Владимир Зеленски

ПРИРЕДИО ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

ШТА СЕ ДЕСИЛО?

Улога Цариградске  – данас сасвим антивасељенске – патријаршије у стварању и легализацији црквеног раскола у Украјини кључна је. Догађаји из 2018. и 2019. године довели су до највећег раскола у савременом православљу, чиме су трајно нарушени односи између Цариграда и Руске православне цркве (РПЦ), али и подељене остале помесне православне Цркве. Главни потези и улога Фанара у овом процесу обухватају следеће канонске и политичке кораке:

1. У октобру 2018. године, Синод Цариградске патријаршије једнострано је укинуо одлуку (акт) из 1686. године. Тим историјским актом је Кијевска митрополија предата под јурисдикцију Московске патријаршије. Овим потезом Цариград је прогласио Украјину за своју „канонску територију”, оспоравајући РПЦ право над тим простором које је трајало више од три века.
2. Цариградска патријаршија је укинула канонске санкције и рехабилитовала вође дотадашњих непризнатих расколничких структура у Украјини: Филарета Денисенка (самопроглашеног патријарха „Кијевског патријархата”), когаје РПЦ претходно анатемисала и Макарија Малетича (вођу „Украјинске аутокефалне православне цркве”). Они су примљени у евхаристијско општење без покајања у матичној Цркви (РПЦ). Цариград је ово оправдао својим наводним ексклузивним „правом апелације” (суђења у највишој инстанци за целокупно православље).
3. У децембру 2018. године, под покровитељством тадашњег председника Украјине Петра Порошенка и у присуству цариградских егзараха, одржан је тзв. „Сабор уједињења”. На њему је од две дотадашње расколничке групе формирана нова организација – Православна црква Украјине (ПЦУ).Једина међународно призната канонска црква у земљи до тада – Украјинска православна црква (Московског патријархата) – одбила је да учествује у овом сабору.
4. Патријарх Вартоломеј је 5. јануара 2019. године потписао и уручио Томос о аутокефалности новоствореној ПЦУ. Тим чином је Цариград формално и једнострано легализовао безаконике, који су анатемисани и на небу и на земљи.

Крвави прогон православних хришћана Цркве Божје на Украјини траје, а, како рекосмо, не би га било да Јуда са Фанара, цариградски патријарх Вартоломеј, није признао украјинске не расколнике, него разбојнике, чији вођа, самозвани Епифаније, а иначе само грађанин Думенко, нема чак ни хиротонију. Крв православних капље са руку Вартоломеја, чија судбина ће, ако се не покаје, бити страшна: јер украјинске усташе не би могле да чине ово што чине да њихово лудило није легализовао источни папа у покушају.

Руски епископ владикавкаски и алански Леонид записао је још на почетку несреће која је снашла православни свет:“Ако говоримо о аутокефалности „Православне цркве Украјине“ проглашене 2018. године еклатантним кршењем црквених канона, онда је то од старта политички пројекат с циљем да се ослаби Руска православна црква, да се распарча светско Православље и даља подела народа Русије и Украјине. У овом пројекту директну и водећу улогу преузео је цариградски патријарх Вартоломеј, који се ослањао и наставља да се ослања на структуре америчке државне власти. О томе су јавно сведочили амбасадори Сједињених Америчких Држава, посебно Грчке и Украјине, и друга лица, међу којима је Сем Браунбек, амерички амбасадор за верске слободе. У својим званичним изјавама о томе је говорио и амерички државни секретар Мајк Помпео. Стога, ако ово посматрамо као чисто црквено питање, значи да затварамо очи пред потпуно очигледном стварношћу.

Краткорочно, овај пројекат може постићи неке тактичке резултате. На пример, да украјинске расколнике призна ова или она Помесна православна црква или њен поглавар. Међутим, дугорочно, циљ пројекта је уништавање Православља. Победе, које сада схватамо као такве, достизаћемо по превисокој цени. А горке последице раскола који се сада одвија током низа година, можда и деценија, утицаће на живот читаве Православне цркве.

Заиста, данас Цариградска патријаршија већ почиње да убира плодове своје кратковиде политике. У јулу 2020. турске власти су, упркос неслагању светске заједнице, одлучиле да промене статус храма Свете Софије у Цариграду и претворе га у џамију. Свети синод Руске православне цркве изразио је дубоко жаљење у вези с тим. У изјави је посебно речено: „Обраћајући се братским Помесним црквама, са посебном жалошћу примећујемо да православни свет дочекује тако мрачан догађај за Свету православну цркву подељен, што представља директну последицу антиканонске легализације раскола у Украјини, која је ослабила наше могућности да се заједно суочавамо са новим духовним претњама и цивилизацијским изазовима. Сада, у ери растуће хришћанофобије и све већег притиска секуларног друштва на Цркву, потребно нам је веће јединство него раније. Позивамо братске Помесне цркве да заједно, у духу мира и љубави према Христу, тражимо излаз из кризе“.

Изражавам наду да неће дуго трајати раскол у светском Православљу, који су покренуле спољне политичке снаге непријатељски настројене према Цркви Христовој. Данас сви морамо да застанемо, озбиљно размислимо о томе шта се дешава и не делујемо по налогу прекоморских званичника, већ како нам сугеришу Свети Дух, наша хришћанска савест и свети канони Мајке Цркве.“

Песник би рекао:“Надо моја, ниси л` пена ваљда?“

О ЧЕМУ ЈЕ РЕЧ?

Пред нама је извештај Министарства спољних послова Руске Федерације из 2026. године, насловљен „Unlawful actions by the Kiev regime targeting the Ukrainian Orthodox Church (UOC), its clergy and parishioners“, који обухвата период од марта 2022. до јуна 2026. године. Извештај има девет тематских целина и представља ажурирану верзију документа објављеног у јануару 2025. године. У њему се прикупљају подаци о законодавним мерама, кривичним поступцима, претресима, мобилизацији свештенства, одлукама локалних власти, пререгистрацији верских заједница, споровима око манастирске имовине, јавном говору усмереном против Украјинске Православне Цркве, улози Сједињених Америчких Држава у украјинском црквеном питању и реакцијама међународних организација.

Извештај није само каталог појединачних инцидената. Његова централна теза јесте да се од 2018, а нарочито после 2022. године, у Украјини успоставља повезан систем мера усмерен на институционално слабљење и, у крајњој линији, уклањање УПЦ из јавног и правног живота. Тај систем је спој законодавства, административних одлука, активности безбедносних служби и локалне самоуправе, медијских кампања, промене власништва и коришћења храмова, притиска на епископат и свештенство и подршке ПЦУ.

Извештај као прекретницу види оснивање Православне цркве Украјине 2018. године и доделу Томоса о аутокефалији у јануару 2019. Био је то политички пројекат тадашњег украјинског руководства и Цариградске патријаршије, уз снажну подршку Сједињених Држава. Унутрашњи украјински црквени спор тако је у извештају постављен у шири оквир геополитичког сукоба, националне безбедности, идентитетске политике и односа између Москве, Кијева, Цариграда и западних држава.

ПОГЛЕД НА ЦЕЛИНУ ПРОБЛЕМА

Под влашћу укрофашиста, црквено питање више није ограничено на унутрашње канонске спорове него је претворено у механизам политичке лојалности. Припадност УПЦ, везе са руском православном традицијом, употреба руског језика у црквеном животу и противљење ПЦУ представљају се као обележја која државни органи наводно све чешће тумаче у категоријама безбедносног ризика.

Циљ кампање јесте слабљење улоге УПЦ у јавном животу, разбијање њене административне структуре, принуђивање парохија и свештеника да пређу у ПЦУ и пренос црквене имовине под контролу државе или других верских структура. Тиме би, по извештају, „стотине манастира, хиљаде заједница и милиони православних верника“ могли да остану изван правног оквира уколико се ново законодавство примени на начин који предвиђају његови критичари.

Посебно место заузима одлука Савета за националну безбедност и одбрану Украјине од 1. децембра 2022. године. Према извештају, она је усмерила владу ка изради законских механизама којима би се ограничиле или забраниле активности верских организација повезаних са центрима у Русији, истовремено појачала активност Службе безбедности Украјине и отворила питање коришћења Кијевско-печерске лавре. Од тог тренутка административне, полицијске и законодавне мере почињу да делују у истом правцу.

Поједини епископи УПЦ су стављени на листе личних санкција које су ограничавале економске активности и располагање имовином: санкције не представљају класичан кривични поступак са пуним процесним гаранцијама, него управно-политичку меру која може имати непосредне последице по грађанска и имовинска права.

Извештај се ослања и на званичне податке Службе безбедности Украјине. Наводи се да је до новембра 2025. покренуто више од двеста кривичних поступака против представника УПЦ, од чега двадесет седам против епископа; издато је 78 обавештења о статусу осумњиченог и донето 40 осуђујућих пресуда. Аутори те бројке користе да поткрепе тезу о системском карактеру притиска.

Украјинске власти своје мере оправдавају потребом да спрече руски политички, идеолошки и обавештајни утицај. Наравно, појам националне безбедности  се користи прешироко јер се са индивидуалне одговорности прелази на колективну одговорност читаве црквене структуре.

ЗАКОНИ КОЈИ СУ БЕЗАКОЊЕ

Законска основа за прогон УПЦ не настаје од рата 2022. године, већ од закона усвојених 2018. и 2019. важан акт је Закон бр. 2662-VIII од 20. децембра 2018, којим је измењен члан 12 Закона о слободи савести и верским организацијама. Он се односио на верске организације чији се управни центар налази у држави коју Украјина сматра агресором или окупатором дела своје територије.

Суштина тог закона била је у обавези да такве организације у свом пуном називу наведу припадност верској организацији у иностранству. За УПЦ би то у пракси значило да у назив унесе име Руске Православне Цркве. Аутори то тумаче као покушај да јој се одузме право на историјско име и да се у јавности институционално обележи као „руска“ структура. Закон је, такође, предвиђао ограничења приступа свештенства војним јединицама и другим војним формацијама.

Министарство културе је 2019. објавило списак великог броја епархија, манастира, парохија и синодских установа које су, по том тумачењу закона, морале да промене назив. Спор је затим пренет пред управне судове. Извештај прати промене у судском поступку и нарочито наглашава да би присилно преименовање могло да буде увод у масовну пререгистрацију. Разлог је практичан: ако правно лице мора да мења статут и назив, отвара се простор за административно оспоравање његовог континуитета, права коришћења земљишта и власништва над имовином.

Следећа карика је Закон бр. 2673-VIII од 17. јануара 2019, који уређује промену потчињености верских организација и њихову државну регистрацију. Формално, одлука о преласку у другу црквену јурисдикцију захтева двотрећинску већину чланова верске заједнице. Проблем који извештај истиче јесте непостојање јасног критеријума ко се сматра чланом парохије. У великим православним заједницама верници се обично не воде у формалном регистру чланства. Због тога се, према ауторима, ствара могућност да о статусу једне парохије гласају не само њени стварни активни верници него и становници места који тој заједници не припадају, па чак и особе других вероисповести.

Извештај описује типичан образац спорне пререгистрације. Најпре се сазива скуп територијалне заједнице села или града и тај скуп се представља као скуп верске заједнице. Затим се резултат гласања уписује као одлука парохије о промени јурисдикције. Истовремено се занемарује одлука стварног парохијског збора да остане у УПЦ. Регионална администрација потом региструје нову заједницу ПЦУ под именом старе заједнице УПЦ, после чега следи физичко отимање храма. Отпор верника у таквим ситуацијама често се суочава са полицијском пасивношћу или интервенцијом у корист оних који отимају објекат.

Кулминацију законодавног развоја представља Закон бр. 3894-IX од 20. августа 2024, „О заштити уставног поретка у области деловања верских организација“, који је ступио на снагу 23. септембра 2024. године. Закон полази од става да Руска Православна Црква подржава руску оружану агресију и да њено деловање у Украјини представља безбедносну претњу. Члан 3 изричито забрањује активности РПЦ у Украјини и предвиђа поступак према верским организацијама које се утврде као „афилиране“ са забрањеном страном организацијом.

Извештај највише оспорава појам „афилираности“. Он је довољно широк да омогући државном органу да канонске, организационе, персоналне или комуникационе везе тумачи као доказ зависности. Државна служба Украјине за етнополитику и слободу савести добила је кључну улогу у испитивању тих веза: извршни орган државе фактички добија овлашћење да процењује унутрашње канонске односе верске организације.

Закон има и имовинску димензију. Ако се верска организација ликвидира због утврђене повезаности са РПЦ, њена имовина може прећи на државу, а уговори о бесплатном коришћењу или закупу државне и комуналне имовине могу бити прекинути. УПЦ, међутим, није једно јединствено правно лице у грађанскоправном смислу, него сложена мрежа епархија, манастира, парохија, школа и других правних лица.

КИЈЕВСКА МИТРОПОЛИЈА И МОСКОВСКА ПАТРИЈАРШИЈА

Посебно се анализира поступак утврђивања односа Кијевске митрополије УПЦ и Московске патријаршије. Државна служба је још 2023. објавила експертски налаз по којем УПЦ није прекинула канонску потчињеност РПЦ. УПЦ је тај налаз оспорила као манипулативан. У августу 2025. Државна служба је објавила да Кијевску митрополију сматра афилираном са РПЦ и покренула поступак за њену ликвидацију као правног лица: такав исход могао би да утиче на уговоре о коришћењу до око три хиљаде историјских храмова и манастира који су у државном власништву.

Занимљив правни обрт догодио се 6. априла 2026, када је Шести апелациони управни суд, поступајући по противтужби УПЦ, прогласио неважећим ранији експертски налаз Државне службе. Разлог који извештај истиче није био коначно решење питања канонске зависности, већ процедурални пропуст: служба није размотрила захтев УПЦ да се четири од седам чланова експертске групе изузму због њихових ранијих јавних антицрквених ставова. Суд је одређене поступке директора службе Виктора Јеленског оценио незаконитим. Међутим, већ 13. маја 2026. служба је поново усвојила налаз са истим суштинским закључком да УПЦ остаје у односу потчињености РПЦ и да није прогласила аутокефалију.

Светски савет цркава је, према извештају, упозоравао да предлог закона може нарушити међународне стандарде верске слободе и продубити поделе у украјинском друштву. Канцеларија високог комесара УН за људска права касније је изнела забринутост због ослањања на „националну безбедност“ као општи основ за ограничење права верских заједница. У извештају се ови спољни ставови користе као потврда да критика Закона 3894-IX није ограничена само на Москву и УПЦ.

НАСИЉЕ НАД ВЕРНИМА

У извештају су сабрани случајеви против више митрополита, архиепископа, свештеника, монаха и православних новинара. Општа теза гласи да се одредбе Кривичног законика о изазивању верске мржње, оправдавању руске агресије, сарадњи са непријатељем и угрожавању националне безбедности примењују на начин који често кажњава верске и политичке ставове, проповеди или критику ПЦУ.

Један од најдетаљније представљених случајева односи се на митрополита черкаског Теодосија. Први поступак против њега покренут је 2023. године, а оптужбе су се, према извештају, ослањале на његове проповеди, јавне ставове о црквеном расколу и линкове ка сајту Московске патријаршије. Суд му је одредио кућни притвор и електронску наруквицу, упркос више од 1.500 молби верника да се мера не примени. У фебруару 2026. осуђен је у једном поступку због наводног подстицања верске и етничке мржње, при чему је повод била проповед из јануара 2024. у којој је осудио избацивање монахиња из једног черкаског манастира.

Други симболички важан случај јесте случај митрополита Павла, намесник Кијевско-печерске лавре. СБУ је 1. априла 2023. претресла његову резиденцију, а касније су му стављене на терет повреда равноправности грађана по верској основи и оправдавање руске агресије. Према извештају, део оптужби изведен је из ставова изнетих у приватном разговору. У јулу 2023. пребачен је у притвор, а ослобођен је у августу после уплате кауције од готово милион долара, коју је прикупило више од хиљаду људи. Истражни органи настојали су да га наведу на прелазак у ПЦУ.

Митрополит Лонгин, оснивач и руководилац установе за сирочад у Банченима и носилац звања Хероја Украјине, оптужен је 2023. за нарушавање равноправности грађана због проповеди у којима је осуђивао црквени раскол. Претресани су манастир, сиротиште и клиника која делује у оквиру манастирског комплекса. Нису откривени докази о незаконитостима, али му је суд забранио да прима нову децу под старатељство или учествује у управљању сиротиштем.

Митрополит Јонатан Тулчински осуђен је августа 2023. на пет година затвора са конфискацијом имовине због јавног оправдавања оружане агресије. Извештај наглашава његове године и здравствено стање: током истраге и притвора претрпео је више срчаних удара и операцију срца. У јуну 2024. пуштен је и упућен у Москву након преговора и молбе патријарха Кирила, док је апелациони суд у Виници задржао пресуду.

Изузетно опширно је представљен и случај митрополита Арсенија, намесника Светогорске лавре. Ухапшен је у априлу 2024. због тврдње да је током богослужења открио локације украјинских војних контролних пунктова. Извештај описује дуготрајан притвор, транспорт до суда у тешким условима, погоршање здравља и касније нове оптужбе. Када је у октобру 2025. пуштен уз кауцију, одмах је поново ухапшен по новом предмету. У фебруару 2026. мера је промењена у кућни притвор, а у марту је подвргнут хитној операцији срца.

НА СУДУ ОВОГ СВЕТА

Архиепископ Јов, ректор Почајевске богословије, био је оптужен по члану 161 Кривичног законика због наводног подстицања међуверске мржње и, како се наводи, прихватио је споразум о признању кривице који је резултирао новчаном казном. Митрополит Јоасаф Кировоградски и протојереј Роман Кондратјук добили су условне казне од три године и забрану руководећих функција због објављивања богословских и историјских материјала критичких према расколу. Митрополит Висарион оптужен је на основу старих летака и материјала који су бранили УПЦ и критиковали ПЦУ.

Од маја 2022. спроведено је више од хиљаду претреса манастира, храмова, епархијских управа и других објеката УПЦ у оквиру такозваних контраобавештајних мера. Нарочито су бројни били претреси крајем 2022. године: у Кијевско-печерској лаври, Зверинецком манастиру, Черновачко-буковинској епархији, Почајевској богословији, као и у епархијама и манастирима Харковске, Лавовске, Закарпатске, Ровенске, Волинске, Николајевске, Сумске, Житомирске, Херсонске, Одеске и других области.

СБУ је после појединих претреса објављивала фотографије „прокремаљске литературе“, пропагандних летака и руских обележја.

Извештај, међутим, тврди да су као спорни материјали често представљане богословске, литургијске и историјске књиге на руском језику, а у неким случајевима и подметнути предмети. Као илустрацију наводи се Корецки манастир, где су током претреса у новембру 2022. пронађени свежи и суви леци на старом тавану у којем су друге књиге и папири били влажни и буђави.

Старешина Ужгородске саборне цркве, протојереј Димитрије Сидор, према извештају је описао претрес из децембра 2022. који је почео под изговором дојаве о минирању. Ништа опасно није пронађено, али су одузете књиге објављене у Москви и Санкт Петербургу и грчка издања критична према украјинској аутокефалији. Касније му је одузет пасош и забрањено напуштање града, а оптужен је за распиривање верске мржње због проповеди.

СЛУЖБА БЕЗБЕДНОСТИ ПРОТИВ ЦРКВЕ

Извештај бележи и захтев СБУ из јуна 2024. упућен свим епархијским архијерејима УПЦ да доставе потпуне податке о храмовима, имовини, одговорним лицима и свим верским организацијама унутар епархија. У јуну 2024. СБУ је истовремено саопштила да је спречила дистрибуцију „антиукрајинске литературе“ у црквеним продавницама у Ужгороду, Житомиру, Николајеву и Кијеву.

Посебна целина односи се на нестанке, отмице, физичко насиље и сумњиве смрти. Извештај наводи да је у марту 2022. архимандрит Тит из Дуконског манастира претучен, отет и неколико дана држан као талац, после чега је остављен у шуми и запрећено му је да се не враћа у Ивано-Франковску област. Архимандрит Лавр је, према извештају, отет у Житомирској области 16. марта 2022. и његова судбина је до времена израде документа остала непозната. У априлу 2022. протојереј Илија Уруски је киднапован после упада у храм у Лавовској области, са врећом преко главе одведен на испитивање и пуштен готово дан касније.

Новинари који су извештавали о положају УПЦ представљени су као посебна мета. У марту 2024. СБУ је претресла редакцију Савеза православних новинара и оптужила четрнаест запослених за дела која су укључивала издају, колаборационизам, учешће у криминалној организацији и изазивање верске мржње. Четворица су била притворена, а током 2024. постепено су пуштана уз кауцију или друге мере. У септембру 2024. државни орган за специјалне комуникације наредио је блокирање више сајтова који прате активности УПЦ, без образложења наведеног у самом налогу.

СЛАЊЕ СВЕШТЕНИКА НА ФРОНТ

Мобилизација свештенства УПЦ је механизам посебно важан јер омогућава да се парохијски свештеници физички уклоне из својих заједница, што затим може олакшати пререгистрацију или отимање храмова.

Државна служба Украјине за етнополитику и слободу савести објавила је 6. јуна 2025. листу верских организација чији свештеници могу бити изузети од мобилизације. Више од десет хиљада парохијских заједница УПЦ није било на тој листи. Државна служба је објаснила да се питање њиховог укључивања може разматрати тек после окончања испитивања „афилираности“ са Руском Православном Црквом.

Додатни проблем представља правило да организације које нису на листи документацију за изузеће могу подносити преко регистрованих верских центара. Ако би Кијевска митрополија као управно тело УПЦ била ликвидирана по Закону 3894-IX, заједнице би, по логици извештаја, могле остати без институционалног канала преко којег траже изузеће за своје свештенике.

Извештај наводи да су позиви свештеницима УПЦ у више области стизали кроз централизован процес из Кијева, понекад мимо локалних територијалних центара за регрутацију. Посебно се помиње пуковник Лариса Пољанска, начелница капеланске службе Копнене војске, за коју аутори наглашавају да има добре односе са поглаваром ПЦУ Епифанијем.

Поједини свештеници су приликом задржавања били лишавани телефона, хране и воде, изложени батинању, принудном раду или изнуђивању новца. Наводи се и да су у неким случајевима игнорисана или уништавана документа која су доказивала законски основ за одлагање или ослобођење од службе, као што су инвалидитет, велики број деце или старање о зависном члану породице са инвалидитетом.

Међу конкретним случајевима помиње се протојереј Јован Розман из Хустске епархије, који је, према извештају, задржан у Закарпатској области у марту 2024. и потом мобилисан. Архимандрит Варлаам, игуман Преображењског манастира у Теребљи, мобилисан је крајем августа 2024. Свештеник Јован Полишчук задржан је у Кременецу почетком октобра исте године, при чему је, како се тврди, употребљена физичка сила и психолошки притисак пре слања на полигон у Ужгороду. Наводе се и свештеници Јован Крис, Петар Чолак и Олег Мелник, који је после више од двадесет четири часа задржавања и батинања имао прелом ребра.

Списак се наставља случајевима из 2025. и 2026. године, укључујући свештенике који су, према извештају, заустављани на путу, одвођени после судских рочишта или задржавани у тренутку повратка из болнице. Посебно је симболички важан случај протојереја Богдана Кацевича, за кога се тврди да је 6. јуна 2026. мобилисан док се са трудном супругом враћао кући из болнице. Помиње се и протођакон Николај Мазурец из Одесе, задржан истог дана.

Митрополит Боголеп Александријски је задржан у Кировоградској области у јуну 2025, али је пуштен након што је случај постао јаван. Епископ Серафим Нововоронцовски био је принудно мобилисан у Ровенској области. У новембру 2025. задржан је архиепископ Андреј Петропавловски после рочишта у предмету митрополита Арсенија. У фебруару 2026. у Черновцима је покушано одвођење епископа Никите, док је у мају исте године возило у којем су били митрополит Владимир и протојереј Александар Кобенко заустављено; свештеник је попрскан бибер-спрејом и претучен, а митрополит је потом хоспитализован са срчаним проблемима.

Циљ мобилизације свештеника је обезглављивање парохије јер заједница без свог старешине постаје институционално рањивија у спору око регистрације, приступа храму или преласка у другу јурисдикцију

УДАР ЛОКАЛНИХ ВЛАСТИ

Многе локалне власти, нарочито у западним и централним областима Украјине, пре доношења Закона 3894-IX саме су покушавале да ограниче деловање УПЦ. То су чиниле кроз формалне „забране активности“, прекид права коришћења земљишта, укидање закупа, захтеве да се заједнице пребаце у ПЦУ и апеле централним властима да УПЦ забране на нивоу целе државе.

Један од раних примера је одлука градоначелника Конотопа Артјома Семенихина од 3. маја 2022. године. Он је забранио активности УПЦ на територији града уз образложење да представљају претњу националној безбедности и назвао Московску патријаршију „мрежом агената ФСБ“: цела верска организација се поистовећује са обавештајном структуром стране државе, без индивидуализације одговорности.

У Хмељницком је градоначелник у мају 2022. покренуо поступке да се „непријатељским верским организацијама“ одузме право коришћења земљишта на којем стоје храмови и да се те парцеле пренесу ПЦУ. Регионални савет Хмељницког је у септембру исте године тражио од државног руководства законску забрану УПЦ. Тернопољски регионални савет је 26. августа 2022. усвојио одлуку којом је, према извештају, забранио активности УПЦ у целој области. Градски савет Волочиска је у септембру забранио јавне активности заједница УПЦ и „препоручио“ им прелазак у ПЦУ.

Сличне одлуке јављале су се у Бориспољу, Черновцима, Миргороду, Ковељу и другим срединама. У Черновачкој области је у мају 2023. донета одлука усмерена на организације за које се утврди да имају „верске и црквене везе са државом агресором“, уз препоруку локалним заједницама да раскидају уговоре о земљишту и непокретностима. Миргородски савет је 24. маја 2023. забранио УПЦ и одузео њеним заједницама право коришћења пет парцела, укључујући земљиште испод градске саборне цркве. У Ковељу је неколико дана касније укинуто право коришћења четрнаест црквених парцела.

Локална власт често не може непосредно да „угаси“ верску заједницу ако за то нема јасан законски основ, али може да укине право коришћења земљишта, раскине закуп, затвори објекат због статуса споменика културе или пренесе комуналну имовину другом кориснику. Такве одлуке могу имати исти практични ефекат као забрана: заједница формално постоји, али губи простор у којем се окупља и богослужи.

Извештај посебно наглашава рушење цркве Светих Владимира и Олге при Десјатинском манастиру у Кијеву у ноћи између 16. и 17. маја 2024. године. Храм је био изграђен на простору повезаном са историјском Десјатинском црквом.

У Тернопољу је Апелациони суд у јуну 2024. прекинуо право УПЦ на коришћење земљишта око храма Светих мученица Вере, Наде, Љубави и њихове мајке Софије, после чега је заједници забрањено коришћење саме цркве. У Черновцима је у августу 2024. УПЦ изгубила право на храм Три јерарха на градском гробљу, који извештај описује као прву румунску парохију УПЦ у Украјини и место сахране румунских православних епископа Буковине. Храм је запечаћен и предат ПЦУ, што је изазвало реакцију Румунске православне цркве и позив румунским властима да се укључе.

Извештај примећује једну наизглед парадоксалну промену после усвајања Закона 3894-IX. Интензитет самосталних локалних одлука о забранама, по оцени аутора, успорава јер централна власт и Државна служба преузимају координацију процеса. Другим речима, оно што је од 2022. до 2024. деловало као мозаик локалних забрана и одлука о земљишту, после 2024. добија унификованији правни оквир на нивоу државе.

Тако се, према извештају, централна и локална политика међусобно појачавају: локалне иницијативе стварају притисак за законодавну промену, а касније централни закон даје локалним властима јаче инструменте за деловање.

ОТИМАЊЕ ХРАМОВА И ПАРОХИЈА

Канонској Цркви се стално отимају храмови и парохије. Процес обично има четири фазе: најпре се организује спорно гласање о промени јурисдикције; затим локални регистратор или регионална администрација мењају податке у регистру; потом заједница ПЦУ полаже право на храм и имовину; најзад следи физичко отимање, често уз присуство полиције, припадника територијалне одбране, локалних активиста или људи у маскирним униформама.

Током 2022. преузето је 129 храмова у Ивано-Франковској, Лавовској, Волинској, Ровенској, Житомирској, Хмељницкој, Виничкој, Черновачкој, Черниговској, Кијевској и другим областима, док су само 31 прелазак аутори описали као добровољан. За период после 2022. документ не нуди један коначан збир свих случајева, већ износи дугачак хронолошки каталог. Наводи се и податак украјинских извора да је у току четири године после доделе Томоса више од 1.500 парохија прешло у јурисдикцију ПЦУ.

Извештај инсистира на разлици између „територијалне заједнице“ и „верске заједнице“. У селу или граду може се окупити велики број становника који формално имају право да учествују у локалним питањима, али не морају бити чланови конкретне парохије. Ако таква већина изгласа прелазак храма у ПЦУ, док активни верници који тај храм користе гласају да остану у УПЦ, поставља се питање чија је воља правно релевантна.

Као рани и изразито насилан пример наводи се Ивано-Франковск, где су током 2022. и 2023, према извештају, сви храмови и манастири УПЦ или преузети или затворени. Дана 28. марта 2023. око двеста људи, међу којима су били маскирани активисти и припадници територијалне одбране, упали су у саборни храм. Унутар објекта је коришћен сузавац, а више свештеника затражило је медицинску помоћ због повреда очију. Секретар епархијске управе изгубио је свест и био хоспитализован. Полиција је остала пасивна, док је градоначелник Ивано-Франковска јавно подржао отимање.

У Фастову, у Кијевској области, 29. јуна 2022. присталице ПЦУ су, према извештају, обиле браве на Покровској цркви, избациле вернике и спречиле старешину да уђе. Полиција и наоружани људи, уместо да раздвоје стране, помогли отимању. Слични случајеви се затим ређају у Пироговцима, Попељњи, Пуховцима, Тарасовки, Стрељску, Блиставици, Бојарки, Бродима, Меџибожу и многим другим местима. Извештај готово за сваки случај настоји да забележи исту врсту детаља: ко је организовао скуп, ко је отворио или обио храм, да ли је полиција интервенисала, ко је повређен и шта се догодило са црквеном имовином.

Догађај у Черкасима 17. октобра 2024. Један је од најтежих. Око сто људи у маскирној одећи и фантомкама упало је током ноћне службе у катедралу Светог архангела Михаила. Према извештају, међу њима су били активисти ПЦУ, војна лица и локални службеници. Коришћени су сузавац и несмртоносно оружје. Митрополит Теодосије је задобио потрес мозга, опекотине рожњаче и коже, више од тридесет верника је повређено, а дванаест хоспитализовано. Из саборног храма однети новац, документа, рачунари, иконе и предмети који су изгледали као да су од злата или сребра. Тај случај заузима посебно место јер спаја спор о јурисдикцији, насиље над верницима и питање црквене имовине.

Још један случај који је добио међународну пажњу догодио се 17. јуна 2025. у Черновцима, приликом покушаја отимања Саборне цркве Светог Духа. Извештај наводи да су четири свештеника и више парохијана претучени, да је храм оскрнављен и да је ризница опљачкана. Према документу, око пет хиљада људи окупило се у одбрану саборног храма и нападачи су се повукли.

Током 2024. и 2025. у извештају се повећава број случајева у којима се појављују полиција, службеници за мобилизацију и локална управа. Помињу се отимања цркава у Ирпењу, Калити, Кременчугу, Ровенској, Житомирској, Черновачкој и другим областима. Понављају се случајеви сечења брава, замене катанаца, блокирања улаза, постављања полицијских печата, искључивања струје да би се спречило снимање и формирања кордона око храма.

Посебно се наводе случајеви у којима су храмове градили сами верници УПЦ. Када се таква црква после спорне пререгистрације преда ПЦУ, тоје двоструко одузимање: заједница губи и место богослужења и материјални резултат сопственог вишегодишњег улагања. Пример је храм Свете Тројице у Кременчугу, преузет у јуну 2026. након судских и регистрационих спорова. Према извештају, верници УПЦ су храм изградили сопственим средствима током 2000-их, али је после одлука о промени јурисдикције предат ПЦУ.

Један од важнијих аспеката овог поглавља јесте питање полицијске неутралности. Полиција често не спречава насилан улазак, не евидентира пријаве верника УПЦ или ствара кордон који практично омогућава другој групи да преузме храм. Са становишта права на слободу вероисповести то је значајно, јер држава нема само негативну обавезу да се не меша произвољно у верски живот, већ и позитивну обавезу да спречи насиље и обезбеди приступ правној заштити.

КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКА ЛАВРА, ПОЧАЈЕВ И ДРУГИ МАНАСТИРИ

Највише простора у извештају посвећено је Кијево-Печерској лаври, не само зато што је реч о најпознатијем манастиру УПЦ, већ и зато што се на њеном примеру укрштају питања државне својине, права коришћења, културне баштине, монашке аутономије, приступа верника, статуса моштију и симболичке контроле над центром источнословенског православља.

ПЦУ је у мају 2022. регистровала паралелну монашку заједницу Кијевско-печерске лавре под истим именом. Током 2023. државни органи нису обновили УПЦ право коришћења две највеће цркве у комплексу, а дугорочни уговор о коришћењу остатка објеката је раскинут. Директор овог „споменика културе“ је 10. марта 2023. обавестио манастир да споразум престаје и затражио да монаси напусте простор до 29. марта. Образложење се позивало на налаз међуресорне комисије о кршењу услова коришћења државне имовине.

Тадашњи министар културе Александар Ткаченко, према извештају, јавно је ставио монахе пред избор: или напуштање манастира или прелазак у ПЦУ. Током марта и априла 2023. управа „споменика културе“, уз полицијску подршку, покушавала је да запечати поједине зграде, док су верници долазили у Лавру и покушавали да спрече исељење. Судски поступци су се водили паралелно, што је створило ситуацију у којој су правна и фактичка контрола над комплексом напредовале различитим темпом.

Министарство културе је у јуну 2023. саопштило да је комисија завршила рад и да је 79 објеката враћено држави. У августу је Привредни суд у Кијеву прихватио захтев управе „спомениика културе“, а већ следећег дана безбедносне снаге су, по извештају, блокирале делове Лавре. Канонској монашкој заједници било отежано подношење противтужбе и приступ неким просторијама. Током 2024. представници Министарства културе наставили су да говоре о могућности принудног исељења монаха из Доње лавре.

Од 2025. и нарочито 2026. процес, према извештају, прелази у фазу постепеног институционалног присуства ПЦУ у простору који је раније користила УПЦ. У августу и септембру 2025. поглавар ПЦУ Думенко служио је у Блиским и Даљним пештерама. Министарство културе је у фебруару 2026. објавило намеру да ПЦУ преда две зграде у Доњој лаври. У марту је Думенко први пут служио у Блиским пештерама, а у априлу је у некадашњој резиденцији поглавара УПЦ одржан састанак представника нове управе. У фебруару и мају 2026. забележена су и физичка отварања, запечаћивања и отимања појединих цркава и објеката.

УДАР НА МОШТИ

Посебно осетљива тема су мошти светитеља у пештерама. Извештај наводи да је управа споменика културе организовала „научно испитивање“ моштију, током којег су отварали кивоте и узимани узорци. То је неприхватљиво поступање према светињама повереним манастиру. Додатну забринутост изазивају изјаве украјинских нациста да у Лаври постоје „погрешне“ мошти, односно светитељи који се у савременој украјинској црквеној политици повезују са руском традицијом.

Одузимају се и мошти  светих. Министарство културе Укррајине у октобру 2023. преузело из черниговске цркве мошти Светог Теодосија, Светог Филарета и преподобног Лаврентија Черниговског. Постоје и румунски извештаји о могућности да се мошти Свете Теодоре Сихљанске, за које се верује да су у Кијевско-Печерској лаври, размене за посмртне остатке хетмана Филипа Орлика и Ивана Мазепе, издајника Русије, у Румунији.

Јануара 2025. представник ПЦУ Александар Драбинко предао је поглавару Украјинске гркокатоличке цркве делове моштију светог Андреја Првозваног и кнеза Владимира, кје припадају канонској Цркви. У јулу 2025. те мошти су свечано унете у украјинску унијатску катедралу Свете Софије у Риму, уз изјаву да се кнез Владимир „враћа својој цркви“.

Почајевска лавра је други велики центар коме је посвећена значајна пажња. Извештај бележи отказивање литија под безбедносним образложењем, инспекције коришћења земљишта и објеката, судске поступке око црквене имовине и покушаје да се преиспитају уговори о коришћењу. Тернопољски органи су, према ауторима, током 2023. и 2024. постепено стварали административну и правну основу за отимања делова комплекса. У августу 2024. Привредни суд Тернопољске области донео је одлуку о одузимању једног од објеката, а поступци су настављени пред апелационим судом.

У 2025. и 2026. појачане су контроле манастира и богословије. Према извештају, у октобру 2025. службеници су спроводили „проверу докумената“ у Лаври и покушавали да утврде идентитет присутних, док је Државна служба за етнополитику и слободу савести отварала питање статуса верских организација повезаних са комплексом. У марту 2026. служба је објавила одлуку у вези са једном од структура манастира, што аутори виде као припрему за примену Закона 3894-IX.

Иако је Кијевско-Печерска лавра у средишту пажње, извештај прати и друге манастире, укључујући Светогорску лавру, Корецки манастир и низ женских и мушких обитељи. Заједнички именитељ је прелаз са појединачних претреса и локалних сукоба на питање дугорочног правног статуса манастирске имовине. Манастири су посебно рањиви јер се велики део историјских комплекса налази у државном власништву и УПЦ их користи на основу уговора, па држава може да промени корисника без формалног одузимања приватне својине.

Контрола над Лавром или Почајевом није само питање зидова, закупа и земљишних књига. У питању је право да се једна институција представи као наследник кијевске православне традиције. Када се мења корисник храма, календар светитеља, приступ пештерама или моштима, мења се и јавна слика о томе ко има легитимитет да говори у име историјског православља Украјине. Управо зато извештај манастирска питања третира као врхунац ширег институционалног сукоба.

БЕСКРАЈНО НАСИЉЕ

Правни и административни притисак није могуће разумети без јавне реторике која УПЦ представља као непријатељску, колаборационистичку или обавештајну структуру. По ауторима, таква реторика има практичну функцију: ако се верска организација у јавности трајно означава као „агентура“, „КГБ гнездо“, „ФСБ мрежа“ или остатак „руског света“, онда се насиље над њеним храмовима и верницима лакше представља као патриотска акција, а не као напад на верску слободу.

Извештај наводи бројне изјаве украјинских политичара и званичника од 2022. до 2026. Бивши председник Петар Порошенко је у децембру 2022. рекао да не зна за цркву под називом УПЦ и да постоји само украјински огранак Руске православне цркве, који је назвао „КГБ гнездом“ и „отровом за сваког верника“. Тај цитат је карактеристичан јер не критикује поједине свештенике или конкретне случајеве сарадње са Русијом, него целу институцију лишава статуса аутентичне Цркве.

Секретар Савета за националну безбедност и одбрану Алексеј Данилов је почетком 2023. доводио у питање само именовање УПЦ као цркве, оптужујући њене представнике да подржавају тероризам и раде за ФСБ. Начелник војне управе Сумске области Дмитриј Живицки изјавио је да ће учинити све да УПЦ „престане да постоји“ у тој области. Извештај наводи и изјаве регионалних политичара, бивших руководилаца безбедносних служби, посланика и саветника председничке администрације који су УПЦ описивали као инфраструктуру руског утицаја коју треба уклонити.

У документу су представљене и изјаве свештенства ПЦУ које оспоравају легитимитет УПЦ. Посебно се прати реторика поглавара ПЦУ Думенка. Он је, према извештају, одузимање Кијевско-печерске лавре од УПЦ назвао „ослобођењем од јарма руског света“. У јануару 2026, на састанку са немачким амбасадором, тврдио је да у Украјини постоји потпуна верска слобода и да је закон усмерен против организација повезаних са РПЦ „изузетно безбедан“, док је насилна отимања храмова описивао као процес добровољног преласка заједница. Извештај ту изјаву супротставља видео-снимцима сукоба око храмова и третира је као пример борбе за међународно тумачење догађаја.

Аутори затим повезују јавну стигматизацију са физичким насиљем. Помињу паљење и вандализовање цркава, нападе на свештенике, претње верницима, ометање богослужења и скрнављење сакралних предмета.

Извештај као нарочито опасно види учешће јавних личности и медија у производњи језика колективне сумње. У ратним условима постоји разумљива осетљивост на стварну колаборацију, обавештајни рад и пропаганду, али аутори тврде да је граница између индивидуалне кривице и верског идентитета систематски замагљена. Када се милиони верника процењују кроз претпостављене политичке ставове црквеног врха или историјске везе са Москвом, отвара се простор за колективну стигматизацију.

Посебан аспект је положај православних медија. Савез православних новинара и други сајтови који су документовали отимање храмова, судске спорове и поступке против свештенства били су предмет претреса, кривичних поступака и блокирања. Извештај ту види затворени круг: када медији објаве снимке насиља, оптужују се за манипулацију или антидржавну делатност; када се њихов рад ограничи, смањује се количина документације доступне јавности. Управо зато су слобода медија и слобода вероисповести у овом поглављу представљене као међусобно повезане.

Значајан је и податак да је Канцеларија високог комесара УН за људска права у извештајима из 2023. забележила пораст говора мржње и инцидената против УПЦ, укључујући дискриминаторну реторику званичника, блогера и јавних личности. Тај део је посебно важан зато што долази из извора независног од руског Министарства спољних послова. Сам извештај га користи да покаже да бар део проблема који описује није само производ руске политичке реторике.

УПЦ се, према ауторима, од традиционалне и бројне Цркве постепено представља као безбедносни проблем. Та промена језика има последице за законодавство, полицијско поступање и локалне сукобе. Управо зато је један од најважнијих закључака извештаја да се слобода вероисповести не угрожава само формалном забраном, него и стварањем атмосфере у којој се припадност одређеној цркви сама по себи третира као знак сумњиве политичке лојалности.

АМЕРИКАНЦИ НА ДЕЛУ

Сједињене Државе, заједно са другим западним НАТО државама, посматрају украјинско црквено питање као инструмент слабљења руског утицаја. Васељенска патријаршија се у овом делу представља као структура која делује у тесној вези са Вашингтоном, а настанак ПЦУ 2018. као пројекат који су заједнички подржали украјинско руководство, Цариград и западне силе.

Руски извештај наводи низ јавних чињеница: сусрете америчких званичника са представницима украјинских неканонских црквених структура пре 2018, подршку Томосу, честитке ПЦУ, састанке са Епифанијем и изјаве америчких дипломата о значају украјинске црквене независности.

Посебно се цитира изјава државног секретара Мајка Помпеа од 10. јануара 2019, у којој је аутокефалија независне Православне цркве Украјине названа „историјским достигнућем“ у настојању Украјине да сама одреди своју будућност. Амерички Сенат је исте године, у резолуцији поводом годишњице Мајдана, стварање ПЦУ назвао важном прекретницом у настојању Украјине да се ослободи руског утицаја. Канада и други савезници такође су поздрављали Томос у језику суверенитета и националне независности.

Црквена аутокефалија није третирана само као канонско питање, него као елемент геополитичког раздвајања Украјине и Русије. У том смислу, симболички значај православља за заједничку историју две земље чини црквену јурисдикцију релевантном и за националну безбедност и за спољну политику. Аутори сматрају да је Вашингтон подржавао ПЦУ управо зато што је она могла да смањи институционални и културни простор Московске патријаршије.

Наводе се сусрети безаконика Думенка са америчким званичницима, укључујући државног секретара Ентонија Блинкена 2021. и председника Џозефа Бајдена током његове посете Кијеву 2023. Извештај помиње и објављени разговор у којем је Помпео, разговарајући са руским шаљивџијом који се представљао као Порошенко, рекао да је био „у срцу“ процеса стварања ПЦУ и да Московска патријаршија треба да буде потиснута из Украјине.

Руско Министарство спољних послова оптужује америчке извештаје о међународној верској слободи да недовољно критички посматрају украјинске мере и да већи део одговорности пребацују на Русију. Ипак, признаје се промена у извештају Америчке комисије за међународну верску слободу за 2025, у којем је посебна пажња посвећена Украјини и Закону 3894-IX. Комисија је упозорила да измене могу значајно погодити УПЦ и да постоји ризик „колективног кажњавања“ појединачних чланова верских заједница. Тај пример је важан јер показује да чак и у оквиру америчког институционалног система постоји разлика између геополитичке подршке Украјини и процене појединих питања људских права.

Извештај бележи и промену тона у делу америчке јавности после повратка Доналда Трампа у Белу кућу у јануару 2025. Наводи се изјава директорке националне обавештајне службе Тулси Габард у којој је критиковала украјинску власт због затварања цркава, ограничења политичке опозиције и контроле медија. Помињу се и оштре изјаве Такера Карлсона и активности младих републиканаца који су објављивали видео-материјале о отимању храмова. Аутори, међутим, закључују да те критике нису довеле до суштинске промене званичне америчке политике.

УН, ОЕБС, ЦРКВЕ И ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА ЉУДСКА ПРАВА

Битни су и налази Канцеларије високог комесара УН за људска права, Комитета УН за људска права, специјалних известилаца, Светског савета цркава, појединих западних политичара, адвоката и верских поглавара.

Извештај подсећа да су проблеми у вези са УПЦ забележени и пре руске инвазије 2022. У извештају OHCHR за период од новембра 2018. до фебруара 2019. изражена је забринутост због обавезног преименовања верских организација повезаних са центрима у Русији, јер је мера пре свега погађала УПЦ и могла бити дискриминаторна. У истом материјалу наводи се да поједини преласци парохија из УПЦ у ПЦУ нису били добровољни, већ су их иницирале државне или локалне власти или припадници екстремно десних група који нису били чланови тих верских заједница.

На 51. заседању Савета УН за људска права 2022. забележено је да су локалне власти у најмање седам територијалних заједница у Кијевској, Сумској и Лавовској области привремено суспендовале активности УПЦ за време ратног стања, без јасног образложења и без сличних мера према другим верским групама. OHCHR је то оценио као могућу дискриминацију по основу вере или припадности одређеној верској заједници.

Комитет УН за људска права је још у новембру 2021. изразио забринутост због насиља, застрашивања и вандализма повезаних са преласком храмова из УПЦ у ПЦУ. Посебно је истакнута пријављена пасивност полиције и недостатак информација о истрагама. Овај налаз је значајан зато што се поклапа са једном од главних тема руског извештаја: тврдњом да држава често не испуњава позитивну обавезу да заштити вернике и храмове током локалних сукоба.

Допуна извештаја OHCHR из јуна 2023, која покрива период од фебруара до априла те године, бележила је повећање броја инцидената у којима су власти користиле силу против припадника и присталица УПЦ, локалне забране црквених активности и претресе објеката УПЦ. Такође је забележен пораст говора мржње и више случајева насиља. Према наводу који преноси руски извештај, украјински званичници, блогери и јавне личности користили су дискриминаторну реторику и отворено позивали на насиље, док полиција није била довољно ефикасна у спречавању таквих инцидената.

После усвајања Закона 3894-IX међународна пажња се појачала. OHCHR је у извештају за период од јуна до новембра 2025. поново критиковао законодавни приступ који се ослања на националну безбедност као основ за ограничење права верских организација. Извештај руског МСП посебно наглашава аргумент да „национална безбедност“ није сама по себи неограничен основ за суспензију верске слободе и да мере морају бити законите, нужне, пропорционалне и усмерене на конкретне ризике.

Веома важан догађај, према документу, било је заједничко обраћање седам специјалних известилаца УН украјинској влади 14. маја 2025. Њихови мандати обухватали су слободу мишљења и изражавања, мирно окупљање и удруживање, независност судија и адвоката, мањинска права, слободу вероисповести и људска права у борби против тероризма. У обраћању су наведени проблеми у вези са принудним распуштањем верских заједница, кривичним поступцима против јерарха и свештеника, одузимањем црквене имовине и насилним преузимањем храмова. Поменути су и догађаји у Черкасима и покушај отимања саборног храма у Черновцима.

Русија је, паралелно са објављивањем извештаја, водила дипломатску кампању како би питање УПЦ било присутно у УН, ОЕБС-у и институцијама Европске уније. Сергеј Лавров је у марту 2023. упутио писма генералном секретару УН, председнику Генералне скупштине, председавајућем ОЕБС-а и генералној секретарки ОЕБС-а. Руски представници су на седницама Савета безбедности, Генералне скупштине и Сталног савета ОЕБС-а покретали питање храмова, санкција против епископа, одузимања држављанства и Кијевско-печерске лавре. Сам извештај признаје да су одговори многих међународних институција били ограничени, опрезни или да их уопште није било.

Када је реч о Европској унији, руска мисија је 2023. слала претходну верзију извештаја специјалном представнику ЕУ за људска права, специјалном изасланику за слободу вероисповести и другим високим званичницима Европске службе за спољно деловање и Европске комисије. Према документу, на те дописе није стигао одговор. Аутори из тога извлаче закључак о политичкој невољности ЕУ да отворено критикује Украјину док траје рат, иако поједини међународни извештаји препознају конкретне проблеме.

У оквиру ОЕБС-а руски представници су се позивали на Хелсиншки завршни акт, Бечки документ, Копенхашки документ и касније одлуке о спречавању верске нетрпељивости. Тиме извештај покушава да покаже да критика украјинске политике није само ствар канонског спора, већ и питање обавеза које је Украјина прихватила у европском систему људских права и безбедности. Истовремено, аутори се жале да Канцеларија ОЕБС-а за демократске институције и људска права и други релевантни механизми нису реаговали снагом коју Москва очекује.

ГЛАСОВИ РАЗУМА

Поред међувладиних организација, у документу се наводи подршка поглавара више православних цркава, као и представника Јерменске апостолске цркве, Асирске цркве Истока и папе Фрање. После усвајања Закона 3894-IX критике су, према извештају, стизале од поглавара Албанске, Антиохијске, Бугарске, Јерусалимске, Македонске, Руске и Српске православне цркве, као и Православне цркве у Америци. Ови ставови су важни за унутарправославну димензију кризе: чак и цркве које нису прихватиле све руске политичке позиције могле су имати резерве према законској забрани целе верске структуре.

Наводе се и западни политичари и правници који су критиковали украјинску политику. Лорд Џексон од Питербороа је 2025. упозорио да „гашење најстарије Цркве у земљи“ може посејати семе будућих друштвених сукоба. Његов аргумент, како га извештај преноси, прави важну разлику: држава има право да гони појединца за издају ако постоје докази, али забрана целе верске организације представља много озбиљнији корак који погађа и људе против којих не постоји индивидуална сумња.

Адвокат Роберт Амстердам, који заступа УПЦ, више пута је упућивао писма америчким и европским лидерима, укључујући поводом одузимања држављанства митрополиту Онуфрију. У извештају се помињу и реакције појединих чланова Конгреса САД, међу којима Ана Паулина Луна, као и активности организације Public Advocacy. Те реакције показују да питање УПЦ има одређени међународни одјек, али документ истовремено закључује да оно није постало приоритет великих западних институција.

ПОУКЕ ЗА НАС

Што се односи на Украјину, тиче се и нас. Нарочито нас се тиче дејство НАТО фанариотског Јуде, цариградског патријарха Вартоломеја.

Протојереј Александар Шмеман је у својим еклисиолошким студијама  запажао да су Грци у историји често били склони да аутокефалије других Цркава, поготову словенских, сматрају за неко сопствено снисхођење, које нема пуновредно значење првобитне пентархије, када су, у доба пре 1054, у свету постојале само Римска, Цариградска, Александријска, Антиохијска и Јерусалимска патријаршија, од којих су ове потоње четири биле грчке. Чак је и сама јерес „етнофилетизма“ осуђена на сабору у Цариграду седамдесетих година 19. века, када су Бугари тражили да им се врати њихова црквена аутокефалија, настала још у средњем веку (Цариград је са Бугарима прекинуо молитвено општење због њиховог повратка аутокефалној структури своје националне Цркве, и тај прекид је трајао све до после Другог светског рата). И у историји Срба цариградски патријарси (иако су Грци наша браћа у Христу и савезници у борбама за слободу) често су покушавали да нас потчине својој црквеној власти и „денацификују“. Још се охридски архиепископ Димитрије Хоматијан љутио на Светог Саву и претио му црквеним казнама зато што је Србију и српске земље одвојио од јурисдикције Охрида. Дешавало се то и касније, и не сме се заборавити.

Последњи пећки патријарх, Грк Калиник Други, тражио је 1766. године укидање Пећке патријаршије, а уз њега је пристао грчки део патријарашког епископата. Пре тога, Калиник је отерао са престола Србина Василија Бркића, који пише: „Као што су мене, тако и све друге епископе Србе су прогнали. Оне које су могли ухватити послали су на заточење, а они који су побегли, спасли су се“. Патријарх Василије нашао је прибежиште у Црној Гори, код владике Саве Петровића, који у једном извештају из 1776. пише с којих епархија су отерани Срби архијереји (Самоковска, Штипска, Скопска, Новопазарска, Нишка, Ужичка, Београдска, Босанска и  Херцеговачка). Деветорица епископа су покушавала да ову пропаст спрече, али Турци и фанариоти су испунили оно што су наумили. Ипак, свест светосавског завета чувала је српска Црна Гора, којом су управљали митрополити из рода Петровића; они не признају власт Цариграда, као ни Патријаршије у Сремским Карловцима.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

За чување аутокефалије једне Цркве потребна је јака држава. Авај, држава Србија оваква каква је, обеснажена и обогаљена, са свих страна окружена НАТО пактом, није у стању да одбрани црквену аутокефалију ако  НАТО Империја буде заиста хтела „Косовску“ или „Хрватску“ Православну Цркву. НАТО Фанар ће увек стати на страну наших непријатеља, а у име изопаченог схватања „јелинске премудрости“ у светском православљу. Зато је веома важно да видимо колико је крви потекло Украјином због фанариотског Јуде: ко то заборави, нека се ничег ни не сећа. Памћење му ни не треба.

Ако Русија победи НАТО пакт, стање ће се поправити, и пометња међу помесним Црквама биће регулисана; али, ако Русија изгуби, сви православни биће на губитку. Фанар, наравно, иде даље – они ће се, у служби НАТО Империји, ујединити са папом и грабити, корацима од седам миља, путем пропасти. Да нам Бог да снаге и памети да издржимо доба у коме смо се обрели и да не дозволимо да нас Јуде маскиране у патријархе воде са собом!

Господе, молитвама Светог Саве и Светог кнеза Владимира спаси свој народ и помилуј нас!

ИЗВОР:

Министарство спољних послова Руске Федерације. (2026). Unlawful actions by the Kiev regime targeting the Ukrainian Orthodox Church (UOC), its clergy and parishioners (as of June, 2026). Москва.

Чланак ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ: ПРОГОН ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НА УКРАЈИНИ се појављује прво на ИСКРА.

Aко питате власт, „брига о људима је окосница ребаланса буџета“; ако питате опозицију, он је „предизборни“ и значи „куповину гласова“. А каква је ова прекројена државна каса и шта се све из ње види, а шта не види, а важно је?

За почетак, да ли се види да је планиран новац за ванредне парламентарне изборе? За Републичку изборну комисију издвојено је 294 милиона динара, што је око 2,5 милиона евра и двоструко више него што је иницијално планирано оригиналним буџетом. Али, тај новац за ванредне парламентарне изборе није довољан, јер је организација избора бар 10 пута скупља. То не значи да новца за изборе нема и да их неће бити, јер за њихову организацију новац може да се „вуче“ и из буџетске резерве, која износи 863 милиона евра.

А шта је највећа контроверза овог буџета? То што снажно повећава расходе, што је усмерен на раст личне потрошње (4,4 одсто, како се наводи у образложењу), што се једнократним мерама упумпава милијарду евра новца, а заправо је конзервативно планиран. Где се то види, односно, боље је питање где се не види? У овом буџету не виде се приходи од легализације, који према проценама неких економиста могу да буду и 500 милиона евра. Ту процену је још почетком године за билтен Макроекономске анализе и трендови изнео Иван Николић, уредник те публикације.

Потцењивање прихода

У буџету, међутим, тај приход није планиран, што значи да може да се догоди да до краја године имамо већи прилив од планираног по том основу. То не значи да ћемо имати некакав вишак пара, јер чим је буџет у дефициту држава ће морати да се задужи за покривање минуса. Али може да се догоди да минус у каси не буде 3,5 одсто као што је планирано, већ мањи.

У овој прекројеној државној каси виде се и неке последице претходног потцењивања неких прихода и повећања неких расхода. Конзервативним буџетирањем првобитног плана државе приходи су потцењени, па су неки порези, попут ПДВ-а и пореза на добит, планирани мањи. Ребалансом су они увећани и то порез на добит са 275 на 299 милијарди, а ПДВ са 1.084 на 1.112 милијарди динара.

Та разлика од 52 милијарде је направила простор да се акцизе на нафтне деривате држе смањеним током доброг дела године. По том основу приходи су мањи, па је уместо 244 милијарде сада план да у буџет до краја године стигне 216 милијарди. Конзервативно планирање у иницијалном буџету види се и на расходима за камате. План је био да буду 212,2 милијарде, а ребалансом су 14,8 милијарди мањи.

Ово што се из овог буџета види је да расходи расту снажније од прихода: 171,4 наспрам 112,5 милијарди.

А одакле нама милијарда евра за пакет једнократних мера за грађане и пензионере? Један део је од већих прихода од ПДВ-а и пореза на добит. Друга крупна ставка у тој рачуници је уплата која је легла од Народне банке Србије (НБС) 18. августа ове године у износу од 33 милијарде динара, о чему је гувернерка Јоргованка Табаковић обавестила јавност на представљању Извештаја о инфлацији 19. августа.

„Ја сам звала Синишу. ‘Аман, бре, Синиша, кад ћеш да ти пребацим ове паре’. ‘Нека, нека, нека има’. И онда сам јуче направила изненађење и пребацила 33 милијарде, што да стоји код нас оно што припада буџету“, рекла  је гувернерка.

Буџетом планирано и вађење потонуле немачке флоте из Другог светског рата која је ових сушних дана изронила из Дунава

Шта је још једна крупна приходна ставка у буџету међу ванредним непореским приходима који се процењују на 86,5 милијарди динара, што је 61 милијарда више од првобитно планираног износа? У образложењу буџета се уплата од НБС види, али се не види која ће јавна предузећа уплатити новац у буџет. Кад се погледају финансијски извештаји јавних предузећа и компанија у којима држава Србија има власнички удео, крупна уплата може да легне само од кинеске компаније Зиђин копер, некадашњег РТБ Бора, у коме имамо 36,99 одсто власништва.

Та компанија је прошле године остварила добит од чак 527 милиона евра, што значи да би по основу власничког удела у буџет до краја године Зиђин, који је у кинеском власништву, могао да уплати чак 177 милиона евра, што је око 20 милијарди динара. Тај новац ће такође бити искоришћен за исплату једнократне помоћи грађанима и пензионерима.

Национални стадион

Из буџета се види још једна ствар, Национални фудбалски стадион неће бити завршен до почетка међународне изложбе Експо 2027, јер се у планском делу државне касе види да је новац за овај пројекат планиран и за 2028, а не само 2027. годину. Можда је мање важно то што је за следећу годину планирано да се потроши 16,4 милијарди динара за те намене, што је око 140 милиона евра.

Важнија је чињеница да се из планског дела буџета види да ће 2028. године за изградњу Националног стадиона бити потрошено 7,2 милијарде динара, што је 61 милион евра. За организацију изложбе Експо 2027. новац је планиран само за ову и наредну годину. Колона за 2028. је празна, па је јасно да су рокови изградње за стадион померени и за после Експа.

Занимљиво је, на пример, да је буџетом планирано и вађење потонуле немачке флоте из Другог светског рата која је ових сушних дана изронила из Дунава: ове године 740 милиона динара, наредне 620 милиона, а 2028. године више од милијарду. Тај новац резервисан је на разделу Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Фискални савет је уочио да се, осим једнократних давања, повећавају инвестиције у сектору одбране за око 41 милијарду динара и субвенције јавним путарским предузећима за више од 22 милијарде динара. Истовремено се капитални расходи у другим областима смањују за око 20 милијарди динара.

„Смањења су најизраженија код инвестиција у железничку и путну инфраструктуру (пројекат мађарско-српске железнице, реконструкција пруге Ниш-Димитровград, Фрушкогорски коридор, брза саобраћајница Пожаревац-Голубац), с тим да су благо умањени ионако недовољни буџети за кључне пројекте у области животне средине (изградња канализације у оквиру програма ‘Чиста Србија’, централног канализационог система у Београду, локалне комуналне мреже коју спроводи Министарство за јавна улагања)“, пише у извештају Фискалног савета.

Предизборне и социјалне мере

А када је о једнократним мерама реч, наравно да су предизборне „јер се поклапа тајминг“, како је то у емисији „Око“ од 25. августа тврдио новинар Миша Бркић, али су и „изразито социјалне“ како је рекла Јелена Жарковић, професорка Економског факултета, јер према Анкети о потрошњи домаћинства 36 одсто грађана нема уштеђевину ни од 250 евра. То су они грађани на које би оваква помоћ требало да буде усмерена.

Кад смо код циљања, упркос критикама ММФ-а због смањења акциза на нафтне деривате, која је била свеобухватна и није била боље циљана, изгледа да је том мером заиста спречено преливање раста цена бензина на све друге цене. Да ли ће то тако остати, да ли ће милијарда евра у привреди сада деловати инфлаторно, видећемо до краја године. НБС тврди да ће раст цена бити у границама циља.

Део једнократне помоћи намењен пензионерима је свакако овим пакетом боље циљан, јер ће они који имају ниже пензије добити више новца, а они који имају веће пензије добиће мање. Остаје питање да ли помоћ треба сви да добију, као што је и питање да ли би поделе тог новца уопште и било да се не планирају избори.

Да тих мера није било, дефицит у буџету могао би да буде тек нешто мало већи од два одсто. Али, joш се у Србији није догодило да у предизборној или изборној години потрошња пада. По правилу, у изборној години у Србији дефицит расте.

Конкретно, 71 милијарда динара за једнократну помоћ биће издвојена из буџета, а око 28 милијарди из Акционарског фонда. А Акционарски фонд основан је по Закону о приватизацији и Закону о праву на бесплатне акције, и део је најаве некадашњег министра економије Млађана Динкића joш из 2007. године да ће сваки пунолетни грађанин добити по 1.000 евра. Касније је и сам Динкић и у емисији „Распакивање“ на РТС-у и у дневном листу „Данас“ рекао да је то обећање дао имајући у види други круг председничких избора.

А тај новац, на крају, није био 1.000 евра из разних разлога који нису били само политички, већ и економски: НИС је продат за 400 милиона евра, ЕПС и Телеком никада нису стигли на берзу, а чак ни фирме из Акционарског фонда сада нису распродате, па тек онда подељен новац. Али је сасвим извесно да ће тај новац свој епилог имати у овој изборној кампањи.

Можда је Млађан Динкић 2007. године хтео да помогне Борису Тадићу, а хоће ли ове јесени нехотице поделом новца из Акционарског фонда у кампањи помоћи Александру Вучићу?

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: РТС ОКО

Насловна фотографија: Народна скупштина/Милош Мишков

Чланак Аница Телесковић (Око): Ребаланс буџета, социјална давања и избори се појављује прво на ИСКРА.

Код Достојевског у „Злим дусима“, Верховенски (главни „зли дух”) излаже теорију о великом преокрету који он и њему слични револуционари желе да изазову у Русији. Као друштвену основу за тај преврат – који би довео до тога да се „све отргне из темеља” – он види мноштво људи који су изгубили свој морални компас. Таквих појединаца има много, али они остају неповезани било каквом заједничком идејом или правцем деловања. Управо је задатак револуционара да их уједине и усмере њихову енергију у колективну рушилачку силу. Те речи остају трајно актуелне. Ево како Верховенски идентификује оне који симпатишу предстојећи преокрет:

„Наши људи нису само они који пале и руше, који пуцају или гризу. Такви само сметају… учитељ који се са децом подсмева Богу и њиховој колевци – тај је већ наш. Адвокат који брани образованог убицу тврдећи да је убица био интелектуално напреднији од својих жртава и да је једноставно морао да убије како би дошао до новца – тај је већ наш. Школарци који убијају човека само да би доживели тај осећај – они су наши. Чиновници, писци – о, толико је наших, страшно много, а они то и не знају!”

*

Могло би се говорити о онима који се „подсмевају Богу над дечјом колевком”, или о „адвокатима, чиновницима и књижевницима”. Али, актуелни догађаји захтевају реакцију на вест о томе како „школарци убијају човека само ради узбуђења”. Сасвим недавно, у Московској области, две девојчице су изболе на смрт дванаестогодишњег дечака како би „сазнале каква је крв и какав је осећај убити”. А сада, покажите ми човека који сматра да Достојевски више није актуелан.

Тужилаштво у Орехово-Зујеву покренуло је истрагу. А тај пример бруталности из уџбеника додатно је погоршан чињеницом да починиоци нису „дечаци”, већ девојке. То показује да се запажања Достојевског нису односила само на Руску револуцију која се већ одиграла. Испоставља се да и данас међу нама има много оних које би Верховенски сврстао у „наше” – и којих има „страшно много”. Они више нису дечаци, већ девојке, а жртва није одрастао човек, већ дечак. Морате се сложити: ситуација се погоршала од времена Достојевског. Мотив за крвопролиће? „Хтела је да сазна шта је крв.”

Поједини медији наводе да су девојке лезбејке, и не би требало претпоставити да су ти аспекти инцидента међусобно неповезани. У најмању руку, држава је поступила исправно кад је ЛГБТ заједницу означила као опасну и забрањену. Они са изопаченом душом често имају и поремећај у глави.

Саме девојке нису много старије од своје жртве; имају свега 15 и 17 година. Једна познаница тврди да не може да поверује у оно што се догодило, истичући да је једна од убица била саосећајна према животињама (!) и да је чак прихватила једнооко маче (аплауз за љубитеље животиња!). Ипак, ситуација је заправо сасвим јасна. Људи који су осетљиви на патњу мачака и паса веома често су потпуно равнодушни према људској патњи.

Дакле, малолетна лезбејка која спасава једнооке мачке и планира да избоде дечака из радозналости није никакав оксиморон. То је јасна дијагноза потпуне изопачености моралних вредности. Нека Бог подари мудрост и професионалност истражним органима. Ипак, треба имати на уму да овај криминални случај указује на дубоко укорењену болест читавог друштвеног организма – наиме, на застрашујуће сатанизовање умова веома младих људи препуштених самим себи, лишених сваког духовног васпитања или просвећења.

Да Верховенски живи у наше време, сада би пљескао рукама и ковао план за велики преврат. Друштвена основа у потпуности одговара критеријумима с краја 19. века.

(Телеграм канал о. А. Ткачева; превео Ж. Никчевић)

Чланак о. Андреј Ткачев: ВЕРХОВЕНСКИ – ОВДЕ И САД се појављује прво на ИСКРА.

Слика: Правда

КОГА ЧИТАМО?

Мадхусри Мукерџи је индијско-америчка новинарка и уредница часописа, по дипломи физичар. Најпознатија је по својим истраживањима на тему британског колонијализма у Индији. Студирала је физику и докторирала 1989. године на Универзитету у Чикагу, под менторством нобеловца Јоичира Намбуа. Након постдокторских студија на институту Caltech, променила је професију и посветила се новинарству. Радила је као уредник часописа Physics Today и Scientific American.

Мадхусри Мукерџи је ауторка две веома запажене књиге – „Земља голих људи: сусрет са праисторијским острвљанима“ (2003), која се бави се животом и утицајем колонизације на домородачка племена на Андаманским острвима, као и књиге о британској политици изазивања глади у Индији за време Другог светског рата, „Черчилов тајни рат: Британска империја и разарање Индије током Другог светског рата“( Churchill’s Secret War: The British Empire and the Ravaging of India during World War II). У овом делу је обрађена улога Винстона Черчила у избијању велике глади у Бенгалу 1943. године, која је однела милионе људских живота.

Том књигом ћемо се позабавити.

Дакле, Черчил у рату против Индије.

Исти онај Черчил који је Србе препустио Брозу.

КОЛОНИЈАЛНА ВЛАСТ

Оно што се десило за време Другог светског рата не може се разумети без разумевања империјалне власти над Индијом. Черчилово прећуткивање глади у Бенгалу у чувеним мемоарима за које је добио Нобелову награду за књижевност није само празнина у сећању, већ политички симптом јер се оно што се догодило у Бенгалу није уклапало у слику рата као апсолутно моралне борбе Британије против нацизма. Черчил нити је хтео, нити је могао, да одговори на питање како је империја имала право да тражи жртву од своје колоније, а да истовремено не призна пуно човештво својих поданика.

Све је, наравно, почело раније.

Мукерџијева зато враћа причу у осамнаести век, у Бенгал пре коначног британског преузимања власти. Бенгал је био богата, густо насељена и економски активна област, позната по текстилу, пиринчу, шећеру, трговини и развијеним градовима. Муршидабад, са својим трговцима, банкарима и занатлијама, није био периферија света, већ важно регионално средиште производње и размене. Британска власт није дошла у празан, сиромашан и неорганизован простор јер је Бенгал имао сопствену економску снагу, а британска власт је ту област постепено подредила потребама империјалног извлачења прихода.

ИСТОЧНОИНДИЈСКА КОМПАНИЈА

Преломни тренутак је битка код Плесија 1757. године уз успон Роберта Клајва и Источноиндијске компаније. Компанија стиче право да управља приходима, да посредује у скупљању пореза и да огромне ресурсе усмерава ка Британији. Мукерџијева показује да се колонијална експлоатација састојала, између осталог, у административном механизму који је претварао рад сељака и занатлија у приход акционара, трговаца и британске државе. Порез постаје средство трансфера богатства.

Сељачки живот се мења зато што се рента све више плаћа у новцу, а не у натури: домаћинства постају изложена тржишним ценама, дуговима, лошој жетви и притиску закупаца. Када се приходи морају исплатити без обзира на услове производње, глад више није само питање кише или суше, већ питање опстанка. У том контексту ауторка тумачи велику глад 1770. године. Лоши климатски услови и пад производње били су стварни, али глад се продубљује због британског профитног насиља, пореског притиска и ограничене помоћи поробљенима. Компанија окрутно влада: државни приход и интереси власника постали су и остали много важнији од масовног страдања.

Глад 1770. постаје први велики образац колонијалног пустошења заузете територије. Људи умиру, села се празне, земља зараста у коров, а власт покушава да задржи приходе без обзира на све. Мукерџијева показује да постоји историјски континуитет између 18. и 20. века: када се криза појави у колонијалном простору, живот локалног становништва вреднује се кроз приходе, радну снагу и политичку стабилност, али није никаква обавеза метрополе. Стара логика ће се у ратној Индији 1943. поновити у модернијем облику.

НЕДОРАСЛИ ПОДАНИЦИ

Британска власт себе је представљала као силу реда, закона и напретка, док Индијце описује као недорасле самоуправи. Управо у том идеолошком оквиру касније се јавља Черчилова тврдоглава одбрана империје. За њега Индија није обична територија него доказ историјске величине Британије. Зато му је свако попуштање индијском покрету за ослобођење изгледало као распад света у који је веровао.

Бенгал је вековима био увучен у систем у којем су империјални приоритети имали предност над локалним благостањем. Када дође рат, тај систем постаје још суровији. Оно што је у осамнаестом веку била Источноиндијска омпанија, у двадесетом су постали лондонски Ратни кабинет, Министарство транспорта, поткраљ, гувернер и тржиште жита. Индија је ресурс, а њено становништво стратегије. Јесте, личи помало на нацистичку идеологију виших и нижих раса, твораца напретка и оних који то нису.

О свему томе је, начелно, у име свих који су били колонизовани, писао Еме Сезер, песник и борац за афричку слободу, у својој „Расправи о колонијализму“:“Да, било би корисно клинички, детаљно, проучити Хитлерове поступке и хитлеризам и указати уваженом, врло хуманистичком, хришћанском буржују двадесетог века да иако тога није свестан, он носи Хитлера у себи, да га Хитлер настањује, да је Хитлер његов демон, и да је ако устане против њега недоследан, на крају крајева, оно што он не може да опрости Хитлеру није сам злочин, злочин против човека, није то ни понижење човека као такво, већ је то злочин против белог човека, понижење белог човека, и чињеница да је на Европу применио колонијалистичке процедуре које су до тада биле резервисане искључиво за Арапе из Алжира, „кулије” из Индије и „црнчуге” из Африке. И то је оно битно што ја имам против псеудохуманизма: предуго је умањивао права човека па је концепт тих права био – и остао – узак и фрагментаран, некомплетан и пристрасан, и, узевши све у обзир, прљаво расистички.“

Прљави расизам уз „чисте руке“: то је била Черилова политика у Индији. Хитлер је, уосталом, у Британској империји видео модел немачке будуће моћи, а словенски Исток је у нацистичкој машти требало да постане нешто попут „немачке Индије”.

ИНДИЈА У РАТУ

Индија у Други светски рат не улази као политички субјект, већ као колонијални посед. Британија, тако да енглески поткраљ објављују рат Силама осовине у име скоро четири стотине милиона Индијаца без њихове сагласности. Наравно, рат се представља као борба за слободу и демократију, при чему је једна од највећих савезничких база била земља којој слобода није призната.

Индија има огроман стратешки значај за западне савезнике. Она је база за Блиски исток, Северну Африку, југоисточну Азију и рат против Јапана. Њена армија брзо расте, а њени људи, фабрике, железнице, луке, рудници, плантаже и пољопривреда улазе у ратну машинерију. Али мобилизација „домородаца“ није праћена политичким уступцима. Индија мора да даје војнике, храну, текстил, кожу, челик, цемент, муницију и услуге, али не добија право да одлучује о сопственом положају.

Черчил, када постаје премијер, рат види не само као борбу против Хитлера, већ и као борбу за опстанак Британске империје. Његова чувена реторика отпора праћена је чврстом одбраном колонијалних поседа. Он не прихвата да се савезнички језик „слободом против фашизма“ примени на Индију. За њега би распад империјалне власти био исто што и понижење Британије. Управо зато Мукерџи Черчила не приказује само као ратног вођу, већ као политичара чија је морална визија била ограничена империјалним хоризонтом.

ПОДЕЛЕ У ИНДИЈИ И РАСИСТА ЧЕРЧИЛ

Индијска политичка сцена је подељена. Ганди, Нехру, Босе и Национални индијски конгрес с једне и Муслиманска лига и њен вођа Џина различито одговарају на рат. Гандијев Индијски национални конгрес тражи да Британија јасно каже да ли се рат води за демократију или за очување империјалног поретка. Британски одговор остаје неодређен, што доводи до оставки Гандијевих министара у покрајинама. Муслиманска лига, са друге стране, користи тренутак за јачање свог положаја и нуди подршку рату у замену за признање политичке посебности муслимана.

Черчил и његови сарадници уочавају политичку корист од неслоге између хиндуиста и муслимана. Подела постаје аргумент против индијске самоуправе: Британија тврди да не може предати власт јер би то довело до унутрашњег сукоба у верски подељеној земљи. Мукерџи показује да тај аргумент није био само опис стварности, већ и енглеска политика која је ту стварност продубљивала. Што је подела била већа, то је империјална власт лакше представљала себе као неопходног арбитра.

Наравно, важан је и Черчилов лични однос према Индији. Ауторка га везује за породично наслеђе и његовог оца Рендолфа Черчила, као и за младалачко искуство на северозападној граници. Ту је интелектуални утицај Малтуса, Дарвина и Маколија. Черчил је Индију познавао као официр империје, не као државник који би разумео сложеност њеног друштва. Његови ставови били су прожети социјалдарвинистичким уверењем да су неки народи историјски способнији за владавину од других. Наравно, он је био припадник „способнијих“.

Черчил је као млад официр прихватао казнено уништавање индијских села, усева и бунара као легитиман облик „економског рата”. Тај начин размишљања јесте важан јер касније Черчилове ратне одлуке посматрају цивилно страдање у колонијама као споредни ефекат империјалне стратегије. Индијска села нису битна – она су позадина која мора да поднесе цену.

ХИТЛЕРОМ ПРОТИВ ЕНГЛЕСКЕ

Гандијева ограничена стратегија ненасиља, сатијаграха, Нехруово хапшење и масовне осуде за побуну показују да британска власт рат користи и као прилику за дисциплиновање индијског покрета за ослобођење. Субас Чандра Босе иде другим путем: после хапшења, штрајка глађу и кућног притвора, бежи преко Авганистана ка Берлину.

Субас Чандра Босе је својевремено био председник Индијског националног конгреса, па се касније разишао са Гандијем због његовог ненасиља. Босе је сматрао да се против Британије мора употребити сила и водио се логиком „непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ“. Он је, да поновимо, 1941. године побегао из кућног притвора у Индији и преко Авганистана и Совјетског Савеза стигао у Берлин. У мају 1942. године, Босе се лично састао са Адолфом Хитлером. Тражио је званично признање слободне Индије и помоћ у подизању устанка против британске окупације. Међутим, Хитлер је био скептичан у погледу способности Индијаца да се сами ослободе и одбио је да јавно гарантује независност Индије. Уз помоћ нацистичке Немачке, Босе је основао војну јединицу познату као Легија „Слободна Индија“ (односно 950. пешадијски пук). Јединицу су чинили индијски војници које је британска војска регрутовала, а које су Немци заробили у Северној Африци, као и део индијске дијаспоре из Европе. Војници су носили немачке униформе са амблемом који је приказивао тигра у скоку и натпис „Слободна Индија“.

Јединица је првобитно била део Вермахта, а 1944. године пребачена је под команду Вафен-СС-а. Јединица никада није стигла до Индије. Коришћена је за одбрамбене задатке у Европи (Француској и Холандији), а након пада Немачке, војници су заробљени и враћени у Индију, где им је суђено за издају. Увидевши да Хитлер користи Индијце првенствено за пропаганду и да нема намеру да војно помогне ослобађању Индије због својих расистичких ставова (Хитлер је у „Мајн Кампфу“ изнео позитивно мишљење о британској управи над Индијом), Босе се окреће Јапану. Немачком подморницом је 1943. године пребачен на Далеки исток, где је уз јапанску помоћ формирао Индијску националну армију (ИНА) која се борила против Британаца у Бурми.

НЕКИ СУ „ЈЕДНАКИЈИ“

Главно крило индијског покрета за независност оштро је осудило фашизам и нацизам. Махатма Ганди је у почетку писао отворена писма Хитлеру позивајући га на мир и називајући га особом која може да спречи рат, али је касније јасно осудио фирерову бруталност. Џавахарлал Нехру је одбио позиве да посети Немачку и Италију пре рата, истичући да Индија не жели да замени британски империјализам наци – фашизмом.

Глад долази у земљу која је без пристанка увучена у светски рат, економски исцрпљивана, политички подељена и репресивно надзирана. Индија је за Британију истовремено тржиште и складиште, као и регрутациона база, али није партнер. Управо из тог односа проистиче трагедија која следи.

Мукерџијева показује да у двадесетом веку Британска империја више не мора увек отворено да конфискује храну као у ранијим вековима. Модерни механизми – инфлација, одложено плаћање, валутни биланси, ратни уговори, бродски простор и приоритети снабдевања – могу имати исти ефекат: ресурси одлазе из колоније, док се последице несташице и раста цена пребацују на сиромашне.

Леополд Емери, задужен за Индију у име власти метрополе, био је сложенија фигура од Черчила. Он није тврдио да су Индијци неспособни за политичку зрелост, али прихвата да Индија има функцију у империјалном рату. Тај „умеренији“ империјализам није био довољан да спречи катастрофу, јер и он полази од претпоставке да се индијски ресурси могу ставити у службу ширих британских циљева.

ЧЕРЧИЛОВ САВЕТНИК

Посебну улогу добија лорд Червел, Фредерик Линдеман, Черчилов најважнији цивилни саветник. Његова статистичка служба, „S branch”, утиче на одлуке о бродовима, залихама, увозу и ратним приоритетима. Мукерџијева прави јасан контраст: британска влада током рата веома пажљиво брине о исхрани становништва у метрополи. Рационисање је организовано, цене контролисане, залихе постоје, а исхрана у неким аспектима чак постаје стабилнија за сиромашније Британце. Истовремено, колонијална глад третира се као мање хитна и мање морално обавезујућа.

Британски цивили добијају боље оброке, млеко, контролисане цене и државну интервенцију, а Индијци инфлацију и тржиште које се распада. Британија одбија „стезање каиша“ код куће, јер Черчил не жели да ратни морал становништва буде угрожен. А Индија? Кога брига за Индију?

ИНДИЈА ФИНАНСИРА ЕНГЛЕСКУ

Индија током рата постаје поверилац Британије. Роба и услуге се из Индије узимају одмах, а Британија обећава плаћање касније. У међувремену, индијска влада штампа новац како би финансирала ратну потрошњу. То значи да у привреду улази огромна количина новца, али робе за цивилну потрошњу нема довољно. Последица је инфлација, а инфлација за сиромашне значи губитак приступа храни.

Индијска армија расте, као и трошкови рата, а војска, фабрике и приоритетне класе добијају предност у снабдевању. Бенгал, већ осетљив због зависности од пиринча и трговинских токова, улази у кризу после губитка бурманског пиринча. Бурма је била важан извор увоза, а када Јапан преузима југоисточну Азију, тај канал нестаје. Уместо да се благовремено планира надокнада, власти настављају да се ослањају на унутрашње ресурсе и на претпоставку да ће тржиште некако издржати.

Колонијална Индија је дуго извозила жито чак и у условима локалне беде. Текстилна индустрија Бенгала била је уништена или потиснута у корист британских фабрика, а Индија је све више претварана у земљу сировина, пољопривреде и тржишта за страну робу. То, наравно, није било природно сиромаштво, него структурно преусмеравање економије.

СТРАХ ОД ЈАПАНА? НЕ, СТРАХ ОД ИНДИЈАЦА

Британски страх од јапанског напада претворен је у политику која је директно погодила Бенгал. Енглеска је имала и паметне људе, попут генерала Арчибалда Вејвела, који је још 1941. упозоравао да би политичке последице биле катастрофалне ако Индија, после огромног материјалног доприноса одбрани Империје, буде нападнута и открије да нема неопходну опрему за сопствену одбрану. Индијска армија је бројчано расла, али није имала довољно савремене опреме на самом потконтиненту.

Черчил је страховао да би индијске трупе, ако добију модерно оружје на сопственом тлу, могле да се окрену против британске власти, као 1857. године. Индија је морала да брани Империју, али јој Империја није веровала довољно да би је наоружала за одбрану саме себе.

С друге стране, Американци „притежу“ Енглезе. Рузвелт није могао лако да прихвати да се рат против фашизма води без преиспитивања колонијализма. Атлантска повеља говорила је о праву народа да изаберу власт под којом ће живети, али Черчил је ту формулу свео на земље које је окупирала Осовина, а не на британске колоније.

Јапански напад на Перл Харбор и пад Сингапура откривају слабост британске империјалне одбране. Индијски војници, заробљени у Сингапуру, гледају како се бели официри издвајају. Управо из тог пораза настаје јачање Индијске националне армије која се нашла под командом Јапанаца. Пад Бурме производи хаотичну евакуацију: стотине хиљада Индијаца покушавају да се спасу, али многи умиру на путу. Тај егзодус разара мит о Британцу као заштитнику својих поданика.

СПАЛИТИ БЕНГАЛСКУ ЗЕМЉУ

Пошто се страховало да би Јапанци могли да се искрцају на бенгалску обалу, британске власти наређују мере „спаљене земље”: уклањање или уништавање ресурса који би могли пасти непријатељу у руке. У пракси, у Бенгалу то значи одузимање чамаца локалном живљу и недостатак пиринча. У Бенгалу чамац није споредна ствар – он је услов трговине, риболова, кретања, приступа пољу и животу. Онеспособљавање чамаца значило је разградњу целе локалне економије.

Политика отимања пиринча погодила је саму основу исхране локалног становништва. Залихе су одузимане, склањане или уништаване, а тржиште је постајало све „нервозније“. Истовремено Бенгал учествује у снабдевању других делова империјалног система. Цена пиринча расте, а становништво губи поверење да ће власт спречити глад.

После пропасти политичког споразума, који су Британци нудили преко свог посредјика Крипса ( да Индија после рата буде доминион Лондона ), Индијски национални конгрес на челу са Гандијем закључује да Британија не брани Индију, него Империју. Резолуција Quit India из августа 1942. тражи одлазак Британаца, а власт одговара масовним хапшењем. Ухапшен је и сам Ганди.

ПОБУНА

Пошто су лидери затворени, побуна се шири без јасне контроле. Емеријево радио-обраћање, којим је требало да се покаже да Гандијев Конгрес подстиче саботажу, многи Индијци схватају као практично упутство. Нападају се канцеларије, пруге, телеграфске линије. У Миднапору побуна добија посебну снагу и касније доводи до стварања тајне локалне власти.

После хапшења Гандија у августу 1942. локални лидери у Миднапору одлучују да масе преузму владине канцеларије. План је био да ненаоружана гомила бројношћу натера полицију и чиновнике на предају. Сушил Кумар Дара, који предводи младе активисте, прихвата борбеније тумачење Гандијеве поруке „Do or Die”.

Први знак да се глад и побуна преплићу јавља се код речног млина у Донипуру. Сељаци покушавају да спрече да баржа са пиринчем буде послата владином агенту за набавку. Жене дувају у шкољке и окупљају народ, људи траже да купе мале количине пиринча, али власници одбијају. Када гомила улази у млин, полиција пуца и убија тројицу: побуна није била само апстрактна борба за независност, већ и борба за храну која се извлачила из села.

У ноћи пред напад на Тамлук хиљаде људи прекопавају путеве, секу дрвеће и руше телеграфске линије како би спречили војску да стигне. Ипак, војска се пробија до циља и спрема обрачун са побуњеницима. Следећег дана поворке са заставама Гандијевог Конгреса крећу према административним центрима. На више места војници и полиција пуцају. Најсимболичнија сцена је смрт Матонгини Хазре,седамдесеттрогодишње гандијевке, која држи заставу и наставља да иде напред и после првих рањавања, све док не буде убијена.

Слични сукоби дешавају се у Сутахати, Мохисадалу и Нандиграму. У неким местима полицијске станице падају, у другим демонстранти бивају заустављени ватром. Мукерџијева процењује да је огромна маса људи, можда и око сто хиљада побуњених, била немоћна пред малим бројем наоружаних окупатора. Ненасиље које је нудио Ганди спречило је грађански рат међу Индијцима, али је показало колико је колонијална власт још увек могла да одржава контролу оружјем.

ПОБУНА СЕ НАСТАВЉА

После тога следи репресија. Полиција прави конц – логоре, тражи бегунце, пали куће, кажњава читава села и подстиче локалне поделе. При упадима у хиндуистичке куће, сиромашни муслимани из околних села понекад се охрабрују да пљачкају, што продубљује верске напетости. Репресија окупатора није само казна за побуну, већ и наставак политике поделе друштва.

У октобру 1942. циклон погађа приобални Бенгал. Ветар и вода уништавају куће, стоку, мостове и зимски род пиринча. Морска вода оставља песак на пољима. У Миднапору се глад памти од дана циклона. Али власт на катастрофу реагује пре свега политички: у неким местима помоћ се условљава предајом оружја и лојалношћу, а новине се подстичу да не пишу о обиму разарања да Јапанци не би сазнали колико је обала небрањена.

На рушевинама настаје устаничка Тамлукска национална влада. Она има председника, курире, судове, милицију и тајне трибунале. Од земљопоседника се тражи новац, а вођа побуне, Сушил Кумар Дара, приморава их да деле вишак пиринча са сиромашним сељанима. Службеници устаничке власти не примају плату, али добијају храну, а људи се подстичу да саде бундеве и друге културе у муљу који је поплава оставила.

Од јануара 1943. Криза због несташице хране постаје отворена. Калкута и „приоритетне класе”, чиновници и радници ратне индустрије, морају бити снабдевени. Због страха од панике после јапанског бомбардовања Калкуте, власти почињу да купују пиринач „било где и по било којој цени”. То доводи до експлозије цена: владина одељења, железнице, војска и приватници надмећу се за исти род. Калкута усисава пиринач из села.

Енглески окупатор нема дилему: или ће умрети велики број људи у селима, или ће се јавити хаос у граду који би угрозио ратну производњу. Изабрана је прва могућност. Фазлул Хук, који упозорава на глад, бива уклоњен, а власт преузима, за Британце поузданије, чиновнички апарат Муслиманске лиге.

ХОЋЕ ЛИ МЕТРОПОЛА ДА ПОМОГНЕ?

Главно питање јесте – да ли ће Британија издвојити бродове да превезу жито у Индију, у тренутку када су глад и несташице већ видљиве? Черчилов одговор је одлучан: земље у области Индијског океана треба да се „саме старају о себи”, а Британија не може слати бродове као гест добре воље.

Поткраљ Индије, Линлитгоу, већ месецима упозорава на кризу. Пшеница постоји у Аустралији, али нема бродова за превоз до Индије, јер су бродови ангажовани у рату или пребачени у Атлантик због обезбеђивања британских залиха. У јануару 1943. Черчил смањује број бродова у Индијском океану како би ојачао британски увоз хране и сировина. Та одлука постаје један од кључних узрока немогућности да се глад ублажи.

ИНФЛАЦИЈА

Поред логистике, важан је и новац. Индија током рата постаје поверилац Британије, а стерлиншки дуг према њој расте за милион фунти дневно. Черчила то раздражује јер значи да ће после рата Британија морати да враћа дуг сопственој колонији. Лорд Емери покушава да му објасни да тај дуг произлази из индијских услуга у рату, али Черчил у томе види неправду према метрополи. За њега је недопустиво да Британија брани Индију, а да јој потом још дугује новац.

Финансијски механизам производи инфлацију. Роба се из Индије узима одмах, плаћање се одлаже, а Индијска влада штампа паре за ратну потрошњу. У економију улази новац, али цивилних добара нема довољно. То диже цене и разара куповну моћ сиромашних. Глад се тако не јавља само због мањка пиринча, већ због губитка права приступа храни.

Вицекраљ Линлитгоу тражи шесто хиљада тона пшенице до краја априла 1943. године. Бенгал је претрпео циклон, Мадрас је имао слаб монсун, Бурма је изгубљена, а увоз пиринча прекинут. Власти нису планирале такав прекид, чак су у Бенгалу раније подстицале узгој јуте, смањујући површине под пиринчем. Покушаји контроле цена не успевају јер држава нема довољне залихе да их подупре. Покрајине чувају своје жито, а трговина се замрзава.

ЧЕРЧИЛОВЕ ОДЛУКЕ

Посебно је важна разлика у односу према Пенџабу и Бенгалу. Од пенџапских сељака, чији синови служе у армији, власт не жели силом да узима пшеницу. У Бенгалу, политички сумњивом и побуњеничком, пиринач се може одузимати грубље. То показује да политика прехране није неутрална, већ зависи од војне и политичке вредности појединих области.

Черчилов саветник Червел има пресудан утицај. Његова статистичка служба рачуна да ће Британија добити више из увоза ако се пловидба ка истоку смањи. Министарство транспорта упозорава да ће то изазвати потресе у трговини земаља око Индијског океана. Управо 1943. глад погађа више британских поседа у том региону. Черчила није брига.

Када се поставља питање слања жита, Червел тврди да је индијска производња житарица огромна и да шесто хиљада тона пшенице не може ништа да помогне. Ауторка књиге „Черчилов тајни рат“ показује да је то плитак аргумент: проблем није у укупној количини хране, него у расподели, ценама, страху и неповерењу. Значајан увоз би сигнализирао да Бенгал неће бити препуштен глади, а земљопоседници и шпекуланти би ослободили залихе, док би цене пале.

До јула 1943. Индија добија мање од пет процената количине коју је поткраљ тражио као неопходну. Већи део пшенице која стиже остаје у Калкути за „приоритетне класе“. Истовремено, Индија наставља да извози храну: пиринач и пшеница одлазе док људи гладују. Мукерџијева рачуна да би количине које су извезене могле спасити стотине хиљада, можда и милионе људи, да су подељене на пунктовима за помоћ. Бенгал није остао без помоћи зато што хране нигде није било, већ зато што су британске резерве, бродови и стратешке игре имали предност над животима колонијалних поданика.

АМЕРИКА И ГАНДИ

Амерички амбасадор Вилијам Филипс узнемирен је оним што види: Муслиманска лига јача, врх Гандијевог Конгреса је у затвору, људи су огорчени, а Британија не показује довољно стварног интереса за рат против Јапана. Он се пита да ли је огромна индијска армија ту ради фронта или ради унутрашњег мира.

Филипс покушава да отвори питање ухапшеног Гандија. Поткраљ Линлитгоу одбија да му дозволи посету и каже да би, ако би ратном напору користило да се Ганди у тамници држи до смрти, то учинио без оклевања. Ганди, после поста у име ненасилног отпора, не покреће нови пост, већ покушава да отвори разговор о политичкој будућности Индије. Черчил спречава да његово писмо муслиманском индијском вођи Мухамед Али Џини стигне до индијске јавности, тумачећи га као опасан корак ка јединству против Британаца.

Филипс у Вашингтону упозорава Рузвелта да Индијци рат све више виде као сукоб фашиста и империјалиста, а не као борбу за слободу. Глад, високи трошкови живота и политички застој код обичних људи изазивају малаксалост и горчину. Када се амерички амбасдор састаје са Черчилом, предлаже да влада бар покуша да приближи Гандија и Џину. Черчил реагује бесно, предвиђајући крвопролиће ако се попусти Индијцима. Филипс закључује да Черчил има опасне предрасуде у вези са Индијом.

Завади, па владај – то је политика Лондона. Черчил све чешће помиње Пакистан као могућу структуру кроз коју би Британија задржала утицај у Јужној Азији, нарочито на северозападу. У том контексту британска политика подстиче верске поделе у својој колоији. У Северозападној пограничној провинцији власт користи пропаганду на темељу исламизма како би ослабила гандијевске муслимане и ојачала сепаратистичку Муслиманску лигу.

ИСЦРПЉЕНОСТ И НОВИ ОТПОРИ

Ипак, 1943. остаје релативно мирна – не зато што је власт стекла легитимитет, већ зато што људи гладују. Десетине милиона становника појаса пиринча, од Бенгала до Кочина, постају физички и ментално преслаби за побуну. Покрет Quit India се гаси, а један британски генерал описује Индију као „окупирану и непријатељску земљу”. За власт је политичка ситуација „добра“ јер су људи исцрпљени и не пружају делатан отпор.

Миднапор остаје изузетак. После масовног насиља над женама и репресије коју спроводи колонизатор – окупатор, Тамлукски покрет радикализује се и одбацује строгу ненасилност. Женама се деле бодежи за самоодбрану. Сушил Дара убија британске доушнике. Бива ухапшен, али побуњеници организују његово ослобађање. Чак се лажира и његова смрт како би се ослободили полицијског притиска. Тамлук постаје muktanchal, слободна зона, у којој тајна власт устаника може да делује.

Док се у Миднапору води герилски рат, Бенгал улази у страшну глад. Вицекраљ Линлитгоу јавља лорду Емерију да су храна, гориво, лекови и текстил на граници несташице: Британија мора да одлучи да ли ће Индију користити као базу за операције или као извор снабдевања за друга ратишта. Гувернер Херберт пише да се Бенгал приближава изгладњивању и да су унутрашња безбедност и ратна производња угрожене.

Грегоријев комитет тражи забрану извоза житарица и велики увоз хране: резерву која би стабилизовала тржиште и додатне количине за текуће потребе. Влада Индије захтева осамдесет хиљада тона пшенице месечно током шест месеци. Важно није само жито, већ и јавно обећање народу да ће бити увоза, јер би оно оборило цене и натерало шпекуланте да отворе скривене залихе.

ЛОНДОН СЕ НЕ ДА УБЕДИТИ

У Лондону отпор нормалном понашању према Индији остаје снажан. Транспортни комитет признаје да се у Бенгалу јављају услови који воде глади, али Ледерс тврди да би већи увоз пореметио британске планове. Червел поново оспорава смисао увоза. Ратни кабинет нуди симболичне количине, често чак не директно Индији. У исто време, лето и јесен 1943. нису више период апсолутне „несташице“ бродова: после победе над немачким подморницама и раста америчке производње, савезници имају више бродског простора. Али Черчил има друге приоритете: британске залихе, бели хлеб за Енглезе, Балкан.

Велики систем помоћи Бенгалу није могао лако бити организован јер је званични став Лондона био да нема озбиљне несташице. Јавне кухиње Индијцима дају све ређу чорбу. Оброк пада на ниво од неколико стотина калорија дневно. Мукерџијева тиме показује да је Индија била довољно важна да се користи као база за ратне напоре Лондона, али не и довољно важна да се хитно нахрани.

ОЧАЈ ИНДИЈСКОГ СЕЛА: ПРИЧЕ ПРЕЖИВЕЛИХ

Глад у Бенгалу је огромна. Мукерџијева у својој књизи о родитељима који, доведени до крајње глади, убијају или напуштају сопствену децу. Такви случајеви нису пука морална изопаченост појединаца, већ последица стања у којем глад уништава психу.

Продужена глад изазива опсесију храном, раздражљивост, неподношење буке и нагле изливе беса. Родитељ који више дана слуша дете како тражи храну може бити сломљен и дићи руку на њега. Ипак, породичне везе често преживљавају чак и када је све друго уништено. Једна од сведокиња, Фатема Биби, у време глади млада удовица, преживљава зато што мора да спасе сина. Касније каже да је живела гледајући његово лице.

Сведочанства из Каликaкундуа показују свакодневицу глади. Људи добијају по кутлачу ретке чорбе у јавним кухињама, али то им није довољно. Тела умрлих се више не сахрањују достојно – нема снаге за религиозне обреде, па се мртви вуку до јарака у које их бацају. Села се празне, способнији одлазе у Калкуту, а неке жене завршавају у борделима или се приклаањају ратној проституцији – да би имале да једу.

Гурохори Маџи, дечак у време глади, памти да су људи јели лишће, стабљике, корење, семенке травки и све што је могло да се прогута. Поља су била очишћена од сваког трага јестивог биља. Тело му је постало скелетно, а стомак надувен. Преживео је зато што га је један човек из народне кухиње приметио и данима, у тајности, хранио са нешто мало пиринча.

Мани Баумик, касније угледан научник, преживљава захваљујући жртви баке која му даје своје оброке. Од два живота се прави један: не преживљавају сви, већ се преживљавање једног члана често плаћа умирањем другог.

Чито Самонто сведочи о исхрани после поплаве и пропасти усева. Његова породица сади бундеве, тикве и лубенице на запуштеним пољима, али плодове једе пре него што сазру. Једу стабљике јама, лишће, семе траве, биљке које се иначе дају кравама, и све гутају са водом како би створили привид ситости. Често је више енергије било потребно да се храна пронађе и припреми него што је тело из ње добијало.

Глад мења и имовинске односе. Сиромашни продају земљу „јефтино као воду” да би купили пиринач, док они повезани са градом, управом или ратном економијом купују земљу. Тако глад није само биолошка смрт, већ и прерасподела имовине. Они који преживе често излазе из глади без земље, алата, стоке и породице.

ПОСЛЕДИЦЕ ГЛАДИ

Посебно тежак део ове драгоцене књиге односи се на жене. Мукерџијева пише да је за спас дечака често била потребна љубав, а за спас девојчице – секс. Неке жене остају у селима и продају своја тела за пиринач, друге су одведене или преварене и завршавају у градским борделима или близу војних логора. Глад руши заштитне структуре породице, касте и села.

Случај Садаја Маитија, који продаје ћерке, показује како трговина људима постаје део економије глади. Девојчице од десет или петнаест година воде се преко посредника у Калкуту. Неке преживљавају само зато што су продате, али то преживљавање, међутим, значи живот проститутке уз трајни губитак породице.

Зашто гладни нису ишли у пљачку хране? То, каже Мукерџијева, није било због „индијског фатализма“, него због околности. У почетку су их од пљачкања трговина и магацина спречавале моралне скрупуле, а касније физичка немоћ. Ипак, у Бенгалу није забележен канибализам, иако су милиони били гладни до крајње изнемоглости: људи су били спремни да умру, али не и да пређу последњу границу ради продужења биолошког постојања. А лешинари и пси су чекали да деца умру, па да се госте њиховим месом.

Они који умиру у селима били су невидљиви јавности. Тек када гладни крену ка Калкути, њихова тела постају видљива. Тако се сеоска трагедија претвара у урбану срамоту Британске империје.

ГЛАД СЕ СЕЛИ У ГРАД

Глад која је месецима убијала људе у бенгалским селима сада постаје видљива на железничким станицама, улицама, тротоарима, испред болница, у јавним кухињама и око војних логора. Мукерџијева цитира писма човечног Енглеза, Клајва Бренсона: војска има храну, док Индијци који покушавају да узму поврће могу бити рањени или убијени јер „угрожавају“ војне потрепштине.

Бренсон, антиимперијално настројен британски војник, не разуме зашто власт која је лако сломила Гандијев Конгрес не хапси шпекуланте. У новинама чита да су студенти који су предали једног шпекуланта полицији сами ухапшени, док је кривцу саветовано да тихо склони залихе. За Бренсона је глад питање одговорности Британије: то је њена империја.

Када Бренсон возом улази у Бенгал, види низ изгладнелих мушкараца, жена, деце и беба који гледају у вагоне као у последњу наду за храну. Деца са надувеним стомацима и ногама као штапићима држе празне конзерве. У позадини се види нови род житарица, што призор чини још суровијим: глад није настала у пустињи, већ у земљи у којој храна постоји, али није доступна онима који умиру.

Један од преживелих, Чито Самонто, одлази у Хауру да тражи брата и храну. Не налази брата, данима лута и преживљава просећи, што му у сећању остаје као трајно понижење. Када га питају за ужасне призоре из Калкуте, он одговара да су такве сцене постојале и у селима. Људи који су лежали на улицама града дошли су из места као што је његово – у град су ишли јер су мислили да ће тамо бити хране, али је то била илузија.

Калкућани који имају храну затварају врата и прозоре док једу, јер споља гладни моле за воду од куваног пиринча. Напуштене бебе леже на тротоарима, а људима се саветује да их не подижу. Социјална радница Ашока Гупта гледа гомиле жена, деце и стараца који падају на путу. Мајке остављају бебе на степеницама болнице у нади да ће неко моћи да их спасе.

Гупта организује кухињу, а потом и сиротишта. Њено искуство је да дете често преживљава када и мајка може да остане уз њега. Мајке које спасу своју децу могу после неговати и туђу. Сиротишта постају ретки простори реда: деца уче, раде, бирају своје мале „министре”, деле послове и добијају нову наду за наставак живота. Али то су изузеци. Много више деце остаје изгубљено, напуштено или мртво.

СВЕ ПОСТАЈЕ ВИДЉИВО

Улога штампе постаје пресудна. Ијан Стивенс, уредник The Statesman-а, у почетку је човек који прихвата званични енглески поглед, али глад за њега постаје озбиљан проблем. Он види да чиновници на конференцијама говоре оно у шта ни сами не верују. Од лета 1943. његов лист објављује све оштрије уводнике, а затим и фотографије гладне деце. До тада је катастрофа била скоро невидљива ван Бенгала, а после фотографија, стиже до Њу Делхија и Вашингтона.

Тада се јавља и Субхас Чандра Босе, сада у југоисточној Азији као лидер Индијске националне армије и Индијске лиге за независност. Преко радија нуди да се из јапански контролисаних области пошаље пиринач у Индију, под условом да Британија гарантује да храна неће бити отета за војску или поново извезена. Британске власти понуду третирају као пропаганду и цензуришу сваки помен исте.

Мукерџијева, међутим, показује да би сто хиљада тона пиринча могло хранити 1,6 милиона људи четири месеца. Поред Босеове понуде, и доминиони попут Аустралије, Новог Зеланда, Канаде и Јужне Африке питају како могу да помогну. Али новац и добра воља нису довољни без бродова, а бродове контролише Британија. Црвени крст може да даје млеко у праху, витамине и лекове, али то није замена за пиринач или пшеницу.

МОРАЛНИ СЛОМ

Градска глад доноси и програм „чишћења” Калкуте. Камиони хватају старце, просјаке, децу и жене са улица и одвозе их у центре ван града. Циљ није помоћ, него уклањање призора који утичу на морал војске. Породице се раздвајају, а многи никада више не налазе своје ближње. Мртви се бацају у камионе као дрва.

У граду делују и криминалци, профитери и трговци девојчицама. Полиција је заузета политичким противницима, а глад отвара тржиште за борделе. Девојчице попут Монџу Патро и Пушпо Одхикари бивају намамљене слаткишима и обећањем посла, одведене возом у Калкуту, продате у јавне куће и касније силоване под изговором „брака”.

Око гувернерове палате у Калкути, некадашњег седишта империјалне власти, мртви и полумртви Индијаца леже у гомилама. Тај „венац лешева” означава политички крај једне моралне претензије. Империја која је тврдила да доноси ред и заштиту гради себе на лешевима изгладнелих поданика.

ОБРАЋАЊЕ РУЗВЕЛТУ

Крајем августа 1943. градоначелник Калкуте шаље телеграм Рузвелту, апелујући на њега и Черчила да обезбеде жито „у име изгладнелог човечанства”. Черчил и Рузвелт су у то време на конференцији у Квебеку, док из Индије стижу упозорења да недостатак пшенице угрожава све операције засноване на индијској сарадњи.

У Квебеку Савезници стварају South East Asia Command, SEAC, као заједничку команду са седиштем у Индији. То значи да ће Индија бити још важнија база за рат против Јапана, али и да ће на њену економију пасти нови притисак. Није познато да ли су Черчил и Рузвелт озбиљно разговарали о бенгалској глади, иако је Индија управо постајала централна за будуће операције у Бурми.

Америчка страна покушава да понуди помоћ. Конзулат САД у Калкути јавља да би могао помоћи у куповини пшенице и превозу у Бенгал. Британски транспортни апарат одговара неодлучно. Амерички Стејт департмент такође добија извештаје о Калкути и покушава да преко Комбинованог одбора за храну обезбеди пиринач, али британски представници инсистирају да је Индија британска одговорност и да само Лондон може управљати потребама својих поданика.

Амерички генерали сумњају да Британија споро води рат против Јапана и да део материјала за Индију служи очувању империјалне контроле. Али једна ствар је јасна: трупе у Индији морају јести. Ако храна не стигне споља, оне ће јести храну локалног становништва. Тако глад постаје и војни проблем. Из Читагонга стижу извештаји да војници дају своје оброке просјацима, иако тако крше наређења.

ЧЕРЧИЛ НЕ ПОПУШТА

Черчилов Червел поново оспорава смисао увоза. Он тврди да пола милиона тона не може бити пресудно у земљи са огромним укупним приносом. Његов сарадник Том Вилсон, међутим, указује да је такво поређење варљиво: глад није равномерно распоређена по целој Индији, већ концентрисана у одређеним областима. Зато релативно скромна количина жита може имати велики ефекат тамо где је дефицит највећи.

Ратни кабинет 24. септембра 1943. разматра глад, али поново нуди ограничене и закаснеле количине. Ледерс тврди да је сада касно да се глад ублажи пре следеће жетве. Емеријев дневник показује праву хијерархију вредности: Черчил сматра да Индијци нису једини који гладују и да је у рату важно хранити Грке. Вејвел закључује да изгледа да је важније спасавати Грке него Индијце.

Балкан остаје Черчилова опсесија. Иако Американци одбацују балканску инвазију, Черчил жели посебно британско ратиште на којем би слава припала Британији. Зато бродови и пшеница одлазе у будуће залихе за југоисточну Европу, док је Бенгалу помоћ сведена на симболичне количине.

У октобру 1943. Черчил држи говор у којем брани британску власт као златно доба мира и реда. Тврди да је неправедно говорити да Британија само експлоатише Индију и односи њену храну. Вејвел, који одлази у Индију као нови поткраљ, има другачији, разумнији циљ од Черчила: он би хтео самоуправну Индију. Черчил остаје решен да блокира сваки његов приступ Гандију.

Када Вејвел стиже у Индију, схвата да је ситуација ван контроле. Мобилише војску за дистрибуцију помоћи и вакцинацију, јер војска има организацију, превоз и медицинске ресурсе. Али војска мора имати шта да дели, па Вејвел тражи максималан увоз житарица. Черчил, међутим, и даље бесни због дугова према Индији и против саме индијске армије. Када Емери каже да је Доњи дом за већу помоћ, Черчил одговара да га није брига шта Доњи дом мисли – важно је добити рат.

ЧЕРЧИЛ ЈЕ БИО РАСИСТА

Мукерџијева повезује глад и стерлиншки дуг као две стране истог процеса: исцрпљујућег коришћења Индије за ратне циљеве. Војна изградња убацује новац у економију, али цивилне робе нестаје. Индијски ратни трошкови расту више од десет пута. Колонизатор мисли друкчије: Индијци добијају превише и експлоатишу Британију. Британија ни не реба да плати оно што дугује. Уосталом, по Червелу, у земљи где становништво расте до крајњих граница, мале несташице морају изазвати беду. Мукерџијева објашњава да је то расно и класно обојено тумачење: глад се представља као природна корекција „пренасељености”, а не као политички произведена катастрофа. Черчил, иначе, користи грубу слику Индијаца који се „множе као зечеви”.

Канада нуди сто хиљада тона пшенице као бесплатну помоћ Индији. Вејвел прихвата, али Черчил одбија због „неекономичног” слања пшенице из Канаде у Индију. У исто време, бродови иду у Аргентину по пшеницу за Британију, а Черчил се брине да британске кокошке добију више жита како би било више јаја.

Покушај да се Бенгал укључи у UNRRA такође пропада. Британски представник тврди да Индија није жртва рата, па не може добити помоћ, иако је била кључна савезничка база. Ратни кабинет не дозвољава Влади Индије да се званично пријави за помоћ, али британске власти донирају део индијских ратних зарада истом фонду, па Индија постаје велики донатор помоћи коју сама не може да прими.

Док Бенгал умире, британске резерве расту до рекордног нивоа. Британија увози милионе тона пшенице, шећера, меса, рибе, пиринча, чаја, какаоа и чак вина за становништво које је бројем мање од бенгалског. Залихе преливају складишта. Прави мотив није више непосредна ратна нужда, већ заштита послератне британске потрошње и економске позиције.

Јасно је: елитни Британац замишља друштво у којем мали круг интелигентних и аристократских „умника“ управља, а доњи слојеви служе и не буне се. Зато се економија, расна идеологија и политика глади спајају. Бенгалска глад није низ случајних грешака, већ производ империјалног поретка у којем су бродови, храна, живот и будућност распоређивани према политичкој и расној вредности народа.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Да се вратимо Еме Сезеру и његовој „Расправи о колонијализму“:“Уистину, постоје греси који се никада не могу надокнадити и који се никада не могу у потпуности окајати. Али хајде да говоримо о онима који су колонизовани. Јасно видим пред очима шта је колонизација уништила: дивне индијанске цивилизације; ни Детердинг, ни Ројал Дач, ни Стандард Оил никада ми неће надокнадити Астеке и Инке. Јасно видим цивилизације које су биле осуђене да у будућности нестану након што су колонизатори у њих убацили семе пропасти: Океанија, Нигерија, Њасаленд. Мање су јасно видљиви позитивни доприноси које је колонизација донела. Да ли је донела безбедност? Културу? Владавину закона? Када погледам око себе, где год се колонизатори налазе лицем у лице са колонизованима, ја уместо тога видим супротно: силу, бруталност, свирепост, садизам, конфликт, пародију образовања, ужурбану продукцију неколико хиљада потчињених функционера, „потрчка”, занатлија, канцеларијских службеника, и тумача неопходних за беспрекорно функционисање бизниса. Споменуо сам и контакт. Између колонизатора и колонизованих постоји једино простор за принудни рад, застрашивање, притисак, полицију, опорезивање, крађу, силовање, принудну пољопривредну производњу, презир, неповерење, ароганцију, самозадовољство, себичлук глупе елите и понижене масе. Не постоји никакав људски контакт, већ само односи доминације и покоравања који колонизатора претварају у школског надзорника, водника, затворског чувара, гонича робова, а колонизованог урођеника у инструмент за производњу.“

Тако је учио Еме Сезер. А Индија се ипак ослободила.

Черчилов рат против Индије, глађу, једно је од најсрамнијих поглавља у историји западног колонијализма. И зато не сме бити заборављено. Књига Мадхусри Мухерџи нам помаже да памтимо.

Владимир Димитријевић

Чланак ЧЕРЧИЛОВ РАТ ПРОТИВ ИНДИЈЕ: Глад као инструмент колонијалне моћи се појављује прво на ИСКРА.

Генерал Ратко Младић припада, без икакве сумње, главном току српске историје. Сагледан у дужој временској перспективи, у ширем историјском контексту, он ће остати упамћен превасходно као главнокомандујући војске која се борила за два кључна ратна циља: за спречавање геноцида над српским народом и за одбрану његовог права да остане у једној, својој, заједничкој држави.

Главни покретач устанака Срба у Крајини 1991. и Републици Српској 1992. био је, наиме, страх од понављања 1941. године, од геноцида започетог 1914. у покољима над српским цивилима у Подрињу, у концентрационим логорима Добој и Арад, да би био настављен 1941. по безбројним стратиштима широм Независне Државе Хрватске. То није била политичка манипулација, нити злоупотреба прошлости; 1991. још су биле живе генерације које су у непосредном, личном искуству носиле 1941. годину. Тамо где није стигла Младићева војска, геноцид је поновљен, по трећи пут у 20. веку.

Геноцид у Независној Држави Хрватској био је кључно формативно искуство Срба у 20. веку. Та колективна траума била је утолико страшнија јер су масовне злочине, почињене на најстравичније начине, починили они који су сматрани браћом, деловима једног народа. Да се Срби са том траумом нису суочили и да је нису залечили, види се и по томе што се у српској јавности и данас избегава да се ствари назову својим именом, онако како то чине остали народи који су претрпели геноцид, Јевреји или Јермени.

Када се набрајају непријатељске војске из Другог светског рата, и данас се пише о „Немцима, Италијанима, усташама, Бугарима“… Масовни злочини у Шапцу, Краљеву и Крагујевцу били су „немачки“, али покољи у Јадовну, Јасеновцу, Гаравицама, Старом Броду нису били „хрватски“, нити „муслимански (бошњачки)“, него „усташки“. Србија нема дан сећања на геноцид над Србима 1941-1945; српски парламент се ни данас не  усуђује да донесе чак ни резолуцију о овом геноциду. Образложење гласи: то би могло да наљути Хрватску, која би онда могла да се испречи на нашем „европском путу“…

Хашки аршини

Крајина и Српска нису хтеле да дозволе да им децу и жене живе спаљују у црквама и кућама, да их кољу, силују и живе сахрањују по крашким јамама. А то је 1991. и 1992. јасно и гласно најављивано, и у Загребу и у Сарајеву. Жртве таквих траума могу да почине ужасне, осветничке суровости. То се и догађало. Ратови су стравична ствар и из њих нико, па ни Срби, не излази чист и безгрешан. Тако је било и 1918. и 1945. године.

Треба прочитати пресуду Хашког трибунала у процесу против генерала Ратка Младића. Ту, наиме, није доказана одговорност генерала Ратка Младића ни за један ратни злочин. Као историчар и експерт одбране генерала Младића у Хашком трибуналу могу да посведочим да се у том документу, који жанровски припада нечему што би се могло назвати ненаучном фантастиком, нашла и једна тобоже моја реченица, коју никада нисам ни изговорио нити написао.

Са друге стране, као што је познато, Хашки трибунал ослободио је сваке кривице Орића, Готовину, Харадинаја и сличне; док Срби труну и умиру у њиховим казаматима, они које су осудили због злочина почињених над Србима могу се пребројати на прсте једне руке. И тих неколико несрећника одавно су на слободи.

Хашки трибунал је, дакле, објавио да се Срби могу некажњено убијати, као некакве бубашвабе, или прецизније – бубаруси. О томе најјасније сведочи однос овог суда према масакрираним српским цивилима у општинама Сребреница, Братунац и Милићи са једне, и стрељаним војницима Армије БиХ из Сребренице са друге стране. Нема у Хагу ни правде, ни истине, ни разума; то је само још једно велико српско стратиште.

Други кључни мотив за побуну Срба 1991. и 1992. била је одлучност да се сачува држава у којој су Срби били уједињени и заштићени, за коју су њихови преци платили рекама крви у два светска рата. Генерал Ратко Младић остао је, као официр ЈНА, за разлику од великог броја својих колега, веран положеној заклетви. Док је југословенска држава постојала, он је штитио њен уставни поредак. Када је непријатељ опкољавао касарне и пуцао по војницима ЈНА, он га је кажњавао. Када је та држава разбијена, у времену конфузије и југословенских илузија, он је тачно знао шта му је чинити.

Има оних који тврде да је Ратко Младић био генерал у једном бесмисленом, братоубилачком рату, који ће разумни људи желети што пре да забораве. Стога се он, тобоже, не може поредити са прослављеним српским војводама – Путником, Мишићем, Степановићем, Бојовићем. Српски народ је, међутим, 1991. године нападнут баш као 1914. и 1941. НАТО државе учиниле су све што су могле да би разориле  Југославију и ратовале су против Срба рукама суседних народа, чије су политичке елите, као и 1914. и 1941, биле више него спремне да им послуже.

Тек када је генерал Младић поразио и бошњачке и хрватске војске, све маске су пале и НАТО је 1994. и 1995. године ушао у отворен ратни сукоб са Војском Републике Српске. Генерал Младић и његова војска, потпуно сами, под санкцијама Србије, без подршке Русије, тукли су се и са НАТО пактом. Најмоћнија војна армада у историји, на врхунцу своје моћи, понижена је када је Младићева војска похватала њене војнике и везала их за антене и остале потенцијалне циљеве ваздушних напада. Да је Младић победио и у овом рату, сведочи постојање Републике Српске. Он је своје војничке задатке испунио. Попуштања и компромиси одиграли су се за зеленим, преговарачким столом.

У заветној свести

Победнички, одбрамбени рат против окупатора и њиховних локалних помоћника везује генерала Младића за традиције војвода Мишића, Степановића, Бојовића и Путника. По томе што су га Срби, које је бранио и сачувао, издали и предали непријатељу, који му је потом јавно судио, како би га пред историјом осрамотио, он подсећа и на генерала Дражу Михаиловића.

На Дражину судбину подсећа и мржња којом су га овенчале управљачке елите суседних народа. Не треба очекивати да ће се то икада променити; нема разлога, међутим, да то има било каквог утицаја на однос Срба према генералу Младићу. Српским Југословенима за подсећање – СФРЈ не постоји већ готово 40 година.

Генерал Младић и његова војска, потпуно сами, под санкцијама Србије, без подршке Русије, тукли су се и са НАТО пактом

Главни непријатељи Младићеве војске, Англосаксонци и Немци умеју, међутим, и да изненаде. Први обично сачекају коју стотину година, да би непријатељу подигли споменик или по њему назвали неки хеликоптер или ракету. Тако су урадили са својим рођеним, убијеним краљем Чарлсом I, са Биком који Седи, Апачима и томахавцима. Потоњи су, пре Хитлера, умели да се понесу чак и витешки. О томе сведочи Макензенов споменик српским јунацима, браниоцима Београда из 1915, на Кошутњаку. Данас је, међутим, јасно – Хитлерова сенка је предуга и из ње се лако не излази.

Иронију на страну, историја је ипак непогрешив судија. Пишу је победници? Да, али само онолико колико траје њихова сила. Како рече Богдана Кољевић, не треба сумњати да ће историја генерала Ратка Младића временом сместити тачно на оно место које му припада.

Како објаснити данашњу, митску популарност генерала Ратка Младића међу Србима? Поштовање својих војника стекао је личном храброшћу, победничким етосом и војничком харизмом. Остао је поштен, без мрље у каријери. Посебно важно – његова породица, уместо да се обогати на народној муци, са њим је поделила и мучеништво и страдања.

И коначно, на најдубљем нивоу, „конац дело краси“ – умро је као у епским песмама, као засужњени јунак. Још од Светог кнеза Лазара Косовског, преко деспота Ђорђа Бранковића и небројених, по тамницама уморених хајдука, па до Карађорђа, Драже Михаиловића и Слободана Милошевића, Срби воле и памте оне који мученички скончају, на бојном пољу, коцу, у тамници, за свој народ, „за крст часни и слободу златну“.

На крају, запитајмо се због чега су Срби издали Ратка Младића, Радована Караџића, Слободана Милошевића и све остале хашке заробљенике? Јудинских тридесет сребрњака данас се зову – европске интеграције. Јуди је бар исплаћена његова награда. А Србија? Зар се она и данас, 2026. године, не тетура и пузи на свом европском путу? Јесмо ли успели да макар допливамо до тог Титаника? Је ли претерано рећи да Србија данас непријатељу предаје Србе на Косову и Метохији, поново у име европских интеграција, на исти начин као што је издала Ратка Младића?

Тешко је отети се утиску да смо сви заједно, свакога дана, на некаквом вишњем испиту. Хоћемо ли коначно да ставимо прст на чело? Да ли ћемо макар да освестимо шта је учињено, у наше име, са Крајином и шта се данас чини са Косовом и Метохијом? Хоћемо ли се коначно, као народ, покајати за издају генерала Ратка Младића, који нас је сачувао и који је за наше животе и нашу слободу дао све што је имао? Враћамо ли се заветима својих предака? Или настављамо да их газимо?

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: РТ Балкан

Насловна фотографија: Wikimedia Commons/Evstafiev/CC BY-SA 3.0/cropped

Чланак Милош Ковић: Генерал Младић у српској историји и предању се појављује прво на ИСКРА.

фотографија: Јања Гаћеша/Нови Стандард

Ових дана коментаришемо еуфорију Албанаца и већ замишљамо то славље и дочек након пресуде у Хагу, онако сатерани у своја села и куће. Исто ће нам бити, можда и горе, ако их, којим чудом осуде. Овде Албанци Тачија већ виде као новог председника тзв. Косова

Отац Трајко Влајковић је урошевачки парох. Са 23 године дошао је са нешто млађом супругом и најстаријом ћерком да служи Господу и живи у граду без Срба – Урошевцу. Прву литургију у Саборном храму Светог цара Уроша, која као своју славу слави празник Усековања главе Светог Јована Крститеља, памтиће док је жив јер је, како и сам каже, у тој лепоти служио сам.

Годинама су живели готово у потпуној изолацији – у међувремену им се родило још троје деце – и порта је била њихов цео свет. Ни у њу нису могли када су хтели, већ када је најмања гужва – пошто се црква налази у строгом центру града избегавали су излажење из куће због евентуалног добацивања или нечег још горег. Када је дошло време да најстарије дете крене у школу, његова супруга је са малишанима отишла у 22 километра удаљен Клокот, родно место оца Трајка, и од тада живе на релацији Урошевац-Клокот.

Вратићу се оцу Трајку, само да направим осврт на све оно што се на Косову и Метохији дешава. У ствари, данима размишљам шта да напишем, а да буде новост. Мислим, туку нас више од једног века различитим интензитетом и снимци Ненада Рашковића, његових леђа, реалност су генерација Срба са ових простора – његове и ране оних пре њега сви заједно носимо, и памтимо.

Притисак је константан и нико од нас не зна како је то бити опуштен, односно слободно причати својим језиком, слободно се кретати. Нико од нас не зна шта доноси ноћ, а шта дан, ко следећи може бити везан за дрво. Ако може полиција, што не може коме падне на памет, питамо се? Кад туку, хапсе и руше по северу Косова и Метохије шаљу поруку свим Србима – све је то смишљен притисак. Он траје и има хиљаде лица. Али, тако изгледа наш живот у апсолутној неслободи, и то, из мог угла, није новост.

Стално трпљење

Није нека сензација и што се на сав зулум који трпимо ћути и ништа не предузима. Да не набрајам ко се све, жаргонски речено, прави мртав, већ само да још једном поновим да смо потпуно остављени. Генерације Срба су се овде родиле, живеле, умрле, и свима је, мање-више, било слично. Ми само делимо исту судбину.

Давно смо у сопственој борби за опстанак прешли ниво у коме неко може да нас убеди да се проблеми ове тежине решавају писањем писама или саопштења. Ни пажњу на то више не обраћамо. „Опет хапсе по Северу“ кажемо једни другима или „Руше куће људима и нико ништа не предузима“. Нема ту неке посебне дискусије, одавно је све јасно. Јер, како год да окренете, Срби су и даље саставни део институција које на терену раде шта раде. О чему даље да причамо? Запушена нам уста, а руке везане.

Знате, толико је овде све ненормално, толико за нас понижавајуће, деградирајуће, толико смо разочарани односом према нама, и притом не мислим само на понашање Албанаца, да ћу завршити овај део текста речима моје пријатељице, чији осећај за правду поштујем, а која је још пре неколико година рекла: „Ако се Косово и Метохија икада врате под окриље државе Србије, ми, Срби одавде, треба да тражимо да се отцепимо од остатка Србије“. Толико нас боли!

Готово свакодневно свој ниво трпљења подижемо лествицу више и посматрамо званичну Приштину, званични Београд, њихове стране менторе из неког нашег угла. Он, отприлике, изгледа овако.

На северу Косова и Метохије се овог лета, поред рушења кућа и ресторана, хапшења и пребијања, одвијало ископавање и ексхумација посмртних остатака на три локације: у Малој Калудри и Јабуци код Зубиног Потока. Није непознаница онима који се баве овим тешким и болним питањем да је могуће да на тој локацији постоји масовна гробница. Као што се зна да широм Косова и Метохије постоје таква места, и то није никаква тајна. Питање је зашто је баш та локација одабрана и зашто сада?

Можда зато што је била на северу Косова, па нису могли раније да приђу? Тешко да је то одговор. Ако нису могли они, јесу припадници мировних мисија. Једино логично је да су творци пројекта „државе Косово“ то, да тако кажем, чували баш за овакве дане. Зелено светло за ископавање дали су они, јер ко би без њиховог знања и дозволе смео крампом да удари. Тако се скреће пажња са свега што је Приштина урадила и ради по северу Косова, јер ето масовне гробнице. Тако правдају своје штићенике, али и себе, јер су слепи и глуви на страдање Срба.

Чекање правде

Све се то дешава у тренутку када су те исте институције у Приштини у тоталном хаосу коме се не назире крај, али сведочимо какво јединство показују када је прогон Срба у питању. На све то, званични Београд, под заклетвом да пут у ЕУ нема алтернативу, констатовао је да је све „део синхронизованог притиска на преостало српско становништво“, означивши Куртија као главног кривца – и то је то.

Да су барем набројали локације за које се сумња да су у њима Срби и питали када ће почети ископавање и ексхумација њихових посмртних остатака, или питали када ће се открити идентитет преко 300 тела која се у специјалним условима чувају у мртвачници у Приштини? Ништа од тога. (Не желим да делим жртве на наше и њихове. Добро би било да се све открије и свака породица сазна истину без обзира које је вере или нације. Да једном престане њихова агонија.)

Готово свакодневно свој ниво трпљења подижемо лествицу више

Већ неколико година нема никаквог напретка, никаквих састанака, разговора по питању несталих и киднапованих. (Осим када затреба као у поменутом случају.) То је скоро па забрањена тема када су киднаповани Срби у питању, и ми то повезујемо са суђењем Хашиму Тачију и осталима. Сведоци смо ових дана да су у Приштини већ почели са одбројавањем до изрицања пресуде, са припремама за дочек, али и најављеним протестима уочи 16. септембра. (Уф, треба и то преживети.)

Лично не очекујем да ће бити проглашени кривим, нико од њих. То јесте амерички суд и све је могуће, али чак и да буду криви по оптужници која им се ставља на терет биће кажњени – питање је и каквом казном – за убиства Албанаца и незнатан број Срба. Срби са Косова и Метохије од тренутка њиховог одвођења у Хаг незадовољни су оптужницом, јер сматрамо да не обухвата све што би требало. (Зато нема откопавања и истраживања гробница за које се сумња да су у њима закопани убијени Срби. Да не помињем и питам шта је са трговином органима и Жутом кућом? Да верујемо да „праведни“ и „демократски“ Запад о томе ништа не зна?)

Ових дана коментаришемо еуфорију Албанаца и већ замишљамо то славље и дочек, онако сатерани у своја села и куће. Исто ће нам бити, можда и горе, ако их, којим чудом осуде. Овде Албанци Тачија већ виде као новог председника тзв. Косова, а ми, Срби, као некога ко ће да закуца последњи ексер у ковчег који нам је у Бриселу припремљен, јер он је један од потписника Бриселског споразума.

Додуше, нема шта много да уради. Можда да све ово до сада заокружи интеграцијом здравства и просвете у тзв. косовски систем, али сада баш онако како је договорено – кроз Заједницу српских општина. Ето „победе“ Београду и можда, али само можда, неки нови кластер.

Њихови ментори, који након његовог пуштања очекују да све то и уради, такође ће бити задовољни, јер је договорено спроведено. Парама које ће стићи тзв. држави Косово, можда и добијањем статуса кандидата за приступање Европској унији, лако ће убедити Албанце да је то био мудар потез. Има Запад у својим рукама увек неку, фигуративно речено, масовну гробницу коју извуче када затреба.

Окупљање у Урошевцу

Нас у овој причи нема. Нема ни наших права, правде, ничега. Ми под сваку цену одавде морамо нестати. Ко ће да нам помогне? Већ чујемо како из остатка Србије поручују: „Ви гласате за те што вас издају“ јер тако се најлакше опере савест, и није то проблем. Мука је што се то представља тако да увек испадне да гласовима Срба са КиМ, оних који овде још увек живе, победи ова или она партија, овај или онај председник. А нема нас ни колико гласача једне београдске општине, али ако је тако лакше… Очигледно ти који нас прозивају немају у свом окружењу ништа што им указује како све то око гласања изгледа, код њих је, изгледа, све слободна воља – апсолутна демократија.

Већ неколико година нема никаквог напретка, никаквих састанака, разговора по питању несталих и киднапованих Срба

Тако се одвија живот у овом нашем вилајету, све је везано директно за нас и наш опстанак овде а немамо право ни глас да пустимо, ни руку да подигнемо да нас неко види. Испред нас је планина.

Прошлог септембра сведочила сам ситуацији где се пристигли верници из Урошевца и околине на празник Усековање главе Светог Јована Крститеља захваљују оцу Трајку што обилази гробља, конкретно се радило о гробљу у Штимљу, и служи помене. „Оде он тако на неко од запуштених српских гробаља у општини Урошевца и служи помен упокојенима, чита им имена на споменицима. Невероватан човек, а то нама толико значи“, објашњава ми један од пристиглих верника. Нека жена нуди му 20 евра у знак захвалности, јер је сазнала да је помен служио и њеним родитељима, он одбија готово увређен.

У Саборну цркву Светог цара Уроша у Урошевцу расељени Срби из ове општине долазе организовано 11. септембра на славу цркве и 15. децембра када се обележава ктиторска слава. Окупљају се расељени Срби из ове општине и о другим празницима у црквама у околним местима, режу се славски колачи и преносе на нове домаћине. На пример, за Свету Тројицу је лепо отићи у село Бабљак. На литургије долазе верници и из осталих крајева Србије. То су организоване групе које обилазе светиње по Косову и Метохији и Урошевац је све чешће на листи многих од њих.

„Супруга и ја, са ћеркицом од осам месеци живели смо у мраку 23 дана. Онда сам себи рекао: служиш Богу живоме, а плашиш се! Чега? Тада смо подигли ролетне, у дом нам је ушло светло Господње. И, не само у наш дом, већ и у наша срца. И кренуо је живот“, рекао је отац Трајко пре неколико година медијима, а присећајући се првих дана по доласку у Урошевац.

Он је са верним народом, и уз благослов Епархије рашко-призренске, очистио гробље у селу Неродимљу у урошевачкој општини. У то село, где су некада Немањићи имали своје летњиковце и где је вековима растао бор који је посадио цар Душан, а одакле су Срби протерани 1999. године, српска нога није крочила 25 година. Први корак повратка начинио је отац Трајко и његовом заслугом очишћена је и порта цркве посвећене Светом Архангелу Михаилу. У селу Талиновац обновио је богослужење у цркви Светих апостола Петра и Павла. За Светог Илију служи се литургија и у селу Некодим код Урошевца.

Пример за углед

Како се подвиг оца Трајка уклапа у ово моје писмо? Када бисмо се сви барем 50 одсто угледали на њега, верујем да би нам било другачије. Да и ми будемо спремни на ризик, да свему приступамо са вером у Бога, да од, на први поглед, немогућег учинимо да буде могуће. Да када кренемо да бранимо правду и истину будемо спремни на жртву, и до краја одлучни. Када постоји таква воља, храброст и одлучност, онда резултат мора доћи – онда је све могуће и тада и они неверни почињу да верују. Отац Трајко и сви који су укључени у реализацију његових иницијатива ризикују и своје животе, али шта је живот ако браниш своје достојанствено, свој кућни праг и веру.

Захваљујући оцу Трајку и црква Светог Илије у Качанику сија новим сјајем, јер је све око ње очишћено, сређено и њој се поје литургија. Ове године је на празник Светог Илије на куполи постављен нов крст. У свему што овај скромни човек ради има помоћ верника из различитих крајева Косова и Метохије.

Не тако давно, пре пет-шест година, председник Србије је говорећи о „борби“ за Косово и Метохију рекао да ће се држава борити чврсто и снажно да заштити интересе и права српског народа, али да за Србију нема срећног краја и да какво год решење буде Београд не може да буде нарочито задовољан.

„Шта да радим? Да их лажем да ћемо да добијемо излаз код Валоне, а да ћемо у Елбасану не знам шта да радимо… Да ће у Качанику да дочекују српску репрезентацију када нешто постигне“, говорио је, између осталог, тада председник Србије.

Е, због таквог односа према Косову и Метохији ево где смо данас, а Европска унија никад даље, и пре ће се распасти него што ће доћи до проширења. „Да смо барем ишли правим путем, држали до себе, барем бисмо сачували достојанство, овако само гутамо понижење за понижењем“, рече скоро моја другарица.

Елем, Богу хвала, крст је на цркви Светог Илије у Качанику постављен, у њој се поје литургија, а на нама је да верујемо и радимо свако онолико колико може – да следимо пример људи какав је отац Трајко – па ко зна, можда и једном дочекамо наше спортисте баш у Качанику. Не заборавите: Шта је човеку немогуће, Богу је могуће!

Чланак Јања Гаћеша: Писмо са Косова или чекајући пресуду се појављује прво на ИСКРА.

др Владимир Димитријевић

ЗНАЧАЈ СВЕТЕ ЛИТУРГИЈЕ И ТЕЗЕ „ЛИТУРГИЈСКЕ ОБНОВЕ“

Светој Литургији припада апсолутно централно место у животу Православне Цркве. Она није само пуки религијски обред намењен спољашњем задовољавању естетских или душевних потреба, нити обично сећање на историјске догађаје из Спаситељевог живота, већ представља само срце живота Цркве и непрестано актуелизовање спасења у Христу,. У њој се тварно сједињује са нетварним, видљиво са невидљивим и земаљско са небеским, чинећи земаљску Цркву истинском иконом будућег Царства Божијег. Због оваквог битијног и спасењског значаја, сваки покушај мењања, реформисања или „прилагођавања“ литургијског поретка кроз историју неминовно је изазивао дубоке потресе и оштре полемике унутар црквене заједнице,.

Током 20. и почетком 21. века, широм православне васељене, а посебно у оквирима Грчке, Руске и Српске Православне Цркве, интензивирале су се расправе о такозваној „литургијској обнови“. Заговорници овог покрета, ослањајући се неретко на тезе западних литургичара и теолога „париске школе“ попут протопрезвитера Александра Шмемана и Николаја Афанасјева, залагали су се за реформу богослужења у циљу његовог наводног враћања ранохришћанским коренима и чишћења од каснијих историјских „наслага“.
Овај покрет у пракси подразумева низ измена наслеђеног поретка и Типика: гласно читање свештеничких (такозваних тајних) молитава које би цео народ требало да чује, уклањање или радикално снижавање иконостаса ради сталне визуелне отворености олтара, подстицање на често (сваколитургијско) причешћивање верника без обавезне претходне припреме постом и исповешћу, увођење савремених језика уместо црквенословенског, као и тежњу ка скраћивању самих богослужења.

У ОДБРАНУ СВЕТОГ ПРЕДАЊА

Бранитељи Светог Предања овакве тежње не виде као истинску духовну обнову, већ као опасан утицај модернизма, секуларизације и западног рационализма. Литургијска обнова, уколико је сведена искључиво на спољашње, техничке и административне измене форме, а без унутрашњег преумљења, покајања и аскетског подвига самих верника, представља потпуно јалов посао и потенцијално води у протестантизацију вере. Митрополит Јеротеј (Влахос) јасно истиче да реформа спољашње богослужбене праксе без унутарње обнове хришћана не може успети и подсећа на ватиканске реформе које су у име ранохришћанске једноставности разориле западну мису. Модернистички приступ темељи се на интелектуализованом сагледавању теологије, где се Литургија своди на текстуални конструкт који се може по вољи научника преправљати, мењати и сецирати. У таквом систему, пали људски разум покушава да реконструише Литургију по мери „савременог човека“, арогантно занемарујући вишевековно деловање Светог Духа који је органски и промисаоно обликовао богослужбени Типик до његове пуноте.

ТЕЗЕ МОДЕРНИСТА

Главни аргумент литургијских реформатора јесте повратак на праксу Цркве из прва три века, пре него што су, по њиховом тумачењу, под утицајем монаштва, неоплатонизма и дворског византијског церемонијала, у Литургију уведени „страни“ елементи. Многи литургичари овакав методолошки приступ називају „романтичним анахронизмом“, истичући да рани хришћани нису намерно гласно читали молитве у огромним базиликама да би их народ јасно чуо у едукативне сврхе, већ је усмена култура антике подразумевала другачију динамику читања и понашања. Са православне тачке гледишта, Црква је живи богочовечански организам који се развија и сазрева (у меру раста пуноте Христове), те је захтевати насилан повратак на апостолску једноставност подједнако нелогично као и тражити од одраслог човека да поново уђе у колевку. Игнорисање светоотачког предања у формирању Типика од 4. до 15. века заправо је вид еклисиолошке заблуде која тврди да је Црква вековима боловала од „прикривене шизофреније“ и да је скренула са правог пута усвојивши такозвану „мистеријалну побожност“. Архимандрит Кипријан Керн је упозорио да су сви покушаји вештачке реконструкције ранохришћанског начина живота често само „театралне инсценације“, а свака промена богослужења не сме бити плод самовоље појединачног свештеника, већ једино „саборно решење највише власти“.

ПИТАЊЕ ТИПИКА

Типик није мртво слово на папиру, већ живи приручник Древне Цркве у којем је забележено искуство молитвеног општења подвижника благочешћа с Богом. Његов развој, почевши од путовања Етерије (Силвије), преко типика Светог Саве Освештаног, па до Студитског устава, одвијао се под непрекидним руководством Духа Светога. Древни рукописни типици називали су ову књигу „оком црквеним и водичем за све књиге у Божанској Саборној Апостолској Цркви“. Због тога, позивање на потребу да се Типик мења у складу са тренутним потребама верника или мањком њихове пажње представља одбацивање вишевековног аскетског искуства Цркве. Православно богослужење има за циљ да човека уздигне ка небу и преобрази, а не да се Бог и Литургија прилагођавају палој људској природи, духу времена и тежњи за комфором.

У својим радовима, православни апологети светопредањског богослужења систематично повлаче паралелу између савремених покрета за литургијску „обнову“ на Истоку и два велика историјска лома: руског обновљенског раскола (тзв. „Жива црква“) из 1920-их година и погубне литургијске реформе Римокатоличке цркве након Другог ватиканског концила (1962-1965). Руски обновљенци, предвођени епископом Антонином Грановским и подржани од стране бољшевика, захтевали су радикалну демократизацију Цркве, уклањање олтарских преграда, изношење Часне трпезе у средину храма пред народ, читање тајних молитава наглас и коришћење руског уместо црквенословенског језика. Сличан процес десио се и на Западу, где је примена одлука Другог ватиканског концила (посебно реформом из 1969. године) довела до протеривања латинског језика, окретања свештеника лицем према народу (губитак усмерености ка Истоку) и преображаја мисе из мистичне бескрвне Жртве у пуку заједничку „трпезу љубави“… Последице ових реформи биле су катастрофалне, довевши до драматичног пражњења храмова, пада броја свештеничких звања, секуларизације богослужења и болних раскола (попут оног који је предводио надбискуп Марсел Лефевр са својим традиционалистима). Православни аполегети упозоравају да некритичко преузимање оваквих пракси неминовно води у протестантизацију, десакрализацију и губитак осећаја за Светињу.

СВЕТОПРЕДАЊСКИ ПРИСТУП

Насупрот оваквом рационалистичком и социолошком приступу модерниста, православно богослужење је дубоко укорењено у исихастичком предању. Православна Литургија обухвата и катафатичку (оно што се изговара, пева и види) и апофатичку димензију (тишина, тајна, молитвено ћутање, скривање олтара). Тихо читање свештеничких молитава и постојање високог иконостаса нису знаци деградације побожности, нити доказ такозваног „клерикализма“ који жели да искључи лаике из богослужења, већ су то дубоки педагошки и мистички инструменти Цркве. Њихов циљ је да код верника пробуде свештени трепет пред Светињом над светињама, да укажу на јерархијско устројство Цркве и да сачувају несазнајну тајну сусрета са Живим Богом у олтару. У том контексту, богослужбени и обредни конзервативизам није пуко робовање форми ради форме, већ теолошка нужност и једини начин да се сачува и пренесе „благодатно-богочовечански метод“ Цркве, како је то дефинисао Свети Јустин Ћелијски.

Питање литургијске обнове и очувања Типика није уско техничко питање превођења текстова, већ дубоко догматско, еклисиолошко и сотериолошко питање које се тиче самог идентитета Православне Цркве.

НАРОД БОЖЈИ: САМОЛИТВЕНИЦИ ИЛИ САСЛУЖИТЕЉИ

Једно од најконтроверзнијих питања савремене „литургијске обнове“ јесте захтев да се свештеничке (тзв. тајне) молитве Евхаристијског канона читају гласно, пред целим сабрањем. Модернисти овај захтев темеље на потреби да верни народ боље разуме богослужење и активно учествује у њему, сматрајући да тихо читање ствара вештачку преграду између клира и лаика. Најдубљи теолошки аргумент реформатора за ову праксу ослања се на протестантско тумачење библијског концепта „царског свештенства“ ( Прва Петр. 2, 9), према којем мирјани не само да присуствују, већ наводно и саслужују свештенику у приношењу Бескрвне Жртве.
Овакво тумачење, које је у православним круговима развио протопрезвитер Николај Афанасјев а касније прихватио Александар Шмеман, брише свештену границу између рукоположеног свештенства и верног народа, имплицирајући да су тајне молитве „недемократски вид клерикализма“ и да сви присутни заједнички врше Тајну. Православно предање, међутим, оштро одбацује ову концепцију. Руски теолог Николај Каверин и протојереј Игор Белов објашњавају да мирјани не поседују благодат свештенства која се преноси искључиво кроз Свету Тајну Рукоположења. У Светој Литургији, мирјани су „самолитвеници“, а не „саслужитељи“ свештеника. Молитве анафоре су тајносавршитељне и припадају искључиво свештенику као предстојатељу; ако их он чита гласно да би их сав народ усвајао као своје, мирјани престају да буду самолитвеници и незаконито се увлаче у улогу саслужитеља Свете Тајне.

Истинско „царско свештенство“ лаика не огледа се у узурпацији олтарске службе нити у „демократизацији“ култа. Како објашњава Павле Евдокимов, ослањајући се на Свете Оце, царско свештенство представља аскетско приношење свог целокупног живота Богу, владање над сопственим страстима и учешће у светотајинском животу Цркве. По речима Светог Макарија Египатског, духовни живот чини човека благодатним царем и свештеником у унутрашњем храму сопственог срца, док одсуство подвига значи да смо и даље „змијски пород“, без обзира на наше спољашње присуство на Литургији.

НОВЕЛА ЦАРА ЈУСТИНИЈАНА

Заговорници гласног читања често се позивају на ранохришћанску праксу и чувену 137. новелу цара Јустинијана, тврдећи да су се све молитве првобитно читале наглас у „едукативне сврхе“. Међутим, озбиљна историјска и литургијска истраживања, попут оних које је спровео римокатолички научник Роберт Тафт, показују да је овакво пројектовање савремених жеља у прошлост заиста „романтични анахронизам“. У антици је свако читање (чак и приватно, када је човек био сам) било гласно: блажени Августин је био запањен кад је видео Светог Амвросија Миланског да чита књигу, не отварајући уста. Зато гласно читање свештеничких молитава у ранохришћанско доба никако не значи да су молитве намерно читане наглас са циљем да би их огромно сабрање у великим базиликама чуло и интелектуално пратило. Тафт истиче да Црква никада није била руковођена ретроспективном идеологијом, те да данашње читање молитава преко микрофона нема никакве суштинске везе са органском праксом ране Цркве. Такође, чак и да су се молитве читале гласно, због разлике између књижевног језика богослужења и народних дијалеката, већина људи их свакако не би разумела на рационалном нивоу.

ИСИХАЗАМ И ТИХО ЧИТАЊЕ СВЕШТЕНИЧКИХ МОЛИТАВА

Пракса тихог читања дубоко је укорењена у исихастичкој традицији, апофатичкој теологији и дисциплини чувања тајне (disciplina arcani). Свети Дионисије Ареопагит изричито упозорава да се призивање Светог Духа и свете молитве не смеју изводити из тајности у јавност. Свети Симеон Солунски и Свети Никола Кавасила наглашавају да се свештеник у олтару моли тајно, изражавајући тако највеће страхопоштовање и љубав према Христу, слично човеку који своје најдубље тајне тихо саопштава веома значајној личности пред којом има слободу. Ово „богословље ћутања“ чува светост Тајне од профанације и банализације. Митрополит Јеротеј Влахос оштро упозорава да гласно читање своди мистагогију Литургије на ниво протестантског и рационалистичког поимања, где се духовна реалност редукује на пуко логичко и чулно примање изговореног текста.

Једна од најопаснијих последица гласног читања тајних молитава јесте претварање Литургије у позоришну представу. Архимандрит Рафаил Карелин објашњава да изражајно (глумачко) декламовање молитава од стране свештеника гаси дух и буди искључиво душевне, патетичне емоције код сабрања. Свештеник тада престаје да буде смирени посредник пред Богом и постаје глумац који зависи од реакције своје публике, чиме се Литургија приземљује и профанише. Уместо унутрашњег тиховања и сазирања, вернима се намеће емоционална егзалтација (некада забрањено „козогласије“) која је потпуно страна православном етосу. Оваква десакрализација богослужења већ је трагично виђена у руском обновљенском покрету 1920-их година (на челу са епископом Антонином Грановским), који је гласним читањем анафоре, руским језиком и отварањем олтара желео да „демократизује“ Цркву у духу револуције.

ИЗ ПРОШЛОСТИ ЦРКВЕ

Историјски подаци и стари рукописи такође потврђују легитимитет тихог читања. У српском служебнику из 13. века (из доба Светог Саве), као и у Хиландарском служебнику из 14. века, постоје јасне рубрике које налажу да се молитве антифона, Малог входа, Херувимске песме и саме анафоре читају тајно. И сам Свети Сава у свом Законоправилу (у тумачењу 5. правила Лаодикијског сабора) изричито прописује да се молитве за рукоположење свештених лица не изговарају много гласно да их сви људи чују, већ само они који су унутра, у олтару, са архијерејем, што доказује да је сакривање одређених молитава од ушију лаика освештано предање Светосавске Цркве. Сви велики српски светитељи, укључујући Светог Николаја Жичког и Преподобног Јустина Ћелијског, држали су се ове праксе и оштро осуђивали самовољно реформисање богослужења.

Из свега наведеног јасно произлази да тихо читање свештеничких молитава није плод деградације, немара нити „клерикализма“ који жели да искључи народ, већ је то благодатни израз јерархијског устројства Цркве, апофатичког чувања Светиње и дубоког исихастичког искуства. Насилно наметање гласног читања, спроведено мимо саборних одлука пуноте Православља, представља опасан раскид са вековним светопредањским искуством.

Саставни део покрета за „литургијску обнову“ унутар Православне Цркве јесте и захтев за чешћим, па и сваколитургијским причешћивањем верника, као и тежња ка визуелном отварању олтарског простора кроз уклањање или радикално снижавање иконостаса. Оба ова захтева модернисти правдају повратком на праксу „ране Цркве“, али бранитељи Светог Предања у њима препознају опасне утицаје западног секуларизма, протестантизма и постконцилског римокатолицизма.

О СВАКОЛИТУРГИЈСКОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ

Заговорници литургијске реформе често истичу да су се у првим вековима хришћанства сви присутни верници причешћивали на свакој Литургији, те да је изостанак са Причешћа знак нецрквености. Међутим, светопредањски теолози и пастири упозоравају да се рана Црква одликовала изузетно високим моралним животом, спремношћу на мучеништво и строгом дисциплином. Са престанком прогона и уласком широких маса у Цркву, дошло је до неизбежног пада молитвене и моралне ревности. Вођена Духом Светим, Црква је у својој пастирској мудрости одговорила на ову промену увођењем институције покајника и одређивањем строжијих услова за приступање Светим Тајнама, како би спречила недостојно причешћивање. Да би се они који нису спремни за Причешће ипак освештали и задржали до краја богослужења, уведено је дељење антидора (нафоре).

Учење појединих модерниста (попут протопрезвитера Александра Шмемана) да је за Причешће довољно само „одговорити љубављу на љубав“, те да су пост и детаљно самоиспитивање „познији слојеви“ који кваре радост Евхаристије, оштро је критиковано као порицање дејства Духа Светога Који Цркву води кроз историју. Митрополит Јеротеј (Влахос) истиче да механичко причешћивање без претходног покајања и аскетског подвига представља посветовњачење и рационализацију вере. Иако су се и светитељи попут Никодима Светогорца (покрет кољивара) залагали за чешће причешћивање, они то никада нису одвајали од ревносног молитвеног и моралног живота. Епитимијни канони Светог Никодима ( који се јесте залагао за што чешће причешћивање ) толико су строги да је питање ко би их данас могао испунити. Покушаји да се Света Тајна Исповести потпуно одвоји од Причешћа директно се пореде са праксом Римокатоличке цркве након Другог ватиканског концила, што је на Западу довело до губитка покајне самоконтроле, нестанка страха Божијег и масовног напуштања исповедаоница. Као што подсећа руски ђакон Димитрије Видумкин, формални приступ лишава човека исправног душевног расположења и спасоносних плодова причешћа, због чега су телесно уздржање (пост) и молитвено самоиспитивање неопходни за достојан сусрет са Христом.

РИМОКАТОЛИЦИЗАМ И СВАКОЧИТУРГИЈСКО ПРИЧЕШЋИВАЊЕ

Руски теолог – лаик Николај Каверин показује и доказује да је сваколитургијско причешћивање као пракса у новије време преузето управо од римокатолика, чији утицај би модернисти наводно да избегну.

Богослов и философ Антонио Розмини (1797–1855) један је од првих који се за ту праксу залагао на Западу. Иако су његове идеје, многи су прихватили ‘повратак обичајима првобитне Цркве’, ‘увођење народног језика у богослужење’, захтев да ‘клир и народ имају право да бирају епископе’, уз накнадну потврду папе.

У XIX веку у римокатолицизму постојали су и „апостоли честог Причешћивања“; међу њима су били римокатолички свети Жан-Мари Вијанеј и Ђовани Боско.

Дана 20. децембра 1905. године објављен је папски декрет „Sacra Tridentina Synodus“, у којем је проглашено: „Исус Христос и Црква желе да верни свакога дана приступају свештеној Трпези.“ За Причешће је било неопходно испунити два услова: бити у стању благодати и имати исправну намеру. Тако је, према овом становишту, обновљено истински хришћанско схватање Светог Причешћа. Декретом „Quam singulari“ од 8. августа 1910. године одређен је „разумни“ узраст, односно доба у којем је дете способно да се руководи разлозима сопственог ума – уобичајено је то седма година живота. Јасно је речено да за причешће није неопходно савршено познавање хришћанског учења, већ је довољно да дете, на нивоу који му је доступан, познаје тајне вере и уме да разликује евхаристијски Хлеб од обичног хлеба.

Папа Пије Десети (†1914) је подршку пружио Евхаристијском крсташком походу: „Овај поход је током друге деценије 20. века освештао милионе дечјих душа“.

Уз литургијске реформе почетком 20. века стоје и декрети папе Пија Десетог о Евхаристији. Монсињор де Сегир је 19. априла 1880. године подстицајној личности Евхаристијских конгреса, госпођици Тамизје, написао следеће: „Чини ми се да би, када бих био папа, главни циљ мог понтификата био повратак пракси свакодневног причешћивања. Ту мисао сам поделио са Пијем IX, али, изгледа, време још није дошло. Папа који то, надахнут Светим Духом, оствари, обновиће читав свет.“ И заиста, од 30. маја 1905. до 14. јула 1907. године уследило је чак дванаест иступања Пија Десетог о овој теми.

На Другом ватиканском концилу (1962–1965) римокатолици су укинули евхаристијски пост ( да се пре примања хостије не једе и не пије ништа после поноћи причасног дана ) и обавезу исповести пре причешћивања.

Очито је да је причешћивање на свакој литургији без претходне исповести међу православнима било надахнуто и западном модернистичком праксом.

НИКОЛАЈ КАВЕРИН УКАЗУЈЕ НА ЕКУМЕНИЗАМ И МОДЕРНИЗАМ

Током шездесетих година XX века плодно тле за развој либералних идеја „евхаристијског препорода“ представљало је учешће Руске и Српске Цркве, као и грчких помесних Цркава, у екуменском покрету. Поједини православни богослови, примајући кроз екуменске контакте дух „ађорнамента“ Другог ватиканског сабора, протестантизма и секуларизма, развијали су ново либерално, модернистичко-екуменистичко богословље, које је, између осталог, одбацивало православно богослужбено предање као „средњовековно и застарело у наше време“. И све се то поново одвијало под привидно благородном паролом „повратка пракси Древне Цркве“.

Циљ таквог поступка био је да се спроведу жељене црквене реформе под привидно умесним изговором повратка древном предању. Као основа реформе узима се древни, већ превазиђени облик или традиција црквеног живота. Овај поступак назива се „модернизам кроз традицију“. На пример, срушимо Московски кремљ у његовом садашњем облику зарад племенитог циља очувања историјског изгледа средишта Москве: у време Ивана Калите Кремљ је изгледао сасвим другачије него данас. Хајде онда да га обновимо у првобитном облику! У време Светог Василија Великог причешћивало се четири пута недељно – зашто се сада не бисмо вратили тој древној пракси?

Каверин пише:“Огромну улогу у популаризацији идеја „евхаристијског препорода“ и повратка пракси Древне Цркве у XX веку одиграла су дела либералних богослова такозване париске школе Свето-Сергијевског богословског института у Паризу, као и књиге америчког протопрезвитера-модернисте Александра Шмемана „Евхаристија. Тајна Царства“ и „Увод у литургијско богословље“. У њима се аутор залаже за повратак литургијској једноставности апостолског доба и позива да се Светој Чаши приступа без икакве припреме: никакав труд на очишћењу душе, према њему, није потребан. Замислите: угледни професор-протопрезвитер седи за писаћим столом са запаљеном цигаретом у устима (познато је да је пушио) и пише поглавље за своју књигу о неопходности да се сви, без икаквих ограничења, причешћују на свакој литургији! Може ли се веровати тој књизи, натопљеној дуванским димом, а посвећеној пресветој Тајни Евхаристије?“

Протојереј Владимир Правдољубов о идеји повратка пракси Древне Цркве пише: „Овде постоје два момента. Прво, та идеја је неостварива. Ко се из древних времена вратио међу нас да би нас научио својој богослужбеној пракси? А без њих, ко може рећи каква је та пракса заиста била? Друго, такав повратак древној пракси није ни потребан. Савремена пракса обликовала се под дејством Светога Духа, који непрекидно пребива у Цркви од древних времена до наших дана, и она је исто толико света и спасоносна као и древна…

Испоставља се да се из ‘искуства ране Цркве’, без послушности савременој Цркви (која се, по обећању Спаситеља, у својој суштини чува неизмењеном), може извући шта год се пожели. Лутер је извукао једно, а отац Шмеман друго, и то: да пре причешћа не треба постити, да не треба улагати труд у спознавање сопствене грешности, већ да треба ‘на љубав одговарати љубављу’.
Другим речима, причешћивање би требало да се обавља уз најмањи могући напор са наше стране. Одатле потиче и порицање неопходности исповести пре причешћа, јер је истинска исповест велики труд душе и онога ко се исповеда и онога ко исповеда. Исповест се, дакле, не уклапа у ‘удобно православље’ оца Шмемана. Тако се појављује теорија да је ‘тајна Покајања од првих векова, у свести и учењу Цркве, била тајна поновног сједињења са Црквом оних који су од ње били одлучени’. То би значило да они који нису одлучени од Цркве уопште не морају да се исповедају. Осим тога, наводно је било допуштено ‘само једно такво поновно сједињење’, што би значило да и одлучени од Цркве могу да се исповеде само једном у животу. А да се причешћују – макар свакога дана! Запањујућа лакомисленост!“

Каверин додаје:“У посткомунистичкој Русији неофитска свест људи који су тек ушли у Цркву, а нису имали дар разликовања духова, прихватила је ту америчко-париску „богословско-литургијску пепси-колу“ као некакву коначну хришћанску истину, као истинску православну „духовност“ откривену у доба „гласности“, коју су у царској Русији и у СССР-у „поткупљиви епископи-кагебеовци“ наводно намерно скривали од црквеног народа.

Намеће се оправдано питање: зар су током више од девет стотина година постојања и служења руском народу наша Црква и њен саборни црквени разум, оличен у њеним најбољим представницима – светитељима и подвижницима побожности – свесно или због „недовољне образованости“ водили руски народ у пропаст, не допуштајући му да се вековима причешћује на свакој литургији, и то без исповести? А онда су се, наводно, тек у другој половини XX века појавили нови „црквени светилници“ са својим идејама „евхаристијског препорода“, пре свега нови „учитељ Цркве“, протопрезвитер Александар Шмеман. Они су најзад „отворили очи“ људима за литургијску „беду и шизофренију“ вишевековног предања Руске Православне Цркве, која није познавала књиге проте Шмемана, па је зато наводно таворила у „паганском обредоверју“ и свесно угњетавала своју вишемилионску паству, приморавајући је да се исповеда пре сваког причешћа!“

РАНА ЦРКВА И „ПОЗНА“ ЦРКВА
Каверин сматра да се ранохришћанска прича не може олако преносити у наше време. Он вели:“Малој деци је потребно да једу више пута дневно, док одрасли обично узимају храну три пута на дан. Када би одрастао човек, желећи да се уподоби одојчету, узимао храну готово сваког сата, убрзо би се несумњиво разболео од гојазности или шећерне болести. Зато се пракса причешћивања у древној Цркви (писмо светог Василија Великог и друго) не може непромишљено преносити у наше време.

Када се данашње присталице претерано честог причешћивања позивају на кољиварски покрет XVIII века, заборављају да је сасвим недопустиво чисто монашку праксу механички преносити у савремени парохијски живот и од данашњих мирјана захтевати исто онако строг аскетски и созерцатељни живот какав су водили атонски исихасти-кољивари. Подсетимо још једном да су и на Атону у то време постојали противници праксе претерано честог причешћивања, и да их није било мало. Не осуђујући ни на који начин евхаристијску праксу атонских кољивара, која је била искључиво монашка, ипак треба нагласити да је у питању од пресудног значаја за духовни живот човека, какво је питање учесталости приступања Светим Христовим Тајнама, неопходан строго индивидуалан приступ. Оно што је једном човеку корисно и спасоносно, другоме може нанети штету, па зато не сме постати општеобавезујуће правило.“
Тако изгледа след мисли једног апологете Светог Предања.

ИКОНОСТАС: СКРИВА ИЛИ ОТКРИВА

Други кључни аспект реформе тиче се самог литургијског простора и видљивости Тајне. „Обновитељи“ сматрају да иконостас и олтарске завесе представљају вештачку, клерикалну баријеру између свештенства и народа, те да их треба уклонити или учинити „транспарентним“ како би лаици могли визуелно да учествују у свему што се дешава у олтару. Ова анти-иконостасна тежња, међутим, није нова – она има свој мрачни историјски преседан у деловању руских обновљенаца 1920-их година. Њихов вођа, епископ Антонин Грановски, износио је Часну трпезу на средину храма и служио пред отвореним олтаром, правдајући то „демократизацијом“ култа и борбом против „паганског мистицизма“. Сличан процес уништавања олтарских преграда десио се и у постконцилском римокатолицизму, где је жртвеник претворен у пуки сто за обедовање.

Насупрот овим рационалистичким тенденцијама, аутентично православно богословље – посебно кроз дела Леонида Успенског и свештеника Павла Флоренског – не види иконостас као преграду која скрива, већ као прозор који открива најдубљу духовну реалност. Иконостас није последица молитвено – литургијске „декаденције“, већ плод вишевековног развоја Цркве окренутог ка прецизном циљу: он открива смисао границе између привремености и вечности, између овог света и Царства Небеског. Како наглашава Флоренски, иконостас не крије од верника тајне из себичних побуда клера, већ „указује им, полуслепима, тајне олтара… отвара им, сакатим и хромим, улаз у други свет… и виче им у глухе уши о Царству Небеском“.

ИКОНОСТАС И ИКОНОТОПОС

Православни храм је потпуно иконичан (иконотопос). Олтар означава сферу невидљивог, Божанског постојања (Небо), док наос (брод храма) представља видљиви свет (Земљу). Високи иконостас са својим строгим јерархијским редовима (локални, Деизис, празнични, пророчки, праотачки) није насумично нагомилавање слика, већ јасан приказ Божијег домостроја спасења. Најважнији ред, Деизис (молитва), приказује есхатолошку реалност Цркве у којој су сви свети, на челу са Богородицом и Светим Јованом Крститељем, сједињени у једно Тело са Христом као Главом. Тај призор подсећа причаснике на Страшни Суд, због чега се налази тачно изнад Царских двери где се вернима износи Путир.

Осим иконостаса, и олтарска завеса (катапетазма) има огромну улогу у очувању апофатичке (тајанствене) димензије богослужења. Затварање Царских двери и навлачење завесе у одређеним тренуцима Литургије чува светињу од тривијализације и педагошки подсећа вернике на њихову недостојност услед грехопада, будећи у њима страх Божији и скрушеност пред сусрет са Живим Богом. Отварање свих преграда (како то чине модернисти) укида ову богочовечанску динамику и претвара Литургију из мистичне жртве у позоришну представу.

Коначно, покушај враћања на огољену „ранохришћанску“ праксу одбацивањем иконостаса представља вид духовног слепила које занемарује две хиљаде година деловања Светог Духа у Цркви. Као што истиче Свети Никита Ститат, ученик Светог Симеона Новог Богослова, не сме свако дрско и без страха да посматра оно што свештеници са трепетом савршавају у олтару. Чување дисциплине тајне (disciplina arcani) путем иконостаса и тихог читања молитава остаје неопходан педагошки услов за духовно узрастање православног верника.

ГРАНИЦА СВЕТОВА И ОЧУВАЊЕ СВЕТИЊЕ

Хришћански храм није само обична грађевина или сала за окупљање, већ је он, како каже један православн мислилац, „шифрирани модел васељене“ и динамично извориште благодати где догађаји прошлости и будућности прелазе у садашњост. Према тумачењима Светог Максима Исповедника и Светог Симеона Солунског, храм је икона двојединог света: олтар символизује невидљиви, духовни свет (небо и Царство Божије), док наос (брод храма) представља видљиви, материјални свет (земљу). У том контексту, граница између ова два дела храма не сме бити укинута све док живимо у времену, јер Царство Божије тек треба да дође у својој пуноти.

Највећи православни теолог иконе у 20. веку, Леонид Успенски, показује да класични високи иконостас није плод црквене декаденције, већ је директан резултат исихастичког процвата и дубоког литургијског развоја. Иконостас пред погледом верника, кроз својих пет редова, развија целокупан домострој нашег спасења: праотачки ред представља период пре Закона, пророчки ред време под Законом, празнични ред испуњење новозаветних обећања, док Деисис (мољење) представља круну историјског развоја и слику есхатолошке Цркве која се моли за свет. Он каже:“Ови путеви иду одозго на доле (као Божанско откривење), али и одоздо на горе, показујући пут човековог духовног узлажења ка Богу.“ Због тога иконостас има онтолошку везу са Евхаристијом – он сликовито показује оно исто прослављено Тело Христово (Цркву) које нам се реално даје у Светим Даровима.

„НОВИ СКИТ“ И СТАРО ОБНОВЉЕНСТВО

Захтеви за потпуним отварањем олтара историјски су, као што смо већ нагласили, нераскидиво повезани са руским обновљенским расколом („Жива црква“) с почетка 20. века, чији су постулати били отворено подржани од стране комунистичког режима. Руски обновљенци су, правдајући се жељом да „демократизују“ Цркву и приближе је народу, уклањали иконостасе и износили Часну трпезу у средину храма како би народ могао да види сваки покрет свештеника. Слична десакрализација храмовног простора данас се примећује код америчких унијата, као и у модернистичком манастиру „Нови Скит“ (у оквиру Православне цркве у Америци), где се служење обавља на средини храма или иза потпуно провидних преграда, уз директно позивање на истраживања римокатоличких литургичара.

И ова тежња за огољавањем олтара директно опонаша римокатоличку литургијску реформу након Другог ватиканског концила, када су римокатолици уклонили олтаре окренуте ка Истоку и увели служење окренуто лицем према народу (versus populum). Оваква промена, како примећује римокатолички традиционалиста Клаус Гамбер, имала је за циљ да мису претвори у пуки „заједнички обед“ и хуманистичко сабрање, чиме се у центар ставља човек, а Бог се потискује. Већ смо рекли: архимандрит Рафаил Карелин оштро упозорава да отварање олтара и гласно читање претварају свештеника у глумца зависног од своје публике, а Литургију у психолошку и позоришну представу („козогласије“), чиме се губи свети трепет и гаси дух унутрашње молитве,

СТРАХОПОШТОВАЊЕ ИЛИ НЕСТАНАК СТИДА

Православно богослужење од антике до данас чува такозвану „disciplina arcani“ (дисциплину чувања тајне), која има изузетну педагошку и мистагошку улогу. Завеса (катапетазма) и царске двери које се наизменично отварају и затварају током службе симболизују сакривеност Божанске Тајне, али и конкретне догађаје из историје спасења, попут полагања Христа у гроб (затварање двери и навлачење завесе) и одваљивања камена са гроба приликом Његовог Васкрсења (отварање завесе). Митрополит Антоније Блум истиче да олтар представља место где живи Бог и да у њега могу ући само они који су за то посвећени, због чега поштовање према олтару мора остати нетакнуто. За себе је говорио да, док није примио рукоположење, никада није улазио у олтар, и да не жали због тога, јер се тако учио свештеном трепету пред Часном трпезом.

Инсистирање на потпуној транспарентности и уклањању завесе одраз је својеврсне духовне бестидности савременог секуларног доба. Како примећује свештеник Тимотеј Сељски, настојање да се све из олтара учини јавним и доступним, укључујући и телевизијске преносе Литургије где камере шарају по Светом Престолу, представља својеврсни „духовни стриптиз“ који профанише тајну вере и уништава свако страхопоштовање према светињи. Храм без тајне постаје обична учионица, а Литургија лишена своје апофатичке димензије ћутања и скривености губи своју преображавајућу, богочовечанску дубину.

БОГОСЛУЖБЕНИ ЈЕЗИК: ШТА НАМ НИЈЕ ЈАСНО?

Једно од кључних питања у оквиру покрета за „литургијску обнову“ јесте захтев за превођењем богослужења са древних, сакралних језика (попут црквенословенског или старогрчког) на савремене, свакодневне говорне језике. Заговорници ове реформе као свој главни аргумент истичу наводну неразумљивост древног језика савременом човеку и неофитима. По њиховом мишљењу, задржавање древног језика спречава активно и свесно учешће верног народа у богослужењу, због чега људи само пасивно присуствују у храму уместо да се суштински моле. Руски модерниста Кочетков чак тврди да је богослужење због језичке баријере постало „готово неделотворно“.

Међутим, бранитељи Светог Предања јасно уочавају да је култ „разумљивости“ заправо својеврсни „тројански коњ“ иза којег се крије много дубља намера – ревизија саме догматске суштине православног богослужења. Овим модернистима заправо не смета толико сложеност језика колико им смета православни садржај богослужбених текстова, у којима Црква отворено осуђује јеретике, брани догмате са Васељенских сабора и проповеда строги аскетизам. Занимљиво је да овакав покрет за русификацијом (или општом секуларизацијом језика) директно копира потезе руских обновљенаца из 1920-их година. Податак који можда највише опомиње јесте тај да су чак и бољшевички прогонитељи Цркве (попут Јемељана Јарославског 1928. године) подржавали захтев обновљенаца за издавањем молитвеника на савременом руском језику, јер су перфидно и тачно приметили да „богослужење на руском језику губи своју чудесну мистичност“. Руски духовници су говорили да ђаво мрзи црквенословенски језик јер се плаши његове мистичне силе.
Противници вулгаризације језика објашњавају да се Литургија не може свести на пуку рационалну семантику. Архимандрит Рафаил Карелин истиче да је црквени језик ближи „унутрашњем логосу“, језику духа, религиозне интуиције и срца, а не језику логичког, телесног разума. Литургија није приповедање које се може једноставно препричати, нити ребус који се решава седећи у фотељи, већ је она укључивање човека у живу духовну реалност. Нови, савремени језик неминовно са собом доноси нови емоционални подтекст, световне асоцијације и информације из свакодневице које ометају молитвено сазрцање. Како закључује отац Рафаил, нови језик је подобан води која гаси жеђ али оставља душу хладном, док је древни језик као вино које весели срце човека.

Слично томе, архимандрит Софроније Сахаров упозорава да је литургијски језик јединствен јер је позван да у умовима верних рађа осећај вишег света. Употреба језика свакодневице у Литургији изазвала би у души реакције нижег, физичког постојања, због чега његово укидање неумитно снижава духовни ниво и наноси Цркви неизмерну штету. Он подсећа да људи улажу огроман напор да савладају сложену терминологију науке или политике, те је духовна лењост једини разлог због којег им је тешко да науче неколико стотина древних речи потребних за богослужење.

ОПЕТ ДРУГИ ВАТИКАНСКИ

Тежња за превођењем целокупног богослужења на савремени говорни језик директно опонаша праксу Другог ватиканског концила, када је Римокатоличка црква прогнала латински језик у име „пасторалне дејствености“ и „разумљивости“. Резултат ове новине био је катастрофалан: нова миса се претворила у секуларни, протестантски скуп, изгубила је своју сакралну пуноту, што је довело до масовног пражњења храмова и великих раскола (попут оног који је предводио надбискуп Марсел Лефевр). Православни теолози упозоравају да би некритичко увођење говорног језика претворило православно богослужење у аналогну верзију постконцилског посветовњачења.

То не значи да је Православна Црква апсолутно против сваког превода, већ је против банализације Светиње. Када је Свети Јустин Ћелијски преводио Литургију на српски језик, он је то чинио задржавајући „црквени молитвени језик и ритам“, користећи узвишени еванђелски израз надахнут Духом Светим, а не сиромашни улични говор. Црква треба да уздиже народ ка себи и да развија његове богодане могућности, а не да своје Светиње прекраја и прилагођава слабостима и лењости савременог човека. Истински проблем „неразумевања“ богослужења код неофита не решава се мењањем и унакажавањем вековног Типика, већ озбиљном катихизацијом и духовном припремом. Како је поучавао Патријарх српски Павле, народ са садржајем свештеничких молитава и дубином Литургије треба упознати ван саме службе – кроз проповед, тумачења и веронауку, а не револуционарним мењањем освештаног богослужбеног поретка.

НОВИ ВАРЛААМИЗАМ

Инсистирање на томе да верник мора рационално разумети сваку изговорену реч произилази из онога што свештеник Теодор Зисис назива „неоварламизмом“. Реч је о оживљавању јереси рационалисте Варлаама Калабријског (противника Светог Григорија Паламе), који је сматрао да се Бог спознаје искључиво интелектом. Православље, међутим, учи да се тајна богослужења не може свести на вербално-семантички ниво; она се доживљава кроз унутрашње очишћење и благодат Светог Духа, а не кроз пуку логичку анализу текста.

Чак и када се текстови преведу на савремени језик, они често остају суштински неразумљиви без дубоке катихизације и унутрашње побожности. На пример, када се на опелу преведеном на српски језик пева: „Јагње Божје проповедаху и заклани бише као јагањци…“, просечан секуларни човек не разуме ко су мученици ни шта представља Јагње, јер му недостаје основно познавање библијске и светоотачке символике. Дакле, механички превод не решава проблем духовног незнања.

СТАВ ЛАИКАТА

Занимљиво је да социолошка истраживања (попут оног које је својевремено спровела др Ружица Бајић) показују да просечан православни верник у Србији заправо не жели укидање црквенословенског језика. Већина испитаника преферира задржавање црквенословенског или његову паралелну употребу са српским, приписујући му изузетну естетску, символичку и доживљајну вредност, као и функцију очувања јединства међу словенским православним народима. Насилно укидање овог језика од стране појединих реформатора представља не само гажење Светог Предања, већ и својеврстан атак на верски и национални идентитет православног народа.

Црквенословенски језик јесте жива котва која спаја савремену Цркву са духом прошлих векова. Одбацити га у име лажно схваћеног мисионарења значи отворити врата банализацији вере и претварању Свете Литургије у дидактичку представу лишену свештеног трепета.

ЕКУМЕНСКИ УЗРОЦИ ЛИТУРГИЈСКЕ РЕФОРМЕ

Савремени покрет за „литургијску обнову“ унутар Православне Цркве не може се посматрати изоловано од ширих историјских и теолошких кретања у западном хришћанству. Заговорници очувања Светог Предања јасно указују да су многе идеје православних реформатора директно инспирисане или преузете из западне литургијске теологије и екуменистичког покрета, а свој историјски преседан имају у погубним реформама Римокатоличке цркве након Другог ватиканског концила, којој се непрестано враћамо, да не бисмо били оптужени за „површно читање“ епохе.

Иако су последице ватиканских реформи биле очигледне, православни модернисти су парадоксално почели да усвајају исту методологију. Истакнути теолози „литургијског препорода“, попут протопрезвитера Николаја Афанасјева, Александра Шмемана, као и митрополита Јована Зизјуласа, у својим радовима су се снажно ослањали на закључке западних литургичара. Основе за њихове предлоге често су црпљене из дела римокатоличких и протестантских научника као што су Роберт Тафт, Хуан Матеос, Мигуел Аранц, Григори Дикс и Анри де Либак.

Ослањајући се на западни сцијентизам, модернисти у православљу почели су да посматрају богослужбени типик не као богонадахнуто дело вођено Духом Светим, већ као историјски „хибрид“ пун каснијих, непотребних монашких и византијских наслага. Овакав приступ им је послужио као изговор за „чишћење“ Литургије: захтеве за избацивањем тропара Трећег часа, укидањем иконостаса, гласним читањем тајних молитава и инсистирањем на сваколитургијском причешћивању без поста и исповести.

Већ смо помињали манастир „Нови Скит“ (у оквиру Православне Цркве у Америци), чији су монаси, ослањајући се управо на савете језуитских литургичара, потпуно прекројили богослужење. Они су избацили Свету Проскомидију, Литургију служе пред потпуно отвореним олтаром одвојеним само провидном преградом, све молитве читају наглас, а у свом храму чак имају фреске римокатоличког папе Павла Шестог и мајке Терезе ( као и Шмемана ). Иначе, монаси овога скита су познати по тренирању кучића и бављењу „кучећом“ психологијом.

Критичари литургијске обнове истичу да сви потези модерниста нису случајни, већ су дубоко повезани са екуменистичким покретом. Брисање специфичних православно-аскетских карактеристика богослужења (попут иконостаса, тишине олтара, строгог поста и покајне дисциплине) има за циљ да православну Литургију учини структурално и психолошки сродном западној миси и протестантској служби.

РАЗМИШЉАЊА ХЈУА ВАЈБРУА

Како примећује англикански литургичар Хју Вајбру, захваљујући литургијским реформама форме богослужења на Западу су се већ приближиле, а сада се чекају православни да прилагоде своју праксу како би се сви лакше сабрали око „заједничке трпезе“. Други ватикански концил је јасно назначио да литургијска обнова има превасходно екуменско значење, служећи као средство за интеграцију свих хришћана у јединствену (по њиховом схватању Римокатоличку) цркву. Због тога православно богословље које се темељи искључиво на „евхаристијској еклисиологији“ – одвојеној од православног етоса, догматике и аскетике – представља опасан тројански коњ. Уклањањем мистичне, апофатичке димензије и свођењем вере на пуки интелектуални дијалог и огољену форму сабрања, модернизам припрема терен за лажну унију, бришући границе између Истине и јереси.

РЕЧ ОЦА ЈУСТИНА

Један од највећих православних богослова 20. века, Свети Јустин Ћелијски, јасно је дефинисао став Цркве према сопственом Предању као „благодатно-богочовечански конзервативизам“. Православље живи и дела у знаку овог конзервативизма: ослањајући се на апостолско-светоотачку прошлост, оно чини сигуран корак по корак у неизвесну будућност. Насупрот томе, црквени модернисти непрестано увозе са Запада разне римокатоличко-протестантске модернизме и у име њих воде бучне походе против вековног, освештаног поретка. Отац Јустин је оштро упозоравао да се Еванђеље и богослужење не смеју прекрајати, мењати и прилагођавати слабостима савремених верника нити духу времена, јер бисмо таквим „ублажавањем“ убрзо стигли до потпуног одбацивања саме Истине и Еванђеља Спасовог.

Шта је још говорио отац Јустин?

Кључни проблем савремених литургијских реформи лежи у њиховој несаборности и индивидуализму. Свака помесна Црква, па и појединачни епископ или свештеник, пада под анатему Васељенских сабора уколико самовољно мења или суспендује њихове одлуке и вековно устројство. Свештеници и епископи који самовољно реформишу богослужење, мењајући типик, изостављајући јектеније или уносећи сопствена правила, заправо деформишу Свету Литургију, дижући свој ограничени људски разум изнад саборног ума Цркве. Чак и они православни теолози који су начелно подржавали могућност повратка одређеним древним праксама (попут гласног читања анафоре), као што је то чинио архимандрит Кипријан Керн, изричито су наглашавали да такав повратак не сме бити плод произвољног поступка појединца, већ једино „саборно решење највише власти“ целе Цркве. Истинска саборност Цркве доживљава се као свенародно, спонтано усвајање (рецепција) саборских одлука у Духу Светом, а не кроз демагошко или административно наметање реформи.

ИСТИНСКА ОБНОВА

Митрополит Јеротеј (Влахос) пружа најдубљу богословску дијагнозу проблема тзв. „литургијске обнове“. Он истиче да су сви досадашњи покушаји литургијских реформи пропадали јер су били усмерени искључиво на промену спољашње праксе, потпуно занемарујући унутрашње, исихастичко и подвижничко богословље Цркве. Реформа спољашње богослужбене праксе без унутрашње обнове самих хришћана је потпуно јалов посао. Као пример истинског односа према богослужењу, Влахос наводи монахе на Светој Гори: они немају потребу ни за каквом литургијском реформом нити за мењањем типика како би избегли наводну „рутину“. Они предност дају унутрашњој обнови, живећи у перспективи сопственог покајања и преображаја, тако да им се свако богослужење сваки пут изнова јавља као потпуно ново.

Истинска литургијска обнова мора бити органски повезана са подвижничким животом, преумљењем и заједничењем са Богом. Без тога, сваки покушај поједностављивања богослужења подсећа на ватиканске реформе или протестантски редукционизам, водећи право у духовно посветовњачење (секуларизацију).

Света Литургија није само људско дело нити историјски конструкт који се може преобликовати по мери палог човека; она је икона будућег Царства Божијег, богочовечански акт у којем невидљиво саслужују анђели. Захтеви да се уклоне иконостаси, да се свештеничке молитве обавезно читају гласно преко микрофона како би се Литургија претворила у „позоришни дијалог“, да се укину постови пред Причешће и да се древни богослужбени језик вулгаризује, представљају плод секуларизације и губитка свештеног трепета пред Тајном.

ВЕКОВНИ ПОРЕДАК

Бог није укорио Своју Цркву зато што Му је вековима служила на традиционалан, предањски начин. Напротив, управо на таквим Литургијама (са високим иконостасом, тихим читањем молитава и строгом припремом) освештавали су се и спасавали милиони верника, од Светог Саве, преко Светог Василија Острошког и Петра Цетињског, до Светог Николаја Жичког и Преподобног Јустина Ћелијског. Највећи светитељи су Литургију служили тако да им је увек била нова, обнављајући њоме и себе и сав свет, што и јесте једина права литургијска обнова која је савременом човеку насушно потребна. Чување Светог Предања није пуко робовање прошлости, већ једини сигуран пут кроз апокалиптична искушења нашег доба, пут којим се чува сама суштина и спасоносна сила православне вере.

О ТИПИКУ

У оквиру расправа о литургијској обнови, један од најчешћих мета напада модернистичких теолога јесте богослужбени Устав, односно типик Православне Цркве. Заговорници реформи често посматрају Типик као пуки историјски конструкт, оптерећен „монашким наслагама“ и застарелим формама које спречавају савременог човека да активно учествује у богослужењу Међутим, бранитељи Светог Предања указују да је овакав приступ дубоко погрешан и стран православном етосу, те да води у рационализацију вере и разорну самовољу.

У свом капиталном делу „Типик с тумачењем“, професор Михаил Скабаланович јасно показује да богослужбени Устав није мртво слово на папиру, нити производ канцеларијског декрета, већ живо искуство молитвеног општења највећих подвижника са Богом. Древни рукописни типици (попут оних из 1428. и 1610. године) називају ову књигу „оком црквеним и водичем за све књиге у Божанској Саборној Апостолској Цркви“. Типик осликава вишевековни, органски развој православног богослужења који је вођен Духом Светим кроз искуство палестинских и египатских монаха, попут Светог Саве Освећеног и Светог Теодора Студита…

Занемаривање овог аскетског наслеђа значи одбацивање саме сржи православног пута ка обожењу. Како истиче руски теолог и свештеник Александар Дронов, типик нам пружа слику узвођења људске душе ка Богу и не представља препреку, већ путоказ. Захтевати да се типик „очисти“ од наводних историјских наслага и врати у некакво замишљено „ранохришћанско златно доба“ представља протестантски метод вештачке реконструкције. Као што је приметио један од учесника полемике, одбацивање тих „каснијих слојева“ значи одбацивање „благодатне коре црквеног храста, скидајући је сасвим, зарад ваше представе о младом дрвету“.

ГЛАС ОЦА СЕРАФИМА РОУЗА

Један од највећих апологета правоверја на Западу, јеромонах Серафим (Роуз), оштро је критиковао идеје протопрезвитера Александра Шмемана, чије се тезе данас често користе као изговор за литургијски модернизам. Отац Серафим је уочио да модернисти покушавају да преправе Типик како би га прилагодили „духовно убогим људима“ и снизили стандарде духовног живота. Оваква реформа доводи до стварања „комфорног православља“, где се од верника више не захтева подвиг, пост ни покајање. Отац Серафим опомиње да се Црква не сме прилагођавати мерилима палог света и посветовњаченој свакодневици, већ да ми морамо умножити наше сузе покајања и труд како бисмо се уздигли до идеала Светих Отаца.

Очување Светог Предања, дисциплине поста, исповести пре причешћа, као и задржавање иконостаса и тихог читања тајних молитава, не представљају „мртви конзервативизам“, већ једини безбедан, уски пут спасења насупрот широком путу модернизма и секуларизације.

ТО НИЈЕ АКАДЕМСКО ПИТАЊЕ

Савремени покрет за „литургијску обнову“, који већ деценијама потреса пуноту Православне Цркве, не може се посматрати као изолован академски или историјски подухват: овај покрет представља дубоку кризу вере и својеврсну капитулацију пред духом секуларизма, рационализма и западног хуманизма. Под плаштом повратка у „ранохришћанску епоху“, реформатори покушавају да изврше десакрализацију православног богослужења, уклањајући из њега светињу исихастичког ћутања, апофатичку мистику олтара заклоњеног иконостасом, као и неопходност аскетског подвига покајања, поста и исповести пре примања Светих Тајни.

Истинска обнова Цркве, према учењу Светих Отаца, никада није значила спољашње мењање форми и обреда. Православље не познаје „обнову“ која се састоји у превртању типика, скраћивању служби, уклањању олтарских преграда или гласном читању молитава преко микрофона како би се удовољило лењости и мањку пажње савременог човека. Напротив, једина права литургијска обнова јесте унутрашње преумљење, погружавање у дух Литургије и стицање „евхаристијског етоса“ кроз аскезу и очишћење од страсти. Како истиче Свети Јован Кронштатски, за учешће у богослужењу неопходан је „духовни слух“ и срце очишћено покајањем, а не само пуко рационално слушање изговорених речи.

Трагичне последице занемаривања ових принципа већ смо видели у историји.

Највећи грех модернистичког покрета лежи у гажењу основног принципа Цркве – саборности. Свети Јустин Ћелијски нас подсећа да су Свети Апостоли дали једну заувек важећу формулу црквености: „Нађе за добро Дух Свети и ми“ (Дап. 15, 28). Прво Дух Свети, па онда ми. То значи да ниједан појединац, био он лаик, свештеник, теолог, па чак ни појединачни епископ, нема право да самовољно мења и реформише Свету Литургију која је освештана вековима Духа Светога. Свако такво делање мимо пуноте Православне Цркве и одлука Васељенских сабора представља „болесну мисао“, „црквоборство“ и „духоборство“. Литургијске промене кроз историју никада нису биле плод академских симпосиона или научних открића у старим папирусима, већ искључиво плод делања Светих, богопросветљених људи кроз које је Црква органски сазревала.

Типик Православне Цркве није мртво слово на папиру нити „окамењени конзервативизам“. Он је жив приручник древне Цркве, „око црквено и водич“, створен сузама, крвљу и подвизима генерација пустињака, мученика и отаца. Одбацити тај Типик значи прекинути златни ланац Светог Предања који нас повезује са небеском Црквом.

На крају, можемо само поновити заветне речи чувара Православља, какав је био архиепископ Аверкије (Таушев): „Ми не прихватамо никакве новине, већ бирамо древни, доказани пут, пут који истински хришћани бирају да служе Богу, већ две хиљаде година. Бирамо пут верности Истинској Вери а не ‘модерном путу’… Примамо само Апостолску Веру, Веру Отаца, Православну Веру“.

Благодатно-богочовечански конзервативизам Православља, о којем је писао Свети Јустин, позива нас: назад ка Апостолима, назад ка Светим Оцима. А то, каже он, за православног хришћанина, заправо значи – „напред ка незаменљивом Господу Исусу Христу“. У данима када дух апостасије (отпадништва) нагриза свет, наш једини спас је да сачувамо непромењену Свету Литургију, да јој приступамо са страхом Божијим, покајањем и вером, повинујући се соборном уму Цркве. Јер, само тако ће Литургија остати оно што јесте: Тајна над тајнама, лек бесмртности и прозор у вечно, благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Чланак ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: ЛИТУРГИЈСКА ОБНОВА И СВЕТО ПРЕДАЊЕ се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Photo by Kirsty O’Connor/PA Images

Ово више личи на Моцартов него на Стаљинов град, тако је гласио опис Лавова у путопису Би-Би-Сија аутора Мајкла Портиља о Украјини. Могуће да има архитеката који ће спремно издекламовати како то тачно изгледају градови Волфганга Амадеуса, а како Јосифа Висарионовича, али историја је прилично неумољива – музички геније је за живота имао такав утицај на друштво да је сахрањен у заједничкој гробници за сиромахе у убоге на бечком гробљу Свети Марко.

Један његов славни сународник и сликар у покушају заиста је уживао да са омиљеним сарадником Албертом Шпером пројектује градове, тргове,  о чему сведоче стотине фотографија и снимака са макетама и пројектима, али никада у западним медијима нисмо чули за израз Хитлеров град. За време његове владавине, чак пет градова добило је званично назив Фиреров град – Линц, Минхен, Нирнберг, Берлин и Хамбург, а двојица неуморних градитеља немачке супериорне културе и затирања  свега јеврејског и словенског, нису стигли да заврше њихов град из снова – престоницу света Германију.

У Моцартовом Бечу најбољи археолози и форензичари на свету никако нису успели да пронађу остатке генија и прописно га сахране, али мрзовољни историчари који живе у прошлости подсетиће нас да се највећи масовни скуп у историји Беча догодио када је Хитлер са балкона палате Хофбург прогласио присаједињење своје домовине Трећем рајху. И данас, када млади људи попију које пиво више и проради им отпор према исполираној званичној историји или емоција према прецима, тај балкон назову Хитлеров балкон.

Никада ни балкон ни палату не зову по Моцарту, иако је тамо наступао више пута од великог вође. А за везе Моцарта и Лавова податке има изгледа само Би-Би-Си.

Сам аутор непоновљивог путописа иза себе има и непоновљиву каријеру.

Обично политички лидери почињу као новинари, али у неком тренутку схвате  реалност, доживе просветљење пред неким банкоматом и постану – лидери. Портиљо је каријеру почео као најперспективнији млади конзервативац и био већ виђен за наследника Маргарет Тачер, због чега га и данас неке колеге  описују као „најбољег премијера којег Британија није имала“. Био је у влади Џона Мејџора министар одбране и саобраћаја, али му треба одати признање што није постао потпредседник неке мултинационалне компаније и рентирао своје везе из прошлости за веома удобну старачку будућност.

Као део имиџа успешне серије путописа железницом, Портиљо је изабрао веома екстравагантно облачење тако да на сваком  европском тргу камере и гледаоци могу да га веома лако уоче осим осим ако није у току велика парада за права ЛГБТ популације.

Али за мисионарски пут Украјином, који је почео у „Моцартовом Лавову“,  определио се за јарко плави сако и жуте панталоне који му гарантују апсолутну безбедност у сваком тунелу на свету.

Обучен у бојама украјинске заставе, Портиљо је већ у Лавову објаснио да је у том граду, док је био део Аустроугарске монархије рођен украјински национализам и жеља за ослобођењем и самосталном државом.

И јесу ли се ослободили од Аустроугарске империје? Ма не, напредне моцартовске, бетовеновске или менделсоновске империје несебично су подржавале борбе за слободу и самосталност свих покрета, али само ван њихових граница и у земљама са којима немају добре односе.

На бечком двору нису то могли да знају, али у Лавову се ипак десила украјинска независност – то је било на дан када су нацисти ушли у град, 30.јуна 1941. када је украјинско-нацистички покрет Стјепана Бандере прогласио акт о обнављању украјинске независности. Следећа три дана, на улицама Лавова украјински симпатизери нацизма организовали су животињски линч над неколико хиљада Јевреја, док су немачки окупатори то само снимали и приказивали у журналима. Неколико дана касније, нацисти су ипак одлучили да им никаква украјинска држава није потребно, али никако није јасно како истраживачки доајен Би-Би-Сија у плаво-жутом костиму није пронашао тако јасне трагове украјинске независности.

Можда је слушао Моцартова дела настала у Лавову, које ће Би-Би-Си тек открити.

На дирљивом путу кроз Украјину, Портиљо ипак признаје да се та земља некада звала Кијевска, а некада Мала Русија те да је у Кијеву настала Руска црква, али сако и панталоне обавезују више од историје.

У читаоници Народне библиотеке тронуто слуша девојку и момка, обучене у народне ношње, како рецитују песме оца украјинске нације Тараса Шевченка. Велика је срећа што се неки режисер или аутор јавног сервиса Србије није сетио да млади људи са јелецима, антеријама, шајкачама и везеним марамама рецитују Дучића или Ракића. Од напада за примитивну, националистичку пропаганду аутори и млади људи би морали да се бране годинама. Али на Би-Би-Сију то је све деловало баш префињено, некако са империјалним стилом.

Готово фенси или „пош“.

У путопису се износи можда најцитиранија оцена за сваку земљу у којој западне службе и пратећи медији одлуче да донесу демократију и слободу – ова земља је кроз историју разапета измећу Истока и Запада. Само није дефинисано када је то била на Западу, да би могла да буде разапета осим те три године у прошлом веку, које није мудро спомињати.

Негде при крају путописа, када железница више нема куд, Портиљо долази и до иконичних степеница у Одеси, које су остала упамћене по ремек делу Сергеја Ејзенштајна о побуни морнара, радника против царске Русије. Филм је филм, али у стварности је било драматичније, констатује са тужним погледом у историју великан Би-Би-Сија. За љубитеље кинематографије остаје, ипак, утешно што генијални аутор није почео да ради серије о великим филмовима. Јер тај ничим спутани дух би био спреман да посумња и у истинитост филма Лоренс од Арабије, а не би презао да преиспита ни ремек-дело о Гандију.

Та је 1905. година, ипак, нешто што у новом читању и писању светске историје заслужује посебну пажњу. И док посећује прелепу синагогу у Одеси, са рабином који је дошао из Лондона тронутим гласом подсећа гледаоце да је овде 1905. извршен „погром“ у којем је убијено измећу 300 и 500 Јевреја.

Преци Стивена Спилберга или Боба Дилана после „погрома“ напустили су регион Одесе и јеврејска заједница још носи ту трауму антисемитизма. Портиљо додуше каже у једној реченици да је читава јеврејска заједница из Одесе нестала са лица земље 1941. године, али некако би убило потресни наратив човека у жутим панталонама ако би сада улазио у детаље како су се звали нацисти, а како жртве.

И док се на почетку описује рађање украјинског национализма, при крају емисије описује се како је настала једна од најлепших лука на свету Одеса. Царица Катарина Велика поверила је француском архитекти Франсоа де Волану да пројектује град, а војводи и војсковођи Ришељеу да буде гувернер и покровитељ због чега је први велики споменик у граду 1825. године био посвећен њему.

У Бредшоовом бедекеру из 1913. године, који сам Портиљо користи као главни лајтмотив читаве серије, наводи се да је Одеса најкосмополитскији град у Европи. На само једном тргу  можете да сретнете све могуће нације – Русе, Турке, Јевреје, Грке, Молдавце, Французе, Немце, Енглезе.

Остаје нејасно шта то Бредшо није знао? Или како би Портиљо описао космополитски дух данашње Одесе.

Чланак Батић Бачевић: Жуто-плави путопис Би-Би-Сија кроз Украјину се појављује прво на ИСКРА.

© Tanjug/AP Photo/Radivoje Pavicic, File

Када је Ратко Младић дошао на овај свет, водио се светски рат, који му је сам одредио име. Сам је касније рекао да је био трећа генерација Срба која није упамтила свог оца, јер је оца ратни вихор занавек однео. Можда би израз „ратни вихор“ у његовом случају био прикривање истине: Неђу Младића убио је усташки метак у Иван-седлу, родном крају Анте Павелића.

У другим крајевима тадашње НДХ масовно су убијани и Раткови вршњаци, али је Калиновик, ближе Србији и Црној Гори, ипак био нешто боље судбине. Тај крај је страдао, сагорео, али се у борио и сачувао своју децу, а у њима и историјску свест.

То не значи да је Младић био некакав четник. Он се није формирао на српским епским традицијама, већ је као момчић отишао од куће, на школовање, и обликовао се највише у југословенском духу. Као млад официр, и он је положио заклетву Југославији и Титу, и држао се је док год су и држава и њен владалац били у животу. Поносно је газио стројевим кораком пред маршалом на паради поводом Дана младости ’63. године. Од 18. године био је члан партије. Службовао је, као официр ЈНА, од Скопља до Приштине, и свуда показивао приврженост идеологији братства и јединства. Али је знао шта је усташтво и научио је како да га препозна.

Оцене на академији биле су му високе, карактеристике у служби беспрекорне. Као један од најбољих питомаца 18. класе, добио је ручни сат са Гошњаковом посветом. Причало се да је говорио и како су му и српска и хрватска националистичка знамења једнако мрска. Али је одлуку о упућивању у Книн 1991. прихватио беспоговорно, спреман да у освиту рата испуни све задатке који су се пред њега постављали.

У првим сукобима са хрватским сепаратистима, Младић је професионалац. Официр који од места до места гаси пожар, сузбија акцију неоусташа, ствара тампон зону међу зараћеним странама, до последњег детаља поштује правила ратовања. Ипак, он препознаје историјски тренутак и види да се суштински ради о повампирењу нацизма.

„Е неће бити убијања и мучења српског народа, ја вам то гарантујем“, говори уз псовку на почетку сукоба у Книнској Крајини 1991. године. Ово ће постати његово животно опредељење, док се на њему буде топила љуштура југословенства и комунизма, и када буде постајао предводитељ народа који се после пола века опет нашао на ивици јаме.

Пошто са успехом врши евакуацију гарнизона ЈНА у Далмацији, игра и веома важну улогу у успостављању примирја на овом делу ратишта. Када буде прешао у Босну и Херцеговину, он ће се најпре наћи на дужности начелника штаба II војне области, а онда и команданта Српске војске у БиХ (касније из ње израста Војска Републике Српске). Ово ће значити да ће Младић имати једну од главних улога у српској историји с краја ХХ века: у интеграцији српства, историјском раздвајању од муслимана и римокатолика и првом покушају да се Дрина пређе и поништи као граница из правца од запада према истоку. Све то користећи право српског народа на самоопредељење: пошто БиХ не жели останак у Југославији, ни српски народ не жели останак у БиХ под доминацијом муслиманско-католичке коалиције.

У тим процесима, српске институције, па и војне снаге, последње су се конституисале. То много говори ко је желео рат, а ко не. Увезивање ратних обележја муслимана и Хрвата широм земље била је још једна опомена, уз одговор који је једини могао доћи са српске стране: никад више ’41. Одговор је на многим местима био жесток. Можда би се цела прича могла сагледати из контекста који је Младићу још тада предочио начелник генералштаба генерал Панић: „Тамо где нас нападају, да нас запамте!“

Овде, ипак, треба бити опрезан, па разликовати жесток војнички одговор од злочина који су чиниле разне добровољачке или локалне јединице, које су и у овом као и у сваком другом рату, користећи почетну стихију, починиле разна непочинства – све под изговором одбране српства.

А притом на уму треба имати и то да ’92. године за број жртава једне стране није била пресудна ма каква хуманост противника, него надмоћ у техници и наоружању. Онамо где су их испрва имали Хрвати (Посавина) или Муслимани (Сребреница и Подриње), број убијених српских цивила био је застрашујући.

Младићеви ставови о рату најбоље се виде из излагања у Народној скупштини у Бањалуци маја 1992: по њему „рат је страшна реч“ и не треба га водити „против муслимана као народа, нити против Хрвата као народа, већ против оних који су тај народ повели и нахушкали против нас“. На тему формирања хомогених и етнички чистих територија рекао је:

„Ми не можемо очистити нити можемо имати решето да просијемо само да остану Срби или пропадну Срби а остали да оду.“ Конкретно о Сарајеву: „Ми не смијемо казати, ми ћемо уништити Сарајево. Не ми нећемо. Ми хоћемо да сачувамо Сарајево. Нама Сарајево треба.“

Као кључну врлину српског народа у пожару грађанског рата, препознаје јединство. То истиче на многим местима, и његова, као и заслуга отаца Републике Српске, јесте та што су све идеолошке, политичке, регионалне и друге разлике унутар народа оставили по страни и покренули их у правцу национално-ослободилачке борбе.

Кад једног дана историчари, потпуно хладне главе, само на основу докумената и чињеница, буду давали оцену стварања Републике Српске 1992, препознаће многе сличности са националном револуцијом у Србији из 1804. године. У том духу најпре треба тумачити познате речи генерала Младића о „буни против дахија“, које су касније често злоупотребљаване.

Када је дошао на чело ВРС, Младић је затекао тешко стање на ратиштима од Крајине, преко Посавине, па све до Сарајева, Подриња, долине Неретве. Готово свуда се војска налазила у дефанзиви или узмицању, а цивилно становништво било је изложено страдању. Ситуација се за кратко време променила, па следе противудари и бриљантне победе, посебно у операцијама Коридор 92, Врбас 92, Лукавац 93…

У неким од њих, као и касније код Горажда, генерал се лично истицао јунаштвом и самопрегалаштвом, утичући у пресудним тренуцима и на своје борце. Није ни први ни последњи пут да су неки од пресудних српских јуриша, а тиме и победа, били насилно прекидани политичким иницијативама. Али тамо где је Младићева војска поставила границе Републике Српске, „остатке остатака српског народа у Босни и Херцеговини“ како је раније приметио Милорад Екмечић, остала је и могућност да један народ бар слободно пева песме које му срце зажели, и држи безбедним и неоскрнављеним ћириличне споменике својих дедова. У времену у ком живимо, када се широм Хрватске и Федерације БиХ управо чини супротно, видимо да је стварање Српске колосално дело, један од највећих успеха српског народа у иначе страдалном ХХ столећу.

Сажето и прецизно, улогу генерала Младића у догађајима из јула 1995. оценио је његов први биограф из реда историчара, Бојан Димитријевић.

„Оно што се дешавало у Подрињу од пролећа 1992. до тог тренутка и небројени злочини које су починиле снаге Армије БиХ без сумње су учврстиле генерала Младића у одлуци да има мање милости према њима. Али, да ли и да нареди ликвидацију? И поред низа година рада Хашког трибунала и низа заплењених докумената и изјава сведока – није пронађен ниједан доказ да је он тај који је наредио њихову ликвидацију. Нема документа, нема телефонског разговора, нема изјаве сведока који би ту оптужбу потврдио.“

Несумњив злочин који су делови српских снага овде починили над заробљеним противницима, уз много магловитих и затамњених детаља, имаће двоструку улогу. Да хомогенизује муслиманску страну и заувек од ње начине непријатеља српског народа. Да под појмом геноцид потре свако сећање на једини стварни геноцид на Балкану у столећу за нама – онај који се десио у Јасеновцу. Питање режисера споља није правовремено постављено, нити је докраја разјашњено. Напослетку хиљаде убијених муслимана бивају геноцид. И стотине хиљада убијених Срба – не бивају геноцид. И од 8.372 жртве нема расправе да ли је можда била 8.371, док се од некадашње процене о 600.000 жртава у Јасеновцу последњих година олако дошло до цифре од 80.000 као „реалније“ и „утемељеније“. Чак и у српском јавном простору.

Колико је суседство Пала и Бањалуке било мирољубиво, видимо из ововремених реакција на Младићеву смрт: може се само замислити како је све изгледало на почетку 1990-их, када је зелено-црна коалиција мислила да ће очас до Дрине. А њен део потом и зеленом трансверзалом до Стамбола. Име генерала Младића задуго ће још, можда и заувек, постати једно од чворишта српско-бошњачког спора. За Бошњаке, он ће у најкраћем остати одговоран за све оне које није спасао смрти, а морао је.

За Србе, он ће остати заслужан због спашавање толиких живота, које као официр ЈНА није био у обавези да спашава. Надаље, Срби неће расправљати са наративом жртава рата, већ са политичким наративом Сарајева, Загреба и центара моћи који регион и после три деценије држе у замрзнутом конфликту.

Својим притисцима, једностраним и острашћеним погледима и тражењем кривице за грађански рат само у једном народу успели су све супротно: да се од почетног посипања пепелом створе свесрпски покрет отпора против верзије прошлости коју називамо Хашком историјом.

На крају су и они дали допринос у стварању Младићевог култа. Кад је једном ушао у гусларску песму, постао је легенда, која ма о каквим забранама да се ради више никада из песме неће изићи. Легенди ће народ опростити грехе, и хотимичне и нехотимичне. И култ Ратка Младића биваће међу Србима с временом све већи и већи.

Чланак Немања Девић: Генерал Младић: скица за историјски портрет, или само легенду се појављује прво на ИСКРА.

Дарко Танасковић

У ПРЕТХОДНОМ осврту („Три у један по рецепту новопазарског Мешихата“, 29.07. 2026) на наговештај интензивирања и конкретизовања процеса обнове институционалног јединства подељене муслиманске заједнице на територији Србије, најавио сам намеру да се првом наредном приликом компаративно/контрастивно позабавим релевантним подударностима и разликама између двају докумената: „Прогласа о принципима враћања јединства Исламске заједнице“, са којим је иступио Мешихат Исламске заједнице у Србији, и одговора Исламске заједнице Србије, насловљеног „Платформа о темељним начелима успостављања јединствене Исламске заједнице у Републици Србији“.

С обзиром на то да је у међувремену дошло до убрзавања и материјализовања поступка обједињавања потписивањем (14. 08) „Повеље о јединству Исламске заједнице у Санџаку и Р. Србији“, постало је беспредметно упуштати се у упоредну анализу тих двају иницијалних докумената, али је на основу текста „Повеље“ могуће закључити да аутори „Прогласа“ нису без покрића наступили самоуверено, одсечно и готово ултимативно, јер су они који наступају у име „Исламске заједнице Србије“ прихватили основни став Мешихата, да се, као нелегитимна „паралелна структура,, (муфтија Муамер Зукорлић својевремено је чак говорио о „параверској творевини“), као „заблуделе овчице“ и дисиденти, покорно врате у крило „традиционалне Исламске заједнице у Србији“, а не да се до новог устројства ИЗ дође преговорима равноправних страна.

Ово се у „Повељи“ јасно исказује следећим чланом: „Сви имами, џемати и упосленици установа у Санџаку и Србији који су дјеловали изван система Исламске заједнице у Србији безусловно и својевољно приступају јединственој Исламској заједници у Србији, чиме у потпуности престаје постојати паралелни систем“.

Наравно, управо зато што није тако, потписници „Повеље“, посебно они са стране „Мешихата“, у јавности су се почели утркивати изјавама да формула којом ће се обновити јединство ИЗ није ничија победа или пораз, већ заједничко постигнуће на Алаховом путу, до којег се стигло Његовом милошћу и усрдним заједничким прегнућем, а на основу „иницијативе и напора санџачких привредника, људи од угледа, те подршке Реису-л-улеме, челника исламских заједница из окружења и релевантних фактора у друштву“.

Да се и у тренутку одушевљења оствареним претпоставкама да обнављање јединства не заборавља на то ко је током претходних двеју деценија ишао погрешним путем, указује и следећи ставак у „Повељи“: „У циљу очувања стабилности Исламске заједнице, поштовања емоција већине припадника Исламске заједнице, те потврђивања искрене жеље за остваривањем и очувањем јединства, на првим редовним изборима за предсједника Мешихата Исламске заједнице у Србији – муфтију санџачког – могу се кандидирати истакнути алими који током протеклих 19 година нису имали прекинут континуитет дјеловања у систему Исламске заједнице у Србији“.

„Повеља о јединству Исламске заједнице у Санџаку и Р. Србији“ сачињена је веома промишљено и пажљиво. У њој је свака реч одвагана и усклађена са крајњим циљем, али и датим ширим друштвеним и политичким контекстом, тако да заслужује озбиљну анализу.

Састављачи су очигледно веома водили рачуна о томе где ће употребити синтагму (Исламска заједница) „у Санџаку и Р. Србији“, а где само „у Р. Србији“, јер би изостављање „Санџака“ подразумевало или да са „Повеља“ односи и на „Косово“, односно тамошњу ИЗ, или пак, да је за Исламску заједницу у Србији „Косово“ независна држава, са својом аутономном ИЗ, што ће пре бити случај, иако у „Повељи“ изричито стоји да „Исламска заједница… у свом раду поштује Устав и законе Р. Србије“.

Прва два члана „Повеље“ дефинишу оно што је учесницима процеса уједињавања, а и њиховим подржаваоцима са стране, из ближег и даљег окружења, свакако најбитније, а у чему су се, за разлику од пута којим треба стићи до јединства, од почетка слагале обе заједнице: (1) „Исламска заједница је врховна вјерска институција свих припадника ислама у Р. Србији, без обзира на њихову националну припадност“ и (2) „У Санџаку – Србији може постојати само једна јединствена традиционална Исламска заједница са сједиштем у Новом Пазару, са шеријатским легитимитетом и хисторијским континуитетом, те неупитним духовним, културним, националним и институционалним везама са Сарајевом и Реису-л-улемом, као врховним вјерским поглаваром“.

Дакле, нема више Ријасета у Србији, а поготово никако у Београду, где је од 2007. званично седиште реис-ул-улеме Исламске заједнице Србије, при чему ваља напоменти да је ова чињеница реално и животно релативизована после раскола унутар ИСЗ, контроверзне смене реиса Сеада Насуфовића и избора санџачког муфтије Сенада Халитовића (2023), садашњег потписика „Повеље о јединству“.

У суштини, најутицајније личности у, условно речено, београдском делу Исламске заједнице Србије јесу браћа Јусуфспахић, Мухамед (председник Врховног сабора ИЗС) и Мустафа (муфтија београдски и главни војни имам у Војсци Србије). Јусуфспахићи нису учествовали у разговорима о обнављању јединства Исламске заједнице на територији Србије, а муфтија Мевлудин Дудић их је после потписивања „Повеље о јединству“ јавно позвао да се придруже и прихвате њене одредбе, како би се учинио крај муслиманској разједињености у Србији.

Било би право чудо кад би се они том позиву у овом тренутку, а и уопште одазвали.

Према ономе чега су се до сада као муслимани, али и грађани, доследно придржавали, може се закључити да је за њих релационо превасходно одређујући државни оквир Србије, а Сарајево не доживљавају као духовни и организациони центар, што је темељно полазиште логике на којој почива „Повеља о јединству“.

Њихов почивши отац, угледни и заслужни муфтија београдски и почасни реис-ул-улема ИЗС Хамдија Јусуфспахић (1937- 2016) истим поводом једном је изјавио да су за муслимане једина неоспорна духовна исходишта и средишта Мека и Медина, а све друге лојалности су ствар променљивих ћуди историје и њоме створених околности, па самим тим и релативног важења.

Потписивање “Повеље о јединству“ изазвало је велико занимање и узбуђење у бошњачко/муслиманској јавности, како санџачкој тако и оној у бившем југословенском окружењу. Оцењено је као значајан, па чак и историјски чин којим се, после две деценије разједињености и штетне институционалне поцепаности у Србији, остварују предуслови за васпостављање истинског и насушно потребног јединства које неће имати само верске, већ и шире друштвене импликације.

Атмосфера у Новом Пазару била је свечарска, праћена осмесима, загрљајима и побожним песмама.

На препуном Тргу Гази Иса Бега одржана је „вечер Кур’ана, илахија и јединства“, а у првом реду су седели готово сви најутицајнији представници санџачког верског и политичког живота, као и угледни привредници („муслихуни“) који су покренули иницијативу и посредовали у преговорима између двеју узајамно отуђених и неповерљивих исламских заједница.

Да је све до чина потписивања било напето и нимало једноставно непосредним учесницима овог процеса вођеног иза кулиса и у максималној дискрецији, могло се закључити по уздржаности и озбиљности са којима су актери тога чина, без осмеха и било какве мимике, по реду свечано улазили у салу на Факултету за исламске студије, где је потписивање обављено.

Пошто су потписи на документ стављени, уследили су видљиво олакшање, разгаљено опуштање, међусобно честитање и разнежена обраћања присутнима. Све је деловало искрено и људски симпатично.

Ово расположење се пренело и на улице и на Трг Гази Иса Бега, а провејавало је и кроз већину коментара на медијима и друштвеним мрежама, уз спорадично указивање да је усвајањем „Повеље о јединству“ учињен пресудан, али само први корак у постизању менталног и практичног јединства ИЗ, после два десетлећа продубљивања институционалне, али и људске дистанце међу муслиманима у Србији.

Као плод тренутне понесености важношћу тренутка може се објаснити песмица коју је поводом потписивања „Повеље о јединству“ склепао политичар, професор и књижевник Јахја Фехратовић, раније сарадник муфтије Муамера Зукорлића, а потом и члан Странке правде и помирења:

Деветнаест пуних година
гадило нам се,
стомак превртао,
жуч јео
сваки пут
кад би брат брата срео.

Тридесет два Бајрама
нисмо се обишли,
на гробље тек
кришом ишли.

Стари нам помрли,
дјеца узела свијет,
а нама памет
к’о да нећемо мријет.

И тек сад, јединствени,
напола старци,
један другом
загрљајем велимо:
О, какви смо били магарци!

Објективност захтева да се свим учесницима у активностима које су претходиле усвајању „Повеље о јединству“ честита на успешно обављеном великом и тегобном послу који се, с обзиром на пратеће околности и препреке на путу ка договору, може оценити и као својеврсни подвиг.

Без обзира на то како се оцењује циљ којем су тежили, он је досегнут, бар у првој, симболичној, али и прекретној фази. Такође, муслиманска/бошњачка јавност, како по свему изгледа, већински подржава усаглашавање „Повеље о јединству“. Ипак, уз уважавање онога што се, кад је о поезији реч, назива „песничка слобода“, наивно би било претпоставити да се баш сви муслимани из двеју заједница у Рашкој области и у Србији, чији су се представници сада договорили да закопају ратне секире, осећају бившим магарцима, а има безбели и неких, особито међу имамима и верским службеницима, за које је управо уједињавање на основу усвојених принципа магарећа работа, са скривеним замкама.

Не би смело бити сумње у то да суверено право одлучивања о начину на који ће организовати своју верску заједницу припада муслиманима који живе на територији Србије и да нико не би смео да се у то меша (одозго или са стране) и намеће им одређена решења. Речено у пуној мери важи и за усвајање „Повеље о јединству“.

У том смислу и овај осврт није, и било би погрешно тако га схватити и протумачити, некакво непримерено претенциозно изрицање вредносног суда о једном документу који су потписали легитимни представници двеју исламских заједница и посредници у њиховом приближавању. Са друге стране, пак, сви се слажу, а првенствено сами муслимани/Бошњаци, и јавно наговештавају, да је по среди догађај који ће перспективно имати далекосежне друштвене, а то значи потенцијално и политичке импликације.

Нешто више од наговештаја већ се може запазити. А то се не дотиче само муслиманског/бошњачког популационог корпуса.

Затим, премда су представници двеју исламских заједница у бити самостално усмеравали матицу тока преговарачког пута, на њега су од самог почетка утицали и неки чиниоци ван тих двеју организација, што је и социолошки и (гео)политички и феноменолошки тема која оправдано побуђује аналитичку пажњу и изискује тумачење. Настојаћу да овом приликом укажем само на неке њене занимљиве, неоспорно релевантне аспекте.

Од тренутка кад је пре нешто више од месец дана најављено улажење у завршну деоницу прве фазе процеса уједињавања двеју исламских заједница, а потом уследило и појављивање „Прогласа“ Мешихата ИЗуС и „Платформе о темељним начелима“ ИЗС, јавно су истакнути значајна улога и драгоцен допринос посредника из редова успешних санџачких предузетника и пословних људи, тзв. „муслихуна“, што је новина у односу на раније покушаје приближавања двеју заједница и трагања за матрицом њиховог повратка институционалном јединству.

Њихова досадашња, али и будућа улога изричито је наведена и у „Повељи о јединству“: „Исказује се захвалност групи санџачких подузетника – муслихуна за покретање иницијативе, који ће у складу са својим мугућностима, у знак подршке Исламској заједници, наставити пружати материјалну, стручну и моралну потпору у циљу очувања њене стабилности и развоја“.

За скупно именовање ове групе заслужних грађана употребљен је назив „муслихуни“, ослоњен на курански налог верницима да мире завађену браћу („А ако двије скупине вјерника зарате и сукобе се, ви њих двије измирите“ /…/ „Доиста су вјерници браћа, па међу се двојицу своје браће измирите“, К. 49:9-10).

Према томе, могли би се сматрати (из)миритељима, док се о њима у овдашњим медијима најчешће говорило и писало као о „посредницима“, односно „медијаторима“.

Непознато је колико се „муслихуна“ укључило у акцију мирења двеју исламских заједница, али их је свакако било десетак, а можда и више. Јавно су се највише експонирали Хајриз Брчвак, са најзамашнијим финансијским могућностима („пословно царство“) и јаким везама у иностранству, Денис Хаџибулић, агилни представник млађе локалне пословне средине, и Фуад Међедовић, из кругова традиционалног локалног привредног капитала.

А кад се у „Повељи о јединству“ наглашава да ће „муслихуни“ у складу с својим могућностима убудуће материјално и у сваком другом погледу помагати обједињену ИЗуС, основана је претпоставка да те могућности никако нису мале. Брчвак је, рецимо, муфтији Дудићу, односно санџачком Мешихату, већ поклонио луксузни аутомобил вредан 80.000 евра, што није изазвало само позитивне коментаре.

Очигледна је жеља да се процес уједињавања Исламске заједнице финансијски независно обезбеди и у том смислу одвоји од утицаја из политичке сфере, а да се политичке партије и покрети доведу у позицију да тај процес прате, не намећући му своје парцијалне и лидерске интересе, већ обрнуто.

И до сада је спрега џамије и економије, тј. религијске и привредне компоненте друштва, била евидентна, што је и начелно својствено исламу, али је сада први пут тај однос овако формализован, што је новина чије ће се последице („муслихуни“ и ИЗуС верују позитивно) тек осетити. У овој интерактивној равни не треба пренебрегнути ни однос Исламске заједнице и државе.

Поред „муслихуна“ и представника двеју исламских заједница, као посредни учесник у процесу помирења и уједињења свакако се има сматрати и Исламска заједница БиХ, односно реис-ул-улема Хусеин Кавазовић, под чијом се духовном јурисдикцијом до сада налазила само ИЗуС, а не и ИЗС.

Честитајући санџачкој браћи овај велики успех, реис ИЗ Македоније Рифат Фејзић је истакао да се муфтија Мевлудин Дудић заувек уписао у историју муслимана у Србији, али да велике заслуге има и реис-ул-улема Кавазовић, који је „непосредно прије тога (потписивања „Повеље“ – ДТ) долазио у Санџак са циљем уједињења“.

У БиХ је, иначе, муслиманска/бошњачка јавност гласно поздравила корак ка васпостављаљу јединства својих истоверника у суседству. То је, уосталом, било и логично и очекивано.

Битан и моћан фактор током процеса трагања за формулом уједињавања двеју исламских заједница била је Турска, посредством Дијанета, својеврсног „министарства за ислам“ при Председништву Републике. Обе преговарачке стране биле су у сталном консултативном контакту са Дијанетом. То није ништа ново, јер је Турска била присутна и делатна у свим досадашњим покушајима уједињавања муслимана на територији Србије, посебно ангажовано 2011. године, о чему је било више речи у претходном осврту.

Нешто важно је, међутим, овога пута било другачије, премда је Турска, мимо свих осталих исламских земаља, у „Прогласу Мешихата ИЗуС“ и „Платформе о темељним начелима“ ИЗС, била изричито издвојена као она са којом ће уједињена ИЗ тесно сарађивати.

Ово није могло бити примљено са задовољством у другим светским исламским центрима, заинтересованим за експазивно позиционирање у муслиманским заједницама Балкана, али је одраз реалности да једино Турска, без обзира на адуте свих осталих и на све ефемерне привиде, има капацитет да битно утиче на судбину своје браће по Алаху у бившој Румелији.

Потписивању „Повеље о јединству“, као једини страни дипломатски представник уз комшије из БиХ, присуствовао је генерални конзул Републике Турске у Новом Пазару. Турска је, дакле, ту, а никада и није одлазила.

Разлика у начину њеног деловања овога пута састојала се у неукључивању (бар јавном и видљивом) турских државних функционера, за разлику од претходног покушаја, кад је утицајни министар иностраних послова Ахмет Давутоглу упорно, и разултативно неуспешно, лобирао код највиших државних званичника Србије да благонаклоно подрже тадашњи предлог „пута ка јединству ИЗ“, трасиран у садејству са ИЗ БиХ.

Индикативно је да се, свакако из тактичких разлога, за разлику од иницијалних докумената са којима су иступиле две исламске заједнице, у коначном тексту „Повеље о јединству“, Турска не помиње, већ се позивају представници муслиманских земаља да „поштују и својим дјеловањем доприносе јачању институционалног јединства Исламске заједнице у Србији, те да се уздрже од било каквих активности које посредно или непосредно легализирају паралелно дјеловање унутар исламске заједнице“.

Од исламских заједница у окружењу очекује се, пак, да „подрже напоре за постизање пуног јединства муслимана у Србији, те да на свом подручју не дају институционални легитимитет било којем облику паралелног дјеловања које нарушава постигнуто јединство“.

Све бојазни од разних форми „контрареволуције“ и субверзије, како ванрегионалних тако и оних у непосредном окружењу, очито нису отклоњене.

Што се тиче Турске, упозоравање на неприхватљивост предузимања било каквих корака који би могли значити давање легитимитета хипотетичком „паралелном дјеловању“ носи сасвим одређену поруку. Наиме, у периоду од неколико година након расцепа унутар Исламске заједнице на територији Србије (2007) Турска је била склона да фаворизује ИЗС, ближу државној логици Србије, што је изазивало незадовољство у ИЗуС, па је тако, поред осталог, муфтија Муамер Зукорлић у неколико наврата долазио у отворени сукоб са тадашњим турским амбасадором у Србији Сухом Умаром, потоњим жестоким критичарем Давутоглуовог обрасца неоосманистичке балканске политике.

Све до ове завршне фазе преговора о васпостављању институционалног јединства ИЗ, представници ИЗуС били су на сталној вези са Турском. Уосталом, Турска је 2019. године, актом Дијанета дала меншуру (повеља о инвеститури) Сенаду Халитовићу као санџачком муфтији. Непосредно пре потписивања „Повеље о јединству“, Халитовић је са делегацијом ИЗС боравио у Анкари, што се може схватити као тражење одређених спољних гаранција и добијање „зеленог светла“ за прихватање дифинитивне верзије документа о уједињењу.

Председник Дијанета Сафи Арпагуш је већ 15. августа поздравио постизање договора. У међувремену је, наравно, успостављен продуктиван дијалог између ИЗуС и Дијанета.

Турска је у сваком случају на добитку, а њен и сада велики уплив на балкански ислам и муслимане биће још израженији. Све је то нови пример умешног (неоосманистичког) маневрисања Анкаре на правцу једног од њених спољнополитичких приоритета.

Долазимо тако до актуалне, а нарочито перспективне политичке димензије и импликација догађаја који се збио на новопазарском Факултету за исламске студије 14. августа ове вреле године. Јер, без обзира на то што се на сав глас истиче да политика није непосредно утицала на ово помирење Алахових верника на тлу Србије, да је оно изнад дневне, партијске, па и националне политике, више је него јасно да је реч (и) о изузетно важном политичком чину. Уосталом, од самог почетка, у тумачењу приврженика ИЗуС и претежног дела бошњачке интелектуалне и политичке јавности у Рашкој области, а и шире, главни виновник раскола од пре две деценије био је груб политички упад „Београда“ на терен институционалног устројства Исламске заједнице. Ево шта о томе, из садашње перспективе, у занимљивом коментару пише одлично обавештени новопазарски аналитичар Фахрудин Кладничанин: „Тај раскол тешко је разумети ако се посматра искључиво као унутрашњи сукоб међу имамима. Његова политичка позадина била је много дубља. Пресудну улогу у стварању и одржавању паралелизма имао је државни апарат у време Владе Војислава Коштунице.

Локално, процес је имао снажну политичку подршку тада веома утицајне Странке демократске акције Санџака, али без подршке која је долазила из Београда тешко је замислити да би група побуњених имама могла да институционализује нову верску структуру и супротстави је постојећем Мешихату. Зато догађаје из октобра 2007. године није довољно описивати као спонтани раскол унутар Исламске заједнице. Био је то тренутак у којем су се унутрашње несугласице међу улемом спојиле са интересима локалне политике и политиком Коштуничине владе према Санџаку. Без те политичке и институционалне подршке државе, раскол би тешко добио снагу, трајност и последице које је касније имао“.

Кад је својевремено (2018) тадашњи реис-ул-улема ИЗуС Сеад Насуфовић предложио референдумско изјашњавање муслимана о јединственој исламској заједници у Србији, исти Кладничанин је оценио да је та иницијатива без изгледа, јер се за њено спровођење нису били стекли „политички услови“. Дакле, ипак „политички“…. Иако се наметљиво тврди да је ово процес изнад политике.

Како то да су се сада ти услови стекли? Чујмо још једном Кладничанина:

„Посебно је индикативна улога Београда, односно готово потпуно одсуство актуелне власти из самог процеса. Држава је овог пута решавање проблема препустила онима који имају и легитимитет и одговорност да га решавају – улеми, Исламској заједници и људима који су преузели улогу посредника. Наравно, тешко је веровати да би процес оваквог значаја могао бити завршен без макар благонаклоног односа државних власти.

Али велика је разлика између политичке сагласности да се проблем реши и политичког управљања његовим решавањем. Та разлика посебно је важна када се има у виду историја раскола. Коштуничина власт пружила је кључну политичку и институционалну подршку стварању паралелне структуре, док је и у време Бориса Тадића изостала прилика да држава према овом питању успостави другачији однос.

Актуелна власт је током претходних година у муфтији Мевлуду Дудићу имала саговорника и партнера, али се, што је за овај процес можда било пресудно, није наметала као његов арбитар. И ту се затвара један важан политички круг: Београд, који је 2007. био важан чинилац настанка проблема, готово двадесет година касније није покушао да буде власник његовог решења. Овог пута простор је остављен људима унутар саме заједнице да сами пронађу пут до јединства.

За муслимане у Србији много је важније шта ће се догодити након потписивања Повeље. Ако јединство треба да има пуни смисао, Исламска заједница мора постати натполитичка институција, ослобођена страначког утицаја и сваке потребе политичких партија да на њу полажу тапију. То се посебно односи на бошњачке политичке партије, које су годинама Исламску заједницу увлачиле у своје међусобне обрачуне, користиле њене унутрашње поделе и покушавале да верски ауторитет претворе у политички капитал.“

Звучи, заиста, лепо и принципијелно! Питање је колико и реално. Испада да је, ето, „Београд“ пре двадесет година одлучио да институционално подели муслимане у Србији, а сада им је препустио да сами одлуче како ће се организовати. Па и треба тако да буде. Али… Нису постојеће неуверљиве бошњачке политичке странке те које би могле „верски ауторитет претворити у политички капитал“. Међутим, има ко може.

Политичари ће се спремно одазвати и приклонити натполитичком политичком зову номинално неполитичких актера друштвеног живота. Узмимо, на пример, Бошњачко национално вијеће Санџака. Његов председник, вишеструко компетентни др Фуад Баћићанин, човек у најбољим годинама, седео је у првом реду угледних званица и слушао илахије на Тргу Гази Иса Бега. Само мало даље од њега сместили су ветерана санџачке политике Сулејмана Угљанина, лидера СДА, можда и јединог међу присутнима на чијем лицу није било могуће ухватити осмех.

Сигурно му није било лако. Многи га сматрају домаћим виновником раскола из 2007… Али, „натполитички“ тренутак је налагао да се пружи рука Дудићу, млађаном Зукорлићу… Све је то помно праћено, снимано и коментарисано, као симболичка апотеоза изнова успостављеног муслиманског/бошњачког јединства и братских односа. А Угљанин је својевремено био и на челу Муслиманског националног вијећа Санџакна, са којим је Бошњачко национално вијеће у пуном и непрекинутом континуитету.

Угљаниново Вијеће је 1993. године објавило „Меморандум о успостављању специјалног статуса за Санџак“, са приложеном мапом „Великог Санџака“, која је поред Рашке области обухватала и општине Бијело Поље, Рожаје, Иванград (Беране) и Плав. Вијеће се никада од тог „Меморандума“ није оградило.

Његов садашњи председник никако није један од оних „напола стараца“ из покајничке песмице Јахје Фехратовића. А како пише Неџад Смаилагић, и не само он, „вакат је за умировљење старе гарде. Санџак треба нову генерацију у политици и на врху ИЗ“.

Да ли је сасвим случајно то што је, као ехо новоуспостављеног јединства ИЗ, баш Бошњачко национално вијеће позвало бошњачке националне странке на заједнички наступ на предстојећим парламентарним изборима. Није ли то, ипак, политика?

Един Нумановић, потпредседник Зукорлићеве Странке правде и помирења поздравио је овај апел Вијећа и најавио да ће СПП на изборном конгресу 4. септембра изаћи са „Стратегијом о уједињењу Бошњака“. Није ли то, ипак, политика? Она „натполитичка“…

Трансисторијски токови које је Фернан Бродел назвао „процесима дугог трајања“ одвијају се, као и целокупна повесница, кроз дијалектику смењивања континуитета и дисконтинуитета, али трају. Велики су изгледи да се у једном тренутку осети магарцем онај ко не може или не жели то да схвати.

Чланак Танасковић: После верског и политичко уједињавање? се појављује прво на ИСКРА.

Све је то давно и генијално откривено од стране руских мислилаца.

Достојевски „Браћа Карамазови“:

– Ја целу Русију мрзим, Марја Кондратјевна.

– Кад бисте били војнички јункерчић или младии хусарчић, не бисте тако говорили, већ бисте сабљу потегли и сву бисте Русију бранили.

– Ја, Марја Кондратјевна, не само да не желим да будем војни хусарчић, него желим, напротив, уништење свих војника.

– А кад непријатељ дође, ко ће нас тада бранити?

– Ма то уопште није потребно. Дванаесте године била је велика најезда на Русију од цара Наполеона Првог, оца овог дадашњег, и камо среће да нас тада покорише баш ти Французи. Паметна нација би покорила веома глупу и себи је припојила. Био би то сасвим други поредак.

– Па зар су они тамо бољи од наших? Ја по неког нашег кицоша за тројицу младих Енглеза не бих променила, – нежно проговори Маја Кондратјевна, вероватно пратећи своје речи чежњивим погледом.

Коментар Берђајева из „Духа руске револуције“:

„Достојевски је предвидео тријумф не само шигаљевштине, већ и смердјаковштине. Знао је да ће у Русији устати лакеј и у часу велике опасности за нашу отаџбину рећи: „Ја мрзим целу Русију“, „Ја не само да не желим да будем хусарчић, већ, напротив, желим уништење свих војника“…

Прижељкивање пораза током рата било је управо таква појава смердјаковштине. Смeрдjаковштина је довела до тога да „паметна“ немачка нација сада покорава „глупу“ руску нацију. 

Лакеј Смердјаков је код нас био један од првих интернационалиста, и цео наш интернационализам добијао је смердјаковску вакцину. Смердјаков је објавио право на нечасност, и многи су за њим потрчали.

Како је то дубоко код Достојевског, да је Смердјаков друга половина Ивана Карамазова, његов обрнути лик. Иван Карамазов и Смердјаков – два феномена руског нихилизма, две стране исте суштине. Иван Карамазов – висока, филозофска појава нихилизма; Смердјаков – његова ниска, лакејска појава.

(Телеграм канал В. Вараве; превео Ж. Никчевић)

Чланак Владимир Варава: СМЕРДЈАКОВШТИНА КАО ЛИБЕРАЛНО ЛАКЕЈСТВО се појављује прво на ИСКРА.

Ова врста ајкуле достиже величину до 8 метара, тежину до 2,5 тоне, рони до дубине од 2 км, постаје полно зрела са око 120 година старости и најстарији проучени примерак живи већ око 500 година.

Тај конкретни морски Метузалем пливао је дакле по северним деловима океана и хладним морима већ у време када је Галилео Галилеј (1564-1641.) богатио науку својим епохалним открићима а Вилијем Шекспир (1564-1616.) светску културу својим бесмртним делима.

Превод њеног латинског имена гласи „Поспана са мајушном главом“.

Било би наравно погрешно из овога извући закључак, да би у случају да су Галилеј и Шекспир били поспанији и мање главе (= са мање мозга), да би онда били дуговечнији.

Како, међутим, изгледају потенцијалне паралеле у односу на понеке типичне и дуговечне политичаре и медијске посленике, ауторе односно пре конструкторе политике и јавног мњења?

Није за очекивати да ће нпр. немачки новинар Михаел Мертенс, који је недавно у Београду на конференцији за штампу (врло „малоглаво“) поставио питање, шта би ЕУ требало да учини, да би што више Руса било убијено, моћи да очекује старост од рецимо преко сто година.

Осим ако он није којим случајем реинкарнација Хитлеровог министра пропаганде Јозефа Гебелса, од кога је могло да се очекује смислено исто питање – шта би нацистичка Немачка требало да учини да би што више Јевреја (Рома, Словена) било убијено. Или пак Павелићевог министра Мила Будака у односу на Србе у време Србоцида хрватске државе 1941-1945.

У Немачкој се политичари на власти сходно изборима мењају, али један одређени тип политичара се од уједињења две немачке државе све јасније профилише а то је тип, који се препознаје од самог почетка 20. века и с правом се може означити као великонемачки.

То је дошло до пуног изражаја при разбијању друге Југославије на крају 20. века.

Тај тип се у пацифистичко време Западне Немачке пре уједињења није експонирао у јавности, но он никада није заиста ишчезао, већ само притајио и чекао да поново дође његово време.

Тако пише немачки аналитичар Ерих Шмит-Енбом:

„У седамдесетим годинама 20. века партнерски однос између хрватских сецесиониста и немачке Тајне службе (БНД) добија једну врло конкретну форму од одређеног тренутка, наиме, непосредно пред Титову смрт све одлуке о стратешким и персоналним питањима доносе се усаглашавањем Крајачићеве групе у хрватској тајној служби са БНД-руководством и представницима усташке емиграције.“

Он се значи деценијама пре распада Варшавског пакта и Совјетског Савеза, и нестајања биполарног света, марљиво спремао за насилно разарање Југославије на српску штету и барем делимичну ревизију резултата за Немачку губитничког Другог светског рата.

Дотични тип политичара није наравно неки ексклузивно немачки изум, не, он се среће на читавом Западу најкасније од колонијалних времена, која су почела португалским освајањем северноафричке Сеуте 1415. и масивно добила на замаху Колумбовим откривањем Америке 1492.

Тиме се он, назовимо га условно Politicus somniosus microcephalus, испоставља као старији од најстарије познате Гренландске ајкуле. Он би сигурно себе другачије назвао, нпр. Politicus macrocephalus (велике главе, односно памети) и изоставио somniosus (поспаност), ово последње шта више с правом.

Јер ту се заиста увек радило о вечито гладним, незаситим ајкулама у људској кожи.

Историја је, како стара пословица каже, учитељица живота, но понекад је то и природа. То је нешто, на шта би се требало подсетити, када се следећи пут чују неке нове изјаве и сагледају дела врхунских западних политичара.

Па макар они опет говорили само о демократији и хуманизму, људским правима и међународном праву. Јер то ће по свему судећи још дуго времена говорити онај тип политичара, који је старији од Гренландске ајкуле.

Онај исти, који је смрт мале Милице Ракић на њеној ноши а од његових бомби прогласио само још једном „колатералном штетом“.

Чланак Владимир Умељић: ГРЕНЛАНДСКА АЈКУЛА (Somniosus microcephalus) се појављује прво на ИСКРА.

У судбини краља Александра Обреновића сенка личног живота претеже над садржајима политичке биографије. Његов живот је обликован у дечачкој растрзаности између оца и мајке: као растрзаности која ће се из интимне сфере прелити у политичку сферу, па ће мајчин утицај бити везан руски, док ће очев утицај бити везан за аустријски продор у српску политику. Разведени и сукобљени, отац и мајка ће обликовати не само своје дете него и владара кад више не буде дете. Он ће своју интимну подељеност почети да посматра у облику објективизованих садржаја стварности. Јер, мајка и отац ће га и у његовој владавини, а не само у његовом дечаштву, неуротизовати и делити: сада и на политички начин. И тако се владарево интимно биће поклопило са његовим политичким бићем: на начин јединствен и неупоредив у српској историји, јер је долазило до комешања и претапања приватних и јавних садржаја више него икад у XIX веку. Није се само политика повлачила у будоар, већ се и будоар изливао у политику.

Релативно солидно образован (АО, 44, 53),[1] Александар је био нервозна природа (АО, 55): његова рана нервоза временом се претвара у његову владарску несаницу. За разлику од оца, што је био део намесничког плана о његовом васпитању, у младости није превише путовао ван земље (АО, 66). И неупоредиво више од свог оца у сличном узрасту, пуно је путовао по земљи којом је владао: упознао је њене градове, путеве, вароши, људе, села, обичаје. Све је то остало у сенци одлучујуће чињенице његовог живота: између оца и мајке појавила се трећа особа. Настала је зачудна схема троугаоне жеље: у настојању да задовољи њихова очекивања, определио се за жену која је постала спољашњи садржај борбе између очевог и мајчиног утицаја − аустријске и руске политике. Та жена је, истовремено, постала агенс унутрашњих (тамних и светлих) садржаја његове душе.

Однос сила у његовој души опасно је приближио спољашње и унутрашње: до неразабирљивости је спољашње постајало унутрашње, а унутрашње спољашње.  Програмирана нестабилност утемељена је сазнањем о Драги Машин као нечему што је новост у ситуацији. Као љубавница, била је прихватљива; као дворска дама, била је могућа; као краљица, постала је скандал. Откривено задовољство у односу са Драгом, као нешто сасвим унутрашње, у часу друштвене потврде, пристајања друштва на размере краљевог задовољства, постало је тријумф приватности у једном подручју које је било јавно. Има ли краљ права да буде толико модеран да постане приватан као јавна чињеница? Владари често владају вођени приватним подстицајима, али их заогрћу јавним обележјима. Они могу узнемиравати јавно очекивање на прикривен начин. То дочарава мрежа оговарања, алузија, гласина и анегдота. Али, све постаје опасно када на јавни начин успостављају закон приватности упркос јавном очекивању.

Зашто она? Зашто сада? Зашто код нас? Простор, време, личност – око тих елемената почиње се образовати кампања која почива на изневереном очекивању; у дубљем смислу, на појави новине у успостављеним оквирима представе о власти: „Од 1897. Драга Машин је постала главни покретач краљевих мисли. Испрва му је тешко било да бира између мајке и њене дворске даме, као што је касније тешко било да бира између оца и Драге. Временом, љубав је надјачала његову потребу за родитељима, што је резултирало женидбом са Драгом и удаљавањем родитеља од себе.” (АО, 284) У таквим приликама, тежиште кампање се поставља на личност. Кад је реч о мушкарцу, на његову сексуалну слабост, поткрепљену сазнањем о безначајној физичкој аномалији: фимози код Александра (АО, 21). Кад је реч о жени, представа се гради око њене сексуалне незаситости или „извежбаности”.[2]

Такве представе као да настају по некој правилности. Тако су ницали и били распростирани памфлети о сексуалној разобручености Марије Антоанете, и као ватрене љубавнице мушкараца, и као жарке љубавнице жена: „Те приче су, на крају крајева, штампане и прештампаване, и понављање је постало цинична замена за веродостојност.”[3] Тако је описиван и претходни живот дванаест година старије изабранице Александра Обреновића. У оба случаја циљ је била дехуманизација: „Главни посао у краљичином уништењу одавно су обавиле сатире, либеле и оговарања: Марија Антоанета није више била људско биће.”[4] Такви су били и памфлетски садржаји у руској јавности у предвечерје револуције: о сексуалним везама царице Александре, чак и царских кћери, и Распућина. Будући да је постала јавни чинилац  распиривања краљеве приватности, Драга је на њега пренела дехуманизујући моменат представе о себи: и краљ је претворен у карикатуру.

Наглашено дехуманизовани, баш као Луј XVI и Марија Антоанета, као и Николај II и Александра, Александар и Драга корачали су задатим и утрвеним путем: у сусрет политичком убиству. Да би се оно могло догодити, било је неопходно да лични живот преплави политичку позорницу, тривијализује реалне односе на њој, банализује садржаје на њеним рубовима: да је, дакле, приватизује у мери да приватно постане политичко. У суочењу са очевим незадовољством због женидбе са Драгом, краљ Александар је наредио да његовог оца треба одвратити од наума да дође из иностранства; ако то не успе, ако се бивши краљ ипак појави, треба га стражарно спровести у градску полицију; свакако је неопходно спречити непланиране инциденте (АО, 293). Приватни однос, свест о синовљевским дужностима, постао је део службеног става, поопштио се у мери да су сви о њему знали и, повратно, приватизовао државу у мери да се изигравају закони.

У том контексту, колико се поверење може дати тврђењу да краљ „ниједном није издао наређење да се, у случају да покуша да пређе границу, краљ Милан убије” (АО, 293)? У нарастајућој приватности која опседа државу, поверење у ово тврђење не делује оправдано. Јер, „да је краљ наредио очево убиство тврдили су Ђорђе Генчић, Владан Ђорђевић, Живан Живановић и Јован Авакумовић” (АО, 293). Да ли је могуће да сви они лажу, премда се међусобно разликују у односу према краљу Александру? Ако „аутентични извори… не потврђују” постојање таквог наређења, то може значити много шта: да оно није имало писани облик, да је било плод афекта једног краља који је често падао у јарост, да је приписано краљу. У свим тим случајевима, снагу представе о таквом наређењу ствара приватизација политичког: анегдоте, реченице, гестови, наговештаји, гласине, роје се око упада апсолутне новине (Драга) у затечено стање свести.

Ако се случај осмотри са супротне стране, очеве, са стране краља Милана, уочава се да је он послао по куриру „поруку за… Јована Авакумовића”. Бивши краљ је тражио и очекивао да се на сваки начин спречи женидба краља Александра. Шта је могла подразумевати синтагма: на сваки начин? „’Ако не може бити другојачије, ма и одузимањем живота краљу Александру’, поручивао је отац.” (АО, 432) Драга је раскинула краљево колебање између оца и мајке на радикалан начин приватног упада у политичко: тако је син могао доћи на мисао да нареди убиство оца, а отац да напише како тражи да му убију сина. Сенка убиства појавила се као неумитна у часу када је приватност подвластила политичку позорницу. Јер, у сродности захтева двојице краљева, оца и сина, открива се нешто заједничко: „Стављање личних захтева и жеља испред захтева династије, престола и државе, били су докази његове [Миланове] неодговорности и себичности.” (АО, 452) Зар се то не би могло рећи и за одлуку Александра Обреновића да ожени Драгу Машин?

У одлуци да се њом ожени, у супротности са сваким јавним очекивањем, краљ Александар је радикализовао доминацију личног осећања коју је краљ Милан претворио у политичку чињеницу. Неодговорност и себичност нису биле само владареве личне особине, јер је у њима одјекивало нарастање модерности и индивидуализма који припадају времену. Краљ Александар је остварио његов епохални такт у својој судбини као судбини појединца: као што је такво остварење захтевало оставку у судбини његовог оца, краља Милана, тако је нови стадијум приватности и времена довео до политичког убиства последњег Обреновића. Јер, у том неочекиваном стању духа и времена почиње политичко у његовој судбини: краљ се противио том епохалном такту у друштву, пошто се противио остваривању демократских садржаја у државном поретку. Епохални такт, било времена које неумољиво куца на врата држава, друштава, владара, војски, гардеробе, постало је инверзија: признато тамо где одјекује као појединачно, у приватности, порекнуто је тамо где је друштвено, у јавности.

Та напетост – као краљев положај – била је еминентно политичка. Утолико је Драгина улога у свргавању Обреновића незаобилазна. Њена манипулација лажном трудноћом (АО, 498) није била само лично изневеравање краља, можда и покушај његовог обмањивања туђим дететом, већ је представљала друштвену чињеницу, у коју је био укључен руски цар, по законима прерастања приватног у политичко. Као у правој трагичкој игри, без катарзе, што је карактеристика политичког убиства угасника куће Обреновића, наговештена могућност развода између краљевских супружника (АО, 499−501), као плод краљевог повлачења пред толиким изневеравањима, дошла је одвише касно да би постала политички обавезујућа и делотворна. Стрела убиства била је одапета.

Иако су чињенице личног живота предодредиле значења политичког убиства Александра Обреновића, оне не само да не би биле довољне, већ не би ни деловале да друштвено тле није било погодно за њих: „Пораст војничког духа и ратне психозе у целом друштву, национализам и тешка финансијска ситуација тражили су одушка, који је пронађен у неприличној краљевој женидби.” (АО, 430). Драга је, дакле, била она новост која је запалила жарки потенцијал политичког у друштву. У њеној појави укрстили су се моменти унутрашње и спољне политике. Поново је активирана, новом динамиком испуњена, основна оса српске политике у новом веку: однос између унутрашње и спољашње слободе.

Она се помолила у тренутку Александровог узурпирања престола 1893. године. Јер, он је извршио државни удар: прогласио се пунолетним, сменио намеснике и преузео власт. Клатно се изнова заљуљало ка ауторитарности, аутократији и личном режиму. Но, било је ту нечег необичног: државни удар је припремљен у преписци са бившим краљем (АО, 74), који је саветовао такав чин (АО, 81), иако су били погођени либерали као стубови династије (АО, 91). Посезање за таквим чином, у којем је видан удео краља Милана, било је – по опажању Стојана Новаковића – увод у мајски преврат 1903. године и политичко убиство последњег Обреновића. Јер, краљ Милан је „држећи преко Двора и преко својих људи војску у рукама, у потпуној сенци и без икакве сумње организовао први пронунсијаменто у Србији, и не слутећи да ће десет година касније други такав пронунсијаменто угасити сасвим династију Обреновића”.[5]

Александров однос према либералима је карактеристичан за један тип политичког понашања код нас. Иако су били од свих странака најдоследнији обреновићевци, он их никада није довео на власт. Том својом одлучношћу чак се јавно хвалио (АО, 413). У позадини таквог понашања као да је политички рачун: они који су увек за мене немају куд и вазда остају моји, па их не треба доводити на власт, већ треба влашћу придобити оне који су против мене. Колико је таква рачуница ризична, показује краљева судбина: политичку позадину његовог убиства припремили су махом либерали.

Државни удар од 1893. године био је у знаку већ виђеног апсолутизма монарха у претходној деценији. Али, струјања нових ветрова – оспољена у Уставу из 1888. године – није било могуће зауставити, па је овај повратак ауторитаризму, као сужавање унутрашње слободе, био праћен необичним предлогом: „и мајка и отац су саветовали сину да се ослони на најјачу странку, на радикале.” (АО, 79) Био је то наговештај да је ауторитаризам, какав је био познат, постао немогућ: није више суверенитет могао извирати из краљеве воље, чак и кад је била подупрта силом и војском, него је удео народне воље, глас маса,  био потребан да ауторитаризам буде изнутра, из масе, одобрен. Тако се испољило основно својство Александрове владавине: спој неспојивих елемената, владање противречних садржаја, симулакрум како ауторитаризма тако и демократије.

Овај симулакрум је требало да буде одговор на незаобилазни проблем унутрашње слободе: „Круна се залагала за централистичку државу, уставну монархију у којој ће владар обједињавати извршну и законодавну власт, а демократске, у ондашњем схватању радикалске снаге, тежиле су ка децентрализованој држави у којој ће доминирати најмасовнија Радикална партија.” (АО, 11) У духу времена – а не у пракси краљева куће Обреновића – уставна монархија би требало да почива на извесној равнотежи снага између краља и народа: дух времена је стављао улог на повећани удео народног суверенитета, који је постепено смањивао права круне (АО, 105). Био је то еминентно европски пут друштвеног кретања: демократија је потискивала монархију, па је основна мудрост била у томе како сачувати осећај за државну целину, дејство државног разлога, а дозволити парламентарне посебности у оптималном степену. На другом нивоу, то је значило како сачувати компетенцију у односу на растућу моћ популизма. Како, дакле, поставити границе популистичком национализму? И у име чега?

То је опазио Мале, јер је оценио „да су напредњаци, за разлику од радикала, странка реда, те да радикалско удварање ономе што је у народу најпримитивније, води Србију у заостајање” (АО, 93). Ако оставимо по страни да ни странка реда није била имуна од знатних деформација, популистичких својстава и корупције која је долазила са врха власти, остаје питање како спречити да оно најпримитивније у народу, сплетено са нагонима, незнањем и предрасудама, постане руководно политичко начело? То је било пресудно питање, јер је сва снага политичког дејства ипак била положена у народ: ни круна, ни аристократија које нема, ни интелигенција која је политизована, ни администрација која је неорганизована, немају снагу да створе политичко дејство као што то може популизам.

Несумњиво демократско начело (АО, 411) требало је ублажити у мери да се спречи апсолутизовање које води у популизам. Требало га је, наиме, ограничити идејом уставности, која је подразумевала смањење права круне, али не и уклањање круне. Краљева женидба 1900. године, као кључни окидач за припрему политичког убиства, могла је да буде подстицај за промене: да би се некако примила у јавности, требало је да створи основ друкчије унутрашње политике. Требало је да уставним ограничењима круне ублажи незадовољство јавности. То су препоручивали Милован Миловановић, Љубомир Каљевић, Стојан Новаковић (АО, 298). Требало је уклопити права и одговорности круне у поредак уставног парламентаризма, ма колико да јавно мнење „није било свикнуто ни заиста задахнуто парламентарним духом и уставношћу” (АО, 122). На дугом путу изградње стабилних установа била је то најсигурнија брана популистичком национализму: једино ју је могла створити постепена промена културне подлоге грађанског друштва. Она настаје у процесу дугог трајања, у вијугавом кретању друштвених сила, које каткад иде и у страну и назад, да се постепено врати основном правцу.

Краљ Александар није био спреман да умањи права круне: његова обреновићевска природа (АО, 117), очев модел владарског понашања (АО, 94), склоност да поистовети круну са државом и народом (АО, 467), доводили су га до вишеструког и флагрантног кршења устава (АО, 417). Александар је усвојио очев ауторитаризам, док су разлике у личним особинама опстајале. За разлику од Милана, он је био штедљив (АО, 507). То је драстичан контраст у односу на Миланову неодговорну и бесрамну потрагу за новцем (АО, 51, 55, 76, 161, 503, 515) и расипништво: те тако модерне особине. У оваквим сличностима и подударностима, Александар је стигао 1902. године до Цинцар-Марковићеве владе о којој се говорило „као о влади просвећеног апсолутизма” (АО, 328). То је могло значити да се краљ креће инверзном путањом. Отуд није безначајно сазнање о томе на кога се последњи Обреновић угледао. Јер, то угледање није било само индивидуални избор, већ и невидљива закономерност његовог владања: „Датум 6/19. април, када је кнез Михаило 1867. добио кључеве царских градова, одабрао је краљ јер има симболички значај, будући да му је намера била да настави политику кнеза Михаила која је насилно прекинута убиством кнеза 1868. године.” (АО, 313) У тој симболици има нечег злокобног, јер је краљ убијен истог датума као и кнез на кога се угледао: 29. маја.

Већ се Михаилова политика повијала под захтевима новог времена: деловало је да је просвећени апсолутизам тешко одржив. Отуд је Александров повратак моделу просвећеног апсолутизма био неодржив ризик. Јер, апсолутизам је деловао као одупирање духу времена: „Отац га је упозоравао да је за њега само једна четвртина народа, а да су три четвртине против, због чега не сме војску да испусти из руку.” (АО, 464) Уместо ослонца на војску (АО, 423−424), требало је да се ослони на уставност као везу са „три четвртине” народа који није био наклоњен династији. Традицијски је у народу био усидрен монархијски принцип, који није нужно везан за владајућу династију. Дух времена је налагао народ као утоку суверенитета. Шта следи из ова два сазнања? Да је уставна монархија била израз неминовног епохалног компромиса између колективних представа (монархија) и демократије (национализам). Била је то много шира основа за постепено мењање друштва. Ослонцем на војску у запречавању народног расположења добило се само претварање војске у политички чинилац: променљив као што је политика. А ослонцем на народно расположење стизало се до најшире подршке чија је колективна и традиционална представа – као и у других европских народа у предвечерје XX века – баштинила национализам. Не, дакле, спој са национализмом преко монархије него спој са монархијом преко национализма.

Краљ Александар се, међутим, кретао противречно, па „иако су европске тенденције ишле ка томе да се споменичка култура пребаци са монарха на национ, краљ је наставио да фаворизује она остварења која су величала суверена” (АО, 468). Када се национализам ослони само на суверена, он није само пут ка апсолутизму него остаје недовољно и уско утемељен. Модернизација коју је спроводио последњи Обреновић била је диригована и апсолутистичка, иако је његов наум био националистички. Али, са таквим основом, он није могао мобилисати масе: неуспех његовог оца на Сливници био је јасан показатељ те истине.

Као реално измирење између круне и народа појавио се просвећени национализам: био је налог времена. Његови заточници били су интелектуалци: „’Краљ испод закона’ − био је њихов мото.” (АО, 252) У извесном смислу, био је то повратак на кнежевску прокламацију Михаила која је оглашавала да ће закон бити изнад свих. Шта би значио овај повратак прокламацији које се ни несрећни кнез није држао? У новом времену се, дакле, чува просвећени моменат, закон, и уклања апсолутистички моменат монархове власти у корист демократије која доноси национализам.

То је формула новог поколења: самостални радикали повезују демократију са републиком (АО, 403, 443), као што се и либерали – у својству најпоузданијих чувара династије – мире са републиком. Премда русофилски оријентисани, „либерали… пренели су са Запада национализам и слободњаштво”.[6] Они то чине у духу просвећеног национализма, јер „траже слободе за народ… али они признају да народ тек треба да стекне политичко васпитање”. Јер, примитивна друштва – писао је Војислав Вељковић − „много су ближа деспотији него демократији, до које се тек културом долази” (АО, 410). Тако су се помаљале контуре просвећеног национализма: јемац просвећености, краљ или интелигенција, бива спречен да постане апсолутиста – присуством народног суверенитета у политици; али, ни народ не може бити апсолутиста, јер га у томе спречава уставно постојање просвећеног момента у политици. Шта обезбеђује међусобно неутралисање просвећености и национализма у просвећеном национализму? Култура – схваћена као најобухватнији систем друштвених односа. Мана ове формуле је недостатак времена за њу: ту је чвор њене мале присутности у српској историји. Она тражи дуго време кроз чије струјање постепено допире до свог максимума. А модерност, која ту формулу намеће, почива на убрзаном разлиставању времена. Тако се образује чвор унутрашњих противречности на почетку модерних периода српске историје.

Као и Николај II Романов, mutatis mutandis, Александар Обреновић је деловао против духа времена који је налагао стварање демократске подлоге за успостављање снаге национализма. После угасника Обреновића, за владе Петра I Карађорђевића, почео се обликовати демократски поредак. Ако је „због силине Радикалне странке” било немогуће постићи равнотежу између круне и скупштине (АО, 460), то је било немогуће у том времену на идеално-типски начин, али није било заувек немогуће, јер је историјски сат демократије почео куцати. Отуд је вишеструко погрешно закључити да се „парламентарни систем претворио у тоталитарни једнопартијски режим” (АО, 454). Тоталитаризам почива, наиме, на потчињавању свих подручја живота, и јавних и приватних, па о томе не може уопште бити говора у Србији: посебно у периоду између 1903. и 1914. године. Не може се назвати једнопартијским онај систем у којем се странке смењују на власти или владају коалиционо. Ни доминација једне партије у више наврата није показатељ одсуства демократије, као што показују европске државе у XX веку, попут Италије у којој пуних четрдесет пет година на власти постоји Демохришћанска странка.[7]

Овако погрешне актуелизације плод су накнадних уписивања у историјску ситуацију: у облику тражења алибија за једнопартијску и тоталитарну диктатуру после 1945. године код нас. Да је тако, показује околност да је Јован Ристић, у време свог другог намесништва, распршеност и разобрученост појава парламентарног и јавног живота „називао ’ексцесима’ од којих Намесништво брани краљевску власт и сматрао их је неизбежном последицом слободоумних установа које су нове, а које ће временом прећи кроз природан развојни пут” (АО, 457). Тако су и либерали трезвено проценили нужност демократског поретка за политику просвећеног национализма као знака духа времена.

Постојала је чудна хомологија између приватности и спољне политике у Александровој владавини:  отац је симболизовао и остваривао аустријски утицај, док је мајка усмеравала политичке исходе у правцу руског утицаја. Преноси значења били су трајно преплетени: задовољство или незадовољство очевим присуством, нешто запретано у осећањима пристиглим из детињства, болним трзајима свести услед дечачких страхова који изненада освањују у краљу, преламало се у стварности и уопштавало у садржаје сасвим друкчије, другим утицајима вођене: тако је било и са мајком. И све се то комешало и понављало током десетогодишњег владања. Била је то упечатљива слика незаустављивог марширања приватности и њеног заузимања јавне позорнице: приватност надире епохалним кораком. Оно тајно и скривено, од других заштићено невидљивошћу, врело попут лаве, избија на сцену, меша се у додиру са другим силама стварности, постаје неразумљиво и чудачко, али даје учинак који ствара последице. Лава осећања скаменила се у историјски резултат.

Како је приватност динамична и подложна изненадним променама правца, у стварности настају плодови који збуњују, чуде, изазивају отпор. Насељена приватношћу, стварност се опире, тежи очувању сила које је творе, настоји да уклони приватност која је разлаже. Али, будући истовремено и епохална, приватност је неуклоњива: то значи да ју је могуће прикрити по цену уклањања њеног носиоца. То је пресуда која је додељена краљу заслугом распрострте приватности: као што га је приватност личности довела до тога да поремети стварност, епохална приватност је – наглашавајући и штитећи ову приватност личности – омогућила да стварност узврати ударац. Да би се одбранила, стварност је уредила ствари тако да су оне водиле политичком убиству. Упад приватности у спољну политику био је толерисан, као и растресеност која је у том подручју настала, све док се није појавила женидба са Драгом.

Тада је настао карактеристичан обрт: иако је краљица Наталија била спроводник руских утицаја на српском двору за дуго времена, њено драматично противљење женидби свог сина са својом бившом дворском дамом није имало никаквог значаја за руску политику. Она је, наиме, подарила младенцима кумство руског цара, подупрла једно проблематично венчање, јер је проценила да је то неопходно за уклањање утицаја краља Милана. Био је то очигледан пример када значења личности, ма колико заслужних и важних као што је то била Наталија, бивају уклоњена у корист надличних сила политике. Тако је удовица и невеста, Драга Машин, била означена као агент руске политике: „Оптужбе краља Милана да је Драга била руски агент претеране су. Истина је да је Драги била довољна десетогодишња дружба са русофилски расположеном краљицом Наталијом, па да и сама постане заговорник проруске политике. Она је само јединка у многобројнијем делу српског јавног мнења које је делило наклоност ка Русији.” (АО, 337) Но, та јединка је постала краљица и тако престала да буде само јединка.

Ако је Драга као краљица била неприхватљива за јавно мнење, а руска политика – коју је она наводно заступала – прихватљива, био је то судар два става у јавном мнењу. Да би Драга постала прихватљива, требало је да краљ своју политику учини проруском и дође у склад са јавним мнењем. Он је то учинио, али се склад није образовао. Јер, требало је да дође у склад са нарастањем популизма у јавном мнењу: то је значило да сузбије прерогативе и права круне. Само су демократски поредак и проруска политика могли сачувати краља: показује то владавина Петра I Карађорђевића. Али, и тада би остао изазов нарастајуће јавне приватности: можда би могао бити савладив.

Као и увек у XIX веку, на тапету дана било је источно питање: судбина европске Турске. Отуд је било неопходно имати добре односе „са свим великим силама” (АО, 387). Краљ је „посебно рачунао на Британију у случају потребе за интервенцијом великих сила у турским провинцијама” (АО, 383). Има мишљења да га је то довело у напет однос са руском политиком. Јер, због својих разрачунавања са Русијом у Азији, Велика Британија је настојала да га гурне у рат са Турском, како би Русију растегла на два бојишта: јапанском и европском.[8] Главни циљ руске политике био је да се то избегне и њен налог на Балкану био је непроменљив: мир (АО, 392). Иако је водио проруску политику, краљ Александар је држао живе српске акције у источном питању у мери да је то све више постајало непроменљива чињеница. Отуд су се оне протегле и на владање Петра I Карађорђевића (АО, 318).

То би значило да су главно незадовољство, као и главни чвор владе последњег Обреновића, били везани за унутрашњу политику: демократски поредак постајао је нужан упркос краљевим жељама. Оне се нису могле супротставити уласку маса на политичку сцену. Отуд долази краљев сукоб са радикалима: „Њихова главна мисао била је да у политичку борбу ваља увести велике масе; маса, међутим, без страначког фанатизма, не ставља се у покрет. Пред радикалним странчарством узбунила се и либерална и напредњачка интелигенција, као да је предодећала да ће политичка премоћ бити одувана најездом фанатизованих гомила. Либерали противстављали су страначком фанатизму националну идеју, а напредњаци идеју савремене културне државе.”[9] Налози времена, дакле, радили су против краља.

Али, они су били и у сукобу са аустријским захтевима: незадовољна краљевом проруском политиком, Аустрија је развила оптужбе да краљ „лако подлеже сентименталности својих грађана који су непријатељски расположени према Монархији” (АО, 487). Аустрија, дакле, тражи сузбијање демократичности јавног мнења зато што је оно склоно Русији: налози времена траже демократију која краља гура у сукоб са Аустријом. Ту је чвор. Да би се он пресекао, неопходан је кривац. Изнедрила га је нарастајућа приватност, па је проглашено да је краљ „недорастао сложеној ситуацији на Балкану”, да је „склон авантуризму и нестабилне психичке равнотеже”. Тако су гласиле аустријске оптужбе (АО, 487). Када се не могу избећи антиномије које доноси историјски чвор, он се пресеца позивањем на особине личности.

Епохална приватност, као нарастајућа заокупљеност јавног мнења приватним животом и особинама, олакшавала је историјске противречности. У часу када је Петар I Карађорђевић упутио – као претендент на српски престо – изјаве лојалности аустријском, немачком и руском двору (АО, 489−490), утврђено је „да су Беч и Петроград имали заједничког кандидата за српски престо у случају детронизације последњег Обреновића” (АО, 491). Краљ је престао да буде гарант аустријских интереса, јер је водио проруску политику. Он није могао водити демократску политику, јер га је њен национализам водио у сукоб због европске Турске. Због интереса разапетих дуж евроазијских простора, томе је била противна руска политика, која је тежила миру на Балкану. Краљ је једноставно дошао прерано за марш популистичког национализма, а недовољно утемељено за корак просвећеног национализма.

За владе угасника династије Обреновића постајало је све упитније одржавање династичког континуитета. Као да је због тога Александар Обреновић настојао да „испразни” динамички потенцијал Карађорђевића тако што је Карађорђа поставио као ослонац српске државе, а не династије. Он је, наиме, посетио вождов гроб (АО, 461). Ово симболичко признање општег значаја вождове појаве, које је требало да затвори давну капију историје, да затоми и помисао на династички реваншизам, јер се Александар – као модерни човек – појавио са дистанцом у односу на прошлост, нехотично је показало дуго трајање мита о Карађорђу. Тај мит је био незаустављив, јер се распростирао напоредо са растућим интензитетом демократије и национализма.

Сама разделница око унутрашње и спољашње слободе добила је посебан вид: питање унутрашње слободе није било више питање између круне и скупштине, већ је све више постајало питање о могућим облицима неминовног национализма. У ривалском односу су се појављивали популистички и просвећени национализам. Јер, „једина традиција која постоји, чврста и стамена, јер негована вековима, то је национализам. Он је тај који даје надахнућа за велике подвиге и владаоцима и странкама и народној маси”.[10] Уколико остане у традиционалним формама, национализам се политички образује као популистички; уколико се усклађује са духовном ситуацијом времена, он се постепено политички претвара у просвећени национализам. Ако је то била унутрашња дилема, она се преносила на спољашњу слободу: као слободу српске државе и слободу српског народа.

Национализам и демократија постали су, почетком XX столећа, неминовни. Да ли ће имати популистички вид, какав су диктирали Радикална странка и Никола Пашић, или просвећени вид, какав су нудили Српски књижевни гласник и Београдски универзитет, или неки од могућих мешовитих облика, какав су оличавали самостални радикали и Љуба Стојановић? Све је то стављало у сенку династичко питање у свим видовима. Било да се Обреновићи схвата као „потрошена династија” (АО, 474) упркос краљевом настојању да је очува, макар у закону о женском потомству (АО, 476). Било да се нагласак стави на околност да ни Карађорђевићи нису били одушевљено примљени. Било да се не заборави да је мимогред – и у политичким партијама – помињана и република. Монархија је имала вредност само ако се уклапала у дух времена: као, дакле, уставна, демократска и парламентарна.

Политичка убиства су се појављивала на путу демократије и национализма релативно често. Тако су се 1894. године „догодила… два политичка убиства: у Горачићу је убијен напредњачки првак Драгић Драшковић, а у Баточини истакнути либерал Цветко Цветковић” (АО, 121). Понекад се појављивао злогуки и злослутни предзнак, као када је „сва штампа, од Беча до Лондона, у јануару 1894. објавила вест да је краљ Александар убијен” (АО, 465). Ивањдански атентат на команданта активне војске, краља Милана, 1899. године, имао је „логистичку подршку појединих чиновника руског дипломатског тела, па и руске тајне полиције” (АО, 263). Ово појављивање атентата и политичких убистава код нас било је део ширег контекста. Оно је, наиме, припадало европској политичкој ситуацији. Јер, европски корелати српских политичких убистава показивали су да су на делу структурне промене, да политичко убиство има дослух са духом времена, а не само конкретним условима једне ситуације. У дугачком луку нововековља, политичко убиство Александра Обреновића постаје један беочуг у ланцу политичких убистава од Француске револуције, 1789. године, до Првог светског рата, 1914. године.

Премда битно за објашњење историјских чворова у судбини српског народа, политичко убиство је свакако светски феномен, јер задире у сáмо биће политике. Отуд убиство краља Александра и краљице Драге није инцидент него и закономерност европске историје: у убрзању које доносе модерна времена. Његови парадокси су бројни. Краљ и краљица нису убијени од противника династије, већ од њених деценијских приврженика: „заверу су организовале старе политичке и војне структуре, оне које су деведесетих година 19. века представљале главни ослонац Обреновића” (АО, 439). Јер, „сва ова имена потврђују да су убиством последњег Обреновића руководили његови бивши министри, или двору блиски људи”: „рођачке, комшијске, кумовске и партијске везе дошле су у сплет у комплетном издању” (АО, 443). То је први трагични моменат њиховог политичког убиства: гине се од својих, а не од туђих. Своји постају туђи. Како се то догодило? И зашто? У дејству је класично преокретање трагичке радње.

Други трагични моменат – који се готово редовно понавља у политичким убиствима као таквим – било је занемаривање знакова упозорења. Као да мере обезбеђења редовно каскају за намерама и поступцима завереника: краљ је олако прелазио преко дојава о завери (АО, 446). Он се до последњег тренутка суздржавао „да у хајци на официре не оптужи невине људе” (АО, 447). Безбедност краљеве личности препуштена је случају, јер полиција није имала стручних људи (АО, 482). Трећи трагични моменат има спољнополитички карактер: јануара 1902. године Русија је одбила да поново успостави своје обезбеђење краљеве личности (АО, 485).

Четврти трагични моменат је пресудан за трагичну сферу политичког убиства: „Све до последњег тренутка краљ је потпуно веровао у заклетву својих официра.” (АО, 446) Ова вера једног прилично вероломног краља делује као трагични и иронични знак на његовој личности, као вапај за последњим – јер му више ништа није преостало – поверењем у људске моралне обавезе. Преварио је толике политичаре, погазио толико пута устав, а поуздавао се у официрску реч:  у модерни, када све везе бивају раслабљене, он је веровао у нешто што је из дана у дан постајало све слабије – у част и у реч. То би се могло назвати слепилом трагичног јунака.

Али, крај све трагичности момената његовог живота, он ипак није био трагични јунак. Јер, сви ови моменти избледели су пред представама краљевог личног живота. Чак је и завршни чин, језив, потпао под такво значење: „Обдукцијом су утврђене двадесет и три ране на краљевом и двадесет на краљичином телу. Унакажена и обнажена тела официри су избацили кроз прозор у башту двора где су лежала око четврт часа.” (АО, 450) Био је то стравичан призор који је штампа постепено претварала у тржишни производ; губила се његова трагична димензија у корист разбокоравања сензација. Све је постајало удаљено од трагичног – као феномена и као сазнања – у историји, добијало на сентименталности која се укршта са бизарним, па се приближавало представи о скандалу историје.

Политичко убиство Александра Обреновића појављује се као вишеструки скандал. Оно је претворено у скандал као испражњавање вишеобличне стварности из јавне свести. Оно је оцртано као скандал зато што дух модерног времена, доносећи успон демократизма, одбија да уважи обавезност монарха, јер налаже да му се монарх прилагоди. Скандал је потребан зато што површност јавне свести тражи представу о површном монарху. То је скандал крвавог убиства које је мелодраматично: отуд гротеска. Свакако је скандал и зато што, за разлику од крвавих убистава Луја XVI и Марије Антоанете, или руске царске породице, убиством Александра и Драге не долази до промене поретка, јер остаје монархија, али се мења природа поретка: он постаје демократски. Скандал је постајао двосмеран: трагично се преокретало у побуђивање знатижеље када се отворе новине, пије јутарња кафа, распредају догађаји из суседства, расправља о политичком убиству између обавештења о пијачним ценама, па се трагедија селила на пијацу, у оговарања, у нешто демонско у тривијалности, нешто што привлачи на празан начин: гротеска је постепено овладавала политичким убиством краља.

Био је то тренутак да се појави демократија. Јер, све су мере смањене: у томе се огледа откуцавање њеног сата и чује звук звона са цркве њених врлина. Ниједна представа о политичком убиству у српској историји није ни изблиза тако натопљена личним животом убијеног владара као што је то случај са убиством краља Александра Обреновића. Међу чиниоцима који играју улогу у стварању представе о политичком убиству, лични живот последњег Обреновића је потпуно подвластио сва друга могућа дејства, створио симбиотичке везе са њима, предодредио правац разумевања њиховог значења.

Отуд ни околност да је заједно са убијеним краљем убијена и његова жена, краљица Драга, није имала илустративан и узгредни него репрезентативан и пресудни значај. Убијена војвоткиња од Хоенберга, Софија Хотек, случајно погођена у пуцању на мету сарајевског атентата, надвојводу Фрању Фердинанда, остала је у свести публике као део трагичног призора, јер је била погодан материјал за разлиставање сентименталних и хуманих ефеката у јавности. Краљица Драга, пак, остала је у средишту одиграног убиства, као равноправна учесница са краљем на попришту трагичног призора, у мери да је могла бити чак представљена као узрок његове погибије. Не само да није била случајна него намерна жртва, она је била циљ завереника. А то ју је претварало у политички садржај угаснућа династије Обреновић. До тога није могло доћи да лични живот краља није заузео целину историјске позорнице. Извесна провала приватности у ситуацију, увек присутна када је реч о убиству, чак и политичком, као да је била део спуштања историјске завесе на сцени у корист подизања модерне завесе над збивањем. Јер, приватност је постала део политичког чина као јавне ствари.

Она је то, наравно, одувек била, и у средњем и у новом веку, али крај свег озлоглашеног утицаја Марије Антоанете на мужа, више извиканог но реалног, ипак је главни догађај политичког убиства био када се глава Луја XVI откотрљала у корпу. Краљичино смакнуће је дошло неколико месеци доцније и није могло да засенчи политички смисао револуције који је запечатила глава свргнутог краља. Чији је син био руски цар Павле I, свог званичног и убијеног оца Петра III или грофа Орлова, постало је безначајно у часу када се Катарина II попела на трон. Садржаји приватности, разгоревајући машту посматрача, окупљених у биртијама, надахњујући историчаре, љубопитљиве када је реч о крунисаним главама, посебно писце историјских драма, и њихове наследнике, ствараоце филмова и телевизијских серија, склоне да публици прикажу владаре као људе које раздиру сличне страсти, недоумице и тегобе, нису никад успели да у тој мери населе политичко подручје – у којем се одвија убиство краља – као што се то догађало у модерним временима.

Краљ као приватно лице: његов корак, осмех, реч, гест, као оно што је било предмет појачане пажње дворана, постало је део дочаравања главног тока историјске прошлости. Приказ приватног живота заузео је место историјског догађаја: зашто би томе измакло политичко убиство? Јер, модерност је озаконила лакејски поглед на свет: „посебност лакејског виђења света је у томе што све трансформише на своју меру, а то је приземност, и све посматра из своје перспективе и из свог става, који је одређиван скривеном, прикривеном или отвореном завишћу, подозривошћу или ситним вребањем.” То је закономерно обележје модерности. Јер, „у данашње доба је лакејски поглед на свет постао господар и владар који диктира јавности и одређује њен морал и укус”.[11] Оно нискомиметско у краљевој судбини, као судбини сваког краља, оно што је та судбина вековима заборављала или гурала у таму салонског ћошка, баштенске сенке и тајног будоара, закономерно се у модерности пробило на сцену, у мери да је премрежило садржаје високомиметског, прожимало их, мењајући им – штавише – политичко значење.

Модерност је почивала на срашћивању – кроз сукоб – високог и ниског стила, трагедије и комедије, јавности и приватности, суза и смеха, отмености и просташтва. Томе не измиче, већ као да навешћује шта ће се одиграти пред очима посматрача у XX веку, судбина угасника династије Обреновић. Она као да наговештава страшни час у животу последњег руског цара: и дивља хорда убица, и царичин лик у јавности, и покољ њихове деце. А опет све је – у судбини српског краља – лишено светскоисторијских последица: ни радикална промена поретка и идеологије, ни кајање јавности, ни саосећање историје, а камоли канонизација за свеца.

Немилосрдно одбачен од својих официра, у чију се реч лаковерно и несавремено уздао у доба када реч више никог није обавезивала, поготово када је била изречена уз заглушујући бат чизама, топот коња и урлик светине, одбачен као део намештаја и есцајга који ће се годинама продавати по бечким и лондонским аукцијама, српски краљ је одбачен и од историје: више него несрећа, било је то у сазвучју са духом времена. Модерна времена су га одбацила тако што су препознала његову приватност као пресудну ствар у његовој судбини. Како је приватност – у наредним деценијама – све више испуњавала политичко подручје, постајала угаони камен његове јавне присутности, тиме га постепено празнила од њега самог, са наумом да га замени, тако је и краљеубиство прерастало из скандала историје у њен спектакл. Као да је давнашњи узвик – краљ је мртав, живео краљ – замењен заблесављеним очима масе која кличе: краљ је мртав, живели!

И тако је крај једне династије, као закономерни део сваке трагичке игре, престао да буде и сентименталан у доживљају посматрача. Спој који је настао имао је у себи нешто нескладно, што је узнемиравало естетско осећање. Сукоб епоха и сукоб вредности у овом политичком убиству и краља и краљице, као темељни знак модерних времена, постајао је све више површински, али и тако испражњен од садржаја и значења није водио осећању равнодушности него осећању неугодности. Краљ Александар Обреновић је заборављен, јер је сећање на њега, и краљицу Драгу, превасходно – неугодно. Зашто? Зато што се трагедија у модерности, у стварности, у крвавим печатима на кожи, претворила у гротеску. Било је то, за разлику од ренесансне гротеске, нешто невесело и одвојено од разгаљености; а за разлику од барокне гротеске, нешто наказно у телу као језа која се шири до универзума; а за разлику од романтичарске гротеске, то је нешто страшно које не води непредстављивом и неизрецивом у празном оку судбине. Није то била уметничка гротеска, иако је убиство последњег Обреновића чист театарски чин. Јер, била је то стварност као гротеска: естетизација гротеске у стварности, стварање егзистенцијалне гротеске, узнемирује у мери да подстиче заборав.

Краљица Драга није измамила ни сентименталну сузу, као Марија Вечера, љубавница са којом је у замку Мајерлинг затечен мртав аустроугарски престолонаследник Рудолф 1889. године. Краљица Драга је заборављена, потопљена у карикатуру, осликана као блудница не да би била осуђена у потомству, већ да би се потиснуло да је приватност убила краља. То наравно није било тако, убио га је – као у толиким сродним случајевима – стицај разнородних дејстава, дах тренутка у одлучујућем чвору историје. Али, био је то ипак епохални знак да је приватност на путу да овлада колективном свешћу: лакше је мислити да је његов лични живот довео до његове смрти него да је епохална приватност дошла по краља, као што упорно и незаустављиво долази до сваког од нас. Сакривен у оку епохе, лакеј никад не стаје ни пред чијим вратима. А свет су премрежили лакеји.

Из књиге О политичком убиству, која би требало да се појави у издању Catene mundi.

[1] Скраћеница обележава књигу: Сузана Рајић, Александар Обреновић, СКЗ, Београд, 2011.

[2] Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, III, Сабрана дела, књ. 12, Геца Кон, Београд, 1936, 27.

[3] Antonija Frejzer, Marija Antoaneta, prevela Ksenija Vlatković, Laguna, Beograd, 2023, 354.

[4] Antonija Frejzer, Marija Antoaneta, 373.

[5] Стојан Новаковић, Радови мемоарског карактера, приредио Михаило Војводић, Изабрана дела, књига седма, Завод за уџбенике, Београд, 2007, 247.

[6] Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, III, 421.

[7] Miodrag Lekić, Istorija Italije, II, Vijesti, Podgorica, 2011, 51.

[8] Милан Јовановић Стоимировић, Силуете старог Београда, Просвета, Београд, 2008, 247.

[9] Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, II, Сабрана дела, књ. 11, Геца Кон, Београд, 1935, 473.

[10] Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, III, 427.

[11] Karel Kosik, Vek Franca Kafke, preveo Aleksandar Ilić, Odysseus, Beograd, 2019, 33−34.

Чланак Мило Ломпар: Убиство и приватан живот (Александар Обреновић) се појављује прво на ИСКРА.

Ненад Кецмановић (Фото: Медија центар Београд)

ВЛАДЕТА Јеротић је почетком 90-их у једном разговору на трибини градске библиотеке рекао да су „трагичним збивањима у Босни могли бити изненађени само они који нису озбиљно читали Андрићеве дела“.

Насупрот томе, почетком грађанског рата на национално-вјерској основи у БиХ, многи Београђани, који су у Сарајево свраћали на један дан на пропутовању за Јадран, на Јахорину или на пословне састанке, нису могли себи да дођу од чуда. „Па тамо су наши домаћини, пријатељи, колеге свих нација сједили заједно, јели иста јела, пили иста пића, пјевали исте пјесме и смијали се вицевима о Муји и Хаси“

Ниједна крајност није тачна, дјело југословенског нобеловца је у гимназијама, у одјељењима друштвеног смјера изучавано је читав семестар са акцентом на мостовима који су тумачени као метафора за повезивање земаља и народа.

Његошев Горски вијенац је такође био незаобилазан у школској лектири, али селективно уз немушто прескакње „истраге потурица“. Али Андрић, ем рођени Босанац, ем школован у Сарајеву, ем живио у Загребу (Хрватска лирика) ем се скрасио у Београду, ем младобосанац, ем литерарно заокупљен Босном, ем нобеловац, ем пола награде даровао библиотекама у Босни, био је неприкосновен.

Истина, шапутало се о његовој дисертацији одбрањеној у Грацу у којој постоји незгодан пасус, због чега он није дао да се објави.

А онда је Мухамед Туњо Филиповић, обавјештен о предстојећем признању муслиманске нације, кукурикнуо мало прије зоре да био постао национални првоборац. „Андрићево дјело је више зла нанијело Босни него све окупаторске војске заједно!“

Да није било Новице Петковића да алармира, овај шокантни текст би режим прећутао уз дискретни укор аутору, а овако је морао бурно да реагује.

Раније генерације Срба, Хрвата и муслимана су читале Андрића као великог романописца и приповједача. Муслимани су чак негодовали што се дјело нобеловца приписује српској, а не босанској књижевности, док је код касније генерације дошло до подјеле у рецепцији.

Истакнути књижевни критичар и теоретичар Новица Петковић морао је да се пресели са сарајевског на београдски Филолошки факултет и придружи подужој колони српских интелектуалаца који су као политички емиграти добили азил у Србији (Лубарда, Шешељ, Рајко Ного …)

На трагу Туњиног текста, у часопису „Живот“ наставили су читавим књигама неоспорно стручни др Мухсин Ризвић, професор Филозофског у Сарајеву и младомуслиман у причуви, те за све стручни мудрац Русмир Махмутћехајић, који је као средњошколац провео љето у терористичком кампу Фатаха у Сирији и због слабовидости изузет из Алијине групе осуђних фундаменталиста на Сарајевском процесу.

Сам Алија је пак у разговору са Кустурицом Андрића назвао „фратарским копилетом“ и тако и сам допринио муслиманском оспоравању Андрића.

Шта је њихов проблем са Андрићем?

Генерално узевши, сматрају да је Андрић у својим дјелима Босну приказао као проклету авлију, тамни вилајет, караказан, а све ликове муслимана у негативном свјетлу као подмукле, превртљиве, дегенерике, психопате, а хришћане као њихове херојске жртве.

Сва упозорење да се ради о умјетничком дјелу, а не о историјској фактографији, залудна су зато што се они интимно идентификују са османским окупаторима као својим далеким прецима. Истини за вољу, и код неких познатих муслиманских аутора и прије Другог свјетског рата постоје натукнице такве врсте, али уз дужно поштовање за Андрићеву умјетност.

Насупрот томе, Иво Андрић је са грађанским ратом у БиХ, код Срба доживио нову славу ненадмашног познаваоца психологије политичког понашања босанског човјека који се рађа, живи и умире у мржњи према комшији у име давних породичних аферима.

Његово дјело је читано безмало као антиципација догађаја ’92 – ’95. Објављен је и фамозни мото из његове дисертације: „Речено је да је освајањем Цариграда европском човечанству нанета рана. Биће да је мало земаља које су овај удар имале теже и болније да осете него што је случај са Босном.“

Док Бошњаци Иву Андрића мрзе, са Мешом Селимовићем није тако, иако су се обојица декларисали као Срби. Вјероватно бисте помислили да је то зато што је онај први био по рођењу друговјерни католик, а овај други ипак „наш“ – муслиман.

Искуство би показало, а психологија објаснила, да је прије било за очекивати да је обрнуто јер Иво је свакако туђин и као Хрват и као Србин, док се Меша као Србин одрекао свог муслиманског поријекла, отуђио се, превјерио, издао, али никад не би рекли оно што Србима звучи логично: вратио се свом предмуслиманском хришћанском прапоријеклу.

Не знам како је испуњавао личне документе гдје се не могу уносити надимци умјесто имена, али у родном листу му сигурно пише Мехмед Селимовић, док је сва своја дјела потписивао са Меша.

Мешом су га звали код куће, пријатељи, познаници и у Сарајеву, као и у Београду. Већина није ни знала за његово право име.

Замјену муслиманског Мехмед за неутрално Меша, могли су му Бошњаци такође узети као гријех, али нису. Он за себе каже: „Увијек сам се осјећао Србин, али нисам знао зашто, а од ’41. знам и зашто“, у тестаментарној опоруци у САНУ, слично Андрићевој, пише да његова књижевност припада језику Вука, Доситеја …

Зашто га ипак сматрају својим? У књизи „Сјећања“ постоји објашњење …

„Ни са ким историја није направила такву шалу као са нама. До јуче смо били оно што данас желимо да заборавимо. Али нисмо постали ни нешто друго. Стали смо на пола пута забезекнути. Не можемо више никуд. Отргнути смо, а нисмо прихваћени. Као рукавац који је бујица одвојила од мајке ријеке и више нема тока ни ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије. С нејасним осјећањем стида због поријекла, и кривице због отпадништва, нећемо да гледамо уназад, а немамо куд да гледамо унапријед. Зато задржавамо вријеме у страху од ма какавог рјешења“ (Меша Селимовић, „Сјећања“, стр. 25).

Дакле, о судбини муслимана пише у првом лицу множине, што значи да се код њега, иако Србина, није угасио и тај по рођењу претходни вјерско-национални идентитет.

Кустурица се, рецимо вратио православљу тек када му је мајка умрла да не би повриједио њена осјећања.

Иако је радњу књиге „Дервиш и смрт“ смјестио у средњовјековни оријентални амбијент, Меша се у своме ремек-дјелу, као ни у осталим дјелима, укључив и „Сјећања“, не бави идентитетским проблемима босанских Муслимана.

Цитирани фрагмент је изузетак, али је он у неколико редова маестрално описао ту драму идентитета.

Да у њему нема оних плурала „ми“, „нама“, „смо“, Бошњаци би скочили на њега калајевштином, богумилима, стећцима, црквом босанском, босанчицом. Овако, када се, рецимо, Сидран вајка „Негдје смо грдно погријешиили, али не знам да кажем ни када ни у чему“, или „Запад нам каже да никада неће дозволити да се Босна распадне, а она се распада на очиглед свих нас“. Или, када разочарани Гребо вели „Босна није ни друштво, а камоли држава“, онда они препознају да њих боле те истине, да искрено саучествују.

Али, када то готово исто каже неки каурин, они виде као ликовање над њиховом муком, иако га не мора бити. Пошто је Мехмед, према Меши не постоји анимозитет чак и када им указује на српски коријен.

„Негдје ваљда почетком 17. вијека мој далеки предак Вујовић окупио је око себе синове, девет их је било, па су се договорили да двојица приме непријатељску вјеру, да бране осталу родбину. Није прошло ни двјеста година, а Селимовићи и Вујовићи нису више знали да су исте крви“.

Додали бисмо, не само да су заборавили да су исте крви него су заборавили предачки аманет Вујовића да она двојица Селимовића бране осталу родбину, али устреба ли и обратно, него су, лако је могуће, у грађанском рату на национално-вјерској основи међусобно проливали „исту крв“.

Без таквих негативних претпоставки асоцира на скулптуру загрљај браће Соколовића – везира Мехмед паше и патријарха Макарија на улазу у Кустиричин Андрић град.

И још нешто! Три највећа српска умјетника у 20. вијеку присно везани су за Босну – рођењем, животом, дјелом, а Мехмед и Емир и муслиманским именом.

Одричу их се због тога што нису и Бошњаци а још су и мрски Срби, а могли би их у свијету препознавати прије свега по њима.

Комунистичка власт у СР БиХ је била мудрија. Пошто би се у то вријеме само око Андрића повремено заметнула кавга међу републикама којој припада нобеловац, повукла би се пред стручним објашњењем да су књижевности националне, а не републичке, уз закључак да великани и јесу то по томе што им је дјело универзално па припадају свима.

Чланак Кецмановић: Иво, Меша и Емир – чији су и зашто се појављује прво на ИСКРА.

др Владимир Димитријевић

ГРААЛ

Мит о Граалу (светом пехару у који је Јосиф из Ариматеје сакупио Христову крв на Голготи) не треба анализирати као обичну бајку, већ као духовни симптом западног хришћанства након Великог раскола (1054. године). Мит о Граалу настаје на Западу у доба када се јавља снажно разочарање у духовност римског папе и његовог свештенства. Верници и део племства примећују властољубље и губитак јеванђелских врлина у званичној Римокатоличкој цркви. Након одвајања од Православне Цркве, Запад постепено мења тајну Свете Евхаристије (Причешћа). Укида се причешћивање лаика (верног народа) из чаше (крвљу Христовом) и уводи се само хостија: чудесни Свети Граал који је невидљив и за којим витезови трагају заправо је символ изгубљене истинске Литургије и Свете Чаше. Западни човек подсвесно пати за живим Христом који му је у званичној цркви ускраћен. Пошто западни човек више нема приступ правој благодати кроз Цркву, он Крв Христову и духовно савршенство почиње да тражи ван Цркве. Трагање за Граалом постаје чисто индивидуалистички, витешки и авантуристички подвиг: ову духовну чежњу брзо преузели гностички, јеретички (катари, албигојци) и езотеријски кругови (темплари), претварајући је у култ „инхерентне божанствености човека“ и елитистичко тајно знање. Кроз мит о Граалу и пратећу витешку митологију (Краљ Артур, Округли сто), на Западу се рађа идеја о стварању „савршеног земаљског друштва“ изван и насупрот истинском Богу. Овај елитистички концепт где се спасење не задобија црквеним животом, постом, молитвом и покајањем који воде Светом Причешћу, већ некаквим „тајним посвећењем“ (иницијацијом), директна је претеча модерне окултуре и покрета New Age. Крајњи исход овог процеса – одвајање човека од Христа и потрага за алтернативним изворима моћи кроз тајна друштва (илуминати, масони) – води ка успостављању глобалне антихришћанске контроле, односно Новог светског поретка. Мит о Граалу је трагично сведочанство о томе како је западни човек, изгубивши живу везу са православно-католичанским Предањем и Евхаристијом, кренуо у интелектуално и машталачко трагање за божанским, што га је на крају одвело у окултизам, хуманизам без Бога и секуларизам.

ФРАЊА АСИШКИ

Губљење стварне евхаристијске Чаше је пут ка духовној обмани. Појављује се нови тип римокатоличке „светости“ засноване на спољашњем имитирању Христа, што се нарочито види у случају Фрање Асишког.

У свом поређењу Фрање Асишког и Светог Сeрафима Саровског, отац Георгије Макрис истиче:“Главни разлог због кога је подвижнички пут Фрање Асишког био помрачен лежи у самим начелима Римокатоличке цркве, на којима је он одгајан и којима се хранио. Стање тог доба, као и стање Римокатоличке цркве, није дозвољавало да се у свести људи развије истинско смирење. И сам „Намесник Христов на земљи“, са жељом да буде не само духовна, већ и световна власт, био је слика и прилика духовне гордости. Не може се замислити већа духовна гордост од уверења да смо непогрешиви. Та основна струја неизбежно је утицала и на духовност Фрање Асишког, као и на духовност римокатолика уопште. Попут папе, и Фрањо Асишки је страдао од духовне гордости. То се јасно види и у његовој опроштајној беседи фрањевцима: „Бог ме сада позива и ја опраштам свој браћи, присутним и одсутним, њихове грешке и увреде, и праштам им њихове грехе онолико колико је то у мојој власти.“ Ова реченица нам показује да је Фрањо Асишки, лежећи на самртном одру, oсeћao да је довољно моћан да, као и папа, може опраштати грехе. Познато је да је у Римокатоличкој цркви власт опраштања грехова ван Свете тајне покајања и Светог причешћа била једино у папској власти. Фрањо Асишки је могао присвојити ову власт само ако је био уверен у своју светост. За разлику од овога, православни подвижници никад нису себи давали за право да опраштају грехе. Сви су се упокојили свесни свог несавршенства и са надом да ће им Бог Својом Милошћу опростити грехе. Најзад, из наведеног можемо закључити да је Фрањо Асишки, изузетно поштовани оснивач Фрањевачког реда, током живота све дубље упадао у прелест, од тренутка кад је чуо наредбу да обнови Римокатоличку цркву, па све до изузетног виђења Христа Распетог и саме смрти. Иако би то неког могло изненадити, он је имао многе црте које су особене за антихриста, који ћe се такође представљати као частан, пун врлина, високо моралан, испуњен љубављу и састрадањем, и кога ће као светитеља (па чак и божанство) видети они људи који су Свето Предање Православне Цркве заменили телесним мудровањем. Тужна је истина да Фрањо Асишки никад није био у могућности да заснује прави духовни однос са Христом. Јер, како је био ван Цркве Христове, није ни могао примити божанску благодат, нити било који други дар Светог Духа. Његови дарови су потицали од другог духа.“

То је био тријумф сентименталне самовоље, на коме се нашао читав Запад.

ЛУТЕРОВА „СПОЗНАЈА“

Што даље, све страшније. Протестантизам је био протест против лажног папистичког хришћанства, али је кренуо путем микропапизма, а није се вратио Цркви од Истока и Искона. Сваки протестант је мали папа, говорио је отац Јустин, који Свето Писмо може да тумачи по свом нахођењу, ван саборног ума Цркве. Сам Мартин Лутер је кренуо таквим путем. Био је први у потрази за својом верзијом црквености.

Одакле му „откровење“?

Мартин Лутер је познат по изјави да се његов дубоки теолошки продор у вези са благодаћу и вером – само вером, а не делима, се спасавамо (sola fide) – догодио док је био „у клоаки“, што се са латинског преводи као клозет. Историчари расправљају о томе да ли је мислио на буквални тоалет или га је користио као метафору за дубоки очај. Лутер је написао да је, док је медитирао о Светом Писму, коначно схватио право значење Божје праведности. Забележио је да му је спознаја – да је спасење бесплатан дар благодати, а не нешто заслужено делима – дата од Светог Духа „у клоаки“. Научници примећују да је Лутер имао груб смисао за хумор и често је користио жесток начин изражавања против својих противника. Године 2004, археолози који су ископавали кућу Мартина Лутера у Витенбергу открили су изузетно напредан, загрејан камени тоалет из 16. века са одводом септичке јаме. Ово откриће потврдило је дугогодишње историјске коментаре о Лутеровим честим борбама са хроничним затвором, због чега је моного времена проводио у клозету и тамо добио своје „откровење“.

Необично знамење, нема шта…

Осећа се некакав задах…

ВЕРСКИ РАТОВИ У ЕВРОПИ

Сукоб римокатолицизма и протестантизма у Тридесетогодишњем рату задао је трајан ударац хришћанству у Европи.

Чешка је одавно, много пре комунизма, била најатеистичкија земља Европе. Један од узрока било је баш огромно страдање у Тридесетогодишњем рату. Чешке земље претрпеле су катастрофалне људске и економске губитке током овог рата (1618–1648). Становништво је опало за 20% до 30% због борби након битке на Белој гори, дивљања плаћеничких војски, присилног протеривања протестаната, глади и болести. Рат је почео у Прагу 1618. године када су се протестантски чешки сталежи побунили против хабзбуршке власти. Њихов пораз 1620. године на Белој гори изложио је регион суровим војним одмаздама. Неплаћене царске, шведске и саксонске трупе су више пута пљачкале чешка села, уништавајући и градове. Тифус, дизентерија и потирање усева убили су много више цивила него оружана борба. Хабзбуршка монархија је вршила масовна преобраћења протестаната у римокатолицизам, што је довело до тога да хиљаде некатоличких чешких породица и интелектуалаца побегну ван земље. Чешка је изгубила своју политичку независност постајући наследна провинција аустријско-хабзбуршког царства. Опоравак је трајао више од једног века,  многе слободне сељаке бацајући у ропство – кметство под германским римокатоличким племством.

СУМЊЕ МИШЕЛА ДЕ МОНТЕЊА

Нарочити утицај у овој епохи имају ставови Мишела де Монтења, који је верски фанатизам оштро критиковао у свом чувеном делу Огледи, сматрајући га најопаснијом заблудом у којој људи убијају једни друге због несигурних и недоказаних мишљења. Живећи у доба сурових верских ратова између римокатолика и протестаната у Француској, он је тврдио да нико нема право да спаљује друге људе само зато што су му туђа убеђења сумњива. Усвојио је као своје руководно начело питање „Шта ја знам?“ (Que sais-je?), истичући да је људски ум превише слаб да би спознао апсолутну истину. Сматрао је врхунским безумљем став да се ватром инквизиторских ломача доказује исправност вере. Кроз своје списе је настојао да докаже да се морал и религиозне форме разликују од земље до земље, па је апсолутизовање сопствене вере обична предрасуда. За Монтења је очување људских живота и мира испред сваке теолошке расправе и сукоба.

Крвопролића и верски сукоби разјели су Европу. Чинило се да Бога или нема или је немоћан да заустави лудило. А тамо где нема Бога, има Његовог непријатеља.

УЛАЗИ ФАУСТ

Читаву западну културу немачки философ Шпенглер назвао је „фаустовском“ јер је она оличена воља за моћ. Пре Гетеовог Фауста, многи писци су се суочили са ликом научника и окултисте који је продао душу ђаволу да би стекао натприродну силу и утицај. Један од њих је био и Шекспиров савременик, Кристофер Марлоу, чија се трагедија „Фауст“ окончава потресним монологом главног јунака: „О, Фаусте, сад ти је остао још само један кратки час живота, а потом мораш бити проклет довека! Зауставите се, ви небеске сфере што се вечно крећете, нека време стане и нека поноћ никада не дође; лепо око Природе, изађи, изађи поново, и створи вечити дан; или нека овај час потраје годину, месец, недељу, један читав природни дан, да би Фауст могао да се покаје и спасе своју душу! О, полако, полако трчите, коњи ноћи! Звезде се и даље крећу, време тече, сат ће откуцати, ђаво ће доћи, а Фауст мора бити проклет.О, скочићу до самога неба! — Ко ме то вуче надоле? — Погледајте, Христова крв лије се по небеском своду! Једна кап те крви спасиће ме: о, Христе мој! — Не раздирите ми срце зато што призивам Христа; ипак ћу га призвати: о, поштеди ме, Луцифере! —Где је сада? Нестала је. И погледај — претећа рука, гневно чело! Планине и брегови, дођите, дођите, сручите се на мене и сакријте ме од страшног гнева небеског! Не! Онда ћу се стрмоглавити у утробу земље: разјапи се, земљо! О, не — ни она ме неће примити! Ви, звезде што сте владале часом мог рођења, чији ми је утицај досудио смрт и пакао, сада подигните Фауста, као неку измаглицу, у утробу оног узбурканог облака,да, када ме избаците у ваздух, моји удови излете из ваших димних уста; само нека се моја душа уздигне и попне на небо! [Сат откуцава пола часа.] О, пола часа је прошло! Ускоро ће проћи све. О, ако моја душа мора да трпи због мог греха, одредите бар неки крај мојој бескрајној муци; нека Фауст живи у паклу хиљаду година, сто хиљада година, па нека најзад буде спасен! Али проклетим душама није одређен никакав крај. Зашто ниси створен као биће без душе? Или зашто је ова душа коју имаш бесмртна? О, Питагорина метемпсихозо, да си бар истинита, ова би душа побегла из мене, а ја бих се претворио у неку бесловесну звер! Све су звери срећне, јер када умру, њихове се душе брзо расточе у елементима;а моја мора вечно да живи и буде мучена у паклу. Проклети били родитељи који су ме зачели! Не, Фаусте — прокуни самога себе, прокуни Луцифера, који те је лишио радости небеских. [Сат откуцава дванаест.] Откуцава! Откуцава! Сад, тело, претвори се у ваздух, или ће те Луцифер живог однети у пакао! О, душо, претвори се у ситне капи воде, падни у океан и никада више не буди пронађена! [Гром. Улазе ђаволи.] О, смилујте се, небеса! Не гледајте ме тако страшно! Гује и змије, пустите ме још мало да дишем! Ружни паклу, не разјапљуј се! Не долази, Луцифере! Спалићу своје књиге! — О, Мефистофеле!“

Све је решено: потрага за моћи завршава се у чељустима пакла, а човек проклиње дан и час када је тим путем кренуо. И то се дешава са западном цивилизацијом данас: Фауст чека коначну осуду…

УТОПИЗАМ

Усред општег губљења вере у Европи, јавља се социјалистички утопизам, о коме је писао руски математичар и мислилац Игор Шафаревич у свом делу „Социјализам као појава светске историје. Шафаревич доказује да социјализам не тежи побољшању живота људи, већ елиминисању основних институција људског друштва. Четири главна принципа социјализма су: укидање приватне својине, укидање породице, уништење религије и проглашење универзалне једнакости (што води потпуном сузбијању појединца).  Шафаревич прати идеје социјализма од древних учења, разних врста деспотизма Истока и средњовековних јереси до пројеката мислилаца просветитељства и марксизма. На крају, Шафаревич доноси суров закључак да социјалистичка учења, подсвесно или свесно, одражавају „нагон смрти“ и уништење саме људске цивилизације. Он подробно анализира деструктивне верске покрете у Европи: катаре (албигојце) у јужној Француској у 12.-13. веку, Валденжане и њихове аскетске заједнице, Апостолску браћу у Италији и Долчински устанак, таборите у Чешкој током Хуситских ратова, Минстерску комуну (1534-1535) коју је предводио Јован Лајденски, а која је постала упечатљив пример крваве диктатуре анабаптиста.

Шафаревич оповргава мит да се социјалистичка држава први пут појавила у 20. веку. Он наводи примере цивилизација са потпуном државном контролом над појединцима и производњом, каква је била царство Инка. У њиховом друштву није било приватне својине, а сваки корак Индијанца (од брака до оброка) регулисали су званичници врховног Инке. Шафаревич описује и језуитску државу у Парагвају (17-18. век), која је била остварење римокатоличког теократског „социјализма“ за староседеоце Гварани Индијанце, где су трговина и новац били уништени, а радна снага централистички расподељена. Индијанци, иако су живели у добрим условима, нису хтели да буду тоталитарно униформисани, и одбили су да се рађају. Пошто доследно уништавање приватне својине, породице и индивидуалности доводи до изумирања људске активности, Шафаревич изводи метафизички закључак: социјализам је манифестација „инстинкта смрти“ човечанства (Танатос), усмереног ка самоуништењу и претварању друштва у мртви механизам.

ДВА ПУТА КА БЕЗДАНУ

Тријумф технолошке цивилизације и капитализам и социјализам је претворио у исти начин самоуништења човечанства, о чему је Шафаревич писао у огледу „Два пута ка истом бездану“, објављеном 1989:“Као и стаљинистички командни систем, западна технолошка цивилизација изабрала је техноцентричну идеологију насупрот космоцентричној. То је само други пут остварења већ познате нам утопије о „организовању“ природе и друштва по принципу „мегамашине“, уз максимално искључење људског и, уопште, живог начела.

Таква утопија у самој себи носи залог сопствене пропасти. Основно и најзагонетније својство свега живог (па чак и свега што је органски израсло) јесте познавање сопствене форме, способност самоограничавања. Још је Аристотел приметио да свако органско биће (на пример, брод) има своју природну границу. Одрицање од органичности за технолошку цивилизацију значи губитак тог својства. Савремена техника (и стварања и уништавања) може се развијати само неограничено — повећавајући се и убрзавајући. Тиме она долази у сукоб са ограниченошћу (то јест органичношћу) околне природе, која укључује и човека. Природни ресурси, способност природе да издржи разорно дејство технике, способност људске психе да се прилагођава непрестано растућем темпу промена и механичком карактеру живота – све то има своју границу, која је, чини се, већ врло близу. Нарочито опасан делује последњи фактор – западни психијатри скрећу пажњу на брз пораст психичких обољења повезаних са губитком осећаја смислености живота. Делузије често имају технолошки карактер: болесник осећа да је машина, да неко њиме управља, да његово постојање нема самосталан смисао. Вероватно исти узроци леже у основи агресивних студентских немира и раста тероризма – људи (нарочито млади) осећају да им живот постаје неподношљив, иако им још није јасно због чега. Тешко је замислити да се те тешкоће могу превазићи истим путем којим су настале – још радикалнијим техничким деловањем на природу. Излаз је, пре свега, повезан са одустајањем од техницистичке утопије, од техноцентричног мишљења.“

Али таквог излаза нема и неће га бити. Вештачка интелигенција нам гарантује свет у коме нема потребе за Човеком.

ПУТ САМОУБИЦА

У доба тријумфа технике, почело је масовно самоубиство Запада, чак и у области наводне религиозности. Година 1979. донела је први знак да секте и култови на чијем челу се налазе сумануте вође могу бити извор велике опасности, као за припаднике, тако и за околину. Касније се све понављало, и приче су биле готово истоветне.

Секта „Храм народа“ је настала шездесетих година 20. века у Калифорнији. На челу је стајао бивши пастор протестантске заједнице „Христових ученика“, Џим Џонс. У свом учењу, мешао је хришћанство и револуционарно-марксистички хилијазам, и постао јако популаран, како због своје демагогије, тако и због филантропских акција које је изводио. Све више следбеника му је прилазило, а он је упостављао везе са личностима естаблишмента – почев од жене председника САД, до гувернера Калифорније и градоначелника Сан Франциска. У почетку је показивао љубазно, „хришћанско“ лице, али је, временом, стао да се понаша сурово и диктаторски, премлаћујући оне који му се супротстављају. Са својом комуном повукао се у џунгле Гвајане, опколивши логор наоружаном стражом. За себе је почео да тврди да је „реинкарнација“ Христа, Буде и Лењина, а затим да је „преносник гласова бића са друге галаксије“ (дакле, медијум). Уз све ово, дрогирао се. Претио је онима који напусте секту да ће бити убијени. Једнога дана, скупио је све своје следбенике на последњу молитву. Наредио им је да испију сок помешан са отровом. Преко девет стотина људи, жена и деце отишло је тог дана у смрт; било им је објашњено да долази „страна сила“ која ће их побити.

Сав новац секте (седам милиона долара), остављен је Комунистичкој партији Совјетског Савеза.

Самоубиство Запада се наставља трансхуманизмом.

Човек треба да нестане, пресељен у вештачку интелигенцију.

ХРИШЋАНСТВО И ТРАНСХУМАНИЗАМ ПО ЖАН – КЛОД ЛАРШЕУ

Велики француски православни богослов, Жан Клод Ларше, упозорава:“Највећи недостатак трансхуманизма и његових тежњи за унапређењем је у томе што он подразумева унапређење и проширење могућности људског бића а да не улази у дубља разматрања и решавања питања смисла тих промена, посебно када оне иду даље од обичних побољшања којa су на нивоу терапеутске рехабилитације. Често се трансхуманизам не бави ни основним питањем корисности таквих промена, а камоли њиховим стварним вредностима.

С друге стране, хришћанство такође нуди визију превазилажења ограничења која су инкорпорирана или срасла са људском природом, услед њеног пада.

Хришћански приступ је шири и дубљи, јер омогућава човеку да духовно прихвати и превазиђе неизбежне ограничености. То укључује духовно суочавање с неизлечивим болестима или инвалидитетом, прихватање патње када се она не може ублажити, и суочавање са смрћу и страхом који она изазива. Пре свега, хришћанство нуди могућност победе над смрћу и вечни живот након смрти, посебно за оне који ће бити примљени у Царство Небеско, где их чека вечни живот, без болести, пропадања и патње, те учешће у бескрајним добрима Божјим.

Хришћански приступ је реалистичнији од трансхуманистичког, јер узима у обзир и све оне неизбежне аспекте људске природе који ће до краја света остати непромењени, као што је генерална пропадљивост људског тела, манифестовану кроз болест и старење, али и саму неизбежност смрти. Хришћанство прати и подржава медицинске напоре да ублаже или успоре ове аспекте пропадљивости и одложе смрт, али истовремено нуди и духовне начине прихватања и превазилажења оних аспеката људског постојања којима медицина и техника не могу помоћи.

Хришћанска визија, такође, више поштује суштину људске природе: док трансхуманизам тежи измени људског генома, хришћанство не мења суштину људске природе коју је створио Бог, већ остварује њен дубљи смисао и сврху, те потпуно искоришћава њене могућности које је Бог усадио у њу, како то Св. Максим Исповедник назива њеним логосом, ослобађајући је само оних елемената који су унети грехом и падом, а који су нарушили њену функцију и изменили њен начин постојања.

На крају, хришћанство верује да, снагом божанских енергија – милошћу стеченом од оваплоћеног Логоса – они који верују и практикују ту веру, могу постати обожени, односно достићи божански начин постојања. Овај начин постојања укључује, али истовремено и превазилази обичан људски начин постојања, духовно га преображавајући“.

Дакле, као и увек – пред нама су два пута. Један пут је обожење у Христу, а други самообоготворење у антихристу.

СВЕТОСАВСКИ ПУТ СРБА

Нама, Србима, пут ка Христу је показао Свети Сава. У сржи Светосавља, као философије живота, стоји етика подвига и љубави. Свети Сава, по оцу Јустину, није проповедао теорију, већ је живео истином: бити Христов, значи бити љубављу распет за друге. Та љубав је евхаристијска и крстоносна, она преображава и личност и народ.

Отац Јустин наглашава да Светосавље као философија не признаје никакву апстрактну етику: „Морал без Христа је наука о добром паклу.“ Истинско добро није оно што човек одреди као добро, већ оно што Христос открије као истинито. Та етика није само лично начело, већ народно и црквено устројство: целокупан живот једног народа добија смисао ако је узајамна љубав и заједница заснована на Христу.

Једино на овом путу нећемо нестати скупа са фаустовским Западом који смо тако дуго подражавали. Питање је само – имамо ли воље за тај, самосвојни подвиг кретања ка Богу и души? Ако имамо, спасени смо. Ако немамо, остаје нам покајање и нада у Онога Коме се свештеник на крају сваке Литургије обраћа са:“Слава Теби, Христе Боже, Надо наша, слава Теби!“

Чланак ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: ОД МИТА О ГРАЛУ ДО ТРАНСХУМАНИЗМА: КАКО ЈЕ ДОШЛО ДО ТРИЈУМФА НИХИЛИЗМА  се појављује прво на ИСКРА.

@ Shutterstock/krungchingpixs

У данашњем времену књига као да представља реликт прошлости. На њу се гледа као на нешто што више није потребно, јер дигиталне технологије умногоме олакшавају приступ “дигиталним библиотекама”. Писана реч, чини се, све више губи на значају. Савремени човек се окреће интернету, односно, у новије време, моделима вештачке интелигенције (надаље ВИ) како би пронашао одговор на питања која га муче (ако било шта “мучи” савременог човека). Ти одговори представљају само сенку одговора које је целокупно људско искуство сабрано у књигама нудило људима вековима уназад.

Чему нас учи Википедија?

Од историје за коју се тврдило да је “учитељица живота”, до Православног предања, писана реч је представљала спону између прошлости и садашњости. До пре неколико деценија. Онда је на сцену ступио интернет са својим дигиталним информацијама. Почело је доба у коме се нешто што нас интересује проналази на интернету, а не у библиотеци. Раније бисмо отишли да пронађемо некакву књигу, макар то био и кувар, а сада само укуцамо оно што нас интересује и резултати су одмах доступни. Савремени човек просто не може да одоли таквом идеалу конформизма. Последњих година на сцену ступа ВИ, чији модели представљају “стручњака” за све могуће области који нам је доступан у сваком тренутку. Док смо ранијих година морали да тражимо рецепт на интернету, сада је довољно да моделу ВИ дамо неколико састојака на располагању да бисмо добили 5 рецепата које брзо можемо да направимо са доступним састојцима.

Процес монополизације, односно дигитализације целокупног људског знања започео је Гугл почетком овог века. Њихова идеја састојала се у томе да направе “светски мозак”, односно дигиталну верзију свих могућих књига на свету (пројекат Google Books). Добар део књига који је Гугл скенирао и даље је био заштићен ауторским правима, те је на тај начин направљена увертира за садашње време у коме модели ВИ бивају тренирани над великим бројем ауторских дела, кршећи тако постојећу регулативу. “Креативни” производи ВИ неретко су само бледа копија онога што су милиони људи широм света стварали током свог живота.

Овде је битно нагласити да свака дигитализација, у овом случају дигитализација књига, доноси 3 погодности ономе ко је спроводи:

1. Подаци (тј. саме књиге које се могу користити за обучавање модела)
2. Могућност праћења (шта се чита)
3. Могућност контроле (шта се уопште може прочитати)

Имајући у виду значај књига кроз историју, можемо закључити да је један овакав пројекат итекако значајан из перспективе великих корпорација, које свакако гледају да пронађу начине за увећање своје моћи. Треба уочити да није било могуће направити савремене моделе ВИ без изузетно велике количине дигиталних података. Ту пре свега говоримо о подацима који су доступни путем интернета (новинарски чланци, дискусије на форуму, блогови, Википедија), али и они извори који нису изворно били дигитални, попут књига. Сви поменути извори представљају “базу знања” за моделе ВИ, који ће пре свега “научити” језик, баратати реченицама, односно “усвојити” одређени скуп знања из тих извора. Због тога је “разумевање језика” представљало велики успех у развоју ВИ – након тога је постало могуће анализирати све што је икада постојало на интернету.

Вратимо се сада на Википедију за тренутак, која је последњих месеци постала нарочито интересантна за нас. Наиме, Википедија је пре пар месеци строго опоменула или блокирала девет најпродуктивнијих уредника и администратора српске Википедије, замерајући им русофилске ставове. На тој и таквој “објективној” Википедији обучаваће се модели ВИ. Они једноставно користе све могуће изворе података на интернету, а Википедија је свакако један од већих извора података. Треба имати у виду да Википедија губи на својој популарности због присуства ВИ. Имајући то у виду, када сутра неки средњошколац буде питао модел ВИ нешто везано за историју српског народа (ради припреме реферата у школи) лако се може десити да он добије одговор који лепо осликава “другосрбијанску” (компрадорску), односно антисрпску верзију српске историје. Другачији одговори, нажалост, неће бити доступни јавности. То је онај моменат контроле самог наратива који смо споменули раније када смо говорили о дигитализацији. То је оно што омогућава дигитализација. На неки начин овде говоримо о централизацији знања. Док појединачне (националне, градске, приватне) библиотеке представљају децентрализовани модел, “светски мозак” представља онај централизовани.

Треба се осврнути и на посебно упечатљив и индикативан тренд уништавања књига од стране великих технолошких компанија. Према Вашингтон посту, компанија Антропик планира да набави милионе књига како би што ефикасније обучила своје моделе ВИ. Но, како након тога књиге (из перспективе Мегалополиса) више немају никакву вредност, Антропик планира да их једноставно уништи. Сврха овог пројекта, према наведеном извору, јесте деструктивно скенирање свих књига на свету. Књиге се суштински уништавају већ током процеса скенирања, јер се повез сече како би књиге што ефикасније могле да буду скениране. Ипак је ефикасност императив западне цивилизације. Ово је само почетак тог процеса – Антропик је пионир у овом подухвату. Свакако да можемо очекивати да и остали ”конкуренти” примене исту методологију у будућности. За технолошке гиганте књиге представљају искључиво користан материјал који може да научи нове моделе како да састављају реченице. Чини се да Бредбери није помишљао на тако софистицирану технику уништавања књига каква данас постоји. Западњаци су, ипак, познати по томе да све воле да решавају на фин начин.

Писана реч у не-времену

Чини се да је значај књиге и библиотека много већи данас него што је био пре педесет година. Парадоксално наизглед. Иако цео свет диже руке од књиге и читања, баш због тога књига добија неку нову, исконску вредност. Иако нам ВИ нуди лако доступне информације, есеје на различите теме и семинарске радове који могу да буду готови за пар минута (о докторатима не вреди говорити), прави значај свега тога је минималан. ВИ се пре понаша као некакав фарисеј, а не као учитељ у нашем времену. Запитајмо се да ли ћемо заиста заменити историчаре моделима ВИ? Да ли бисмо радије читали чланак који је написала ВИ, а не дела Милорада Екмечића? Какав ће уопште бити значај једног Екмечића у будућем времену? Мањи или већи него што је сада? Хоће ли нам ВИ тумачити наше историјске грешке и успехе? Указивати нам куда да идемо? Све су то нека сложена питања, пре свега зато што је време у коме се налазимо сложено. Све ово, на неки начин, представља позив за буђење националне хуманистике, пре свега књижевности. У времену у коме четботови пишу романе, књижевне критике и историју, дела која сведоче о духу једног народа, његовом искуству, вери и вредностима су више него потребна. Насушна заправо. Она нас једина држе везане за традицију која је створила и одржала народе.

На самом крају, треба се запитати какав нам то садржај нуди ВИ, имајући у виду да све више материјала (слика, текст, видео) који се налази на интернету долази од стране ВИ. Тај садржај је нарочито присутан на друштвеним мрежама. Тако се лако могу наћи гротескне слике познатих личности у разним позама, које су очигледно плод рада модела ВИ. Основни разлог прављења таквог садржаја јесте његово ширење и привлачење пажње. Заправо ширење бесмисла. Заглупљивање људи. Неки су се са правом запитали како ћемо убудуће уопште моћи да разликујемо “стварни” садржај од оног измишљеног? Иако постоји одређена тенденција у правној регулативи по којој садржај направљен од стране ВИ мора бити јасно обележен, јасно је да то неће бити решење проблема, с обзиром да су многи модели ВИ јавно доступни, те да свако са њима може да ради шта год жели. Такође, на интернету се нуде алати који уз помоћ неколико кликова и одабир теме праве целокупну књигу за вас.

Но, овде је много битније запитати се каква је уопште природа садржаја који нам нуди ВИ? Шта ВИ може да посведочи својим примером? Ништа. Она може да нам даје дивне есеје на тему пожртвованости за ближњег, за неке идеје, вредности, али сведочанство о томе изостаје. Нема Човека који је живот дао за Христа, за Слободу, за неки идеал коме је тежио. Оно кључно изостаје. Нема оног искуства, доживљаја који је писца надахнуо да створи неко дело. Остаје само бајковита реторика о томе шта треба радити у животу (да узмемо за пример четбот “психотерапеута”). Несумњиво је да можемо задати задатак моделу ВИ да напише дело у стилу Достојевског. Питање је само која је вредност таквог “дела”? Да ли је Достојевски лажирао своје искуство и писао бајке, или је сведочио сваким својим ликом оно што је сам на неки начин проживео? Да смо живели у његовом времену могли бисмо да се сретнемо са човеком који је имао сумње као Иван Карамазов, а опет веровао као Аљоша. Који је падао и устајао, а опет задржао веру у Христа. То је вредност истинског дела. Што Реч није празна, већ нешто стоји иза ње. Стоји Неко…

Чланак МАКСИМ ТОМИЋ: Књига у доба вештачке интелигенције се појављује прво на ИСКРА.

Пише: Павел Шелин

Русија, у ствари, и нема много избора. Или ће у овом конфликту победити и вратити себи све руске земље које су тренутно под окупацијом, или Русије неће бити.

Циљ Запада је стратешки пораз Русије. Те речи председника  Путина понегде су дочекане са подсмехом. Међутим, треба само погледати јавно доступне планове НАТО-а и Европске уније – ту се уопште не скрива да је задатак тзв. деколонизација Русије.

Ја бих то описао овако: цена пораза Русије у овом рату, то вам је судбина Србије од деведесетих година. Такву будућност они виде као идеалну за Русију.

Ако још неко има илузија поводом те „прекрасне будуће Русије“, ево, ја сам био на таквом дивном месту ове године, зове се Београд. Можете тамо поћи и видети како би изгледала та дивна будућност. То је стање отвореног народног понижења и деградације националне културе, кад те протерују са косовске земље, из твоје историјске колевке, и измишљају неке нове историје, а ти ништа не можеш ни да кажеш, а камоли да учиниш. Обавезан си да паднеш на колена, да се осмехујеш и молиш за право на евроинтеграције.

Зато је за Русију ово конфликт егзистенцијалног типа, и у њему постоје само две опције: или победа, или смрт.

(Превео: Ж. Никчевић)

Чланак Павел Шелин: ДИВНО … КАО У СРБИЈИ… се појављује прво на ИСКРА.

© Tanjug/AP Photo/Radivoje Pavicic, File

На Грабежу у децембру месецу, после кишне ноћи проведене под најлонима, окупили су се борци крај кухиње. Да се огреју и осуше бар мало. Одједном се ниодкуда појавио Ђенерал.

„Шта је то, момци?“ питао је.

„Покисли смо, не можемо даље“.

Ђенерал је скинуо капу, пришао бурету са водом и напунио капу воде. А онда је капу пуну воде насуо себи на главу.

„Сада сам и ја мокар, можемо ли да кренемо на положај“, рекао је. Тог дана је отишао толико далеко напред да су му заробили џип. Ишао је џипом до шуме а онда пешке до положаја Легенде Јоловића и „Вукова са Дрине“ у предграђу Бихаћа.

Ако већ немамо право па државу, на цркву, на академију, имамо право  на митове. А Ђенерал се преселио у мит.

Болесни старац чију су нам фотографију показали није био онај који је понизио Нато официре повезавши их као волове за дрвеће.

Играли су Ратко и генерал Морион шах. Ратко га је тукао два нула. Морион је тражио да одиграју још једну партију, Морион је тражио реванш.

„Не долази у обзир, генерале. Опет ћу вас победити. А онда ћете писати да су Срби бомбардовали Сарајево.“

Сећам се приче кад је прекршио забрану лета и дошао хеликоптером на преговоре. На примедбу да крши забрану лета одговорио им је:
„Шта мислите, да ће српски генерал да вам дође на магарцу?“

Ширио је око себе ауру ратника.

Због њега нисам отишао на своју свадбу.

На проповеди оца Воја Жутог у Месној заједници претвореној у цркву,на сто метара од прве линије, где су на литургију долазили само најхрабрији, у униформи преко које је пребачен епитрахиљ, поп Жути је грмео на нас

„Сви да се жените и да правите децу! Видите ли да изгинусте!“

А наређења легендарног свештеника су се морала поштовати.
Вратио сам се у Београд, венчао са Бојаном.

Сутрадан назад на фронт.

Свадба је заказана два месеца касније.

Чврсто сам обећао да нећу погинути и да се враћам на свадбу.

У току је била једна од највећих операција српске војске. Спајање Херцеговине и Романије, пресецање Алаховог пута, ослобађање Трнова и Игмана.

Улазио сам у аутобус за Београд кад је дотрчао Огњен Михаиловић, ратни репортер ТВ Пале.

„Наредио је Ратко да дођу новинари!“

Нисам много размишљао.

Искочио сам из аутобуса и кренуо са Огњеном.

Прешли смо спаљено Трново, стигли до првих линија.

„Где је Ђенрал?“

„Идите напред код извиђача.“

Стигли смо до извиђача док су око нас фијукали меци.

„Где је Ђенерал?“

„На врху брда, још петсто метара напред.“

Кренули смо ка врху брда кад је почео противавионац да брије. Скотрљали смо се у неку папрат и онда са поломљеном опремом према врху брда.

Нашли смо га далеко испред положаја на командантском извиђању.
Седео је за столом, на врху брда, двогледом пратио битку.

Добро је био, расположен, ишло му је, али је имао примедбу: „Ти треба да се умијеш.“

Брада ми је била до седмог ребра дуга и засметала је војнику. Засметала је официру. Није волео кокарде. И браде. Мом пријетељу је отео кокарду, згазио је у прашини.

Кад је ухапшен било је много брада на митингу подршке. Дошли су сви четници Србије и Српске.

Испратили смо га на пут са којег нема повратка.

Навече у „Шиндри“ на Зеленом венцу, сви пијани од туге и беса слушамо тог дана насталу песму:

„Кад авион пут Хага полети,
Молимо те, наш анђеле свети,
спаси Ратка ил авион спали,
Не бисмо ли образ сачували.
Устај, мили, пуцај иза угла,
не можемо живети од ругла“, певају Жаре и Гоци.

Јеца хармоника.

Авион је у Хагу. Данас ћемо видети како генерал стварно изгледа. Да ли је болест била јача од челичне воље оног који није допустио да српски народ још једном буде жртва.

Нису га пустили да умре међу својима.

Пуковник Мика Радивојевић је мојој ћерки Иконији новинару РТ поклонио златно пеликаново пенкало које је једном додао Младићу да потпише документ о примирју.

„Пази шта потписујеш! Запамти чија га је рука држала!“

Чланак Небојша Јеврић: Последњи рапорт ђенералу Младићу се појављује прво на ИСКРА.

Неколико свијетлих слика из дјетињства и успомена на Генерала – увијек су ме тјерале да за његовим трагом идем, као и за очевим. Сва потоња пропаганда никад ми није умрљала успомену на тог горостаса, величанствену личност, војсковођу каквог, рецимо, једна огромна Русија, није имала од 1945 наовамо.

У документима и свједочанствима која сам сабрао издвајају се Генералов говор 12.5.1992, на дан оснивања ВРС. У њему је сажео свој будући програм: имамо два пута- да се боримо и опстанемо или да се предамо и пропаднемо. Изабрали смо пут борбе. У њој је ваљало наћи реалне циљеве и могућа средства. Тако је говорио и дјелао Генерал. Реалиста у оцјени ситуације, идеалиста у срцу. У оном срцу хероја, ономе што га Хомер назива θυμός.

Други мало спомињани детаљ нашао сам код Ј. Гускове: у сред нашег Отаџбинског рата, када је Велика Русија у свом смутном времену и чеченски терористи убијају руске војнике – Генерал нуди Грачову да пошаље помоћ наших најбољих јединица. То је српски импулс и сазнање: српски фронт је дио руског фронта, руски фронт је српска брига. У тренутку када се значај Генерала и његове личнисти и перспективе схвати у Москви, када се тамо он буде гледао не као дио дешавања на периферији већ централна личност заједничког отпора Империји агресије – читава наша цивилизација креће из застоја и магле.

Суровост хашког казамата најбоље свједочи колико су непријатељи знали кога треба да се плаше. Једног човјека су се плашили више него нуклеарног оружја.

Скупило ми се зато у оку и грлу, скупило, али знам да Генерал не жели да се кука. Зато нема плакања. Само понос.

До вјечности, Генерале! Народ памти, Отаџбина те чека.

Чланак О. Дарко Ристов Ђого: До вјечности, Генерале! Народ памти, Отаџбина те чека се појављује прво на ИСКРА.

фотографија: Sergey Bobylev/Sputnik

Свет се сада суочава са ситуацијом у којој неколико земаља, чији број становника једва достиже број житеља једног кинеског града, жели да, лечећи сопствене фрустрације и трауме, гурне читав свет у катастрофу која би могла, мање-више, да означи крај цивилизације

Када је Русија извршила инвазију на Украјину у фебруару 2022. године, светске реакције су биле предвидљиве. Најоштрија реакција дошла је од Сједињених Држава, које су себе виделе као чувара старог поретка, и можда и као гаранта евентуалног чланства Украјине у НАТО-у. Реакција Европе била је за неколико октава тиша, као што је углавном била и током Хладног рата. Остатак света, иако је углавном осуђивао Русију због очигледног кршења међународног права и правила УН, није показивао претерану забринутост.

Ствари су се у међувремену промениле. Промене су почеле још за време Бајдена, који је, упркос веома оштром ставу према Русији и увођењу најрадикалнијих санкција икада (укључујући заплену приватне имовине и имовине државе с којом Сједињене Државе нису биле у рату), ипак поштовао нека правила из Хладног рата. Пре свега, настојао је да избегне непотребну ескалацију са нуклеарном силом. То се јасно видело у његовој политици забране напада на територију Русије. Али чак и под Бајденом та политика је постепено напуштана и САД су de facto ушле у рат тиме што су почеле да бирају и непосредно одређују мете на територији Русије.

Током протекле две године, ситуација се додатно развила. САД су наставиле с политиком у којој су de facto учесник у рату, али су истовремено показале жељу да се сукоб, на овај или онај начин, некако оконча. Оно што је међутим изненађујуће, јесте да је жеђ за ратом постала готово незасита у неколико европских земаља, пре свега у нордијским и балтичким државама, а у последње време и у Немачкој, као и у Великој Британији – у њеном случају из дубљих историјских разлога који сежу до XVIII века.

Ратна коалиција

Улога малих земаља – које својом геополитичком неодговорношћу могу нанети огромну штету читавом свету – обично пролази испод радара. Нордијско-балтичка коалиција у суштини позива на рат са Русијом, позивајући се на сопствене страхове и трауме из времена руске, односно совјетске власти и окупације.

Остављајући по страни дискусију о потпуној једностраности таквих тврдњи (зар Руси не би могли да тврде да су летонски стрелци играли кључну улогу у руској револуцији?), ова врста ратоборства од стране малих народа је крајње лицемерна. Оно почива на идеји да се може заговарати рат, а да се притом не сносе његове последице. Настоји се да се интереси малих земаља што чвршће испреплету с интересима великих сила, како би ове потом ратовале међу собом и милиони људи гинули, док би мале земље, по окончању тог општег рата, оствариле сопствене циљеве.

Такав став је већ сам по себи довољно лош – али још је горе то што у Источној Европи и на Блиском истоку постоје очигледни историјски преседани сличних политика које су доводиле до глобалних катастрофа.

Србија је уочи Првог светског рата играла на карту Русије. Пољска и Мађарска учествовале су у комадању Чехословачке, чиме је нацистичкој Немачкој отворен пут за наставак агресије. Израел већ деценијама настоји да увуче Сједињене Државе у своје сукобе на Блиском истоку, а то је најочигледније управо сада, када су САД ушле у рат против Ирана – на веома сличан начин као што је Русија ушла у рат против Украјине – не знајући ни зашто, ни који су политички циљеви тог рата. Али такав исход одговара Израелу, јер слаби још једну блискоисточну силу и продубљује хаос у региону.

Оно што је изненађујуће, јесте да је жеђ за ратом постала готово незасита у неколико европских земаља

Свет се сада суочава са сличном ситуацијом, у којој неколико земаља, чији укупан број становника једва достиже број житеља једног кинеског града другог ранга, жели да, лечећи сопствене фрустрације и трауме, гурне читав свет у катастрофу која би могла, мање-више, да означи крај цивилизације. То је крајње неодговорна политика. Она је уједно и лицемерна, јер почива на претпоставци да ће неко други – у овом случају Сједињене Државе – ратовати уместо њих. Јер, ако толико желе рат и ако су уверене у његову моралну оправданост, зашто саме не уђу у њега? Зашто непосредно не нападну Русију па да виде шта ће се догодити? Било би то лудило, али бар не би било неодговорно нити лицемерно према остатку света.

Наравно, аргумент у прилог рату (који би водио неко други) гласи да би пристанак на разговоре о прекиду ватре дуж садашњих линија фронта ишао на руку агресору. Али, према тој логици, сваки рат би требало водити до самог краја, све док једна страна не буде потпуно уништена. Никада не би требало да буде никаквих преговора.

Дипломатија не би требало ни да постоји. Корејски рат би онда и даље требало да траје – заправо, вероватно не би, јер да се тада поступало у складу с политиком какву данас заговара нордијско-балтички савез (односно оно што је Макартур желео), ми се никада не бисмо ни родили, а наши родитељи, или бабе и деде, одавно би били мртви.

Замрзнути сукоб

Нордијско-балтички савез такође заборавља да би, уколико би прекид ватре био успостављен дуж садашњих линија контроле, територија Донбаса и других области заиста остала под контролом Русије, али да то ниједна земља на свету не би званично признала. Зар нису приметили да то није учинила ниједна држава Заједнице независних држава? Зар нису приметили да то не признаје чак ни Белорусија?

Такав, несумњиво крхки мир, не само што би окончао данашње крвопролиће већ би оставио отвореном могућност за неко будуће, трајније решење између Русије и Украјине. Ни Путин, ни Зеленски, нити друштвене снаге које стоје иза њих, нису вечни. Ствари ће се мењати и у Русији и у Украјини. Преговори могу да се наставе за десет или двадесет година – али ће бар људи који би у међувремену погинули бити живи.

Они упозоравају да би то довело до „замрзнутог сукоба“. Али да ли је замрзнути сукоб гори oд рата који бесни? Да ли је одсуство погибија горе од наставка крвопролића? Постоје десетине замрзнутих сукоба широм света, од Кипра преко Косова и Западне Сахаре до Малвина и Кашмира. Да ли треба да их све поново одмрзнемо?

На ова морална питања они нерадо одговарају, јер је у њиховој рачуници подразумевана вредност коју придају украјинским животима једнака нули, док смрт Руса за њих има позитивну вредност. Према томе, са њихове тачке гледишта, бесконачан сукоб је игра с позитивним збиром.

Идеја о бесконачном рату не само да је неморална већ са собом носи и огроман ризик од нуклеарне ескалације. Током Хладног рата две велике силе су тај ризик схватале веома озбиљно. Зато су имале четири обавезујућа нуклеарна споразума, од којих данас ниједан више није на снази.

Данас се, међутим, људи понашају као да нуклеарно оружје не постоји. Таква претпоставка нема никаквог основа, али чак и када би вероватноћа избијања нуклеарног рата износила само један према милион, његове последице биле би толико страшне – јер се такав рат, једном започет, не може контролисати – да би сваки рационалан човек морао да закључи да треба учинити све како би се он избегао.

Ратно хушкање нордијско-балтичких земаља у садашњим околностима стога је: (1) неодговорно, (2) лицемерно, (3) неморално и (4) представља опасно поигравање с катастрофом несагледивих размера.

Чланак Бранко Милановић: О европском лицемерју и хушкању на рат се појављује прво на ИСКРА.

фотографија: Київська митрополія УПЦ

Јасно је да је владика Григорије неовлашћено у име СПЦ признао („поздравио“) одлуке нелегитимног Сабора у Теофанији, што директно штети интересима Српске православне цкрве, којој највеће претње долазе од аутокефалистичких, политички мотивисаних тежњи

Од првог до седмог августа у посети Украјинској Православној Цркви Московске патријаршије (УПЦ МП) био је митрополит диселдорфски и немачки Григорије. Ову, по свему судећи, изненадну посету једног српског епископа УПЦ у почетку су пропратили само украјински и руски електронски медији (овде, овде, овде). Информација о овој посети у српским световним медијима није било до шестог августа, када су се на тек пар портала појавили краћи коментари (овде, овде, овде).

Док се са званичних страница епархија УПЦ детаљно извештавало о плану посете Украјини владике Григорија (овде, овде, овде), на званичним сајтовима или страницама СПЦ и њених епархија владао је потпуни мук. Тек након завршене посете Украјини, на сајту Епархије диселдорфске и немачке објављен је извештај о посети владике Григорија.

Међутим, до данас о тој посети није известио централни сајт СПЦ, иако се на њему редовно преносе вести о различитим догађајима из свих епархија Српске цркве. Тако је, примера ради, на сајту СПЦ, четвртог августа, објављен текст са сајта Епархије диселдорфске и немачке о прослави Св. Илије у Штутгарту (овде), али не и о врло садржајној седмодневној посети њеног епископа УПЦ.

Имајући у виду такво неуобичајено ћутање о посети једног епископа СПЦ другој помесној православној Цркви централног портала Српске цркве, о коме се иначе стара администрација српског патријарха, прво што се намеће је питање да ли је владика Григорије уопште имао благослов (одобрење) Синода за званичну посету УПЦ. Јер, према Уставу СПЦ Синод је надлежан да „одржава догматско и канонско јединство и сталну везу са осталим православним Црквама“.

А програм посете, као и оно што је у присуству архијереја УПЦ МП владика Григорије изјавио, несумњиво потврђују да се ради о званичној, а не приватној посети српског епископа једној помесној православној Цркви. Ћутањем централног портала СПЦ о овој посети као да се жели прикрити чињеница одсуства таквог благослова, али и негативне последице које могу настати за СПЦ у међуцрквеним односима због оног што је владика Григорије у Украјини званично изјавио.

Расколнички пут

А владика Григорије је приликом званичне посете митрополиту сумском и охтирском Евлогију изјавио да „поздрављамо храбру и одлучну одлуку“ тзв. Сабора УПЦ у манастиру Теофанији од 27. маја 2022. године (овде). Притом се из целог обраћања српског епископа митрополиту сумском које је забележено камером, а које је привукло посебну пажњу медија УПЦ, јасно се види да је владика Григорије поздравио одлуке тзв. Сабора УПЦ у Теофанији у име СПЦ, пошто је неколико пута нагласио да говори као њен архијереј, истовремено објашњавајући какав је поглед СПЦ на канонску позицију УПЦ.

Зашто је ова изјава најпроблематичнији моменат целокупне посете владике Григорија УПЦ?

На тзв. Сабору у кијевском манастиру Теофанији, 27. маја 2022. године, донета је одлука о измени највишег организационог акта УПЦ – Устава о управљању Украјинском Православном Црквом. Из Устава УПЦ избрисане су све оне одредбе којима се утврђивало да је УПЦ, независно од широке аутономије која јој је додељена 1990. године, канонски део Московске патријаршије, тј. Руске Православне Цркве. Тиме је УПЦ једнострано и неканонски изашла из оквира свог аутономног статуса, пошто аутономна црква не може да мења статус утврђен актом који доноси Мајка Црква.

Одлуком о брисању свих одредби Устава УПЦ којима се утврђују њено канонско јединство са РПЦ, Теофанијски сабор је прекршио одредбу Грамате патријарха Алексеја II о формирању аутономне УПЦ од 1990. године, на коју се иначе одлуке овог сабора позивају, а која прописује да је „Украјинска Православна Црква сједињена са Једном Светом Саборном и Апостолском Црквом преко наше Руске Православне Цркве“, те да „не може ништа мењати што се тиче догмата вере и канона“ (овде, овде, овде).

Прекид канонског јединства УПЦ са РПЦ огледа се у томе што после теофанијских измена Устава УПЦ може сама бирати свог предстојатеља без благослова московског патријарха. Такође, УПЦ није дужна да спроводи одлуке Сабора РПЦ, нити да преко свог предстојатеља учествује у раду Синода РПЦ.

Сходно одлуци о прекиду сваке канонске везе са РПЦ, брисана је и одредба тачке 4. главе 5. Устава УПЦ о обавези помињања на богослужењима у свим храмовима УПЦ имена московског патријарха (овде, овде, овде). Следствено томе, иако у одлукама тзв. Сабора у Теофанији нема помена аутокефалности, нити је овај појам укључен у једнострано измењени Устав УПЦ, „пуна независност“ УПЦ која је проглашена на скупу по обиму одговара аутокефалности.

То потврђују и прерогативи који припадају искључиво аутокефалним, а не аутономним цркама, и које је УПЦ присвојила на основу одлука тзв. Теофанијског сабора. Наиме, УПЦ је присвојила право да њен предстојатељ припрема и освештава свето миру, а не да га као раније добија од предстојатеља Мајке Цркве – московског патријарха.

Тако је први пут у Кијеву, 2023. године, кијевски митрополит Онуфрије освештао свето миро. Такође, УПЦ је добила право да у дијаспори формира парохије под својом јурисдикцијом (овде). Последња два прерогатива последњи пут је приликом пада у раскол, 1992. године, присвојио челник расколничке УПЦ Кијевског патријрахата Филарет Денисенко, на основу чега су поједини клирици РПЦ закључили да митрополит Онуфрије после Теофаније кренуо његовим путем.

Помен патријарха

Осим одлуке о прекиду канонског јединства са РПЦ и измени Устава УПЦ, тзв. Сабор у Теофанији је осудио рат и изразио своје неслагање са позицијом коју према рату у Украјини заузео московски патријарх Кирил.

У деликатној ситуацији изнуђеног рата међу православнима који историјски припадају једном народу, патријарх Кирил и Синод РПЦ одбацили су одлуке тзв. Теофанијског сабора, али су у Резолуцији, која је тим поводом званично објављена већ 29. маја 2022. године, избегли употребу израза који би довели до још драстичније конфронтације између УПЦ и Мајке Цркве и продубили раскол у који је УПЦ очигледно пала после неканонских и противуставних теофанијских одлука (овде, овде, овде).

Опрез РПЦ у осуди расколничких одлука тзв. Теофанијског сабора био је мотивисан и чињеницом да је овај сабор сазван и одлучивао мимо било какве процедуре, а под директним и снажним притиском кијевског режима и аутокефалистичког лобија унутар УПЦ (овде), те чињеницом да до данас постоје архијереји и свештеници УПЦ који нису прекинули евхаристијско и канонско јединство са РПЦ, јер на богослужењима помињу патријарха Кирила (овде, овде).

И поред тога што је језик поменуте Резолуције дипломатски, у њеној тачки 6. се јасно указује да престанак помињања патријарха Кирила у једном броју епархија УПЦ представља нарушавање петнаестог канона Прво-другог цариградског сабора. А то, по речима познатог свештеника Георгија Максимова (овде), није ништа друго него оптужба за раскол против митрополита Онуфрија и свих епископа УПЦ који су прекинули да помињу патријарха Кирила, пошто поменути канон регулише проблематику раскола у вези са престанком помињања првојерарха.

Такође, суздржаним, али довољно јасним и недвосмисленим језиком је у тачки четири исте Резолуције констатовано да су одлуке тзв. Сабора у Теофанији ништаве док их, сходно Уставу РПЦ, не потврди патријарх московски и целе Русије.

Да се у ставу патријарха и Синода РПЦ није ништа променило када је у питању оцена легитимности тзв. Сабора у Теофанији и канонске валидности његових одлука, показује и изјава председника синодског Одељења за односе са јавношћу РПЦ Вахтанг Кипшидзе од 26. јуна ове године (овде).

Код правилне оцена става РПЦ према одлукама тзв. Сабора у Теофанији, увек би требало имати на уму да у РПЦ, речју свештеника Георгија Максимова, „нико не оптужује целу УПЦ за раскол“, већ оне „који су престали да помињу патријарха и прогласили себе ‚потпуно независнима’“, док „онај део УПЦ који помиње патријарха, разуме се, не чини грех раскола“. Истовремено овај познати свештеник РПЦ указује да „после Теофаније ни са једног заседања Синода Руске православне цркве није дата подршка митрополиту Онуфрију, већ је, напротив, наглашавано да се подршка даје онима који настављају да помињу патријарха“ (овде).

Аутокефалистичко крило

Да је одлукама тзв. Сабора у Теофанији већина архијереја УПЦ на челу са митрополитом Онуфријем кренула путем фактичке аутокефалности и тиме учинила тежак црквени преступ раскола, потврдио је на годишњицу овог окупљања ректор Кијевске духовне академије архиепископ белегородски Силвестер, иначе један од саговорника владике Григорија, који му је у Духовној академији омогућио да одржи једно либерално-пацифистичко предавање против рата (овде, овде).

По речима архиепископ Силвестера, „Сабор (у Теофанији, прим. аут) није кренуо путем самопроглашене аутокефалије“ само стога што у датој ситуацији то није сматрао опортуним. „Такав корак не би“, по његовим речима, „решио проблеме УПЦ, већ би само додатно отежао њен положај“, пошто је „сасвим очигледно да такву аутокефалију не би признала ниједна од помесних православних цркава“. Стога се већина клирика УПЦ и сумњиво изабраних лаика-делегата на овом тзв. Сабору у Теофанији одлучила да „јасно изрази своју намеру за аутокефалношћу, али се уздржала од самопроглашене аутокефалности“.

Дакле, јасно је да је владика Григорије, четвртог августа, неовлашћено у име СПЦ признао („поздравио“) неканонске одлуке нелегитимног тзв. Сабора у Теофанији, којима је осуђен патријарх Кирил, једнострано прекинуто канонско јединство УПЦ са Мајком Црквом и проглашена фактичка аутокефалност УПЦ.

Притом је владика Григорије такву изјаву дао пред једним од вођа аутокефалистичког крила УПЦ – митрополитом сумским и охтирским Евлогијем, који је још пре тзв. Сабора у Теофанији први престао да на богослужењима помиње патријарха Кирила, због чега га је Синод РПЦ одмах упозорио да тиме чини тежак грех и црквени преступ раскола (овде).

Као један од коловођа аутокефалистичког крила на тзв. Сабору у Теофанији, митрополит Евлогије одбацује и сваку критику на рачун овог окупљања и његових одлука, а нарочито од многих доказану тврдњу да је овај скуп сазван под притиском световних украјинских власти и да су оне умногоме определиле и његов исход (овде).

Занимљиво да се владика Григорије определио да пружи подршку управо овом архијереју УПЦ, због кривичног судског поступка који се против њега у локалном суду води од августа 2024. године (овде), након што је у мају исте године градски суд у Сумију одбацио претходну оптужбу против њега за распиривање расне и националне мржње због јавног оспоравања канонског статуса тзв. Православне цркве Украјине (овде, овде).

Симптоматично је да је таква лична подршка владике Григорија изостала у случајевима знатно тежих судских прогона и осуда на казне затвора познатих противника аутокефалистичког крила међу архијерејима УПЦ, као што су, примера ради, митрополит тулчински Јонатан (осуђен на петогодишњу казну затвора и конфискацију имовине, а потом размењен као „заробљени ратни непријатељ“, овде) или намесник Кијево-печерске лавре митрополит Павел (коме је изречена мера кућног притвора).

Улога Фанара

То што је против митрополита сумског Евлогија по други пут покренут кривични поступак не поништава чињеницу да је овај архијереј предводник аутокефалистичког и русофобског крила УПЦ, нити може да умањи одговорност владике Григорија за ненадлежно признање расколничких одлука тзв. Сабора у Теофанији.

Притом то признање не само да може озбиљно да наруши односе СПЦ са РПЦ, због чега је, по свој прилици, централни сајт СПЦ посету владике Григорија УПЦ гурнуо под тепих, већ оно директно штети интересима СПЦ, којој највеће претње долазе од аутокефалистичких политички мотивисаних тежњи. Признањем самопроглашене фактичке аутокефалности УПЦ пружа се опасан црквеноправни преседан за реализацију и легализацију таквих тежњи.

Целокупна изненадна седмодневна посета владике Григорија Украјини, а у оквиру ње нарочито посета сумском митрополиту Евлогију и јавно признање („поздрављање“) одлука тзв. Сабора у Теофанији, али и његов неуобичајено дуг петочасовни (!) разговор са кијевским митрополитом Онуфријем, били су разлог да се у руским православним медијима постави питање правог циља посете српског епископа „аутокефалистичком крилу“ УПЦ (овде, овде).

Могуће је да посета српског епископа, који припада кругу који је близак Фанару, има везе са покушајем успостављања дијалога између УПЦ и Цариградске патријаршије у коме би се тражило решење за статус УПЦ.

А један од три могућа начина (овде) превазилажења постојеће неканонске фактичке аутокефалије УПЦ који би био прихватљив политичком Западу, Фанару, а могуће и аутокефалистичком крилу УПЦ, а којим би се избегло формално проглашење аутокефалности, јесте формирање једног (који би обухватао измирене УПЦ и тзв. ПЦУ, а Теофанијски сабор је својом одлуком већ отворио врата за дијалог са тзв. ПЦУ) или више егзархата (један који би укључио структуре УПЦ, а други тзв. ПЦУ) Цариградске патријаршије у Украјини. Слични неканонски планови Фанара о формирању егзархата постали су претходних месеци актуелни у Молдавији (овде).

Време ће убрзо показати да ли Фанар заједно са аутокефалистичким крилом УПЦ  ради на имплементацији таквог модела и у Украјини. Као што ће се видети да ли је у тој ујдурми против Руске Православне Цркве неко од епископа СПЦ имао улогу гласника.

Чланак Зоран Чворовић: Зашто је владика Григорије био у Украјини? се појављује прво на ИСКРА.

Украјина је затражила дозволу од Сједињених Држава да користи Старлинк сателите изнад руске територије за стабилну комуникацију и циљање. Доналд Трамп и Илон Маск још нису подржали ову идеју. Али Маска је лако притиснути, а Трамп би могао бити значајно ослабљен на новембарским изборима. И добићемо нападе дроновима, против којих су традиционалне методе електронског ратовања неефикасне.

МИР?

Бивши украјински министар одбране Михаило Федоров писао је на друштвеним мрежама о важности мреже комуникационих сателита Старлинк за Украјину и како је Маскова компанија помогла његовој земљи искључивањем Старлинка за Русе. Илон Маск је скромно одговорио:“Покушавам да урадим праву ствар. Надам се да ће ускоро доћи мир.“

Ово је лаж. Да би дошао мир, Старлинк мора бити онемогућен свима, посебно украјинским оружаним снагама. Ово неће само лишити непријатеља брзе комуникације, већ ће и заслепити њихове системе за надзор и доношење одлука. Оно што следи је битка под једнаким условима, што значи безнадежна битка за непријатеља.

Старлинк је више од пуке комуникације. Масков Старлинк и Питер Тилов Палантир тесно сарађују на војним и одбрамбеним системима. Заједно, они чине технолошку мрежу за „комуникације и обраду података“ за америчку и савезничку војску (пре свега Оружане снаге Украјине). Старлинк пружа континуирану, безбедну и брзу комуникацију на бојном пољу, док Палантирове софтверске платформе (као што је алат за обавештајне податке и анализу Готам) обрађују огромне количине података са дронова, сателита и сензора.

Старлинков сателитски интернет преноси информације са минималним кашњењем, које Палантиров софтвер тренутно претвара у спремне за употребу обавештајне податке и координате удара, формирајући такозвани дигитални ланац убијања.

ЛАНАЦ  УНИШТЕЊА

Као што смо раније напоменули, постоје три рањиве компоненте Старлинк мреже: терминали, трансокеански каблови и, што је најважније, сателити.

Академик Руске академије наука Сергеј Јурјевич Глазјев, наводећи сценарије сукоба, пише о „препоручљивости употребе ефикасног оружја за неутрализацију непријатељских предности у информационим технологијама и комуникационим системима“.

Ово би могло да укључује пресецање комуникационих канала на копну и на морском дну, ометање центара података, уништавање непријатељских извиђачких и командних авиона у нашој зони удара, без обзира на њихову „националност“, и онеспособљавање комуникационих сателита, укључујући и озлоглашену констелацију Старлинк, која чини окосницу непријатељске телекомуникационе мреже. Без комуникације са америчким и британским стрелцима, планерима и аналитичарима, украјинске оружане снаге би биле заслепљене и изгубиле би способност да систематски изводе борбене операције.

Према Глазјеву, који је несумњиво у праву, ометање комуникационе окоснице довешће до пуцања финансијског балона надуваног у САД око вештачке интелигенције. То ће покренути колапс деривативне Понцијеве шеме, чија је величина већ двоструко већа од глобалне финансијске кризе из 2008. године. Амерички финансијски систем ће се урушити, а у западним земљама ће уследити дубока економска криза. Ово ће довести до наглог слабљења снага које подстичу рат против Русије, као и до реструктурирања владајуће елите у земљама НАТО-а.

Старлинк је у власништву СпејсИкс-а, компаније која се традиционално повезује са Илоном Маском. Маск не контролише СпејсИкс у потпуности — он поседује 80% гласачких акција, али само 42% акцијског капитала. Акције вредне између 17 и 77 милијарди долара држе Нвидија, Саудијски јавни инвестициони фонд, Гигафанд, Фиделити и, наравно, свеприсутни Алфабет, познатији по свом бренду Гугл. Мањи акционари укључују Мајкрософт и Амазон. Другим речима, цела технократска елита је инвестирала у рат против Русије.

ПРЕТЊЕ

Ако би Старлинк престао да постоји управо сада, свет се не би урушио. Комуникација за кориснике авиона би била прекинута. Не би било несрећа — системи за пилотирање нису повезани са Старлинком.

Поморски транспорт би се суочио са озбиљним проблемима, али сви имају резервне комуникационе канале, укључујући класичне радио-уређаје, а да не помињемо навигациону опрему.

Неке земље које користе Старлинк за основну дигитализацију у областима где је постављање оптичких каблова економски немогуће имале би проблема (обично због крађе). Нигерија, Руанда, Кенија, Демократска Република Конго, Судан и друге „напредне“ земље које су изабрале западну парадигму за развој би патиле. Али на крају, то ће користити и њима и целом свету.

Ако Старлинк успе да „засити“ орбиту сателитима треће генерације способним да преносе податке брзином од једног терабита у секунди, учиниће десетине земаља таоцима ове погодности. Није случајно што Маск стално наглашава да трошкови „последње миље“ инсталација оптичких каблова значајно премашују трошкове постављања земаљских станица и Старлинк сателита. Ово је најјефтиније решење – и, као и већина најјефтинијих, грешка.

Губитак критичних система са сателитског интернета неизбежно ће учинити власника овог интернета господарем земље. Добиће приступ свим кључним подацима. Добиће контролу над владином администрацијом, војним плановима и развојем, и медицином. Суверенитет је немогућ без комуникација независних од странаца.

Маск је напустио родну Африку готово као избеглица, бежећи од реваншизма црнаца. А сада се осветио тако што је преузео контролу над дигиталним индустријама неколико афричких земаља одједном.

Али Африку ћемо спасити касније. Сада морамо да ударимо на Старлинк ради основне самоодбране.

ОПЦИЈЕ

Старлинк није геостационарна констелација сателита; сви они јуре планетом невероватном брзином. Уништавање само оних који „лебде изнад Украјине“ је немогуће јер ништа не лебди изнад ње. Морамо да ударимо на цео систем.

Постоји неколико начина да се утиче на констелацију сателита.

1. Електромагнетно и радиофреквентно (РФ) оштећење. Делује као идеална опција, али није тестирана у пракси.

Могао би се користити систем „Волна Купол Гарант“: специјализовани систем за електронско ратовање који кошта приближно 1,5 милиона долара по јединици, распоређен на приколицама са посебним антенама. Дизајниран је да усмери снажан високофреквентни сигнал директно на пролазећи сателит Старлинк, привремено га „ометајући“. Према речима програмера, један систем је способан да поремети комуникације у радијусу до 20 квадратних километара. Питање зашто се то не ради остаје отворено.

Системи „Тобол“ и „Тирада-2“ (као и амбициозни пројекат електромагнетног оружја „Алабуга“) такође су раније најављени, са огромним буџетима: стационарни и мобилни системи стратешког нивоа дизајнирани за електронско ометање сателитских комуникација на великим подручјима. Нажалост, нисмо их видели у стварној борби против непријатељских комуникација, или то није објављено.

2. Кинетичко противсателитско оружје — противракетни системи (А-235 Нудол, С-500 Прометеј) — одлично обарају објекте у ниској Земљиној орбити, што је показано у тестовима. Али трошење једне скупе антиракете на један јефтин сателит је луди луксуз.

3. Стварање „облака крхотина“: избацивање стотина хиљада металних куглица са орбиталних платформи. При орбиталним брзинама, судар са таквом честицом гарантовано ће уништити или онеспособити соларне панеле и електронику сателита. Кеслеров ефекат ће покренути лавину уништења свега на датој висини. Већина удара ће погодити соларне панеле. Њихови остаци ће такође постати наше оружје, довршавајући Маскову сателитску констелацију.

4. И коначно, неконвенционално оружје, због чега ћемо бити жестоко критиковани у УН: детонација нуклеарног оружја у свемиру, снажан електромагнетни импулс или вештачки зрачни појасеви способни да тренутно спрже електронику стотина и хиљада сателита у ниској орбити. Само прва опција у овом сету је потпуно спремна.

У међувремену, и ми имамо комуникациони систем у ниској орбити Рассвет (Пројектни биро 1440) на практично истој висини као и Старлинкови. Ово, такорећи, гарантује безбедност непријатеља. Више не можемо бесплатно да ударамо на Маскову идеју.

Али ипак, ово је најбоља опција. То значи „учинити праву ствар“.

Правне последице такве одлуке су небитне. Чак и Споразум о свемиру из 1967. забрањује распоређивање оружја за масовно уништење (нуклеарног, хемијског итд.) у свемиру, али не забрањује друге врсте противсателитског оружја – кинетичко (набојно, ударно), ласере и системе за електронско ратовање. Али главна ствар је да су сви такви споразуми одавно збрисани незаконитим ширењем НАТО-а на исток и његовим акцијама на Истоку.

* * *

Уништење Старлинка није победа у рату. Руски војник је способан да се бори боље од било кога другог у било којим, чак и најнеповољнијим условима, а руски војници су ти који су против нас. Али без Старлинка, крвопролиће ће се завршити много брже.

ТВ ЦАРГРАД

ПРИРЕДИО ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

Чланак KOНСТАНТИН МАЛОФЕЈЕВ, ОСНИВАЧ ТВ ЦАРГРАД: ИСКЉУЧИМО „СТАРЛИНК“ се појављује прво на ИСКРА.

Слободан Антонић

Једна од карактеристика „културе сећања“ инверзног национализма је и одбијање да се српски злочини ставе у било какав историјски контекст, будући да се сматра да је, рецимо, свако помињање Братунца заправо релативизација Сребренице.

Али, исти медији и исти аутори заступају и став да се „не могу палити свеће за догађај као што је ‘Олуја’, а у исто време се потпуно игнорише след догађаја који је довео до саме ‘Олује'“. Или што рече Динко Грухоњић: „Ако причамо о Олуји, (…) нико не прича о томе шта је било у периоду до Олује„.

За Сребреницу не сме контекст, али за Августовски погром („Олују“) не може без контекста – очигледно да је на делу чувени модел „двомисли“ (doublethink).

Тако, Алексеј Кишјухас осуђује што „наше друштво, у вези са Сребреницом, радије одговара традиционалним српским поздравом ‘А шта су они нама радили?‘“, тврдећи да би то исто било као када би Немци рекли: „Ако је тог холокауста и било, мора да су га мало и Јевреји чинили, зар не?“. Зато он одбацује „стари, досадни и кварни ‘А шта су они нама радили?’ аргумент“, називајући га „баналним труизмом који служи једино томе да се умањи кривица и релативизује одговорност сопствене стране у сукобу“ (слично и овде).

Међутим, када говори о НАТО агресији на Србију 1999, исти аутор указује да ми најпре морамо да се суочимо „са својим сопственим непочинствима, а која су до тог рата и до тог бомбардовања од стране Запада и НАТО била довела„. Он указује да „обични грађанин Србије, Петар Петровић са уплатнице, напросто не зна и не разуме (…) зашто је тачно ту Србију бомбардовало„, објашњавајући:

„Пре свега зато што су током 1998. и 1999. године, припадници војске и полиције Србије, а посебно припадници паравојних формација, почели кампању масовног и систематског прогона, а затим и убистава Албанаца и других несрпских цивила на том истом Косову.“

Дакако, Кишјухас ту није једини. Кад год се поведе прича о агресији НАТО на Србију, обавезно читамо како се 24. март 1999. не сме узимати као „нулта тачка, пре које се ништа није десило“ (Крстић), односно чујемо изругивање како „испада да је свет почео 24. марта 1999. када су одлучили да нас бомбардују без разлога – нико не прича о апартхејду и протеривању Албанаца“ (Грухоњић).

Као што се види, НАТО агресија на Србију 1999, као злочин против светског мира, мора се обавезно ставити у контекст претходних догађаја да би се све то ипак могло „правилно“ оценити.

Али, осветничко стрељање заробљених непријатељских војника и мушкараца у Сребреници 1999. — које је Хашки трибунал оквалификовао као „геноцид“ — мора се посматрати искључиво као засебити догађај, и има се издвојити из било каквог ратног или историјског контекста.

Овакво становиште које би се, у најмању руку, могло оценити као недоследно, па чак и лицемерно, данас је општа појава у култури сећања нашег инверзног национализма. Ту се жустро протестује због слика побијених Срба из Братунца, које су постављене на путу за Сребреницу, уз питање: „Је ли то политичка кампања? Или кампања заташкавања, или оправдавања злочина? За које сврхе је постројено тих три хиљаде мртвих Срба? Шта су живи хтели рећи склањајући се иза ‘својих’ мртвих?“ (Илић).

Али се зато обележавање „Олује“ обавезно мора започети посетом Овчари: „Посету смо почели од Овчаре, јер, ако желимо да говоримо о злочинима у Олуји, онда морамо да говоримо и о томе шта се десило пре Олује, шта је то што је довело до низа злочина“ (YIHR).

Дакле, о злочиначком погрому у Братунцу, Милићима, Скеланима, Кравицама, Бјеловцу… — који су предходили осветничком стрељању у Сребреници, није пожељно говорити, јер би то била „релативизација“ и „вотабаутизам“. Зашто?

Да подсетим, бошњачки војници у енклави Сребреница нису били разоружани, те су излазили из заштићене зоне и спаљивали околна српска села — сатрвши 81 од 93 насеља. Тако је до априла 1993. у сребреничкој општини убијено или протерано 91 одсто српског становништва (овде 329).

„Од 9.390 мештана српске националности у општини Сребреница (по попису 1991) после муслиманских покоља и похода, остало је њих само 860 или 9 одсто“ (овде 1). Убијено је укупно 3.287 Срба, од којих су 2.382 били жене, деца и старци (овде 19; 69—143; овде 307; поименични спискови побијених овде).

Kaнадски генерал Луис Мекензи, први командант мировних снага у БиХ (Унпрофор), указивао је на размере масакра који је Насер Орић извршио над српским живљем: „Докази потврђују да је он одговоран за смрт исто онолико српских цивила из околине Сребренице колико је војска босанских Срба убила у Сребреници“ (уп. овде 332—333).

Овај масакр тамошњи Срби су доживљавали као наставак погрома који су хрватско-муслиманске усташе извршиле у сребреничком срезу, 1941—1945, када је убијено 2.262 особе, од чега 430 деце и 546 жена (овде 143).

Међутим, овакво игнорантско и лицемерно становиште нашег инверзног национализма значи заправо преузимање позиције бошњачког негационизма у односу на подрињске погроме над Србима 1992—1995. Бошњачки одборници у скупштини Сребренице су, 6. јула 2021, одбили да гласају за Резолуцију о страдању и злочинима над српским народом Сребренице у 20. веку (овде 116).

Такође, на помену у Братунцу, 10. јула 2023, за 3.287 Срба из средњег Подриња убијених од стране муслиманских снага 1992—95, није било ниједног представника из Сарајева (нити иједног западног дипломатског представника). „Они наше жртве не само да не признају, већ их и презиру“ (овде 116).

То се види и из објашњења режисерке Јасмиле Жбанић, зашто не треба у било којој филмској причи о Сребреници помињати и побијене српске цивиле у Братунцу. Она их, наиме, пореди с Немцима који су починили злочин у Крагујевцу 1941, те зато не могу имати споменик чак ни као жртве:

„Њемци нису подигли споменик у, рецимо, Горњем Милановцу, њемачким војницима убијеним 16. октобра 1941. И да јесу, масакр у Крагујевцу се не би могао порећи, ни релативизирати. Тако је и са Сребреницом. (…) Морамо ову средину ослободити од злочинаца и њихових наратива.“

Овде се види сва манипулативна логика пропаганде. У првом кораку се Срби изједначе с нацистима из Другог светског рата, да би се у другом кораку закључило да онда чак и њихове цивилне жртве треба игнорисати. „Србима није дозвољено да буду жртве, а ако се то никако не може избећи онда се, вели Чомски, ради о ‘недостојним жртвама'“ (овде 351).

Између осталог и зато је, током суђења у Хашком трибуналу, одбрани био процедурално онемогућаван сваки покушај да укаже на размере погрома над Србима из Подриња који је претходио масакру у Сребреници (овде 118).

Занимљиво је да, с протеком времена, „контекстуализовање“ Августовског погрома 1995, у овдашњем инверзном национализму, добија све гротескније видове. Тако смо ове године могли да читамо, у једном једином тексту, овакве тврдње:

Августовски погром је легитимна државна акција коју је изазвао српски национализам: „‘Олуја’ – хрватска војнополицијска операција с почетка августа ’95. г. која је кључно допринела успостави пуног државног суверенитета Хрватске у оквиру АВНОЈ-евских граница – само је један сегмент катастрофалног салда српског национализма„;

Било је жртава на обе стране, али највећи део кривице пада на оне који су све започели – а то су, разуме се, Срби: „Искрен пијетет према свим жртвама тешке прошлости – без изједначавања одговорности, она је увек већа на страни која је покренула ратне сукобе“;

Срби који су створили Републику Српску Крајину сами су криви за оно што их је снашло: „Непромишљеним и надасве неодговорним стварањем парадржаве Републике Српске Крајине, Срби у Хрватској су сами себи одредили трагичну судбину. Она је резултирала хрватским војноредарственим акцијама ‘Бљесак’ (мај 1991.) и ‘Олуја’ (август исте године)“.

Злочини почињени у Августовском погрому само су освета хрватских националиста за протеривање Хрвата из РСК, али је за разгоревање хрватског национализма прави кривац српски национализам: „Злочини над Србима последица су колико жеље за осветом због оног што се догађало Хрватима у РСК – која је резолутно одбијала било какав облик интеграције у Хрватску – као и национализма и шовинизма који је продро у врхове хрватске политике (…). Та је патологија масовно узела маха најпре као реакција на српску клеронационалистичку (контра)револуцију, с краја ’80-тих и почетком ’90-тих, да би ескалирала као реакција на оружану побуну Срба, стварање парадржаве РСК и територијалну блокаду Хрватске.“

Ма колико да нам овакав историјски ревизионизам делује дрско и наказно, потребно је да размислимо – зашто је за Сребреницу забрањен било какав контекст, а за „Олују“ или „Бљесак“ контекст постаје обавезан?

Управо то је функција инсистирања на „геноциду“ у Сребреници, односно смисао холокаустизације „српских злочина“. Наиме, за геноцид или Холокауст се не сме питати шта му је претходило – он је толики злочин да свака прича о историји која му је претходила може значити релативизацију.

Али, ствар је тачно обрнута. Управо су Мајски и Августовски погром 1995. наставак 3/3 (тротрећинског) серијског геноцида: 1. побити (1941-1945) – 2. протерати (1991-1995) – 3. асимиловати (1996-2026). Сведоци смо пропагандног напињања из петних жила да се тај геноцид заташка. Као, наравно, и НАТО злочин 1999.

Ето зато овде контекст не може, а тамо мора. Ето зато су, с контекстом или без контекста, Срби увек криви.

Чланак Слободан Антонић: С контекстом или без – Срби криви се појављује прво на ИСКРА.

Ратко Младић (1943–2026). Фото: Срна

Генерал Младић је показао своје право лице, док они своје нису. Овај свет ипак није спреман за суочавање са демонима лицем у лице

Живот генерала Ратка Младића одраз је судбине Срба у последњих нешто више од 100 година.

Рођен у земљи која је створена на штету искључиво његовог народа, одрастао је у заблуди да је она за општу добробит. Био је један од последњих који су бранили Југославију, а сви ти последњи браниоци били су управо Срби, убеђени да бране универзално добро, не злонамерни пројекат сопственог уништења. На суров начин био је приморан да се суочи са реалношћу – гледао је како све његове заблуде нестају су у праху и крви сопственог народа.

Преминуо Ратко Младић (1943–2026)

Није му требало превише да схвати сурову истину: Срби, који никада нису савијали кичму у рату, у миру су искоришћени, тачније – злоупотребљени. Својом добровољном снисходљивошћу према онима чије је највеће „херојство” било заклати и раскомадати нејако дете, болесника, старца или трудну жену, помогли су другима да добију сопствену државу, понекад чак и нацију(!), какву никада нису имали. Тако су они, крвавих и руку и униформи својих окупатора које су носили, добили статус праведника који нису ни тражили, нити их је икада занимао. На крају, и даље неокајани, упирући прстом у народ генерала Младића, од својих господара бивају проглашени невиним жртвама. Они, врста зликоваца и монструма људских какве ни нацистичка Немачка не памти, „постали“ су невине жртве, а он проглашен злочинцем. Кривица је била једина – свест о светој обавези одбране свог народа сходно животном позиву који је изабрао.

И још, живећи судбину свог народа, принуђен да после таквог рата не буде на слободи коју је више него заслужио, већ да бежи од крвника у рату који се за њега никада није завршио. Притајен, преживљава радећи најтеже физичке послове да би на крају био ловљен, прогањан и издан. Чак и од потомака краља, који је ту исту Југославију првобитно створио. Предат је онима који су све зло спровели промишљено, са идејом да на крају управо он (читај: његов народ) буде окривљен за све, а понајвише за њихова злодела. Предат је суду који је осудио једино право на одбрану Срба.

Последње дане провео је понижаван и исмеван, приказиван као немоћан и слабић од стране оних који га војно никада нису поразили. Говорили су о њему као монструму док су се славили сопствене монструозне злочине због којих је он, узрочно-последично, осуђен.

Он је показао своје право лице, док они своје нису. Овај свет ипак није спреман за суочавање са демонима лицем у лице.

Занимљиво је, али никако случајно, да се генерал Младић упокојио у навечерје великог празника Успења Пресвете Богородице, највеће посреднице људског спасења. Она је, добивши вест да ће се преставити, замолила свог Сина и Господа да дође и лично узведе њену душу на небо, како не би гледала страшна лица демона са којима се људске душе у том тренутку сусрећу. Господ је услишио њену жељу, а она је остала заштитница и избавитељка људских душа, нарочито оних који су Његовом Сину, а нашем Богу, угодили својим животом – управо онако како је, бранећи нејач од западног и земаљског зла, чинио генерал. Такло је и овај догађај, дан упокојења генерала пред велики празник, више него речит.

Нека му је вечна слава и Царство небеско у векове векова. Амин.

Чланак Иван Максимовић: Душа пред Пресветом Богородицом – крај земаљског мучеништва генерала Младића се појављује прво на ИСКРА.

Срби никада нису оскудевали у великим и часним војсковођама, као ни у одговарајућим војницима, jер српски народ никада није оскудевао ни у моћним, бескрупулозним и лажљивим непријатељима.

Aли не ретко је усуд његових предводника био да у име свог народа на крају пута понесу крст Христа Спаситеља, искапе пехар мучеништва.

То је голготни усуд и генерала Ратка Младића, већ годинама зазиданог у казамату Запада. Слава му, за живота и за сва времена!

Подсетимо се, претходно, последњих година живота и мученичке смрти генерала Драже Михајловића, који је повео „прву легендарну герилу против Хитлера у поробљеној Европи“, тако пољски историчар Јануш Пијекалкијевич, да би потом доживео прогањање, хапшење, понижавајућу фарсу од „судског поступка“ и егзекуцију од стране Титовог комунистичког режима.

И то због апсурдне оптужбе „сарадње са нацистима“, против којих се борио. Он, који је управо због сарадње са окупатором осудио Димитрија Љотића и четничког војводу Косту Пећанца на смрт (последња пресуда је била и извршена).

Прво безмерно хваљен и слављен, потом глатко издат од стране Запада.

Фронтови на Балкану у светским ратовима и у време противправне  НАТО-агресије при насилном распаду друге Југославије на крају 20. века указују на тачност изреке да се историја понавља (некада као фарса, на Балкану увек као трагедија), јер сваки пут се исто десило – на једној страни моћне армије Запада заједно са својом локалном хрватском, босанско-муслиманском и косметско-албанском пешадијом на једној а Срби на другој страни.

Односно – на правој страни историје.

Генерал Ратко Младић није био оптужен и осуђен због сарадње са нападачким НАТО-пактом, већ због борбе против те његове локалне пешадије, на првом месту против босанско-херцеговачких муслимана и њихових најближих савезника и доказаних главосеча, са свих страна света надошлих исламистичких муџахедина.

Јер њему је, како би могло другачије да буде, био познат како феномен понављања историје, тако и страшни Србоцид хрватске државе 1941-1945, при коме је босанско-муслиманско „цвијеће хрватског народа“ играло једну врло значајну и врло активну џелатску улогу у току четворогодишњег помора Срба.

Али суд победника ICTY (Хашки трибунал) је његово командовање назвао – геноцид.

А шта друго, када су западни политичари и медији већ пре почетка грађанских ратова у другој Југославији започели масивну кампању концертиране демонизације Срба, обелодањујући врло професионални и очигледно већ одавно припремљени сценарио долазећих збивања, са јасно детерминисаним улогама победника и губитника.

Аутори, сценаристи, режисери, продуценти, статисти, као и иницијатори и финансијери, реализовали су свој глобални пројекат виртуализације стварности на скоро маестрални начин а изманипулисана поданичка публика је спремно аплаудирала форсираном униформисању своје свести.

Заслужни узор и путоказ за делање данашње вештачке интелигенције, програмиране искључиво на успех сопствених пројеката и лишене сваке емпатије, етике и морала, људскости.

У Немачкој је то свеобухватно испирање мозга домаће и светске јавности започео један хрватски римокатолички свештеник, Јосип Дубовечак из Вараждина, већ у августу 1991, дакле месецима пре почетка ратних збивања и свих њихових, по правилу сурових пратећих појава:

„У Србима се крије нешто сатанско, нешто генетски покварено!”¹

Трошни насип на обали истине и основне хуманости је тиме био проваљен, дошла је поплава, стампедо латентног и коначно разулареног расизма. Опет једном био је пуштен зли дух из боце, отворена Пандорина кутија, јер ах! тај српски Прометеј је не само украо ватру боговима (Запада), већ се усудио и да преживи светске ратове и оно Кајтелово наређење у време нацистичке окупације: „За сваког убијеног Немца, стрељати сто Срба!“, па шта више и Србоцид хрватске државе 1941-1945.

Тако да се само орило:

„Цивилизовани хришћански свет треба да стане на пут оријенталном варварском деспотизму и југосрпском необољшевичком милитаризму!“² (…)

„Гнусна неман великосрпског експанзионизма, као и пангерманских амбиција Трећег Рајха, храни се истим еугенистичким теоријама!“³ (…)

„Крајности српске бестијалности… силовање Босне и махнити српски фашизам иза њега… Српска варварства (…) и закључно

„Босна 1992-1995: Геноцид над преко 300.000 Муслимана и систематско силовање преко 100.000 Муслиманки од стране хришћанских Срба!“⁴

Све ове бескрупулозне лажи и бесрамне клевете су се потом наравно показале беспредметним, но шта кажу чињенице, шта је истина? Јер Младић (и не само он) био је осуђен поред осталог тј. на првом месту због злочина геноцида.

Само неколико проверених и проверљивих података о том контексту:

ICTY (Хашки трибунал) потврђује и сам да је он, тадашњи српски главнокомандујући генерал, наредио, организовао, контролисао и спровео сигурну и добровољну евакуацију преко 20.000 босанско-муслиманских стараца, жена и деце.

То су, иначе, непосредно по заузимању Сребренице од стране војске РС а после наврат нанос бекства Насера Орића и хиљада његових војника претходног дана ка Тузли, недвосмислено и у писаној форми потврдиле и холандске УН-јединице са лица места, заједно са представницима српске и босанско-муслиманске стране:

„Евакуација муслиманског становништва је у кооперацији са српским војницима под командом генерала Ратка Младића протекла мирно и без инцидената а на сопствену жељу становника (…)“ а од значаја је сигурно да првобитно ниједна од присутних организација Запада (UNHCR, THW, IRK, организација „Лекари без граница“, итд.) није извештавала о масовним убиствима. То чињенично стање је подвукао и холандски командант са лица места Tom Karremans у једном интервјуу 24. VII 1995. и – тада му још увек нико није противуречио.⁵

Да ли је то масовно и логистички захтевно збрињавање становништва противничке стране у ратним условима дакле био један геноцидни или један дубоко хумани чин генерала Ратка Младића?

Без икакве тежње да се у Сребреници очигледно почињени ратни злочини релативизују, мора се констатовати да се већ ова чињеница масовне евакуације босанско-муслиманских цивила дијаметрално супротставља суштини дефиниције злочина геноцида, при коме се тежи „потпуном уништавању једне људске популације, без обзира на пол и узраст жртава“.

Јер – какав то геноцид, дакле народоубиство може да буде, када апострофирани „геноцидни злочинци“ прво пуштају на слободу највећи део чланова „циљне групе жртава“, коју пак већински чине жене и деца, значи – они делови популације, који превасходно осигуравају биолошко преживљавање дотичне људске групације?

Говори ли то за намеру уништења, искорењивања једног народа?

За промислити је и још једна значајна негативна димензија ове конструкције Хашког трибунала (ICTY), наиме, да ако би сваки ратни злочин, који наравно захтева правно и морално санкционисање, био тако олако (и неодговорно) проглашен геноцидом, онда је неминовно инфлационирање (= обезвређивање) и банализовање овог „најстрашнијег злочина, који историја човечанства познаје“ (Рафаел Лемкин).

Аушвиц и Јасеновац, који се увек, свуда и на свакој страни понављају? Банално, зар не?

Чему значи толика хука и халабука, шта је ту изузетно, па то су кроз историју сви могући чинили и чине… Зашто онда не и Адолф Хитлер, Хајнрих Химлер, Анте Павелић и Фра Сотона Филиповић-Мајсторовић?

Шта би боље себи могли да пожеле сви ти нељуди, који су били одговорни за велике геноциде у Европи средином 20. века, за Холокауст над Јеврејима, Самударипен над Ромима и Србоцид хрватске државе 1941-1945?

Директор „Центра Симон Визентал“ Ефраим Зуроф (Efraim Zuroff) коментарише:

„Волео бих да су нацисти склонили јеврејске жене и децу пре свог крвавог похода, уместо што су их убили, али то се није десило, као што знамо. Ни Руанда и Холокауст нису исто, иако су злочини који су се догодили у Руанди много сличнији Холокаусту од онога што се десило у Сребреници. Али, опет, то није исто (…)

Колико знам, оно што се тамо у Сребреници десило не одговара опису или дефиницији геноцида.

Мислим да је одлука да се то назове геноцидом донета заправо из политичких разлога. Очигледно је да се догодила трагедија, недужни људи изгубили су живот и треба да се сачува сећање на њих (…)“⁶

Када је, међутим, тадашњи холандски Главнокомандујући генерал Hans Couzy годину дана касније у својим мемоарима одлучно тврдио да се „у Сребреници није догодио никакав геноцид босанско-српске војске над муслиманима и да је зато командујући официр Tom Karremans 17. VII 1996. шта више унапређен“, онда се на њега већ сручила маса приговора и увреда, поруга и оптужби а уз образложење „да је та тврдња од стране ICTY једним убедљивим једнонедељним доказним поступком у међувремену оповргнута“.⁷

Тиме је нпр. и сведочење холандског капетана Shoutena, који се у то време налазио на лицу места, значи постало беспредметно:

„Свако оптужује сваког а нико не износи никакве доказе. Ја управо поимам, да одређени кругови у Холандији по сваку цену желе да докажу извршење некаквог геноцида.

Ако су се масовна стрељања заиста одиграла, онда би Срби морали да су их невероватно добро сакрили. Ја лично не верујем ни у шта од тога. Само један дан после „Случаја Сребреница“ стигао сам, наиме, у Братунац и остао тамо пуних осам дана. Могао сам да идем куда год сам хтео, добијао од Срба сваку могућу подршку и нико ме никада и нигде није заустављао.“⁸

Али и свако дете (на Западу) зна да: „Срби су прљаве убилачке животиње… Они… крше споразуме… силоватељи … обично су пијани од ракије… хладни су и сурови окупатори… имају чудне навике, налик на животињске…“⁹, као и: „Срби, пси и творови са балканског ђубришта!”¹⁰, тј. да су они: „Раса парија, труле јабуке у бурету Европе. Они морају да буду неутралисани!”¹¹ односно да „То нису људи, то су људождери!”¹²

Хуманисти, који 1999. говоре о „раси парија“, која мора да буде ликвидирана? Не 1933, не 1941, не 1944 и 1945.

Тако да се (на Западу) вероватно нико није изненадио, када се и тадашњи амерички председник Бил Клинтон окушао као историчар: „Срби нису изазвали само Први светски рат, не, без њих не би било ни Холокауста!”¹³

Епохално откриће Епстиновог пријатеља, које мирише на Нобелову награду!

За врлог Била Клинтона, врховног команданта америчке војске на крајње хуманом задатку међу Србима. Овде сведочанство једног шпанског очевица са лица места о тој племенитој мисији спасавања цивилизације:

„Више пута протествовао је наш пуковник код НАТО-команданата, јер су бирали мете које нису биле војне. Избацили су га из канцеларије са псовкама (…) Једном приликом дошла је кодирана наредба северноамеричких официра, да би требало да бацимо анти-персоналне бомбе на локалитете Приштине и Ниша. Пуковник је одбио све то заједно и, неколико дана касније, стигло је наређење за његов премештај (…)

Још откад смо стигли у Италију, није било краја понижавањима и увредама. Даваоци наређења су само северноамерички генерали, и нико више (…) Они разарају земљу бомбардују је новим оружјима, отровним нервним гасовима, површинске мине се бацају падобранима, бомбе садрже уранијум, црни напалм, стерилизујуће хемикалије, које се расипају да би затровале усеве и употребљавају оружја, о којима чак ни ми још увек ништа не знамо.

Северноамериканци чине једно од највећих варварстава, која се могу починити против човечанства.“¹⁴

Тако је ето и „људождер из расе парија, балкански твор и прљава убилачка животиња“ Ратко Младић био осуђен због – геноцида. Док босанско-муслимански командант Сребренице Насер Орић није, напротив, био је апсолутно рехабилитован.

Иако су његове оружане снаге (из сребреничке „демилитаризоване УН-зоне“) доказано и претходно уништиле око педесетак (тј. много више, ако се свако настањено место, засеок, итд. посматра као засебна целина¹⁵) српских села у околини Сребренице и убиле преко 2.500, по неким изворима око 3.300 Срба (мушкараца, старих људи, жена и деце, што и по УН-Резолуцији укључује квалификацију геноцида, значи покушај уништења читаве групе жртава). А чак и према самовољној ревизији ове Резолуције од стране Хага („покушај елиминисања дела циљне групе жртава“), то је било педесетак или више геноцида – како нда ослобађање од сваке кривице?

Јер то је било добро познато јавности Запада и наравно Хашком трибуналу (ICTY).

Један амерички новинар је нпр. посетио Орића почетком 1994. у Сребреници и интервјусао га: „Ратни трофеји Насера Орића не красе зидове његовог удобног стана, они су овековечени на једној видео-касети, на којој се виде спаљене српске куће, обезглављени лешеви распорених стомака. Орић коментарише, заваљен у меку софу: „Те ноћи нисмо могли да употребљавамо ватрено оружје“. Муслимански заповедник Орић је сигурно најокорелији човек у овом граду, који је од стране Савета безбедности УН проглашен „заштићеном и демилитаризованом зоном.“¹⁶

Примедба: Холандска УН-јединица из Сребренице је потврдила да су Орићеве снаге у јачини од око 4.800 људи њима 1993. предале само „око 300 комада, највећим делом застарелог тј. неисправног оружја“,¹⁷ тако да се ознака „демилитаризована“ зона тешко може сматрати примереном.

Један канадски новинар је Орића такође посетио у јануару 1994. исто тако у Сребреници и добио прилику да се упозна са дотичним „ратним трофејима“: „Горуће куће, свуда лешеви, одсечене главе, људи који беже. Орић се све време смејуљио и дивио своме „делу“.

Када су се у следећој сцени појавили раскомадани лешеви, Орић је разлику објаснио реченицом: „Ове смо испалили на месец.“ а када се потом појавило једно место без живе душе, он је пожурио да изјави: „Само овде смо побили 114 Срба“.¹⁸

То место је село Кравице а дотични масакар су Орићеве трупе извршиле на православни Божић, 07. јануара 1993. И не, овај „часни бранилац Сребренице од великосрпских агресора“ није претходно издвојио старце, жене и децу и евакуисао их на територију под српском контролом, те стрељао рецимо 14 Срба дораслих оружју, јер их је ето сматрао у цивилна одела преобученим војницима, диверзантима, шпијунима, он их је све „испалио на месец“!

Колико је међу тим невиним и беспомоћним цивилним жртвама било чланова фамилија оних српских војника, који су потом заузели Сребреницу и били толико обрхвани жељом за осветом, да су потпуно занемарили речи Светог Николаја Српског:

„Ко се освети, тај се не посвети!“

Јер генерал Ратко Младић сасвим сигурно није наредио никакав масакар, то би наиме Хашки трибунал (ICTY) исто тако сигурно обзнанио и увео у доказни поступак, као крунски доказ постојања геноцидног плана, дакле „специјалне намере“ (dolus specialis), без коje по одговарајућој УН-Резолуцији не постоји злочин геноцида.

Разлог је врло прост, такво наређење, намера и план никад нису постојали.

У случају Насера Орића, међутим, та „специјална намера“ се не да превидети, он је наиме лично предводио своје бојовнике при убилачким походима и масакрирању српске нејачи у околним селима. И хвалио се тиме северноамеричким репортерима, као што смо горе видели.

Ако ништа друго, то је био иницијални злочин геноцидног карактера.

Али Орић није ето припадао оним „злима“ и „варварима“, како је то тадашњи британски премијер Тони Блер надмоћно, самоуверено, управо гебелсовски констатовао:

„Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства!”¹⁹

Професор политичких наука на универзитету у Бечу др Walter Manoschek коментарише: „Ова скандалозна пресуда баца светло на политички тенденциозну страну ICTY и уопште није неопходно бити пријатељски расположен према Србима, да би се пресуда означила као скандал (…)

Поред благе пресуде упада у очи да је већ оптужница, која је занемарила Орићеве очигледне тешке злочине пре јула 1995, требало да спречи сагледавање њихове повезаности са догађањима после заузимања града од стране босанско-српске војске.

Да систематски покољ српског цивилног становништва од стране Орићевих трупа у околини Сребренице од стране ICTY није био квалификован као „Злочин против човечности“, говори дакле за политичку агенду овог трибунала.

Тиме је наиме постало могуће да се масакар босанско-српске војске у јулу 1995. лиши контекста, да се Сребреница инструментализује у смислу „српског зла“ а босанско-муслиманска страна представи као „једина жртва“.

Рехабилитација Насера Орића од стране ICTY представља још један врхунац овог циничног поигравања са жалосном, крвавом и комплексном историјом распада бивше Југославије. Оправдана је бојазан, да ће и процес против Караџића исто тако одговарати политичким тенденцијама ICTY.“²⁰

Аутор је био у праву, но очекиваном осудом Радована Караџића на доживотну робију, наравно због „српског геноцида у Сребреници“, уклоњена је само још једна српска „трула јабука из бурета Европе“, зар не?

Отровни плодови систематске и бесомучне дехуманизације једне циљне групе, овог пута Срба на Западу, за које се веровало да су заувек нестали после Другог светског рата и пораза нацизма, поменимо још и то, нису заобишли, поштедели ни децу и још једном су демонстрирали, да онечовечење никада не остаје ограничено на предвиђене жртве.

Овде само један пример:

Једна косовско-албанска девојчица је после НАТО-напада 1999. на остатак Југославије и војног запоседања јужне српске провинције Косово и Метохија била привремено ухапшена од стране америчких УН-полицајаца Charlie Gortano и Tom Pellegrini због убиства једног Србина.

Њихова изјава о том хапшењу гласи:

„Та мала, једва четрнаестогодишња Албанка је управо убила, буквално умлатила једног средовечног Србина, разбила му главу на улици препуној људи, усред белог дана. На сва наша питања, она је само с чуђењем тресла главом и питала са своје стране нас:

„Шта је вама, па то је био само један Србин?!“²¹

Закључно, ословимо једно врло мучно и болно, али неизбежно питање – како се поставити према чињеници, да су Срби изручили Ратка Младића, Радована Караџића и још многе друге браниоце свог народа овим модерним инквизиторима?

Немоћ малих, кукавичлук, опортунизам или политички прагматизам, државнички резон, жртвовање појединаца у име општег интереса? Малодушност бескичмењака или храброст далековидог заступања виших националних интереса, па и по цену каљања сопственог образа?

Љут, ускисли, горак, натрули укус у устима међутим остаје.

Јер, за подсећање, и Милош Обреновић је несумњиво био истакнута историјска личност, заслужан државник, али ништа не може да га опере од греха и срамоте у односу на великог Карађорђа.

У ноћи између 24. и 25. јула 1817. године, наиме, убијен је вожд Ђорђе Петровић Карађорђе, заједно са својим пратиоцем Наумом Крнаром, на трлу Драгића Војкића у селу Радовање код Велике Плане. Убиство је извршио Никола Наумовић, по договору кнеза Милоша Обреновића и војводе Вујице Вулићевића, Карађорђу врло блиских људи, јер кумова.

„Бог на небу, кум на земљи“, како каже народ. Земљаци, истоверници, саборци…

Његово тело је сахрањено у Радовањском лугу, а глава однета кнезу Милошу. Он је наредио да се са ње одере кожа, потом препарише, усоли и однесе београдском паши а потом даље у Стамбол.

Карађорђе је, за подсећање, и код бесмртног Петра II Петровића Његоша уживао огромно поштовање, додатно подстакао његов интелектуални и уметнички полет у односу на српство и косовски завет, па тако и „Горски вијенац” почиње „Посветом праху оца Србије”, којом изражава признање и почаст Вожду.

Да ли је то била немоћ малих, кукавичлук, опортунизам или политички прагматизам, државнички резон, жртвовање појединаца у име општег интереса од стране Милоша Обреновића? Малодушност бескичмењака или храброст далековидог заступања виших националних интереса, па и по цену каљања сопственог образа?

Љут, ускисли, горак, натрули укус у устима међутим остаје.

Но овако или онако, о свему томе одлучује суд историје а финално Божији суд.

Што исто тако важи и у случају генерала Драже Михајловића, кога је Титов комунистички режим прогонио и убио, али ловили су га, проналазили и хапсили Срби – Александар Ранковић, Слободан Пенезић Крцун, Јово Капичић а тужилац на монтираном судском процесу му је био Милош Минић.

Чија жена Милка је рођеног брата Душана Јанковића намамила у клопку и предала егзекуторима, својим партијским друговима.

Тешко да је у њиховом случају храброст далековидог заступања виших националних интереса играла било какву улогу. Они су наиме листом били школски примери „замене вере“, бескомпромисни и анационални идеолошки конвертити, њихов двоглави идол се звао Маркс Енгелс а једини пророк био Јосип Броз.

Не, Срби никада нису оскудевали у великим и часним војсковођама, као ни у одговарајућим војницима, jер српски народ никада није оскудевао ни у моћним, бескрупулозним и лажљивим непријатељима.

Aли не ретко је њихов усуд био да у име свог народа закључно понесу крст Христа Спаситеља, искапе пехар мучеништва.

А каткад се осуда на ношење крста дешавала и са грешним српским уделом у том пилатовском непочинству. То се наравно може и другачије назвати, као што је то демонстрирао Борис Тадић, тадашњи председник Србије на РТС поводом хапшења Ратка Младића од стране српске полиције 26. маја 2011:

„Показали смо да желимо у Европу!“

А ако неко једног дана пита његове прогонитеље, тужиоце, судије и тамничаре о томе, како живе са том до неба вапијућом неправдом, добиће одговор:

„Шта је вама, па то је био само један Србин?!“

Мада можда и: „Па зар ви нисте увек желели у Европу? Он је ето стигао.“

То је голготни усуд генерала Ратка Младића, већ годинама зазиданог у казамату Запада. Слава му, за живота и за сва времена!

Чланак Владимир Умељић: СЛАВА ТИ, ГЕНЕРАЛЕ, ЗА ЖИВОТА И ЗА СВА ВРЕМЕНА! се појављује прво на ИСКРА.

др Владимир Димитријевић

ДЕМОГРАФИЈА 

Србија изумире.

Према попису из 2022. године, у Републици Србији (без података за Косово и Метохију) живи 6.647.003 становника, што представља пад од 6,9% у односу на попис из 2011. године. Демографска слика Србије карактерише се старењем становништва, негативним природним прираштајем и концентрацијом људи у већим урбаним центрима.  Србија има једну од најстаријих популација на свету, са просечном старошћу од преко 43 године. Просечна стопа фертилитета је око 1,63 деце по жени, што је испод нивоа просте репродукције (који износи 2,1). Око 75% становништва живи у урбаним срединама. Једини регион у којем је забележен раст броја становника је Београдски регион (пораст од око 1,6%), док сви остали делови земље бележе пад. 

Ђачка Србија изумире. Ове године уписано је око 62 500 ученика у први разред основне школе.

Нема никаквих озбиљних покушаја да се ситуација поправи.

Што је најгоре, будућност наше земље је мрачна – не само демографски, него и образовно.

НЕУМОРНО СВЕДОЧЕЊЕ

Постоје часни људи који о томе сведоче. Један од њих је и проф.др Александар Липковски са Математичког факултета Универзитета у Београду. Као некадашњи проректор Београдског универзитета и председник Националног просветног савета, проф. Липковски у својим радовима и иступима анализира непрекидне образовне реформе у Србији (од 2001. године до данас), истичући да су оне вођене спољним политичким притисцима с циљем деградације домаћег просветног система. 

Професор Липковски сматра да узроци реформи нису унутрашња потреба за унапређењем знања, већ спољни фактори глобализације и политички притисци. Наметање модела који долазе из политичких центара ЕУ и САД, при чему се образовни систем прилагођава глобалном тржишту, а губи се национални суверенитет над просветом. Између осталог, Липковски види огромну разлику између Велике повеље универзитета (Magna Charta, 1988) која је штитила аутономију, и Болоњске декларације (1999) коју су донели политичари ради униформисања и комерцијализације високог образовања. 

ДИКТАТУРА У ОБРАЗОВАЊУ

Промене у Србији су диктиране преко кредита и донација међународних организација (Светска банка, НВО сектор, Сорош фондација), што је створило слој „лажне елите” која живи од реформских пројеката. То је у Србији довело до преласка са традиционалног стицања знања на површно развијање „компетенција” и „вештина” прилагођених искључиво тренутним потребама страних компанија. 

Последице ових процеса, према оцени Липковског, дубоко су деструктивне по српско друштво и просвету.

Дошло је до систематског снижавање образовног нивоа, где се чак и у првим разредима основне школе губе основе писмености и рачунске способности у корист површних садржаја. Образовање се огромном брзином претвара у услужни сервис. Циљ је стварање послушних појединаца који извршавају задатке, али немају критичку свест нити способност дубљег промишљања.

Дуготрајни процеси водили су потискивању националних предмета (српски језик, историја, географија) и маргинализација традиционалних вредности (Светосавља) у корист секуларизма и неолибералних агенди. Томе треба додати и губитак истинске аутономије униврезитета, хиперпродукција приватних факултета сумњивог квалитета и бирократизацију рада професора кроз бесмислене бодовне системе. 

Тако су створени школовани Срби који лако напуштају земљу. Тиме Србија постаје извозник готових људских ресурса, док економија остаје на нивоу колонијалног додатка Западу. 

РУШЕЊЕ ТРАДИЦИЈЕ 

Док је у традиционалном образовном систему главни циљ свестрана изградња ученика као личности знања и просвећености, савремени систем пропагира тржишне вештине и прагматична „постигнућа“. Ученик класичне школе развија радне способности и интелектуалну дисциплину, док је циљ „транзиционог образовања“ клијент – потрошач у оквиру „образовног сервиса“. Учитељ старог кова је преносилац знања и васпитач, а добили смо, овде и сада, пуког администратора и „менаџера наставе“. Док су стари планови и програми рационални и национално утемељени, нови су хаотично – глобалистички и лишени вредносног система.

Проф. др Александар Липковски решење види у заустављању наметнутих реформи, враћању програмима класичне српске гимназије, јачању улоге државе и Цркве у просвети, те обнови сувереног образовног система који ће примарно служити сопственом народу, а не страном тржишту. 

БОРБА СЕ НАСТАВЉА 

Липковском је, одавно, све јасно. У свом тексту „О неким негативним појавама у систему образовања и васпитања“ писао је:“Данас је свима постало јасно да је будуће глобалистичко „благостање” замишљено за 5% владара света који, свако у својој држави, управља са преосталих 95% становништва рафинираним методама које укључују контролу јавних медија и образовања. Ове су методе развијене у Сједињеним Америчким Државама у доба хладног рата у другој половини двадесетог века, уз обилато коришћење научних средстава, пре свега психологије. У реформи образовања важну улогу игра и финансијски аргумент: трошкови општег образовања се у што је могуће већој мери преваљују на леђа грађана, да би се држава ослободила „сувишних” трошкова, а у ствари лишила основне контролне полуге свог будућег опстанка и развоја: квалитетног образовања својих грађана. У том правцу су усмерени сви појединачни аспекти најновијих реформи: инклузија са индивидуализованим програмима рада, потенцирање ученичких права уз обесправљивање наставника као васпитача, немогућност коришћења педагошких казнених мера и многи други. При томе се избегавају прави реформски захвати који би донели побољшање, као што је укидање сменске наставе.“

До када ће то трајати? Док Србија небуде слободна и своја. На нама је да се боримо за слободу Србије, јер ће само тада образовање у овој земљи моћи да буде покретачка сила раста и развоја. Професору Липковском треба захвалити на борби за такву Србију. 

Светосавска академија „Пред Светим Савом – одбрана српског образовања“

Чачак, 13.01.2023.

АЛЕКСАНДАР ЛИПКОВСКИ 

РЕФОРМА СРПСКОГ ОБРАЗОВАЊА – УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ 

Увод

Општа је констатација да је српско образовање, основно, средње па и високо, данас у веома тешкој ситуацији. Tешка ситуација није дошла одједном већ се деценијама развијала још од деведесетих година прошлог века, а са посебном жестином у последњих двадесетак година, од доласка на власт глобалистичке клике „европских демократа“ двехиљадитих. Последњих двадесет година, осим што су донеле економску зависност од Европске уније, у коју су нас власти постепено уводиле и коју је данас веома тешко али не и немогуће савладати, донеле су и промене у образовном систему по западном глобалистичком обрасцу, које су постепено, уз повремене покушаје отпора, ипак на крају довеле до пропадања здравог, традиционалног образовног система у Србији. Болоњска реформа, „пепси“ реформа ( за читаоца који са тиме није упознат, скраћеница не потиче од заслађеног америчког напитка већ од промена у образовању двехиљадитих, које је промовисао један уски круг педагога и психолога), права ученика, инклузија, централизација и администрација у образовању, беспарица, пропаст традиционалних моралних вредности и многобројне друге невоље притисле су српско образовање.

Сам поглед на странице дневних новина које преносе многобројне случајеве ученичког насиља над вршњацима али и над наставницима, сугерише мисао: образовање је у клиничкој смрти. Покушаћу да применим лекарски поглед на ствари, да дам анамнезу, дијагнозу и предложим терапију овог страшног, смртоносног обољења.

Анамнеза

Српска просвета је на самрти. Јасни симптоми су следећи: просечне оцене се ближе петици, ниво знања ђака а посебно матураната све је нижи, ученичко насиље у школама расте, све је мање матураната заинтересовано за наставнички позив, све је мање дипломираних наставника појединих струка који желе да раде оно за шта су се школовали. Сваки од ових симптома је немогуће оспорити, а они који раде у школи са децом или на факултету са будућим наставницима ће ово једногласно потврдити.

Довољно је погледати наслове у новинама да се уверимо да је ниво насиља у школама све већи. И то од стране ученика, који су у променама закона последње две деценије постали заштићени од васпитно-поправних мера „као бели медведи“.

О просеку оцена не вреди и говорити. Скоро сваки родитељ који „држи до себе и свог детета“ досађиваће професору математике који је родитељском мезимцу дао тројку, да не говоримо о слабијим оценама које се апсолутна већина професора ни не усуђује да даје. Фактички, јединица је постала законом забрањена.

Низак ниво знања матураната показан je на последњем пилот-тесту обавезне матуре. Матуранти нису у стању да савладају ни 15% задатака из математике које су савладавали њихови дедови и прадедови. Довољан је кратак поглед на збирке матурских задатака из тридесетих година двадесетог века и њихово поређење са предложеним задацима на пробној матури ове године да се у то уверите.

Ево и једног податка из статистике уписа на Математички факултет Универзитета у Београду. Смер за наставнике математике прима годишње 70 буџетских студената. Иако сваки свршени математичар са тог смера може одмах добити посао у Србији, па и у Београду, у првом уписном року пријавило се 6. Шест, и словом и бројем!

Дијагноза

Дијагноза ове болести мора да садржи озбиљан, дубински увид у факторе који су до болести довели. Покушајмо да га дамо. Ови се фактори могу поделити у две велике групе.

Општи фактори: неолиберална глобализација

Да ли сте чули кодне речи: зелена агенда, одрживи развој, глобално загревање? Људска права, инклузија, ЛГБТ+, родна равноправност? Све те кодне речи припадају глобализацијском покрету, који се труди да уништи не само народе и државе, већ и мислеће појединце. Спроводи се урушавање општељудских моралних и хришћанских норми (лаж, превара, еутаназија, уништење брака и породице постају норма), уз одступање од десет божјих заповести које спадају у цивилизацијско наслеђе човечанства, да наведемо само неке: поштуј оца и мајку, не убиј, не чини прељубе, не укради, не лажи, не пожели туђе. Друштвени и државни идеал је постао мамонизам, који се зове потрошачко друштво. Да би могли да трошимо, морамо да зарадимо новац. Тиме су заражене целе генерације људи у западноевропским државама и друштвима, и цела друштва. У циљу зараде све је постало дозвољено.

Ако боље погледамо, тим државама и друштвима данас управља каста професионалних корумпираних политичара. Процес је почео одавно, још док су Франсоа Митеран и Хелмут Кол организовали нову Европску Унију. И ако је Кол био озбиљан професионалац коме се не може приговорити (мада смо у Србији на њега љути због односа према српском народу, за који је у великој мери одговоран Ханс-Дитрих Геншер), Митеран је политичар са озбиљним моралним преступима: све време свог председниковања живео је у прељуби, а кад је умирао по његовој жељи над њим је извршена еутаназија. Међутим, већ наредне генерације европских политичара биле су још много горе: Саркози, Трудо, Макрон. Људи без морала и без имало хришћанског духа, преваранти и лажови. Агенда родне равноправности изродила је жене – политичаре као што су Аналене Бербок, Каја Калас, Сана Марин. Профил скоро сваке од њих показује могуће психолошке проблеме: социјални положај, лоше образовање, породица, али и коруптивни подстицај: брзо напредовање, лако стицање високог образовања. Сетимо се незналициних изјава о „стотинама хиљада километара од Берлина“ и о „заокрету за 360 степени“. На крају овог развојног пута пала је и немачка просвета. Тврђава европске културе, Гетеа и Бетовена, интелигенције и инжењерства, докрајчена је од стране ликова као Шолц и Бербок. Најзад, уништење Северног тока треба да спречи било какве могућности удруживања Немачке и Русије на европском тлу у циљу осамостаљења Европе од лажних протестантских глобалистичких англоамеричких „вредности“.

Процес уништења класичних европских друштава почео је већ одавно, пре свега уништењем образовања и образовних идеала немачког конзервативног друштва. Понос немачког образовања, класичне и реалне гимназије, које су биле образовни образац и у српској односно југословенској просвети, као и двеста година пре тога у Русији Петра Великог, уништене су јер су родитељи добили право да своју децу уписују у средњу школу (после четвртог разреда основне) по сопственој жељи а не по препоруци разредног старешине. Стандарди образовања, уместо традиционалног знања, постају „Unabhängigkeit, Teamwork, Kreativität, Konfliktmanagement“( независност, тимски рад, креативност, управљање конфликтима) , уз успутно али дубинско загађење немачког језика англицизмима. Знате ли да Немци више не користе своју рођену реч „Fahrschein“ већ енглеску „ticket“? Чувени немачки универзитети имају све мање домаћих студената. Болоњска реформа је довела до тога да су, после почетног супротстављања групе најјачих техничких универзитета, постепено сви универзитети у Немачкој укинули звање дипломираног инжењера (осим пар студијских програма у источној Немачкој – Лајпциг, Дрезден). Уместо „Fachhochschule“ (стручна висока школа), Немци су добили „University of applied studies“, што је злоупотреба речи „universitas“ и превара, јер у стручним школама нема и не треба да има науке, то није њихов задатак. Сведоци смо пада нивоа наставних и научних звања, како апсолутног (некадашњи магистар у Србији је данас по нивоу знања и научних достигнућа једнак данашњем докторату), тако и релативног (некадашњи RNDr – rerum naturalium doctor у Чешкој је био еквивалент звања доктора, а данас је еквивалентан мастеру).

Поменуо сам већ „Пепси“ реформе. Овај приступ болећивости према ученицима(термин „болећивост“ предложен од стране Владимира Димитријевића за описивање стања у просвети, одлично одражава суштину. Ради се, наравно, о лажној болећивости, а не о хришћанском саосећању) изазвао је пропаст западних образовних система кроз урушавање положаја знања у укупном систему вредности.

Један од наставних предмета који у последње време служи интересима глобализације је биологија. Поред експанзије Дарвинове теорије (која је, као и многе научне теорије других природних наука и математике, базирана на аксиоми тј. догми еволуције) промена наставних планова биологије уз увођење тема као што је „биологија осећања“, „хермафродитизам“ и других које за циљ имају постепену „гендеризацију“ ове науке, са релативизацијом улога полова у људском друштву, дешава се у свим западним образовним системима.

Специфични фактори: српска, руска и православна питања

Постепено разбијање корпуса православних народа, а посебно словенских (српског, руског, грчког), свим расположивим средствима (црквени расколи, етнофилетизам, формирање лажних нација, локални ратови), интензивно се одвија већ бар двеста година. Сетимо се албанске епопеје српске војске и народа и пробоја Солунског фронта, при чему је помоћ западних савезника била дата невољно под притиском руског цара. Сетимо се грчко-турског рата 1919-22, рата када је Грцима изостала савезничка подршка. Протеривање православних Грка из Мале Азије пратила су окрутна убиства православних свештеника ( свети мученик Христосм Калафакис ). Грчко православље је овај рат већ изгубило. Дејство англосаксонске масонерије преко Васељенског патријарха Мелетија IV (како кажу православни извори, масона 33. степена) довело је до раскола у православљу поводом календарског питања – тзв. „Свеправославни сабор“ у Цариграду 1923. (који би било правилније звати саветовањем, јер је присуствовало само седам свештеника и двоје лаика) на коме је Васељенски у име целог православља „прихватио“ Миланковићев предлог новојулијанског календара. Приметимо да је Миланковић у овој ствари учествовао на наговор Љубомира Јовановића, тада министра вера у Пашићевој влади и великог поборника српско–хрватско–словеначког народног јединства као и критичког приступа српској историји у односу на тзв. романтичарски приступ.

И данас су актуелне некадашње „препоруке“ окупације Србије ради њеног „уљуђења“, изнете још 2003. године од стране Соње Бисерко и њеног Хелсиншког одбора: „Због одсуства либералне визије неопходно је стварање нове елите кроз подршку радикалним променама у образовању, пре свега основном и средњошколском“. Нећу пропустити да поменем и закључак Савета Европе из октобра 2000. године о потреби промене наставних планова историје у Србији. 

Један од школских предмета преко којих се директно спроводи „уљуђење“ односно преумљење српског народа је историја. Та тенденција није нова. Борба германофилских историчара против славјанофилских евидентна је на целој словенској територији (до Лабе на западу и до Јадранског и Средоземног мора на југу, историјској руској и историјској српској територији) већ више стотина година. Она се огледала и у наметању промена наставних планова историје, и у промени и фалсификацији самих историјских чињеница, као и у стварању анимозитета према православљу и православном словенству.

Механизми напредовања болести: школа, медији, подржавани обрасци понашања

Масмедији доводе до промене образаца понашања који затим мењају школу. Систем вредности се мења. Даћу једну илустрацију. Недавно из аутомобила прочитах рекламни слоган: „Зграби оно што ти фали!“ На страну то што реч „фали“ промовише лош српски језик, оно што се из овог слогана усађује у свест је „зграби“, дакле, узми насилно. И то постаје основна парадигма понашања: безобзирност у поступцима, недостатак моралних обзира, стил понашања „добро је кад је добро за мене“.

Школа се мења уз помоћ механизама „меке“ окупације споља и, што је још много горе, изнутра. Мека окупација механизмима „приступног процеса ЕУ“ одвија се применом условљене финансијске „помоћи“ преко пројеката из којих се део новца враћа онима који их дају, а део одлази у коруптивне сврхе стварајући поборнике и реализаторе новог, неолибералног образовног система. Злоупотреба претприступних механизама принуђује Србију да мења своје образовне прописе. (Користим реч „злоупотреба“ јер образовање не спада у acquis communautaire – централизоване обавезујуће прописе ЕУ, али је Србији ипак силом наметнуто као глобалистичка образовна парадигмае. Колико јуче сазнадох да је пројекат који припрема промене образовних стандарда као узор имао канадске и аустралијске, најпроминентнијих сатанистичких англофоних режима.) Уосталом, већ је доста времена прошло од како је српском народу и држави наметнуто „преумљење“ на протестантске вредности.

Систем врши и показно злостављање оних који му се супротстављају. Да поменем два свежа примера. Недавно је проблеме са унапређењем на Философском факултету Универзитета у Београду, настале због његових патриотских ставова, имао професор Милош Ковић. Они су на срећу окончани његовом победом. Такође недавно, имали смо и суспензију професора Шесте београдске гимназије Јована Кнежевића са нажалост трагичним исходом: окончана је његовом смрћу. Јован Кнежевић је био професор математике какав се пожелети може, чији би опис стао у две речи песме: праведан и строг. Колегу сам познавао, много пута сретао и слушао на семинарима Друштва математичара Србије како са ентузијазмом покушава да колегама наставницима приближи педагошке истине о сложеним темама средњошколске математике. Преминуо је напрасно после (треће по реду) суспензије због жалби неодговорних родитеља на његове оцене, неколико месеци пре пензионисања.

Генерално гледано, оснаживањем родитеља у школском процесу је настао преокрет. Дошло је до злоупотребе појма људских права и увођења појма „психичко злостављање ученика“, под који се сада може сврстати свака лоша оцена. И зато имамо пораст броја петица и „вуковаца“. Чак и више од тога, по најновијим вестима из „Министарства просвете“, наставници ће морати да писано образлажу (!) оцене. Све ово је природна последица прихватања система „вредности“ друштва, у коме родитељи могу да отпусте наставника јер је деци на часу посвећеном ренесансној уметности деци показивао слике Микеланђеловог Давида. (https://sputnikportal.rs/20230325/mikelandjelov-david-proglasen-za-pornografiju-1153046418.html)

Корупциони механизми су обезбеђени и променама закона које су извеле централизацију контроле од стране министра и Министарства просвете. 

Недано у програмском документу прочитах фразу „реформског“ духа: „Изазов за образовање 21. века је да је ученик оспособљен да самостално и креативно решава животне проблеме“. Заиста, ако ово буде идеал образовања у Србији, сви наставници и професори могу одмах да одустану од свог посла и да ништа не раде у циљу подизања образовног нивоа својих ученика и студената.

Терапија

Свака озбиљна анализа стања мора да се заврши предлогом начина излечења. Како се борити са страшном болешћу просвете? Морамо се борити свим расположивим средствима, јер то је дугорочна борба за опстанак српског народа и државе, са његовим обичајима, традицијом и моралом. Хришћани се боре љубављу.У овом случају, љубављу према свом народу: патриотизмом.

Ова борба има два аспекта. Прво, то је наша заједничка борба, целог наставничког позива. Морамо бити уједињени у борби за статус наставничког звања. Два су основна задатка те наше борбе: повећање буџетских издвајања и измена законских прописа (децентрализација, смањење администрирања, повећање права наставника). Наставници имају све више обавеза а све мање права, док је код ученика обрнуто: они имају права али немају обавезе.

Не заборавимо ипак да, поред заједничке, морамо водити и индивидуалну борбу, свако у свом окружењу. У то спада и поштење приликом оцењивања. Поштујмо класичне педагошке принципе, оцењујмо на основу апсолутних критеријума, дајмо тројку па и јединицу кад треба, макар и уз претњу конфликта на радном месту. У то спада и развој споствене личности. Уместо гледања ријалити програма и ТВ дневника, провођења времена на друштвеним мрежама чији робови сви постајемо, бавимо се стручним усавршавањем, читањем књига, корисним друштвеним активностима у микроокружењу, секцијама у школи. А то је и указивање на неправилности и неморалности на сваком кораку око нас. Ми смо наставници, одговорни за васпитање, не само на радном месту него и у свом окружењу. Један од најважнијих задатака националне просвете је развијање патриотских осећања, љубави према српском народу и спремности да се ради за општу народну добробит. Будимо патриоте и бу̂димо патриоте, и у школи и код куће.

Излечење

Да ли је излечење уопште могуће?

Одиозни Жозеп Борел, председник Европарламента, сумњиве европске политичке структуре са сумњивим легитимитетом међу народима Европе, у октобру 2022. је изразио опште евроатлантско окупационо становиште када је рекао: „Европа је башта. Остали свет је џунгла. Баштовани морају ићи у џунглу, јер ће нас у супротном остатак света напасти“. ( https://www.eeas.europa.eu/eeas/european-diplomatic-academy-opening-remarks-high-representative-josep-borrell-inauguration_en ) Већ дуго није било толико расистичке изјаве високопостављеног белог колонизатора. Ово показује да излечења нема на „европском путу“, на коме нам следује само колонизација, „преумљење“ и пропаст нације и државе, уз процват појединаца који колонизатору служе. Неопходно је променити друштвене и политичке оријентире. Уместо евроатлантског, оријентишимо се на евроазијски простор. Пре неколико деценија немачка образовна политика је, користећи назив тада популарне песме „Go West!“ састава „Pet Shop Boys“, као слоган своје службе за академску размену DAAD употребила речи „Go East!“. Та је намера у својој основи била колонизаторска. Али, као што видимо, није успела и то не толико због Русије, колико због американизације саме Немачке. Данас, са српског становишта, овакав слоган је једини могући одговор на отужну паролу „Европа нема алтернативу“. Нећемо у „башту“, кренимо на Исток и пратимо решења која у образовању прихвата Русија. А Русија данас инсистира на високом нивоу знања на свим степеницама образовања, укинула је Болоњску реформу, вратила друштвено користан рад као обавезу у школе, максимално подржава развој породице и породичних вредности као и општељудских и хришћанских моралних норми. Па чак и забрањује мобилне телефоне и вејпове у школи, а о пушењу да не говоримо.

Завршимо једном малом модификацијом основног принципа руског и совјетског педагога Макаренка, чији је рођендан обележен 13. марта: у српском образовању максимално поштујмо ђака, али и максимално тражимо од њега. Или, како каже омиљени руски идиом, често коришћен од стране њиховог председника: држимо летвицу високо и резултати неће изостати. Овај захтев је у глобалистичком свету намерно заборављен. Неолиберализму није потребан паметан и самосвестан народ, а паметне појединце ће одабрати сам и васпитавати на неолибералном концепту. Да би Србија преживела и развијала се, неопходно је да волимо српство и „држимо летвицу високо“.

Чланак О БУДУЋНОСТИ СРПСКЕ ШКОЛЕ: РАЗМИШЉАЊА АЛЕКСАНДРА ЛИПКОВСКОГ се појављује прво на ИСКРА.

Јуче, гледајући филм „Дечаци“, чији је заплет заснован на истоименом одељку романа „Браћа Карамазови“, ухватио сам себе на једној мисли.

Достојевски нам није оставио потпуну педагошку теорију, али су идеје о васпитању распршене по многим његовим делима. Вероватно је најзначајнији приступ овој теми роман „Младић“. У „Дневнику писца“ Достојевски признаје:

„`Младић` је био први пробни корак моје замисли за `Очеве и децу`.“

Да ли је било другог пробног корака? Без сумње, он се може видети у „Браћи Карамазов“. Али мислим да је могла постојати и трећа, коначна `проба`. Веома ми је блиска хипотеза коју је изнео педагог Алексеј Сливицки. Према њему, 1880. године, на прославама поводом открића споменика Пушкину, Достојевски је причао о замисли наставка „Браће Карамазов“: „Написаћу још `Децу` и умрећу“. „Деца“, према Сливицком, треба да приповедају о животу одраслих „дечака“ из првог романа.

Испада да су у „Дечацима“ писцу остали нацрти за будуће велико дело, коначан роман његовог живота. Наравно, то је само хипотеза, али лепа хипотеза, ако се узме у обзир како је тема деце потресала Достојевског током читавог живота. То, између осталог, објашњава и зашто су „Дечаци“ толико слабо повезани са главним заплетом „Браће Карамазов“. Али ту има још нечег, и управо је та мисао испливала код мене јуче током гледања филма.

У животу Карамазових влада безакоње. Аљоша покушава да спаси браћу од надолазеће трагедије, али знамо да сви његови покушаји бивају осуђени на пропаст. Мислим да Достојевски, осматрајући живот Карамазових, делимично дијагностикује своју генерацију. Баш своју:
„Ја сам дете века, дете неверице и сумње све до сада и чак (знам то) до гроба“, каже Достојевски у чувеном писму Н. Д. Фонвизиној.  

Не дозвољавајући „дечацима“ да уђу у живот Карамазових, остављајући им засебни део заплета, Достојевски као да жели да их спасе од изгубљених људи његовог века, чија је нада, вероватно, ипак остала.  

„Иако данашњем руском народу нисам познат, бићу познат будућем“, писао је он о посебности свог стваралаштва, испуњеног „хришћанским духом народа“.  

Можда управо тај „будући народ“ треба да постану дечаци који су искрено заволели Аљошу Карамазова.  

Наравно, ову мисао сам више учитао, него што сам је код Достојевског прочитао. Али понекад је корисно учитавати мисли, да би се потом гледало у њих као у огледало.

Ја често критикујем генерацију миленијала, али су моје замерке у суштини неправедне. Јер иза деце увек стоје очеви, и део кривице за искорењеност миленијала носе њихови очеви, они које данас не сасвим исправно називају „бумерима“. Одрастање последњих, пак, пало је у страшан период деведесетих, у век кад су стари идеали изгубљени, а на њихово место дошао на брзину склепани принцип „ко је јачи, сналажљивији, вештији – тај је у праву“. Родитељ који исповеда такав принцип може само да прехрани дете, али не може да га васпита.

У томе, чини ми се, лежи главна, трагична пукотина између генерација: нашу генерацију нису лоше васпитавали, нас једноставно нису васпитавали. И сад ми полажемо наде у следећу генерацију руских „дечака“ и „девојчица“: даћемо им оно што ми сами нисмо добили, и они ће бити другачији – отворени ка срећи, добру и вери.

Ову мисао делимично мисао подстиче и финале филма, снимљеног, узгред, тачно 1990. године. Видимо те исте дечаке, али не јунаке Достојевског, већ децу-глумце који учествују у православној литургији. XX век је од генерације дедова и очева одузео руску православну веру – сад је наш задатак да у срцима наше деце оживимо веру наших прадедова.

Али, како је рекао један од гледалаца филма, у томе је уопште судбоносна грешка наше историје: разочаравајући се изнова и изнова у генерацију очева, ми се одвраћамо од ње и полажемо наде у нову генерацију. Наде потпуно неосноване, јер је сваки дечак, у крајњој линији, осуђен да постане исти као отац.

(Превео Ж. Никчевић)

Чланак Никита Сјундјуков: НАША ДЕЦА ЋЕ БИТИ БОЉА ОД НАС се појављује прво на ИСКРА.

Ким Џонг Ун и Доналд Трамп (Фото: Official White House Photo by Shealah Craighead)

Мада медијски релативно незапажено у иностранству, 15. августа у говору поводом обележавања годишњице ослобођења Корејског полуострва од јапанског окупатора и завршетка непријатељстава у Азији, јужнокорејски председник Ли Џе Мјунг понудио је свом северном суседу преговоре за успостављање трајног мира, односно, позвао га на заједнички рад у сврху потписивања споразума којим би званично био окончан Корејски рат с почетка педесетих година прошлог века.

Штавише, председник Ли је том приликом изнео и јавно обећање да ће његова земља поштовати друштвено уређење у Северној Кореји и да неће покушавати да је апсорбује у сопствени политичко-економски систем.

Вредно пажње је да се он притом заложио и за разговоре о „практичним начинима за заустављање развоја севернокорејског нуклеарног програма“, као и да је другде говорио о његовом замрзавању и зауздавању, а не о потреби да се Северна Кореја потпуно одрекне нуклеарног оружја, што се све може протумачити као крупан уступак Пјонгјангу.

Његова влада нагласила је и да су редовне годишње војне вежбе са америчком војском, које је требало да се одрже на јужнокорејском тлу од 17. до 27. августа, одбрамбеног карактера.

Такође, релативно незапажено у Европи прошле су и измене у севернокорејском уставу, из којег су почетком ове године избрисане реченице које говоре о томе како се територија државе протеже на цело Корејско полуострво и како она стреми уједињењу тог целог простора. Пошто је Јужна Кореја истовремено дефинисана као непријатељска држава, у Западним медијима та реформа устава је једнозначно схваћена као одлука севернокорејског режима да Југ, уместо као територију с братским народом, окарактерише као потпуно страну државу коју није штета у потпуности уништити.

Међутим, парадоксално, та уставна промена може да се протумачи и као одустајање од амбиције да се Јужна Кореја освоји или припоји, па се у том смислу може сматрати да она, заправо, не затвара врата потписивању формалног споразума о миру.

Трампов хладан туш

Када се, дакле, све наведено има на уму, чини се да се можда полако стварају предуслови за преговоре између две Кореје о постизању трајног мира, те да је Сеул посебно расположен за њихово одржавање.

Међутим, само дан или два након излагања јужнокорејског председника поводом годишњице ослобођења, амерички председник Доналд Трамп изненада је на друштвеним мрежама издао саопштење у којем је јавности ставио до знање да ће заједничка вежба са јужнокорејском армијом „Улћи – штит слободе“ бити умањена и упрошћена јер превише кошта и представља „неприкладни и непријатељски сигнал“ за Северну Кореју.

Чини се да се можда полако стварају предуслови за преговоре између две Кореје о постизању трајног мира

Притом, он није пропустио да помене да је ту одлуку донео јер је јужнокорејски лидер одбио његов захтев да упути војне бродове у блокаду Персијског залива, где би подржали америчку морнарицу. Објаву тог садржаја поставио је на друштвену мрежу Трут соушал буквално на дан почетка вежбе, а да, по изјави јужнокорејског министра иностраних послова Чо Хјуна, претходно није обавестио владу у Сеулу дипломатским каналима шта намерава да учини.

Дан након те објаве постало је јасно да амерички председник заправо планира сусрет са својим севернокорејским колегом Ким Џонг Уном, те да је нагла одлука о смањењу обима војне вежбе са јужнокорејским снагама једна врста геста који би требало да вођу Радничке партије Демократске Народне Републике Кореје одобровољи и привуче на преговоре. А до њих, јављају амерички медији, могло би да дође у новембру.

Тако је Трамп практично торпедовао јужнокорејску иницијативу за преговоре о потписивању мира са Пјонгјангом на начин који подсећа на самит НАТО-а у Бриселу 2017. године, на којем је с леђа зграбио и себи с пута уклонио тадашњег црногорског премијера Душка Марковића како би избио у први ред пред камере – односно, он је нагло и грубо истиснуо јужнокорејског председника Лија из првог реда евентуалних будућих преговора са Пјонгјангом који би могли да одреде судбину Јужне Кореје и целог Корејског полуострва.

У Јужној Кореји се данима спекулише о томе зашто је Трамп то учинио. Део аналитичара сматра релевантним оно што је он сам написао у својој објави у праскозорје војне вежбе у Јужној Кореји – да је то освета влади у Сеулу за то што се усудила да одбије његов захтев за помоћ (која му, како је рекао у свом карактеристичном маниру јаког момка, „није заиста ни била потребна“).

Има, међутим и оних јужнокорејских политиколога који сматрају да је реч о притиску на њихову земљу да што пре изврши обавезе које је узела на себе прошле године током тешких преговора са Трампом и његовим сарадницима – тада је влада у Сеулу под притиском обећала да ће у америчку привреду уложити чак 350 милијарди долара како би заузврат добила ниже царине.

Постоји и тумачење да се Трамп за смањивање обима вежбе и састанак са председником Кимом определио јер му је хитно потребан некакав успех у спољној политици с обзиром на то да је рат против Ирана изузетно непопуларан у САД (и уопште у свету) јер представља подривање светске економије и доприноси урушавању угледа америчке војске и државе.

Шта год да је Трампова мотивација, интересантно је да је влада у Сеулу на његову сурову иницијативу реаговала стрпљиво и позитивно. Огласили су се кабинет председника Лија и Министарство за уједињење (са Северном Корејом) саопштењима у којима су изразили наду да ће евентуални Трампов састанак са председником Кимом уродити смисленим разговорима и допринети стабилности и миру на Корејском полуострву.

Страховања у Јужној Кореји

Међутим, истина је да, упркос тој ведрој реакцији и добрим жељама, влада у Сеулу страхује од војнополитичке изолације – највећа ноћна мора јужнокорејског врха је могућност или, боље рећи, опасност да би Трамп могао да са севернокорејским лидером испреговара неку врсту сепаратног мира или билатералног споразума о ненападању који би јавности у својој земљи могао да прикаже као велики дипломатски успех и који би искључио Јужну Кореју, односно, оставио је на милост и немилост Пјонгјанга, који поседује завидни нуклеарни арсенал.

На ту помисао Јужнокорејце наводи чињеница да се Трамп током свог првог мандата три пута срео са председником Ким Џонг Уном: у Сингапуру, Вијетнаму и на граници две Кореје, а да у тим преговорима ниједном нису учествовали јужнокорејски представници.

Тиме је Трамп Северној Кореји упутио јасну поруку да је Сеул марионета, а Вашингтон њен луткар, те да шта год Северна Кореја жели да постигне она треба да се обрати њему, а не јужнокорејском врху, чиме је, наравно, потпуно политички изоловао и ослабио владу у Сеулу. И, многи би рекли, грубо је понизио.

Интересантно је да америчка гласила ових дана пишу да је сам председник Трамп од својих сарадника затражио да организују састанак са севернокорејским лидером Ким Џонг Уном.

Ако је то тачно, онда не би било чудно ако би још увек млади вођа севернокорејске државе оценио да су САД знатно ослабиле, поготово у контексту њихових истрошених резерви муниције и пребацивања војних ефектива из Јужне Кореје и Јапана на Блиски исток, изгубљених војних база у арапским заливским земљама, али и све теже финансијске ситуације у којој се налази америчка држава.

Штавише, он може себи да честита на мајсторској партији шаха коју је одиграо са великим силама. Наиме, пружањем помоћи Русији у људству, наоружању и муницији без икакве задршке и с великом преданошћу, он је својој земљи од Москве прибавио не само економску помоћ у храни и новцу него и трансфере технологија које су севернокорејској војсци биле неопходне за развој интерконтиненталних балистичких пројектила, ракета за лансирање сателита, подморница, војних бродова, дронова и другог.

Тиме је пак привукао пажњу суседне Кине, која се читавих десетак година због непристајања Пјонгјанга да се одрекне нуклеарног оружја држала пасивно и одбијала да га војно и економски одлучно подржи.

Ким може себи да честита на мајсторској партији шаха коју је одиграо са великим силама

Треба, рецимо, подсетити да је председнику Киму, који је, сматра се, у раним четрдесетим годинама живота, прошлог лета током велике прославе осамдесетогодишњице од капитулације Јапана у Пекингу указана част да пред камерама буде у првом реду званица које су се кретале ка тргу Тјенанмен, месту одржавања војне параде, скупа са кинеским председником Си Ђинпингом и руским лидером Владимиром Путином.

Такође, јуна ове године председник Си је, први пут након читавих седам година, посетио Пјонгјанг.

Сада када је, дакле, изашао из међународне изолације коју је због притиска да се одрекне нуклеарног оружја више година трпео и од традиционалних савезника Русије и Кине, сада када је комплетирао импресивну гаму нуклеарног и ракетног наоружања свих домета и типова, ојачао економију и армију кроз продубљивање односа са Москвом, те заинтересовао Пекинг за обнављање билатералних веза и инвестиције, председник Ким може да опуштено и самоуверено дочека преговоре са америчким колегом Трампом.

Јер, његова влада, па и цела држава, са Русијом и Кином уз себе, могу да преживе и остваре економски и технолошки напредак и без Запада.

А ти преговори би му могли донети оно што највише прижељкује – америчке безбедносне гаранције и ублажавање економских санкција САД, а, у Сеулу страхују, можда и признање права на поседовање нуклеарног оружја .

Смиривање ситуације?

Ипак, сигурно је да би било мудро да председник Ким узме у обзир и постојање битног момента у унутрашњој политици САД, где због близине парламентарних избора, озбиљних проблема у Персијском заливу и пада подршке за њега и његову партију, америчком лидеру сада треба неки крупнији продор у спољној политици којим би могао да се похвали пред бирачима

Киму, наравно, на руку иде и то што су парирање Кини и зауздавање њене армије у Азијско-пацифичком региону за САД важнији геополитички циљ, а Тајван и Јужно кинеско море већи приоритети од спутавања Северне Кореје.

Зато постоји одређена нада да би у наредним годинама, за време мандата председника Лија и Трампа, можда могло да дође до осетнијег смањења напетости на Корејском полуострву, укључујући ту и потписивање неког значајног међудржавног споразума.

И док је то неизвесно, нема дилеме да је млади севернокорејски лидер у последњих пар година врло тражена личност међу најмоћнијим светским вођама – то сада потврђује и председник Трамп.

Чланак Иља Мусулин: Како је Ким Џонг Ун надмудрио велике силе се појављује прво на ИСКРА.

Као реакција на мој текст о универзитету у Србији, објављен на порталу Нови Стандард (овде) и пренет на порталу Покрета за одбрану Косова и Метохије (овде), у Вечерњим новостима (штампано издање) је 15. јула објављен мој интервју који је водила Бранка Борисављевић. Због недостатка новинског простора, неки делови интервјуа нису објављени. Стога их овде наводим у нешто допуњеном и проширеном облику, сматрајући да су битни за разумевање теме.

Код нас на Универзитету влада прилично неразумевање редоследа настанка и циљева реформи које се спроводе последњих двадесет-тридесет година и које се једним именом обично означавају као „Болоњски процес“. Постоји суштинска разлика између два његова почетна документа.

Први документ, Magna Charta Universitatum (односно Велика повеља универзитета) је универзитетски, док је други документ, Болоњска декларација, политички. Први је усвојен 1988, саставили су га и потписивали сами универзитети а циљ је био обезбеђење академске слободе и аутономије без економских и политичких притисака и очување институције универзитета као историјске тековине европске хуманистичке цивилизације. Други документ је усвојен 1999, а саставили су га европолитичари и потписали министри просвете држава које су пристале на десуверенизацију и глобализацију система својих универзитета.

Политичка воља

Повод за усвајање Велике повеље универзитета је био јубилеј девет векова Универзитета у Болоњи, који Запад сматра првим универзитетом. Школа права у Болоњи основана је 1088, а повељу цара Фридриха Барбаросе Болоњски универзитет добио је 1158. Већ је Универзитет Сорбона, основан 1253. био под патронатом Католичке цркве и као такав представљао тековину хришћанске цивилизације.

Стварно први универзитет је ипак био државни Цариградски универзитет Пандидактерион, који је радио од оснивања 425. повељом императора Теодосија све до пада Цариграда 1453, више од хиљаду година у континуитету, шест векова пре и четири века упоредо са Болоњским. У 11. веку Болоњски универзитет био је ексклузивни клуб за богаташе и аристократију, финансиран средствима самих студената.

Способан младић из средњег сталежа, без много новца и утицаја, у том тренутку је неупоредиво боље шансе да направи врхунску каријеру и стекне образовање имао на Истоку у Константинопољу него на тадашњем Западу. Такви примери су Константин Философ (св. Ћирило Солунски, 827-869), Михаило Псел (1017-1078?) и многи други византијски делатници. Првенство цариградског Пандидактериона у односу на Болоњу је свакако познато и на Западу, али се заобилази псеудообјашњењем да је Болоња и данас активан универзитет. У ствари, данашњи држвани универзитети по својој организацији и значају много више личе на Пандидактерион, него на Болоњу.

Велика повеља универзитета је, нажалост, временом доспела под политички глобалистички утицај преко тела које се зове Magna Charta Observatory (MCO) – Осматрачница Велике Повеље, које је основано 1998. и функционише као централни надзорни орган изнад самих универзитета, својеврсни ЦК глобалне реформе универзитета.

Преко таквог тела се лакше имплементира политичка воља. Тако је недавно тај ЦК односно Управљачки савет MCO издао нови, измењени документ Magna Charta 2020 који се у битним елементима разликује од Велике Повеље, иако наводно чува њене основне принципе, а све је упаковано у лепе речи глобализације, свима нама добро познате: inclusivity, equity, fairness, preservation of the planet.

У поменутом чланку на Новом Стандарду, у причи о задужбинама Универзитета у Београду поткрала ми се непрецизност на коју ми је указао Милослав Самарџић. Краљица Наталија је Универзитету поклонила свој целокупан власнички удео борско-мајданпечких рудника, али поред ње, односно Универзитета, одговарајући удео су имали и страни власници.

С обзиром на сиромаштво наше државе и Универзитета, денационализација предратне имовине Универзитета би свакако била велики подстицај. Али ДОС-ова власт је 2010. то законски онемогућила. Повратак задужбина у имовину Универзитета би свакако помогао да се реше неки проблеми, на пример стипендирање најбољих студената или подршка младом научном кадру. То свакако не значи да би Универзитет могао да се одрекне државног финансирања. Оно би морало да се уреди много озбиљније, да не буде „по глави“ буџетског студента већ финансирањем његове укупне делатности и реалних материјалних трошкова, неким „lump sum“ моделом.

Европска башта

Пропадање нашег образовног система се може пратити на паралелном примеру Русије, која је 2022. званично напустила Болоњски процес. Руски образовни модел је био у истој кризи и пропадао по истој глобализацијској схеми као и српски, од деведесетих година прошлог века па све доскора. Али, последњих неколико година у Русији долази до постепеног повратка класичном систему образовања.

Уосталом, Руси су то у својој историји већ једном преживели. Кад су бољшевици дошли на власт 1917. поред многих других ствари уништили су и школски систем. Стара елита, стручни кадар је у такозваној белој емиграцији напустио земљу (од чега смо узгред у Краљевини СХС имали много користи), док нови стручни кадар није био у довољној мери стручан и образован.

С обзиром на сиромаштво наше државе и Универзитета, денационализација предратне имовине Универзитета би свакако била велики подстицај

Кад је после Лењинове смрти 1924. Стаљин преузео власт, оценивши да стручњака нема, декретима 1931-32. је вратио стари систем образовања царске Русије, што је као последицу имало брзу индустријализацију и развој технологије, и у крајњој линији довело до победе у Другом светском рату, до термонуклеарне бомбе и до лансирања Спутњика 1957. Спутњик је проузроковао панику у политичким па и образовним круговима Запада. На пример, настава математике је због тога претрпела много штете. Дакле, немамо много да преписујемо од Руса, вратимо само гимназије Краљевине СХС и изађимо из Болоњског процеса.

На „европском путу“ о коме се српски народ није изјашњавао, Србија добија економску и менталну колонизацију, шарену лажу у облику зелене агенде, родне равноправности и ЛГБТ+ идеологије, пропаст традиционалне породице и нестанак српске нације. „Европски пут“ је начин да стигну донације и кредити од којих ће живети лажна елита Србије, било да се ради о политичкој или „невладиној“ елити.

Једно од изостављених питања у интервјуу односило се на изјаву Жозепа Бореља о Европи као башти и остатку света као џунгли. Да ли је та изјава расистичка? Јасно да јесте, јер дели људе на „цивилизоване“ западне Европејце и дивљаке – Словене и остале.

Погледајмо земље које су недавно ушле у „рајску башту“, на пример Бугарску. Пола становништва им се иселило. Права научна и стручна елита им је нестала. Многе ствари које су представљале њен национални производ такође су нестале. Њена економија је постала тржишни додатак старим земљама Европске уније, од кога профити не завршавају код њих.

Запад је својевремено исмевао и критиковао совјетски СЕВ – Савет економске узајамне помоћи, по коме су земље Источног блока имале одређену поделу рада. А сада? Европска унија функционише на сличном принципу. Старе чланице организују, продају и убиру кајмак, нове дају сировине, људске ресурсе и троше. Једино што су Бугари добили су комуникације – аутопутеви. Али, колико робе из иностранства долази тим путевима, колико сировине одлази? Највећу корист од тих путева имају велики трговински ланци, који свакако нису бугарски. Нити српски.

Што се тиче пропасти нације, погледајмо ту „нацију“ у Великој Британији где је име Мухамед већ трећу годину заредом најчешће име новорођених дечака. Када сте последњи пут били у „француској“ престоници Паризу и шта сте тамо видели? Шта се то дешава у афричком делићу Шпаније, у Сеути? Да ли све то желимо у Србији?

На крају нешто што јесте изашло у Вечерњим новостима – мало врхунске еуропске логике: “И желим да се захвалим Урсули фон дер Лајен што нас је уврстила на листу угрожених земаља, тако да можемо да очекујемо помоћ ЕУ. И Руси су понудили помоћ, није нам потребна, имамо довољно снага да се изборимо са тиме. У овом тренутку нема потребе за тиме – нагласио је председник.” (Вечерње новости, интернет издање 16. августа ове године). Машала, председниче!

Александар Липковски је редовни професор Математичког факултета у Београду. Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор: Нови Стандард

Насловна фотографија: Прес центар УНС

Чланак Александар Липковски: Европски пут и пропадање образовања се појављује прво на ИСКРА.

У 20. веку је Србима, после протеривања Османлија из своје земље (и Европе), сваки напад на егзистенцију долазио са Запада. Шта би могао да буде заједнички садржалац за све те монархистичке аутократије, диктатуре и демократије са различитим идеологијама и самоименовањима а идентичним делањем?

Б. Травен је почео свој социјално-критички роман „Бела ружа“ (српско издање: „Нолит“, Београд, 1932.) следећом констатацијом: „За развиће неке индивидуе, као и за развиће целог неког народа, апетит игра одсудну улогу. А тек за развиће неке крупнокапиталистичке компаније!

Апетит одређује темпо испољавања моћи и стога и избор средстава која се употребљавају да би се постигао циљ – да компанија постане утицајна и заповедничка моћ у интернационалном привредном животу.

По својој конструкцији, по својој суштини, по својим циљевима и методама рада, модерна крупнокапиталистичка компанија мало се разликује од неке државе.“

Б. Травен је иначе псеудоним једног вероватно немачког социјално-критичког писца, који је дуго живео и радио у Мексику и чији прави идентитет до данас није дефинитивно утврђен, но његова дела су светски позната („Благо Сијера Мадре“, „Мртвачки брод“, „Лов на људе“, „Бела ружа“).

Он је, дакле, већ почетком 20. века означио главне карактеристике западних држава, првобитно западно-европских а потом и њиховог чеда САД, које је израсло у предводника, а то је „заповедничка моћ у интернационалном контексту“ у служби експлоатације свих слабијих и стицања што већег профита.

А незасити апетити дотичних се заиста не дају превидети најкасније од колонијалних времена, када су дотичне државе посматрале читав остатак света као своју прћију, своју „златну јабуку“ која једва чека да је они уберу. Травенова констатација пак да „апетит одређује избор средстава“ одразио се на резултате колонизације.

Тако су нпр. Шпанци у Јужној Америци покрштавали и до 14.000 аутохтоних становника дневно, но само у првој половини њихове владавине више од 15 милиона прастановника се опростило од живота; Британци су открили 1788. Аустралију са 300.000-400.000 становника а попис из 1821. је избројао само око 62.000 преживелих; Французи су у време Алжирског рата убили око 500.000 локалних становника; Белгијанци су 1888-1908. убили између 8 до 10 милиона житеља Конга, дакле половину укупног становништва, јер је њихов краљ Леополд желео да се дочепа што више тада високо цењеног каучука, итд.

О немачким нацистима и њиховим методама да се докопају „животног простора“ да и не говоримо.

„НАТО-империја“ је на крају 20. века прогласила „крај историје“ и својим насилним распарчавањем друге Југославије на српску штету, као и финалном отвореном агресијом и отимањем Косова и Метохије ставила међународно право ван снаге.

Њени (западно-европски) делови до данас играју једну изразито негативну улогу подржавајући бандеристички режим Володимира Зеленског у Кијеву и продужавајући украјинску агонију и погибију без икаквог изгледа на успех.

Али они и даље неуморно сањају (утопијски) „стратешки пораз“ Русије.

Исти сан, који је Наполеону, немачком цару Вилхелму II и Адолфу Хитлеру дошао главе. Тешко је разумети зашто њихове владајуће гарнитуре затварају очи пред чињеницом, да је нови светски поредак већ ту а да су они по сопственом избору остали заробљени у прошлости.

Амерички председник Доналд Трамп повлачи заиста врло контроверзне потезе, но он јесте прагматичар политичке моћи, који је већ на почетку свог другог мандата из америчке „Националне одбрамбене доктрине“ по први пут изоставио формулацију да је „Русија непријатељ, који се мора поразити“ и означио шта више и Кину не као непријатеља, већ као „конкурента, са којим се мора живети“.

Он тиме наравно није поставио статус САД, као крупнокапиталистичке државе у питање, али је показао смисао за реалност, који Лондону, Берлину и Паризу дефинитивно недостаје.

Западноевропски предводници својих крупнокапиталистичких држава се дакле не само играју с ватром (Русија), њихово делање је у првој линији велика штета, јер идеја Европске уније је била и остала грандиозна, но они је својом самозаљубљеном кратковидошћу управо девалвирају и угрожавају.

Још већа је штета, јер тиме се и још далеко грандиознија идеја демократије као оптималног друштвеног уређења непревидиво слаби, њихово реализовање овог античког идеала је додуше било врло несавршено и недоречено, али – постојало је и тиме је постојала и шанса да се даље развија, коригује и усавршава.

Но ту дилему ће разрешити велики глобални играчи, не ЕУ и не Украјина.

А камоли Срби. Шта је, дакле, нама за чинити?

Добар савет је врло скуп, скоро неплатив, но као прво је коначно за схватити да ми ништа добро не можемо да очекујемо од крупнокапиталистичких држава, никакву емпатију или још мање правду. Да значи коначно заборавимо све оне изанђале флоскуле о „традиционалним савезницима, пријатељима, партнерима“.

Јер суштина њихове структуре и егзистенције лежи у чињеници „заповедничка моћ у интернационалном контексту“ у служби експлоатације свих слабијих и стицања што већег профита.

То значи да Срби морају да нађу своје место у новом међународном поретку и то превсаходно тражећи моћне савезнике, односно прецизније заштитнике. А тај избор није нарочито тежак, зар не?

Чланак Владимир Умељић: КРУПНОКАПИТАЛИСТИЧКА ДРЖАВА, КАО КРАЈ ЕТАТИСТИЧКЕ ЕВОЛУЦИЈЕ НА ЗАПАДУ? се појављује прво на ИСКРА.