари, него ликове умрлих. Музеј је установа памћења, али не пасивног памћења, већ памћења које хоће да оживи покојне. Он је религиозно-научна установа, храм, архива и опсерваторија.

НАИВНА УМЕТНОСТ

Концепт „племенитог дивљака“ у филозофији означава идеју да је човек у свом природном стању, пре утицаја цивилизације, суштински добар, чист и моралан. Њега су укаљали модерно друштво, похлепа, приватна својина и друштвене неједнакости. Жан Жак Русо је сматрао да су људи у првобитној природи били вођени здравим инстинктима и самилошћу, живећи у миру и слободи.

С концептом „племенитог дивљака“ повезана је наивна уметност. Калајић је тумачи као модерни културни резерват, сличан ботаничкој башти, зоолошком врту или музеју. Она означава тријумф урбане цивилизације над руралном културом: градски победник чува остатке пораженог света као „бизарни раритет” или „дворску луду”. Успех наивне уметности показује да модерни човек осећа губитак свежине, непосредности, поетичности, природности и инфантилне љупкости, али те особине више не тражи у живој култури, него у контролисаном културном резервату.

НАУЧНА ФАНТАСТИКА

У одредници научна фантастика, Калајић говори о „обрнутим митовима”. Ако су древни митови материјалне слике користили да би изразили духовне реалности, научна фантастика често користи духовну и митску структуру да би афирмисала материјалне, техничке и ванземаљске светове. Њени „други светови” нису више вертикалне слике духовног поретка, него хоризонтална проширења техничке маште. Зато научна фантастика није просто нова митологија, већ обрнута митологија модерног човека: она не води од видљивог ка невидљивом, него од човека ка машини, космосу, експерименту и техничком преображају.

Научна фантастика је понудила идеје за надилажење граница људског ума, квантне физике, вештачке интелигенције и трансхуманизма. У научној фантастици се појавила идеја о учитавању људског ума у рачунар или спајању биолошког и дигиталног (сајбер-простор), што отвара питања о природи сопства. Ту је и истраживање алтернативних верзија стварности које одражавају стања дубоке медитације и измењених стања свести, као и приче о сусретима са ванземаљским цивилизацијама које комуницирају путем телепатије или колективног ума, терајући човека да преиспита устаљене обрасце.

Отац Серафим Роуз је, на једном предавању, о окултној позадини научне фантастике рекао: “Сматрам да су ствари попут научне фантастике – која је само један аспект тога – начин на који се потпуно атеизован и обезверен човек враћа религији (али, не оној која спасава његову душу, јер таква захтева покајање његове душе), то јест некаквој мутној „религиозности“, која стоји у потпуном сагласју са духом времена, са секуларизмом и, стога, припада антихристу. Свакоме ко је гледао научнофантастичну серију „Звездане стазе“ јасно је да су радње које изводе та „свемирска створења“ уствари обични демонски трикови, о којима се може читати у Житијима Светих. Интересантно је да би вам се људи данас смејали када бисте им читали из Житија Светих, али да вам се зато неће смејати ако им читате научнофантастичне приче. Они не прихватају те приче као нешто што је потпуно озбиљно, но и поред тога, то је начин на који се почиње. С почетка, ви то можда и прихватате као фантазију, али, ако не ви, оно ће већ идућа генерација почети да такве ствари прихвата озбиљно, као нешто што је стварно. На крају, свешћу људи завладава атмосфера у којој такве ствари постају сасвим прихватљиве.“ Прихватљивост није знак истинитости. Нарочито у наше доба, доба тријумфа маркетинга.

НЕБОДЕРИ

Одредница небодери наставља анализу модерног простора. За Калајића је небодер један од најсложенијих симбола модерног доба. Он је за масе знак цивилизацијског успона, али истовремено и знак пада. Небодер тежи висини као готска катедрала, али та висина више није органски и духовни успон, већ аритметичко сабирање спратова. Зато он каже да су готска катедрала и небодер банке „две крајње тачке” исте параболе: врх и дно, успон и изопачење.

Први чин уметности био је молитвени, вертикални положај човека. Човек није само производ природе, него и биће које само себе изграђује. Усправљање је зато више од биолошке чињенице: оно је устанак, први знак слободе и први уметнички чин.

Небодери нису знак усправности, него слома човека под теретом технике.

НОСТАЛГИЈА

Калајић показује да модерни човек, осетивши распад садашњости, почиње да тражи уточиште у прошлим формама. Носталгија за Аустроугарском, за старим монархијама, за Стоунхенџом, за ритуалима и изгубљеним порецима није пука сентименталност. Она је знак да модерни човек осећа недостатак поверења, правде, поретка и симболичке пуноте. Али та носталгија често остаје операција, реконструкција, маска и културни спектакл; она не враћа прошлост, него показује да садашњост нема сопствени темељ.

И уметност је плод носталгије.

Али битијне.

Највиши задатак уметности јесте стварање васељенског духовног организма, односно преображеног космоса. Док се не прошири на хоризонте самог универзума, уметност остаје кабинетска, делимична и незадовољна собом. Стварна уметност жуди за чином, за ваплоћењем, за животом као уметничким делом. То није мртва носталгија потрошачког доба.

СВЕДОЗВОЉЕНОСТ И СВЕТ ПОТРОШАЧА

На крају – пермисивно друштво и потрошачка цивилизација. Пермисивно друштво Калајић описује као простор релативизације свих избора и вредности, „атомизације алтернатива” и дробљења заједничког тела. Оно изгледа као слобода, али у ствари замењује органско везивно ткиво заједнице механичким плурализмом избора. Човек може да бира, али више не зна према чему би избор требао да буде усмерен. Слобода живота и чак слобода пропадања постају део исте логике: laissez-vivre и laissez-mourir.

Потрошачка цивилизација је завршна формула тог процеса. Калајић је назива једном од најтачнијих ознака модерности, јер човек више није пре свега личност, члан заједнице или носилац вредности, него „потрошач”. Чак и критика потрошње постаје део тржишта, „протест против потрошње”. То је потпуно затворен круг: систем производи потребе, задовољство, незадовољство, али продаје и побуну против себе. У томе се показује једна од најмрачнијих Калајићевих дијагноза: модерна цивилизација више не мора да гуши отпор споља, јер уме да га претвори у робу.

РОК МУЗИКА 

Одредница rock and roll за Калајића није само анализа музичког жанра, већ анализа једне масовне „религиозности” младих. Rock and roll се у његовој интерпретацији јавља као замена за несталу традицију и као канал у који се улива енергија генерација које више не налазе смисао у грађанском моралу, али немају ни стварну алтернативу. Он указује да млади, пред срушеним грађанским моралом, лако прихватају сваки диктат који делује интензивније, опасније или „живље” од празне нормалности. У том контексту наводи се исповест генерације која одбацује савете одраслих: „Ви само галамите а не кажете ништа”, и додаје: „Ја и сам могу да упропастим свој живот”. Побуна више није усмерена ка вишем животу, него ка праву на сопствено пропадање.

Rock and roll, према Калајићу, почиње као обећање слободе, али се завршава као механизам поробљавања. Он наглашава да су и сами актери сцене схватили да се круг побуне затворио: публика и извођачи крећу се путевима које је систем већ припремио. То је једна од главних Калајићевих теза о модерном протесту: систем уме да произведе и контролише сопствену побуну. Оно што се представља као „антиестаблишмент“ нарација, често је већ унапред укључено у индустрију забаве, медије, тржиште, радио и телевизију. Зато се rock and roll, у његовој анализи, креће од „евокације слободе” до „жудње за конц-логорима”. То је знак да култура која више нема стварну слободу може почети да жуди за интензивнијим облицима поробљавања, само ако су они представљени као стил, бунт или екстаза.

СЦИЈЕНТИЗАМ 

Затим долази сцијентизам, односно вера у науку као врховни, самодовољни принцип објашњења и управљања светом. Калајић не напада науку као такву, већ њено претварање у идеологију. Сцијентизам је за њега облик духовне редукције: човек не тражи истину кроз целовито биће, већ кроз експеримент, математичку апстракцију, технику и институционализацију рационалистичког редукционизма. Он помиње Хусерлову тезу о расколу науке и философије, али је не прихвата једнострано. Проблем није само у томе што је наука пренела тежиште објективности у експеримент и математику, него и у томе што философија није успела да науци пружи темеље у целосном људском субјекту, способном да разликује истину од лажи и добро од зла.

Калајић нарочито уочава парадокс да се модерне научне институције понекад јављају као апологете појава које су наизглед антисцијентистичке: психоделичних експеримената, нових спиритуализама, масовног дрогирања и сујеверја. То значи да сцијентизам, уместо да уклони ирационалност, често производи њене нове облике. Када се наука одвоји од духовног и моралног центра, она не води нужно разуму, већ може постати служавка сваке моде, сваке технике и сваког експеримента. Модерни свет не страда само од недостатка знања, него од недостатка поретка који би знању дао меру.

Тако се наука претвара у технику, а техника постаје магија. У крајњој линији, на Епситиновом острву се о видело – црна магија.

СЕКСУАЛНА РЕВОЛУЦИЈА 

У одредници сексуална револуција Калајић пише један од најоштријих делова књиге. Он сексуалну револуцију не види као истинско ослобођење еротске снаге, већ као њену деградацију. За њега је реч о „радикалној и квалитативној промени сексуалних назора и сексуалне праксе”, али та промена има дегенеративан карактер јер квалитет односа опада у корист квантитета. Модерни човек, по њему, погрешно поистовећује број сексуалних искустава са вредношћу еротског живота. Промискуитет постаје доказ не снаге, него губитка селективног критеријума; ако је некоме свеједно са ким ступа у однос, онда му, како Калајић закључује, није стало ни до квалитета тог односа.

Калајић при томе не брани пуки морализам. Напротив, он сматра да су модерни морализатори често део истог света који критикују. За њега је дубљи проблем у губитку патријархалне, соларне и интегралне етике, у којој тело није нешто скривено, прљаво или подељено, већ део целовитог човека. Он супротставља модерног човека, расцепљеног између кривице, подсвести и потрошње, патријархалном човеку који је „као из стене”, који „ништа не скрива” и у коме нема унутрашњег расцепа на коме паразитира сексуална револуција. Зато сексуална револуција, уместо да обнови снагу тела, по Калајићу разара и основне ћелије друштва и самог човека. ТАНАТОЛОГИЈА

Следећа одредница, танатологија, уклапа се у исту линију опседнутости крајем. Ако је модерна култура у претходним одредницама показана као култура која естетизује апокалипсу, троши катастрофу као забаву и претвара смрт у слику, танатологија указује на покушај да се и сама смрт научно, психолошки и културно обради. У Калајићевом речнику то није неутрална дисциплина, већ знак да је модерни човек изгубио живу метафизичку везу са смрћу. Он више не уме да је смести у поредак смисла, па је испитује, класификује, терапеутизује и претвара у предмет специјализованог знања. Смрт престаје да буде гранично искуство које човека упућује ка надличном поретку и постаје још једна област модерне експертизе. И потрошње, наравно.

ТЕРОРИЗАМ 

Тероризам се јавља као политички облик кризе. У Калајићевој оптици, тероризам није само безбедносни проблем, већ симптом света у коме су се распали легитимни облици поретка, борбе и жртве. Савремени терористички чин има карактер спектакла: он рачуна на медије, на шок, на производњу страха и на симболичку видљивост. Тако се тероризам укључује у систем масовних комуникација, као и рок – музика, апокалипса шик или политичка побуна. Он делује против система, али истовремено користи његове главне канале: медијски удар, сензацију, слику, ширење страха. Побуна је двосмислица. Она није излаз из система, већ његова радикализована форма. ТИТАНИК

У Титаник-синдрому сабира се једна од централних слика књиге. „Титаник” је симбол модерне цивилизације која верује у технику, раскош, сигурност и напредак, али у себи већ носи могућност пропасти. Синдром није само у томе што брод тоне, него у томе што се у тренутку катастрофе открива право стање морала, јерархије и карактера. Калајић је и раније истицао да је у модерности већ настала катастрофа етике: стари капетански кодекс налагао је да капетан последњи напушта брод, док модерни „капетани” први траже спас. Зато Титаник-синдром означава цивилизацију која се споља представља као врхунац организације, а изнутра као систем напуштања, селекције и егоистичког преживљавања.

ТРЕЋИ СЕКС

У одредници трећи секс Калајић наставља анализу антрополошких померања модерности. Он ту појаву не чита само као питање сексуалне праксе или идентитета, него као знак слабљења јасних поларитета који су у традиционалним културама имали космолошко, етичко и симболичко значење. Као и у одредници о сексуалној револуцији, њега не занима само индивидуални избор, већ шири културни процес у коме се разлике релативизују, а човек све више губи чврст облик. Модерна култура не разара само институције, него и саме антрополошке форме. Угрожени су мушко, женско, породица, очинство, мајчинство, наследство, поредак и преношење вредности.

Калајић је 1979. јасно видео долазак „џендер револуције“ која концепт пола посматра као друштвени конструкт одвојен од биолошке датости. Јасно је да се пол и род не могу раздвојити и да људски идентитет почива на биолошким чињеницама. Јасно је да џендеризам води у манипулацију језиком и увођење нових термина који руше јасно општење и слободу говора. Јасно је да се малолетницима нуде операције промене пола, које их могу скупо стајати, душевно и телесно.

Све је то Калајић видео на време. Њему је, међу првима код нас, то било јасно. Док је било времена.

ТРИЛАТЕРАЛА

Одредница Трилатерална комисија уводи завршну, политичку димензију доба нихилизма. Калајић говори о „тајној наднационалној влади” и о систему који масама открива само своје бивше институције моћи, док стварна моћ прелази на нова, скривенија места. Он сматра да се незадовољству маса често нуди лажна жртва, док се прави центар управљања премешта. Зато се у његовој анализи Трилатерална комисија јавља као симбол нове наднационалне структуре у којој јавни лидери, иако формално заступају различите интересе, могу припадати истој мрежи моћи.

Они газе и уништавају обичан свет. Они су тријумф лихвара над витезом, чиме се заувек завршава историја праосновне Европе.

Извор витештва је, каже Рајмон Љуљ, чувени мудрац Средњег века, хришћанска вера – свештеници се моле Богу за свет, а витезови бране свет изграђен на тој вери. По Љуљу, Господ „таквим витезовима, који су чувари и браниоци службе Божије и оне вере којом ћемо бити спасени“, даје вечни живот. Витезови бране краља који је чувар земље и творитељ правде, при чему краљ у себи мора чувати витештво, да би могао да буде узор својим потчињенима. Витештво је надасве у племенитом срцу, а не у телесној снази. Њима су потребни мудрост и разборитост. Витез не сме да удари на удовице и сирочад, него у свему и свагда мора да их штити. Јер, Љуљ вели да је „својствено витешком позиву да поседује кулу своју и свог коња како би чувао путеве и штитио све себре: и властељце и сокалнике црковне и краљевства му људе“. Витез је дужан да гони издајнике, лопове и друмске разбојнике, и да их кажњава.

Рокфелери и Ротшилди су ђавоље њушке лихве, којима је витез смртни непријатељ. Зато смо дужни да будемо Дон Кихоти. Мада би Калајић за узор радије узео Ланселота.

ПОДЗЕМЉЕ

Underground код Калајића означава подземље модерне културе, али не као стварни излаз из доминантног система. Као и други облици протеста, underground је за њега двосмислен: он може сведочити о болу, усамљености и тражењу другачијег живота, али често остаје затворен у истом свету распада. Подземна контракултура није нужно револуционарна победа над системом, већ често сведочанство људске неповезаности, немоћи и распада основних веза.

Онда их систем пороби и „манкуртизује“.

У подземљу, људи постају манкурти.

Древни Жуанжуани, прича Чингиз Ајтматов, стављали су заробљеницима капу од пресне камиље коже која се сушила и стезала главу, бришући сећање. Манкурт је роб без прошлости, без оца, без имена и без будућности. Против тога се борио Калајић.

ВАНЗЕМАЉЦИ  

Губитак центра и усамљеност модерног човека га воде у потрагу за ванземаљским цивилизацијама. Калајић не посматра потрагу за ванземаљским животом само као научно питање, већ као психолошки и духовни симптом. Модерни човек гледа у свемир зато што је изгубио осећај смисленог места у сопственом свету. Он слуша „гласове из свемира” јер више не чује гласове сопственог бића. Пројекти ослушкивања космоса, попут „Ciclop”-а, заснивају се на питању: „је ли човек једино биће у свемиру?” За Калајића такво питање може поставити само човек мучен усамљеношћу.

Много смо сами.

Знао је то Његош, обраћајући се у „Лучи“ Сими Сарајлији, свом учитељу:

Да, свагда ми драги наставниче,
српски пјевче небом осијани,
задатак је см’јешни људска судба,
људски живот сновидјење страшно!
Човјек изгнат за врата чудествах,
он сам собом чудо сочињава;
човјек бачен на бурну брежину
тајном руком смјелога случаја,
сиромашан, без надзиратеља,
под влијањем тајнога промисла,
он се сјећа прве своје славе,
он снијева пресретње блаженство;
ал’ његови снови и сјећања
крију му се јако од погледа,
бјеже хитро у мрачним врстама
у љетопис опширни вјечности;
само што му тамнијем проласком
траг жалости на душу оставе,
те се трза бадава из ланца,
да за собом проникне мрачности.

Неће се то решити причом о ванземаљцима.

КРАЈЊЕ ЛИЧНА БЕЛЕШКА

Модерни човек је кренуо од губитка Центра, а завршава у космичкој усамљености. Он је разорио старе поретке, претворио побуну у робу, науку у идеологију, сексуалност у квантитет, смрт у прикривање смрти и самозаборав, политику у криптополитику, културу у подземље и космос у простор очајничког дозивања. Калајићев „смак света” зато није само крај планете, него крај једне слике човека. Модерни Запад не пропада зато што му недостаје моћи, технике, новца или информација, већ зато што је изгубио меру вредности и центар из кога би све то могло добити смисао.

Да поновимо: уз „Смак света“ обавезно гледати све епизоде серије „Огледало 20. века“ доступне на Драгошевом каналу. Биће још јасније „шта је писац хтео да каже“, мада је и ово довољно јасно.

Имам 57 година. Много више ми је прошло него што је остало. Баш зато, гледајући како Калајић прича о Црњанском, питам се – где су нестали људи од суштине, и зашто свуда видим људе од промаје, укључујући и самог себе у огледалу? Зато, будно чекајући сабраног (крајње усредсређеног) Калајића, са Езром Паундом, у препеву Милована Данојлића, понављам: „Кад само помислим на шта би Америка личила,/ Да се класици више растурају/ Сву ноћ да заспим не могу”.

Чланак ЧЕКАЈУЋИ ДРАГОША КАЛАЈИЋА: НАД „СМАКОМ СВЕТА“ се појављује прво на ИСКРА.

Getty © stock photo/samxmeg

Читаво човечанство пита се о чему се, у ствари, ради: из којих стварних разлога пламте оружани сукоби јуче у Гази и Сирији, данас у украјинској и иранској арени, и да ли ће већ сутра можда почети у источном Егеју, Малајском пролазу – тој „пупчаној врпци“ Индо-пацифика – те у Источном и/или Јужном кинеском мору…?

Шта је стварни смисао „пандемијом“ конфликата захваћеног савременог света, света на ивици провалије? Какав је ово рат? Признали или не, по многим параметрима и дефиницијама – ради се о светском рату.

Ако се Хладни рат не рачуна у рат у правом, традиционалном смислу, онда се овај текући може сматрати Трећим светским ратом. Да ли се баш на овај начин одвија очигледна промена поретка, процес мултиполаризације, или то данашњег медијског конзумента – екраноида – кохорте пропагандиста наводе на странпутицу? Потискују ли се, односно повлаче ли се, уистину САД са глобалног трона „под борбом“, корак-по-корак, или се само консолидују за контраудар?

Евроазија као кључ глобалне надмоћи

Одавно су геополитички мислиоци схватили да је Евроазија простор од кључног планетарног значаја. Не само зато што је највеће копно, већ зато што је тако природно предиспонирано, историјским процесима одређено, ресурсима најбогатије, са убедљиво највећим бројем становника, са колевкама великих светских религија и цивилизација, са територијално највећом и две најмногољудније државе света, са три од четири савремене велесиле или чак глобалне силе, мноштвом амбициозних регионалних „играча“…

„Од када је отпочела међусобна интеракција континената, још пре готово 500 година, Евроазија је постала центар светске моћи“. То је већ у првој реченици увода познате књиге Велика шаховска табла написао Збигњев Бжежински, не остављајући никакву дилему да је то „мега-копно“ било, сада јесте и у будућности ће бити у фокусу САД. Уосталом, није то ништа непознато познаваоцима функционисања света од вајкада, нарочито од када су раније Британци, а потом њихови наследници Американци на таласократској основи преузели светски примат.

Тријумф у биполарном сучељавању САД су успеле да остваре и потом досегну неприкосновену глобалну супремацију, те успоставе униполарни поредак не само опкољавањем, обуздавањем и „анакондиним“ стискањем СССР/Русије као евроазијског Heartland-а, већ држањем под контролом читаве Евроазије. Тај успех постигле су захваљујући првенствено формирању и надмоћности на „три стратегијска фронта“, како их је називао „Мистер Збиг“. Ради се фактички о три америчка трансокеанска мако-мостобрана у Евроазији.

И док су се током хладноратовског раздобља на прва два позиционирали дубље у копну, на трећем – због превеликог ризика директног судара са Кином и Совјетским Сaвезом – задржали су се на острвско-полуострвској линији. У сваком случају, први пут у светској историји једна алохтона, неевроазијска сила, земља са западне хемисфере, постала је главни чинилац у евроазијским пословима, те следствено глобални хегемон. Другим речима, САД су постигле пресудно важан циљ – онемогућиле су да се на гигантском копну Евроазије појави једна или више конкурентских сила.

Са таквим позицијама САД су ушле у раздобље глобализма (американизма), али и њима је било јасно да то неће вечно трајати, већ да ће се претворити у транзициони, „униполарни тренутак“. Стога су се спремале да ако се у Евроазији појаве „изазивачи“ – првенствено „брзорастућа Кина“ и „опорављена Русија“ – те ако не буду биле у стању да сачувају „глобалну доминацију“, онда пређу на план Б, тј. остваре барем „глобално вођство“.

„У том грму лежи зец“

У том контексту, нису смеле да дозволе дефанзиву, потискивање или пораз ни на једном од „три стратегијска фронта“. Напротив!

1) Показало се да су Американци у Централној и Источној Европи, односно на западу Евроазије, на Источноевропском „стратегијском фронту“, иницијативу најлакше остварили. Она је била резултат сукцесивног и здруженог напредовања две компатибилне организације Западне цивилизације – НАТО и ЕУ. Успех је постигнут зоналном (фронтијерском) трансгресијом на исток, чак и у ареал некадашњег СССР, до самих граница Русије, будући да је ту било „најмекше“.

Напредовање на том „фронту“ сада је, међутим, заустављено на украјинском сектору, у геополитичком и геостратегијском смислу у последњем тренутку, „пред капијама Кремља“. После дугог повлачења и уступака на ивици понижења, у прокси-рату Русија је кренула у контра-напад – спор, стрпљив, али темељан. Не само да би поразила непосредног инструментализованог украјинског противника, него да би из корена променила поредак из униполарног у мултиполарни, а можда и суштински другачији – нпр. неполарни или антиполарни.

Ако се на тај начин посматра смисао и ток тзв. специјалне војне операције, онда је разумљивија њена дуготрајност и руска привидна тромост. На то указује „позадина фронта“ – раније незамисливе пукотине појавиле су се унутар НАТО, кога неки лидери важних европских чланица проглашавају „клинички мртвим“, а с друге стране, из Вашингтона, све чешће стижу поруке о његовом крају. О проблемима у оквиру ЕУ, суочене са притиском имиграната, недостатком енергената и сировина, те знацима рецесије и политичке нестабилности – да се и не говори.

2) Блиско/Средњоисточни „стратегијски фронт“ САД одавно држе са мањом или већом пажњом и ангажманом. Најпре посредством Израела, снажног присуства у Турској, земљама Залива и делимично у Пакистану, а нарочито после окончања совјетске интервенције у Авганистану. Иако су падом шаха Резе Пахлавија „изгубиле“ Иран, држале су га под сталним политичким, економским, пропагандним и војним притиском, а Првим и Другим заливским ратом и у овом региону обезбедили су „позадину фронта“.

После слома СССР инфилтрирале су се у „Евроазијски Балкан“ (Бжежински),  тј. у некадашње совјетске централноазијске исламске републике. На тај начин САД су се уклиниле у јужни обод саме Мекиндерове „стожерне области“ Евроазије (Heartland), те формирале чак и војне базе, пропагандно-обавештајно и на друге начине антагонизујући те земље спрам Русије. Померање „фронта“ на север, према руском „меком трбуху“, САД су вршиле у бившим совјетским закавкаским републикама, па чак и са северне стране гребена Кавказа (Чеченија, Ингушетија, Дагестан) – што систематским терористичким акцијама, што оружаним побунама, што „обојеним револуцијама“.

Дуж тог „стратегијског фронта“ Американцима сада такође не цветају руже. У кавкаском и централноазијском делу постсовјетског простора њихов утицај није сасвим елиминисан, и даље покушавају да мешетаре, али су фактички у значајној мери потиснути. Из Авганистана су се понижавајуће повукли, у Пакистану је Кина преузела иницијативу, док суседна Индија не дозвољава да буде злоупотребљена… Заједно са Израелом, нападом на Иран покушавају да задрже своју „ногу у вратима“ у прворазредно важном региону Залива, мада не са великим успехом, тј. уз високу цену коју плаћају не само они сами, већ и њихови експоненти – домаћини америчких војних база.

3) Дуж Далекоисточног „стратегијског фронта“ САД су после Другог светског рата минимално „закорачиле“ на евроазијско копно – само делимично на Корејско и Индокинеско полуострво. Сваки покушај дубљег продора процењен је као рискантан, будући да би се непосредно судариле са Кином и Совјетским Савезом. Зато су се задржале у западнопацифичком (полу)острвском појасу, држећи тамошње државе у вазалном положају, формирајући гигантске војне базе и концентришући бројне трупе.

Како би учврстиле тај „фронт“ војно су интервенисале од Кореје на северу, до Вијетнама на југу. Али, свакако пресудан, колосалан геополитички „ћар“ направиле су тзв. стратешком триангулацијом коју је опослио „стари лисац“ Хенри Кисинџер – антагонизовањем две снажне земље, Кине и СССР, и једне и друге комунистичке и евроазијске, где су САД постале „језичак на ваги“. Томе би требало додати да су успеле и да Индију – велику многољудну земљу у Rimland-у, држе по страни, у ствари ближе себи посредством Покрета несврстаних.

Респектујући растућу снагу савремене Кине, пре свега економску и војну, Американци се (за сада) нису одлучили за активирање тамошњег „стратегијског фронта“, већ само да ојачају своју „далекоисточну котву“. Стога на све начине покушавају да Кину „држе уз обалу“, толеришући им само „приступ сланој води“ Пацифика, али не и стратешко позиционирање широм океанских пространстава.

У ствари, избегавајући конфликт који би значио класичан светски рат, САД ће „допустити“ Кини да постане чак и макро-регионални хегемон, само да не би постала глобална сила. Да ли то подразумева да ће „цех“ бити испостављен Тајвану?

Резиме, али само тренутни

Индикативно је да сва три глобално важна „стратегијска фронта“ садрже реч „источни“: Источноевропски, Блиско/Средњоисточни и Далекоисточни. Нема ни једног западног фронта. Сугестивно! Порука је да је цивилизацијски и геополитички Запад недодирљив, неугрозив. Будућност ће брзо показати да ли је то заиста тако. За сада, Американци успевају да велике оружане сукобе држе далеко од своје територије и одашиљу их у Евроазију. Стога, како би читаво то кључно, али вишеструко хетерогено мега-копно и његове најмоћније „играче“ држали у латентном конфликтном стању, унутар његовог простора отварају „стратегијске фронтове“ и управљају њима.

Очигледно је да су два од три глобално важна „стратегијска фронта“ већ прилично дуго активна. Оружани конфликт је интензиван, људске и материјалне жртве су велике, нова оружја, начини ратовања и тактичко-стратегијске поставке се свакодневно тестирају. Чињеница да су тренутно две (САД и Русија) од три-четири водеће светске силе (плус Кина и евентуално Индија) непосредно укључене на та два фронта – мада нису директно сукобљене – текућем рату даје карактер светског. Тим пре што у „великом геополитичком игроказу“ учествују актери са три континента – Северне Америке, Европе и Азије.

То је већ донело резултат да су односи снага на светској „позорници“ у протеклих неколико година толико промењени да је сасвим јасно како сведочимо не само архивирању претходног поретка, него и епохалној, суштинској промени геополитичких парадигми. Дакле, ради се о релативно дуготрајном процесу, а не чину. Преломни моменат још није наступио, а питање је и да ли ће се уопште, на јасан, приметан начин и догодити. Да ли ће се то збити активирањем и трећег „стратегијског фронта“, оног на Далеком Истоку?

Хоће ли водеће светске силе наставити да се сучељавају посредно, у некој установљеној арени изван својих државних територија, или ће у неком тренутку ипак морати да се директно обрачунају? Конкретно: да ли ће тек америчко-кинески сукоб као „велико финале“ одлучити опстаје ли PaxAmericana у каквом-таквом виду или ће га у „ропотарницу историје“ послати PaxSinica?

Чланак Миломир Степић: Текући светски рат: Стање на „стратегијским фронтовима“ се појављује прво на ИСКРА.

У „Записима из подземља“ постоји занимљива сцена. Главни јунак са уживањем описује увреду коју му је нанео један официр.

„Стајао сам крај билијара и нехотице му препречио пут; он је хтео да прође и зато ме дохватио за рамена и ћутке, — без упозорења и објашњења, — склонио ме са места и прошао, као да ме није ни приметио.“

Подземни човек одлучује да се освети официру. Сваког дана у четири сата излази да шета по Невском, знајући да ће тамо срести тог официра. Његов лукави план састоји се у следећем: самоуверено корачати у сусрет ономе који га је увредио и не уступити му пут, доказујући тиме да је њихов положај на улици једнак, а питање ко коме треба да уступи место односи се не на друштвену хијерархију, већ искључиво на личну вољу.

Не баш одмах, али човеку из подземља ипак успева да изврши свој план.

„Одједном, на три корака од мог непријатеља, неочекивано сам се решио, зажмурио, и – ми се снажно сударисмо раме о раме! Нисам се склонио ни за педаљ, прошао сам потпуно равноправно! Он се чак није ни осврнуо, направио се да не види, али се само тако направио, у то сам убеђен… Главно је да сам постигао циљ, очувао достојанство, нисам попустио ни за корак и јавно сам показао да смо у друштвеном смислу на равној нози.“

О чему говори овај заплет? Подземни човек проверава чврстину постојеће друштвене хијерархије.

У претходним, блаженим временима богом установљене хијерархије није могло бити речи да становници подземља могу да се поставе на равну друштвену ногу с људима државе, са официрством. Да се догодио сличан непријатан случај, према подземном човеку одмах би уследиле санкције.

Али та времена су прошла, настаје епоха декларација о универзалној равноправности. Међутим, подземни људи, још неприлагођени новом реду ствари, настављају да дрхте. То јунака „Записа…“ води до мисли да је хијерархија укорењена у главама, а не у успостављеном друштвеном поретку. А то значи да се рушење хијерархије дешава не у материјалној сфери, тј. у револуционарним праксама, већ у области духа.

И овде се подземни човек изненада претвара у Раскољникова. Патос обојице јунака састоји се у стремљењу да испитају чврстину хијерархије. Јер питање о дрхтавом створењу јесте питање о томе да ли да се усудим да се поставим на равну друштвену ногу са властелом овог света или да се не усудим. Смем ли, ако ми падне на памет, прекршити закон, ухватити за рамена бескорисну старицу-вашку и одгурнути је, ако се деси да ми заклони пут?

(Телеграм канал Н. Сјундјукова; превео Ж. Никчевић)

Чланак Никита Сјундјуков: О ПОКРЕТЉИВОСТИ ДРУШТВЕНЕ ХИЈЕРАРХИЈЕ се појављује прво на ИСКРА.

фотографија: mostafa_meraji on Unsplash

Кад је у питању стварно стање на тржишту нафте, реалност је страшнија чак и од медијских шпекулација. Темпо пражњења стратешких складишта нафте је изузетно брз. Већ за неколико недеља свет би могао да буде битно другачији него данас

Новинар портала Аксиос Барак Равид (осим тога и припадник обавештајне јединице 8200 војске Израела) светску препознатљивост стекао је ексклузивним информацијама из Беле куће. Сада се, међутим, претпоставља да је део преваре планетарних размера.

Механизам за који га сумњиче се, наиме, састоји у следећем. Барак Равид први објављује информације о даљем току, или смиривању, рата на Блиском истоку, што моментално утиче и на цену нафте на светском тржишту. Чим стигне умирујућа вест о наставку преговора, цена нафте пада. И то је нормално, јер је реч о цени нафтних фјучерса, дакле будућих испорука нафте, а не стварне нафте која се испоручује у овом тренутку, што ће рећи да на умирујуће вести Барака Равида тржиште реагује очекивањем да ће кроз месец-два – јер је овај израелски обавештајац јавио да ће рат стати – цена нафте бити нижа него што је сад.

Оно што, међутим, у свему томе није нормално јесу масивна шортовања цене нафте – опкладе на пад цене – непосредно пре него што ће Барак Равид објавити своју ексклузиву из Беле куће. Није се то десило само једном него сваки пут, а последњи пут у недељи за нама, што статистички искључује могућност случајности. Прецизније, изазива наведену сумњу да је све то једна велика шпекулација у којој саучествују извори Барака Равида из Беле куће и сам Барак Равид.

Тако што су знали да ће пасти цена нафте – јер су својим информацијама и изазвали пад цене нафте – зарадили су у ових пар месеци неколико милијарди долара. Само ове недеље 125 милиона долара у разлици између цене нафте пре и после информације Барака Равида – на чему је могао да заради само онај који је знао да ће и када ће он објавити вест о рату и миру која ће имати утицаја на цену нафте – а Министарство правде САД истражује барем четири таква случаја у којима се профитирало више од 2,6 милијарди долара.

Ирански отпор

Но невоља је и шира од тога, и састоји се у томе што се не може поуздано знати које су вести праве, а које су шпекулације о рату и миру. Шта се заправо догађа?

Доналд Трамп је покренуо „Операцију Слобода“; амерички ратни бродови који су покушали да прођу кроз Ормуски теснац без одобрења нашли су се на удару Ирана; Саудијска Арабија и Пакистан тражили су од Америке да обустави Операцију Слобода, а изгледа и да су у ту сврху Саудијска Арабија и Кувајт Американцима ускратили коришћење својих војних база и ваздушног простора; тако да је Доналд Трамп обуставио своју операцију, практично, чим је започела.

Ормуз, у сваком случају, остаје затворен. И под контролом Ирана; Си-Ен-Ен открива и како изгледа декларација коју бродовласници морају да попуне како би добили иранску дозволу за пролазак. Магазин Форин полиси, иначе, раније је јавио и да Иран и даље успева да извезе неку количину своје нафте поморским путем – тако што танкери уопште не улазе у међународне воде у којима их чека америчка блокада иранске блокаде, већ плове дуж обала Ирана и Пакистана, њиховим територијалним водама, па даље ка својим одредиштима.

Има и још неких важних открића. Вашингтон пост доноси два. Прво: обавештајна процена америчких служби да Трампову блокаду Ормуза Иран може да издржи барем три-четири месеца, а „можда и дуже“ – тим пре што своју нафту извози и копненим рутама, а не само суженим поморским – те да је, упркос америчким и израелским ударима током 40-ак дана рата, очувао барем 75 одсто мобилних лансера ракета и око 70 одсто залиха ракета, уз хиљаде и хиљаде дронова које наставља да производи у великим количинама; узгред, на одбрану од иранских ракета и дронова у истом је периоду (према процени Центра за стратешке и међународне студије) потрошено 53 одсто ТХААД пресретача ракета и 43 одсто предратних залиха ”патриота”. За обнављање залиха биће им потребне године.

И друго важно откриће Вашингтон поста: упркос толиком утрошку америчких ПВО залиха, резултат је забрињавајуће скроман. Иран је уништио знатно више него што се досад сматрало – није погођено само 100 мета у 11 америчких база широм региона као што је раније открио Ен-Би-Си, него барем 228 мета – од касарни до авиона на пистама и напредних радара – у макар 14 база.

Када се подвуче црта – Иран може да приушти и статус кво блокираног Ормуза и крхког примирја, и наставак рата. Али како ће Америка да настави да ратује кад је, на врхунцу своје спремности, у рату чији је почетак притом сама диктирала, претрпела описани резултат…

Глобалне промене

Може ли, насупрот томе, да настави да гуши Иран својом блокадом, макар и порозном? Е, ту са оних шпекулација Барака Равида и његових саучесника из Беле куће прелазимо на стварно стање на тржишту. Реалност је страшнија од шпекулације. Фатих Бирол из Међународне енергетске агенције упозорава да је на релативно стабилизовање ситуације већ потрошено 20 одсто стратешких резерви.

Политико опомиње да Европска унија чак и не зна колико нафте заправо има у својим стратешким складиштима. Блумберг пак предвиђа да ће та складишта у Европи бити испражњена већ током овог месеца, током маја, а у САД до почетка јула, ако не и раније јер се складишта, како се указује, празне брзином каква до сада није виђена.

Када се подвуче црта – Иран може да приушти и статус кво и наставак рата

Предвидљиве су и могуће геополитичке последице таквог темпа нестајања резерви нафте. Европска унија мораће или да на коленима моли Русију за помоћ, или да захтева од Америке да под хитно оконча свој рат против Ирана под ма каквим условима, што ће само додатно продубити трансатлантски раздор међу НАТО савезницима. И Америка ће морати да пожури да постигне некакав споразум. Макар и понижавајући, јер увек лошије пролази онај коме се више жури.

Или ће, услед журбе, и Европа и Америка, уместо мирољубивих, предузети самоубилачке кораке у правцу распламсавања ратова које воде? Хоће ли уложити све што имају, јер су свесни да времена више немају? И то је, на жалост, сасвим реална колико и застрашујућа могућност.

Занимљив је, и треба пратити, и поменути захтев Саудијске Арабије да је Америка не ослобађа кроз операцију у Ормуском мореузу, уз забрану коришћења територије за напад на Иран. Тим пре што је ирански шеф дипломатије у време најновије посете Кини разговарао и са својим саудијским колегом.

Кина је, пак, Ирану пружила јавну и пуну подршку у одбрани националног суверенитета и безбедности.

Уз још један страховито значајан и, потенцијално, револуционаран податак. Након што је Америка увела санкције кинеским рафинеријама због куповине иранске нафте, Кина је – по први пут – активирала свој закон који забрањује поступање у складу са америчким санкцијама. Овим кинеским њет Америци улазимо у сасвим нову фазу сукоба. У коме улог, коначно, постаје и сам доларски финансијски систем који је предуго омогућавао Америци да ратује санкцијама као својим најјачим оружјем.

Наредних дана треба пратити исход посете Доналда Трампа Кини (текст је писан пре посете; прим. НС). И темпо пражњења стратешких складишта нафте. Промене се убрзавају. Већ кроз неколико недеља свет би могао да буде битно другачији него што је данас.

Текстуална верзија дела излагања аутора у емисији ОсвРТ емитованој на телевизији РТ Балкан

Наслов, лектура и опрема текста: Нови Стандард

Чланак Никола Врзић: Биланс иранског рата и суморна нафтна рачуница се појављује прво на ИСКРА.