© Фото: „Википедија“/ CC BY-SA 4.0

Диван је улаз у манастир Дужи. Сваком чулу прија.

Оку, уморном од градске бехатон естетике – читав пејзаж Требињске шуме и кутак у који је светиња просто ушушкана. Носу који од цвета редовно мирише још само амброзију – све оне саднице у порти и око ње, док од Дубровника још ветар доноси и наговештај мора и Медитерана. И уху навиклом да око себе посведневно чује звук брусилица и крампа – да осети тишину и њену снагу.

Као и у другим крајевима, и овде храм посвећен Покрову Пресвете Богородице сведочи о судбини целог народа; она је у овим крајевима страдална од Венецијанаца, који су господарили приморјем у 18. столећу, преко Аустрије, пакла НДХ, па све до последњих дана и хрватских гранатирања и паљевине из 1990-их година.

Из грађанског рата 1941. као ожиљак код Дужи остаје и гробница руских калуђера: чак овде су се скрасили бежећи од црвене револуције у њиховој отаџбини, а онда их је двадесет и кусур година касније сустигла продужена црвена рука, и бачени су у јаму у јеку “лијевих скретања“.

Лепота обновљене светиње и мир који се шири околином као из неког гигантског кандила са упаљеним тамјаном, потиру све тегобне и мучне приче. Иако се ту не примећује никаква посебна раскош, од самог улаза у храм сваки кутак плени лепотом. Од свећњака из 18. века, до фреске која приказује чудесно исцељење завичајца, само једно од таквих које је детаљно описано и документовано. А на самом улазу, исписане су, једне спрам других, хришћанске врлине и греси. Једноставни а суштаствени, као бабини савети, некад обавезно исписани на последњим страницама црквених календара.

Смерност, дарежљивост, морална чистота – целомудреност, човекољубље и милосрђе, уздржљивост, кроткост – трпељивост, ревност у вери. А наспрам њих: гордост, среброљубље, разврат, завист, неумереност у јелу и пићу, гнев, очајање у лењости. Седам њих на левој страни, седам њих на десној страни, као на некој невидљивој капији – па ти брате сам препознај и бирај на коју ћеш страну и „којем ћеш се приволети царству“.

Где сам ја, где си ти, где је мој народ данас?

Човек не може а да се не врати нетакнут са оваквих места и да добро не промисли, бар у једном поподневу, где се то налази, и какав живот живи. Поготово кад дође натраг у своју градску тескобу, чије му се високе зграде чине све више тесним, а широки булевари препуњеним. И не може да не помисли о тражењу оног идеалног пејзажа (видети шта о њему говори Ентони Смит), како просторног, тако и временског, историјског.

Кључна асоцијација која се намеће наспрам убрзане и подивљале свакодневице, јесте питомина.

А баш тај термин, питомина Срба, додуше циљајући више на карактер него на пејзаж, недавно је искористио и Саша Марковић, један од ненаметљивих али уједно и најбољих домаћих историософа. Питомину, као колективну особину, под тим именом код Срба одавно препознаје Јован Цвијић у вредном есеју О националном раду, ког би се ваљало подсетити.

Питомина – кроткост стоји насупрот свим савременим представама и учитавањима да је српски народ „напрасит народ“, „кочоперан народ“, „ратнички народ“, или како се већ неретко говори. Произишла је из оног напред наведеног хришћанског врлинослова. Јер увек треба имати на уму да је српски национализам неодвојив од идеје светосавља, православља на српски начин.

„Чувајмо се напраситости“, упозорио је у још једном, програмском, једнако значајном тексту као Цвијићевом, Димитрије Руварац, насловљавајући га као „Искрена реч српском народу“. Негде у том духу писани су и есеји на које правимо кратак осврт. Епоха која надахњује аутора Марковића је период 1878‒1912, али уз сагледавање процеса дугог трајања он успева да „ухвати“ и савремене рефлексије старих идеја, и тиме их посматра као актуелне, не као део неке одавно умртвљене прошлости. А све то у контексту политике Балкана, Европе и православног света на челу са Трећим Римом.

О чему нам говоре ови есеји и по чему се они разликују од мора сличних?

По избору мотива, историјских личности и креирања редоследа на јединственој српској лествици. Па и кључне речи и чешће коришћени појмови говоре нам да се ради о несвакидашњем приступу: „потреба за одмереним у српству“, „духовно вапило“, „кротак Србин – достојно српство“, „похвала мери“, „одмерено српство или против табора“ итд.

Скреће се пажња да су универзитет, образовање и наука, уз слободарску свест и борбу на бојном пољу, (били) једнако неопходни не само спратови, већ и темељи за националну катарзу. Све са личностима који ће такве идеје заступати и носити.

Али… „Самокритика није издаја, већ напротив одлучан искорак у правцу побољшања ситуације. Њено одбацивање и сугестивно истицање једино ‘других’ за сопствене проблеме, подстиче оне који Српство поистовећују са најмрачнијим идеологијама прошлог века, да на томе истрају, вешто се прикривајући принципа слободе говора и критичког мишљења које је код Срба наводно изостало. Реакција на њих, са друге стране подстиче неодмерене и искључиве да се наметну као једини експоненти националног израза Срба. Тако долазимо до разноликих острашћених мешетарења која себе представљају као чуваре слободарске мисли и академске аутономије.“

Звучи познато.

И зато нам један закључак посебно у данашњим данима одзвања у глави: „Када протагонисти антагонизама разапињу једни друге, захтева се сврставање неодлучних, виђених као слабашне личности које треба насилно прикључити свом идеолошком табору. Неприхватљиво је одбијање, а оне који се ипак одлуче за то стиже стигма и једних и других, јер су истовремено виђени као непријатељи који подржавају супротну страну. Радикализација ставова, неприхватљив говор мржње и изричитост у наметању правоверности удаљава људе од спремности да једни друге саслушају, да воде дијалог и имају разумевање за различито виђење. Они који такву свакодневницу човекољубља и уважавања подржавају су огромна већина медијски скрајнутих слободоумних људи који одбијају таборе искривљене свести као и реторику дискриминације и текстове крусификсије. Нега одмереног и трезвеног Српства, спремног да плени, али и да се коригује кроз стална преиспитивања једини је начин да сврставање у екстремне таборе буде одбачено.“

Или, уз ослонац на мисао Слободана Јовановића и Стојана Новаковића: „Одмеримо интерес трезвено, напустимо егзалтацију успеха и малодушност неуспеха. Стабилизујмо национални карактер и перспективу, одбацимо грчевитост у процесима и цинизам у односима. Критички промишљајмо али тако да не сатиремо, већ да сумња подржава добробит. Одбацимо шиканирање неистомишљеника и трудимо се да их аргументима придобијемо за свој став, уважавајући идентичну могућност и њихових аргумената. Будимо мудри али не нарцисоидни…“

Да ли треба да нас чуди то да се историософ Саша Марковић, такав какав је, нашао недавно на удару таблоидних медија? Да ли треба посебно наглашавати колико су пак овакви закључци значајни, а колика је реткост да се чују у јавном простору? Колико су актуелни и у предстојећој изборној атмосфери, а колико је нада да ће учесници у процесу кренути тим путем – све тања?

Да ли је могуће да нас слична питања опомену, у смислу проналажења најмањег заједничког садржаоца у две кључне теме, односа према Косову и односа према Русији, макар код националних странака и организација у Србији?

Алтернатива дијалогу и нареченој питомини, који не смеју да звуче утопијски и у узаврелом политичком животу наше земље, јасна је, као на оној фресци у Дужима: гордост, среброљубље, разврат, завист, неумереност у јелу и пићу, гнев, очајање у лењости.

Колико ставке само подсећају на обећане вредности ЕУ земље Дембелије. Колико само слуте на пропаст једне заједнице…

Чланак Немања Девић: Постоји ли још питомина међу Србима? се појављује прво на ИСКРА.

„Срамотно је и дубоко лицемерно да хрватски премијер Андреј Пленковић са говорнице Уједињених нација држи лекције Србији о евроинтеграцијама, док истовремено његова власт отворено опструише регионалну сарадњу и рехабилитује усташке симболе.“ („Политика“, Београд, 23.09.2026.)

Страшни, нељудски Србоцид клерофашистичке хрватске државе 1941-1945. остаје огромна љага на образу сваке хрватске државе, све док она не призна кривицу оне Павелићеве и сопствену одговорност у смислу принципа „Никад више!“.

Но хрватски политичари листом падају на испиту хуманизма и иоле државничког формата, релативизују, поричу овај злочин, такмиче се бестидно у фалсификовању историје, окамењеног погледа и срца.

Најтврђи камен на свету, гранит, налази се само у брдима крај морске обале, јер је настао од шкољки, од њиховог кречњака, који се таложио милионима година и трпео све већи притисак.

Хрватским политичарима је за сопствено окамењење било потребно много мање времена.

Како разбити тај ментални мрамор хрватских водећих елита, како обесмислити његову нечовечну функцију, учинити је беспредметном? Јер то јесте на првом месту птање морала и пијетета према још неизбројаним стотинама хиљада невиних жртава, већ и дневне политике.

Ко од српских политичара, наиме, који се куну у евроинтеграције, може још да верује да ће они, који се куну да се Србоцид хрватске државе 1941-1945. никада није догодио, икада пристати на то да Срби уђу у ЕУ?

Једини разумни начин је да овај безмерни злочин буде препознат и признат у читавом свету, да хрватске елите постану и остану апсолутно усамљене у својим окамењеним ревизионистичким напорима.

У априлу ове године је изашла нова књига мојих прилога о Србоциду и свих 250 чланова српске Народне скупштине је одмах добило по један примерак, уз следеће пратеће писмо:

„Поштоване даме и господо,

Пред Вама лежи књига научно утемељених прилога о највећем страдању нашег народа у историји, о Србоциду хрватске државе 1941-1945. Она почиње текстом „Декларација о Србоциду хрватске државе и Јасеновцу“.

Молим Вас усрдно да усвојите ту Декларацију и да се она потом као предлог „Резолуције о Србоциду хрватске државе и Јасеновцу“ пошаље на усвајање релевантним институцијама у читавом свету, почевши од Генералне скупштине УН и других светских организација, до свих Влада и националних парламената.

Да би историјска истина о овом страшном злочину ушла путем УН у међународно право, као што је био случај и са Холокаустом над јеврејским народом. Но први корак је на Вама, највишим политичким представницима српског народа.

Тешка хипотека српско-хрватских односа, једна врста у колективном сећању дубоко усађеног „Гордијевог чвора“, може се разрешити само путем дијалога а на основу историјске истине, јер су се сви досадашњи покушаји његовог разрешавања на начин Александра Великог (мачем) више пута показали као погрешни и трагични.

То је наш дуг према невиним жртвама, али и према потомцима.

Јер не постоји нити колективна нити наследна кривица у односу на било које и било чије историјске девијације из прошлости, већ само и императивно постоји заједничка одговорност за садашњост и будућност.

Закључно, подсетимо се на пут, који су после 2. светског рата заједнички прешли Немци и Јевреји а захваљујући спремности немачке стране (науке, политике, система образовања, уметности, медија, релевантних социјалних установа и институција) да искрено и беспоштедно погледа у очи историјској истини о најгорем делу заједничке прошлости, јер даје наде да ће то и Хрватима и Србима једног дана успети.

Тај пут је био инициран закључком УН о претходно извршеном злочину геноцида над Јеврејима, Холокаусту. На Вама је да учините тај први и одлучујући корак у односу на сопствени народ, у односу на Србоцид хрватске државе 1941-1945. Сигуран сам да ћете за то добити масовну и одлучну подршку и захвалност свог народа, да је тај друштвени конзезус одавно учвршћен у колективној свести.

Поштоване даме и господо,

наша држава је, Ви сте врло оправдано подржали Резолуцију Генералне скупштине Уједињених нација, којом се поробљавање Африканаца током трансатлантске трговине робљем дефинише као „најтежи злочин против човечности“, коју је предложила Гана и подржале је још 123 државе. Српско страдање у време Србоцида хрватске државе 1941-1945. сасвим сигурно не заслужује мање пажње, обзира и пијетета од стране српске Народне скупштине и од читавог света.

Донесите ту одлуку и уђите у историју.“

Никакве реакције српских скупштинара није било.

Но нећу да верујем да било који српски политичари заслужују овакве хрватске и да им својим ћутањем и игнорисањем преко потребних иницијатива у служби истине и правде, заправо иду на руку.

Стога још једном овај апел. И увек изнова. Све до једине исправне реакције.

Чланак Владимир Умељић: СРЦЕ ОД КАМЕНА се појављује прво на ИСКРА.

Хам – једно од најодвратнијих имена у људској историји. Али шта је тачно Хам урадио? Велика ствар – видео је свог оца пијаног. Па шта? Шта је било толико страшно у вези с тим?

Поента је у томе да Хамов грех није лежао у самом чину гледања. Хамов грех је рођен у тренутку када није скренуо поглед. Када је поново погледао. Када је стајао тамо и зурио. Када се нешто у њему чак и пробудило од језе задовољства при погледу: ту је био – наш свемоћни отац, праведник из Ковчега, спаситељ човечанства – ваља се го као последња пијаница. Само погледајте! Ух, какав праведник!

А онда следи други корак. Хам излази из шатора. И говори им – обојици своје браће. Не може да задржи за себе своје тријумфално негодовање; оно из њега готово кипти. Није му довољно што је то видео сам; осећа потребу да то откриће подели са другима. Да би и они погледали. Да би се и они тријумфално подсмевали тој фигури величине и славе. Да би срамота његовог оца постала предмет заједничког згражавања. У томе лежи сама срж зла. Не у самом чину гледања, већ у чину његовог разглашавања. Хам је био први који је туђи пад претворио у предмет јавне осуде.

И то није само грех. То је злочин против самог поретка света. Мајка покрива своје новорођенче повојем. Лекар покрива рањеника. Пријатељ штити пријатеља ћутањем када овај посрне. Црква покрива наше грехе неповредивим печатом свештеничке исповести. Све што је у свету живо и добро покрива људску слабост.

Хам је поцепао то ткиво. Није покривао, већ је разоткривао. Био је први у историји који је туђу нагост претворио у предмет представе, подсмеха и личног тријумфа – демонског тријумфа.

Зашто је то кобно? Неко би могао рећи: па, оговарао је, па, смејао се. Зар због тога проклетство на читаво његово потомство? Зар то није претерано? Није. Јер се у том Хамовом гесту открило нешто што уништава саму могућност љубави.

Ко год је у стању да разоткрије туђу срамоту, тај не воли. Можда он глуми љубав; можда нуди загрљаје, пољупце и поклоне. Али када дође тренутак избора – да ли заштитити или разоткрити – он ће разоткрити. Увек. Јер дубоко у себи, њему недостаје љубав према ономе кога је било могуће заштитити.

А љубав штити. Апостол Петар је то јасно рекао: љубав покрива мноштво грехова. Она их не одобрава. Не слаже се с њима. Али их штити. Не износи их на видело. Не излаже их јавности. Чува их у себи.

Ко не покрива, тај не воли. То није само одређени грех; то је дијагноза добровољне болести душе. И тако, проклетство не пада на један поступак, већ на читав род: јер душа која је себе на тај начин уништила изнедриће друге исте врсте. Хам није неко ко се тек тако спотакао; Хам је онај ко свесно гази љубав у себи – и кроз кога настаје нова врста људи, оних који уживају у туђем паду.

Обратите пажњу: руски језик је сачувао име овог човека. Не само као име, већ као пресуду. Хам. Хамство. Хамло. Читава породица речи које су у руском језику постале синоним за најгоре особине које човек може да поседује.

И то није случајно. Народ који познаје Библију хиљаду година осетио је – извесном оштром интуицијом – да је ово управо тип особе од које се треба чувати изнад свега. Не од бандита са ножем – службеник закона може да се носи са неким ко витла ножем. Не од паганина – паганин се може преобратити проповедањем. Али тешко је бранити се од Хама – грубог, дрског ниткова. Јер Хам може стајати поред тебе сваки дан. За твојим столом. У твом дому. У твојој породици. У твојој парохији. И можда га нећеш одмах препознати какав јесте – не док не уочи слабост у теби. И чим то уочи, прошириће вест – свима којима може.

Хам није остао само реликт прошлости. Данашњи Хам је бројан, домишљат и уверен у сопствену исправност. Данашњи Хам је онај ко телефоном снима човека који пада на улици и тај снимак објављује на интернету. „Гледајте! Хајде да се смејемо!” Не помаже му да устане – већ га снима.

Данашњи Хам је онај ко на друштвеним мрежама објављује садржај којим разоткрива пријатеља, колегу, бившу супругу или бившег супруга. „Нека сви виде какви су заправо!” Не одлази да ствар реши лично – већ креће у ширење приче.

Данашњи Хам је новинар специјализован за скандале – онај који вреба пад славних личности и претвара га у робу. „Јавност има право да зна!”, тврди он. Лаж. Јавност има право да буде заштићена од увлачења у претурање по туђем блату и од заразе деструктивном опсесијом простаклуком.

Данашњи Хам је парохијан који након службе оговара свештеника. „Јеси ли чуо да је он…” „Знаш ли да је он јуче…” „Знаш, мислим да он заправо…” Све је то директно потомство оног Хама који је изашао из шатора.

Данашњи Хам – то је онај који, седећи за породичним столом, говори о рођаку који има проблем с алкохолом, о заблуделом сину или о свекрви која је изгубила разум. Он о томе не говори да би потражио савет како да помогне; он то чини да би уживао у својој надмоћи, да би засипао друге презиром и делио подсмешљив смех.

А најстрашније је то што данашњи Хам носи привлачну маску. Он не каже: „Ја сам Хам.” Он каже: „Ја сам искрен.” „Ја сам истинољубив.” „Ја се не плашим да ствари назовем правим именом.” „Нека сви знају истину.”

Истина без љубави одлика је таквог човека. Он није трагалац за истином; он је злочинац који је подло сакрио нож иза племените речи „искреност”.

Хам улази и у цркву – и тамо постаје нарочито опасан. Јер у цркви га је теже препознати. Он изговара правилне речи. Чини правилне поклоне. Крсти се усрдније од већине.

Али долази тренутак када неко поред њега падне. Свештеник направи грешку, подлегне слабости или западне у грех; парохијан посрне и открије своју несавршеност. И тада, тај Хам у цркви чини управо оно што је Хам учинио у шатору: одлази и шири вест. Само што томе додаје посебну врсту бола, јер Хам у цркви говори језиком побожности. „Велика је штета што се испоставило да је отац тај-и-тај…” „Морамо се молити за нашу заједницу, с обзиром на то да наш свештеник…” „Не желим никога да осуђујем, али знате како се понашао наш брат тај-и-тај…”

Израз „Не желим никога да осуђујем, али…” својеврстан је потпис оног Хама унутар парохије. Све што следи након тог „али” своди се на разоткривање туђе нагости. А све то чини још страшнијим чињеница да се те речи изговарају хришћанским тоном.

Господ све види. И онај ко воли да у цркви расправља о туђим гресима већ носи проклетство на себи, јер је у себи већ прекинуо везу с љубављу.

Хвала Богу, постоји и другачији пример – у том истом догађају, у тој истој кући. Сим и Јафет сазнају да њихов отац лежи наг у шатору. Шта они чине? Узимају огртач, пребацују га преко својих рамена и улазе у шатор идући уназад, окрећући лица у страну – пазећи да им поглед ни случајно не падне на оца у његовој срамоти.

Обратите пажњу на детаље. Они не размишљају овако: „Можда бисмо могли да бацимо поглед крајичком ока.” Не говоре: „Па, ипак смо ми браћа; нама је то дозвољено.” Они предузимају конкретне кораке са једним циљем: да не виде. Да избегну и саму привидну шансу – ма колико случајну – да помену оно што су видели. То је образац хришћанског става.

Истерај Хама! Не живи под истим кровом с њим! Он ће поновити свој смртни грех. Моли се за њега – и нека то буде довољно.

Напослетку, истерај то опако семе из себе, ако икада осетиш да се врпољи у твојој души!

(pravoslavie.ru; превео Ж. Никчевић)

Чланак Митрополит Симферопољски и Кримски Тихон (Шевкунов): НЕМА ИСТИНЕ БЕЗ ЉУБАВИ се појављује прво на ИСКРА.

Српске тробојке испред Палате Србија у Београду (Фото: depositphotos.com)

Историја српског народа у 20. веку може се посматрати као низ драматичних ломова, али ретко који периоди показују тако запањујућу, готово математичку симетрију као што су то средина 1940-их и прелом 2000-их година. Распон од тачно пет и по деценија дели два историјска тренутка у којима је Србија доживела потпуни слом дотадашњег државног, економског и вредносног система. Овај процес није био плод унутрашње еволуције, већ директна последица екстерног геополитичког притиска, који је резултирао успостављањем специфичног психолошког феномена – институционализоване културе кривице.

Кроз ову културу, победничке елите су у оба периода користиле колективну кривицу као примарно оруђе за ментални инжењеринг и пацификацију српског националног отпора, приморавајући цео један народ на трајно самопорицање ради обећаног „раја на земљи”. Да би се разумели дубина и домети овог феномена, неопходно је сагледати комплетну упоредно-хронолошку матрицу догађаја који су до њега довели.

Војни притисак и терор

Ратна збивања из 1944. године описао је у својој аутобиографској књизи Успомене, доживљаји, сазнања професор Универзитета у Београду и велико име српске науке, академик Милутин Миланковић. Сећајући се бомбардовања Београда и Србије он пише:

Нема сумње, од свих људи које сам лично познавао, Богдан (Поповић – примедба аутора) је имао најосетљивијег смисла за све лепоте песништва, па и сликарства и музике. Провео је свој век уживајући у њима […]. При тим нашим састанцима, било је то почетком априла 1944, дође реч и на ову тему. Слушаоци радија начули су да су Енглези и Американци у Фођи, у јужној Италији, подигли и опремили велика узлетишта за своје бојне авионе. […] Говорило се […] да ће ускоро бомбардовати и нашу варош (Београд – примедба аутора).

Када то саопштих Богдану он одмахну руком и рече: ’Немогуће! Искључено! Као што знате, Први светски рат провео сам у Енглеској и упознао њен џентлменски народ! Сваки Енглез зна добро да смо ускочили у овај рат да останемо верни нашим савезницима из Првог светског рата. Може ли се и замислити да ће Енглеска напасти на свог до гроба верног пријатеља обореног надмоћним непријатељем и раскрвављеног стотинама рана? Та зар енглески листови, кад, ево већ три године, жигошу зверске нападе Немаца на незаштићене вароши, не спомињу поред Варшаве и Амстердама и Београд. Зар се може замислити да ће (Енглези – примедба аутора) учинити својим пријатељима оно што Немци учинише својим противницима? Јавно мишљење Енглеске, које бди над чашћу своје нације неће дозволити да она буде упрљана таквим нечовечним делом.’

Две недеље доцније догодило се оно што је Богдан сматрао немогућим. Било је то 16. априла 1944. године, на први дан нашег Ускрса, у подне, баш када су сви житељи Београда седали за трпезе да прославе тај празник васкрсења. У том часу запишташе сирене, а англоамерички авиони сручише своје разорне бомбе на унутрашње квартове Београда и разорише, као да су од картона, целе редове кућа.

Побијени становници тих кућа остадоше мртви, одељени једни од других рушевинама међуспратних таваница. Ти ваздушни напади поновише се и наредних дана, а становници Београда разбегоше се по околини вароши. Ја пођох са својом породицом у Пожаревац. Ту проведосмо три месеца. Истина, сваког дана прелетале су преко нас стотине англоамеричких авиона […]. Али једног дана, било је то 18. маја, претрнусмо од страха када приметисмо како се један њихов одред одвојио и пошао на запад, право ка Београду. После четврт сата начусмо потмуло брујање, а прозорска окна наше кућице подрхтаваше од тога. Не беше сумње: Београд је поново био бомбардован.

Убрзо дознадосмо да су, овога пута, његови спољни квартови били жртва тога напада. То су били још једино пуно, штавише препуно, насељени делови града и зато је тај напад имао великог успеха, не у погледу разарања материјалних добара, већ у уништавању људских живота. (Миланковић, 1988: 395–397).

Међутим, све се то поновило и 1999. године. Ваздушни терор се вратио у свом најмрачнијем издању.

Упоредна хронологија 1944-1999. године

1944. – Користећи базе у Италији, америчка и британска авијација брутално бомбардују Београд и Србију, превасходно убијајући цивиле и разарајући цивилну инфраструктуру.
1999. – Користећи базе у Италији, америчка и НАТО авијација брутално бомбардују Београд и Србију, превасходно убијајући цивиле и разарајући цивилну инфраструктуру.

Инсталирање и спонзорисање политичке алтернативе:

1944. – Американци и Британци пружају политичку, материјалну и пропагандну помоћ побуњеној комунистичкој опозицији у Југославији (и Србији), доприносећи њеном скором тријумфу.
1999. – Американци и Европска унија пружају политичку, материјалну и пропагандну помоћ либерално-демократској опозицији у Србији, доприносећи њеном скором тријумфу.

Инструментализација регионалних сепаратизама:
1944. – Пету колону и побуну немачких савезника Албанаца, после ослобођења Косова и Метохије од немачке окупације, савезници индиректно амортизују у корист новог поретка.
1999. – Оружана побуна америчких и НАТО савезника Албанаца прераста у званичну НАТО окупацију Косова и Метохије. (У оквиру међународних трупа, на простор јужне српске покрајине враћају се и бивши окупатори из Другог светског рата – Немци и Италијани).

Тријумф револуције и преузимање апарата моћи:
1945. – Комунистичка револуција тријумфује и комунисти дефинитивно преузимају власт у Југославији (и Србији).
2000. – Либерално-демократска револуција тријумфује и демолиберали преузимају власт у СР Југославији (и Србији).

Уклањање шефова држава:

1945. – Свргнут је и развлашћен краљ Петар II Карађорђевић. Због трајне забране повратка у отаџбину, српски монарх остатак живота проводи у егзилу у иностранству, где је и умро.
2000. – Свргнут је и развлашћен председник Слободан Милошевић. Након хапшења и противправног изручења, остатак живота проводи у иностранству, у притвору Хашког трибунала, где је под неразјашњеним околностима и умро.

Структуралне последице

После почетног успостављања власти, оба револуционарна режима су применила готово идентичне шаблоне унутрашњег преуређења друштва, разарајући институционални континуитет српске државе.

Државно-правни ломови и распарчавање територије:

Крајем 1945, руши се Краљевина Југославија и проглашава Федеративна Народна Република Југославија. Србија губи своју предратну административну структуру, њене историјске границе се сужавају, а државност јој се унутар федерације релативизује стварањем две аутономне покрајине.

После 2000, руши се Савезна Република Југославија. Под притиском Запада и кроз Београдски споразум, СРЈ се укида и трансформише у лабаву Државну заједницу Србија и Црна Гора. Ова уставно-правна импровизација служила је као прелазна фаза до коначног распада заједничке државе 2006. године и каснијег једностраног проглашења независности Косова.

Директна идеолошка агресија на колективно биће:

Под комунистима су бољшевизацију Југославије и Србије пратили бруталан обрачун с традиционалним вредностима, материјална беда најширих народних слојева, идеологизација свих друштвених сфера, индоктринација омладине кроз реформисано школство, гушење националног осећања и развијање стида због припадности српском народу. Политичка и интелектуална елита се, уз ретке изузетке, масовно ставила у службу новог режима.

Под либералним демократама, „европеизацију“ Србије прате исти процеси: агресиван обрачун с традиционалним вредностима, економско девастирање већине грађана, свеприсутна идеологизација кроз медије и НВО сектор, индоктринација младих кроз Болоњски систем и реформисане уџбенике, те усађивање аутошовинизма. Савремена интелектуална елита готово без отпора заузима апологетску позицију према западним центрима моћи.

Прерасподела материјалног богатства:

Пoд комунистима се насилно мења власничка структура над средствима за производњу кроз процес национализације и конфискације. Приватна својина се одузима од предратних грађанских власника, а радничка класа само номинално и формално постаје њен титулар, док стварну контролу преузима партијска бирократија.

Под либералним демократама се поново насилно мења власничка структура кроз процес неолибералне приватизације. Друштвена и државна својина, коју су генерације стварале, предаје се у руке ратним профитерима, криминогеним структурама и страним компанијама. Радничка класа бива потпуно обесправљена и изложена најсуровијој глобалистичкој експлоатацији.

Правосудни спектакли:

Под комунистима се организују велики јавни судски спектакли против политичких и војних вођа антикомунистичке борбе. Ове правосудне фарсе немају за циљ утврђивање истине, већ служе као идеолошки театар за легитимизацију новог режима, криминализацију целокупног предратног поретка и сламање сваког потенцијалног отпора унутар српског националног бића.

Под либералним демократама, организује се безусловна сарадња са судом у Хагу, а суђења тог суда представљају верну вербалну и структурну реплику послератних комунистичких судских спектакала. Овога пута, на оптуженичку клупу се изводе српске политичке и војне вође које су се супротставиле ширењу либерално-демократске Империје. Ови глобални телевизијски процеси служе да оправдају НАТО агресију, ревидирају историју сукоба на Балкану и унапред осуде целу једну државну политику.

Ревизија историје и деструкција националних симбола:

Под комунистима се врши радикалан историјски рез и мењају се државни симболи – традиционална српска тробојка и грб се укидају, а уводи се комунистичка петокрака. Традиционални празници, славе и историјске личности се забрањују или маргинализују, док се целокупна историја пре 1941. године ревидира и приказује искључиво кроз идеолошку догму о „великосрпској хегемонији” и експлоатацији других народа.

Под либералним демократама наступа нови, перфиднији талас историјског ревизионизма, док уџбеници и званични наративи редефинишу новију историју. Одбрана српских етничких простора током деведесетих година проглашава се за „ратну авантуру”, „националистичку лудост” и „митоманију”, док се у јавном простору фаворизује искључиво култура самопорицања и једностране ратне кривице.

Култура кривице

Све наведене хронолошке и структуралне паралеле свој коначни, најразорнији израз проналазе у култури кривице. Овај феномен деловао је асиметрично и селективно у оба периода, са циљем да се избрише историјска свест српског колектива. У комунистичкој парадигми, Србима је наметнута догма о „великосрпској хегемонији” као главном кривцу за пропаст прве заједничке државе и потоњи међунационални покољ.

На бази те кривице конструисана је максима „Слаба Србија, јака Југославија”, где су српске границе сакаћене стварањем аутономних покрајина, док је српском народу усађиван комплекс дужности да стално попушта пред захтевима других како не би нарушио вештачко „братство и јединство”. Сваки легитиман покушај заштите српског културног и географског простора унапред је жигосан као шовинизам.

У неолибералној парадигми након 2000. године, иста матрица се појављује под именом „суочавање с прошлошћу” и „колективна одговорност” за ратове и распад СФРЈ. Србија је проглашена за дежурног кривца Балкана, од које се перманентно захтевају извињења, моралне катарзе и територијални уступци. Као што је некада српски сељак морао да крије да слави крсну славу да не би био проглашен за „класног непријатеља”, тако је постпетооктобарски грађанин приморан да крије свој национални понос како не би био означен као „ретроградна, ратнохушкачка снага” која кочи европске интеграције.

Биолошки континуитет идеолошких џелата

Највећи апсурд и уједно кључ опстанка ове културе кривице лежи у унутрашњим актерима који је спроводе. Анализа јасно показује да између 1945. и 2000. године не постоји дисконтинуитет елите, већ напротив – фасцинантан биолошки континуитет остварен кроз концепт који социологија препознаје као репродукцију елита кроз конверзију моћи и капитала.

Тај концепт објашњава како припадници владајуће класе задржавају своје привилегије и преносе их на наредне генерације тако што један облик моћи или богатства трансформишу у други. Када су 1945. године комунисти освојили власт, настала је класа „црвене буржоазије“ коју је чинила комунистичка врхушка. Синови те „црвене буржоазије” су током седамдесетих и осамдесетих година уживали у привилегијама система, школовали се на Западу и водили државне институције.

После слома Берлинског зида и догађаја из 2000. године, ти исти партијски синови и унуци су извршили нову, подједнако радикалну конверзију.

Схвативши да старе партијске књижице губе вредност, они су свој социјални капитал (везе у безбедносним структурама и инсајдерске информације) преточили у нове форме моћи. Један део породичних наследника је ушао у НВО сектор и постао борбено крило западног либерализма, док је други део, кроз дивљу приватизацију – државни капитал који су њихови очеви отели 1945. године – преточио у сопствене приватне компаније и постао прва генерација тајкуна.

Методологија деловања ових конвертита остала је потпуно бољшевичка: ватрени догматизам, искључивост и агресивни прогон неистомишљеника. Истим жаром којим су њихови очеви 1945. године српског домаћина слали у комунистичке робијашнице под оптужбом за „реакцију”, њихови синови данас са медијских пиједестала сваког српског родољуба проглашавају за „фашисту” и „екстремисту”.

Идеолошка анатомија покоравања

Сагледане у контексту овог историјског огледала, комунистичка и либерално-демократска идеологија губе свој теоријски илузионизам и огољују се као оперативни софтвери. Иако су у уџбеницима представљене као дијаметрално супротне – једна која слави колективизам и класну правду, и друга која пропагира индивидуализам и слободно тржиште – у пракси на српском простору обе показују јединствену функционалну анатомију.

Прво, обе идеологије деле идентичну тоталитарну матрицу и месијански комплекс. Обе обећавају утопијски „рај на земљи” у име којег је дозвољено и пожељно згазити стварност, идентитет и традицију једног народа. Методологија искључивости је непромењена: јучерашњи бољшевички прогон „класног непријатеља” данас је замењен демолибералном екскомуникацијом и жигосањем сваког дисидента као „ретроградне снаге” или „националисте”. Појам „политичке коректности” постао је ништа друго до модерни синоним за партијску линију.

Бољшевички прогон „класног непријатеља” данас је замењен демолибералном екскомуникацијом и жигосањем сваког дисидента као „ретроградне снаге” или „националисте”

Друго, обе матрице користе културу кривице као главно погонско гориво за дефанзиву колектива. Психолошки инжењеринг комунизма опстајао је на сталном усађивању срама због „великосрпске хегемоније”, док неолиберализам Империје живи од индустријализације греха о српској „ексклузивној одговорности” за распад заједничке државе и грађански рат.

Сврха је иста: народ који константно клечи и преиспитује своју историјску савест губи одбрамбени рефлекс и постаје неспособан да брани своје реалне границе, ресурсе и суверенитет.

Треће, обе идеологије деградирају правосуђе и економију у механизме класног и друштвеног покоравања. Комунистичка национализација и неолиберална дивља приватизација резултирале су истим исходом за обичног човека – губитком економске сигурности и стварањем обесправљене масе која је, заузета голом егзистенцијом, неспособна за политички отпор. Истовремено, правосудни театри – од послератних преких судова до Хашког трибунала – функционишу по истим револуционарним законима победника, где се унапред скројене политичке пресуде претварају у телевизијски спектакл ради моралне кастрације и деградације поражених.

Закључак

Култура кривице није спонтани израз унутрашње савести једног друштва, већ софистицирано геополитичко оруђе конструисано за трајно држање једног народа у стању моралне и политичке инфериорности. Упоредна хронологија 1944/1945–1999/2000. недвосмислено показује да без обзира на прокламоване идеолошке разлике између комуниста и либералних демократа, методе које они користе остају исте.

Мењају се само кулисе: петокраку замењује застава Европске уније, промена имена државе користи се за њено урушавање, ревизија историје замењује револуционарну цензуру, а правосудне фарсе из 1945. пресликавају се у Хагу ради коначног жигосања оних који су се супротставили Империји.

Ових дана, поводом сахране генерала, били смо сведоци како на сваки знак довођења у сумњу црно-беле хашке слике ратова деведесетих, хистерично реагују домаћи НВО јуришници и политичка јавност из непосредног окружења; наравно, уз неизоставно учешће политичара и мејнстрим медија на Западу. Криминализација српске историје мора остати вечна, да би и ропство страном фактору било вечно. Суштинско разумевање позадине овог феномена једини је начин да српски народ одбаци наметнути комплекс кривице и поново успостави свој суверени идентитетски и историјски континуитет. Ко зна, можда и то доживимо.

Тодор Вулић је публициста и аутор књиге „Историја која се понавља“. Ексклузивно за Нови Стандард.

Чланак Тодор Вулић: Наметање културе кривице: од комунизма до демократије се појављује прво на ИСКРА.

Захар Прилепин

Немачка странка левице (Die Linke) противи се војној помоћи Украјини и њеном приступању НАТО-у.

Кључне тачке става Die Linke о Украјини су:

– противљење испоруци оружја:

Руководство странке тврди да војна подршка Украјини ескалира сукоб и инсистира на обустављању испорука оружја Кијеву.

– критика НАТО-а:

Левица традиционално заузима антиратни став у Немачкој, позивајући на распуштање НАТО-а и повлачење Немачке из савеза, док се истовремено противи интеграцији Украјине у Алијансу.

…О, ко још за то мари?

Хајде да уместо тога подржимо десницу; на крају крајева, они се залажу за „традицију” и глобалну буржоазију, а против бољшевика, комуњара и левичара – подржавајући људе попут Трампа, Маска, Мелони, Милеја, Нетањахуа, Ле Пен и АфД-а.

Тим пре што би жена турског порекла могла постати градоначелница Берлина, и то први пут у историји.

Како је то могуће? Да ли мигранти заиста потискују и истискују праве Аријевце?!?

Каква ноћна мора. Хајде да удружимо снаге са фашистима и спречимо такву срамоту!

Подсећања ради, Елиф Ералп предводи берлинску листу странке „Die Linke“ (Левица), која побеђује на изборима у немачкој престоници са око 25% гласова.

Ералп је четрдесетпетогодишња адвокатица турског порекла.

Ако Ералп успе да формира владу, постаће прва жена мигрантског порекла на челу неке немачке савезне покрајине. У Берлину та функција подразумева и улогу градоначелника немачке престонице.

…схватамо да је немогуће уразумити наше десничаре; они се никада неће опаметити у свом обожавању Пиночеа, Франка, Краснова, Мусолинија и других „белих господара”.

Ипак, од оних на власти могло би се очекивати бар мало уравнотеженије идеолошко становиште.

Укратко?

Десничарски национализам је зло. То је зло, како у Украјини, Пољској и Немачкој, тако и у Русији.

Наши потенцијални и стварни савезници налазе се на другој страни политичког спектра.

Престаните да се играте са људождерима.

Није ово некаква „сложена политичка игра у којој се користе све фигуре на табли”. То је само наше уобичајено пузање пред Западом и мучно политичко курвање.

Да смо само десетину новца који је Русија уложила у Ле Пен – она једноставно не би ни постојала без сталних руских инфузија – да смо, дакле, уложили само делић тих сума у велшке, ирске и шкотске сепаратисте, или у италијанске комунисте и левичаре, или у афричке режиме наклоњене Совјетима, имали бисмо неупоредиво више пријатеља.

Камо среће да смо та иста средства искористили да помогнемо Куби!

Не, сачувај Боже.

Зар да улажемо у „црвене”?

Ми подржавамо само фашисте!

Зато врло радо прихватамо помоћ „црвених” кад заглавимо у шкрипцу.

Нисмо обучени да их мазимо и пазимо. То је био посао „Совока”. Они су расипали народни новац на „дивљаке у сандалама” – како су нам касније објаснили творци „перестројке“.

Ми смо сада другачији.

Ми трошимо новац на угледну господу са свастикама утиснутим на чело.

(Телеграм канал З. Прилепина; превео Ж. Никчевић)

Чланак Захар Прилепин: ВРЕМЕ ЈЕ ДА ПРОМЕНИTE КУРС, КАПЕТАНИ се појављује прво на ИСКРА.

проф. др Мило Ломпар

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЈЕДНЕ НАГРАДЕ

Ове, 2026. године, носиоци Велике награде „Иво Андрић“, коју додељује Андрићев институт, су драгоцена српска песникиња Злата Коцић ( за укупно животно дело ) и Мило Ломпар, за студију „О самозванцу“. Образлажући награду Ломпару, жири је истакао:“Културноисторијски есеј О самозванцу Мила Ломпара дело је несвакидашње интелектуалне и филозофске продубљености. У његовој основи налази се превратничко тумачење Његошевог драмског спева Лажни цар Шћепан Мали које се развија на два плана: унутар Његошевог опуса – где, откривањем знакова трансформације метафизичког у нихилистичко и херојског у гротескно, доказује присуство модерности – и унутар српске културе – где указивањем на актуелност Његошевих тема и начина мишљења, враћа његовој фигури неопходну животност. Уопштавајући, затим, своја полазишта, Ломпар појаву самозванца – мајстора преваре и лагања – посматра у различитим епохама и традицијама, не би ли одгонетнуо шта је то што у култури омогућава продуктивност лажи, али и шта је у људском бићу призива и поздравља.“

Ред је књигу прелистамо заједно.

О ЧЕМУ ЈЕ РЕЧ?

Књига Мила Ломпара „О самозванцу: Његош и модерна“ ( Информатика А.Д, Београд, 2025) је тумачење Његошевог драмског спева „Лажни цар Шћепан Мали“.

Необична је књижевна и културна судбина овог дела. Док су „Луча микрокозма“ и „Горски вијенац“ незаобилазне тачке на путу тумачења Његошеве поезије и његове мисли, „Лажни цар Шћепан Мали“ дуго је остајао у њиховој сенци, сведен на историјску драму о једном преваранту и необичном раздобљу црногорске прошлости. Као да је књига тумачима била крајње непријатна.

Шта је узрок те непријатности?

Она споља личи на „Горски вијенац“, али оно што у „Вијенцу“ изговарају мудраци и јунаци, у „Шћепану“ изговарају варалице, будале и преварени. Зато је Мило Ломпар записао:“По тишини која га окружује, ово дело радикалније изазива племенски дух од „Луче микрокозма“, али га, услед епске препреке, наш дух не опажа“. Зато је та књига дуго времена остајала или нетумачена, или је тумачена споља, дводимензионално.

АНТИЛАЗАР И АНТИРУСИЈА

Шта је у Његошевом потоњем драмском спеву најмучније од свега?

Чињеница да лажни цар изговара заветну Лазареву реч:“Вољех царство земно изгубити/ но небесно да изгубим царство“. По Ломпару, „обнова косовске формуле у устима лажног цара открива неку двосмисленост  у „Лажном цару Шћепану Малом“. (…) Јер лажни цар спаја смисао своје формуле са косовским смислом“. Реч је, наиме, о „застрашујућој и апсурдној близини завета са истином лажног цара“.

Шћепан Мали се заклео да је од Истине, а „лажно поприма значење истинитог тек изицањем заклетве, јер би онтолошко претапање било немогуће да не постоји аутентични херојски патос у заклетви“.

Ту је и Шћепаново поигравање Русијом, којој је он, тобож, био цар, а сада је дошао међу Црногорце да њима влада. Ломпар каже:“Нема поистовећења између њега и Русије, јер је он као Русија, али није Русија. Ко испуњава пуноту ове неједнакости? Они, јер се заветују и Русији и њему“.

СЛОМ ХЕРОЈСКОГ СВЕТА

На власти, Шћепан Мали ће обећати седам великих кула у спомен седам бојева Црногораца са Турцима, јер ти споменици ће „подсећати на хероје исто колико и на лажног цара“. По Ломпару, „само у херојском добу на које пада, невиђен, сумрак богова, бива иронично омогућено да лажни цар подигне споменик витезовима“.

Ломпар показује да је управо у том делу Његош најдубље закорачио у искуство модерности: у свет у којем су ослабили метафизички темељи. У том свету, истина више нема неоспорну снагу, а власт, самоистоветност и саборно уверење постају производ глуме, посредовања и манипулације.

Самозванац није искључиво лажов који присваја туђе име. Он је сложена културна фигура која настаје у пресеку личне воље за обманом и колективне воље да се у обману поверује. Зато појава лажног цара не открива само моралну слабост једног човека, већ и празнину заједнице која тражи владара, спаситеља или знак историјског смисла. Самозванац успева зато што његова улога одговара већ постојећем очекивању. Његова лаж постаје друштвено делотворна, а затим добија обележја истине: људи се према њој понашају као према стварности, за њу се заклињу, ратују и гину.

АНТИХЕРОЈ СА ХИЉАДУ ЛИЦА

Ломпарова анализа креће се између историје идеја, теорије књижевности, философије, антропологије и политичке мисли. Поред Његошевог дела, у расправу улазе бројни историјски самозванци, мистици, шарлатани и претенденти на престо: Лажни Димитрији, Пугачов, Перкин Ворбек, Сен Жермен, Каљостро, Стјепан Зановић, Иван Лајденски, Мартин Гер и други. Њихове судбине показују постојаност структуре самозванства: тајанствено порекло, промена имена, глумачка способност, обећање обнове, ослањање на колективно незадовољство, привремени тријумф и насилна или загонетна смрт.

Његошево најрадикалније суочавање са модерном и са нихилистичким хоризонтом показује да се распада сигурна веза између Бога, истине, владара и херојског света. На њеном месту појављују се посредник, глумац, ироничар и циник. Лажни цар није само предмет осуде, него средство којим Његош испитује шта остаје када се открије да историјом не управљају нужно истина и правда, већ уверење, корист, страх, случај и моћ.

Ко је Шћепан Мали? Он је, пре свега, самообманути несрећник, али који, у исти мах, верује у своје послање. Његова самообманутост је, по Ломпару, у дубинској сагласности са херојством, јер се тобожње високо порекло преваранта спаја са његовим ниским пореклом у „парадоксу лажног цара“. Иако је он, како каже Ломпар, само„преварант који остварује произвољност сопственог егзистенцијалног импулса“, ипак је и некакав цар.

Помни читалац Мило Ломпар настојава на томе да, за разлику од „Горског вијенца“, пуног „самоубилачког апсурда…позитивног нихилизма…упорног негирања стварности и очевидности“ ( Андрић ) унутар трагичног решења које врхуни у усклику „нека буде што бити не може“ , сва решења извиру из непознате нихилистичке отворености искуства које оглашава лажни цар: „нека буде свашто на свијету““. Оно „што бити не може“, које подстиче на херојске подвиге и самопревазилажење, постаје „свашто“ цара – кловна.

ПОЈМОВНИ ОКВИР

Ломпар пре свега успоставља појмовни оквир за разумевање самозванца. Он га доводи у везу са древном фигуром мага. Маг, пророк, светац и спаситељ припадају сакралном низу у којем необична личност посредује између видљивог и невидљивог света. У секуларизованој варијанти, исти образац може да произведе чаробњака, авантуристу, шарлатана или криминалца. Самозванац зато има двоструко лице: он може изгледати као носилац тајне и обнове, али и као варалица који користи људску потребу за чудом.

Понављање је важна одлика ове фигуре. Самозванац понавља познату улогу, име или мит, али то чини са самосвојном разликом. Он тврди да је неко ко је нестао, умро или треба да се врати. Такође, позива се на постојећу симболику, али је прилагођава новој ситуацији. Његова моћ не потиче из потпуне оригиналности, већ из способности да уђе у већ припремљен образац. Истина делује као нешто што чека да буде откривено, док је лаж покретљива, прилагодљива и делатна: она тражи прилику да буде прихваћена.

ДВОСТРУКА ХЕРМЕНЕУТИКА

За разумевање самозванца неопходна је двострука херменеутика. Један правац тумачења прати историјску личност, њене поступке и политичке околности. Други испитује књижевну фигуру и симболичко значење које она добија у делу. Код Његоша се ова два нивоа непрестано укрштају. Историјски Шћепан Мали постаје драмски лик, али драма истовремено открива да и сама историја има позоришну структуру: људи прихватају улоге, производе јавни утисак и своје поступке усмеравају према сликама које су створили.

Ломпар Његошева три велика дела чита као унутрашњи духовни низ. „Луча микрокозма“ поставља питање „ко сам ја“ у космолошкој и метафизичкој перспективи. „Горски вијенац“ помера нагласак ка питању „ко смо ми“, односно ка заједници која своје постојање одређује кроз херојску етику, завет и борбу. „Лажни цар Шћепан Мали“ отвара питање „ко су они“ и уноси дистанцу према сопственом свету. Та дистанца омогућава да се херојска заједница види споља, у њеној величини, али и у њеној подложности обмани, патетици и комици.

У завештајном Његошевом делу ишчезава сигурност да се историјско страдање може коначно оправдати трансцендентним смислом. Могућност трагедије без Бога, смрти без узвишеног разрешења и политике без истине повезује драму са модерним искуством. Његош не напушта метафизичка питања него их поставља у свету у којем је одговор постао несигуран.

ПАРАДОКС ЛАЖНОГ ЦАРА

Треба, учи нас Ломпар, пратити основни парадокс Шћепанове појаве. Његош га у предговору назива лажом и скитницом, али истовремено признаје да је такав човек створио важну историјску епоху. Несклад између ништавности личности и величине последица покреће целу драму. Шћепан нема законито порекло, наследно право ни доказ идентитета, али постаје владар зато што је заједница спремна да његову улогу потврди.

Ломпар овде анализира и лик Стјепана Зановића, авантуристу и самозванца који је писао о Шћепану Малом. Код Зановића се јавља уверење да су људи рођени за заблуду и да желе да буду заведени. Успех преваранта зато није могуће објаснити само његовом вештином. Он почива на антрополошкој слабости: на потреби људи да у неодређености виде обећање и да сопствене жеље претворе у доказ.

У Његошевој драми херојски свет сам производи цара. Црногорци у Шћепановој нејасноћи препознају руског цара Петра Трећег и својим заклетвама претварају сумњу у јавну истину. Заклетва, која би требало да буде најчвршћа потврда аутентичности, постаје механизам лажи. Заједница се истовремено заклиње у Русију и прихвата човека кога Русија не признаје. Та противречност не разара уверење, јер оно не почива на логичкој доследности, већ на историјској и политичкој (у)потреби.

У МИРУ И У РАТУ

Шћепан је глумац на херојској позорници. Он се прилагођава очекивањима, користи патетику, сузе, ћутање и загонетност. Не мора уверљиво да докаже ко је – довољно је да не порекне оно што други желе да виде. Његова неодређеност постаје предност. Када актуелне политичке догађаје преводи у косовску, заветну и метафизичку причу, он осваја језик заједнице и њиме тумачи сопствену улогу.

Ипак, Шћепан се у рату понаша као кукавица. Док други гину за његову лаж, он се склања од опасности. Тиме се открива разлика између непосредног херојског постојања и модерног, посредованог владања. Херој потврђује идентитет делом и ризиком; самозванац управља представом, распоређује туђу жртву и преживљава захваљујући симболичком капиталу. Његов успех означава почетак света у којем владар не мора да отеловљује вредности на којима почива његова власт.

Ломпар у своја размишљања уводи и пример Џона Лоа, финансијера и коцкара, како би показао сродност самозванства, новца и игре. Новац је протејски посредник који различите вредности своди на заменљивост, а самозванац сопствени идентитет претвара у улог. Он се коцка собом и заједницом. Док траје поверење, његова творевина изгледа стварно; када поверење нестане, открива се празнина. Тако се политичка власт лажног цара показује као рани облик модерне производње стварности.

У тој производњи, макар и наивно, учествују и највиши ауторитети.

ЛАЖНИ ЦАР И (САМО)ОБМАНУТИ ПАТРИЈАРХ

Религиозно – метафизичку потврду Шћепану Малом даје и сам српски патријарх, чиме лажног цара уводи у заветни простор свештеног сећања.

Патријарх Василије Јовановић Бркић приказан је у Његошевом спеву као добронамерни наивац који легитимизује лажног цара дарујући му коња, витешко знамење, као да је пред њим прави цар. Ломпар о томе вели:“Долазак лажног цара могао би се схватити као тренутни плод политичке вештине, историјске потребе и светске манипулације, као инцидент у херојској судбини, да патријарх, као метафизички кључар косовског завета, не помера смисаони нагласак са политичких и идеолошких момената на метафизичке основе Шћепанове објаве.(…) Патријарх је, дакле, онај лик који ће, први, успоставити везу између доласка лажног цара и Божјег учешћа у том доласку“.

Шћепан, ободрен оваквим ставом патријарха, народних старешина и народа, себе увек може да легитимизује као месију:“Може бити да сам ја месија,/ доведени руком невидимом“, каже он. Ломпар уочава:“У том часу патријарх, ко би други, устаје на ноге и чита „Слава в вишњих Богу“. Није устао у часу кад је Шћепан говорио само о Богу, већ је запечатио онај час када се лажни цар неодступно повезао са смислом божјег дејства у земаљским пословима“.

Зашто је патријарх Василије у Његоша тако  наиван? Зато што песник, по Ломпару, показује како „слом вредности које оличава патријарх не може извести из негативности човека, већ он настаје упркос  његовој наивности и поштењу, чак захваљујући њима, јер је то епохални, а не индивидуални, суноврат“. Зато, „у часу кад прионе уз цара, патријарх постаје неко ко „све више почне лудовати“(…)“

У часу кад „херојска одлука постаје одлука лудака“, Ломпар каже да „патријарх постаје лакрдијаш“. А шта то значи за Србе? Ево шта:“Ако патријарх може бити лакрдијаш, онда и лажни цар бива могућ као цар. Никакво турско зло, по Караман-паши, не може објаснити патриjархово страдање зато што је „патрика велика будала“.

ИГУМАН О ПАТРИЈАРХУ

Кад чује за победу Црногораца под Шћепановим стегом, патријарх Василије се чак онесвести јер је, како каже Ломпар, „слобода којом су стигли до победе иста слобода којом су прихватили лажног цара“. Игуман Теодосије Мркојевић са благом иронијом каже:“Он је сада на свету столицу/ у престону лавру Немањића“, јер „овај патријарх, који је видео надискуствени пропламсај у лажном цару, мора сањати метафизику прошлости, па зато што из те прошлости и гледа, он у сну „гледа цвијет српски за Душаном““.

Мркојевићева иронија с тим у вези „жигоше патријархову наивност која не види да је херојство садашњице нечим невидљивим одвојено од метафизичког смисла прошлости“. Долази се до тога да у четвртом чину драмског спева патријарх ћути, претворен у пуког статисту, зато што он, као метафизички лик, по Ломпару, „почиње лудовати да би постао луђи од самог лудовања, па онда присвојио славу лакрдијаша који не прича обичне, већ нарочите лакрдије, и, одсудно, постаје велика будала.(…) Претворио се у средство Шћепанове лажи, једно од оних средстава које је лажног цара учинило великим човеком, јер се није ни саблазнио над открићем лажи у четвртом чину, иако је бар то, као страсна и религиозна природа, могао учинити. Док ћути, он не осећа колико беше подлегао замци демона, нити трагично доживљава свет који је ту замку омогућио, не осетивши да је свако деловање осуђено на пропаст, али не само зато што би доследни метафизичар тек тада био изазван да делује упркос нади у успех, већ зато што је он вредносно дисквалификован пре него што заћути“.

Са патријархом се збива нешто опасно, упркос његовим најбољим намерама:“Припадају му и поука, и кумљење, и крст, јер је патријарх, али дела на начин вражије силе. Патријарх који је део вражије силе, али је још увек, у њиховом свету, и патријарх – представља онај парадокс – у срцу апсурда – на којем почива лажни цар“.

Православно хришћанство се у новим историјским околностима претвара, да поновимо, у „парадокс у срцу апсурда“.

ПАТРИЈАРХОВ ОДЛАЗАК

Мислилац на позорници, патријарх Василије,  представља остатак средњовековне представе о власти и чува идеју да цар добија легитимитет од Бога. Његово веровање у Шћепана даје самозванцу метафизичку потврду. Лажни цар тако није само политички проблем, него преко патријарха он постаје питање односа Бога, истине и власти.

Патријархова догматска свест, међутим, показује немоћ у новим околностима. Он жели да историјски хаос подреди унапред датом метафизичком обрасцу. Уместо да испитује доказе, он у Шћепану препознаје оно што његов систем захтева. Таква метафизика постаје средство легитимизације. Њена узвишеност не нестаје одмах, али се на сцени излаже и комичном погледу: патријарх постаје догмата чије су формуле неспособне да обухвате стварност.

Када се Шћепанова лаж разоткрије, патријарх не покреће побуну у име истине. Он ћути и постепено се претвара у сценски вишак. Његов одлазак са кнезом Долгоруковом има симболичку тежину: са позорнице се уклања последњи видљиви гарант метафизичког поретка. За разлику од игумана Стефана у „Горском вијенцу“, који се појављује при крају да херојском чину да вишњи смисао, патријарх напушта сцену пре завршетка. Нема више трансцендентног гласа који би историју коначно разјаснио.

Тако се догма јавља као историјски исцрпљен облик мишљења. Њен нестанак, ипак, не ослобађа простор ка чистој истини. Напротив, после њеног повлачења остају манипулација, политичка нужда и празнина. Ломпар тиме показује да секуларизација у Његошевој драми није једноставан „напредак од сујеверја ка разуму“. Она је губитак поретка после којег истина постаје још рањивија.

НАРОДНА ОДГОВОРНОСТ

У древним представама престо је повезан са сакралним поретком: владар је помазаник Божји, чувар везе између неба и земље. У модерним масовним друштвима та веза се преобликује у спектакл, јавну слику и политичку режију. Ломпар указује на континуитет између старог месијанског очекивања и савремене манипулације масама. Вођа и даље мора да се појави као неко ко долази „одозго“, али његов силазак сада могу да произведу пропаганда и позориште.

Симбол посредника је Хермес: гласник богова, трговац, лопов и варалица. У њему су спојени преношење истине и могућност обмане. Посредовање никада није неутрално, јер порука пролази кроз онога ко је преноси. Хермесовски свет зато разара једноставну супротност истине и лажи. Лукавство може служити спасавању заједнице, док буквална истина може произвести катастрофу.

Не може се, наравно, рећи да народ није крив зато што верује лукавом обмањивачу какав је Шћепан Јер, по Ломпару,“индивидуална мотивација, и присиљеност, јунака да лаже, поклапа се са колективном мотивацијом, и спремношћу, да верују“.

Постоји нешто судбинско у појави лажног цара јер „из света који јамчи нову истину као истину лажног цара произилази ирелевантност сваке херојске истине“ пошто је „судбина херојства је, да на његовом крају, причу о њему светом разноси лажни цар“.

С друге стране, у народу има и оних који му не верују, али се покоравају:“У цара се није морало веровати, ако се он не оспорава“. Чак и игуман Теодосије Мркојевић, који од почетка зна ко је Шћепан, на крају бира симулирани свет лажног цара јер не може да се одупре притиску своје хипнотисане пастве. Ипак, пошто му само то остаје, Мркојевић се подсмева  Шћепановој претенциозности, која залази чак и у теологију:“Ал` нијесам до сада знавао/ да си такви богослов дубоки“.

ИГУМАН ТЕОДОСИЈЕ И ЛАЖНИ ЦАР

У Његошевом спеву кључни посредник је игуман Теодосије Мркојевић. Он припада црногорском херојском свету, али разуме дипломатију, преговоре и логику спољног света. Да би заштитио заједницу, мора да брани Шћепанов положај иако зна да је цар сумњив или лажан. Његов успех у преговорима стога истовремено учвршћује поредак и користи самозванцу. Посредник се налази у трагичној противречности: истина коју зна није нужно истина коју сме да изговори ако жели практичан успех.

Шћепан и Теодосије представљају две врсте посредоване свести. Шћепан долази из света авантуре, глуме и користољубља, али присваја херојски језик. Теодосије полази од херојске заједнице, али усваја световну и светску вештину преговарања, замене и двосмислености. Они су противници, али се у извесном смислу препознају: обојица знају да непосредност више није довољна. Херојска истина мора да прође кроз реторику, тактику и представу.

То је зато што се месијанска фигура у модерни распада на супротне могућности. У њој и даље живи узвишено обећање спасења, али и ниска техника преваре. Модерна свест може ретроспективно раскринкати старе самозванце, али истовремено непрестано производи нове облике месијанског очекивања. Зато се у самозванцу укрштају утопијско, трагично, комично, иронично и гротескно.

ПОБЕДА И КРИВОТВОРИНА

Игуман Теодосије све зна, али не може да разувери свој народ. После победе над Турцима, самозванчев положај би морао бити ослабљен јер је његова кукавичлук постао видљив. Он, међутим, успева да победу присвоји: представља себе као владара чија је брига и кривица покренула заједницу, па чак и као духовног тумача страдања. Уместо да истина о његовом понашању одреди вредност победе, сама победа ретроактивно производи „истину“ о владару.

Теодосије га назива лажовом и будалом, али се суочава са тешкоћом: херојска заједница је под тим лажним царем заиста победила. Раскринкавање више не може да поништи последице. Шћепан сада може да захтева не само спољну послушност него и унутрашње одсуство сумње. У том захтеву Ломпар препознаје наговештај диктаторске и тоталитарне власти, која не тражи само поступке него и контролу свести.

Игуман Теодосије се налази пред избором између трагичног сукоба и компромиса. Када би истрајао на апсолутној истини, морао би да изазове расцеп у заједници и можда уништи оно што жели да сачува. Он зато не улази у трагични обрачун, већ постаје ироничар. Иронија му омогућава да изговори истину без непосредног рушења поретка. Лажов и ироничар постају „псеудолози“: обојица владају двоструким значењем и разумеју оно што се пред другима не може рећи отворено.

Када Шћепан проговори језиком теологије и херојског страдања, Теодосије га, како смо видели, иронично назива „царем богословом“. Формула је двосмислена. Она исмева преваранта који присваја највиши језик, али признаје и непријатну чињеницу да лажов може изговорити истиниту мисао. Истина више није заштићена моралним карактером говорника. Може се појавити у устима преваранта, док поштен човек мора да је прикрива. Тај раскол између истине, добра и правде једно је од кључних обележја модерног света.

НАРОД И ЊЕГОВИ РАЗЛОЗИ, ПОНОВО

Зашто је један јуначки и заветни народ пристао уз Шћепана? Разлози су, надасве, епохални. Ломпар каже:“Они прихватају: са свим последицама: погибијама, лакрдијашењима – лаж цара зато што ступају у нихилизам света, па је веровање само стадијум тог ступања (…) пристају на лажног цара јер је дошао нихилистички час њихове судбине, и не могу, и да хоће, да се одупру епохалној лажи“.

Уз све то, „потпуна равнодушност спрам идентитета цара, „ко је да је“, припада нарастању релативизма који се, кроз афирмацију лажног цара, стапа са политичким прагматизмом, индиферентним у односу на истину, но брижним за целисходност:“он је нама добар“. Народ ће остати уз Шћепана чак и када сазнају, јер им то јасно каже руски изасланик, кнез Долгоруков, да он  није никакав руски цар. На тај начин, „када поново прихвати Шћепана, народ демонстрира своју слободу, лишену некадашње харизматичности јунакових особина. То је слобода да се прихвати ништарија. То је слобода за ништавило“.

Тек у том поретку месија може, без много отпора средине, постати шарлатан.

МАГ КАО ШАРЛАТАН

Ломпар, на трагу Његоша, прати преображај мага у шарлатана. Парацелзус, Каљостро, Месмер, Џон Ди и други примери показују како се чудо постепено претвара у технику утицаја, а тајна у мистификацију. Просветитељска рационалност није уклонила потребу за магијом, него је створила нову публику која истовремено сумња и жели да буде опчињена. Шарлатан је зато прелазна фигура између сакралног мага и модерног манипулатора.

Још једна тамна тајна Његошевог спева растајни се када схватимо да Шћепан симулира цара, цар симулира Бога, а „изабраност“ заведеног народа је у томе „да гину за лажног цара“. По Ломпару, „ако, пак, херојство завршава у лажном цару, онда оно није  херојство, већ будалашење“. Јер:“На делу је лакрдија: лажни цар посматра хероје као објекте своје манипулације. Не чине они себе смешнима, као примитивни, већ цар, кобни лакрдијаш, као што је и Нерон био лакрдијаш (…) ствара њихово смешно постојање: напрегнуто очекивање оне узвишености, коју у њиховој уобразиљи оличава цар, ствара слику њиховог грандиозног ништавила“. У том смислу, „ни Шћепанов кукавичлук, ни деловање света не утичу на виђење цара кад народ, нужно и несвесно, као хипнотисан и механички, иде стазом лажног цара“.

Шћепаново доба је доба кад „ништарија предводи херојство“ и кад „народ не помишља да се сам претворио у џиновског и многоглавог папагаја“. Што су гусле у „Горском вијенцу“, свету хероја, у постхеројском свету последњег Његошевог спева је Шћепанов папагај који говори реч:“Цар“. Папагајевом „сведочењу“ као да помаже и сама судбина: лажном месији једно време све иде од руке. Његош уочава:“Све му свира по његовој ћуди,/ жели лажи овој угодити“.

НАРОДНЕ ВОЂЕ, ЛАЖНИ ЦАР И ОДУСТАЈАЊЕ ОД РУСИЈЕ

Зашто су главари за Шћепана? Из разлога вулгарно прагматичних. Јер, они кажу:“Народ се овијем именом/ окреташе како желијасмо“.

Шћепан има харизму која је манипулативно употребљива, а, како је писао Макс Вебер, харизматска власт је необична, и противстављена је бирократској и патријархалној власти. Ипак, како уочава Ломпар, главари само изражавају унутрашње расположење народа:“Када идеална и материјална заинтересованост следбеника и промотера лажног цара посегне за рационализацијом у виду народног јединства и слоге, она не уноси нешто спољашње у народ, већ одговара иманентним захтевима народа.(…) Не могу, наиме, следбеници и промотери лажног цара да преусмере збивања, кад народ поново – иако зна све о лажи – прихвата цара. Њихова манипулација је само одговор на манипулацију коју народ захтева“.

То је доба када се служење херојском имену претвара у службу лажном цару, пошто „цео народ вољно пријања уз очевидну и спознату лаж“. Тако долази и до раскида са Русијом – љути су на кнеза Долгорукова који разобличава Шћепана као лажног цара:“Поновна сцена са руским кнезом дефинитивни је обрачун са руском димензијом њиховог постојања. То је парадоксални обрачун, јер није диктиран ни метафизичким, ни историјским разлозима, већ одбраном лажног цара“.

Дешава се радикална промена у односу са земљом којом су до тада живели:“Русија се, одједном мотри са дистанце, посматра се као авет, нешто са чим не само да нису истоветни, већ им је, чак, и туђе. Немоћ руских мотивација, као симболичка и практична, показује да Шћепан није ни постао њихов владар зато што је био руски цар, већ је постао руски цар зато што је био лажни цар“. Шћепанова харизма постаје јача од симбола Русије, који је до тада био неприкосновен.

БУДАЛЕ И ПОНОВО ПАПАГАЈ

У „Шћепану Малом“ многи – премноги постају будале. И Срби, и Турци. И патријарх и народни вођи. Мотив будале постепено прераста оквир увреде. Будале нису само Шћепан или његови следбеници, него будаласто постаје целокупно људско позорје. Хероји су способни за саможртвовање, али и за слепо прихватање обмане. Турски представници виде противнике као неразумне, а сопствени поредак као нешто што се распада. Ако су, како каже Његош, људи „будале од старине“, онда историја није чиста трагедија. Она садржи комику, гротеску и понављање заблуда.

Опет смо код папагаја. Шћепан се подсмева људима као папагајима, док птица понавља реч „цар“. Та гротескна слика сажима механизам самозванства: титула постоји зато што се понавља, а колективно признање функционише као механичка репродукција гласа. Самозванац исмева оне који су га произвели, али истовремено зависи од њиховог понављања. Он је владар и кловн, господар представе и њен производ.

Ломпар пореди Његошево песничко сведочење са Пушкиновим књижевним обликовањем Пугачовљеве побуне. Самозванац настаје у споју личности, колективних представа и епохе. Његова глума може постати историјска реалност, а насилна смрт на крају потврђује да је улога имала стварне последице. Иронија зато није довољна да уништи лаж: она је вид просвећеног преживљавања у свету који се не може вратити непосредној истини.

Тако стижемо до постциника.

КА ПОСТЦИНИКУ

Постциник је фигура свести која долази после ироније и цинизма. Ироничар зна раскорак између речи и стварности, а циник открива плитки интерес иза узвишених формула. Постциник зна и једно и друго, али наставља да делује унутар апсурдног система јер не види спољашњу тачку ослонца. Његово знање не ослобађа. Он прихвата да је поредак лажан и истовремено га одржава као једини расположиви поредак.

Долазак васељенског патријарха на сцену Његошевог спева, његове сузе, ћутање и одлазак додатно појачавају осећање апсурда. Историјом не управља јасна божанска или рационална логика, већ низ гестова чије значење учесници накнадно производе. Сцена постаје свесна сопствене театралности. Ликови више не могу бити наивни, али ни потпуно слободни од представе у којој учествују.

Успешан самозванац не побеђује само зато што добро лаже, већ зато што људи у његовој верзији стварности налазе нешто што им је потребно. Вољи за обманом одговара воља да се буде обманут. Истина може постати неподношљиво тешка, док функционална лаж омогућава наставак живота. То је простор постциничне политике.

Да поновимо ступњеве Његошеве дијалектике. Догмата је онај који покушава да стварност затвори у метафизичку формулу. Посредник спасава заједницу тактиком и двосмисленошћу. Ироничар зна истину, али је не може претворити у делотворно начело. На крају, стиже постциник  и наставља да делује у систему чију апсурдност разуме.

ЧЕТИРИ РЕШЕЊА БЕЗ РАЗРЕШЕЊА

На крају спева, ликови углавном седе, разговарају и чекају вести о Шћепановој судбини. Управо та статичност отвара више могућих завршетака. Ломпар их назива трагичним, комичним, ироничним и гротескним решењем. Ниједно се не остварује у чистом облику, него се међусобно допуњују и поништавају, стварајући „квадратуру решења“.

Трагично решење настаје из сазнања да су погибије изгубиле метафизичко оправдање. Херојски свет и даље обесцењује појединачни живот и број мртвих, али се из турске перспективе открива као незаустављиво и безузрочно убијање. Смрт више није узвишена потврда завета, него смрт и ништа више. Позорница је крвава зато што је апсурдна. Шћепан је морално крив јер је свесно започео превару и допустио да други гину за њу, али је његова казна закаснела, па и прекомерна. Он је сувише крив да би изазвао чисто сажаљење, а недовољно крив да би његова смрт била потпуно праведна. Таква парадоксална кривица одржава трагични потенцијал, али спречава катарзично разрешење.

Комично решење настаје када се метафизичка вера појави као немоћна и смешна. Иман Хусеин верује да ће молитва и верност обновити Османско царство, док искуство његових саговорника показује распад моћи који оданост Алаху не може спречити. Метaфизичар је смешан зато што његове формуле више не додирују историјску стварност, али потреба за утехом не нестаје.

У средишту разговора стоји појам свакодневичке трпије, односно патње, мучнине и чамотиње. Мехмет-паша и Караман-паша виде свет као трпију. Мула Хасан покушава да разум представи као лек, али признаје да идеја о вишој истини служи пре свега утеси. Религиозна метафизика више није извесно знање о поретку, већ лековити вео на лицу стварности који човека чува од неподношљивог ништавила. Иманенција се појављује као слобода од трансценденције, при чему слобода има обличје очаја.

Иронично решење произлази из сазнања да је све могло бити другачије. Херојска нужност губи апсолутни статус док вечита црногорско-турска борба показује унутрашњу апсурдност, јер се непријатељство непрестано обнавља без коначног исхода. Шћепан бива убијен преваром, истим начелом на којем је изградио власт. Тако постаје жртва лажи, али његова смрт не може да исправи већ настале погибије. Иронија освешћује поредак света, али нема моћ да га преобрази.

Гротескно решење настаје кад гледамо слику истинитог цара, султана, који се показује као развратник, тврдица и неодговорни владар. Разлика између лажног и истинитог цара постаје узнемирујуће мала. Шћепан је почео као лажни цар који је у политичком дејству постао истински, а султан се пројављује као истински цар који је по суштини лажан. Гротеска изокреће високо и ниско и открива да на престолу може бити свако. Шћепанова смрт је важна не зато што је он остао велика личност, већ зато што показује безличне силе преваре и моћи.

ЛАЖНИ ЦАР СЕ ВРАЋА

Четири решења припадају различитим временским хоризонтима. Трагично и гротескно носе остатке старог, херојског света, док иронично и комично најављују будућу, модерну свест. Завршна сцена је раскрсница прошлости и будућности. Нико не добија коначну истину, а трпијско чекање постаје основни облик постојања. У њему протиче време, док се некадашња вечност претвара у историјско трајање. Отворени крај драме зато је последњи парадокс: чека се смрт самозванца, али се у ствари осећа време света који је остао без сигурног разрешења.

Опет се срећемо са Стјепаном Зановићем, чији се протејски идентитет умножава кроз бројна имена и улоге. Он је писао о Шћепану, затим се са њим поистоветио и тврдио да је управо он преживели лажни цар. Приповедна неистина преселила се у стварност. Самозванац тако никада потпуно не умире: његова улога прелази на другог човека, у нови контекст и нову причу. Зановићева смрт у затвору само је привремени тријумф смрти у незавршивој историји самозванства.

Нихилизам је дошао по своје.

ПИТАЊЕ НИХИЛИЗМА

Ломпар нигде не тврди да је Његош једноставно постао нихилиста. Он показује да „Лажни цар Шћепан Мали“ отвара простор у којем се нихилистичко искуство може појавити. Некадашње везе између Бога, истине, херојства и историјског смисла више нису поуздане. Бог није непосредно присутан као гарант исхода, а истина не побеђује самим тим што је истина.

У модерном часу самозванац постаје могућ зато што је царска и метафизичка функција испражњена. Ако се владар може произвести папагајским понављањем, вером масе и политичком коришћу, онда је воља за моћ одвојена од наследног и божанског права. Самозванац је истовремено производ празнине и делатна сила која ту празнину користи. Он раскида са законитим пореклом своје харизме, али мора да симулира континуитет. Док је суштински порицатељ старог поретка, он истовремено присваја његове симболе.

Ломпар разликује потенцијално активни и стварно присутни – пасивни – нихилизам. Активни нихилизам настаје када снажна воља руши наслеђене вредности и покушава да створи нове. Шћепанов успон садржи такав импулс: он ни од чега производи власт и преуређује стварност. Пасивни нихилизам јавља се у замору, чекању, трпији и прихватању да се ништа суштински не може променити. У завршници драме управо је пасивни облик непосреднији: ликови виде распад старог смисла, али немају снагу да успоставе нови.

ВРЕДИ ЛИ ИСТИНА?

Посебно је важно питање вредности истине. Док је важила формула да је Бог истина, истина је имала највише оправдање. Када та веза постане неуверљива, мора се питати зашто је истина уопште вреднија од корисне лажи. Шћепанова судбина показује да лаж може створити ред, донети победу и политичко јединство, док истина може изазвати распад. То не значи да се оправдава лаж, већ се показује радикалност питања: морална осуда самозванца није довољна да објасни свет који га је учинио успешним.

Софистичка дијалектика и перспективизам продиру у говор ликова. Свако тврђење може се преокренути, а исти догађај добија различито значење у зависности од становишта. Чак ни стварне битке и смрти не успевају да успоставе једну коначну истину. Посредник, ироничар и постциник представљају ступњеве свести која све дубље препознаје распад непосредности: први посредује, други одржава дистанцу, трећи делује иако зна да је поредак апсурдан.

Ломпар зато „Лажног цара Шћепана Малог“ види као пролог великој драми европског нихилизма, коју ће касније философски именовати Ниче. У пет чинова Његош приказује свет у којем су богови „смакнути“, али њихово место није испуњено постојаним поретком заснованим на разуму. Остали су воља, глума, колективно уверење, политичка нужда, патња и време. То је модерна позорница на којој човек мора да делује без сигурности да његове речи и жртве имају трансцендентно оправдање.

КА ДАНАШЊИЦИ

Од средњовековних претендената до тоталитарних вођа, демократског медијског спектакла и модерних финансијских мега – обмана збива се процес поводом кога Ломпар поставља питање производње ауторитета. Јер власт се не одржава само силом и законом, него су потребне приче и призори.

Тиме он објашњава зашто самозванство није изузетак који се може одстранити једноставним раскринкавањем. Самозванац је екстремни пример општије законитости политике: између личности и власти увек постоји представа. Законити владар такође мора бити признат, приказан и симболички потврђен. Разлика је у томе што самозванац ову посредованост чини видљивом. Он показује да титула није природна особина човека, већ однос који успостављају говор, институције и колективно веровање. Зато његова појава има разорну спознајну снагу: после ње ни „истинити“ цар не може изгледати потпуно непосредно и недодирљиво.

Политички проблем спева није сведен на супротност доброг поретка и узурпатора. Шћепан у извесној мери заиста уређује земљу, сузбија унутрашње сукобе и постаје средиште заједничког деловања. Управо зато морални суд није довољан. Ако преварант производи ред, док законита истина прети расулом, заједница долази у искушење да вредност истине мери корисношћу. У том тренутку настаје модерни разлаз политике и метафизике. Политика више не пита првенствено ко има истинско право, него шта одржава систем, мобилише људе и обезбеђује опстанак.

ИЗМЕЂУ ЕТИКЕ И ПРАГМАТИЗМА

Ломпар, међутим, не прихвата прагматични закључак да је свака успешна лаж оправдана. Цена функционалне обмане види се у туђим жртвама, у уништавању способности за морални суд и у претварању народа у публику. Када заједница једном пристане да знање о лажи одвоји од политичке послушности, она улази у постцинични поредак: сви могу знати да је представа лажна, а ипак је настављају јер им изгледа неопходна. Тај механизам превазилази судбину једног владара и постаје трајна могућност модерне масовне политике.

Знајући да је Његош највећи песник у Срба, Ломпар његову мисао ни у једном свом тмачењу не затвара у унапред утврђену слику песника херојства и завета. Ломпар не пориче херојско – заветну димензију, али показује њено унутрашње преиспитивање. „Лажни цар Шћепан Мали“ посматра херојски свет са дистанце и открива како његове највише вредности могу постати материјал манипулације. Заклетва може учврстити лаж, као што жртва може послужити кукавици. Речи Лазареве изговара Шћепан: у томе је опасност. Такво преокретање не поништава херојство, већ га лишава наивне сигурности.

ПУТ ЈЕДНЕ КЊИГЕ

Ломпарова анализа помера „Лажног цара Шћепана Малог“ у средиште Његошевог опуса и чита га као завршну тачку развоја његове мисли и показује како се у драмском спеву отварају питања која ће одредити каснију европску модерност: смрт Бога, криза истине, производња политичке стварности, масовна потреба за вођом, променљивост идентитета и немогућност коначног разрешења. Самозванац је, у том смислу, више од лика – он је метод откривања скривених претпоставки једног света.

Шћепан Мали није значајан само као историјска необичност, већ као фигура нестабилног идентитета која се домогла власти. Његова лаж постаје стварност зато што јој заједница даје форму, језик и жртве. Када је лаж разоткривена, она не престаје да делује јер може бити прихваћена као политички корисна и делатна, са учинком који није занемарљив.

Најважнији резултат Ломпарове анализе јесте откриће да Његошево дело не нуди једноставно разрешење. Трагично, комично, иронично и гротескно остају истовремено могући. Смрт самозванца не враћа поредак, истина не поништава последице лажи, а религиозна метафизика више не може без остатка да оправда историјске жртве. Отворени завршетак оставља ликове и читаоца у времену, у чекању које замењује некадашњу извесност вечности.

Иза приче о једном преваранту налази се питање читаве епохе: шта се дешава са човеком и заједницом када се власт може одглумити, истина политички суспендовати, а смисао више не долази из сигурног метафизичког средишта. Самозванац је одговор празнине на жељу за поретком, али и огледало друштва које је спремно да своју потребу прогласи за истину.

Тако књига спаја пажљиво читање драме са широм дијагнозом епохе и показује да питање самозванства припада не само прошлости него сваком поретку у којем се слика власти одваја од њене истине и моралног темеља.

Велика Андрићева награда је ове, 2026. године, стигла у праве руке и у прави час.

Чланак САМОЗВАНАЦ И ПРЕВАРЕНИ У ОСВИТ НИХИЛИЗМА: ЛОМПАРОВО ТУМАЧЕЊЕ ЊЕГОШЕВОГ „ЛАЖНОГ ЦАРА ШЋЕПАНА МАЛОГ“ се појављује прво на ИСКРА.

Споменик Вуку Стефановићу Караџићу у Београду (Фото: Wikimedia Commons/Bascarevic/CC BY-SA 4.0)

Овај текст не жели да доведе у питање несумњив допринос Вука Караџића у прикупљању књижевне и фолклорне грађе, делимичну оправданост ортографске и фонетске реформе коју је преузео од Мркаља, нити чињеницу да је народни језик, узет за књижевни језички стандард, постао снажан интегративни фактор (иако се ово може на различите начине проблематизовати) – повезујући српско становништво разбацано између различитих царстава у један заједнички духовни и културни простор.

Око Вука Караџића се, до појаве Селимовићеве студије За и против Вука, изградио готово митолошки статус; његова слика је за време СФРЈ, поред Брозове, стајала у свакој школи. Вук је – верујем да би се већина читалаца са тим сложила – у најширем кругу људи постао нека врста наше „неупитности“ – а свака неупитност пре скрива оно у шта је непријатно погледати, него што указује на стварну немогућност питања.

Питање које се овде поставља je другачије и узима у обзир и млада историјска дешавања: да ли је и – ако јесте – у којој мери је процес реформе, диригован из Беча преко Јернеја Копитара, допринео постепеном слабљењу српског националног корпуса на Балкану – слабљењу које се делом одвијало кроз формирање нових нација друге вере које de facto говоре Вуковим српским језиком? Да ли је Вукова реформа представљала почетак “хрватизације” српског простора и народа која се, када се није могла дешавати кроз мирну асимилацију, претварала у геноцид и етничко чишћење?

Да ли би, да је реформа спроведена другачије – да је Вук био мање радикалан и склонији компромису са опонентима – српски народ можда сачувао додатни идентитетско-културни заштитни слој, способан да ублажи део тешкоћа са којима се суочавао током 20. века, па и данас?

Тадашња расправа, у којој су на једној страни учествовали Лукијан Мушицки, Милован Видаковић, Јован Хаџић, Јоаким Вујић, Сава Текелија и Јован Стерија Поповић, а на другој Вук и Ђуро Даничић – коме је, наводно, бискуп Штросмајер омогућио да несметано ради у Загребу на обликовању онога што ће касније бити названо српскохрватским језиком – била је толико жучна да тешко може бити реч само о језику. Реч је, чини се, била и о правцу даљег развоја Србије и њеном положају између истока и запада, Хабзбуршке монархије и Русије.

Текст се ослања пре свега на две књиге: (1) студију Меше Селимовића За и против Вука (1967), која опрезно демитологизује Вукову позицију и указује на његову склоност нечасним средствима у полемици – омаловажавању и вређању саговорника – а на коју се надовезују каснији радови Александра Белића и Миодрага Поповића; и (2) студију проф. Мирослава Јовановића Језик и друштвена историја: Против Вука (2002, реиздање Службеног гласника 2022).

Питање је колико је савремени просечни Србин свестан шта је Вуковом реформом изгубљено. „Человек“, који челом надмашује векове, постао је упрошћени сељачки неправилно изговорени „човек“, лишен дубљег значења корена; „јестество“ и „суштество“ постали су „биће“ и „бивство“ – више у духу немачког него српског језика; „благодејаније“ је постало „доброчинство“; „высокоумије“ уопште нема свој савремени пандан – реч за надменост ума коју смо изгубили. То су само неки примери „умнозрителних речи“ којима је Вуков језик, како ће касније бити показано, тако тужно оскудевао.

Историјски контекст

Мало ко данас, говорећи о Вуковој реформи, поставља питање одакле је уопште потекла језичка шароликост коју је он „решио“. Одговор не иде директно ка унутрашњем, органском развоју српске културе, него – барем делом – ка спољној, геополитичкој нужди.

Расправа Караџића и Видаковића о односу славеносрпског и српског језика почиње 1815, у тренутку кад руска армија улази у Париз, а пад Османског царства делује неминован – тада почиње стратешка трка за Балкан између две преостале силе, Русије и Хабзбуршке монархије. У том контексту треба посматрати и порекло самог тројезичја: око 1730. Срби су, поред српскословенског и народног, прихватили и трећи књижевни израз, рускословенски.

Тај језик, међутим, није настао из унутрашње потребе српске писмености, него је – како показује проф. Мирослав Јовановић – „увезен“ из Русије с циљем да створи противтежу аустријским политичким и верским притисцима на Србе у Подунављу. Оно што ће касније генерације памтити као „тројезичну забуну“ коју је требало разрешити, у свом извору је, дакле, било политички инструментализовано увожење туђег културног кода – не спонтани израз народног духа, него оруђе одбране од једне империје посредством ослонца на другу.

Ова динамика није била епизодна. Крајем 18. века, током терезијанско-јозефинских школских реформи (1770-1790), бечки двор је инсистирао на увођењу латинице у реформисане српске школе. Срби су, бранећи ћирилицу, прихватили компромисно решење Теодора Јанковића Миријевског – увођење „грађанског“, славеносрпског језика (мешавине рускословенског, нашег народног, а врло често и самог руског језика) у школску употребу. Тако је и славеносрпска триглосија, коју ће Вук касније прогласити мртвим наслеђем, у својој генези била производ надметања две царевине око културног утицаја на Србе – не природни ток унутрашњег језичког развоја, него компромис изнуђен спољним притиском.

У тренутку Вукове реформе постоје, дакле, три језика: славјански (србизирана варијанта рускословенског, у употреби при цркви), славеносрпски (мешавина рускословенског, руског и народног српског – језик којим је писао Доситеј) и чист народни српски којим су већински говорили неписмени људи. Природно је било очекивати да се кодификује управо славеносрпски, најбогатији од три израза, који је већ ушао у образовни систем монархије – уместо тога, победила је језички најмање софистицирана опција: народни језик, “говедарски”, како је то рекао сам Доситеј.

Увођење латиничног „ј“ уместо руског „ю“ и „я“, поређено с бугарском ортографијом, добро илуструје размере смањења руског утицаја које је Вук извршио. Људевит Гај у склопу илирског покрета одмах након Вукове реформе прави латиничну верзију азбуке. Заједно са Бодјанским, пријатељем Тараса Шевченка, креатора модерног украјинског језика, Гај и Вук чине део Копитаревог лингвистичког бечког круга.

И руски и бугарски су у истом раздобљу кренули путем народне језичке реформе, у духу романтичарске епохе – али су, за разлику од српског, у већој мери задржали елементе свог „елитизма“, пре свега апстрактне речи теолошког порекла, чувајући одређену диглосију која је делимично присутна и данас.

Истини за вољу, трагови те диглосије остали су и у српском језику, jer Вуков речник није могао да одговори на интелектуалне потребе – обогаћивање вокабулара текло је спонтано и после реформе. Сам Вук је, преводећи Нови завет, измислио 84 речи којих није било у његовом сопственом речнику. Поред ових речи, Меша Селимовић наводи низ апстрактних речи које је Вук изоставио, а без њих се данас не може замислити српски језик (нпр. “размотрити”, “наставити”, “деловати”, “разматрати”, “испитати”, “споменик”, “уставност”, “државност”, “друштвеност”, итд.).

Дучић о Вуковој реформи

О геополитичким последицама Вукове реформе најхрабрије проговара Јован Дучић – и то из Америке, након што је геноцид над Србима већ увелико почео – у књизи Верујем у Бога и српство. Један од ретроактивних закључака који се из тог текста може извести јесте да, уместо да тадашња, нужна језичка реформа повуче јасну границу према Западу – тамо где се некада простирала Војна крајина — и тако заштити српски народ од даљих западних утицаја, она је ту границу, напротив, додатно разводнила и разградила.

Уметност тумачења увек мора узети крајње исходе да би нешто успешно протумачила. Примени ли се то херменеутичко начело, испада да је бискуп Штросмајер, у оквиру католичке цркве, у потпуности сагледавао размере антагонизма између Европе и Русије, слутио у шта би тај сукоб могао да прерасте, те на време деловао – одсекавши парче руског културног простора који је укључивао скоро па целу Далмацију и присајединивши га латинском царству. Далмацију као простор у коме се српско име најраније јавља у деветом веку кроз списе Људевита Посавског.

Вукова реформа Хрватима, по Дучићевом суду, није донела осећај словенске солидарности, него им је послужила као оруђе асимилације – најпре језика, затим поезије, на крају и територије. То је, у суштини, био циљ Илирског покрета који је баштинио Вукову реформу; замеци стварања хрватске нације могу се тражити у асимилационим политикама Марије Терезије, а касније и у стварању српскохрватског штокавског стандарда западно од Дрине, кога је поставила управо Вукова реформа.

Штросмајеров „југославизам“, према Дучићу, никад није био покрет словенске солидарности са Србима, него политика Беча и Ватикана обучена у романтични национални идеализам. Програм Штросмајерове странке гласио је: „Сви Словени уједињени под Хабзбурзима и под Папом“ – интеграција у монархију, не ослобођење од ње. (Дучић реторички пита: зар је Штросмајер, царев лични пријатељ, могао радити на рушењу Аустрије?)

Штросмајерова странка заговарала је тријализам – равноправност Аустрије, Мађарске и Хрватске унутар монархије – што, по Дучићу, показује праву природу „југославизма“: не излазак из монархије, него хрватску афирмацију унутар ње. Као доказ, Дучић наводи да је Штросмајер 1883. јавно изјавио да су Срби главни непријатељи Хрвата, чиме се одрекао сопственог наводног југославизма (ову тврдњу нисам успео независно да потврдим, ван самог Дучићевог навода).

Дучић даље наводи да су Штросмајерови људи у Босни сакупљали српске народне песме и слали их Матици хрватској, која их је издала у дванаест књига као „Хрватске народне пјесме“ – што је поступак који назива „највећим и најружнијим плагијатом у европској литератури“. Чак је, тврди Дучић, и хрватски филолог Ватрослав Јагић, иначе склон Хрватима, писао да код епске народне поезије не би требало истицати хрватско име, jer су ти мотиви неоспорно српска творевина.

Исти Штросмајер подржавао је Вуков рад и помагао Ђуру Даничића у Загребу на изради речника, оног језика који ће касније бити назван српскохрватским; помагао је и браћи Миладинов да у Загребу објаве тада бугарске, данас македонске народне песме – након неуспешног покушаја да то учине у Петрограду, вероватно са прикривеном намером слабљења српског утицаја на простор Старе Србије. Занимљиво је, узгред, да је управо Копитар – отворени католик, близак бечком двору – брзо успео да Вука ожени девојком великог мираза и да му буде венчани кум у бечкој цркви Св. Рока.

Украјинско питање

Занимљив, мада недовољно истражен детаљ тиче се и Копитаровог места у ширем бечком славистичком кругу тога доба — управо у периоду када се, паралелно са стварањем српскохрватског, обликује и модерни украјински језик. Између 1837. и 1842. Копитар је одржавао пријатељске везе с Осипом Максимовичем Бодјанским, руско-украјинским славистом рођеним у Полтавској губернији и аутором раних збирки украјинске народне поезије (1833–1835); тај круг, поред Копитара и Бодјанског, чинили су и Вук Караџић, Људевит Гај, Вацлав Ганка и Павел Шафарик.

Бодјански је, независно од тог познанства, од 1844. одржавао пријатељске везе с Тарасом Шевченком, чији „Кобзар“ (1840) представља темељно дело модерне украјинске књижевности.

Овде је нужна методолошка ограда – доступни извори потврђују мрежу личних познанстава – Копитар-Бодјански-Шевченко – али не и то да је та мрежа обликовала сам ток украјинске језичке реформе, нити да је Шевченко био под непосредним утицајем бечког круга. Међутим, ово је довољна индикација која заслужује даље, темељно истраживање, пре свега кроз преписку и архивску грађу самог Бодјанског.

То је посебно занимљиво данас, у контексту савременог сукоба Украјине и Русије. Дугорочни план бечког двора – имајући у виду њихове претензије ка каснијем ширењу на југ, даља анкесије Босне – чине врло вероватно могућим да су планове асимилације пре тога припремали и кроз језик и културу.

Алтернативна визија реформе

Митрополит Стефан Стратимировић пише Доситеју Обрадовићу из Карловаца 29. јула 1805, поводом младог Соларића и његове књижице „Кључић“. Писмо је много више од личне преписке – прворазредни је документ у расправи о будућем српском књижевном језику, настао деценију и по пре Вукове реформе, а осветљава кључне проблеме са којима се тада суочавао српски народ.

Стратимировић истиче да прости Србин „другојаче говори“ у Срему, Банату, Бачкој и Горњој Мађарској, а „другојаче“ у Славонији, Лици, Далмацији, Босни и Србији – чиме директно поткопава касније Вуково полазиште: ако народни говор није јединствен, на који народни говор језик уопште треба ослонити?

Разликује, даље, две класе – свештенике, официре, учене, трговце, уметнике и занатлије с једне, просте земљораднике, кочијаше, слуге и говедаре с друге стране – и експлицитно каже да језик треба да следи прву, вишу класу, а не другу: управо супротно Вуковом начелу „пиши као народ говори“.

Наводи пример: Немци говоре „mir sind kwesen“, а пишу „wir sind gewesen“; Римљани говоре „paduli“, а пишу „paludi“ – јер сваки развијен књижевни језик легитимно се разликује од свакодневног говора, а то није мана, него знак зрелости. Треба, каже, писати „человек“ (задржавајући корен), иако прост народ изговара „човек“ – јер се из тог корена граде речи попут „человечество“ и „человекољубије“. Ово је директна одбрана етимолошког правописа наспрам каснијег Вуковог фонетског начела „пиши као што говориш“ (иако говориш неправилно).

На једном месту у писму Стратимировић пише: „Смејаће се разумни људи Италијанци и Французи и Немци и Руси, и власт и држава и сва средства имали, и толико стотина књига снисали, и једва на последок словаре добили. Није лагко словар начинити, а паче и оваковому растојанију сербскога народа, како он лежи.“

Чак су и велике, моћне нације – са свом влашћу, државом и средствима на располагању – писале стотине књига пре него што су добиле свој речник; разумни људи ће се, по Стратимировићу, смејати ономе ко очекује да Срби, без државе, без средстава, територијално разбацани, направе речник брзо и лако. Поред тога, оно што је најважније, Стратимировић сматра да је узимање славјаносрпског језика као основа за стандардизацију од кључне важности јер би нас руски елемент у њему културолошки чувао од опасности даљег унијаћења и стварање заједништва са католицима кроз језик.

Копитару и Вуку се, вероватно из разлога о којима овај текст поставља питање, ипак журило – реформа српског језика добила је епитете „рата“ и „битке“ (Јовановић, стр. 93), а полемика је садржала увреде које данас делују запањујуће: Видаковића и Хаџића, Вук је називао мајмунима и магарцима. Стратимировић је, насупрот томе, сматрао да је израда речника тежак, дуг и частан посао – чак и за нације у много повољнијем положају од „расутих Срба“ распршених између различитих царстава.

Лингвистичке замерке реформи

Две кључне лингвистичке замерке Вуковој реформи тичу се, прво, губитка етимолошког корена речи кроз начело „пиши као што говориш“ (при чему је сам говор неправилан, заснован на жаргону и сажимању, а не на семантици која укључује дубинску језичку логику), и друго, семантичког осиромашења – губитка и сужавања речника, пре свега немогућности научног и филозофског писања на простом народном језику којим су говорили тада неписмени људи.

Борис Унбегаун, кога Јовановић наводи, сажима суштину Вуковог подухвата тврдњом да је „српски књижевни језик, какав постоји данас, коначно формиран тек средином 19. века, после дугог периода колебања и трвења који је трајао читавих стотину година“ – период обележен борбом између црквенословенског и говорног српског. Ту заслугу тешко је оспорити: Вук јесте окончао вишевековни дисконтинуитет и вратио језику функционалну целовитост – фонетску реформу коју је практично креирао Сава Мркаљ, Вук је, захваљујући свом преко мере чврстом и бескрупулозном карактеру, успео да наметне.

Историја књижевног језика код Срба упоредива је с историјом преостала два православна словенска народа, руског и бугарског – код сва три се аутохтоно народно наречје, као књижевни језик, наметнуло над традиционалним црквенословенским. Разлика је, међутим, суштинска: „Руси и Бугари су се потрудили да сачувају традицију доделивши црквенословенским елементима угледно место […]; Срби су, међутим, били револуционарнији и тежили су да ове елементе уклоне што је темељније могуће.“

Одбацивањем славеносрпског слоја језика изгубила се веза с литургијском, научном и књижевном традицијом грађеном деценијама на старословенској основи – за критичаре, лингвистички и цивилизацијски прекид, не пука стилска промена. Тамо где су Руси и Бугари изабрали интеграцију и континуитет, Вукова реформа изабрала је радикални рез – не само од рускословенског као „увезеног“, политички мотивисаног слоја, него и од српскословенског, аутентичног наслеђа старе српске писмености IX–XVI века, које се у своме „посрбљеном“ виду чувало као језик цркве све до почетка 18. века.

Пред нама се, дакле, отвара сложенија слика него што дозвољава уврежени наратив о Вуку као ослободиоцу језика од „мртвог терета“. Тројезичје које је он затекао било је у знатној мери вештачка, политички наметнута конструкција – производ аустријско-руске утакмице, а не изворног српског културног стваралаштва, што не значи да у себи није имало те слојеве.

Венцловићево песништво које тада открива талентовани студент Милорад Павић, за Мешу представља тај заборављени слој језика који Вук није укључио у своју реформу. Начин на који је Вук разрешио језички сукоб – не селективним пречишћавањем и интеграцијом црквенословенског наслеђа, по узору на руски или бугарски пример, него готово потпуним уклањањем тог слоја – представљао је истовремено ослобођење и одсецање: раскид не само с „увезеним“ рускословенским утицајем, него и са сопственом, домаћом традицијом писане речи која је вековима носила функцију „језика вере и цивилизације“.

Орфелин, који је писао животопис Петра Великог, заувек је остао изузет из српске књижевне традиције – мало ко ће се, сусрeвши се с његовом поезијом у школској читанци, сетити да су Срби некада тако говорили. Али ни да Вуку не придамо моћи које нема, сам српски језик је изнад њега као и изнад било ког појединца: и Венцловићев језик, и Његошев (први пре реформе, други после ње) баштине слојеве славеносрпског утицаја присутне у нашем језику и данас – слојеве који му дају одређену слободу и унутрашњу логику, пре свега у творби „умнозрителних“ речи којима Вуков језик оскудева.

Класни сукоб

Реформа није представљала само јачање латинског и германског утицаја наспрам руског – представљала је и класни сукоб, процес разбаштињења тадашње српске елите: црквене, војне, интелектуалне и научне. Вук је тога био свестан кад је 1847. писао чланак „Више класе народа нашега“, на чудан начин омаловажавајући образовани слој српског друштва.

Осим што на непримерен начин залази у Доситејеве финансије, замерајући му високе приходе, Вук сматра да су најгори управо Доситејеви стихови посвећени руском цару (Селимовић, стр. 36). Тај чланак – реакција на предговор Соларића Доситејевој књизи Мезимац, посвећеној Карађорђевом сину Александру – по свему судећи представља и одјек Доситејевог сопственог епитета за Вуков језик, „говедарски“. Објављен је тек 1958, у оквиру издања Матице српске Критике и полемике, вероватно дуго склањан управо како не би подупирао постојеће поделе.

Колико се добро Вукова реформа уклапала у „социјалистичко братство и јединство“ СФРЈ, говори и Селимовићев приступ Сави Текелији као Вуковом опоненту, чију „болесну сујету“ аутор тумачи као израз „целе класне психологије, морала и преокупације“ материјалним богатством (стр. 29) – реч је, притом, о једном од највећих српских добротвора икада.

Селимовић наводи и да је Вук целу вишу класу осудио као „противнародну и реакционарну“ (стр. 29), што с историјске стране представља бесмислицу. Ипак, Селимовић – вешто, готово као да пише за нас данас, а не за тадашњу власт којој је, чини се, дуговао свој комунистички алиби да би књига уопште била објављена – преноси и Белићев увид (комунистички председник САНУ): да је још од 1780-их аустријска власт настојала да народни српски језик учини књижевним, слутећи у томе прикривену намеру јачања католичког утицаја међу Србима, и у Војној крајини и у јужној и централној Србији. Дакле, и Белић, много раније и у другачијем политичком тренутку, долази до закључка сличног Дучићевом.

Управо зато је митрополит Стратимировић настојао да народни језик задржи статус жаргона, а да славеносрпски – мешавина народног и руског црквенословенског – добије статус књижевног језика, чиме би се Србија заштитила од католичког утицаја који ће се касније ширити кроз стварање српскохрватског.

Ту битку Срби су, захваљујући Вуку, изгубили – приближивши се, корак по корак, католичкој цркви, и отворивши услове да се, под маском југословенства, изложе даљем западном утицају. Они Срби који под тим утицајем нису потпали у оквире нити били асимиловани од стране нове словенске државе под хабзбуршком контролом, доживели су, у 20. веку, геноцид и етничко чишћење.

Закључак

Исти вектори сила који су обликовали токове Вукове реформе – надметање Русије и Хабзбуршке монархије за утицај на балканском словенском простору – нису нестали протоком два века; само су променили лица и имена. Ти утицаји сами по себи нису нужно негативни, али то могу постати ако њима не управљамо свесно. Питање је да ли их данас добро препознајемо – или да ли их уопште препознајемо.

Централно питање овог текста јесте да ли се Вукова реформа, бирајући радикални рез уместо интеграције коју су у сличном тренутку изабрали Руси и Бугари, одрекла управо оног одбрамбеног, идентитетско-језичког-културног слоја какав је српском народу, суоченом с изазовима 20. века, можда највише требао.

Да ли се Вукова реформа одрекла управо оног одбрамбеног, идентитетско-језичког-културног слоја какав је српском народу, суоченом с изазовима 20. века, можда највише требао?

Овај антагонистички процес, у коме је језичка реформа само један од елемената, и даље траје – и вероватно ће тек ескалирати. Не могу, баш на овом месту, да се не сетим како је један српски премијер, сличног имена и презимена, путовао тајно, инкогнито, у купеу путничке класе, да би с Бугарима договорио савез који је довео до Балканског рата – можда најславнијег тренутка наше новије националне историје, о коме, не случајно, тако мало знамо.

Слично томе, остаје неистражена и тема плана кнеза Михаила за савез са Бугарском, непосредно пре атентата на њега – истраживање које је покренуо покојни Милорад Милинковић у свом филму о кнезу Михаилу („Што се боре мисли моје“).

Ограђујем се, ипак: реч је само о личној асоцијацији. Можда су ови процеси отишли толико далеко да се у њима може сагледати само неповрат који слути нестајање народа који је, кроз своју историју, готово увек стајао на оној часнијој страни. Како каже Данило Киш, чији је отац страдао у концентрационом логору: часније је бити жртва него прогонилац.

Витомир Јовановић је доктор психометрије и стручњак за податке из Београда. Ексклузивно за Нови Стандард.

Чланак Витомир Јовановић: Вукова реформа као историјска вододелница се појављује прво на ИСКРА.

Палата Српске академије наука и уметности (САНУ) у Кнез Михаиловој у Београду (Фото: Wikimedia/Flickr/Filip Knežić/CC BY-SA 2.0)

Прошло је 40 година од када је југословенска јавност сазнала да Српска академија наука и уметности пише Меморандум о југословенској кризи. Оптужбе изнете тада у текстовима у штампи и говорима политичара, да је реч о српском национализму, опстале су до данас у неким политичким круговима, а њима је неку годину касније додата и она за распад Југославије.

Тако би требало да поверујемо да СФРЈ нису разбили ни насилна и једнострана сецесија Словеније и Хрватске, ни покушај мајоризације српског народа у БиХ, ни пуцњи у голоруке регруте регуларне војске на територији своје државе, ни политичка, финансијска, а касније и војна помоћ западних држава албанском сепаратистичком покрету, који је временом прерастао у терористичку формацију, ни напади на касарне ЈНА, ни укидање политичких права Србима у Хрватској, ни повампирење усташке идеологије у тој републици, већ 74 стране недовршеног и хетерогеног текста групе српских академика.

Но, циљ овог текста није одговарање на неутемељене оптужбе, већ кратак опис настанка и садржаја Меморандума на основу историјских извора.

Расправа у САНУ

Прича је формално почела 23. маја 1985. на редовној Скупштини САНУ у држави која је већ годинама била у озбиљној политичкој, економској и друштвеној кризи, која је 1982. суштински банкротирала под теретом спољних дугова, у којој је деценијама трајао егзодус Срба са Косова и Метохије, а Србија целу деценију није успевала да наиђе на разумевање других република за неопходност промене неравноправног и неодрживог положаја који је имала према Уставу из 1974.

Председник САНУ Душан Каназир и неколико учесника у дискусији су отворено говорили о озбиљности и вишеслојности југословенске кризе и неопходности да Академија да допринос њеном сагледавању и превазилажењу. Каназир је рекао да је у развоју југословенског друштва наступио „застој“ и да је Југославија била суочена са „до сад најсложенијом привредном, економском, друштвеном, а и дубоком кризом морала“.

Упозоравао је на дезинтеграционе процесе који су интензивно захватили друштво и раздвајали „не само наше народе већ и привреду, технологију, науку и културу“. У таквом стању је видео услове за бујање шовинизма и извор „врло агресивног великоалбанског национализма и шовинизма и контрареволуције на Косову“.

Набрајајући један за другим проблеме југословенског друштва, поменуо је и незапосленост младих, неконтролисан раст цена и инфлације, неорганизованост тржишта и привреде, једном речју „врло тешку и забрињавајућу кризу у нашем привредном и политичком систему“. Каназир је сматрао да је установа на чијем је челу био, са правом била забринута за даљи развитак друштва и апеловао је на веће разумевање, толерантност, хуманост и поверење у међунационалним односима. Његова оцена да се из кризе не може изаћи констатацијама и закључцима била је јасна критика јалове и неодлучне политике комунистичког руководства.

Уследили су говори неколико чланова САНУ који су веома критички излагали о различитим аспектима политичког, економског и друштвеног живота земље. Посебно су се истицали наступи економиста који су веома аргументовано говорили о дубокој економској кризи.

У таквој атмосфери је академик Иван Максимовић предложио Скупштини да усвоји закључак да у облику меморандума буду истакнути најактуелнији политички, друштвени, социјални, економски, културни и научни проблеми и да документ буде упућен „свима онима који су одговорни да воде јавне послове, председницима, скупштинама, извршним већима“. Веровао је да је „криза општа“ и да је захтевала „општу мобилизацију свих људи, свих кадрова у нашој земљи“.

После Максимовићевог говора, председник Каназир је изјавио да верује да ће Извршни одбор и Председништво САНУ размотрити његов предлог „са дужном пажњом“ и формирати „студијску групу или комисију или одбор“ који би написали меморандум и упутили га надлежним органима. Када је Каназир рекао „Ја мислим да се Скупштина слаже са овим“ уследио је аплауз присутних академика. Тим аплаузом је Скупштина САНУ одлучила да сачини меморандум о југословенској кризи и путевима за излазак из ње.

Криза државе

Да би одлука о раду на меморандуму била спроведена, Председништво САНУ је 13. јуна 1985. именовало одбор (комисију). У њему је било 16 чланова: академици Павле Ивић, Антоније Исаковић, Душан Каназир, Михаило Марковић, Милош Мацура, Дејан Медаковић, Мирослав Пантић, Никола Пантић, Љубиша Ракић, Радован Самарџић и дописни чланови Миомир Вукобратовић, Василије Крестић, Иван Максимовић, Коста Михаиловић, Стојан Ћелић и Никола Чобељић.

Комисија је деловала на три начина: одржавала је редовне седнице; ангажовала је консултанте; одлучила је да за поједина питања створи посебне тематске тимове. Тако су у раду на Меморандуму учествовала најмање 23 редовна и дописна члана.

Прва верзија Меморандума је завршена до септембра 1986. Имала је 74 куцане стране и састојала се од прикупљених прилога који су требали да послуже за обликовање преднацрта. Када је крајем септембра 1986. текст „процурио“ у јавност, чиме је отпочела хајка на њега, већ је било пристигло више десетина предлога за допуне и измене у тексту.

Меморандум је био недовршен текст који је писало више људи из различитих области науке. Био је југословенски, национални и демократски одговор на југословенску кризу. Била је приметна и критичка црта према Јосипу Брозу, Едварду Кардељу и комунистичкој партији.

Средина шездесетих је означена као тачка од које је заједничка држава кренула путем политичке, културне и економске дезинтеграције. Видљива је забринутост аутора за судбину југословенске државе и велико незадовољство стањем у које је комунистичка власт деценијама владавине довела државу и њене грађане. Још веће незадовољство се могло осетити због тешког положаја Србије према Уставу из 1974, страдања Срба на Косову и Метохији и укидања њихових националних и политичких права у Хрватској.

Документ се састојао из два дела. У првом је описана југословенска криза и њени узроци, а у другом је проговорено о положају Србије и српског народа у југословенској држави. Указивао је на кризу социјалистичког самоуправног система, недемократске основе политичког и друштвеног поретка, запостављање права радничке класе, озбиљност економске кризе, разбијање јединственог југословенског тржишта по диктату републичких политичких врхова, претварање југословенске заједнице из федерације у нефункционалну конфедерацију уз афирмацију републичких и покрајинских државности и нестајање савезних функција.

Меморандум није одступао од социјализма нити од авнојевских федеративних основа државе већ је критиковао њихово извитоперење у нефункционалну конфедералну концепцију крунисану Уставом из 1974. Оштро је критикован Савез комуниста као организација која „живи од револуционарне ренте“, која је срасла са државом и изгубила демократски потенцијал.

Меморандум је упозоравао на дубину моралне кризе која је била последица идеолошке кризе и одступања од прокламованих социјалистичких начела. Устав из 1974. је доживљаван као узрок кризе и неповољног положаја Србије у југословенској заједници. Захтеван је демократски преображај Југославије како би одговорила изазовима које је доносио 21. век и постала део савремене европске цивилизације.

Меморандум је био југословенски, национални и демократски одговор на југословенску кризу

Посебан део је био посвећен Србији и српском народу и уочено је да су они били суочени са три велика проблема: заостајање развоја привреде Србије; положај Србије у федерацији и однос са покрајинама; тежак положај Срба на Косову и Метохији за које је речено да су били изложени геноциду. Говорено је о политичкој, културној и националној дезинтеграцији Срба и поменуто да је Уставом из 1974. чак 40 одсто српског народа остало изван територије на којој је матична република могла да има надлежности, те да је само Србима ускраћено право на националну државу, јер за разлику од других република једино Србија није била конституисана као држава.

Изнети су подаци о дискриминацији којој су Срби били изложени у Хрватској (асимилациона политика, забрана српских удружења и културних установа, смањивање броја Срба, исељавање у друге делове земље, наметање хрватског језика за службени итд.). Меморандум је економску, културну и политичку дискриминацију Срба видео као последицу политике „Слаба Србија – јака Југославија“, а кривце је налазио у Титу и Кардељу, коалицији Словеније и Хрватске, предратном коминтерновском наслеђу КПЈ, али и у српским комунистима којима је на терет стављено пристајање на подређен положај у југословенској комунистичкој партији.

Отпор САНУ

Јавност је за тај документ сазнала када су у Вечерњим новостима 24. и 25. септембра 1986. објављени текстови „Понуда безнађа“ и „И АВНОЈ је „лажиран““ које је потписао Александар Ђукановић. Тврдио је да је Београдом „шетао“ преднацрт Меморандума САНУ о стању у југословенском друштву и да се радило о „отвореном националистичком и антикомунистичком програму“. Оптужио је ауторе текста да су позивали на „братоубилаштво и ново проливање крви“.

Како је интерни документ, на коме је Комисија САНУ и даље радила и који ни тела Академије нису разматрала, „напустио“ Академију, ко га је украо, а ко одлучио да буде објављен као повод за кампању против „српског национализма“, нисмо поуздано утврдили, па се нећемо бавити претпоставкама. У сваком случају, објављивање у јавности недовршеног академијиног текста био је тек почетак вишемесечне кампање против Меморандума, аутора и целе САНУ, у којој су они означавани најпогрднијим терминима. Основна оптужба била је она најјача у комунистичкој Југославији – за српски национализам.

Српско политичко руководство, на челу са председником Републике Иваном Стамболићем, имало је две могућности: да подржи САНУ у ставовима, од којих је многе и само заступало годинама уназад, или да уђе у политички обрачун са Академијом, доказујући лојалност југословенској комунистичкој идеологији и избегне да и њему буде прилепљена етикета за српски национализам, чиме би његови напори за уставне промене у Југославији били сасвим дезавуисани.

Одлучило се за другу опцију, што је, гледано политички и из визуре тадашњег поретка, било сасвим очекивано. Од Академије је захтевало да осуди Меморандум и да потпредседник Академије Антоније Исаковић, који је био мета најжешћих напада, поднесе оставку. Руководство Академије је овим притисцима одолело. Разменом писама са потпредседником Председништва Србије Вукојем Булатовићем 30. септембра и трећег и шестог октобра одбило је да му достави текст Меморандума, тврдећи да није био званично усвојен и оштро критикујући његову крађу из просторија Академије.

Да је разлаз две стране потпун, а руководство Србије решено да иде до краја у сукобу са највишом установом науке и културе, видело се на састанку представника Академије и Ивана Стамболића 29. октобра. Прослава сто година Академије, која је требало да буде организована те године, одложена је за идућу, а осуда Меморандума и Исаковићева оставка су постављени као услов за нормализовање односа.

Председништво САНУ је зато 30. октобра сазвало ванредну Скупштину Академије за 18. децембар, на којој је одлучивано о поверењу њеном руководству и разговарано о Меморандуму. Она је означила коначан пораз власти у судару са Академијом. Само неколико академика је осудило Меморандум. Извршни одбор, укључујући и Исаковића, добио је поверење велике већине академика. Од 115 оних који су гласали, поверење Исаковићу исказало је њих 88. Уместо да осуди Меморандум, Скупштина је осудила начин на који је он као недовршен и неусвојен текст доспео у јавност.

Каснијим политичким злоупотребама, ова епизода из политичког, културног и научног живота Србије прерасла је у неосноване оптужбе о одговорности једног текста за разбијање југословенске државе и то тако што је најпре тај текст проглашен за великосрпски националистички програм, а онда исконструисана теза да је човек који је био комуниста и Југословен (Слободан Милошевић) пригрлио тај програм како би зарад Велике Србије разбио Југославију.

Др Слободан Селинић је научни саветник на Институту за новију историју Србије. Ексклузивно за Нови Стандард.

Чланак Др Слободан Селинић: Четири деценије од Меморандума САНУ се појављује прво на ИСКРА.

Човеков однос према смрти није само однос према биолошком окончању живота. У свести о сопственој смртности сабирају се готово сва питања људског постојања: питање смисла, слободе, љубави, времена, губитка, наде и коначног назначења личности. Човек се не плаши смрти само зато што не жели да престане да живи, заправо он се пред смрћу суочава са чињеницом да је све оно што воли изложено пролазности и да ништа што постоји у времену не може сопственом снагом обезбедити своје трајање. Управо због тога питање смрти је питање самога живота. Како живети ако знамо да је наше постојање временски ограничено? Како волети оно што не можемо сачувати од пролазности? И, коначно, може ли човек прихватити сопствену кончину, а да то прихватање не постане резигнација пред ништавилом?

Античка философија је на ово питање понудила један од својих најзначајнијих одговора у Епикуровом настојању да човека ослободи страха од смрти. Његова позната мисао да смрт „није ништа за нас“ почива на уверењу да човек пати не толико због саме смрти колико због представе коју о њој ствара. Док постојимо ми, смрти нема; када смрт наступи, више нема нас који бисмо је могли искусити. Ослобађање од страха требало би, стога, да човека доведе до атараксије – стања унутрашње непомућености у којем ишчекивање краја више не нарушава могућност мирног живљења (Епикур, 1925). У том смислу, Епикурова мисао садржи значајну егзистенцијалну интуицију: страх од будућег не сме постати сила која уништава садашњост. Човек може толико страховати да ће изгубити живот да, парадоксално, престане истински да га живи.

Из другачијег теоријског оквира, нешто од тог повратка непосредности живота може се препознати и у Перлсовом наглашавању „овде и сада“. Људско искуство увек се збива у садашњости; прошлост постоји као сећање, будућност као очекивање, страх или нада, али је садашњи тренутак једино место стварног сусрета човека са собом, другим и светом. То, наравно, не значи укидање прошлости или будућности, већ враћање човека способности да буде присутан у сопственом животу.

Ипак, човек осим што је биће непосредног искуства, он је и биће тумачења. Не живимо само догађаје него и значења која им приписујемо. Стога и смрт постоји у људском искуству много пре биолошког умирања: као представа, стрепња, могућност губитка и граница унутар које човек тумачи сопствени живот. У том погледу, страх од смрти може бити схваћен и као својеврсна херменеутика живота. Он открива шта човек сматра вредним, за шта је везан, кога воли, шта није довршио и шта не жели да изгуби. Управо зато сваки страх од смрти не треба без остатка посматрати као патологију коју треба уклонити. Понекад је потребно разумети шта тај страх говори о самом човеку. Наша најдубља рањивост неретко се појављује управо на месту наше најдубље везаности и љубави.

Берђајевљево разумевање личности овом питању даје још дубљу антрополошку димензију. За Берђајева човек није исцрпљен природном нужношћу свога постојања. Личност се не може свести на биолошку индивидуалност, јер у себи носи слободу, стваралаштво и отвореност према трансценденцији (Берђајев, 1944). Тада питање смрти престаје да буде искључиво питање трајања и није више реч само о томе колико ће човек живети, већ шта значи то што живи и шта је, у крајњој линији, човек чији живот престаје. Управо на овој граници долази до суштинског разилажења античког идеала атараксије и хришћанског разумевања смрти. Хришћанство не покушава да човека помири са смрћу тако што ће умањити њену озбиљност. Смрт у хришћанској антропологији није привид, нити безначајан природни догађај. Она је стварни раскид, искуство губитка и једна од најдубљих трагедија човековог постојања. Зато Нови завет не говори о смрти хладним језиком философске дистанце. Пред Лазаревим гробом Христос плаче (Јн 11, 35). Тај плач је богословски значајан управо зато што показује да вера у васкрсење не захтева порицање жалости.

У истом јеванђелском догађају изговорене су речи: „Ја сам васкрсење и живот“ (Јн 11, 25). Оне добијају своју пуноту тек ако се чују у контексту гроба, јер васкрсење није религијски начин да се избегне чињеница смрти. Напротив, оно претпоставља сву њену стварност. Хришћанска вера не тврди да смрти нема него да смрт није последња истина о човеку.

У томе се налази средишња тачка хришћанске наде.

Ако је за Епикура решење човекове тескобе у ослобађању од страха пред смрћу, хришћанство пита да ли је могуће нешто више од психолошког помирења са коначношћу. Дакле, не само како мирно умрети него и шта смрт значи пред Богом који је извор живота. Због тога Васкрсење није утешна допуна хришћанском учењу, баш супротно: оно је његово средиште. Без Васкрсења смрт остаје последња граница људске личности; са Васкрсењем, та граница остаје стварна, али престаје да буде апсолутна. Тако се мења и само разумевање мира. Христове речи: „Мир вам остављам, мир свој дајем вам“ (Јн 14, 27) не обећавају егзистенцију лишену губитка, стрепње и страдања. Хришћански мир није психолошка неосетљивост пред трагедијом живота. Он је могућност да човек не изгуби темељ сопственог постојања ни онда када се суочи са оним што не може да контролише.

Човекова дубока тескоба можда и настаје из немогуће жеље да од времена сачува оно што воли. Желели бисмо да задржимо људе, односе, тренутке, сопствено тело, младост, блискост, да пролазности поставимо границу. Али управо нам искуство смртности открива да љубав и поседовање нису исто. Други човек није дат да бисмо га задржали, него да бисмо га сусрели. Његова коначност не умањује вредност тог сусрета; напротив, она нас приморава да озбиљније схватимо његову непоновљивост. Зато свест о смрти не мора нужно водити нихилизму, уствари нас може освестити о дубљем и значјанијем посматрању живота.

Знати да је нешто пролазно не значи да је безвредно.

Напротив, управо пролазност може открити колико је драгоцено оно што нам је поверено. Време проведено са другим човеком добија тежину зато што није бесконачно. Љубав захтева присуство управо зато што се не може бесконачно одлагати. Живот захтева одговор зато што није само апстрактна могућност, него дар који се остварује у времену. Овде се отвара и питање радости, јер радост живота не треба мешати са оптимизмом, нити са покушајем да се трагичност постојања прекрије позитивним осећањима. Озбиљна радост могућа је тек онда када је човек способан да истовремено види и лепоту и крхкост живота. Радовати се животу не значи не знати за смрт. То значи знати за смрт, а ипак не дозволити да смрт унапред присвоји живот.

У том смислу пут од атараксије до радости живота је заправо пут од покушаја да се човек ослободи тескобе пред смрћу ка питању може ли се сама смрт разумети у светлости Васкрсења. Хришћански одговор не укида драму тог питања. Човек и даље губи, тугује, страхује и умире. Вера га не измешта из људског стања. Али у само средиште тог стања уноси наду да смрт нема онтолошко право на последњу реч о личности.

Зато Васкрсење није порицање смрти, него њено превазилажење. И тек из те перспективе радост живота добија своју дубину – човек који није заборавио да ће умрети, него постаје онај који зна да је смртан и који, упркос том знању, не одустаје од љубави, односа, присуства и наде.

И управо зато последња реч хришћанске антропологије није смрт, него живот; не зато што је смрт занемарена, већ зато што је прошла кроз Васкрсење.

Можда је зато један од најдубљих задатака и богословља и психотерапије да човека не учине неосетљивим на смрт, већ способним за живот пред њеном извесношћу: да прихвати сопствену кончину, а да је не прогласи коначним смислом свога постојања; да поднесе чињеницу пролазности, а да не престане да воли оно што је пролазно; и, коначно, да се поново радује што је жив.

Јер хришћанска нада почиње управо тамо где човек више не може сам себи да обећа трајање – у Васкрсењу.

Чланак МАРИЈА КОМАТОВИЋ: Од атараксије до радости живота се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Wikipedia

БИОГРАФИЈА

Клајв Стејплс Луис (енгл. Clive Staples Lewis), звани Џек, био је један од најутицајнијих британских писаца, песника, научника и хришћанских апологета 20. века. Рођен је 29. новембра 1898. године у Белфасту, а преминуо је 22. новембра 1963. године у Оксфорду. Светску славу стекао је као аутор чувеног циклуса романа за децу „Летописи Нарније”, али и по својим теолошким и филозофским делима.

Луис је рођен у Ирској у породици Алберта Џејмса Луиса и Флоре Августе Хамилтон. Као дете, након трагичне смрти мајке, послат је на школовање у Енглеску. Рано је показао велику љубав према књижевности и митологији. Током Првог светског рата служио је у британској војсци и био је рањен на фронту. Након рата завршио је студије на Универзитету Оксфорд, где је дипломирао са највишим оценама из класичних наука, философије и енглеске књижевности.

Луис је изградио озбиљну научну каријеру. Био је професор и предавач енглеске књижевности на Оксфорду (1925–1954), а касније и на Кембриџу (1954–1963). На Оксфорду је постао близак пријатељ са Џ. Р. Р. Толкином, аутором Господара прстенова. Заједно са Толкином и другим интелектуалцима основао је неформалну књижевну групу „Инклинзи” (енгл. Inklings), где су чланови једни другима читали своја недовршена дела и дискутовали о књижевности.

Иако је током одрастања постао атеиста, под утицајем дугих разговора са Толкином и другим пријатељима, Луис је доживео дубоко преобраћење. Прво је постао теиста, а затим се 1931. године вратио хришћанству у његовој англиканској верзији. Своја размишљања о вери, сумњи и људској патњи преточио је у бројне књиге које су га учиниле једним од најпознатијих хришћанских мислилаца свог доба. Био је и књижевник, познат по „Летописима Нарније“ и „Свемирској трилогији“.

Луис се под старе дане оженио америчком списатељицом Џој Дејвидман Грешам. Њихова позна, али дубока љубав, прекинута њеном тешком болешћу и смрћу од рака, описана је у Луисовој емотивној књизи „Дневник жалости“ („A Grief Observed“). О томе постоји врхунски филм из 1993, „Земља сенки“, у коме главну улогу игра Ентони Хопкинс, а режирао га је Ричард Атенбороу

Луис је преминуо 22. новембра 1963. године у свом дому у Оксфорду, истог дана када је извршен атентат на америчког председника Џона Ф. Кенедија. Сахрањен је у дворишту Цркве Свете Тројице у Хедингтону у Оксфорду.

ЛЕТОПИСИ НАРНИЈЕ

Летописи Нарније (The Chronicles of Narnia) су серијал од седам фантастичних романа за децу које је Луис написао да би испунио свој заветни сан – говорити деци о вери тихим гласом, шапатом, као у болници, сведочити Христа и Његово дело речима пуним чисте поезије и ставити бајковиту уобразиљу у службу Логоса. Књиге су објављиване у периоду од 1950. до 1956. године, преведене су на више од 47 језика и продате у преко 100 милиона примерака широм света.

Радња прати авантуре деце која из нашег света магично прелазе у Нарнију, чаробну земљу пуну митских бића, животиња које говоре и вечите борбе између добра и зла, под вођством великог Лава Аслана, који је свет створио певањем.

Иако су књиге објављиване другачијим редоследом, хронолошки редослед дешавања у Нарнији изгледа овако:

А.Чаробњаков сестрић (The Magician’s Nephew)

Описује стварање Нарније.

Б.Лав, вештица и орман (The Lion, the Witch and the Wardrobe)

Најпознатија књига у којој четворо деце, два брата и две сестре, Певенсијеви, кроз стари орман улазе у Нарнију.

В. Коњ и његов дечак (The Horse and His Boy) Најстарији Певенси, Питер, влада Нарнијом, са сестрама и братом. То је златно доба. Сам роман  прати дечака Шасту, који одраста као усвојени син сиромашног рибара у суровој земљи Калормен, и Брија, племенитог коња који говори, а који је као ждребе заробљен и одведен из Нарније.

Г. Принц Каспијан (Prince Caspian) – Повратак Певенсијевих како би помогли младом принцу да поврати свој престо.

Д. Путовање Намерника зоре (The Voyage of the Dawn Treader) је авантура на мору са краљем Каспијаном.

В. Сребрна столица (The Silver Chair) – Потрага за несталим принцом Рилијаном.

Г. Последња битка (The Last Battle) – Крај Нарније и коначни сукоб сила добра и зла.

Студији Disney и Fox су екранизовали прва три романа: Лав, вештица и орман (2005), Принц Каспијан (2008) и Путовање Намерника зоре (2010).

У припреми је потпуно нова екранизација у режији познате редитељке Грете Гервиг. Први филм ће бити заснован на књизи Чаробњаков сестрић, у биоскопе стиже  фебруара 2027. године.

Иако је Луис често истицао да није почео да пише са директном намером да створи „хришћанску пропаганду“, већ да је замислио слику Лава и око ње изградио причу, хришћанске паралеле су очигледне. Велики лав Аслан у Нарнији је праслика Христа. Он је син Прекоморског Цара (који представља Бога Оца).

Аслан у „Чаробњаковом сестрићу“ ствара Нарнију својом песмом, што је паралела са библијским стварањем света Божијим гласом у Књизи постања. Такође, појављује се мотив чаробне јабуке и уласка зла у нови свет преко Вештице (симбол змије у Еденском врту).

У роману „Лав, вештица и орман“, постоји прича о Христовој жртви и васкрсењу. Аслан добровољно нуди свој живот Белој Вештици на Каменом столу како би спасио Едмунда (који симболизује грешног човека или Јуду). Након што је убијен, Аслан васкрсава захваљујући „Дубљој магији пре почетка времена“, што симболизује победу Христа над смрћу и грехом. Камени сто на коме је Аслан жртвован симболизује старозаветне таблице закона (Мојсијеве законе). Према старом закону, грех се плаћао крвљу и жртвом. Отуда и део где Бела Вештица има право на Едмундову крв због његове издаје. Међутим, Асланово добровољно страдање доноси „Дубљу магију“ – нови завет љубави и милости који поништава стари закон смрти.

„Последња битка“ је алегорија Књиге откривења (Апокалипсе). Стара Нарнија бива уништена због греха и појаве лажног Аслана (антихриста). Аслан затим раздваја праведне од злих и води своје следбенике у „Праву Нарнију“, вечни рај.

Што се ликова тиче, они су вечна слика човека на путу ка Богу.

Питер Певенси је најстарији брат, оличење храбрости и хришћанског витештва, достојан да влада Нарнијом.

Едмунд Певенси представља палог човека. Он издаје своју браћу и сестре због искушења ( ратлук који му нуди Вештица симболизује земаљска искушења и грех). Његово спасење кроз Асланову жртву приказује хришћанско учење о Божијој милости и опроштају.

Луси Певенси симболизује дете са безграничном вером („Будите као деца да бисте ушли у царство небеско“). Она увек прва види Аслана, најближа му је и никада не сумња у њега.

У „Последњој бици“, Сузан Певенси се више не сећа Нарније и отписује је као „дечју игру“. Она симболизује оне који одрасту, постану превише ташти и изгубе духовну веру зарад материјалног света.

На крају књиге „Путовање Намерника зоре“, Аслан отворено каже деци да он постоји и у њиховом (нашем) свету, али да тамо носи друго име. Рекао им је да су доведени у Нарнију да би га ту упознали, како би га лакше препознали у свом свету, што је била Луисова порука младим читаоцима да потраже Христа у стварном животу.

Пред нама је чланак православног митрополита диоклијског Калиста Вера (Цариградска патријаршија) „C. S. Lewis: An ‘Anonymous Orthodox’?“ објављен још 1995. године у англиканско-православном часопису „Саборност“, али и данас остаје један од најпознатијих текстова који разматрају Луиса као писца блиског православљу. Његов руски превод уврштен је у први том „Сабраних дела у осам томова“ К. С. Луиса, који је објавила издавачка кућа „Виноград“ 1998. године (Еп. диоклијски Калист. Може ли се К. С. Луис сматрати „анонимним православцем“? // Луис К. С. Сабрана дела: у 8 т. – Москва, 2003. – Т. 1. – стр. 280–289, 301).

Епископ диоклијски Калист

МОЖЕ ЛИ СЕ К. С. ЛУИС СМАТРАТИ

„АНОНИМНИМ ПРАВОСЛАВЦЕМ“?

1. „Разумно, учтиво, хришћански“

У свом занимљивом чланку о Луису и православљу „Под руским крстом“ Ендру Вокер [1] сећа се како је у Лондону, на једној свечаној вечери, грчки епископ из Цариграда говорио о Луисовом „анонимном православљу“. Да ли је био у праву? Др Вокер примећује да православни хришћани веома воле Луиса. Постоје књижаре у којима се продају само православне књиге, уз један једини изузетак – Луиса. Постоје и строго конфесионално опредељени свештеници који катихумене поучавају помоћу његовог дела „Просто хришћанство“.

Па ипак, колико је Луис заиста близак православљу? Шта је он сам мислио о источном хришћанству? То друго питање могао сам да му поставим у јесен 1952. године, када сам дошао у Оксфорд, на његов колеџ Свете Магдалене. Живео сам у новој згради, као и он, и виђао сам га сваког дана, обично пре доручка, јер смо обојица шетали. У пролазу бисмо један другом пожелели добро јутро и наставили својим путем – и то је било све. Већ сам тада осећао снажну привлачност према православљу и веома сам волео Луиса, али се, из стидљивости, нисам усуђивао да му приђем, а он, из обзирности, не би започињао разговор са непознатим студентом. Наравно, да сам му пришао, не би ме одбио, али нисам пришао, нисам питао и зато одговор не знам. Могу само да нагађам.

Споља гледано, Луис је био веома мало повезан са Православном Црквом. Најмање једном присуствовао је православној литургији – у писму из 1956. године сасвим јасно описује оно што је видео. Православна побожност задивила га је својом слободом и флексибилношћу:„Узор за мене је ‘руска православна’ служба. Једни седе, други леже ничице, неко клечи, неко једноставно стоји, неко хода, а нико не обраћа пажњу на друге. Разумно, учтиво и хришћански. ‘Не мешај се у туђе ствари’ – добро је правило, чак и у цркви“ [2].

У „Писмима Малколму“ [3], објављеним после његове смрти, 1964. године, Луис вероватно описује исту ту службу, мада је овога пута не назива „руском“, већ „грчком“:

„Једном сам био на грчкој служби и највише ми се допало то што тамо, колико сам схватио, нема правила за вернике. Неко је седео, неко стајао, неко клечао, неко ходао по храму, а један човек је просто пузао као гусеница. Најбоље од свега било је то што нико ни најмање није пратио шта други раде. Волео бих да ми, англиканци, то преузмемо! Код нас има људи којима веома смета што се сусед не крсти или што се крсти. Боље би било да уопште не гледају, а камоли да суде туђем слузи.“

Волео бих када би сви православци у Енглеској били тако толерантни! Нажалост, у неким парохијама пажљиво посматрају и строго осуђују друге. Луис је своје писмо написао 1956. године, када још није био у Грчкој; он и његова супруга отпутовали су тамо тек у априлу 1960. Вероватно је православну службу видео у Оксфорду, у руској цркви у Марстон стриту, али то није могуће доказати.

Допала му се и Православна Црква у Грчкој. По повратку је писао Чеду Волшу:„Џој и ја тамо замало нисмо пали у паганство. У Атици, у Дафни, тешко је не помолити се Аполону Исцелитељу, а ја нисам имао осећај да је то забрањено; молио сам се Христу sub specie Apollinis [4]. На Родосу, у једном селу, видели смо диван хришћански обред и готово да нисмо осећали да се у нечему разликује од наших. Свештеници веома пријатно изгледају, много пријатније од већине пастора и патера. А сељаци ни за шта не узимају новац“ [5].

Колико год то било тужно, морамо још једном признати да је Луис идеализовао православце. Шта год да су радили „сељаци“, свештеници новац ипак узимају, а понекад га и траже.

Луис је био прилично близак пријатељ са двоје православаца, Николајем и Милицом Зернов. Николај Зернов [6] дошао је у Оксфорд 1947. године да држи предавања о православној култури. Није сасвим јасно када су се Зернови и Луис упознали, али су се касније поносили фотографијом на којој „Џек“ седи у њиховој дневној соби на климавој, ниској столици. Неколико година пре њиховог доласка, још током рата, Луис је одржао предавање у оксфордском огранку Братства Светог Албана и Светог Сергија, које је потом објављено у часопису „Соборност“ [7]. Предавао је и у Дому Светог Григорија и Свете Маргарите, који су основали Зернови. Датум тог предавања није било могуће утврдити. Наслов је био веома необичан: „Играчка, икона, слика“; текст, изгледа, никада није објављен и негде се изгубио. У јесен 1952. Николај Зернов је у Сократовском клубу одржао предавање „Соловјов о добру и злу“. Седницом је председавао Луис, а говорио је и још један Рус, Јевгениј Ламперт [8].

Зернови су присуствовали Луисовој сахрани 26. новембра 1963. године. Милица је донела крст од белог цвећа, али јој је речено да у храму неће бити цвећа. На крају су јој дозволили да венац положи на ковчег тек на гробљу. „Ко би помислио?“, пише Ендру Вокер. „Џек Луис је сахрањен под руским крстом…“

2. К. С. Луис и грчки Оци Цркве

То је, колико ми је познато, све што се може рећи о Луисовим личним сусретима са православљем. Искрено признајмо да их није било много и пређимо са његовог живота на његова дела. Можда се управо у њима могу наћи сведочанства о неком утицају? Читајући Луиса, готово да нећемо наићи на непосредне упућивања на православне богослове. То не изненађује. Он се мало позива и на римокатолике, англиканце, презвитеријанце, методисте, односно на теоретичаре било које конфесије. Када тумачи хришћанско учење, он не говори о конфесионалним особеностима, и то не случајно, већ свесно и намерно. У својим апологетским делима наглашено избегава међуконфесионалну полемику, усредсређујући се на оно што хришћане спаја. Према његовим сопственим речима, жели да изложи „оно у шта су одувек веровали готово сви хришћани… оно што је Бакстер [9] назвао ‘простим хришћанством’“. Луиса нису занимали ни конфесионализам ни институционалне стране религије.

Добро, непосредних референци готово да нема, али да ли је ипак био под утицајем православних богослова? У књигама као што су „Проблем бола“ или „Чуда“ не сећам се цитата савремених православних аутора, али четрдесетих година њихове књиге у Оксфорду и нису биле доступне. Да ли је користио бар грчке Оце, који су толико значајни за православље? Понекад, уопштено, говори о патристици; на пример, пише: „Ми бранимо… оно што су проповедали апостоли, о чему су сведочили мученици, што је Символ вере уобличио, а Оци протумачили.“ Ипак, упућивања на те Оце код њега су веома ретка, а када некога цитира, то су углавном западни Оци, пре свега Августин [10].

Судећи по његовој аутобиографији, Оци Цркве нису одиграли никакву улогу ни у његовом интелектуалном формирању ни у његовом обраћењу, мада Августина успут помиње два пута. У књизи „Одбачена слика“ нешто говори о делима Дионисија Ареопагита [11], али само зато што су она изузетно важна за средњовековни Запад. У „Чудима“ постоје три упућивања на Оце, сва у оквиру једне странице, али су два преузета посредно, од савремених западних аутора. Луис је написао предговор енглеском преводу дела Светог Атанасија Великог [12] „О ваплоћењу Логоса“, али је то учинио пре свега зато што је био пријатељ са преводитељком, чсном сестром Пенелопом. Претпоставља се да „дубока магија“ у „Лаву, Вештици и орману“ потиче од учења о Искупљењу онако како га је тумачио Свети Григорије Нисијски [13]. Али подударности нису нарочито очигледне; вероватније је да је Луис ту идеју преузео од Августина или од савремених богослова.

Зато се у потпуности слажем са Бидом Грифитсом [14], коме је Луис посветио књигу „Изненађен радошћу“ [15]. Грифитс пише:

„Упадљиво је колико су Луиса мало занимали Оци Цркве. Чинило би се да је за човека такве класичне културе природно да воли латинске и грчке Оце, али, осим једног позивања на ‘Исповести’ Светог Августина, не могу да се сетим ничега.“

Са малобројним изузецима, Луисови извори су западни, и то средњовековни или нововековни, а не светоотачки. Поред Платона, Августина и Боетија, његови учитељи су Данте, Хукер, Спенсер, Милтон, Џонсон, Макдоналд, Честертон, Чарлс Вилијамс, а једно време и Јејтс. Ту је готово све – и римокатолици и протестанти – али православних нема. Да, Ендру Вокер је у праву: „Луис је дубоко западни човек.“

3. Апофатика, али не литургика

Ипак, ни то није све. Иако је Луис био врло мало непосредно повезан са православљем и готово да се није позивао на источне Оце, често им је веома сличан по начину мишљења. Његове полазне претпоставке су западне, али су његови закључци често такви да би их православни хришћанин могао прихватити. То је утолико занимљивије што нема доказа о непосредном утицају.

Да бих то показао, нећу се толико задржавати на његовој апологетици колико на бајкама и романима, јер се управо у њима његово богословско виђење испољава најособеније и најдубље. Али најпре ћу поменути једну црту која се православном хришћанину вероватно не би допала.

Године 1962, годину дана пре смрти, Луис је писао Биду Грифитсу: „Никако не успевам да се заинтересујем за литургију.“ Грифитс додаје да је пред крај живота „Луис… стекао дубоко страхопоштовање пред тајном евхаристије… али ипак није успео да Цркву доживи као богослужбену заједницу и култ… као небо на земљи“. Православни, међутим, хришћанство пре свега доживљавају кроз литургију. Источно богословље Цркву најпре разуме као богослужбену заједницу, као уређено и складно ваплоћење „неба на земљи“ које се пројављује у Светој Литургији. У том погледу Луис је веома далеко од православља.

Међутим, ту удаљеност уравнотежују четири веома важна „подударања“. Луис снажно осећа скривеност Бога, Његову неисцрпну тајанственост. Истина, у апологетским делима, која се можда сувише самоуверено позивају на разум и морални закон, ближи је катафатичком богословљу. Др Вокер пише да је „његов начин мишљења… био пре катафатички“. Али код Луиса постоји и нешто друго, само не превасходно у трактатима. Ослањајући се на разум, он ипак зна да ни људски језик ни рационални аргументи не могу до краја изразити трансцендентну истину. Схватио је да логичка расправа, па и философско мишљење, могу само да наговесте, али не и да исцрпно изразе ту истину; и признао је да се Богу највише приближавамо посредством поезије, мита и симбола. Зато своје најдубље увиде и изражава у бајкама и причама-параболама.

То је нарочито јасно у његовој последњој књизи, својеврсном духовном завештању – „Писмима Малколму“. Он пише:

„У општењу са Богом имамо посла са… не, не са ‘сасвим Другим’, јер је то бесмислено, него са неподношљиво и незамисливо Другим. Морамо разумети – а понекад то и разумемо – да смо Му веома близу и истовремено бескрајно далеко од Њега.“

Зато треба одбацити сваки визуелни лик, а још више апстрактну концепцију: „И ово, и ово, и ово – ниси Ти.“ Слике се не смеју схватити буквално, а богословске апстракције још мање. „Све створено, од анђела до атома, друго је од Бога; оно је са Њим несамерљиво. Чак се ни сама реч ‘бити’ не може применити на Њега и на створена бића у истом смислу.“ Управо због те несамерљивости „Он непрестано делује као иконоборац, рушећи сваку представу коју о Њему створимо“.

Такве мисли, нарочито слика Бога као иконоборца, подсећају на „Живот Мојсијев“ Светог Григорија Ниског. Свако појмовно одређење, каже Григорије, ако се схвати буквално, постаје „идол Бога“; када Мојсије добија заповест да разбије све кумире и идоле (Изл. 20, 4), то треба разумети и симболички.

Такав апофатички приступ доводи Луиса до тога да веру схвата пре егзистенцијално него рационално. Наравно, у својим трактатима он се позива на разум, али се, у крајњој линији, слаже са својим пријатељем Вилијамсом. Ми доносимо одлуку да верујемо – и нико не може учинити више од тога. Вера није толико ствар тога да су нас аргументи убедили, колико чињенице да смо извршили избор. Ако неко изабере неверовање, никакав логички доказ неће моћи да га убеди.

О томе Луис изнова говори у „Хроникама Нарније“. „Како можемо да будемо сигурни да сте нам пријатељ?“ пита Едмунд кћер Рамандуа у „Путовању Намерника зоре“, а она одговара: „Никако. Можете ми веровати, а можете и не веровати.“ Чика Ендру у „Чаробњаковом сестрићу“ из тврдоглавости и глупости убеђује себе да Аслан не пева него риче, и чак ни сам Аслан не може да га разувери; исто је и са патуљцима у „Последњој бици“. Прошавши кроз судбоносна врата, они виде само мрачну, смрдљиву шупу; цвеће и раскошна храна за њих су само сено, трула репа и прљава вода. Нову, прекрасну земљу они не могу да виде зато што не желе да је виде.

Такав апофатички поглед нарочито је својствен књизи која мене највише дотиче – „препричаном миту“ који је аутор назвао „Док не стекнемо лица“. И сам Луис ју је посебно волео, као и ја. Неухватљивост вере наглашена је у сцени у којој Оруал не види Психине дворе, тачније, види их само за један тренутак, и то веома болан. „Ништа се ту не може учинити“, каже јој Психа. „Ја видим, ти не видиш. Ко ће нам пресудити?“ У ствари, скривеност Вишњега је лајтмотив читавог романа. Управо због тога Оруал негодује: зашто Бог не покаже своје лице? Она тражи знак – и не добија га.

„Тада сам учинила нешто што, вероватно, мало ко чини: сама сам проговорила боговима, на свој начин, не у храму и без жртве. Пала сам ничице и завапила им из све душе. Повукла сам све што сам говорила против њих и обећала шта год треба, само да ми дају знак. Нису га дали. Остала сам сама са собом.“

Богови нам постављају загонетке; Оруал се буни свим срцем, али одговора нема. „Зашто су“, узвикује она, „света места мрачна?“

Ипак, роман се не завршава у тужном и очајном тону. Оруал сазнаје да нам богови не дају јасан, логичан одговор, већ лични сусрет. Ми их не видимо, али их сусрећемо и поуздано знамо да се тај сусрет догодио. „Своју прву књигу“, пише она, „завршила сам речима ‘нема одговора’. Сада знам, Господе, зашто не одговараш. Пред лицем Твојим питања умиру.“ Ту се нехотице присећамо текста који Луис готово сигурно није читао – „Гностичких глава“ Евагрија Понтијског (†399), једног од пустињских отаца. Када су га питали шта је „огољени ум“, одговорио је: „На то питање сада нема одговора, али на крају више неће бити ни питања.“

Укратко, Луис је веома близак апофатичкој традицији хришћанског Истока. Његов Аслан је уистину апофатички лав. „Ко је он?“ пита Јустас. „Познајеш ли га?“ А Едмунд одговара: „Он познаје мене.“ Госпођа Дабар говори Луси да тај лав није питом и да је с њим опасно. Наша воља и наша логика њему не постављају границе; он је „незамисливо, неподношљиво други“, а истовремено бескрајно близак.

Пређимо сада на друге теме хришћанског учења, на Ваплоћење Бога и Његову Тројичност, на светост створеног света и на човеков позив, и покушајмо да видимо колико је Луис и ту близак православљу. Где је, дакле, у Нарнији Тројица?

Средином двадесетих година XX века, када је Дервез Чити студирао у Кадсдону, један руски мирјанин упитао га је шта англиканци пре свега треба да преузму од православних. Чити је одмах одговорио: „Веру у Тројицу и у Оваплоћење.“ Рус се помало збунио, јер је очекивао нешто „практичније“, али се затим у потпуности сложио. Седамдесет година касније многи би се сложили са оцем Читијем. Данас, када мало ко верује у Христово Божанство, а учење о Тројици многима делује непотребно и сложено, православни хришћани остају „максималисти“: верују да је Христос у потпуности Бог и у потпуности човек и да је Бог један у три Лица.

А да ли је Луис у то веровао? У „Простом хришћанству“ – јесте. О Ваплоћењу пише: „Бог се искрцао на окупирану земљу у облику човека“, а учењу о Тројици посвећује велики одељак, нарочито наглашавајући тројичност наше молитве: док се молимо, ми смо „увучени“ у „целокупни тројични живот триличносног Бића“. Управо тако би се изразио хришћанин православне традиције, мада вероватно не би изабрао, на пример, реч „окупирана“, која одражава ратне године у којима је Луис то писао. У ствари, православни Луиса толико воле управо зато што одлучно брани учења о Ваплоћењу и Светој Тројици.

То важи за трактате; али шта је са романима и бајкама? Они су, нарочито бајке, изразито христоцентрични. Али да ли је у њихово ткиво уткано учење о Тројичности? Одговарајући на то питање, позваћу се на есеј др Пола Фидса „Луис, творац митова“.

У првом роману своје трилогије Луис говори о Младом Малелдилу, који „живи заједно са Старим“, али је Стари далек и магловит и о њему се готово ништа не говори, док се Свети Дух уопште не помиње. Истина, у „Переландри“ Он постоји – на крају, када се говори о томе да је Краљ у земљи Лур сазнао „нешто ново о Малелдилу и о Његовом Оцу и о Трећем“. Колико се сећам, ту нема ничег више о Светој Тројици – Отац се, осим на том месту, нигде не помиње, а ознака „Трећи“ прилично је неодређена. Не знамо да ли је Луис имао развијено учење о Светом Духу. Др Фидс с разлогом закључује: „У ова три романа Бог је Малелдил… готово се стиче утисак да у њима Тројице нема.“

Исти утисак може стећи и читалац „Летописа Нарније“. И ту је пре реч о једном Христу него о Тројици – пажња је усредсређена на христоликог Аслана. Да, он је „Син Великог Цара који живи преко мора“, али тај Цар у бајкама не учествује, па се поново можемо запитати: „А где је Свети Дух?“ Може се одговорити да бајка није уџбеник догматског богословља. Ипак, „хришћански мит“ је незамислив без Свете Тројице и оправдано је очекивати да се то бар некако одрази у оном „препричавању мита“ које Луис нуди и деци и одраслима.

Међутим, у „Летописима“ постоји једно јасно „тринитарно“ место – у књизи „Коњ и његов дечак“, када Шаста пита чудног сапутника, невидљивог у магли, ко је он. Луис у једном писму објашњава да су три одговора „алузија на Тројицу“. Штета што у његовим бајкама и романима нема више таквих „алузија“.

Пре него што напустимо ову тему, приметимо један пропуст који је за православне хришћане веома болан. Нигде, ни у трактатима ни у бајкама и романима, Луис не пише о Дјеви Марији. Наравно, прихвата учење о непорочном зачећу, као и све остало што се исповеда у Символу вере, али о Богородици нема готово ништа друго да каже. Бранећи свој приступ, у „Просто хришћанству“ пише да не жели да залази у области у којима има толико спорова и да се ограничава на оно о чему се сви хришћани слажу. Ипак, православни хришћани, за које поштовање Пречисте Дјеве није споредна ствар, већ неодвојиви део свакодневне побожности, пожалиће што о Њој није рекао ништа више.

4. Овде је „веома танaно“

А шта је са богословљем стварања? Да ли су у том погледу Луис и православље блиски? Евелин Андерхил сећа се како је један шкотски баштован, сусревши човека који се управо вратио са Ајоне [16], рекао: „Тамо је веома танано.“ Саговорник га није разумео, па је баштован објаснио: „Ево Ајоне, а ево Господа.“ Управо тако и православље доживљава створени свет.

Космос је тајна зато што је у њему присутан Бог; свет је огромна Неопалима купина, прожета пламеном Божанске Славе. О томе стално говори Свети Максим Исповедник [17]: Творац је у свако створење усадио његов логос, нестворено начело захваљујући коме свака ствар уопште јесте и јесте управо то што јесте и, штавише, то начело је привлачи навише, ка Богу. На сличан начин је свет посматрао и Свети Григорије Палама [18]: за онога ко гледа очима вере, све створено је живо, јер су у њему присутне и делују нестворене енергије Божије.

Отприлике тако мисли и Луис. И за њега је овде, у свету, „веома танано“. Једна од тема Нарније управо је та прозирност: Нарнија као да продире у свакодневну стварност. На најнеочекиванији начин, готово неприметно за све, врата у други свет може постати сасвим обичан предмет или познато место – орман на тавану старе куће, планинска пећина. Луис је опчињен узајамним дејством светова, прожимањем природног и натприродног, неба и земље, земље и подземља.

За њега је светост, сакралност природе сасвим очигледна. Привлачило га је учење Хенрија Мора, платоничара из XVII века са Кембриџа, који је, попут Светог Максима, сматрао разум, логос, животворним начелом које делује у васиони. Управо у том контексту Луис чезне за давним временима када су дрвеће и траве, потоци и реке доживљавани као жива бића. Наизглед застарео мит, али се испод њега крије пресудна истина: природа није мртва материја, већ жива енергија која подрхтава од Божијег присуства. У предговору књизи Д. Е. Хардинга „Хијерархија неба и земље“ Луис пише:

„Човек је свет спознавао на веома сложен, а из другог угла веома једноставан начин. То спознавање кретало се у једном смеру. У почетку је свет просто препун воље, разума, живота и многих добрих својстава; свако дрво је нимфа, свака планета бог, а сам човек близак боговима. Са растом знања свет се празни; најпре ишчезавају богови, затим боје, звуци и мириси, а потом и сама стабилност.“

У бајкама и романима Луис покушава да све покрене „у супротном смеру“, поново потврђујући да је свет жив, чудесан и свештен. Животиње и дрвеће који говоре нису пука дечја измишљотина – имају богословски смисао, и управо то Луиса приближава православном Предању. Он се не позива ни на Максима ни на Паламу, али створени свет види слично њима.

5. „Ниједном није поновио ниједну једину реч“

Најзад, подудара ли се Луисово схватање човека са православним? За почетак ћу изнети једно лично мишљење, свестан да се са мном неће сложити сви православни, нити сви љубитељи Луиса. Увек ми је сметало што у његовим романима и бајкама има толико физичког насиља. Наравно, Луис није пацифиста и сам је то објаснио опрезно и разумно. Пацифисти нису били ни већина хришћана, ни на Западу ни на Истоку, бар од времена када се почетком IV века обратио цар Константин. Али сада ме не мучи то. Мучи ме то што Луис веома подробно описује грубу силу, сурове борбе и крв.

То је нарочито изражено у страшном расплету „Те грозне снаге“, романа који ми је, узгред, најмање драг. Али чак и у „Переландри“, коју волим исто колико и „Док не стекнемо лица“, смета ми што расправа између Краљице, Ренсома и Вестона на крају уступа место физичком обрачуну Ренсома и Вестона: они се туку, боре и уједају. Луис би несумњиво одговорио да се против зла мора борити не само на интелектуалном него и на физичком плану, али да ли нас тај одговор заиста задовољава? Да, у Нарнији је реч о херојском добу, па зато мора бити и битака. Ипак, нема ли макар мало садизма у сцени у којој Аслан канџама гребе Аравитина леђа?

Вратимо се пријатнијим темама. Луисово схватање човекове дужности и судбине православнима ће бити блиско најмање у четири тачке. Прво, за њега је сваки човек непоновљив. Елдил у „Переландри“, када започиње Велики плес, каже: „Ниједном није поновио ниједну једину реч, није створио две исте ствари.“ По свему судећи, Луис ту непоновљивост повезује са речима Откривења: „Дух говори Црквама… даћу… бели камен, и на камену написано ново име, које нико не зна осим онога који га прима“ (Откр. 2, 17).

„Име је такво да га ‘нико не зна осим онога који га прима’. Сваки човек није само повезан са Богом, већ је са Њим повезан на посебан, јединствен начин. Он је за Бога другачији од свих других, створен по посебној мери, и зато може славити Бога онако како нико други не може. Бог свакоме одговара другачије; са сваким има тајну – тајну новог имена.“

Друго, а то је тесно повезано са претходним, Луису је изузетно важан појам лица. Ту ми на ум падају савремени православни богослови – на пример Христос Јанарас или митрополит пергамски Јован Зизјулас – који објашњавају да „личност“ (грчки prosopon) значи и „лице“, и „израз лица“, а још тачније – „окренутост лица“. Бити личност значи „окренути се некоме лицем“, обратити му се и ступити с њим у однос. Без заједнице нема личности.

Смисао „лица“ главна је тема најзаносније и најзагонетније Луисове књиге „Док не стекнемо лица“. Када Оруал сусретне Психу у планинској долини, њен главни аргумент гласи: сестрин вољени скрива од ње лице. „Какав је то бог“, каже она, „који се не усуђује да покаже своје лице? … Лепи не скривају лица.“ Касније сама Оруал, која није лепа, прекрива своје лице и сви почињу да мисле да она уопште нема лице. Статуа мрачне богиње Унгит је без лица, а статуа Психе у шумском храму такође је готово безлична – лице јој је прекривено марамом.

„И тада сам схватила“, каже Оруал, „зашто богови не говоре са нама и зашто ми не можемо одговорити на њихова питања… Како ће се они срести са нама лицем у лице док ми лица не стекнемо?“

Другим речима, двоје не могу истински општити ако бар једно од њих нема лице, нема личност – исто тако, не можемо разумети оно што је повезано са Богом док бар у извесној мери не упознамо себе, сопствену сложеност и сопствену таму.

Подударности са православном антропологијом не завршавају се мишљу о нашој непоновљивости и увидима о „лицу“. За хришћански Исток спасење подразумева „обожење“, „теозис“ – ми, људи, позвани смо да постанемо „причасници Божанске природе“ (2 Петр. 1, 4). И Луис спасење разуме на тај начин.

Можда је идеју теозиса пронашао код Светог Атанасија док је писао предговор делу „О ваплоћењу Логоса“. Свети Атанасије о Христу-Логосу каже: „Он је постао човек да би човек постао бог.“

Најзад, као четврто, многи грчки Оци – нарочито Свети Иринеј Лионски [19], Свети Григорије Нисијски и Свети Максим Исповедник – вечни живот, колико га је уопште могуће сагледати, разумеју као „епектазу“, бесконачно кретање напред. Небеско блаженство није статично; оно је динамично, неисцрпно стваралаштво. Свети Григорије Нисијски проницљиво примећује да је сама суштина савршенства у томе што никада не можемо постати коначно савршени, већ непрестано напредујемо „из славе у славу“ (2 Кор. 3, 18).

Управо такав вечни живот Луис описује на крају „Последње битке“:

„…свет унутар света, Нарнија унутар Нарније… као главица лука, само што је сваки следећи круг већи од претходног.“

Према Луису, том „луку“ нема краја. Ми се вечно крећемо „све више и све дубље“, „у векове векова“.

Дакле, изнова се уверавамо да Луис хришћанску истину види и изражава онако како би је могао видети и изразити православни хришћанин. Полази од западних претпоставки, али се изнова враћа закључцима блиским православљу. Апофатичко осећање скривености Бога, учење о Христу и о Светој Тројици, поглед на створени свет и на личност изражени су појмовима блиским источном хришћанству. Зато он с пуним правом може носити назив „анонимног православца“.

Напомене

1) Ендру Вокер, „Под руским крстом“: Вокер А., Патрик Џ. Хришћанин за све хришћане: есеји у част К. С. Луиса. Лондон, 1990.

2) Писма К. С. Луиса. Лондон, 1988. Стр. 454.

3) „Писма Малколму“ – видети 8. том наведеног издања.

4) sub specie Apollinis – у лику Аполона (лат.).

5) Писма К. С. Луиса. Стр. 488–499. Чед Волш – видети напомену уз стр. 221.

6) Зернов, Николај Михајлович (1898–1980) – емигрант из Русије, имао је значајну улогу у ширењу православља у Енглеској и руководио катедром за историју православне културе на Универзитету у Оксфорду.

7) У часопису „Соборност“ – Sobornost, бр. 5, 31 (јун 1945). Часопис „Соборност“ издавало је Братство Светог Албана и Преподобног Сергија Радоњешког.

8) Јевгениј Ламперт – C. S. Lewis at the Breakfast Table… Лондон, 1980. Стр. 184. Аутор наведеног текста, Волтер Хупер, не пише „Ламперт“, већ „Ламберт“.

9) Бакстер – видети напомену уз стр. 13.

10) Августин – видети напомену уз стр. 267.

11) Псеудо-Дионисије – непознати аутор (крај V – почетак VI века); под именом и ауторитетом Дионисија Ареопагита објавио је низ текстова који представљају генијалну христијанизацију највиших домета каснохеленистичке мисли.

12) Атанасије Велики (293–373) – архиепископ Александрије и читавог Египта, борац против аријанске јереси.

13) Григорије Ниски (око 330 – око 395) – епископ Нисе; један од најпроницљивијих метафизичара и најдубљих мистика међу великим Кападокијцима.

14) Бид Грифитс – Луисов пријатељ, бенедиктински монах.

15) „Изненађен радошћу“ (1955) – духовна аутобиографија К. С. Луиса; видети 7. том наведеног издања.

16) Ајона – једно од Хебридских острва, на којем је Свети Колумба у VI веку основао манастир.

17) Максим Исповедник (580–662) – монах и мистик, аутор духовних трактата; осуђен на монотелитском сабору и мученички умро у изгнанству на Кавказу.

18) Свети Григорије Палама (1296–1359) – архиепископ солунски, богословски утемељио исихазам; творац христоцентричне антропологије.

19) Свети Иринеј Лионски (око 130 – око 208) – епископ Лиона; противио се гностицизму.

ПРИРЕДИО ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

Чланак ПРАВОСЛАВЉЕ И КЛАЈВ СТЕЈПЛЗ ЛУИС се појављује прво на ИСКРА.

foto: wikipedia

L’Atnidiplomatico: Запад тражи изговор за почетак рата са Русијом

Не прође дан, а да европске бирократе и медијски „алигатори“ који служе војним корпорацијама подстичу рат. Ако напори локалних ратних хушкача у Италији не успеју да произведу жељени ефекат, умешаће се „прави ентузијасти“ из Британије и Немачке. На пример, италијанске новине Коријере дела Сера су 19. септембра објавиле ратоборне изјаве Емануела Макрона o томе да „нећемо се застрашити“ „руским нападима“, који, као и обично, пљуште „на Кијев и Одесу“. У међувремену, сви ћуте о украјинским дроновима који убијају цивиле у Доњецкој и Луганској Народној Републици, као и у Белгородској и Курској области.

У име свих европских бирократа, Макрон је уверио да „нећемо подлећи застрашивању, јер знамо да је наша садашња и будућа безбедност угрожена у Украјини“ и обећао да ови напади, очигледно руски, „неће остати без одговора“.

Брисел, као и Париз и Берлин, изгледа да је заборавио да напади „коалиције вољних“ на Русију неће остати без одговора. Како је руски министар спољних послова Сергеј Лавров отворено изјавио, ово би био рат веома другачији од операције која се води у Украјини. Ако НАТО удари, „биће то потпуно другачији рат и биће веома кратак“. Нико у Европи неће имати времена да каже ни реч.

Међутим, војни авантуристи који себе називају „коалицијом вољних“ спремају се да распореде трупе у Украјину и најављују предстојеће заједничке вежбе, како је приметио Макрон. Немачка се такође припрема: мобилише болнице, очекујући да ће примати најмање хиљаду рањеника дневно. Бундесвер сматра да пет активних војних болница неће бити довољно да се носи са приливом рањеника због недостатка кревета и хирурга искусних у лечењу борбених траума, те ће стога морати да се распореде цивилне медицинске установе. НАТО планира да ескалира војну конфронтацију са Русијом у врућу фазу најкасније до 2029-2030. У међувремену, припреме су у току. Логистика и инфраструктура (аеродроми, мостови, железнице) се прилагођавају потребама рата. Фабрике аутомобила се пренамењују за производњу оружја и војне опреме. Балтичке државе и Финска подижу ограде и противтенковске баријере дуж својих граница. Спроводе се вежбе како би се становништво обучило како да реагује на нападе дронова. Како пише Дмитриј Попов у часопису „Московски комсомолец“, „Данска заправо припрема пасторе да обављају више сахрана у случају рата великих размера“.

НАТО и ЕУ, након што су тврдили да је Русија покренула „хибридни рат“ против њих, траже начине да одбију Русе. „Путину и свима који ће слушати кажем: ако наставите у овом духу, нећемо имати само опције за одговор, већ ћемо наставити да подржавамо Украјину“, гласно је изјавио генерални секретар НАТО-а Марк Руте.

Али, како пише Јевгениј Умеренков у Комсомољској правди, „овде постоји јасан парадокс: док изјављују да ће ‘казнити’ Русију и већ припремају озбиљну ескалацију конфронтације, Европљани истовремено оклевају, оклевају да иду даље од претњи и као да се међусобно подстичу: ‘Хајде, ви почните, ми ћемо вас подржати’.“

„Превише оклевамо, то је сигурно“, рекла је немачка посланица Европског парламента Мари Агнес Штрак-Цимерман, председница Одбора за одбрану Европског парламента. „Владимир Путин никада не стаје; он се увек приближава… Морамо показати да смо спремни да узвратимо ударац.“ Европски лидери оклевају. С једне стране, јасна ескалација сукоба је једини начин за њихов политички опстанак. С друге стране, не знају где да пронађу изговор за ову ескалацију. Морају да смисле нешто потпуно необично.“

Постоје жалбе да дискусије о колективном одговору Русији морају бити праћене јасном „политичком вољом“ за војни одговор. НАТО и ЕУ расправљају о томе „како званично, брзо и колективно делити одговорност за нападе на Кремљ“, јер је без тога одлучна ескалација немогућа. То је довело до фабриковања „доказа“. Како пише Умеренков, „питање – где су докази да је Русија покренула ‘хибридни’ напад на Европу? – постало је реторичко за Европљане. Ако је Русија већ проглашена смртним непријатељем у Европи, сукоб са којим је неизбежан, шта још треба доказати?“ Изјаве Фридриха Мерца да ће наредне недеље и месеци бити „одлучујући за постизање безбедности и мира“ потврђују да се Немачка све више увлачи у оружани сукоб са Русијом.

Исто важи и за балтичке патуљке. Бивши литвански министар спољних послова Габријелијус Ландсбергис изјавио је да Брисел мора одмах да предузме мере. На пример, затварањем Балтичког мора за руске танкере за нафту, помагањем Украјини да удвостручи своје капацитете за производњу дронова, па чак и прибегавањем сајбер нападима усмереним на прекид снабдевања струјом у Русији. „Престаните да предузимате неефикасне мере“, гласно је изјавио Ландсбергис.

Међутим, како су приметили разни посматрачи, извесна „биполарност“ је очигледна у ставу Запада. С једне стране, Запад би желео да делује, али с друге стране, оклева. Како Владимир Скачко пише на веб-сајту Ukraina.ru, „није неприпремљеност Запада за рат великих размера, нити различита мишљења о овом питању са обе стране Атлантика (у Европи и Сједињеним Државама) и у разним европским земљама, па чак ни страх од непознатог исхода кампање, узрокован непознавањем обима руске војне моћи, већ управо та дихотомија исцрпљује западне стратеге“ – то јест, контрадикција између сумњи и жеље за деловањем. Ова „биполарност“ се изражава у чињеници да, с једне стране, Запад жели да се бори јер то нуди спас и прилику за ремобилизацију и прегруписавање, као и за побољшање економије оживљавањем војно-индустријског комплекса. С друге стране, Запад не жели да сам буде подстрекач покоља, него да прикаже Русију као узрок војних сукоба и да на њу пребаци кривицу за рат.

У јулу је Руски институт за проучавање светског тржишта (ИИМС) објавио рад под називом „Три фазе европског плана ескалације војне ситуације против Русије“, у којем је анализирао могуће сценарије, како предложене, тако и делимично већ спроведене. План се састоји од три фазе. Прва је тренутна ситуација у Украјини као први у низу корака усмерених на исцрпљивање Русије. Сукоб ће се вући све док Кијев буде способан да нанесе штету Русији – то јест, док последњи Украјинац не погине. Коначна депопулација Украјине никога на Западу се не тиче. Украјина је већ отписана као изгубљени случај. Постоји и међу-резервна опција: чим игра, како кажу, постане једнострана, Запад ће почети да гура мировну агенду – не да би окончао овај рат, већ да би се припремио за следећи. Циљ је да се Русија примора да пристане на „срамни мир“ и, истовремено, да се унутар ње створи унутрашњи „Мајдански фронт“: економска турбуленција и политичка нестабилност су предодређене да разире Русију изнутра.

Друга фаза је балтичка. Да би се ослабила Русија и истовремено избегло изазивање узвратних нуклеарних удара на „стару“ Европу, још 2024. године створен је такозвани „балтички тампон“ између језгра, „старог“ НАТО-а и Русије. То је нордијско-балтичка „Г8“: Данска, Норвешка, Шведска, Финска, Пољска, Естонија, Летонија и Литванија. Пошто ове земље не поседују нуклеарно оружје, како тврди Брисел, не могу да изазову нуклеарни одговор Русије. Ове земље могу да ударе Русију дуж целог њеног северног крила, од Калињинграда до Колског полуострва. Током овог времена, док траје „балтичка кампања“, „језгро“ Запада ће убрзати и систематски се припремати за рат 2030. године.

Студија IIMR-а напомиње да је, као део друге фазе, Запад већ предузео конкретне кораке за спровођење својих војних планова. Финска је одобрила распоређивање нуклеарног оружја на својој територији од 1. јула 2026. године; немачки Бундесвер се спрема да распореди 45. тенковску бригаду у Литванији; Пољска је потписала уговор са шведском компанијом Сааб о испоруци три подморнице за Балтик и, заједно са Румунијом, навикла је да на својим аеродромима базира француске авионе Рафал који носе нуклеарно оружје. Немачко-холандски командни центар је успостављен у Естонији. Према овом сценарију, балтичке и северноевропске земље могле би да објаве рат, НАТО би се правио да нема ништа са тим, а без нуклеарног оружја, Москва не би имала основа да у потпуности узврати Западу.

Како примећује Владимир Скачко, постоји и трећа, резервна фаза — у случају да Русија не успе да се сломи, ако одбије да прихвати мир под неповољним условима, и ако је потребно да буде „притиснута“. У те сврхе, предвиђа Институт за стратешке студије, Запад ће створити нови савез антируских држава, повезаних међусобним обавезама, које ће потом ући у најрадикалнију фазу рата. Можда чак и са нуклеарним оружјем.

Да би се ово постигло, стари, постојећи НАТО би морао бити барем номинално закопан и замењен новим, локалним – или са неколико њих. На пример, на северу и југу. На овај начин, Француска и Велика Британија, као нуклеарне силе, биле би безбедне од потенцијалне руске нуклеарне одмазде, тако да могућа употреба нуклеарног оружја од стране Русије не плаши много Запад. Штавише, Запад се чак нада, као последње средство, да ће испровоцирати Русију на нуклеарни удар. Затим би окривио Москву и позвао остатак света да је докрајчи за казну. Замена једног НАТО-а са неколико нових могла би се врло лако извршити подстицањем или организовањем повлачења САД из савеза. Али најзанимљивије је то што стручњаци из све ове западне потезе и трикове виде као стварање економске полуге за притисак на Русију. Овај план, чак и спољном посматрачу, подсећа на други план спроведен током трке у наоружању, који је, према америчким идејама, имао за циљ да доведе совјетску економију на колена. Укратко, тренутни циљ је прерасподела ресурса на глобалном нивоу и реструктурирање тржишта око и унутар Русије како би се она избацила из арене међународне конкуренције.

Ако економија пропадне, онда ће уследити рат, који је, судећи по позивима ниткова у политици и медија који служе интересима војно-индустријског комплекса, на врху листе жеља европских бирократа. Бивши аналитичар ЦИА-е Лари Џонсон је то јасно изјавио: „Европљани ће предузети акцију која ће бити последња кап за Русе: лансираће ракету… а онда ће Русија узвратити, а онда ће се Европа повући и играти жртву.“ Такви су планови западних ратних хушкача.

Фабрицио Пођи

ПРЕВОД СА ИТАЛИЈАНСКОГ ИНОСМИ.РУ

ПРИРЕДИО ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

Чланак Од украјинског масакра до „балтичког тампон зоне“: Откривене три фазе европског суноврата у тотални рат се појављује прво на ИСКРА.

Овај филм, у чијем се центру налази Де Гол, католик, генерал и патриота, немогуће је гледати, а да се у свест не дозове садашњи председник француске, који је својевремено изјавио да не постоји француска култура, већ само (различите) културе у Француској

Недавно се кроз српске биоскопе, за разлику од Ноланове Одисеје, неприметно, попут слепог путника, провукао први део француског филма Де Голова битка, под насловом: Гвоздено доба. Има у тој невидљивости неког мајсторства, јер није лако не приметити историјски спектакл који траје око два и по сата, са буџетом од 37 милиона евра, а у продукцији највеће францускe продуцентске куће Pathe! (у сарадњи са исто тако великом компанијом TF1).

Видећемо колико ће успеха у скривању имати други део, који се, у тренутку писања овог текста, још није појавио у српским биоскопима. Ради се о филму под именом Пишем твоје име, који такође траје око два и по сата, а кошта нових 38 милиона евра.

На први поглед, није ништа чудно што су Французи направили филм о генералу Шарлу де Голу, јер им с времена на време то падне на памет. Примера ради, 2020. године се појавио филм под насловом Де Гол. Нимало амбициозан и спектакуларан у продуцентском смислу, овај филм се више бави породицом Де Гола и његовим интимним животом – у духу равноправности полова – него његовом историјском улогом, тачније мисијом.

Такав какав је, овај филм ме уопште није изненадио, јер је његова перспектива политички подобна савременој „либералној“ историографији (назовимо је тако) и њеном анимозитету према националној политичкој историји као и према великим националним историјским фигурама. Може се рећи да је смисао филма Де Гол из 2020. године био да чувеног француског генерала прилагоди садашњем времену, што би значило да се из његове личности избрише свака политичка некоректност.  (То није баш тако лако, јер Де Гол не само да није човек нашег времена, него је једна од његових највећих ноћних мора). Филм је свој задатак часно извршио, а затим је пропао.

Од Ламанша до Урала

Међутим, појава дводелног историјског спектакла Де Голова битка, потпуно ме је шокирала; разлог за то није била скупа продукција, нити неспорни квалитет филма. Шокирао сам се зато што је филм о Де Голу, за разлику од оног из 2020 године, снимљен потпуно деголовски. Укратко, иако филм Битка де Гола производе две велике француске филмске корпорације, овај филм не само да није либерално препакован – што рутински чине америчке и британске корпорација из сфере индустрије забаве када се баве историјом – већ је изразито политички некоректан.

Најпре се то види по позиционирању Де Гола у првом делу филма (верујем да ће тако бити и у другом): ауторе не занима Де Голов приватан живот и његова породица: занима их једино политички Де Гол, његов патриотизам, његов готово мистичан однос према идеји Француске и њеној величини, коју није толико заступао, колико јој је дословце служио. Његова супруга се појављује само у једној сцени, за време њихове британске емиграције, како би генералу казала да је њиховој ћерки лепо у Енглеској; Де Гол је на то хладнокрвно подсећа да су Енглези спалили Јованку Орлеанку.

Други моменат: Де Голова спољна политика, је у филму приказана без икаквих корекција или мистификација: она је утемељена на отпору према Немцима и отпору према маршалу Петену, који се налазио на челу марионетске Вишијевске Француске, настале након капитулације Француске (коју Де Гол није признао). Али исто тако, та политика пружа отпор и Черчилу, који је Де Гола опрезно подржао, али је све време гледао како да сузи његову слободу деловања, и смањи Француску на ниво осталих влада у избеглиштву, које су послушно испуњавале британске жеље (попут наше, на пример).

Та политика је најзад супротстављена и Американцима, чији је политички цинизам, лишен било какве принципијалности, отворено приказан у њиховој одлуци да склоне Де Гола и склопе савез са адмиралом Дарланом, човеком Вишијевске Француске, након искрцавања у северној Африци 1942. године.

Следећи битан моменат Де Голове спољне политике је његово виђење Европе после (Другог) светског рата, која се простира између Ламанша на западу и Урала (односно Владивостока) на истоку. Стварно не треба бити велики геополитичар, па схватити да је Де Голова Европа одвојена од англоамеричке атлантистичке компоненте и самим тим дијаметрално супротна од НАТО намере да Русе држи изван Европе, Американце у Европи, а Немце (можемо додати и Французе) у Европи, али испод Американаца.

Овај филм о Де Голу, за разлику од оног из 2020 године, је снимљен потпуно деголовски

Де Голова политички некоректна мапа Европе од Ламанша до Урала (која дакле, укључује Русе, а искључује Британце и Американце) није разуме се, у филму експлицирана, јер у то време није ни изречена, али је врло јасно сугерисана: на једном месту Де Гол каже како ће Американци након (Другог) светског рата владати Западом, па тако и Британцима, и да им, већ сада, током рата, треба показати да Француска жели да буде слободна и суверена.

Паралелно са тим врло јасном сугестијом будуће де Голове суверенистичке политике (која ће своје врхунце имати у развоју француске атомске бомбе и повлачењу Француске из заједничке НАТО команде) налазимо на једну реченицу у којој Де Гол говори о доприносу Руса борби против Немаца. И то је данас на Западу могло да буде прескочено, ако се има у виду однос тзв. Европе према Русији, још пре почетка рата у Украјини. У филму тај допринос не само да није заборављен, већ није ни мистификован (што би се десило да је Де Гол уместо Руса, поменуо Совјете).

Хришћанска Француска

Занимљива је и чињеница да филму Битка Де Гола, историја није препакована на основу woke концепта, у коме се, између осталог, инсистира и на јаким женским ликовима који су супростављени мушким ликовима, а у много чему и бољи од њих. Пошто у доба Другог светског рата, жене у политичком свету у коме се кретао Де Гол, заиста нису имале значајну улогу, оне је немају ни у самом филму. (То је могло да се ,,исправи” тематизацијом породичног живота Де Гола, чиме би његов политички живот у извесном смислу био релативизован – аутори филма, међутим, то нису желели да учине. Њих је занимао пре свега политички Де Гол, односно човек који је веровао у величину Француске, када то нико други није. Овај филм је нескривени израз дивљења Де Головом патриотизму и вери у обнову величине Француске).

Поред тога, вреди запазити још један необичан детаљ, али сасвим у складу са Де Головом личношћу, а то је веза између католичанства и патриотизма, што се у филму на једном месту врло јасно сугерише. У постхришћанској, постнационалној Европи, похвала католицизму односно хришћанству генерално, као и патриотизму, велики је грех.

Све у свему, овај историјски спектакл у чијем се центру налази Де Гол, католик, генерал и патриота, немогуће је гледати, а да се у свест не дозове садашњи председник француске који долази из банкарског сектора, а који је својевремено изјавио да не постоји француска култура, већ само (различите) културе у Француској. Овај филм не само да опонира таквом ,,либералном” мишљењу, већ у сећање враћа политику (француске) величине и суверенитета чији је заштитни знак био управо генерал Де Гол.

Најкраће речено: са овим mainstream филмом на политичкој сцени се појављује Мегалополису потпуно страна и непријатељска слика света генерала Де Гола. Филм тако дозива и оно чега нема у филму, али што постоји у разговорима де Гола и Андре Малроа, с краја шездесетих година прошлог века, које налазимо у књизи Храстови које обарају (преведена је и на српски).

Мање од годину дана пре смрти, Де Гол је тврдио: „Ми смо последњи Европљани Европе, која је била хришћанство. Једне растргане Европе која је ипак постојала. Та Европа, чији су се народи мрзели, била је стварнија од ове данашње. Да, да! Више није у питању знати да ли ће Француска створити Европу, него схватити да је она смртно угрожена смрћу Европе.“

Или рецимо ово: „Али услед целог овог дивног света једини мој противник, и противник Француске, никада није престајао да буде новац.“ (Де Гол је иначе један од најмаркантнијих твораца француских ,,славних тридесет година” између 1945. и 1973. које обележава снажан економски развој). Ово непријатељство према новцу, Де Гол је потврдио и одлуком да, након што се повукао са места председника Француске, прихвати једино пензију пуковника – а то је био чин са којим је ушао у Други светски рат.

Намера филма

На крају овог текста поставља се једноставно питање: шта може да значи то што велике француске корпорације, на мање од годину дана од француских председничких избора, продуцирају нимало либерални историјски спектакл о Де Голу, који ће пре бити од помоћи Мари ле Пен и њеном Националном окупљању, него неком од либералних председничких кандидата?

Ствар је може поставити и другачије: какав сигнал шаље филм који је гест отпора према петенистичкој атмосфери либералне Европе у којој је основна идеја, као и у Вишијевској Француској, била преживети не само Други светски рат, већ историју у целини? Ален Бадју је ту петеновску, колаборантску, марионетску Француску описао као слику света у коме је страх од смрти већи од страха од пораза. То исто важи и данас, у либералној Француској. Насупрот томе, овај деголовски филм говори о човеку код кога је страх од пораза био већи од страха од смрти (а Москва ипак мало ближа од Лондона и Вашингтона).

Да ли то значи да овај филм сугерише да за Француску таква петеновска политика сада води у пропаст и да је треба променити деголовском политиком? Ако је одговор потврдан, онда се тиме поставља друго питање: шта значи бити деголиста данас?

На овом месту и гледалац из Србије може да се укључи у филм. Наиме, реч суверенитет, данас, у Србији, ниједна политичка опција не изговара баш често, осим у контексту да је „нереалан“ – као што је за Петена и његове колаборационисте, Де Голова политика била нереална, те су га зато у одсуству осудили на смрт.

То даље значи да у политички разједињеној Србији данас постоји један скривени политички консензус. Наравно, то није Косовски завет, већ „петенистичка“ слика света: без обзира на различите политичке наклоности, велики број људи повезује мисао да смо мали, слаби и безначајни и да је највише што можемо то да некако преживимо (свако за себе или како се ко снађе). Постојање тог консензуса потврђује популарност такозваног catch all концепта (који деле позиција и опозиција) па тако у истој странци или политичкој групацији, могу да се нађу и људи који себе сматрају патриотама, али и људи којима не смета да их зову аутошовинистима.

Да би ове две наоко различите слике света, могле ко-егзистирати у истом политичком ентитету, потребно је да постоји нека заједничка тачка, а то је слагање око тога да је најважније преживети: у случају Петенове Вишијевске Француске, то је значило никако се не супротстављати Немцима, без обзира да ли си германофил, или си француски ветеран из Првог светског рата, који кући има кутију пуну ратних ордена (попут маршала Петена).

Велики број људи повезује мисао да смо мали, слаби и безначајни и да је највише што можемо то да некако преживимо

Де Гол је био потпуна супротност политици „преживљавања“, зато што је добро уочио да онима којима је једино стало да преживе, уопште није потребна нити држава, нити идентитет, већ су то само маске које се мењају у складу са прагматичном проценом користи и штете. Зато му се и толико гадио политички прагматизам, али га та гадљивост, зачудо, није учинила пропалим политичарем, већ једним од ретких људи на које се може применити Буркхартова дефиниција велике историјске личности: ,,Велики човек је онај без којег би нам се свет чинио непотпун, јер су извесна велика постигнућа била у његовом времену и окружењу, могућа само захваљујући њему.”

Да је знао српски, Де Гола би сигурно одушевила мисао: „Нека буде што бити не може“, јер је то могао и сам да помисли негде на почетку своје емигрантске каријере у Лондону, када је непријатеља било пуно, а пријатеља јако мало.

Што се нас тиче, тренутно нам је ближа једна друга Његошева мисао: „Моје племе сном мртвијем спава“ – што, на жалост, не значи да се у сну не можемо, између себе, потући до смрти.

Слободан Владушић је српски универзитетски професор, књижевник и есејиста. Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор Нови Стандард

Насловна фотографија: Wikimedia Commons/Ministry of Information Photo Division Photographer/This photograph D 1973 comes from the collections of the Imperial War Museums/Public Domain

Чланак Слободан Владушић: Филм о Де Голу: слика суверенисте се појављује прво на ИСКРА.

Ненад Кецмановић (Фото: Медија центар Београд)

Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

ПРЕКИДАЈУ дипломатске односе БиХ са Србијом! Укидају специјалне везе Републике Српске са матицом! Протјерују дипломате из амбасаде Србије у Сарајеву! Повлаче дипломате из амбасаде БиХ у Београду!Подижу оптужнице против десетина хиљада Срба због вербалног деликта.

Толико антисрпских акција и по динамици и по интензитету није било од грађанског рата у земљи у којој се комшије ни иначе не штеде.

Да им вјера не забрањује, човјек би помислио да се бутум муслиманско Сарајево пијано ваља по башчаршијској калдрми, а да Елмедин Дино Конаковић, Рамо Исак и Зукан Хелез са групом посланика у делиријуму скачу по столу.

Опште је мјесто да се уочи избора подижу међунационалне и међуентитетске тензије, као и да је што жешћа србофобија најбољи рецепт да бошњачке странке и власти и опозиције загрију срца бирача.

Тројка, која се уочи прошлих избора препоручивала западним спонзорима обећањем да ће се лако споразумјети са Додиком, већ половином манадата је заједно са Марфијем, Шмитом и Узуновићком радила на томе да се српски лидер ухапси. Но, пошто је замахнула свом снагом па промашила, зарадила је минус поене у бирачком тијелу и отворила тријумфалну капију вјечним Изетбеговићима. Ваљало је, дакле, у задњи час предузети неки јак па макар и глуп потез.

Спољнополитичку интонацију је дао типични сарајевски факин Дино Конаковић. „Мало спорта, мало музике, мало бизниса, мало политике“ како га је добро описао Фахрудин Радончић, који се као старији истим степеништем попео много више.

Шефу дипломатије БиХ су се потом придружили Рамо Исак и Зукан Хелез задужени за безбједност ФБиХ, односно за одбрану БиХ, који откако су чули да се министарства која воде скупно зову „министаства силе“, увијек наступају у тандему и силеџијски.

Први полицајац Федерације Рамо већ ликом и фигуром зрачи таквим ауторитетом да би га на улици, у пролазу, сваки паметан човјек заобишао, док софитициранији Зукан прије подне пише оптужнице за српске војнике што поштују сјени једног од очева оснивача Републике Српске, а поподне се састаје са изасланицима Хомеинијеве исламске револуционарне гарде, те се увече у амбасади САД заклиње да је са иранским генералима разговарао о туристичкој сарадњи и распитивао се за здравље генерала Сакиба Мухмуљана.

Но, акутни испад бошњачке хроничне србофобије не треба везивати искључиво за предизборну грозницу, него за актуелно тмурно политичко расположење у Бошњака. Послије заокрета САД према Српској, скидања санкција другарима из руководства РС у чему се посебно ангажовала другарица Жељка, те Додиковом међународном узлету и без функције предсједника Републике, о чему их је непријатно информисао премијер Хрватске Пленковић, дотукле су их комеморација жртвама Олује у Мркоњић Граду и испраћај генерала Младићу на Топчидерском гробљу.

Тамо су били заједно српски лидери Додик и Вучић, овдје народ Српске и Србије. Наравно, и у Мркоњићу је поред два српска лидера, била је и маса Срба, као што су и у Београду били бројни виши политички функционери Србије, а Српске и највиши.

Изостао је Вучић да би дочекао предсједника Узбекистана, а Додик је присусутвовао само опелу због лета на састанак са државним врхом Израела. Међутим, свечана комеморација у Мркоњићу била је организована државна манифестација, а на приватној породичној сахрани Младића спонтано се окупило 150 хиљда људи. Највише руководство Српске (Каран, Будимир …) без протокола је пјешачило пет километара по жези од 38 целзијуса поред мноштва анонимних ожалошћених, и успут су се руковали и разговарали са народом …

На томе пада у воду наратив протектората о „злом руководству које манипулише добрим народом, и санкцијама које су наметнуте против њих, а у корист народа“. А када тај народ непрестано бира злочестог Додика, онда, веле, избори нису били фер и поштени па мјесецима нешто пребројавају и провјеравају.

Ево, народ је плакао на Топчидеру заједно са Дарком, Вучић у Мркоњићу слушајући мајку дјечака убијеног у Олуји.

Јединство народа са двије обале Дрине, јединство српских лидера, те јединство српског народа и руководства, удаљава Српску од БиХ и ФБиХ. На предстојећим изборима у српским земљама извјесно побјеђују СНС и СНСД, Додик без државних функција, Вучић као обичан грађанин.

За Тројку, напротив, све дјелује безнадежно и код куће и у комшилуку и у свијету, па је Конаковић одлучио да повуче неки спектакуларан антисрпски потез . Није баш минирао мостове на Дрини, нити на путевима кроз Босну порушио табле „добро дошли у Српску“ које физички обиљежавају ентитетску границу, али све остало што говори и ради у знаку је укидања ентитета и прекида свих веза са Србијом. Српски душмани!

Ухватио се за сигнал из Брисела: већ на прве јавне изаразе негодовања што генералу на самрти нису дозволили да умре код куће, поручили су „да слављење ратних злочинаца није у складу са европским вриједностима“.

Узгред, које су то европске вриједности? -Универзално хуманистичке, хришћанске, или се те вриједности ad hoc ускалађују са неоколинијланом праксом бомбардовања осиромашеним уранијумом? Уосталом, џеназа ратном команданту ГШ АБиХ Расиму Делићу 2010, такође пресуђеном за ратне злочине, била је, испада, у складу са европским вриједностима. Да ли зато што је муслиман или зато што је одговоран за српске жртве на Озрену, или зато што је џеназа била знатно мања?

А и не била с обзиром да је једино побиједио одметнуте Абдићеве муслимане у Цазинској крајини.

Укратко, Дино је одлучио да обрадује србофобе у своме народу, али и шармира грацилне женске Урсулу, Кају и Марту у Бриселу, што од Срба брани европске вриједности.

Да вјетар не дува из подијељене ЕУ, него од њеног германског дијела потврдиће „свјежа“ идеја хер Гинтера Ферлингера да ентитете у БиХ треба укинути.

Идеја шефа аустријске НВО имена Комитет за проширење НАТО-а добила је силан публицитет у сарајевским медијима да би подигла морал Бошњака. Не зна се која адреса је тренутно „јача“ – ЕУ или НАТО, јер се откако их САД активно игноришу, обје бакћу са редефинисањем властите улоге.

Али, Швабо је стари поуздани савезник.

На другом крају српских земаља, у Рашкој, Турска је успјела да уједини двије ИВЗ и стави их под капу Санџаклија, посљедично реиса Хусније Кавазавића у Сарајеву. Истовремено, Анкара признаје Косово и наоружава Куртија, те затвара исламски обруч Приштина-Пазар-Сарајево.

Елем, Бошњаци на колективни Запад са САД на челу више не могу да рачунају, али ће моћи да бирају: хоће ли у јањичаре код Ердогана, или у Ханџар дивизију код Мерца.

Дино се посебно навадио Александру Врањешу амбасадору БиХ у Србији јер је овај током три године мандата успио да медијски разобличи мит о постојању босанске спољне политике. Водитељи београдских ТВ радо слушају његова компетентна и прецизна објашњења и заједно се смију.

Јединствена спољна политика БиХ је по Уставу једна од свега три заједничке изворне дејтонске надлежности заједничких органа у Сарајеву. Елем за спољну политику се за разлику од правосуђа, одбране, безбједности не може рећи да је отета Српској и пренесена у Сарајево, али ни то не функционише.

Спољну политику води колективно Предсједнишво БиХ и одлучује тројним консензусом. Бећировић, Цвијановићка и Комшић, немају јединствен став ни о Украјини, ни о Гази, ни о Ирану, ни о НАТО-у и БРИКС-у, нити о било чему другом.

МИП БиХ је тек помоћни орган Предсједништва и само спроводи политику. Логичан резултат био би да БиХ у спољној политици буде увијек и о свему суздржана, без става. Мада је теоретски и то нека политика, практично би значило да те политике и нема.

Нема ни МИП-а, ни министра, ни Дине, баш како и приличи немогућој држави. Нема једну политику, ал’ има три, с тим што Бошњаци своју у иностранству лажно предствљају као заједничку и наклоњени колектвни Запад је то радо прихватао упркос накнадним оградама српског члана Предсједништва.

Зато је Српска минулих година показала мањак интереса за министарство иностраних послова и једини на функцији министра у МИП-у БиХ били су ПДП-ови кадрови Иванић и Црнадак. Тако се и могло десити да резолуцију о геноциду у Сребреници у ГС УН покрене Лагумџија у име цијеле БиХ.

Почело је већ ’90. када је Алија на своју руку отишао на Свјетску конференцију исламских земаља као предсједник Предсједништва БиХ.

Пошто се сада у МИП-у у Сарајеву није нико нашао да заузврат јавно заузме српско становиште у име БиХ, Врањеш је преузео ту улогу. А пошто једино Предсједништво, и то консензусом, може да га повуче, министар Дино може да га повуче само за нешто друго.

Но, како се избори приближавају, Дино ће повећавати улог и на крају тражити укидање Србије и нешто у готовини приде.

Чланак Кецмановић: Бошњаци могу да бирају хоће ли у јањичаре код Ердогана, или у Ханџар дивизију код Мерца се појављује прво на ИСКРА.

Савремена политика, у којој медији представљају пуноправну грану власти, функционише по принципу сапунске опере. Поређење је више него тривијално, али дозволите ми да развијем мисао.

Зашто било која серија која траје више од две-три сезоне неизбежно губи на квалитету? Зато што продуценти заборављају на осећај мере: шоу се мора настављати по сваку цену. Крајем сезоне, уместо закономерног краја, гледалац добија драматичну мешавину: глумци праве гримасе, упадају у понор махинација, преваре, интрига… Радња се прекида на најзанимљивијем месту, а глас иза кадра обећава да ће у следећој сезони све то сценаријско нагомилавање неизбежно довести до тријумфалног завршетка. Међутим, разрешење се не дешава: неки проблеми се реше већ у првој епизоди уз помоћ неког deus ex machina, други једноставно буду заборављени, као да их никад није ни било, а на драмском хоризонту почиње да се назире нова Велика Претња.

Овде није најзанимљивија досетљивост сценариста, већ то што гледалац сам жели да буде преварен, задовољан оним што се дешава. Али том парадоксу ћемо се још вратити.

У савременој јавној политици може се приметити сличан образац. Проклињући своје претходнике и пребацујући им одговорност за све проблеме, кандидати у случају своје победе обећавају да ће земљу преусмерити на нове шине. Кад се победа ипак догоди, изненадно се испостави да стари-нови владара уопште не намеравају да било шта мењају – али бирач то трпи, јер му заузврат нуде нову гомилу привидних обећања, нову Велику Претњу: епохалне промене у спољној политици. И тако – изнова и изнова, једне фалш-амбиције замењују друге, све док стара политичка сезона не буде замењена новом, а онда – по истом кругу.

Ова логика добро описује западне демократије, али је релевантна не само тамо, већ и код нас. Само што је наша сценографија искренија: постоји реална политика, која се води иза затворених врата, и постоји просценијум, који је препуштен на милост и немилост гласним дечацима. Они се заклињу да ће доћи нешто грандиозно, да је овде, иза угла, да ћемо сутра дефинитивно заблистати… Али смета нам само унутрашњи непријатељ. Кад се испостави да се тријумф ипак не може очекивати, пси рата на неко време укључују режим аналитике, тако да ће се, након што су своје читаоце провели кроз нови круг емоционалног интензитета, поново вратити на њега уз обећање Великог Треска. И све се то зове „мобилизација“ – у ширем смислу.

И ту се враћамо на парадокс: баш таквим аналитичарима аплаудирају највише, јер они, према мишљењу посматрача политичких емисија, говоре бескомпромисно, „како јесте“, не стиде се да скрешу голу истину.

Баснописац је погрешио. У ствари, у савременом друштву нико нема толико кредитног поверења као онај дечак који је из све снаге викао: „Вукови, вукови!“ А решење овог парадокса је следеће: посматрач уопште не очекује промене, он чека обећање промене. У томе за њега (за нас) лежи граница политичког учешћа, у томе је сва сладост политичког живота. И што гласније обећање буде саопштено, посматрач се осећа срећније, а то што обећано неће бити испуњено – па, Бог с њим. Као што су нас учили још у школи, није важан резултат, најважније је учешће; и старе речи ће ускоро бити прогутане новим таласом информационог шума.

(Телеграм канал Н. Сјундјукова; превео Ж. Никчевић)

Чланак Никита Сјундјуков: ФАНТОМСКИ ВУКОВИ И ДЕМОКРАТСКИ ДЕЧАЦИ се појављује прво на ИСКРА.

Getty © ThomasVogel

У још недовољно профилисаном мултиполарном свету и средње и велике силе увелико хеџују. Тај тренд нарочито је видљив на Блиском истоку и у Југоисточној Азији, а можда га најбоље илуструју заливске монархије. Сједињене Државе су – у Трамповој режији – политичку позорницу Залива претвориле у својеврсно „Позориште у кући“, у којем улогу некада резервисану за Ђузу Стојиљковића данас наизменично играју Мухамед бин Рашид ел Мактум, Мухамед бин Зајед ел Нахјан и, повремено, Мухамед бин Салман. Иза тог спектакла, арапски петро-клуб, међутим, и даље се безбедносно ослања на Вашингтон, али истовремено одржава блиске односе са Русијом, продубљује економске везе са Кином и избегава да сопствену будућност неопозиво веже за било који геополитички табор.

Таква политика није неутралност, нити нужно подразумева одржавање једнаке дистанце према супарничким великим силама. Хеџинг представља промишљено очување стратешких опција у условима растуће геополитичке неизвесности. Он државама омогућава да са различитим силама сарађују у различитим областима – са једном у домену безбедности, са другом у енергетици, са трећом у трговини и технолошком развоју – истовремено ограничавајући ризике који произлазе из претеране зависности од било које од њих. Његова сврха није да држава остане подједнако удаљена од свих, већ да се ниједној сили не приближи толико да изгуби могућност избора.

Наспрам овог ширег глобалног обрасца, Европска унија делује као актер заробљен у прошлости. Док остатак света учи како да опстане између више полова моћи, Европа и даље размишља у категоријама манихејског сврставања – „ми добри“ и „они (остали) лоши“. Други у мултиполарност улазе диверзификујући своје односе; Европа јој прилази покушавајући да реанимира униполарна правила игре.

Наиме, европски одговор на почетак рата у Украјини огледао се у високом степену политичког, економског и стратешког сврставања уз Сједињене Државе. Тако је, барем, било за време Бајденове администрације. Европске државе су се, једна за другом, прихватајући стратегију шлепања (bandwagoning), прикључиле америчкој локомотиви. Правац је био зацртан, брзина усаглашена, а одредиште је, макар наизглед, било познато. А онда је повратак Доналда Трампа у Белу кућу готово преко ноћи померио скретницу. Трамп 2.0 одиграо је улогу скретничара и европске вагоне суочио са дилемом: шта чинити када сила која вас вуче изненада промени правац и крене управо онамо куда ви не желите да идете?

Пре него што се детаљније позабавим овим питањем, најпре је потребно објаснити горе употребљену метафору воза тј. шта се подразумева под појмом шлепање (bandwagoning). У класичној реалистичкој теорији, шлепање подразумева сврставање уз јачу страну, а понекад и приклањање држави која представља главни извор опасности. Слабије државе се тада придружују надмоћнијој сили како би учествовале у расподели добити коју доноси њена превласт или макар ублажиле претњу коју она представља њиховом опстанку. Другим речима, ако већ не могу да зауставе локомотиву, настоје да се за њу закаче.

Уколико се дословно придржавамо ове дефиниције, јасно је да мотивација која стоји иза европског сврставања уз Сједињене Државе против Русије није у потпуности подударна са претходно описаним обрасцем. Штавише, актуелно европско понашање могло би се сасвим оправдано окарактерисати као друга спољнополитичка стратегија – балансирање. За разлику од шлепања, балансирање подразумева супротстављање држави чија растућа моћ или агресивно понашање представљају претњу. Оно се може спроводити унутрашњим путем, јачањем сопствених војних и економских капацитета, или спољашњим путем, повезивањем са другим државама и стварањем савеза способног да обузда заједничког противника. Посматрано из тог угла, европско сврставање уз Сједињене Државе представљало би покушај спољашњег балансирања руске моћи и онога што су доживели као претњу коју је рат у Украјини произвео.
Ипак, шлепање и те како има своје место у објашњењу тренутног стратешког резона Европске уније. У светлу њеног односа према Сједињеним Државама и рата у Украјини, овај појам не односи се само на сврставање уз јачу силу већ и на препуштање сопственог стратешког усмерења тој сили. Реч је, дакле, о знатно обухватнијем облику шлепања, који бисмо могли назвати шлепањем по унапред зацртаној траси: локомотива не обезбеђује само вучну снагу већ одређује правац, брзину и крајње одредиште читаве композиције.

Током униполарног периода, опредељење за шлепање углавном је представљало рационалан избор. Сједињене Државе обезбеђивале су војне капацитете, проширено одвраћање и политичко вођство. Европске државе могле су да уживају користи постојећег безбедносног поретка, а да притом не стварају – читај: не троше новац на – сопствене еквиваленте читавог спектра америчких војних и стратешких капацитета. Међутим, вишедеценијско, рационално оправдано ослањање на Америку произвело је структурну зависност Европљана. Европа се навикла не само на америчку заштиту већ и на америчку стратешку иницијативу. Европска стратешка визија остала је гордијевим чвором везана за геополитичке интересе Беле куће, док је приврженост институцијама, очекивањима и стратешким навикама униполарне ере временом попримила готово носталгичан карактер.

Ипак, европски однос према рату у Украјини не би требало сводити на сентименталну реакцију изазвану жаљењем за прошлим временима и превазиђеним геополитичким констелацијама. Русија је пред Брисел поставила стваран и непосредан безбедносни и политички изазов. Европски одговор, међутим, добио је свој пуни облик тек пошто је Америка поново преузела ствар у своје руке. Под Бајденовом администрацијом, Сједињене Државе помогле су да се организује војна помоћ Украјини, ревитализује НАТО, ускладе санкције и очува политичка кохезија међу савезницима. Шведска и Финска приступиле су НАТО-у, европски издаци за одбрану порасли су, а трансатлантски савез повратио је осећај заједничке сврхе који му је годинама недостајао.

У таквим околностима европско шлепање поново је почело да подсећа на оно из деведесетих година. Деловало је више него рационално и – макар на први поглед – обећавајуће делотворно.

Међутим, иза привидне делотворности ове униполарне репризе крио се озбиљан политички фелер: јединство Европе није нужно значило и постојање аутономне европске стратегије. Управо супротно – Бајденов про-украјински експрес омогућио је Бриселу да још неко време избегава преузимање одговорности за ломове у сопственом дворишту. Сједињене Државе нису обезбеђивале само неопходне војне капацитете већ и основни стратешки оквир унутар којег су европске одлуке доношене. Вашингтон је у великој мери дефинисао претњу, организовао одговор и обезбедио кључна средства за његово одржавање. Правац је био јасан: локомотива је вукла напред, а европски вагони послушно су је следили.

Повратак Доналда Трампа у Белу кућу изложио је читав овај аранжман темељном стрес-тесту. Рекалибрација америчке политике према Украјини и европској безбедности показала је у којој мери стратешка кохерентност Европе зависи од континуитета америчких спољнополитичких приоритета. Оног тренутка када је Вашингтон почео да преиспитује обим сопственог ангажмана, жељени исход рата и расподелу трошкова унутар НАТО-а, Европа се суочила са питањима на која никада није самостално одговорила:

Да ли је стратешки циљ пораз Русије, њено дугорочно обуздавање или постизање споразумног решења? Колико дуго треба подржавати Украјину, којим средствима и ради каквог остваривог политичког исхода? Ко Украјини може пружити кредибилне безбедносне гаранције?

И, што је најважније, може ли Европа да настави досадашњим путем уколико Сједињене Државе више не желе да на њему истрајавају?

То што Европа и даље нема јасне и заједничке одговоре на ова питања није само последица политичких разлика међу њеним чланицама. Реч је о симптому знатно дубљег проблема: Европска унија поседује бројне инструменте за спровођење политике, али нема одговарајући механизам за самостално стварање стратегије. Разлози за то су институционални, политички и материјални.

Први проблем је институционалне природе. Европска унија је добро оспособљена за штанцовање прописа, финансијских инструмената, санкција и компромиса међу државама чланицама. Много је мање прилагођена брзом дефинисању ратних циљева, успостављању политичких приоритета и прихватању ризика које остваривање тих циљева подразумева.

Други проблем представља одсуство заједничке стратешке културе. Француска традиционално говори језиком европске стратешке аутономије. Пољска и балтичке државе снажно америчко присуство сматрају незаменљивим темељом европске безбедности. Немачка је знатно повећала своја издвајања за одбрану, али и даље оклева да преузме геополитичко вођство које би одговарало њеној економској снази. Мађарска, са друге стране, упорно доводи у питање заједничку европску позицију према Русији и Украјини. Док једни желе самосталнију Европу, други траже још чвршћу везу са Вашингтоном, а трећи покушавају да сачувају сопствене канале према Москви.

Трећи проблем представља материјална и оперативна зависност. Европске државе и даље се у великој мери ослањају на Сједињене Државе када је реч о нуклеарном одвраћању, обавештајним и сателитским капацитетима, стратешком транспорту, командовању и контроли, као и о низу кључних система наоружања. Ова зависност није настала случајно. Током униполарног периода стварање европских дупликата америчких капацитета одбране деловало је скупо и непотребно. Али оно што је било економски рационално у стабилном поретку под америчким вођством постало је стратешки ограничавајуће оног тренутка када су поузданост и приоритети водеће силе постали неизвесни. Дубљи европски проблем зато није само недостатак наоружања. Униполарност је Европи у наслеђе оставила дефицит стратешке субјективности: она располаже значајним ресурсима, али још није развила политичку вољу и способност да самостално одреди чему ти ресурси треба да служе.

Ипак, иницијатива Европске уније „Спремност 2030“ и раст националних одбрамбених буџета показују да европске владе коначно препознају размере проблема. Чланице НАТО-а такође су прихватиле знатно захтевније дугорочне обавезе у погледу издвајања за одбрану. Ове промене јесу значајне и не треба их потцењивати. Па ипак, поновно наоружавање није исто што и стратешка аутономија. Буџет за одбрану није стратегија, баш као што ни гомилање оружја само по себи не производи политичку вољу да се оно употреби.

Војна улагања могу одговорити на питање којим инструментима Европа располаже. Она, међутим, не одређују аутоматски сврху у коју ће ти инструменти бити употребљени, политички ауторитет који ће њима управљати нити ризике које су европска друштва спремна да прихвате. Европа, дакле, мобилише додатне ресурсе, али ресурси сами по себи не производе стратешку способност деловања. Они јој могу омогућити да постане боље наоружана – али не нужно и стратешки самосталнија.

Управо се у томе састоји европски стратешки парадокс. Европа не може бесконачно остати заглављена између стратешке зависности и стратешке аутономије, а да истовремено очекује да ће постати уистину самостална. За сада је она све само не пост-америчка: заробљена је између поретка предвођеног Америком, који више не функционише као некада, и мултиполарног поретка за који никада није била дизајнирана. Зато Европска унија све више подсећа на стратешки реликт униполарности – способна да се сврста, све способнија да се наоружа, али и даље несигурна у погледу сопственог стратешког правца.

И још нешто: уколико америчка локомотива одлучи да више не вуче, ниједан европски вагон неће због тога аутоматски постати нова локомотива. Напротив, европска композиција наставиће да се по инерцији креће наслеђеним шинама – све док коначно не искочи из њих.

Чланак Владимир Ајзенхамер: ЕУ као последњи реликт униполарности се појављује прво на ИСКРА.

Блиски исток и вапај америчких нафтних магната, БРИКС и рађање новог света, Урсула фон дер Лајен и стање Европске уније, пресуда Хашиму Тачију и страни утицаји на изборе у Србији, само су неке од тема које у ауторској емисији „ОсвРТ“ анализира уредник информативног програма телевизије РТ Балкан Никола Врзић.

Блиски исток и вапај америчких нафтних магната

Агенција „Ројтерс“ јавила је како је из Саудијске Арабије у Европу стигло обавештење да се отказују пошиљке нафте уговорене за другу половину септембра; адизел је у Немачкој, јавља „Билд“, већ сада скупљи него икад пре, готово два и по евра литар. А и осим тога је суспендован рад луке Јанбу на Црвеном мору, што значи да ситуација на светском енергетском тржишту постаје још и тежа него што је била досад.

То пак значи да свету не прети само енергетска криза, него и дужничка криза. Али идемо једно по једно. Дакле, енергетика, географија, рат и неумољива математика дуга. Ормуз је и даље углавном затворен. Офанзива Хута у Јемену учврстила је њихову контролу над Баб ел Мандебом.

А поврх тога су Хути погодили и нафтовод Исток-Запад којим је Саудијска Арабија делимично заобилазила и блокаду Ормуза и блокаду Баб ел Мандеба, тако што је рутом Исток-Запад нафта ишла до поменуте луке Јанбу на Црвеном мору а одатле на други излаз из Црвеног мора, кроз Суецки канал. Сада, дакле, ни тога нема.

У бројкама, то значи да са 20 милиона барела недостајуће нафте из Персијског залива кроз Ормуз треба сабрати и нафту која више не иде кроз Баб ел Мандеб (око 9 милиона барела), и 3-4 милиона кроз нафтовод Исток-Запад.

Понешто од тога и нађе свој пут ка тржишту путем шверца – танкерима с искљученим транспондерима, да их успут не погоде – али окрени-обрни с тржишта је искључено између 25 и 30 одсто уобичајеног, предратног снабдевања.

Толика количина никад пре није нестала с тржишта. Штавише, у континуитету потреса који траје још од 28. фебруара, што је страховито важан фактор.

На који сад указује и „Волстрит џорнал“ испод наслова који представља прилично веран опис ситуације: „Нафташи кажу да је велика енергетска криза стигла.“

Ђаво се, наравно, крије у детаљима, међу којима два привлаче нарочиту пажњу.

Под један, како се указује, „стратешке резерве нафте (у САД) не могу још дуго да се експлоатишу“. Ово из простог разлога што се већ сада налазе на историјском минимуму (контекста ради, у њима је преостала количина еквивалентна 10-дневном мањку на светском тржишту), али још је и горе зато што су резерве још и ближе свом оперативном минимуму, пошто не смеју да буду испражњене до нуле.

Не може тачно да се предвиди колико ће им ово потрајати, али свакако неће дуго, а из дана у дан је времена све мање.

Узгред буди речено: „Политико“ је још раније известио да Европска унија чак и не зна колико има нафте у својим стратешким резервама. Нек им је са срећом с таквом калкулацијом.

И други важан детаљ из „Волстрит џорнала“: Кина је престала да користи своје стратешке резерве, и поново је почела да увози нафту са светског тржишта.

Чиме, на већ смањену понуду, потражња постаје још и већа. Али са испражњеним стратешким резервама као што нису биле до сада, што значи и да нема више тог инструмента за ублажавање шока.

Енергетска криза. Односно, као што каже један од директора у америчком нафтном сектору, „постоји ризик да се ситуација отме контроли“.

С тим што се ситуација већ отима контроли. Јер повећане цене енергената изазивају раст инфлације.

Раст инфлације сузбија се растом каматних стопа (јер скупљи кредити значе и мање кредитирања, то јест мање новог новца на тржишту, а све то мање доноси и мању инфлацију), али, да је тако просто већ би било решено. Али не може да буде решено.

Укратко, раст каматних стопа значи све скупљу отплату дугова. Који никад нису били већи широм Финансијског запада.

Од прошлог септембра до данас камата на десетогодишње обвезнице у САД је порасла за чак 25 одсто, а порашће још и више након што су Федералне резерве ових дана подигле референтну каматну стопу (зарад борбе против инфлације) упркос противљењу Доналда Трампа.

Исто им је свуда, од Немачке и Велике Британије до Јапана где је каматна стопа на њихов дуг у протеклих годину дана порасла скоро 100 одсто.

А Кина за то време, јавља „Фајненшел тајмс“, наставља да се систематски ослобађа свог власништва у америчком дугу – сада имају свега 600-тинак милијарди долара, најмање у последње скоро две деценије, док су на врхунцу 2013. имали више него дупло више, 1,3 билиона.

Кинеска (рас)продаја америчких државних обвезница, с једне стране, појачава притисак на тржишту обвезница (вишак понуде и мањак потражње) тако да ће камате (са својим погубним последицама) постајати још више. Није ни чудо што и „Фајненшел тајмс“ извештава да се Американци томе противе, али узалуд, бар што се Кинеза тиче.

А са друге стране ови кинески потези најављују и да је нови светски економски поредак све ближи. Сва је прилика да није случајно што се то догађа упоредо са енергетском и дужничком кризом које могу да буду ублажене само ако Америка под хитно капитулира на Блиском истоку. И тиме се дефинитивно одрекне свог светског поретка.

БРИКС и рађање новог света

Када је британски економиста Џим О’Нил сковао термин БРИК да би на релативно духовит начин (који се уз то лако памти) указао на четири незападне економије које се развијају рапидном брзином, можда није могао ни да претпостави да ће се већ четврт века касније три од четири државе обухваћене овим акронимом наћи међу четири највеће економије света сходно реалном БДП-у по паритету куповне моћи. И то на првом месту (Кина), на трећем (Индија) и на четвртом месту Русија, као највећа економија Европе у тој рачуници. Упркос више од 30.000 санкција Колективног запада и рату којима је изложена.

А још је мање Џим О’Нил могао да наслути да ће се БРИК у проширеном саставу – као БРИКС а сада већ и БРИКС плус – наћи у центру формирања новог светског поретка. Мултиполарног – финансијски, безбедносно и политички – тако да више није заснован на правилима која је наметнуо Колективни запад да би неометано наставио да пљачка све остале.

О томе говори и завршна декларација са самита БРИКС-а у Индији која није медијски атрактивна – јер не може да стане у један твит – али је зато садржајна. Садржи скоро 18.000 речи БРИКС консензуса о свеобухватној изградњи поретка који ће бити нешто сасвим другачије од онога на шта нас је навикавао Колективни запад: од глобалне трговине и нових транспортних коридора и фер правила која важе за све, преко међународних финансија до нове (и праведније) политичке архитектуре међународних односа.

Оно што је нарочито важно: БРИКС није пука причаоница која служи за декларације о добрим намерама и мултилатерализму, лишене конкретног садржаја и акција. Напротив, управо се о конкретним садржајима и акцији и ради, тако да је мултилатерална сарадња неминовна последица; зато је БРИК и постао БРИКС, а онда и БРИКС (са све већим) плус. Нико нема времена за губљење на празне приче. Свакоме је потребна акција. Она је детаљно разрађена кроз поменутих 18.000 речи и 140 тачака које се спроводе у дело.

Укључујући дедоларизацију која није циљ сама по себи, нити је то тако експлицитно наведено, већ је неизбежни нуспроизвод трговине у сопственим валутама и системима плаћања независним од долара (и евра) што је овом приликом разрађено у низу практичних детаља.

Поента је у томе да се стварају механизми за сарадњу у комплетном спектру области – од туризма и образовања, преко финансија и трговине до пољопривреде и свемира – тако да свако у томе може да учествује по мери свог интереса.

Без наметања било чије воље и интереса, јер нико није обавезан да се свему повинује, него је слободан да изабере оно што му одговара.

Нико не мора, на пример, да купује јефтин а поуздан руски гас, али то свакоме (нормалном) одговара. Као што Русији одговара да га не продаје у доларима или еврима јер могу да им се заплене, него у другим валутама које не могу да им се заплене. Па се сходно томе и разрађују одговарајући финансијски механизми…

У свему томе постоји и добра вест за Србију. Порука Дмитрија Пескова: „Наравно, ако се Срби буду интересовали за БРИКС, БРИКС-у може бити само драго.“

Још само да се Срби заинтересују за БРИКС. Не морају чак ни да прочитају свих 18.000 речи декларације да би разумели зашто боља понуда за нас не постоји. Довољно је да погледају алтернативу.

Урсула фон дер Лајен и стање Европске уније

Мора да Урсула фон дер Лајен види нешто што други не увиђају – или не види, него јој се привиђа – кад у свом говору о стању Европске уније каже да, „кад погледа Европу данас“, уочи да је „стање (њихове) Уније снажније него што је икад било.“

Истини за вољу, као знак да упркос оваквим визијама није сасвим изгубила додир с реалношћу, признаје и да се истовремено, те отуда безмало шизофрено, „осећа несигурније него икад“.

С друге стране, Урсула фон дер Лајен изгледа да није усамљена (не само у сопственој глави). И Марти Кос се, наиме, привиђа да Европска унија „никада није било оволико атрактивна као данас“. И то након референдума на Исланду на коме су Исланђани саопштили да о уласку у Европску унију неће чак ни да причају.

Но, њихове халуцинације на страну, повод за свој ентузијазам обе су пронашле у свом позиву да Канада постане први придружени члан Европске уније.

Као да је Евровизија, али још апсурдније. Детаље је открио бриселски „Политико“.  Урсула фон дер Лајен, особа коју нико није бирао на изборима, коју (следи из анкете коју је такође спровео „Политико“) уФранцуској не знају, док је у Немачкој (довољно добро) знају те скоро 50 одсто Немаца о њој има лоше и веома лоше мишљење док их три пута мање мисли супротно, дакле, особа са таквом демократском репутацијом (и описаним привиђењима) изнела је предлог о Канади као првом придруженом члану Европске уније иако о томе претходно није обавестила никога (надлежног) у Европској унији и њеним чланицама. А камоли да је затражила сагласност, иако питање чланства припада Европском савету председника држава и влада чланица Европске уније, а не Европској комисији.

И поврх тога: појам придруженог члана међу правним тековинама Европске уније уопште не постоји, тако да један извор „Политика“ каже да нико заправо нема појма шта то значи, док други каже и да би то са придруженим чланством захтевало промену оснивачких аката Европске уније, што нема никакву реалну шансу да добије потребну подршку.

Није ово само смејурија, него је и симптом потпуног растројства. Геополитичког колико и менталног.

Па у склопу тога и њена порука да је „потребан само поглед преко граница Европске уније да би се видело да је европска идеја и даље жива“ јер, кад она погледа Украјину и Молдавију и Западни Балкан, види да њихова будућност лежи у Европској унији.

Није то ни кратковидост ни халуцинација, него претња. Све и да се Европска унија не спрема за директан рат против Русије.

Јер немачки медији извештавају да су имали увид у план нових правила проширења Европске уније који ће Марта Кос представити 30. септембра.

Он предвиђа да се нова чланица Европске уније добровољно одрекне права вета кроз декларацију која би пратила уговор о чланству; међутим, није предвиђен само губитак права на не, него и права на да, тако што би се одузимало право гласа приликом одлучивања у Европском савету (и финансијска средства) у случају кршења заједничких вредности Европске уније, што значи да би свако у сваком тренутку морао да буде потпуно послушан. То се, иначе, зове тоталитаризам.

За сваки случај је, ипак, у најважнијим питањима спољне политике, финансија и безбедности – дакле санкције, рат и мир – поврх тога предвиђено и укидање једногласног одлучивања у корист квалификоване већине коју је увек лакше обезбедити за рат против Русије.

А био би смањен број европских комесара, тако да не би свака земља имала по једног свог комесара као сада него бар трећина не би имала, а остављено је отвореним и питање броја посланика у Европском парламенту у случају проширења, што значи да бисмо могли и да их немамо. Па да у наше име, зарад европских интеграција, гласа, на пример, Тонино Пицула…

Будемо ли закључили да нам то одговара, још ће се Марта Кос и Урсула фон дер Лајен у својим визијама показати као далековиде. Зато што ћемо ми испасти слепци не видимо оно што је погубно по нас, као што су се и надале.

Пресуда Хашиму Тачију

Хашим Тачи и још тројица његов сарадника у злочину добили су део онога што и заслужују. Али то не значи и да су Срби добили правду коју заслужују.

Напротив. Пресуда је првостепена али је у том погледу изричита. Каже у тачки 6 сажетка пресуде да се суд бавио „кривичним делима против (…) нарочито косовских Албанаца“.

Штавише, кад је већ тако, утврђено је и да (тачка 41) „није постојао систематски напад или напад ширих размера усмерен на цивилно становништва“, а „жртве су махом, а неке искључиво, биране и циљано нападане на основу индивидуалних околности, а не на основу припадности циљаном становништву“.

Што значи да су Србе на Косову и Метохији убијали само успут, малтене случајно а не систематски, а нису их ни убијали зато што су Срби него због неких индивидуалних околности; имају велик нос или су прешли улицу на црвено, безмало.

Или пак још више правду вређа околност да је обухваћен само период до јуна ’99? Под образложењем да после тога више није могуће применити међународно хуманитарно право јер злочини више нису ратни.

Па се сходно томе није дирнуло ни у Жуту кућу; бубрези и срца спадају у исту категорију злочина без казне.

Нема правде за Србе. Срби су стављени ван НАТО правде.

Уосталом, судско веће нарочито се потрудило да оправда НАТО савезника који је извршио све некажњене злочине, терористичку ОВК.

„Овај предмет није се бавио легитимитетом Ослободилачке војске Косова ни њеним циљем да оствари независност Косова“, стоји у тачки 5 сажетка пресуде, у тачки 75 и да су окривљени „тежили двоструком циљу постизања независности Косова и успостављања политичке контроле“ над његовом територијом а „панел је сматрао да није потребно да се утврђује да ли су ти двоструки циљеви сами по себи били кажњиви или на неки други начин противзаконити“ – јер би онда морали да закључе и да је НАТО подршка тим циљевима, агресијом на нашу земљу, била противзаконита, то јест криминална – да би онда пресуда ипак била изречена. Ослобађајућа за ОВК и њене вође, тачка 80: „Оно што су оптужени хтели да остваре није само по себи кажњиво.“

Ето.

Није ни чудо што Наташа Кандић са олакшањем, колико и тријумфално, истиче да су „противници циљани на основу индивидуалних околности а не на основу припадности цивилном становништву“, док су за разлику од тога Небојша Павковић и Владимир Лазаревић „осуђени пред Хашким трибуналом за злочине против човечности. Цивилно становништво је било мета.“

У истом духу хрватско Министарство вањских и еуропских послова прецизира да ”ова пресуда не мијења повијесни контекст рата на Косову” те да ”индивидуална одговорност појединца не може бити основа за (…) довођење у питање слободе и неовисности Косова”. Самозваног.

Па, чему је онда све ово служило? Под условом да првостепена пресуда, уопште, опстане у жалбеном поступку, а искуство с Антом Готовином пред НАТО правдом подсећа да осуда може и да не опстане. Јер су и његове жртве били само Срби.

Како год, Хашим Тачи је суђењем и осудом на извесно време уклоњен из Приштине, чиме је и отворен простор за Аљбина Куртија који у миру Србима ради исто оно што је радио Хашим Тачи и у рату и у такозваном миру после јуна ’99.

Разуме се, и једног и другог треба тумачити само у функцији оних којима служе, у склопу чега се Немци, Французи и Британци одају тако што немају примедби на оно што нам ради Аљбин Курти, док су иза Тачија структуре чији је представник Ричард Гренел.

Уосталом, нама углавном свеједно; ово је њихово разрачунавање које је трајало и 2008. кад је Хашим Тачи као премијер такозваног Косова ухапсио и протерао тројицу агената немачког БНД-а.

Овом пак приликом НАТО званичници Европске уније нису се јавно скандализовали због подршке коју су Тачију и тројици других зликоваца пружили сви њихови политички противници. Али је зато Урсула фон дер Лајен поново истакла како је „згрожена сликама са сахране Ратка Младића“ а „глорификовању ратних злочинаца једноставно нема места у Европској унији“.

На Жуту кућу, међутим, никад није имала примедби. Али за њих то и није ратни злочин, зар не…

Страни утицаји на изборе у Србији

Кинески министар државне безбедности Чен Јишин упозорио је ових дана на опасност од „когнитивног рата“ у коме би против Кине могле да буду (зло)употребљене могућности вештачке интелигенције и друштвених мрежа у циљу „распаљивања јавног мњења“, фабриковања политичких гласина и штетних информација како би се „подстицале друштвене поделе“. Све то, навео је у ауторском тексту, могло би „директно да угрози политичку и институционалну безбедност“ Кине.

Не треба живети у илузији да иста невидљива рука поменуте методе неће употребити и против Србије ако јој то устреба.

С тим што се српска специфичност састоји у томе што на распаљивање јавног мњења, осим неподношљивих српских медија, утичу и медији на српском језику о чијим пак власницима коначну одлуку доносе министри у Влади Луксембурга.

Наступ др Бранимира Несторовића – у склопу кога је устврдио и да има подршку Русије, ма како то разумео – они су са ентузијазмом употребили да нападну Русију јер се (тобож) меша у српске изборе, уосталом, сходно опробаној матрици из Луксембурга и околине геополитичког Брисела.

На страну с доказима за изнете тврдње – нема их, па утолико горе по доказе – а на страну и евидентне контрадикторности. Јер Русија, наводно, др Несторовићу каже да окупи све проруске странке у Србији на својој листи, док истовремено на ту листу он неће да стави проруску странку Александра Вулина. А покрет се цепа иако и једна и друга страна неће то исто.

Др Борислав Антонојевић је накнадно открио да је др Несторовић хоспитализован, тако да за читаву ситуацију можда и није најпримеренија политичка дијагноза, но то није омело тврдње о руском мешању у српске изборе. Макар и ако су се раније тврдње о руском мешању у америчке изборе испоставиле као најобичније лажи.

А Русија је свој став у односу на изборе у Србији већ изнела, и то пре само неколико дана. Прошле суботе, речима Дмитрија Пескова: „Надамо се да ће, у сваком случају, пријатељски и партнерски односи са Србијом бити очувани, без обзира на исход избора. Сматрамо да ти односи на најбољи начин одговарају интересима и Србије и Русије.“

Крај цитата. Није битно које је мачка боје него да ли лови мишеве, а у случају односа Србије и Русије очување добрих односа нам је утолико важније што Русија располаже правом вета у Савету безбедности УН и не признаје самопроглашену независност Косова. О цени руског гаса за Србију у условима светске енергетске кризе да се и не говори. Што ће рећи да сви којима је стало до Србије треба да се надају да ће Русија и после избора моћи да се меша у српска питања јефтиним гасом и подршком територијалном интегритету наше земље.

Али шта ћемо са мешањем у унутрашња политичка питања и изборе Србије кад је реч о оним партнерима Србије који су на њу извршили агресију како би јој нарушили и територијални интегритет и суверенитет?

Уредно је то документовано још у „Викиликсовим“ депешама америчке дипломатије.

Партнери из Европске уније, уочи координисаног једностраног проглашења независности Косова, настојали су да „помогну ДС-у у његовим односима с ДСС-ом“; одлуку о пријему Србије у НАТО партнерство за мир је злогласна функционерка америчког Стејт департмента Викторија Нуланд, која је делила колачиће на Мајдану у Кијеву, дефинисала као „инвестицију поверења у српске реформисте“, „намењену подршци демократским елементима у нацији“ од којих су у замену Американци добили „јавна и приватна обећања око окончања сарадње с Хашким трибуналом и конструктивног приступа статусу Косова“; покушали су да изврше пуч у ДСС-у против Војислава Коштунице јер није желео да буде део оваквих аранжмана.

Може да се набраја и даље, па тако једна депеша из марта 2006. најављује да ће амбасада САД „радити са Националним демократским институтом и Међународном републиканским институтом на практичним начинима којима можемо да помогнемо ДС-у да испуни свој потенцијал“, док је неколико месеци касније Душан Петровић у име ДС-а рекао да се „узда у Запад да издашно потроши на кампању“, а све с идејом да будућа влада „заузме реалистичнији став према Косову после избора“.

Узгред, кампање какве су тада планиране у амбасади САД спроводила је невладина организација Црта која и приликом ових избора спроводи кампање.

Документовано је и да су службеници амбасаде САД имали и те какав увид у стварање постизборне коалиције ДС-а и СПС-а 2008, у чему је – према депеши из америчке амбасаде у Љубљани – учествовала и Европска унија, која ”преко шефа дипломатије Луксембурга наговара лидера социјалиста да направи договор о проевропској коалицији”, а пажљиво су држали на оку и распад радикала у склопу кога се помиње подршка неидентификованих француских донатора. Најзад, што се српских избора тиче, настојали су да се умешају чак и у избор начелника генералштаба Војске Србије – и изабрали су Здравка Поноша – и у избор српског патријарха након смрти патријарха Павла.

Треба ли да поверујемо да се више не мешају у српске изборе јер се, забога, наједном мешају Руси?

О томе ћемо, можда, читати у неком будућем „Викиликсу“. Па да се не изненадимо…

Чланак „Осврт“ са Врзићем: БРИКС и стање ЕУ, пресуда Тачију и страно мешање у српске изборе се појављује прво на ИСКРА.

Протест за очување Косова и Метохије у саставу Србије, Београд, 17. март 2023. (Фото: Радомир Јовановић/Нови Стандард)

У политици се тежња за „трећим путем“ јавља у кризним периодима политичке и друштвене поларизације која, или делује непремостиво и може да се заврши само сукобом и деструкцијом, или не покрива велики део политичког и друштвеног поља, што генерише апатију довољно великог дела становништва и потенцијално опет води сукобима или институционалној парализи.

Тежња ка „трећем путу“ може бити и израз утицаја спољашњих или унутрашњих центара моћи, који желе да промене постојећи поредак у некој држави, за шта као пример можемо узети овако назван концепт којим је деведесетих година прошлог века у Европи легитимизовано прихватање неолиберализма од стране левице.

Код нас се о неопходности трећег пута интензивније почело говорити када је политичко поље постало подељено између тада све јаче Радикалне, а касније Напредне странке, и послепетооктобарског (псеудо)демократског режима, којем се нудила као алтернатива. Идеја „трећег пута“ је тако означавала модел који успева да помири национално и демократско (што је веома спорна диференцијација, којом се овде нећу бавити) и до извесне мере неутралише заоштреност између екстрема са обе стране.

У пракси, ово питање је отворено повлачењем Војислава Коштунице и слабљењем ДСС-а, који и данас донекле представља модел тог трећег пута, а који то, док је вршио власт, заправо није био, због тадашње флуидније и (макар привидно) разноликије политичке понуде. Касније себе као поборнике трећег пута углавном именују настављачи њихове политике, као и Двери или организације настале њеним разлагањем, уз покушаје политичара попут Вука Јеремића, све до, сада вишеструко распарчаног, покрета Ми.

Студентски покрет

Овога је руководство СНС било свесно од када је дошло на власт, па је истовремено покушало себе да пројектује као неку варијанту трећег пута или да у себе интегрише ту идеју и са политичке сцене елиминише организације које би могле да је заступају. Укратко, снажна поларизација у односу на носиоце послепетооктобарског наслеђа овој странци је била неопходна како би нагласила сопствену безалтернативност. Она је желела да се представи као једини гарант каквог-таквог националног достојанства и социјалне стабилности, чије нарушавање је представљано као једино наслеђе њима претходеће власти.

Поред чињенице да довољно велики проценат становништва није желео повратак (псеудо)демократских „губара“, који су отворено парадирали служењем страним интересима и презиром према социјално (и културно!) „неадекватним“ деловима становништва, власт предвођена СНС-ом је постигла озбиљне успехе и у демотивисању страних држава да се у већој мери ангажују око стварања неке одрживе и перспективне алтернативе, било улагањем у  (псеудо)демократску и (псеудо)либералну опозицију, било у неку варијанту „трећег пута“ (колико су средства тог „демотивисања“ била у интересу грађана Србије, друго је питање).

Свима је јасно да су догађаји покренути несрећом у Новом Саду битно променили ствари, стварајући од „студентског покрета“ нови политички субјекат, који номинално представља „трећи пут“, односно алтернативу како власти, тако и страначкој опозицији. Такође, овај покрет има особеност трећег пута и у декларативном заступању равнотеже између националног и демократског, па чак и у радикалнијем смислу, будећи наде у потпуну промену политичког система, шта год би то требало да значи (ако не рачунамо опште пароле усмерене против корупције и криминала и списак лепих жеља о томе како би свет требало да буде устројен).

Ипак, све заоштренијом поларизацијом, којој су допринеле обе стране, питање трећег пута је поново отворено, с обзиром на то да је „студентски покрет“ почео да се перципира не као трећа, него као једна од две стране, која је преузела функцију раније (псеудо)демократске опозиције.

Власти свакако одговара оваква идентификација покрета са послепетооктобарском влашћу и њеним наслеђем, као што би то, мада из других разлога, одговарало и њеним (псеудо)либералним противницима, који би такође  „студентски покрет“ желели да виде као правоверне настављаче сопственог идеолошког модела. Национално опредељене присталице покрета, с друге стране, желеле би да га виде као истинску алтернативу „и једнима и другима“, па подвојеност тумаче као формирање до сада непостојеће бинарне позиције, која као своју супротност види како власт тако и опозицију.

У сусрет изборима

Међутим, како се ближе избори, све више људи поново призива стварање „трећег пута“, као организоване и утемељене алтернативе како власти, тако и „студентском покрету“. Али то не значи да овакви апели нису безнадежнији него икада раније. Јер, најпре, свима је јасно да до избора има премало времена да би се етаблирала било каква изгледна алтернатива, а послеизборни пејзаж мало ко може да предвиди.

Друго, овакво становиште је критиковано с различитих позиција: за присталице „студентског покрета“ то је отворено сврставање на страну власти, с обзиром да они смену власти виде као приоритет, док за присталице власти ово представља непатриотски аргумент, сматрајући да би пред опасношћу од „обојене револуције“ сви патриотски субјекти требало да је подрже, без обзира на међусобне разлике и анимозитете.

Залагање за „трећи пут“ у том смислу заиста делује као избор бескарактерних, неодлучних, конформиста, кукавица и калкуланата, који се одричу одговорности за „одбрану државе“ (како мисли власт) или за нужну промену погубног режима (како сматрају присталице „студената“). Укратко, овде нема места за нијансе, а сваки покушај нијансирања лако може бити именован дезертерством.

Ипак, то не мења чињеницу да такав „трећи пут“ латентно постоји, односно да велики проценат грађана није одушевљен биполарном поделом која му се нуди. Којима власт после именовања скоро сваког ситног криминалца на неку функцију, потписивања и спровођења по националне интересе штетних споразума или систематским уништавањем друштвености, никако не може представљати узор одговорне националне политике и којима „студентски покрет“ са острашћеношћу према сваком ко не дели беспоговорну веру у његову мисију и наглашеном спрегом са субјектима који не заступају интересе ове државе и народа, не може представљати изгледну алтернативу.

Мање зло

Овај латентни и флуидни „трећи пут“ стога прожима и делове апстинената и оних који ће гласати за власт, као и оних који ће гласати за „студенте“ или за неку од опозиционих странака. Сви они ће гласати за оно што сматрају „мањим злом“, а не из истинског уверења, и зато је било какво прогнозирање о резултатима ових избора веома незахвално, јер ће таквих бити више него икада раније.

Јер сада више немамо само две супротстављене политичке и идеолошке позиције, два различита модела нашег развоја, већ две готово паралелне реалности, које би обе желеле да се представе као апсолутне, а где би неопредељени остали у процепу, без сопствене реалности, самим тим и сопственог бића и идентитета. Али пошто ових неопредељених није мало, чак и међу онима који ће се ипак определити, али не сасвим уверено и трајно, они ће тежити да изграде сопствену реалност, односно да укажу поверење некоме ко им понуди организовану алтернативу са којом ће моћи да се идентификују.

Одговорност ових приврженика „трећег пута“, латентног и флуидног, може бити у томе да се чврсто држе вредности у које верују, без обзира на контекст и конкретне изборе које буду правили, да се надају да ће се у блиској будућности појавити простор и за њих и да на томе активно раде, као и да допринесу смањењу тензија и амортизовању ескалације која врло вероватно следи.

Оваква позиција можда није најбоља, можда није уопште добра, али то не мења чињеницу да има и да ће имати своје заступнике, и то не мало њих, што би обе стране у сукобу требало да имају на уму. Можда је заиста боље залећи за једну страну и храбро стати у њену одбрану, макар то било производ нужности, односно опредељења за „мање зло“. Али то је на свакоме од нас, с тим да нико од нас не заборави да смо само људи и да смо припадници истог народа, који је довољно пострадао да би му још неко страдање, под било којим изговорима, донело било шта добро.

Не једе се све што лети, наше жеље нису исто што и стварност и свака промена није на боље, али треба знати и кад је доста, кад ствари више не функционишу на раније опробане начине и кад су дугови дошли на наплату, као и да су ућуткивани сви који су упозоравали да све и увек долази на наплату, најчешће онда када нам то најмање одговара.

То што ћемо гласно викати и претити прстом можда ће уплашити или пасивизирати неког појединца, чак и доста њих, али неће само по себи променити реалност, поготову у глобалним бурама око нас, а све више и у нама.

Владимир Коларић је писац и теоретичар културе, аутор књига „Јавни интерес у култури“, „Култура и безбедност“, „Пламен Донбаса – есеји о Трећем светском рату“ и других. Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор: Нови Стандард

Насловна фотографија: Радомир Јовановић/Нови Стандард

БОНУС ВИДЕО:

Чланак Владимир Коларић: „Трећи пут” у српској политици се појављује прво на ИСКРА.

©eagleeyeexplore.com

Масовно исказујући најдубље поштовање према творцу и првом команданту Војске Републике Српске – генералу Ратку Младићу, Срби су, по речима Николе Танасића, дали „потресан пример… на шта су способни када се сложе око нечега што им је битно“. Мада је постало опште место да Срби тврде, притом несвесно усвајајући негативне стереотипе својих кључних геополитичких противника, како је неслога редовно стање Србиново, према оној Стеријиној – пуста неслого, кћери адске змије, где би знала живети, да Србије није.

ЈОШ УВЕК СПОСБНИ ЗА ЈЕДИНСТВО

Имајући у виду примере масовног народног поклоњења Појасу Пресвете Богородице и сахрану генерала Ратка Младића, Танасић закључује да смо као народ још увек способни за јединство, али само када знамо ради чега се уједињујемо. Притом је у ова два случаја успостављен широки народни консензус на духовно-идентитетском и симболичком плану, док постизање таквог конзензуса није ни на видику у сфери реалне политике.

Ако би такву појаву оцењивали из угла мисли класичног европског мислиоца какав је Јулијус Евола, онда би могли закључити да су наведени примери постојања српског духовног јединства доказ да Срби нису неповратно потонули у материјалистички свет модерности. Следствено, мера очувања освештаног поретка Предања је мера историјске виталности наше народне заједнице и чврстине њеног колективног ЈА. Стога, Танасић с правом закључује, да „народног јединства нема без Цркве“, јер „једино функционално и историјски продуктивно јединство које Срби тренутно имају, и у чијем темељу стоје сви опипљиви политички резултати у овом веку – било да је у питању опстанак Срба на Косову и Метохији, било одбрана светиња у Црној Гори, било симболичко супротстављање хистеричној русофобној политици Запада – остварено је кроз сведочење српске вере и стајање уз српску Цркву“.

ШТО СУ ЊЕМУ РАДИЛИ, НАРОДУ ЈЕ НАМЕЊЕНО

Српска црква је добро проценила да је око имена и дела првог команданта Војске Републике Српске, као и око имена и дела првог председника Републике Српске, већ добрано исплетен народни мит. Јер, речју о. Дарка Ристовог Ђога, „овај народ зна одлично да је судбина Генерала, његова судбина и да је његово име, његово име и да што су радили њему, њему је намењено“. Отуда су Генерал и Доктор одавно ушли у гусле, да преко гусала трајно остану сачувани у колективном народном сећању као творци треће српске државе. Када се Генерал преселио у вечност, Српска црква је тај народни мит освештала, на начин који је примрен њеном учењу и канонском поретку, опелом које је служио патријах Српски уз саслуживање чак једанаест владика и више десетина свештеника. Тако је још једном показано јединство епског и литургијског, које од Косова 1389. чини суштину српског Завета, и које није суштински супротстављено онако како их је видео и тумачио дивни заточник српске логорашке нације Жарко Видовић.

ОСВЕШТАЊЕ КОЛЕКТИВНОГ СЕЋАЊА

Масовна народно-црквена сахрана Ратка Младића била је важан допринос изградњи и освештавању колективног сећања, не само на Генерала, већ преко лика првог команданта и на целокупну Војску Републике Српске и Одбрамбено-отаџбински рат, као родно место Републике Српске. Стога сваки покушај деконструкције освештаног народног мита о Генералу у име било какве идеологије или октроисане хашке историјске „истине“ и „правде“, неминовно би довео до деконструкције аутентичног српског наратива о Одбрамбено-отаџбинском рату, као епистемолошке припреме и оправдања за укидање државног ентитета кога је овај рат изнедрио. Истовремено, масовно одавање поште преминулом Генералу представља, како примећује Часлав Копривица, важан допринос српској борби „за властито памћење – за право да сами одредимо чега ћемо се и како ћемо се сјећати, за право на меморијску сувереност“, а без ове не може бити ни државне суверености.

СА СИМБОЛИЧНЕ У ПОЛИТИЧКУ РАВАН

Мали је број држава чије родно место није рат, као што нема европске нације којој рат није служио као везивно ткиво. И мада, по речима о. Дарка Ристовог Ђога, „нема делића српске Отаџбине“ који није био пробуђен одавањем поште упокојеном Генералу, јасно се тих дана могло уочити да управо захваљујући рату, као цементу европских нација, у Републици Српској постоји најшири могући консензус о историјској улози Ратка Младића и официра и војника под његовом командом. Једно речју, постоји широко усвојени српски мит или прича о Одбрамбено-отаџбинском рату.

Четворогодишњи крвави рат учинио је у Републици Српској, независно од раније раширености и насилне укорењености кључних идеологема титоизма у бившој СР БиХ, немогућим масовну коегзистенцију српског и југословенског, тј. другосрбијанског или западњачког погледа на рат за југословенско наслеђе. А управо таква коегзистенција два дијаметрално супротна погледа на свет у Србији и Црној Гори, главна је препрека да се ретки, али потресни примери масовног националног јединства са симболичке пренесу у политичку раван. Јер, не може се у друштву дијаметрално супротних становишта, од којих је једно заправо конвертитски усвојено гледиште непријатеља, дефинисати минимални национални програм око кога би Срби остварили, по речима Николе Танасића, „функционлно и историјски продуктивно јединство“.

ГАРАНТ ОЧУВАЊА КОЛОНИЈАЛНОГ БЕЗИЗЛАЗА

Може ли се са српским антинационалним активистом, који према запажању Часлава Копривице, „одлучно не (жели да) мисли својом главом и не осјећа својом душом“ и који је „пристао да буде подешаван тако да за то постане априорно онтички неспособан“, а његово „‚достојанство’“ почива на томе што је нечије нешто – тј. оруђе уперено према (некад) његовој заједници“, водити борба за културну и политичку еманципацију те заједнице и сувереност њене (или њених) државе. Генералова смрт је као у огледалу показала дубину сазнајног и вредносног рова, који као колонијални инструмент дели друштва у Србији и Црној Гори, спречавајући хомогенизацију Српства као предуслова нашег националног ослобођења.

Притом се подразумева да се најшире национално јединство може постићи само око националних, а не туђинских интереса. Следствено томе, борба за разобличавање и потпуну маргинализацију туђинског становишта, које је конвертитски интериоризовано као наше, најпречи је задатак српске политике. Насупрот томе, нови друштвени „договор“ који би почивао на коегзистенцији два животно супротставаљена становиштва, служио би даљој афирмацији и легитимацији туђинског становишта као „нашег“ и био би сигуран гарант очувања садашњег колонијалног безизлаза у коме се налазе Србија и Црна Гора.

УМЕСТО СРПСКОГ – КОЕГЗИСТЕНЦИЈА НАЦИОНАЛНОГ И ТУЂИНСКОГ СТАНОВИШТА

Као дар с Неба, Генералова смрт је уочи парламентарних избора у Србији показала сву противприродност коегзистенције под истим политичким кровом српског и туђинског, тј. пројугословенског, малосрбијанског и(ли) западњачког становишта. С тим у вези, општа тенденција дезидеологизације политичке сцене у Србији, подједнако својствена њеном позиционом и опозиционом делу, у служби је оправдања и одржавања такве противприродне идеолошке коегзистенције, као кључног инструмента очувања колонијалног статуса две српске историјске државе. Уосталом, ништа друго осим голог личног интереса не може оправдати заједнички политички фронт у коме се налази онај за кога је Ратко Младић херој и онај за кога је Младић злочинац. А такви хетерогени и непринципијелни политички фронтови вребају српске бираче са оба краја политичке сцене у Србији.

На почетку југословенске кризе 90-тих лични и групни интерси, уз спољне притиске и интервенције, спречили су нас да као народ дефинишемо јединствено политичко становиште, тј. идеолошки, вредносни, геополитички и геоекономски минимум око кога не би било спора у српском друштву и међу српским странкама. Зато нам се већ деценијама уместо српског нуди коегзистенција националног и анационалног, тј. туђинског становишта, што је крунски доказ наше националне располућености, историософске дезоријентисаности и политичке десуверенизације. Борба за јавну афирмацију и ширење националног консензуса око неспорности имена и дела херојских твораца треће српске државе – доктора Караџића и генерала Младића, најбољи је начин за излазак из таквог понижвајућег статуса.

Чланак Зоран Чворовић: У огледалу Генералове смрти се појављује прво на ИСКРА.

Слободан Рељић

ФИЗИЧКА смрт генерала Ратка Младића у Хагу и његова сахрана у Београду поново су „оживели“ сећање на грађански рат на просторима оног што је и Хашки трибунал називао „бивша Југославија“ (Међународни кривични суд за бившу Југославију).

„Три деценије после крвавог рата, Босну и Херцеговину и Србију поново раздвајају слике и поруке које враћају у прошлост и буде страхове од нових подела у земљи чије је постојање и даље чврсто везано међународним мировним споразумом“, јавља ББЦ, констатујући да је схрана генерала „надвила најновије тамне облаке у региону“.

Али, ова таламбасања у Босни и Херцеговини (слично, али мањег интензитета у Хрватској – а посебно због тога што се Бошњацима то учинило да је било истоветно слављење и кад је сахрањен Слободан Праљак, такође службено обележен као „ратни злочинац“) – нема више ко да подржи на исти начин као што је то било пре три деценије.

Дан после смрти Младића то је Радио Слободној Европи објаснио Џефри Најс, најмрачније лице Трибунална у Хагу: „Младић сада углавном припада историји. И у деловима бивше Југославије, осим у Србији, можете пронаћи младе људе студентског узраста који не знају ко је он.“

Наравно, није најважније што је „Младић историја“. Генарал Младић је, ако се погледа контекст, настао на оној ситуацији у којој је Запад, а да би нашао посла за НАТО после распада Источног блока и Совјетског Савеза – кренуо у разваљивање Југославије.

Смиља Аврамов је објаснила како се на земљу којој се – „после Првог свeтског рата Версајским системом и мировним уговорима који су тад закључени, као гарант појављују победничке силе“ (В. Британија, Француска и САД) – почела изводити сецесија.

Невероватан обрт у међународним односима, јер „Повеља УН гарантује свим чланицама територијални интегритет и одбацује сецесију као противправни акт. Дешава се једино у случају Југославије да УН, не само признају сецесију, него још горе од тога. Формирају се међународне снаге. По први пут у историји УН, не да заштите свог члана, као што је рецимо у случају Кипра.“

Срби су се ту појавили као проблем јер су живели у свим републикама те су разумели да ће им тако организована сецесија (слично приликама на почетку и у току Другог светског рата) – донети малтретирање, понижавање, расељавање, до ликвидације појединаца и група.

Трећи рајх је за те потребе ангажовао хрватску државу и хрватске, албанске и муслиманске паравојске. И Четврти рајх, који, формално председава у Бриселу, поступао је готово истоветно. Само извршиоци из НАТО и ЕУ и њихови „савезници“ на том послу то нису хтели да виде.

И тако и би. Побуна против сецесије називана је – ослобођењем од српске окупације. Из тога је произашло сво зло – до Хашког трибунала који је створен да се истакнути браниоци српског интереса за опстанак казне.

Ако скратимо ту причу, моћи ћемо да видимо да су нас са Запада (реално из Вашингтона) због „недисциплине у светском дигиталном концентрационом логору“ казнили прво 1) јавним линчом а 2) и судски осудили на суду који је специјално направљен за нас.

Јавни линч је извођен преко готово комплетне медијске структуре Запада која је тада била недодирљива. Специјални извештачи су јављали с терена о „силовањима Муслиманки“, „српским зверствима“, „концентрационим логорима“ а коментатори су измишљали „кољаче са Балкана“, „новог Хитлера“…

Лажи су гајене као војна драгоценост. И биле су део операције.

Посудићемо овде, као пример за ово, разматрање италијанског новинара Ђанија Виоле о „окидачу који је повучен у Сарајеву, 27. маја 1992. године, када је граната из минобацача убила 22 особе у реду испред пекаре у улици Васе Мискина. Одговорност је приписана (од стране свеприсутне америчке дезинформативне агенције Ruder&Finn) српској артиљерији, али су балистичке студије потврдиле да је гранату вероватно испалила муслиманска милиција.

Чувене фотографије муслиманских жртава са одсеченим главама објавили су Тајмс и Њузвик. Касније је откривено да су тела припадала српским жртвама. Откривено је и да су камере претходно биле постављене на месту напада (на пијаци), спремне за снимање.

Након таласа негодовања због масакра који је лажно приписан Србима, 30. маја 1992. године, Савет безбедности УН осудио је Југославију, називајући је агресором и окупатором Босне. Другом резолуцијом (757), Савет је увео економске санкције против нове Федерације.

Дефинитивна потврда завере против Југославије дошла је из поверљивог извештаја УН, у којем се тврди да су масакр у Васе Мискина починили муслимански екстремисти. Иста теза је поновљена у извештају Радне групе за борбу против тероризма америчке владе, ‘Иранска европска одскочна даска’, од 1. септембра 1992. године.“

Кад су обављене те припреме, дошло је време да се иде даље. И, сећате се, кад је на пијаци Маркале 26. августа исте године експлозија убила 37 цивила „одмах су саопштења Ruder&Finn, ‘веома поуздане’ агнеције, приписала напад Србима. Американци су искористили прилику као изговор за покретање највећег војног напада у Европи после Другог светског рата. Више од четири хиљаде ваздушних напада САД и НАТО извршено је, како би се приморала Југославија да прихвати Дејтонски споразум.“

И тако читав тај рат – састојао се од оваквих епизода, а онда је створен суд – МКСЈ. У почетку је неко могао да помисли да је то стварно покушај да се уведе неки међународни ред у ратове. Не, то је био инквизиторски орган за – непослушне Србе. Одведени су тамо непослушни политичари и генерали који су радили свој посао – организовали одбрану свог народа у рату.

Хашки суд ће у сваком нормалном времену бити пример за антиправду и антиправо. У Хагу су Срби „добили“ 1347 година, а остали учесници у грађанским ратовима и отвореној сецесији – 64 године! Иначе, кад се додају и масовна – са Запада подржавана – локална суђења Србима који су се бранили, бројка година осуде иде од 2600 до 4000 година.

Ако неко има снаге да рачуна казне које су стигле нацисте после 1945. – вероватно ће наћи да су мањи злочинци од Срба.

Случај умирања генерала Младића у Хагу је још једном бацио блесак у тај мрак. Ствари су постајале бескрајно трагикомичне кад су западни чиновници испражњених умова понављали да, ето, Срби нису прошли катарзу.

Платон је под катарзом разумевао „ослобођење душе од телесних страсти и пролазних жеља“. Замислите, до тако узвишених циљева требало је да доведу људи попут Џефрија Најса или судије Мерона. То може пасти на ум само хистеричном Западу где сатане и мамони заклањају погед на Исуса Христа.

И зато се сад нико не пита: ако Срби нису доживели катарзу – ту мора да није нешто у реду са хашким процесијама. Али, наставља се даље. Истим начинима и истим притисцима.

Само, није исто доба, нити је моћ Запада иста.

На питање Радио Слободне Европе испражњене смисла и обесмишљене улоге: Да ли је међународна правда данас јача него 1990-их или су политички притисци на међународне институције већи него икад раније?, Џефри Најс ће рећи: „Мислим, да нема сумње да је међународни поредак ослабио и да га намерно поткопава неколико људи, укључујући (руског председника) Путина, (америчког председника) Трампа и донекле (кинеског председника) Си Ђинпинга.“

Дакле, оног што је било више нема. И неће га бити, као што то показује геноцид у Гази који свет гледа у директном ТВ-преносу

И „не треба бити ни резервисан ни наиван… То се догодило зато што велике државе не желе да буду истраживане, суђене или осуђене од стране малих држава.“ И, наравно никад се то није ни дешавало, рећи ће Најс: „Не може се тврдити да Британска империја у 19. веку не би поступила на исти начин као Трамп да су постојале институције попут Међународног кривичног суда (МКС) или Хашког трибунала (МТБЈ) које би истраживале злочине почињене током колонијалне експанзије.“

Крај. Суђено је Србима. И више нема. И неће бити. А оно што с времена на време видимо код инертног дела Запада (јер неки сороши још увек дају паре за антиисторијске радове) кад се мало приговара Израелу, али се расписује тјералица за привођење Путина на суд – то је ехо једног затомљеног срамног времена насиља.

За Ратка Младића, као симбола отпора том мраку, у историји ће вероватно бити места. А његове кадије и прогонитеље чека светло којем се такви никад не обрадују. И док то тече, лепо је сетити се Маркеса: „Можда Бог жели да упознаш много погрешних људи пре него што упознаш правог и на томе ћеш му, када се то буде десило, бити захвална.“

То и оваком Хашком трибуналу, кога је створило епштајновско време, даје неки утешни смисао.

Чланак Рељић: (Бес)смисао хистерије око испраћаја генерала Младића се појављује прво на ИСКРА.

Идејни пројекат центра за чување података компаније Фајерберд у Јерменији (Фото: Снимак екрана/Јутјуб/
CIVILNET)

Расправе о дигиталној колонизацији обично се фокусирају на податке, платформе и софтверске екосистеме. Данас вештачка интелигенција (AI) овој зависности додаје материјалну димензију. Рачунарски системи великих размера захтевају електричну енергију, мреже, земљиште, воду, хлађење и стабилну телекомуникациону повезаност.

Пројекти које америчка компанија „Фајерберд” (Firebird) спроводи у Јерменији и Казахстану пружају прилику да се ово питање сагледа на конкретним примерима. У оба случаја, земља домаћин обезбеђује локацију, напајање електричном енергијом и инжењерску инфраструктуру, док америчка компанија испоручује кључне технолошке компоненте. Резултати ових рачунарских операција доприносе развоју страних дигиталних економија, уместо домаћих.

 Дигитална зависност

Истраживања о дигиталном колонијализму првобитно су се претежно фокусирала на податке. Ник Колдри и Улисес Мехијас [1] разматрали су прикупљање података као вид присвајања људског живота у служби нове фазе капитализма. Мајкл Квет је померио фокус на саму архитектуру дигиталног система – конкретно на хардвер, софтвер, мрежно повезивање и инфраструктуру којима првенствено управљају америчке технолошке корпорације [2].

Из ове перспективе, зависност не проистиче само из појединачних дигиталних услуга, већ је укорењена и у самим елементима који су кључни за функционисање привреде и система јавне управе.

Генеративна вештачка интелигенција учинила је ову зависност енергетски интензивном. NVIDIA користи концепт „фабрика вештачке интелигенције” да опише инфраструктуру која претвара електричну енергију, податке и рачунарски хардвер у дигиталне резултате, мерене обимом обрађених захтева [3]. Таква фабрика не захтева само акцелераторе, већ и капитал, повезаност, системе за хлађење, стручне инжењерске кадрове и стабилно тржиште за своје производе.

Смештање сервера у оквире националне јурисдикције само по себи не ствара технолошки суверенитет. Дата центар се може налазити на територији неке државе, трошити њену електричну енергију и користити њене мреже, а ипак остати део спољашњег технолошког система.

У овом чланку се дигитална колонизација путем вештачке интелигенције схвата управо као учвршћивање ове специфичне поделе рада: земља домаћин обезбеђује материјалну инфраструктуру, док спољни актер задржава контролу над кључним технологијама и примарним каналима за капитализацију резултата рачунарских процеса. Пројекти „Фајерберд” (Firebird) у Јерменији и Казахстану пружају прилику да се провери одрживост овог модела.

 Цена рачунарства

Енергетски аспекти вештачке интелигенције већ су постали узрок унутрашњих сукоба у Сједињеним Државама. Према проценама Међународне агенције за енергетику, центри података су 2024. године потрошили приближно 415 милијарди kWh – односно 1,5 одсто укупне светске потрошње електричне енергије. До 2030. године, та цифра би могла да премаши 945 милијарди kWh [4]. Ово оптерећење је концентрисано у одређеним савезним државама и расте брже него што се могу активирати нови капацитети за производњу и пренос електричне енергије; стога је његов утицај на било који конкретан електроенергетски систем знатно већи од глобалног просечног удела потрошње центара података.

Савезна држава Вирџинија, у којој се налази највећа концентрација центара података на свету, пружа најупечатљивији пример. Према истраживању које су спровели лист The Washington Post и Школа за политику и управу „Шар” (Schar School of Policy and Government) при Универзитету Џорџ Мејсон, у пролеће 2026. године само 35 одсто испитаника било је спремно да пристане на изградњу новог центра података у свом суседству, што представља пад у односу на 69 одсто из 2023. године.

Педесет седам одсто испитаника сматрало је да ова индустрија негативно утиче на рачуне домаћинстава за електричну енергију. Две трећине су се залагале за укидање пореских олакшица. Званичници округа Принс Вилијам одбили су да подрже пројекат – комплекс који се простире на приближно 1.700 акера и обухвата на десетине објеката [5]. Спор је превазишао оквире забринутости за животну средину: јавна расправа се фокусирала на то ко ће сносити трошкове изградње нових комуналних мрежа и капацитета за производњу електричне енергије.

У Охају је спор решен применом приступа заснованог на тарифама. Канцеларија за заштиту потрошача упозорила је да прикључивање великих центара података захтева унапређење електроенергетске мреже, чији би се трошкови – према претходном моделу – могли превалити на све кориснике услуга.

Након јавних расправа, Комисија за јавне услуге Охаја је у јулу 2025. године одобрила посебну тарифу за нове објекте капацитета већег од 25 MW. Ови објекти су у обавези да плаћају најмање 85 процената свог уговореног капацитета током периода од дванаест година, чак и ако се испостави да је стварна потрошња мања [6]. Ризик од недовољног искоришћења капацитета пребачен је на инвеститоре пројеката.

Наведени примери илуструју политичку цену ширења инфраструктуре за вештачку интелигенцију. Питање модернизације електроенергетске мреже доспело је у жижу интересовања јавности и регулаторних тела: велики потрошач мора сам да сноси трошкове које проузрокује, уместо да их пребацује на домаћинства.

Ситуација је другачија када компаније шире своје пословање на страна тржишта.Земље које теже привлачењу инвестиција и приступу најсавременијим технологијама могу пристати да обезбеде земљиште, прикључке на мрежу, системе за хлађење и политичке гаранције, а да притом од инвеститора не захтевају одговарајуће обавезе. Наравно, то не значи да се ширење америчког дигиталног капитала у иностранству своди искључиво на механичко измештање непопуларних постројења изван граница Сједињених Држава.               

Пооштравање услова на тржишту САД повећава вредност националних јурисдикција које су спремне да обезбеде инфраструктуру и гарантују повезаност. У овом сценарију, спољни клијент постаје главни корисник рачунарских капацитета, док ширење енергетске инфраструктуре остаје одговорност земље домаћина.

Јерменија и Казахстан представљају примере две варијанте овог аранжмана.

Јерменско чвориште

У августу 2026. године, прва фаза вештачке интелигенције у власништву америчке компаније Firebird покренута је у Раздану (област Котајк, Јерменија). Почетни комплекс, капацитета приближно 18 MW, био је опремљен са преко 6.000 NVIDIA Blackwell акцелератора.

Почетни трошкови пројекта процењени су на 500 милиона долара [7]. До краја 2027. године, Firebird планира да прошири своју инфраструктуру у Јерменији на 300 MW и преко 70.000 акцелератора из породица Blackwell и Rubin. NVIDIA је објавила намеру да инвестира у пројекат; капитал је претходно обезбедила америчка компанија CoreWeave [8].

Обим пројекта зависи од одлука америчког регулаторног тела за извоз (Бироа за индустрију и безбедност). У фебруару 2026. године, компанија „Фајерберд” (Firebird) објавила је да је добила дозволу за испоруку Јерменији додатних 41.000 акцелератора типа GB300.

Укупна вредност најављеног програма тада је процењена на четири милијарде долара [9]. Ово проширење је представљено током посете америчког потпредседника Џ. Д. Венса Јеревану у фебруару 2026. године. Посети је претходило потписивање меморандума о сарадњи Јерменије и САД у области вештачке интелигенције и полупроводника, потписаног у августу 2025. године. Повеља о стратешком партнерству из маја 2026. године посебно утврђује сарадњу у области безбедних ланаца снабдевања полупроводницима, контроле извоза и спречавања преусмеравања осетљивих технологија [10].

Технички гледано, влада САД није страна у овом пројекту. Међутим, америчка јурисдикција одређује приступ кључној опреми, а политичка подршка пројекту умањује ризике за приватни капитал. Без извозне дозволе, „Фајерберд” (Firebird) неће моћи да повећа обим пословања са почетне фазе на планирани капацитет. На крају, одлуке о обустављању ширења или ограничавању обима испорука доносиће се ван Јерменије.

Структура будуће потражње је веома индикативна: „Фајерберд” наводи да је постројење у Јерменији намењено задовољавању домаће потражње за рачунарским капацитетима за вештачку интелигенцију, а ипак је предвиђено да око 90 процената тих капацитета буде на располагању америчким компанијама које послују у региону [11]. Компанија Perplexity наведена је као један од првих клијената. Сходно томе, примарни производ погона у Раздану није намењен домаћој дигиталној економији, већ спољним клијентима. Дакле, Јерменија обезбеђује физичко окружење за производњу, док се технолошка платформа, „лављи део” потражње и главни продајни канали налазе ван њених граница.

Од посебног значаја је енергетски аспект пројекта. Јерменија је 2025. године произвела 10,01 милијарду kWh електричне енергије [12]. Континуирано оптерећење од 300 MW одговара количини од 2,63 милијарде kWh годишње, што чини више од четвртине укупне тренутне производње. Важно је нагласити да најављени капацитет постројења није исто што и његово константно оптерећење. Ипак, чак и при мањем оптерећењу, постројење би захтевало резервни капацитет, улагања у електроенергетску мрежу и загарантован извор производње енергије за покривање базног оптерећења.

Јерменија обезбеђује физичко окружење за производњу, док се технолошка платформа, „лављи део” потражње и главни продајни канали налазе ван њених граница

Јерменски премијер Никол Пашињан је 20. августа 2026. године признао да изградња центара података захтева преиспитивање дугорочних потреба земље за електричном енергијом, укључујући и питање изградње нове нуклеарне електране [13]. Убрзо након тога, допустио је могућност увоза електричне енергије из различитих земаља – укључујући Азербејџан – уколико се за тим укаже потреба, повезујући потрагу за додатним опцијама са улагањима у вештачку интелигенцију [14].

Овде није реч о прекограничној трговини електричном енергијом самој по себи, већ о чињеници да се константно оптерећење од више стотина мегавата од самог почетка ослања на политички рањив извор. Снабдевање из Азербејџана зависиће не само од цене и техничких капацитета преноса, већ и од стања односа између Јерменије и Азербејџана, где је ниво поверења и даље веома низак.

У том сценарију, енергетско снабдевање постројења зависило би не само од спољног добављача опреме, већ и од спољног извора електричне енергије. Такав аранжман није у потпуности разуман са становишта технолошке и енергетске безбедности републике. Све у свему, најављени параметри пројекта „Фајерберд” (Firebird) указују на потребу за успостављањем нових капацитета за производњу базне енергије у Јерменији – конкретно, нуклеарне електране.

Казахстанско чвориште

Пројекат у Казахстану показује сличан потенцијал технолошке зависности, иако заснован на другачијој ресурсној основи. У Екибастузу се формира „Долина центара података” – Data Center Valley – која се простире на око 1.400 хектара, са потенцијалом за проширење капацитета до 1 GW. Очекује се да ће прва фаза, капацитета 125 MW, почети са радом у првој половини 2027. године, након чега ће уследити друга фаза истог капацитета 2028. године [15].

Избор Екибастуза није био случајан: реч је о важном чворишту за производњу електричне енергије из угља у Казахстану, које се одликује великим термоелектранама и развијеном инфраструктуром електроенергетске мреже.

Према јавно доступним подацима, вредност програма достиже 10 милијарди долара. Ову цифру је прецизније посматрати као потенцијални обим споразума по завршетку развоја пројекта, а не као инвестициони програм који се тренутно реализује. Почетна фаза обухвата око пет милијарди долара, укључујући до милијарду долара које обезбеђује државна компанија „Казахтелеком” (Kazakhtelecom) за основну инфраструктуру.

Казахстанска страна обезбеђује напајање електричном енергијом, хлађење и повезивање, док „Фајерберд” (Firebird) финансира рачунарски хардвер и обезбеђује приступ NVIDIA акцелераторима [16]. Прецизна власничка структура и начин расподеле прихода још нису обелодањени. За Казахстан то значи да ће се државни ресурси – укључујући енергетске – заправо улагати у постројење чијим технолошким језгром управља амерички оператер.

Наравно, извоз производа заснованих на вештачкој интелигенцији може бити профитабилнији од извоза угља или електричне енергије, јер ствара потражњу за телекомуникацијама, инжењерским услугама и квалификованом радном снагом. Међутим, преовлађујући модел сарадње не мења специјализацију Казахстана за сировине, будући да главна економска рента, права интелектуалне својине и управљање поруџбинама остају ван земље.

Важно је напоменути да, иако Казахстан располаже знатно већом ресурсном базом од Јерменије, његов електроенергетски систем се последњих година такође суочава са одређеним несташицама. Године 2025. производња је износила 123,1 милијарду kWh, док је потрошња била 124,6 милијарди kWh. Влада очекује да ће тај јаз премостити до 2027. године, а до 2029. остварити вишак, и то путем пуштања у рад нових капацитета великих размера.

Званичне прогнозе већ узимају у обзир потребе енергетски захтевне инфраструктуре за вештачку интелигенцију [17]. Сходно томе, биће неопходно проширити енергетску базу како би се подржао погон за вештачку интелигенцију; штавише, потпуна реализација кластера гигаватних размера подразумеваће надметање за производне капацитете, мрежну инфраструктуру и водне ресурсе са индустријским сектором, урбаним срединама и другим потрошачима. 

Неки закључци

Локације у Јерменији и Казахстану имају много заједничких карактеристика. Повезују их заједнички оператер, испорука NVIDIA акцелератора, ослањање на америчке прописе о извозу и оријентација ка иностраној потражњи. Да би овај систем функционисао, није неопходно да Вашингтон буде власник тих центара података.

Компанија Firebird управља пројектима, NVIDIA обезбеђује кључни хардвер, амерички извозни режим одређује приступ акцелераторима, док националне владе обезбеђују земљиште, напајање електричном енергијом и – што је најважније – политичке гаранције. На пример, према писању листа The Wall Street Journal, о могућности повећања испорука компаније NVIDIA разговарало се у контексту јерменско-азербејџанског мировног процеса [18]. Чак и без извођења закључка о директној узрочно-последичној вези, сама та чињеница указује на употребу извозне дозволе као спољнополитичког инструмента.

Биће неопходно проширити енергетску базу како би се подржао погон за вештачку интелигенцију

На тај начин се Јерменија и Казахстан, као чланице Евроазијске економске уније (ЕАЕУ), постепено интегришу у амерички технолошки ланац. Управо у оквиру ове конфигурације дигитални колонијализам поприма инфраструктурни карактер.

Национална територија и енергетске мреже користе се за генерисање рачунарске снаге, док контрола над технолошким језгром – акцелераторима, софтверским окружењем и спољном потражњом – остаје у рукама америчких компанија и регулатора. Уколико Јерменија и Казахстан не обезбеде приступ делу ових капацитета и удео у приходима, те „фабрике вештачке интелигенције” радиће првенствено у корист спољне дигиталне економије.

Вахе Давтјан је доктор политичких наука, професор, водећи истраживач у Центру за кавкаске студије Института за Кину и савремену Азију (Руска академија наука) и водећи истраживач у Центру за примењену аналитику међународних и регионалних процеса Јужног федералног универзитета.

УПУТНИЦЕ:

[1] Couldry N., Mejias U.A. Making Data Colonialism Liveable: How Might Data’s Social Order Be Regulated? // Internet Policy Review. 2019. Vol. 8. No. 2. URL: https://doi.org/10.14763/2019.2.1411 (датум приступа: 13.09.2026).

[2] Kwet M. Digital Colonialism: US Empire and the New Imperialism in the Global South // Race & Class. 2019. Vol. 60. No. 4. P. 3–26.

[3] What Is an AI Factory? // NVIDIA. URL: https://www.nvidia.com/en-us/glossary/ai-factory/ (датум приступа: 13.09.2026).

[4] Energy and AI. Executive Summary // International Energy Agency. 2025. URL: https://www.iea.org/reports/energy-and-ai/executive-summary (датум приступа: 13.09.2026).

[5] Halper E., Clement S., Daniels O., Gibson I. In This U.S. Hot Spot for Data Centers, Voters Have Turned Against Them // The Washington Post. 15.04.2026. URL: https://www.washingtonpost.com/business/2026/04/15/data-centers-poll-virginia/ (датум приступа: 13.09.2026).

[6] Quick Facts: Data Centers in Ohio // Ohio Consumers’ Counsel. URL: https://www.occ.ohio.gov/factsheet/quick-facts-data-centers-ohio (датум приступа: 13.09.2026); Data Center Costs, Case No. 24-0508-EL-ATA // Ohio Consumers’ Counsel. URL: https://www.occ.ohio.gov/content/data-center-costs-24-0508-el-ata (датум приступа: 13.09.2026).

[7] Firebird’s AI Megaproject Enters Final Stage of Phase One Construction // Firebird. 05.06.2026. URL: https://www.firebird.ai/news-megaproject.html (датум приступа: 13.09.2026).

[8] Firebird Launches Armenia’s Largest AI Factory Powered by NVIDIA Blackwell and Rubin Platforms // NVIDIA. 08.08.2026. URL: https://blogs.nvidia.com/blog/firebird-ai-factory-armenia-blackwell-rubin-dsx/ (датум приступа: 13.09.2026); Firebird Grand Opening // Firebird. 08.08.2026. URL: https://www.firebird.ai/news-firebird-grand-opening.html (датум приступа: 13.09.2026).

[9] Firebird Secures U.S. Export License for 41,000 Additional NVIDIA GB300 GPUs // Firebird. 10.02.2026. URL: https://www.firebird.ai/news-phase2.html (датум приступа: 13.09.2026).

[10] Armenia and United States Sign Memoranda of Understanding // Prime Minister of the Republic of Armenia. 29.08.2025. URL: https://www.primeminister.am/en/press-release/item/2025/08/29/Nikol-Pashinyan-memorandum-08-08-2025/ (датум приступа: 13.09.2026); Charter on Strategic Partnership between the Republic of Armenia and the United States of America // U.S. Embassy in Armenia. URL: https://am.usembassy.gov/charter-on-strategic-partnership-between-the-united-states-of-america-and-the-republic-of-armenia/ (датум приступа: 13.09.2026).

[11] Firebird: AI Factories for the New Industrial Revolution // Firebird. URL: https://www.firebird.ai/ (датум приступа: 13.09.2026).

[12] Electricity Production, Time Series // Statistical Committee of the Republic of Armenia. URL: https://armstat.am/en/?id=02004&nid=12 (датум приступа: 13.09.2026).

[13] Пашињан: Потрошња енергије центара за вештачку интелигенцију у Јерменији подстиче ново сагледавање питања нуклеарних електрана. // Sputnik Армения. 20.08.2026. URL: https://am.sputniknews.ru/20260820/pashinyan-energopotreblenie-tsentrov-ii-v-armenii-zastavlyaet-po-novomu-vzglyanut-na-temu-aes-105931283.html (датум приступа: 13.09.2026).[14] Јерменија разматра могућност увоза електричне енергије из Азербејџана – Пашињан // АРКА. 27.08.2026. URL: https://arka.am/news/economy/armeniya-rassmatrivaet-vozmozhnost-importa-elektroenergii-iz-azerbaydzhana-pashinyan/ (датум приступа: 13.09.2026).

[15] Kazakhstan Building 125-MW Data Center in Ekibastuz with Firebird and NVIDIA // Interfax. 26.06.2026. URL: https://interfax.com/newsroom/top-stories/118238/ (датум приступа: 13.09.2026); Firebird and Kazakhstan Announce Strategic Agreements to Build National AI Infrastructure // Firebird. 15.06.2026. URL: https://www.firebird.ai/news-kazakhstan.html (датум приступа: 13.09.2026).

[16] AI’s New Great Game in the Caspian: Firebird Rises in Armenia and Kazakhstan // Caspian Policy Center. 2026. URL: https://www.caspianpolicy.org/research/armenia/ais-new-great-game-in-the-caspian-firebird-rises-in-armenia-and-kazakhstan (датум приступа: 13.09.2026).

[17] Енергетски систем Казахстана ће до 2029. године остварити вишак капацитета // Званични информативни ресурс премијера Републике Казахстан. 01.07.2026. URL: https://primeminister.kz/ru/news/energosistema-kazaxstana-vyidet-na-proficit-moshhnosti-k-2029-godu-31585 (датум приступа: 13.09.2026).

[18] U.S. Used Promise of Nvidia Chips to Broker Armenia-Azerbaijan Peace Deal // The Wall Street Journal. 04.09.2026. URL: https://www.wsj.com/world/u-s-used-promise-of-nvidia-chips-to-broker-armenia-azerbaijan-peace-deal-b6c7cb6e (датум приступа: 13.09.2026).

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: globalaffairs.ru

Превод: Желидраг Никчевић/Нови Стандард

Насловна фотографија: Идејни пројекат центра за чување података компаније Фајерберд у Јерменији (Фото: Снимак екрана/Јутјуб/CIVILNET)

Чланак Вахе Давтјан: Време дигиталне колонизације се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Royalty-free

Гангстеризам, као појава и као појам, настао је и развијао се унутар англосаксонске/англоамеричке – најпре британске, а затим америчке империје, од 17. века до данас. Временом, он је постао (негативна) окосница државног и друштвеног система у овим империјама и њиховим (нео)колонијама.

Гангстери постају инсталирани у легални систем и постају његов главни носилац и покретач. Сви друштвени механизми, у првом реду они најважнији (демократија!) бивају узурпирани, киднаповани и обликовани од стране гангстера.

У српском језику се често, као синоним, за речи „ганг“ и гангстеризам, користе раније одомаћене речи банда и бандитизам. У овом тексту, ја их нећу употребљавати јер им је значење мекше и шире. Оне у основи означавају било које групације, али и појединце, који се налазе ван закона и примењују насиље – ту се на пример, сврставају и наши хајдуци.

Гангстери, пак, увек имају зле и себичне циљеве.

Гангстеризам је обликовао и главне идеолошке догме западног друштва. Фетишизација слободе појединца као врховног и малтене јединог друштвеног принципа је очигледан пример. Из њега произилази и аморалност, као доминантно својство западног друштва.

Протестантски принцип да се богати морају поштовати више од осталих „јер је Бог одлучио да они буду богати“ потпуно је супротан изворној хришћанској (и православној) етици, а пут ка њему је отворила римокатоличка хипокризија, чији је најдрастичнији пример продаја „индулгенција“.

Гангстери су заправо на Западу ревидирали хришћанске догме и ставили, потпуно или у великој мери, и црквене организације под своју контролу и у функцију очувања пирамиде моћи и власти коју су стварали.

Маркс и Енгелс су, живећи у западном свету у доба његове глобалне хегемоније, погрешно закључили да се ради о врхунцу људског развоја (уместо о највећој и најопаснијој девијацији у историји човечанства). Маркс је одлично описао унутрашње законитости и начин функционисања капиталистичке економије, али је потпуно погрешио у својим историјско-филозофским екстраполацијама западног друштва на читав свет (тзв. „историјски материјализам“).

Најтрагичније последице у СССР и код нас је имала његова осуда цркве као оруђа капитализма (гангстеризма!), па су комунисти, који су се попут првих хришћана жртвовали да би створили праведно (социјалистичко) друштво, прогањали Цркву, која је била главни извор и носилац духовно-моралних вредности и социјалистичких идеја. Ту трагичну и фаталну грешку данас покушава да исправи Зјуганов, јавно истичући да је он оцрковљени православни верник.

Глобална хегемонија англосаксонске империје и њен успех били су засновани на чистом злочину и потпуном одсуству морала, а њихов главни и основни механизам акције био је гангстеризам – од уличних „гангова“, преко мафије до масонерије (и других тајних друштава) до банкарских картела.

Прва глобална (британска) империја, била је и прва приватна империја, а главни носиоци њеног ширења и моћи били су пирати, приватне компаније, тајна друштва и тајне службе. Временом се то претворило у „глобалну гангстерску мрежу“.

Врхунац њеног формирања, под интерним називом „Међународна англофилска мрежа“, а шире познато као „Друштво Округлог стола“ или „Група Роудса и Милнера“, најдетаљније је, на основу докумената, описао познати амерички историчар Керол Квигли у својим књигама „Трагедија и нада“ и „Англоамерички естаблишмент“.

У ХХ веку и данас, када је империја у агонији, она користи најбогатији организациони и технолошки арсенал (НВО, трговина људима, људским органима, дрогом и оружјем, национални и верски екстремизам и тероризам, неонацизам и неофашизам, медији, интернет, друштвене мреже, вештачка интелигенција).

Војска и оружје се подразумевају.

„Ганг“ је организована група са криминалним – злочиначким циљевима. Најгора димензија Запада данас је што су „гангови“ преузели сву власт, док је „демократија“ постала тоталном корупцијом контролисана кулиса. И тиме, упркос непрестаном хвалисању, главна одлика Запада није демократија него – гангстеризам!

Систем је дакле изнутра запоседнут штеточинама и затрован – крајње је време, и то је питање опстанка, пре свега западних народа, али и целог човечанства – за његову дезинфекцију и детоксикацију!

Притом, криминалне „елите“ које владају Западом, све време покушавају, свим пропагандним средствима (укључујући и законе и науку) да докажу да је њихово понашање нормално и иманентно свим људским бићима и нацијама у да није криминално!

Ипак, нема суштинске разлике између гангстера који убијају људе на улици и „елитних“ „тинк танкова“ који развијају планове за колонизацију или депопулацију света. И једни и други су злочинци без демократског легитимитета. Такво понашање постоји и у другим деловима света, али као ексцес, док у англоамеричкој империји оно има системски карактер.

Глобална империја је, руковођена гангстерима, а не демократски изабраним владама, извршила или охрабрила највеће злочине и највећи број убистава у људској историји. Гангстери се налазе у чврстој симбиози са свим врстама екстремизма – јеврејског, нацифашистичког, исламистичког, а гангстерски интереси су им увек изнад било којих националних.

Русија, Кина, БРИКС, ШОС и светска већина су показали да је стваралачка равноправна сарадња економски ефикаснија од читавог спектра западног насиља, обмане и злочина. Ипак, гангстерска империја у агонији има огромно искуство у бескрупулозном масовном обмањивању људи, а такође има огромну предност у изради технологија које томе служе, јер морални предводници Новог света никада нису планирали масовне обмане нити се њима бавили.

У ратовима, ми побеђујемо захваљујући високом моралу и пожртвовању, али апсурдни и трагични примери из недавне прошлости – пропаст социјализма у СССР и земљама источног блока и Југославији, као и злоупотреба суседних народа за ратове против српског и руског, показују да људска бића без адекватне државне, духовне и технолошке заштите, могу поверовати у највеће лажи и бити злоупотребљена на најстрашније начине.

Како бисмо савладали искушења и претње којима смо непосредно изложени, а у сусрет неминовној, скорој и коначној победи Новог света, одбрани људских цивилизација од антицивилизације, одбрани људи од гангстера, и ми Срби и Руси морамо изградити и применити снажније механизме идејне, безбедносне и технолошке заштите својих народа и људске врсте, као и чвршћег повезивања свих народа светске већине и свих противника гангстеризма.

Чланак Владимир Кршљанин: Рат људи и гангстера се појављује прво на ИСКРА.

© FOTO TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ

Балкан, то „буре барута“, не смирује се. Нарочито његов (пост)југословенски фрагмент који не престаје да посрће под теретом раније и новије прошлости. Упокојење, а потом комеморација и сахрана генерала Ратка Младића поново су покренули талас антисрпске кампање, која, у ствари, никада није ни престајала.

Прилику су једва дочекали званичници ЕУ шаљући претње Србији да ће је све то удаљити од чланства.

При томе су у „плашењу мечке решетом“ предњачили функционери делегирани из Словеније и Хрватске – некадашњих чланица југословенске федерације. А највише су, наравно, застранили несрпски елементи из састава некадашње СФРЈ – хрватски, муслимански/бошњачки, албански, монтенегрински.

Тачније: некадашњи православни Срби који су стицајем даљих и ближих историјских догађања подлегли верском и националном конвертитству, односно етно-инжењерингу.

„Заробио себе у туђина“
                             Његош

Етно-инжењеринг је специфичан облик готово тренутне, често октроисане етногенезе и управљаног развоја вештачки установљене нације. Обично започиње неком идеолошком, политичком, окупационом, административном и другом интервенцијом, одлуком или налогом. Њоме се од једног историјски утемељеног етничког корпуса део „ампутира“ и проглашава новом нацијом или се, пак, делу или читавом етничком колективитету мења неко суштинско својство – верски се преобраћа, добија ново име и сл.

Тако се не природним, дуготрајним, логичним током, већ за кратко време, отвореном или прикривеном принудом, једном врстом „декрет-етногенезе“ производи нова, „синтетичка“, „инстант-нација“ (М. Екмечић). Њено стварање врши се на основу селективне употребе неколико различитих псеудо-принципа: регионалногеографског (хоронимског), историјског, идеолошко-политичког, верског, културног, језичко-дијалекатског…

Следствено, „инстант нација“ добија и „припадајући простор“, било да је у прво време аморфан, тј. административно-политички неомеђен, било да је претходно или накнадно конституисан у политичко-територијалну јединицу различитог статуса. Тако овај етно-дивергентни (центрифугални) продукт добија геополитичку „специфичну тежину“ (употребљивост).

Етно-конвертитству посебно је био изложен „Руски свет“, а на Балкану оно је било карактеристично за „другу“ Југославију у склопу титоизма као специфичног, екстремно антисрпског мутанта комунизма, односно систематског популационо-просторног редуковања српског чиниоца. Последице су остале до данас и у различитим облицима се манифестују често на све екстремније начине.

Кратак осврт на конвертитски „механизам“

У конвертитском поступку („механизму“) на српском примеру могу се идентификовати по три двосмерне фазе:

– У једном смеру, почетна фаза наступа верским ренегатством православних Срба и њиховим конфесионалним конвертитством – унијаћењем и покатоличавањем, исламизацијом, чак на неки начин и атеизацијом – често уз задржавање српске националне припадности. У следећој фази одвија се етничка флотантност и национално преобраћање (преливање) у другу, несрпску, обично суседну нацију – мађаризација, кроатизација, бугаризација, арнауташење/албанизација…).

Окончава се трећом фазом у којој може, али не мора, да се успостави посебна политичко-територијална јединица мање-више у етничким границама новоуспостављене вештачке нације.

– У обрнутом смеру, конвертитски механизам почиње најпре формирањем политичко-територијалне јединице, и то некада у складу са историјском, али не и етничком основом (Црна Гора), а некада на апсурдним, измишљеним и на фалсификатима заснованим (псеудо)аргументима (Македонија, БиХ).

У другој фази, унутар тих граница, одмах или са извесним закашњењем, следи „декрет-етногенеза“ – проглашавање нове, „накнадне нације“ одвајањем од српског корпуса (Црногорци, Македонци, м/Муслимани).

Њихова „изградња нације“ крунише се трећом фазом у којој се „производи“ расколничка црква, измишљени (политички) језик, пиратеријом преузета историја, трагикомични културни конструкти, разна преименовања…

У неким случајевима конвертитски механизам може бити непотпун, тј. без све три, већ са задржавањем на једној или две фазе. Стога он не исходи потпуно нову нацију, него се задржава на нивоу етно-верске групе, те географске и историјско-архаичне самоидентификације. Штавише, може се задржати рудиментарно појединачно, породично или колективно сећање на национално порекло (у српском случају Горанци, Мијаци, Брсјаци, Торбеши, Шопови… или на примеру других балканских народа Помаци, Власи, Цинцари…).

„Потурица гори од Турчина“

Колективно етно-психолошко својство „инстант нација“ које су обично настале из манипулативних геополитичких разлога одвајањем од српског националног корпуса јесте конвертитски синдром. „Симптоми“ у виду којих се манифестује су многобројни:

– покушај прикривања српског порекла и етничке флотантности екстремном, често шовинистичком мржњом према некадашњим сународницима који су остали верни свом српском националном и православном идентитету, а као „незгодним сведоцима“ њиховог преобраћања (веома изражено код албанизованих, кроатизованих и већине муслиманизованих Срба, а у последње време и код оних монтенегринизованих);

– агресивно истицање „прекида са српским прецима“ и историјског дисконтинуитета како у породичним оквирима, тако и у оквирима шире заједнице, које у неким приликама досеже чак до поистовећивања са поробљивачима и страним виновницима насилног преобраћања;

– потпуно супротан однос и понашање у случајевима реверзибилности, тј. „враћања себи“ и васкрса свести о припадности Српству после периода конверзије, што може бити масовно (у црногорском случају), породично и појединачно (у муслиманском случају) и у виду јавно изражене, масовне србофилије (у македонском случају);

– прикривено очување сећања на српско порекло у најдубљим слојевима личне и фамилијарне интиме, најчешће кроз рудиментарне српске обичаје, предачке славске иконе, гробнице, кућне предмете и усмено наслеђе;

– оштро негирање било какве везе са Српством у спољашњој комуникацији у временима окупације и туђинске власти, штавише колаборационистичко стављање на страну српских непријатеља и сурово обрачунавање са српском православном популацијом, неретко у виду масовних злочина, протеривања и насилног преверавања, да би проласком тешких времена порицали своју улогу и чак се делимично враћали испољавању српског идентитета;

– тежња да се промењеној верској припадности обезбеди нова, сопствена црквена организација махом на политичкој основи, те да се временом проблем раскола и јереси реши канонским озваничењем као прихваћена тековина („реалност“);

– манифестовање радикалног антисрпства у свакој прилици и у сваком домену – економском, дипломатском, културном, научно-просветном, медијском, спортском…, уз масовно фалсификовање чињеница, пропагандно манипулисање, индоктринацију младих генерација помоћу уџбеничке и друге „нове литературе“, те нарочито фаворизовањем на друштвеној лествици оних који су већ успешно преумили;

– доказивање несрпске припадности преузимањем неког регионалногеографског, топографског или конфесионалног појма за национално име, његово конфузно тумачење и поимање, те вишекратно мењање у кратком временском периоду;

– настојање да се одвајањем и узурпацијом дела српских земаља на октроисан начин створи сопствени национални простор и то „цементира“ заокруживањем политичке нације и стварањем државе, штавише и великодржавног пројекта;

– систематско уклањање са те територије доказа српског идентитета простора променама топонима и назива улица, затирањем гробаља и забраном коришћења ћирилице на споменицима, укидањем изворне намене, рушењем или пиратеријом српског градитељског  наслеђа (нарочито старих споменика и православних цркава);

– обавезна пројектована виктимизација, односно стварање страдалничког оснивачког националног мита заснованог на наводној српској агресији, окупацији, анексији, геноциду, наметању српске историје, језика, обичаја, православне вере и црквене организације.

– генерисање и неговање у службеним и јавним наративима жестоке антисрпске мржње и деловања против српских интереса у свакој прилици како би се спрам Срба који су остали да припадају изворном етничком идентитету створио што дубљи, непремостив јаз, те онемогућило конвертованом становништву да се евентуално делимично или потпуно врати предачким коренима.

Трагика „бивших Срба“

Не заостајући за уобичајеним реаговањем аутошовинистичких кругова у Србији и за пословичном антисрпском хистеријом у Хрватској, данас се у томе посебно истиче муслимански/бошњачки популациони чинилац у Федерацији БиХ, укључујући и „политичко Сарајево“ које то пропагандно артикулише.

Разлоге није тешко уочити: стварање слике о православним Србима као трајном „реметилачком фактору“ и непријатељу који угрожава како „међународно признату државу Босну и Херцеговину“, него и „бошњачки (босански) национални идентитет“.

У ствари, прави циљ никад није долазио у питање – амбиција да се у границама авнојске БиХ формира унитарна држава са муслиманском/бошњачком хегемонијом. То значи укидање Републике Српске и територијално преуређење БиХ у виду административне поделе на 4-10 привидно мултиетничких области, те свођење српског народа на трећеразредан статус подређене и развлашћене раје. Све до нестанка Срба брзим или, пак, сукцесивним, перфидним етничким чишћењем.

Зависно од прилика, разним методама – од ратног „другог полувремена“ и тенденциозних „пресуда Уставног суда БиХ“, до тужби за политичке лидере и више десетина хиљада других особа за „негирање геноцида“ и „величање правомоћно осуђеног ратног злочинаца“.

Поступак је смислио и истрајно спроводи званични Загреб, а до детаља разрађују и примењују Сарајево и Приштина, а не заостаје ни Подгорица.

Трагика „инстант-нација“ уопште је разумљива и за жаљење. То се посебно односи на муслиманску конвертитску трагику, коју је савршено је разумео и сажео Меша Селимовић:

„Најзамршенији људи на свијету. Ни са ким историја није направила такву шалу као са нама. До јуче смо били оно што данас хоћемо да заборавимо. Али нисмо постали ни нешто друго. Стали смо на пола пута, забезекнути. Не можемо више никуд. Отргнути смо, а нисмо прихваћени. Као рукавац што га је бујица одвојила од мајке ријеке, и нема више ни тока ни ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије.“

Чланак Миломир Степић: Конвертитски синдром се појављује прво на ИСКРА.

Чехов је често био зао и циничан. И често – оправдано. Он није волео цело то „високо друштво“, „научни свет“, „познате људе“, презирао их је и исмејавао. Нарочито му је била непријатна „хуманистичка интелигенција“, да се изразимо савременим језиком. Видео је сву њену безвредност и бесмисленост, празнину свих њених истраживања и филозофирања.

Ево пензионисаног професора Серебрјакова из „Ујка Вање“. Просветљени Војницки, сȃм ујка Вања, уздише због њега и због његовог, како му се чини, узалудно проведеног живота.

„Обожавао сам тог професора, тог жалосног гојазног старца, и радио за њега као во! … Био сам поносан на њега и његову науку, живео сам, дисао њиме! Све што је писао и говорио, чинило ми се генијалним… Боже, а сад? Ето, у пензији је, и сад се види сав резултат његовог живота: после њега неће остати ни једна страница његових радова, он је потпуно непознат, он је ништа! Балон од сапунице!“

Чехов је суров, али веома истинољубив и хипер-савремен, он је прозрео у корен: тај балон од сапунице хуманистичке науке – незаконито дете Петрових реформи, данас је достигао неке апсурдно бескрајне границе.

Наравно, постоје и честити научници, али није о њима реч, већ о овом „балону од сапунице“, који је еволуирао у веома непристојне форме.

Данас, за разлику од Чеховљевих времена, скоро да нема Војницких који би могли да разоткрију и разобличе шарлатана. И што је важно, сад читаво то хуманитарно пространство није само скуп научне макулатуре, већ је још и натопљено разним страним агентима и другим релокантима.

(Телеграм канал В. Вараве; превео Ж. Никчевић)

Чланак Владимир Варава: ХУМАНИСТИЧКИ БАЛОН ОД САПУНИЦЕ се појављује прво на ИСКРА.

Илон Маск на насловној страни „Њузвика“ (Фото: depositphotos)

Осећам извесну нелагоду што и сам доприносим поплави текстова о вештачкој интелигенцији. Свој прилог тој теми већ сам дао: у једном тексту писао сам о томе како дигиталне комуникације мењају свакодневни живот у Кини, у другом о томе како би Маркс и неокласичари могли да гледају на улогу вештачке интелигенције, а недавно и о томе како би могла да изгледа друштвена структура новог дистопијског друштва од којег неки страхују. Овај последњи текст, заједно с мојим радовима о америчкој хомоплутији и додатним прилозима Нилса Гилмана, чини основу за наш заједнички чланак који ускоро треба да буде објављен у часопису Noema.

Па зашто онда поново пишем о томе? Имам ли нешто ново да кажем? Заправо, немам. Али желео бих да покушам да систематизујем оно што се пише о вештачкој интелигенцији, јер има много текстова у којима се све меша – сви могући и замисливи ефекти вештачке интелигенције. Управо такви текстови и настају када се суочимо с неком важном појавом чије обрисе тек нејасно назиремо. Али требало би бар да будемо у стању да разликујемо различита питања која вештачка интелигенција отвара, као и литературу која се њима бави.

Три корака

Најпре, ту су економски и социолошки текстови о утицају вештачке интелигенције. Они се баве растом удела националног дохотка који припада капиталу, као и вишком радне снаге коју би вештачка интелигенција могла да истисне с тржишта рада и која можда неће успети да пронађе нове послове. Вештачка интелигенција се овде посматра као и свака друга технологија која замењује људски рад: при датом нивоу укупне производње, она смањује количину рада потребну за њено остваривање.

Ипак, неке врсте рада вештачка интелигенција може да допуњује, док друге може да замени. Засад углавном видимо ово друго: код програмера, преводилаца, правних асистената, таксиста, наставника и других. Али има и оних чије способности вештачка интелигенција може да унапреди и који би захваљујући томе могли да остварују веће зараде.

Упркос томе, укупан удео дохотка који припада капиталу вероватно ће расти, јер ће се повећавати капитална интензивност производње, односно однос капитала и рада (K/L), док стопа профита може остати иста или чак порасти. А готово сигурно, по нашем уверењу, неће пасти толико да поништи читав раст капиталне интензивности производње.

Доходак капиталиста такође ће вероватно расти, јер компаније које се баве вештачком интелигенцијом имају своје власнике, а ти власници су, као и акционари уопште, имућни људи. Зато раст удела капитала у националном дохотку истовремено значи и раст дохотка богатих, а самим тим и већу доходовну неједнакост.

Шта се онда може учинити? По мом мишљењу, постоје три могућа начина да се овај проблем реши.

(А) Увести гарантовани минимални доходак за све оне који су због вештачке интелигенције остали без посла. То би могло да реши економски проблем, али би могло да створи психолошке и социолошке проблеме. О њима сам већ писао, па нема потребе да то овде понављам.

(Б) Проширити власништво над капиталом тако што би, на пример, сваки грађанин добио непреносиви власнички удео у водећим компанијама за вештачку интелигенцију. Ако удео капитала у дохотку порасте, али капитал истовремено буде у власништву већег броја људи из различитих доходовних група, укупна доходовна неједнакост не мора да се повећа.

(В) Национализовати компаније које се баве вештачком интелигенцијом. То делује као разумна могућност ако имамо у виду оно што говоре заговорници и истраживачи вештачке интелигенције: конкуренција међу компанијама толико је жестока, а огромни финансијски добици делују толико близу и примамљиво да нико нема ни времена ни интереса да размишља о потенцијално катастрофалним последицама које би адаптивна вештачка интелигенција могла да донесе читавом човечанству. Што више верујемо да вештачка интелигенција може да изазове непредвидиве проблеме чију природу унапред не можемо ни да одредимо, то је снажнији аргумент да она буде под контролом државе. Профит који ствара вештачка интелигенција могао би да се слива у државни фонд, а приходи тог фонда потом би се расподељивали свим грађанима.

Опције Б и В сличне су по својим последицама на расподелу дохотка, али је кључна разлика у контроли. У опцији Б компаније не контролише ниједан спољни субјект. У опцији В контролише их држава, и то не првенствено из економских разлога. То нас доводи до следећег питања – оног које превазилази економију.

Идеологија технолордова

Други правац размишљања бави се идеологијом кључних оснивача компанија у АI индустрији, па чак – мада је можда мало претерано тако рећи – и својеврсним AI покретом. Добар пример је недавни одличан есеј Николаса Малдера „Читајући Макса Вебера у доба вештачке интелигенције“.

Идеологија оснивача и власника АI компанија је можда и важнија од идеологије ранијих проналазача и индустријалаца попут Едисона, Тесле, Форда или Карнегија, пошто они вештачку интелигенцију не виде само као технологију која замењује људски рад, већ као силу која ће из темеља променити наше животе, па чак и изнова дефинисати шта уопште значи бити човек. Када је реч о променама које тако дубоко задиру у наше животе, идеологија оних који нас воде ка таквој будућности свакако заслужује да буде пажљивије размотрена.

Управо то чине Квин Слободијан и Бен Тарноф у књизи „Маскизам: Водич за збуњене“ (Muskism: A Guide for the Perplexed). Они се баве идеологијом тајкуна из Силицијумске долине зато што управо њихов поглед на свет усмерава развој нових технологија. Технологије нису неутралне – оне су политичке.

Новац свакако јесте један од мотива, али није једини. Миленаризам, еугеника, трагање за утопијом и тежња да се људска врста прошири изван граница Земље – све су то елементи које налазимо у погледима оснивача.

Те идеје важне су за нас не само због технологија које они развијају већ и због њихове спремности да употребе политичка средства и политичку моћ, којом све више располажу, како би створили друштво усклађено с новим технологијама. Или, у најмању руку, друштво какво они желе. То већ мења политички живот у многим земљама.

Чини се да оснивачи појачавају тенденцију ка деполитизацији која је већ постојала током неолибералне глобализације – када су, на пример, бројне институције изузимане из демократске контроле уз образложење да ће њима боље управљати стручњаци. Тајкуни из Силицијумске долине желели би да из демократске контроле изузму много више од тога. Читав политички живот могао би бити замењен одлукама које доноси технологија. Ако економске компаније цветају под централизованом управом супериорних менаџера и власника, зашто онда на сличан начин паметне, технолошки донете одлуке не би могле да учине и друштва ефикаснијим?

Прецењен утицај?

Трећи правац размишљања је филозофски. Он поставља питање које је пре неколико дана, у виду упозорења, покренуо Џејкоб Коксон, један од истраживача у компанији Anthropic: да би роботи с вештачком интелигенцијом у једном тренутку, када њихово деловање постане потпуно аутономно, могли да докрајче људе.

Сличну идеју износи Метју Ловенстајн у занимљивом раду „Застарелост коња: Предвиђање будућности човечанства у свету којим доминира вештачка интелигенција“, у којем данашње људе пореди с некадашњим коњима. Број коња се вековима повећавао јер су их људи користили за све и свашта, од пољопривреде до транспорта. Али како су послови за које су коњи коришћени постепено механизовани, они су губили своју употребну вредност, па је и њихов број у свету нагло опао.

Читав политички живот могао би бити замењен одлукама које доноси технологија

Зар се, сугерише Ловенстајн, нешто слично не би могло догодити и људима – да их вештачка интелигенција неко време задржи, али да, како их супериорна раса вештачких интелигенција буде сматрала све мање корисним, број људи постепено буде смањиван, све док на крају можда не будемо и потпуно елиминисани?

Сличан ток размишљања окреће питање у другом смеру: да ли је могуће да је и нас створила нека друга врста, коју смо потом, када смо постали довољно моћни, елиминисали?

На крају нас овакав начин размишљања – у који нећу дубље залазити јер о томе не знам довољно – доводи до питања шта је уопште живот и могу ли се ментални и физички свет у потпуности раздвојити.

И, на крају, не можемо сасвим да занемаримо могућност да вештачка интелигенција не испуни обећања нити оправда страхове које тренутно изазива. Не само да можда неће постати онолико профитабилна колико тврде њени творци и власници – већ би могла да се претвори у огроман финансијски балон. Могло би се чак догодити и да су њени економски ефекти прецењени.

Не мислим да је аналогија сасвим одговарајућа, али се добро сећам помаме која је захватила чак и веома образоване и паметне људе како се приближавала 2000. година када се страховало од такозваног миленијумског бага, Y2K. Продавнице су, наводно, требало да остану без робе, гладни људи да тумарају градовима у потрази за храном, а авиони да престану да лете.

Али у том случају ствари су се прилично брзо вратиле у нормалу: после првог јануара 2000, двадесет четири сата касније, освануо је други јануар 2000.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: РТС ОКО/Global Inequality and More 3.0

Насловна фотографија: depositphotos

Чланак Бранко Милановић: Три правца размишљања о „AI” свету се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Maxim Konankov/NurPhoto

Србија и Република Српска – неформално и незванично, али са доста државне помпе – 15. септембра обележиле су шести пут заредом Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Од самог почетка направљен као сурогат за свесрпски национални празник Видовдан и као симбол безглутенског национализма који може да прође испод радара европских цензора, овај непразник, конципиран по узору на озлоглашени и кичасти (али међу Албанцима итекако популарни) Дан албанске заставе, углавном је игнорисан међу највећим делом српског народа који нема партијску обавезу да га обележи.

Ове године, међутим, обележавање „Дана јединства“ пада на сам почетак веома агресивне предизборне кампање у којој јединство фигурише као кључна реч свих главних политичких играча у земљи. Увијајући се попут спирале Фибоначијевог низа, на политичкој сцени имамо све партикуларније и партикуларније позиве на збијање редова и стајање у строј – док власт позива цели народ да буде део „Уједињене Србије“, највећа опозициона групација окупљена око Студентске листе захтева „уједињени наступ целе опозиције“, док, ако не највећа, а онда свакако најгласнија десничарска групација окупљена око Нове (Новог?) ДСС позива све „аутентичне српске јунаке“ да не расипају своје гласове, него да „сви заједно“ подрже „Аутентичну десницу“. Чак и покрет „Ми – глас из народа“ има очигледне проблеме са слогом и покушава на сваки начин да обезбеди да „ми“ проговоримо јединственим „гласом“.

Оно што сваки од ових позива на јединство подразумева и што је више него очигледно свакоме ко иоле има искуства са српском политичком сценом јесте отворена борба за политичку доминацију унутар сопствене политичке констелације, у којој се народ третира управо онако како то предвиђају сви српски устави од усвајања вишестраначја – као бесловесна гласачка машина чији се интереси, политичка воља и мишљење бацају у запећак оног тренутка када испуне своју „грађанску дужност“.

Баш као што „Уједињена Србија“ не само да искључује, него чак остракизује, шиканира и отворено дехуманизује грађане који „блокирају процесе уједињења“, тако и представници Студентске листе дисквалификују свакога ко неће слепо да понуди подршку и глас њиховој мачки у џаку као „слуге режима“, представници „Аутентичне деснице“ етикетирају све остале десничаре као „неаутентичне“, а ко је све на сцени „удбашка подметачина“ не може се више ни набројати.

Јединство као „мач без балчака“

Проблем са јединством као политичким појмом јесте што се њиме увек и практично по дефиницији манипулише. Не морамо кршити Годвинов закон подсећајући на то шта је појам „уједињене Европе“ значио 1939-45. године (спојлер: исто што значи и данас), нити да је појам „јединствене Босне и Херцеговине“ 1992. године подразумевао етничко чишћење српског народа – довољно је да се свако од нас сети ситуација које се сигурно сећа из своје основне школе.

На микродемократском нивоу одељенске заједнице, том првом искуству политичког живота за свакога од нас, позиви на „јединство“ по правилу су искрсавали када најлошији ђаци и највећи мангупи хоће да организују колективно бежање са часа, како би позивом на солидарност искористили боље ђаке као живи зид за заштиту својих личних интереса.

Сигурно се сећате и како би у тим ситуацијама пролазили они ђаци који „нису солидарни“ и који „нарушавају јединство одељења“. Овакво „школско јединство“ могли смо упечатљиво да видимо на делу на фотографијама бојкота директора Јовине гимназије у Новом Саду, где су недвојбено стопроцентном плебисциту гимназијалаца најгласније аплаудирали управо они који су највише склони да се подсмевају убедљивим резултатима Радничке Партије Кореје на изборима за Врховну скупштину ДНРК.

Колективистичко размишљање није страно ни словенском духу, ни српској политичкој традицији, нити демократско-народњачкој политичкој култури која се на Балкану негује од античких времена. Ипак, баш као у случају најмоћнијег српског политичког оружја – ината – и дух заједнице је мач са две оштрице, односно чак, како то опипљиво слика Стивен Ериксон у Малашкој књизи палих – мач без балчака.

Солидарност са заједницом је невероватно моћна ствар када се народ диже на устанак против страног окупатора или када долази да учествује у религијској процесији, али је исто тако штетна и контрапродуктивна када целу заједницу спроводе у пословични воз за Јасеновац. Нека читаоци опросте на овој јаркој слици, јер Бог нам је свима сведок да су аналогије са Другим светским ратом унутар српског политичког дискурса изгубиле сваку меру укуса, али слика је ту да подвуче једноставну чињеницу – пре него што позовемо све на јединство са нама, потребно је прво да имамо недвосмислен одговор на два кључна питања: ко смо ми и шта хоћемо.

Ко смо ти – ми?

Рећи да „Срби лоше стоје са слогом и јединством“ толико је опште место у нашем виђењу самих себе, да звучи практично као плеоназам. У ламентирању над одсуством јединства се, међутим, често превиђа да то код Срба уопште није питање индивидуалног моралитета, него – колективног идентитета.

Објаснимо то овако: позив на јединство је једна ствар када долази од витешког краља Александра који се налази у процесу изградње „троједине југословенске нације“, а сасвим друга ствар када долази од кукавног генерала Милана Недића чија Влада народног спаса треба од Срба да направи покорне грађане горе поменуте „Уједињене Европе“.

Без уласка у вредносне оцене, у питању су два пластична примера две Прокрустове постеље за српски народ – док једна пројектује српски национални идентитет, тј. културни, духовни и политички домен „нас-који-треба-да-будемо-јединствени“ на цели корпус јужнословенских народа (са или без Бугара, како кога питате), друга му крати ноге и руке и главу сводећи га на оквире Окупационе зоне „Србија“, која је нашим западним партнерима очигледно права мера српске величине. И док један концепт јединства подразумева да треба да гинемо да Италијани не би добили Пореч и Ријеку, други подразумева да нас се не тичу чак ни лешеви који пливају низ Саву.

Уз још једно извињење због јарких слика у иначе хистерична времена, ове две геополитичке и културне парадигме – Југославије и авнојевске „уже Србије“ – представљају функционалне идентитетске матрице и у наше време. У питању су стварни српски идентитети, али то што су стварни не значи да нису штетни, нити да је на њима здраво градити нешто толико озбиљно као што је „национално јединство“. Притом су обе ове парадигме флуидне и лако отклизавају у још веће екстреме – југословенство у безличну магловитост европејства и припадања „западној цивилизацији“, малосрбијанство у конкретне регионалне локал-шовинизме који „праве Србе“ изједначавају само са својим непосредним комшилуком.

И мада се ово прво чешће осуђује, ово друго није ништа мање малигно, а имамо га истовремено када присталице студената перпетуирају расистичке стереотипе о својим сународницима из Крајина, Херцеговине, Црне Горе или са Косова и Метохије, и када власт национално јединство изједначава са уједињавањем авнојевске Србије под предкумановском заставом, али и када и једни и други сматрају да их зулум који свакодневно трпе наши сународници око Ибра, Ситнице или Дрима не обавезује на ишта више од понеке крокодилске сузе.

Шта хоћемо?

Али чак и ако претпоставимо да можемо пронаћи функционалан колективни идентитет око кога сви Срби могу да се уједине (а свежи примери тога и те како постоје), то јединство ће опет само да нам прави штету ако не знамо ради чега се уједињујемо. Сви се сећамо Домановићевог Вође – ако народ не зна куда је кренуо и где треба да стигне, јединство му доноси више штете него користи. Ако не знамо куда ћемо, а нејединствени смо, постоји бар шанса да неко забаса у правом смеру, па да покаже пут и другима.

Нажалост, у српској јавности тренутно нема никакве свести о томе. Тренутно су сви позиви на јединство цинично прагматични и фокусирани на краткорочне резултате следећих избора. И да ствар буде још апсурднија – без обзира на то на које од понуђених „јединстава“ се претплаћујете – режимско, опозиционо, студентско, аутетнично-десно, зелено-лево – и даље ћете сви бити уједињени у перпетуирању политичко-економског статуса кво, чији је недвосмислени шампион актуелна владајућа странка и њен врховни вођа.

То је управо лице лажне и октроисане псеудодемократије Вашингтонског консензуса и „безалтернативног европског пута“ – можете се гложити на крв и нож око Курте или Мурте који ће да седи у овом или оном министарству, можете певати које хоћете песме и писати којим хоћете писмом, можете чак и млатарати причама о референдумима и окретању курса државе у предизборној кампањи, али када предизборни добоши утихну – политички курс државе остаје уклесан у камену.

Стога, пре него што ико позове Србе на јединство, треба прво да објасни чему то јединство треба да служи. Ако нам је јединство потребно да бисмо „привлачили стране инвеститоре“, развијали „специјалне и стратешке односе“ са државама које нас на нивоу званичне политике систематски уништавају, или да бисмо правили оружје којим треба да се убија наша православна (и ромејска) браћа по Донбасу или Блиском истоку, онда верујте – наше стратешке партнере искрено није брига ко ће потписивати законе која нам пошаљу у скупштину и ко ће сећи црвене врпце на отварању фабрика дронова.

Ако нам је, међутим, јединство потребно да бисмо били суверена, самостална и српска држава, која ће водити суверену, самосталну и српску политику, то онда повлачи и опредељеност да се повлаче неки потези који се нашим стратешким партнерима неће ни најмање допасти. А ако нисмо спремни да им се замеримо у предизборној кампањи, мале су шансе да ћемо смети касније.

Укратко, тек када знамо шта хоћемо, можемо знати шта треба да радимо, а тек када знамо шта треба да радимо можемо позвати своје сународнике и суграђане да се око те радне платформе ујединимо, или да се за њу боримо. А ако већ размишљамо у том смеру, треба и да знамо да нам суверену, самосталну и српску државу ни политички, ни економски, ни културно неће моћи обезбедити јединство чији су домети границе авнојевске Србије, а поготово не екслузивистички схваћени интереси „Срба у Србији“.

Као што видимо, чак је и једној Русији потребна помоћ Северне Кореје, а једном Ирану помоћ Хута из Јемена. Опсадни менталитет од Срба у најбољем случају може направити само фрустриране америчке клијенте, а у најгорем случају – нешто попут Израела. А то не треба никоме на Балкану, понајмање Србима.

Нема јединства без Цркве

Чиме год да се бавите, а поготово када се бавите политиком, ствар је епистемичке рационалности и елементарног здравог разума да себи увек постављате питање cui bono. Имати свест коме користи нешто што се од нас очекује да јавно урадимо никада није лоше, а често је чак и отрежњујуће. То се поготово тиче позива на јединство, збијање редова и идентитетску солидарност. Све зависи од тог спољног контекста, па је тако јединство истих људи око исте ствари некада добро, а некада лоше.

Исти људи који су ономад балканизовали Југославију, сада југославизују (Западни) Балкан – тада је требало бити јединствен око тога да је регионална интеграција нешто „катастрофално по нас“, данас је то „једини пут у нашу заједничку будућност“.

Што се Срба тиче, наш народ је у тим играма и манипулацијама веома добро верзиран и итекако способан да разазна у коју врсту јавне делатности и испољавања солидарности са заједницом треба колико да се инвестира. Само за последњих неколико месеци имали смо заиста потресне примере на шта су Срби способни када се сложе око нечега што им је битно.

Један пример било је масовно народно поклоњење Појасу Св. Богородице, које је Београд на пар недеља претворило у глобални духовни центар православља, па у великој мери и хришћанства уопште. Други пример је сахрана генерала Ратка Младића, несумњиво мање масован скуп, али ништа мање достојанствен и импресиван, поготово када се има на уму каквом су притиску били изложени сви наши сународници који су били спремни да у том свечаном догађају учествују.

И мада су свакако у питању различити догађаји који су различито процесуирани у јавности, у њима, поред масовног учествовања и широког консензуса међу српским народом, постоји неколико важних сличности. Једно је то што су на оба догађаја лајали, сиктали и палацали језиком сви дежурни сведоци, верници и првосвештеници Безалтернативног европског пута. Друго је то што су оба догађаја српски народ са периферије глобалних догађаја у условима два џиновска рата и глобалних турбуленција поново ставили под рефлекторе светске историје. А треће и најважније јесте што је на њима демонстрирана она највећа и најважнија политичка истина коју смо у аманет наследили још од Византије – да народног јединства нема без Цркве.

Једино функционално и историјски продуктивно јединство које Срби тренутно имају, и у чијем темељу стоје сви опипљиви политички резултати у овом веку – било да је у питању опстанак Срба на Косову и Метохији, било одбрана светиња у Црној Гори, било симболичко супротстављање хистеричној русофобној политици Запада – остварено је кроз сведочење српске вере и стајање уз српску Цркву. Овога су и те како свесни господари српске политичке чаршије који, како кроз деловање српских проевропских власти, тако и кроз деловање српске проевропске опозиције (и проевропских студената, и проевропске деснице, и проевропске левице), на све могуће начине настоје да српску Цркву корумпирају, кооптирају и контаминирају прљавштином дневне политике.

Није их тешко препознати – то су они којима је Црква добра само када говори нешто што могу политички да спинују, којима је олтар само предизборна говорница, који у храм долазе да се сликају, а не да се причесте, и који постају „већи хришћани од Патријарха“ оног тренутка када из његових уста чују нешто што их нагони да преиспитају властите одлуке.

Јединство пред Лазаром и Милошем

Ослонац на Српску православну цркву не представља никакав српски ексклузивизам у односу на друге балканске народе којима слобода, сувереност и самосталност од страних диктата није потребна ништа мање него Србима. Ако шиити из Јемена и Ирана могу да помогну да се сунити и хришћани Блиског истока, а са њима и цела покорена и окупирана Европа, спасу из канџи америчког корпоративног империјализма, онда могу и православни Срби да буду тачка кристализације за збацивање колонијалних ланаца са „европског Блиског истока“ – Балкана.

Али за тако нешто је потребно да Срби размишљају мало крупније и од „уједињене опозиције“, и од „уједињене Србије“. Ту се могу угледати на Цркву, која представља једину српску националну установу која не функционише унутар авнојевских граница. Или, ако причамо о националним празницима, могу уместо октроисаног „Дана јединства“ почети да славе Видовдан, празник који нас подсећа да је једино јединство према коме имамо моралну обавезу – јединство целог народа пред судом Лазара и Милоша.

Ако нисмо спремни на такве жртве и на такву врсту колективне делатности, онда нам, заиста, јединство и није никакав императив. Демократија и постоји под претпоставком да је свако од нас способан да процени да ли ће у свом животу имати више користи од опстанка или од рушења једног политичког режима. Ако се наша јавна делатност исцрпљује у учествовању на изборима, онда по правилима игре нисмо дужни никоме ништа.

И не морамо ни да бринемо – Србија и Српство неће пропасти ни ако Александар Вучић падне, ни ако остане на власти још коју годину. На следећим изборима Лазар и Милош ће нас и даље чекати тамо где смо их оставили. На Косову. На Видовдан.

Чланак Никола Танасић: Какво нам јединство треба, а какво нам се подмеће се појављује прво на ИСКРА.

Суд и Тужилаштво БиХ (Фото: Снимак екрана/Јутјуб/BN TV)

Када је Валентин Инцко, високи представник у БиХ, на самом крају мандата, у јулу 2021. године, наметнуо измјене Кривичног закона и под пријетњом затвора забранио негирање геноцида и величање осуђених за геноцид и друге злочине, било је јасно да ће Сарајево ту полугу притиска покушати да до максимума експлоатише против Републике Српске и српског народа. Међутим, сарајевском правосудном и политичком систему је био потребан један период  да почне користити све могућности које овај деструктивни акт пружа, тако да он до сада није произвео посебно велике посљедице.

Данас, након сахране генерала Ратка Младића, јасно је да се ствари мијењају и да у фронталном нападу бошњачке политике на Србе и Републику Српску такозвани „Инцков закон“ игра кључну улогу. Тако је министар одбране БиХ Зукан Хелез поднио 10 кривичних пријава Тужилаштву против Срба припадника Оружаних снага који су, по његовим наводима, „величали и глорификовали“ Ратка Младића. Он је навео да се разматра и додатних 27 пријава за које се унутар Министарства треба процијенити да ли имају елемената кривице. (овде)

Тужилаштво БиХ је, како јавља Срна, пар дана прије тога примило и „неколико хиљада електронских порука грађана у којима су пријављиване објаве или коментари на друштвеним мрежама и у медијима које су сматране спорним“. (овде) Наравно мисли се на објаве поводом смрти генерала Младића, што показује да оне десетине хиљада уснимљених објава на некаквој ад хок интернет страници  нису потпуно наивна ствар и да се вјероватно много тога данас налази пред Тужилаштвом Босне и Херцеговине. По истом основу, Тужилаштву је пријављен и политички врх Републике Српске.

Правни основ

Свим тим људима, без обзира о коликом броју њих је ријеч, пријети затворска казна утемељена на спорним Инцковим интервенцијама. Да би имали јаснију представу о правном основу за ове оптужбе, навешћемо у цјелости релевантни дио КЗ-а.

Наиме, ради се о члану 145а, ставу шест Кривичног закона БиХ у коме стоји: „Ко додијели признање, награду, споменицу, било какав подсјетник или било какву привилегију или слично особи осуђеној правоснажном пресудом за геноцид, злочин против човјечности или ратни злочин, или именује јавни објекат као што је улица, трг, парк, мост, институција, установа, општина или град, насеље и насељено мјесто, или слично, или региструје назив по или према особи осуђеној правоснажном пресудом за геноцид, злочин против човјечности или ратни злочин, или било на који начин велича особу осуђену правоснажном пресудом за геноцид, злочин против човјечности или ратни злочин, казниће се казном затвора од најмање три године.”

Дакле, треба добро разумјети да се не ради о симболичним казнама, ради се о затворској казни од минимум три године, и то по члану чије је тумачење очигледно могуће растећи до крајњих граница јер под „било који начин величања ратних злочинаца“, сарајевске судије могу подвести шта год им падне на памет.

Иако се чини немогућим и нереалним да се процесуира неколико хиљада особа, ствари, ипак, нису за потцијенити. Поготово због чињенице (која је медијски пропраћена много мање него што заслужује) да су по овом закону већ изречене двије правоснажне пресуде у којима се прописују затворске казне по три и више година.

Колико је нас чуло за Војина Павловића и Миодрага Малића? Вјероватно врло мало или готово нико. А њихов случај је опомена за оно што може снаћи сваког Србина у БиХ. Павловић је, наиме, на основу наведеног закона, осуђен на три и по године затвора. Та пресуда је другостепена и правоснажна. А по посљедњим информацијама које су доступне јавности, њему је извршење казне помјерено за средину септембра ове године.

Како наводи РСЕ, „Павловић је осуђен, јер је 10. марта 2023. на раскрсници изнад семафора у Братунцу поставио транспарент с ликом Ратка Младића на којем је била исписана порука ‘Срећан рођендан, живи и здрави били’. Проглашен је кривим и да је одобрио и покушао оправдати геноцид у Сребреници на начин да је организовао одржавање скупа у Братунцу 11. јула 2023. за који је израдио плакате на којим је било исписано ’11. јули Дан ослобођења Сребренице. Хвала Војсци Републике Српске’. Плакате је лијепио на подручју општине Братунац, удаљене неколико километара од Сребренице.“ Ето, то је сва кривица за три и по године затвора.

Миодраг Малић је другостепено и без права на жалбу осуђен за још баналнију ствар, јер је на једном опозиционом скупу у Бањалуци носио слику Ратка Младића и Радована Караџића. Његов случај је у правном смислу отишао даље, јер је он „у поступку упућивања на издржавање казне затвора“. (овде)

Опасан преседан

Дакле, двојица наших сународника у Републици Српској, само због поштовања ратних вођа које су сачувале српски народ судбине крајишких Срба, живе у реалној опасности да ће им једног дана покуцати СИПА на врата, ако се сами не јаве на вишегодишње затворске казне које су им прописане.

То је опасан преседан који сутра од сваког Србина у БиХ може направити ловину за сарајевску судократију. А има ли Република Српска капацитета да заштити неколико хиљада људи од ових инквизиторских поступака? Како ће се онда осјећати они који су под пријетњом сарајевског бесуђа данас, након сахране генерала Младића?

Скоро комплетан један народ је под уцјеном. Не случајно. Све то има јасну намјеру да живот за Србе у БиХ учини немогућим, да их демотивише, пригуши и држи у сталном стању несигурности. Како другачије објаснити отказе, директан удар на егзистенцију и пријетњу трогодишњег затвора која лебди над хиљадама људи у Српској? Бошњачко руководство као да је одлучило да ствари доведе на ивицу провалије и ескалира до краја, надајући се да је ово тренутак у коме има довољно потенцијала за емотивну уцјену Запада, од кога очекују одсудну подршку за агресивне планове према РС.

То није једина врста притиска са којом се Српска данас суочава. Поред судске, активиране су и друге полуге утицаја. Након сахране генерала Младића започет је политички удар на саме тековине дејтонског мира, али и званичне односе са Републиком Србијом. Тако поменути министар Хелез у емотивном обраћању на друштвеној мрежи фејсбук наводи: „Отворени фашизам се мора изоловати, поразити. Србија заслужује најоштрије санкције. А што се тиче мањег бх. ентитета, ваљда је међународној заједници јасно сада какво су зло створили. Позивам међународну заједницу да повуче свој потпис са стварања ове геноцидне парадржавне творевине, а ми знамо шта нам је чинити након тога.“

Могло би се казати ништа ново из тог миљеа, али, ипак, никад отвореније и радикалније позивање на укидање Српске није дошло од овако високо позиционираног државног функционера. Ову поруку са јасним елементима пријетње, блиске кривичној одговорности, треба добро разумјети. Да ли занесен идејом неког новог џихада, или ко зна због чега, али Хелез је свакако показао искреност. Онај посао поништавања Срба као политичког народа у БиХ и њиховог потчињавања бошњачкој већини, који није успио Алији, сада покушава да оживи Зукан.

Асистира му и министар спољних послова БиХ, Конаковић, који се на тој функцији понаша као министар Бошњака, предузимајући дипломатске мјере против Србије и српских дипломата. Карикатурални Рамо Исак, даље, даје идеју да се против Србије отвори некакав регионални фронт и тако терцира иницијативама које нас одавно запљускују из Загреба. А све је кулминирало одбијањем да се премијеру Мацуту дозволи прелет преко територије БиХ на прославу Дана српског јединства слободе и националне заставе.

Реална опасност

Удружени судско-политички подухват бошњачког Сарајева није дочекан истом мјером у Србији и Републици Српској. Послате су умирујуће поруке и избјегнута даља ескалација. Међутим међународне активности власти РС у Израелу и Србије у Француској, показују да бошњачка кампања на ширем плану не производи учинак каквом су се надали.

Могло би се казати да је уз бошњачку страну понајвише стао Брисел и Лондон, мада су у Сарајеву и поједине коментаре са те адресе прогласили недовољним. Занимљива је реакција Делегације ЕУ у Босни и Херцеговини, у којој се поред њихове устаљене поруке о сецесионизму, изричито критикује и идеја укидања ентитета, што се може разумјети као директан одговор на Хелезове спорне коментаре (овде).

Сарајевске напоре су подржале регионалне адресе традиционално супротстављене Београду и Србима. Па се, на примјер, у одређеним круговима у Црној Гори повела хајка на све који су указали било какву пошту генералу Младићу. Први на удару је Андрија Мандић, против кога је покренута иницијатива за смјену са мјеста предсједника скупштине. А подгоричке Вијести у међувремену жале што Црна Гора нема закон налик Инцковом. Кажу „да су злочинци у закону, доакало би се величању“ (овде).

Какогод, дипломатска динамика покренута сахраном генерала Младића и даље ће бити активна, но, судећи по првим реакцијама, нема назнаке да ће њено дејство бити претјерано опасно. Али њен значај за српску страну је у једном. Опет се потврдило колико је егзистенцијално важно било еманциповање Републике Српске на међународном плану и колико су њеном одржању допринијеле новоизграђене везе руководства у Бањалуци. Искрене објаве Зукана Хелеза и хистерија Конаковића и осталих, показују да је ресуверенизација  и истрајан рад на изградњи својих дипломатских, безбједносних и других капацитета једини сигуран пут за Бањалуку. А то је Српској, најпосле, гарантовано и Дејтоном.

Међутим, злоупотреба Дејтона је довела до тога да Сaрајево у својим рукама има инструменте за дугорочне притиске не само на институције Српске, него и на појединце. Отуд описана опасност од Инцковог закона остаје као трајан фактор нестабилности и неизвијесности у Републици Српској, за одбрану од кога ће српске власти морати да нађу реално рјешење, поготово ако се ове хиљаде оптужби претворе у отворене поступке Тужилаштва.

Михаило Братић је публициста и дипломирани политиколог Факултета политичких наука у Београду. Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор: Нови Стандард

Насловна фотографија: Снимак екрана/Јутјуб/BN TV

Чланак Михаило Братић: Срби пред сарајевским бесуђем се појављује прво на ИСКРА.

Последњих дана у жижу интересовања су доспеле изјаве појединих стручњака у развоју вештачке интелигенције (надаље ВИ) о томе како нам будућност у “заједници” са ВИ није баш светла[i]. Да будемо искрени, то свакако нису прва таква упозорења из миљеа великих корпорација. Понекад су она долазила од стране самих власника компанија, како би утицала на само тржиште. У сваком случају проблем безбедности и поузданости ВИ је тема која итекако јесте актуелна јер се о томе мало говори, а још мање се нешто конкретно дешава на том пољу.

Проблем великих модела

Постоји неколико проблема који се тичу примене и развоја великих језичких модела, односно модела опште намене. То су, пре свега:

• Немогућност контроле одговора
• Потреба за проширивањем инфраструктурних капацитета
• Потреба за новим изворима података

Прва ставка је проблематична из простог разлога што општи модел, по својој дефиницији, има „некакво знање” о готово свим проблемима свакодневице. Прецизније речено, његов задатак састоји се у томе да он одговори на свако питање које му се постави. То имплицира да ови модели одговарају на питања из области: медицине, права, безбедности, исхране, религије… Имајући у виду да је ВИ сама по себи технологија која се описује као неегзактна, тј. вероватносна по својој природи (нећете добити идентичан одговор на исто питање), те такође чињеницу да говоримо о моделима опште намене којима је основна сврха да буду „услужни” својим корисницима (макар они пожелели да се убију), јасно је да ће било какви безбедносни механизми бити лако поништени (ако такви постоје уопште). Ово можда не би био случај да главни задатак модела ВИ није да испуњавају захтеве својих корисника – ради што већег профита, наравно. Све што су велике корпорације до сада примењивале као „заштитне механизме” показало се у пракси потпуно неефикасно.

Друга ставка је сама по себи очигледна, имајући у виду да борба око изградње рачунских центара широм САД не јењава[ii]. С обзиром на то да говоримо о великим језичким моделима јасно је да константно постоји потреба за проширивањем инфраструктурних капацитета компаније која је направила одређени модел (изградња нових рачунских центара). Ово са собом носи разне последице, о којима је махом раније писано[iii]. Споменимо само да се ту првенствено ради о сатирању животне средине, односно простора у коме живи локално становништво, које неретко постаје неприкладно за даљи живот. Без ширења инфраструктурних капацитета нема нових модела великих корпорација.

Последња ставка је нарочито проблематична. Имајући у виду да већи модели захтевају већу количину података над којом ће се тренирати, то доноси неколико последица по друштво. Прво и основно јесте да ће компаније на сваки могући начин тражити нове изворе података. Треба се осврнути на саму чињеницу да модели ВИ и сами обрађују комуникацију која се одвија са њима. То се, опет, ради у сврху тренирања нових верзија модела, односно усавршавања постојећих. Навешћемо један пример који илуструје потрагу за новим изворима података. Пре неколико месеци Viber је потписао сарадњу са компанијом OpenAI[iv]. То омогућава популарним моделима ВИ (попут ChatGPT) да вам „помогну“ да саставите одређену поруку, пошто ви више нисте у стању да сами то урадите. Имајући у виду потребу за новим изворима података, те одређени историјат кршења регулативе (који ћемо касније споменути) можемо бити сигурни да се сва комуникација доставља моделима ВИ ради њиховог обучавања. Јасно је да овде видимо на делу све озбиљније кршење регулатива које се тичу заштите података појединаца. Додатно, треба указати на још један значајан проблем који постоји у индустрији „обележавања података”. Наиме, да би се тренирали велики модели потребна је велика количина података којима је дат одређени контекст од стране људи. На пример, слику мачке треба означити речју „мачка”. Једноставно зар не? Све док се не појави слика насилне смрти или некаквих експлицитних садржаја које такође треба описати, до детаља. То се све ради како би модели ВИ имали „појма” о чему се ту заправо ради. Пошто они на почетку свог тренирања немају никакве информације о свету, процес „усвајања знања” мора да их обучи да разумеју доста тога (с обзиром на то да су модели опште намене). То ствара индустрију која је једна од најпреспективнијих имајући у виду развој ВИ. Ради се о људима чији је задатак да искључиво описују, тј. обележавају садржај који ће се користити за тренирање модела ВИ. Ти људи, који долазе махом из слабо развијених земаља, проводе сате и сате описујући често непријатан садржај. Како модели све више расту, потребно је све више података за њихово обучавање. Можемо бити сигурни да ниједан кутак интернета није нетакнут тим процесом (укључујући „dark web”). Дуготрајно излагање оваквом садржају доводи до значајних психичких последица код људи који се тиме баве. Поред тога овде се свакако ради о слабо плаћеном, сезонском раду без сталног запослења. Ово је, вероватно, индустрија коју нам обећавају техно магови када говоре о томе да ће ВИ створити нова радна места.

Овде се свакако треба осврнути на питање регулативе у овој области. Ова тема је нешто што заокупља јавност у последње време. Евидентно је да ЕУ предњачи у својој регулативи, која наравно, није идеална. Међутим, треба се осврнути на то шта се дешава првенствено у САД. Насупрот ЕУ која тежи ка некаквој регулативи ВИ, у САД је присутна тенденција дерегулације[v]. Такав се приступ добрим делом оправдава „кинеском претњом“ по логици да САД никако не смеју да успоре развој ВИ јер ће их Кина врло брзо престићи, те зауставити њихову неприкосновену и неупитну доминацију. Но, оставимо по страни тенденциозне изјаве званичника. Да бисмо разумели како ће се ВИ развијати треба одговорити на питање ко њу развија. У случају запада, односно САД, то је крупни капитал финансијске елите[vi]. С тим у вези јасно је да је прича о регулацији само шарена лажа која се потура јавности. На крају крајева, сетимо се само афере Сноуден и њеног епилога. Једини човек који је био одговаран пред законом за највећу могућу шпијунску аферу у скорије време јесте – Едвард Сноуден. Поред тога, треба се осврнути на чињеницу да су безбедносне служе САД кршиле већ поприлично либералне законе настале услед примене Patriot Act-a (тј. напада 11. септембра). Само та афера нам указује да ће, каква год регулатива буде постојала, она бити кршена зарад националних интереса (интереса Мегалополиса).

Три принципа за безбеднију ВИ

У наставку наводимо три принципа развоја безбедније ВИ, који би у значајној мери могли да реше претходно описане проблеме са којима се сусрећемо. Свакако треба нагласити да ово нису једини начини решавања поменутих проблема, али да представљају значајна побољшања у односу на постојећи метод развоја ВИ. То су:

• Развој домен-специфичних решења
• Ограничавање примене ВИ у одређеним доменима
• Забрана модела опште намене

Овде треба уочити да су принципи поређани по захтевности њихове примене, почев од најједноставнијег. Тим редом ћемо их анализирати. Први принцип нам говори да би се требало фокусирати на развој домен-специфичних решења за конкретне проблеме који постоје у индустрији (било које врсте). Примера ради, ту бисмо говорили о развоју посебног решења које би лекарима омогућавало да доносе боље одлуке у раду. Узмимо на пример радиологе који анализирају снимке магнетне резонанце (МР). За ту сврху би се развило решење које искључиво анализира снимке МР, те даје лекарима извештај на основу снимка. Овде је битно нагласити да не би постојао другачији вид комуникације са моделом ВИ, сем путем снимка МР. Дакле, модел ВИ не би прихватао никакав текст у писаној форми, не би био обучен на основу огромне количине података са интернета, већ искључиво на одређеном скупу снимака МР који су сачинили стручњаци у тој области. На тај начин избегавамо потребу за новим (или макар великим) изворима података, односно ограничавамо опсег делатности модела ВИ. Јасно је да лекару неће бити омогућено да са моделом ВИ разговара о свакодневним темама, терапији коју треба применити за другог пацијента или чему год другом. Оваква решења у одређеном смислу и постоје, али она свакако нису доминантан приступ који се преузима на западу (првенствено од стране великих технолошких компанија). Кина, са друге стране, користи овакав приступ у развоју ВИ решавајући тако конкретне проблеме у индустрији[vii].

Други принцип већ захтева значајнију регулативу, односно политичку вољу да би се спровео. На овом месту пре свега говоримо о забрани или врло контролисаној примени ВИ у областима попут образовања и војске. Узмимо за пример образовање. Не треба превише трошити речи на проблеме које постоје у образовном систему наше земље. Поставља се питање какав ће утицај примена једне овакве технологије произвести? Свакако да овде говоримо о све већем смањењу когнитивних функција код деце, која се и овако боре да протумаче дати им текст. С тим у вези приликом примене ВИ у овој сфери треба бити нарочито обазрив и критичан, те разумети да ли би примена ВИ уопште донела некакве користи (сем, наравно, смањења трошкова о којем сања западна хемисфера). Овде се не говори о томе да децу не треба учити шта је ВИ и како она функционише. Реч је о томе да треба бити врло опрезан приликом укључивања ВИ у сам образовни процес. Или можда не применити ВИ уопште у образовном процесу. Слична ситуација је и са применом ВИ у војсци, која такође може имати нарочито велике последице (што је свакако идеал оних који развијају ВИ). Селективна примена ВИ у зависности од тога да ли има смисла применити је. О томе се овде говори.

Трећи принцип је практично прст у око крупном капиталу. Пре свега се треба осврнути на чињеницу да велике корпорације на западу (без икаквог изузетка) усмеравају развој ВИ тако да би максимално увећали своју моћ и профит[viii]. У претходном поглављу је било доста речи о томе зашто су велики модели опште намене проблематични. Једино ефикасно решење које би уклонило све те ризике било би оно које би забранило њихово коришћење, односно развој. Као што смо нагласили, ово је пре свега велики ударац на западне компаније, које засигурно неће седити скрштених руку. Други проблем јесте то што већ постоји велики број модела опште намене који су јавно доступни (енг. open source). Јасно је да је ово најзахтевнији принцип од наведених, који би такође захтевао значајну правну и политичку подршку. Но, чак и да не успемо да у потпуности поништимо присуство модела опште намене, њихово смањивање у значајној мери може допринети безбеднијој ВИ.

Коначно, треба рећи да наведени принципи ни у ком случају нису лаки за примену, макар у потпуности. То што су они “радикални” указује на слабост постојећих механизама за контролу ВИ. Са друге стране, може се  покренути питање колико је реално да ВИ буде иоле контролисана и безбедна? Време ће показати колико су пре свега државе спремне да се посвете том проблему, који ће кад-тад узети озбиљнијег маха. Остаје нам да се надамо да ће бити макар мало озбиљности у политичким круговима, с обзиром на то да се ради о технологији која већ сада има озбиљне негативне последице по друштво. Да завршимо са још конкретнијим смерницама: “Остаје нам само „песимистички конзервативизам“, који је дефинисао Борислав Пекић као одговор на питање шта је боље за нас – левица, десница или центар. Ево златних речи:“Кад пут води у амбис, свеједно је идете ли њиме средином, левом или десном страном. Једино практично питање је брзина. Не морамо баш трчати.“”[ix] Узевши у обзир речено, најбоље решење за безбеднију примену ВИ би био мало рационалнији, демистификованији, однос према овој технологији. Ако је већ нужно да је примењујемо, не морамо, макар, бити пионири у томе. Сачекајмо мало да бисмо видели какве последице друге земље имају услед примене ове технологије. Неће наша економија пропасти, ма шта нам бриселски и амерички стручњаци поручивали.

[i] https://www.wsj.com/tech/ai/anthropic-researcher-quits-over-out-of-control-ai-fears-707b7628

[ii] https://rt.rs/opinion/marko-tanaskovic/197573-data-centri-bojno-polje-sutrasnjice/

[iii] https://iskra.co/reagovanja/maksim-tomic-da-li-je-vestacka-inteligencija-odrziva/

[iv] https://www.viber.com/en/blog/2026-07-07/chatgpt-is-now-in-viber/

[v] https://edition.cnn.com/2026/09/14/politics/trump-vance-ai-alarms

[vi] https://iskra.co/reagovanja/maksim-tomic-vestacka-inteligencija-megalopolis/

[vii] https://standard.rs/2025/10/13/zapadni-preduzetnici-se-iz-kine-vracaju-prestravljeni/

[viii] https://iskra.co/reagovanja/maksim-tomic-ko-usmerava-razvoj-vestacke-inteligencije/

[ix] https://iskra.co/reagovanja/vladimir-dimitrijevic-uskoro-vas-nece-biti-obecanja-vestacke-inteligencije/

Чланак Максим Томић: Принципи развоја безбедније вештачке интелигенције се појављује прво на ИСКРА.

ТАЈНА СОФИЈСКЕ ЦРКВЕ СВЕТОГ НИКОЛЕ: ЗАПИС ИЗ 2013, ТРИ ГОДИНЕ ПРЕ КАНОНИЗАЦИЈЕ СВЕТОГ СЕРАФИМА

У центру Софије, недалеко од Батенбершког трга, налази се једна од најлепших цркава у главном граду, руски храм Светог Николаја Чудотворца. Изграђена је на прелазу из 19. у 20. век на парцели у власништву руске амбасаде, а намењена је потребама руске заједнице у овој земљи. Од 1914. године, па све до 1920-их, њен црквени старешин био је архиепископ Серафим Собољев.

Владику Серафима су поштовали и Бугари и Руси због његових чудесних проповеди. Он је према људима поступао са искреном наклоношћу и молио се за проблеме и болове других. И његове молитве су деловале. Постоји прича о томе како је једном током литургије једна девојчица узвикнула: „Владико, миришеш слатко баш као рај!“ Његова брига проширила се на Бугарску православну цркву која је у то време била изолована од православног света. Сам владика Серафим је живео у оскудици, али је давао све од себе да помогне онима којима је помоћ потребна. Био је оснивач манастира Покрова Пресвете Богородице у софијском предграђу Књажево.

Када је архиепископ Серафим преминуо 26. фебруара 1950. године, Руска Црква се испоставила премалом за све оне који су били спремни да му одају последњу почаст. Пре него што је умро, рекао је свим верницима да му пишу писма након његове кончине. Тако, до данас, сви који верују у заштиту коју нуди владика Серафим, упућују му своје молитве у писаној форми. Можете их видети у крипти цркве како седе за столовима и пишу своје поруке. Заиста постоји дубоко поштовање према њему, каже Вихра Баева из Института за етнологију и фолклорне студије Бугарске академије наука, која је истраживала верске праксе у руској цркви.

Вихра Баева даље каже да је временом поштовање према владики Серафиму расло и појавио се низ доказа за то. Постоји неколико традиционалних пракси као што су паљење свеће, молитва и поклоњење моштима. Поред његовог мермерног гроба налази се посебно сместиште за молитвена писма која му верници упућују. У њима људи изражавају своје жеље, болове и туге и ослањају се на његову подршку. Већина људи тражи његову помоћ за исцељење:„Заиста постоји мноштво доказа од људи који су имали користи од Серафимове помоћи“, каже даље професор Баева. „Објављено је неколико књига са таквим доказима. Докази су доступни на интернету и деле се од уста до уста. Владика Серафим је познат по томе што помаже ученицима и студентима на захтевним испитима. Ово је повезано са епизодом у његовој сопственој биографији када је требало да се упише на богословску академију. Он није имао довољно времена да се најбоље припреми, јер је прекасно сазнао за пријемне испите. Зато се молио Богу да му помогне да добије тачно оно градиво које је прошао. То се догодило и снажно је подстакло његову жељу и вољу за учењем и знањем. Није ни чудо што многи студенти са Духовне академије и са Софијског универзитета долазе да му пишу писма пре тешких испита.

Ево једног недавног случаја исцељења: десио се породици из града Бухово близу Софије. Мајка је рекла да је њено дете било веома причљиво и напамет казивало песме са две године. Међутим, у једном тренутку дечак је претрпео огроман стрес и почео је да муца до те мере да је отежано комуницирао. Дете се изоловало од својих пријатеља и није могло ни да иде у вртић. Мајка је ишла по савет код разних врачара, видовњака и исцелитеља, али ништа није помогло. Случајно је наишла на књигу о владики Серафиму и одвела је дете у руску цркву. Када су ушли у храм, дечак је изгледао веома мирно. Мајка се искрено молила за његово исцељење. Када су њих двоје изашли из цркве, дечак је почео да прича „сто на сат“, баш као и пре. Била је апсолутно срећна, али недељу дана касније проблем са муцањем се вратио. Мајка га је поново одвела у цркву. Опет је биодобро и опет се муцање се вратило, али након треће посете руској цркви проблем је заувек решен. Схватила је да је тешко грешила и да не треба посећивати врачаре и видовњаке. Од тог тренутка па надаље знала је одакле може доћи истинска подршка: све се врти око владике Серафима“, закључује Вихра Баева.

ЈАНИНА АЛЕКСЕЈЕВА

НИЈЕДНА СУЗА СЕ ЗАЛУД НЕ ПРОЛИВА 

Крипта руске цркве Светог Николе, подворја Московске патријаршије у бугарској престоници, често се назива „Софијска Витезда“, јер је прави Дом милосрђа. То је место почивања Светог Серафима (Собољева), ученика последњих стараца Оптинског манастира, посвећеног аскете, браниоца чистоте православља и широко поштованог чудотворца у Бугарској. Канонизовале су га 2016. године и Руска и Бугарска Православна Црква.

Стигавши 1921. године у ову земљу коју му је један старац прорекао као „добро мало место“, владика Серафим је овде верно служио скоро тридесет година. Упокојио се у недељу Победе православља 1950. године, оставивши значајно наслеђе у историји Бугарске Цркве, бројне следбенике и духовне ученике, укључујући бугарско свештенство и јерархе, као и неколико важних теолошких дела, књига и чланака.

Чуда молитвама овог дивног свеца почела су да се дешавају још за његовог живота, а у великом обиљу и након његовог упокојења. Сваког дана, људи свих друштвених слојева долазе у његову усипалницу, тражећи његово заступништво.

И ниједна молба не остаје без одговора. Јер чак и неиспуњена жеља или неостварено исцељење је и даље одговор – чудо само по себи, дубок сусрет са тајном Божанске Промисли.

Сам Свети Серафим је говорио својој духовној деци: „Ниједна молитвена суза није узалудна.“ А онима који пате, понављао је речи из тропара Четрдесеторици севастијских мученика: „Зима је сурова, али је сладак рај.“

Крипта Руске цркве место је добро познато неколиким генерацијама бугарских студената и ученика богословских школа, који сведоче о светитељевој помоћи у полагању испита. Познати су и случајеви светитељеве помоћи приликом пријема у образовне установе.

Божјом милошћу, имала сам прилику да за канонизациону комисију Руске Православне Цркве преведем са бугарског сведочанства о чудима која су се догодила молитвама архиепископа Серафима. Таква сведочанства су и раније била прикупљана, али након објаве на бугарској националној телевизији да се канонизација припрема и да подворје Руске Цркве у Софији прикупља сведочанства, толико их је достављено да су морали бити позвани додатни преводиоци у помоћ. Било је сведочанстава и из саме Русије. Најважније је поменути радост и надахнуће са којима је вест о предстојећој канонизацији великог архипастира примљена у Бугарској, где је он одавно био поштован као светац и чудотворац.

Стотине људи желело је да исприча своје приче, понекад дубоко личне и изузетно дирљиве, и да поделе своју радост и искуство сусрета са небеским светом. Међу сведоцима су били дубоко религиозни људи, они маловерни, па чак и они који су поверовали тек пошто су добили одговор на своју молбу. Саме приче су сведочиле да ниједан од сведока није случајно ушао у крипту где је почивао Сцвети Серафим. Преводилачки рад је обављен у светлу ове тихе, оностране радости.

У време записивања чуда новог свеца, десило се и ово. Жена која је присуствовала молебану питала је друге вернике где може да остави своје писмо свецу са молбом за помоћ. Ставила је писмо свецу у  сандуче за то намењено и забринуто уздахнула: „Надам се да ће га прочитати!“

Испричах јој причу коју сам лично знала.

У бугарској породици која је у центру ове приче, Свети Серафим (Собољев) је био дубоко поштован. Када је мајци једног верника, члана те породице, дијагностикован рак и заказана јој је операција, он је отишао у крипту храма Светог Николе у Софији да се моли за мати и за своју ћерку, која је патила од депресивних епизода.

Док је писао молбу, приметио је како црквењаци износе кутију писама упућених свецу (очигледно већ препуну). Помислио је: „Зашто журе? Када су људи остављали своја писма и кад ли их је светац читао? Нема времена да их тако брзо прочита!“

После тога се вратио у свој град, и двадесетак дана касније сањао је сан. У њему је стајао са пријатељем из Софије, такође поштоваоцем Светог Серафима, испред ограђеног дворишта руске цркве са затвореним вратима.

Онда је видео како Свети Серафим излази из крипте, тачно онакав какав изгледа на портрету унутар храма, обучен у исту мантију. Светитељ је шетао по дворишту. На прозорским даскама крипте биле су гомиле писама, нека отворена, нека још увек запечаћена (верници који не стигну на време пре него што се црква затвори често остављају своја писма на прозору).

Тада је светац отворио капије и пустио овог човека и његовог пријтеља унутра. Пришао му је и рекао:“Нека знају сумњалице – сва сам писма прочитао!“

Дао му је хартију, на којој је писало:“Радуј се!“

Касније се испоставило да резултати биопсије, на изненађење онколога, нису потврдили присуство злоћудног тумора код његове мајке. Утврђено је да је тумор бенигни – она се, током медицинских претрага, помазивала уљем из кандила пред чудотворном светогорском иконом Пантанаса, познатом по томе што лечи од тумора. Стање његове ћерке се такође побољшало, а он је ојачао у вери.

КО ЈЕ БИО СВЕТИ СЕРАФИМ СОФИЈСКИ?

Новоканонизовани светац, архиепископ богучарски Серафим (Собољев), велики бранитељ православне вере и чудотворац, заблистао је у Бугарској, иако је пореклом био Рус, и светслост његових подвига обасјала је православну васељену.

Неколико речи о његовом животу, подвизима и чудима и нама ће помоћи да надиђемо тешкоће доба у коме смо се обрели.

Вековни непријатељ нашег спасења, као да је унапред слутио каквог ће моћног и неумољивог противника имати у лику владике Серафима, покушао је да га уништи још у мајчиној утроби. Порођај је био претежак, и лекари су рекли да дете треба абортирати да би се спасао мајчин живот. У том тренутку мати се освестила и, сазнавши за лекарску одлуку, под заклетвом је забранила мужу да дозволи убиство детета. Следећег јутра, на први звук црквеног звона 1. децембра 1881. године, успешно се породила без икакве помоћи. Када је видела бебу, узвикнула је: „О, какав озбиљан мухтар!“[1] Новорођенче је добило име Николај у част Светог Николаја Чудотворца, али га је његова породица понекад звала „Мухтар“, што он никако није волео. Годинама касније, епископ манџуријски Нестор посетио је владику Серафима у Софији. Поклонио му је књигу својих успомена, у којој је, у поглављу о посети Јерусалиму, писало да реч „мухтар“ на арапском значи „епископ“. И тако је његова мајка прорекла судбину свог новорођеног детета, ни не знајући то.

Николај је био одличан ученик и, пошто је похађао локалну парохијску школу, уписао се у богословију. Тамо је, на претпоследњој години, одлучио да посвети свој живот Богу. Са сузама је почео усрдно да се моли и дао овај завет Спаситељу: „Спаситељу мој! Помози ми да добро пишем школске радове, и обећавам Ти да ћу бити монах и припадати Теби свим својим бићем.“ Од тада, писао је најбоље радове у одељењу.

Када је завршио богословију, његова мајка, сматрајући да му је здравље преслабо за студирање на Духовној академији, покушала је да му среди да се одмах рукоположи и постане свештеник. За то је било потребно пронаћи вереницу. Волећи своју мајку и никада јој се ни у чему не противећи, Николај се потпуно потчинио њеној вољи и пред њом је ћутао о свом завету да ће постати монах. Не слутећи ништа, његова мајка је почела да припрема брак за сина, и једног лета су обишли много градова и села у потрази за одговарајућом невестом. Али то није била Божја воља, и сваки пут је проводаџисање пропало, често на потпуно несхватљив начин. Коначно, средином августа 1904. године, рекла му је: „Сви наши напори у вези са твојим браком и рукоположењем за свештеника нису уродили плодом. Сада ти сам гради своју будућност.“

„У том случају“, рече Николај, „хајде да идемо у саборни храм, код наше Мајке, Царице Небеске, до њене чудотворне Богољубске иконе и замолимо Богомати да ми сама покаже животни пут.“

Његова мајка се спремно сложила. Испоставило се да је чудотворна икона враћена у село Зимарова, где се обично чувала. Међутим, на путу до храма, срели су Николајевог пријатеља, Мишу Смирнова, и Николај му је поверио своју бригу. „Био си тако добар ученик – ниси ваљда хтео да постанеш само црквени чтец. Требало би да се упишеш на Духовну академију“, рекао је Миша. Када је Николај рекао да је већ прекасно и да је потпуно неспреман за пријемни испит, Миша је одговорио да су због реновирања зграде пријемни испити у Петербуршкој духовној академији одложени до краја августа. „Ти си човек дубоке вере“, рекао је Миша одлучно. „Положи своју наду на Бога! Сам Спаситељ ће ти помоћи. Иди без икакве припреме.“

Ове неочекиване речи прве особе коју су срели, Николај је схватио као одговор Пречисте Богородице на своју молитву, која му је указала, јасно и недвосмислено, на оно што је потребно у вези са избором животног пута. У међувремену, осетио је у срцу необичну радост и, када се поверио мајци, она је рекла да је и сама осетила велику радост и додала: „Очигледно је да је то Божја воља. Очито је да је ово твој пут.“ Николај је затим отишао у библиотеку богословије и сакупио читаву гомилу књига. За десет дана колико је имао да се припреми, имао је времена само да погледа наслове поглавља и прелиста хиљаде страница обимних богословских уџбеника. Од тога је у његовој глави настао хаос.

Мајка му је дала последњи новац за пут заједно са својим благословом, и Николај је кренуо на пријемни испит.

Писмени испити су почели. Најтежи је био први писмени испит из логике, на тему: „Са логичке тачке гледишта, како објаснити да у филозофским расправама о истом питању, аргументација обе стране може бити дијаметрално супротна једна другој?“ Ова тешка тема је задата са циљем да се одмах изаберу најбољи ђаци богословија из целе Русије. Младићи су уздисали. Почели су да устају са свог места и прибирају документа како би се вратили кући. Николај је почео усрдно да се моли: „Господе, дај ми разум да знам шта да пишем о тако тешкој теми.“ Као одговор, чуо је унутрашњи глас: „Не пиши са логичке, већ са психолошке тачке гледишта.“ Одмах је почео да пише да је са логичке тачке гледишта то немогуће објаснити јер су закони логике непоколебиви. И развио је своју тему из психолошког приступа, заснованог на речима Спаситеља да помисли излазе из човековог срца. Зато је из гордог срца Лава Толстоја излазило лажно учење, али је благодатно срце оца Јована Кронштатског излило истину. Николај је био забринут да је унео превише слободе у обраду теме, али је, на његово велико запрепашћење и радост, за овај састав добио оцену 4,5, што је била највиша оцена и истицала се међу мноштвом двојки, тројки, па чак и јединица које су добили други студенти.

Након тога су почели усмени испити. Први је био из догматике. За припрему су била дата само два дана. Николај их је провео на тавану Академије, листајући странице дебелих уџбеника. У поноћ уочи испита, седео је на таванским степеницама и плакао. Током та два дана, све што је успео да уради јесте да убеди себе да од 150 картица са питањима зна само једну – „Историју догмата о Светој Тројици “, јер је на њу одговарао на испиту у богословији. Са сузама се Николај молио: „Господе, Спаситељу мој, Ти који си милостив и свемогућ, учини да сутра картица са питањем ‘Историја догмата о Светој Тројици’ западне мени. У супротном ћу пасти и отићи ћу кући са великом тугом и ожалостићу мајку.“

Пре него што је следећег јутра кренуо на испит, отишао је у цркву петроградске Академије, где се поклонио пред иконом Спаситеља и поновио своју молбу. Сваки студент је био испитиван пола сата и више, и многи од њих су одлично одговарали јер су се припремали цело лето. Николај је био забринут и усрдно се молио Спаситељу. Коначно, око три поподне, дошао је и његов ред. Дрхтећи, окренуо је своју картицу са питањима и прочитао: „Историја догмата о Светој Тројици.“ Господ је услишио његову молитву! Собољев је дао одличан одговор и добио оцену 4,75. Његова радост је била безгранична када је схватио колико му Христос помаже.

Следећи испит је био из црквене историје. Уџбеничког материјала за ову тему било је двоструко више него за догматику, а било је и 250 картица са питањима. Прегледајући питања, Николај се запрепастио видевши да добро зна одговор само на једно питање: „Историја аријанске јереси после Никејског сабора“. Баш као што је то чинио када се спремао за догматику, уочи испита из црквене историје, седео је на степеницама школског тавана и плакао. И поново је почео усрдно да се моли да му Спаситељ још једном подари Своју божанску помоћ. „Спаситељу мој, радости моја!“, рекао је. „Ти, који си милостив, свемогући, шта је Теби тешко да још једном испуниш моју молбу? Ти знаш да знам само једно питање, а остала не знам. Молим те, нека ми падне картица са питањем: ‘Историја аријанске јереси после Никејског сабора’. У супротном ћу пропасти, вратићу се кући и растужићу мајку.“ Најзад, у својој соби Николај је заспао у сузама.

Следећег јутра на испиту, страшно патећи због неизвесности, могао је само да понови: „Господе, помози ми. Радости моја, Промислитељу мој, помози ми.“ Када је Николај позван за испитни сто, једва стојећи на ногама, извукао је и окренуо своју картицу са питањима. Какву је радост осетио када је на њој прочитао: „Историја аријанске јереси после Никејског сабора.“ Једва је могао да обузда осећај захвалности према Спаситељу, који му је тако чудесно по други пут показао Своју заштиту.

Собољев је тако добро одговарао да су професори одлучили да пошаљу захвалницу Рјазанској богословији за бриљантног студента. А када се вратио на своје место, остали студенти су шапутали: „Браво, Рјазанац!“ До краја испита, Николај се више није усуђивао да тражи помоћ од Спаситеља, али су и они добро прошли. И тако, уз помоћ Спаситеља, младић је уписао Духовну академију без икакве припреме.

Када је Николај био на четвртој години Академије, инспектор, архимандрит Теофан, директно га је питао да ли намерава да постане монах. Николај, у својој смирености, сматрао је себе недостојним монашког подвига, и није знао Божју вољу у вези са тим питањем. Да би решио своју недоумицу, написао је писмо оцу Јовану Кронштатском, али није добио одговор. Питао је и старца Анатолија (Потапова) из Оптине, али је старац написао да не може да одговори на његово питање без личног виђења са Николајем. Када је Николај добио писмо од оца Анатолија, почео је још више да тугује – нигде није могао добити одговор који би указивао на Божју вољу у вези с њим.

У то време је читао житије Светог Серафима Саровског – књига је лежала отворена на његовом столу. Притиснут својом недоумицом, Николај је почео да корача по соби, када му је изненада синуло: „Како мало вере имам! Па, Свети Серафим Саровски је жив. Он је пред престолом Свете Тројице. Управо сада он може да реши све проблеме и питања, ако му се са вером обратимо у нашим молитвама. Ја ћу овог тренутка отићи до стола на коме лежи житије Светог Серафима. Окренућу му се као живој особи, пашћу на колена и молити га да реши моју дилему: Да ли да се оженим и постанем свештеник, или да постанем монах?“

И Николај је управо то и учинио: са молитвом је отворио књигу и прочитао: „Један искушеник из Глинског скита, веома колебљив у вези са својим монашким позивом, са намером је дошао у Саров да затражи савет од баћушке Серафима. Падајући пред ноге светитеља, замолио га је да реши његово мучно животно питање: да ли је Божја воља да он и његов брат Николај оду у манастир? Свети старац је одговорио искушенику: ‘Спаси себе и спаси брата свога’.“ Николај је прочитане речи Светог Серафима схватио као откровење од Бога да треба да постане монах, што је, заправо, и била жеља његовог срца. Од тада је монаштво сматрао не само својим животним путем, који му је Бог заповео, већ и путем свог брата Мише (који је касније постао архимандрит Сергије).

Када се приближило време за његов постриг, Николаја су питали које име жели да добије. Рекао је да, пошто монах треба да се одрекне своје воље од самог почетка, спреман је да прихвати било које име које му се да. „У реду, али пазите“, рекао је инспектор архимандрит Теофан, „да се не узнемирите ако добијете име које вам се свиђа.“ Касније се сазнало да су одлучили да Николају дају име Доситеј. Али било је другачије. Уочи пострига, ректор Академије, епископ Сергије, који је требало да га постриже, отишао је на вечеру код трговца Рубахина. Рубахинове две младе ћерке почеле су да питају ректора какво ће име дати новом монаху. Чувши да ће то бити Доситеј, замолиле су да се промени не само у друго, већ у најлепше име.

Враћајући се кући у кочији, епископ Сергије се изненада сетио да је, када је био присутан  канонизацији Светог Серафима, дао завет овом Божјем угоднику да ће, ако постане ректор Санктпетербуршке духовне академије, првог студента кога постриже назвати Серафим. И одлучио је да Николаја назове тим именом, у част великог Саровског Божјег угодника. Током пострига, када је Николај чуо: „Наш брат Серафим постризава власи своје главе“, тргао се од запрепашћења и испунио се великом љубављу и захвалношћу према Светом Серафиму, помисливши: „Он ми је не само открио Божју вољу да постанем монах, већ је благоизволео да ме узме под своје благодатно вођство.“

Прихвативши монаштво, новопострижени Серафим се предао строгом посту и непрестаној молитви. Тако, од дана пострига па све до саме смрти, владика није јео месо. Много година је јео храну само једном дневно.

Дипломиравши као одличан студент, отац Серафим је годину дана предавао будућим свештеницима пре него што је постављен за помоћника надзорника епархијске школе у Калуги. Ученици тамо су веома волели оца Серафима, посебно малишани у млађим разредима, који су први пут морали да напусте родитеље и који су плакали због раздвајања од мајки. Својим љубвеобилним срцем, отац Серафим је одмах погодио узрок дечје туге и тешио их. Сваког дана, током слободних сати, а посебно током празника, долазио је у млађе разреде и водио са њима разговоре о спасењу душе, углавном на основу живота светаца. Деца су се веома везала за брижног управника школе који је тако добро разумео њихова срца. Он им је био први пријатељ и заступник, као нека нежна мајка. Када је, током одмора, отац Серафим пролазио ходницима, ученици из различитих разреда су истрчавали, сваки покушавајући да га позове у своју учионицу. „Дођи код нас, баћушка, дођи нама!“, викали су, тражећи његову пажњу. Отац Серафим је покушавао да их све посети и поучи својим беседама. Када је, после две и по године, јеромонах Серафим премештен у Кострому, туга деце је била неописива. Плакали су много. На дан његовог одласка, неки од њих су одбијали да једу, па су изнова и изнова одлазили код њега да се опросте, а тада им је отац Серафим, као успомену и утеху, поклањао иконице, крстиће и све остало што им је било при руци.

Док је још био у Калуги, веома је често одлазио у Оптину пустињу, где је посећивао старце Анатолија, Варсануфија и Јосифа. Отац Анатолије се према њему односио са посебном љубављу и био му је исповедник.

Године 1910, током божићних празника, отац Серафим је одлучио да оде код своје мајке у град Пермишљ. Његова мајка је била пресрећна због тога, али је бринула како ће прехранити свог мезимца. Бринула се за његово слабо здравље и много је желела да га „подгоји“, али он није јео месо, а зими је било немогуће наћи рибу у граду. Након што се усрдно помолила пред иконом Светог Николаја Чудотворца, обукла је кожух од овчије коже и изашла на улицу. Убрзо је са друге стране улице наишао човек и она га је позвала: „Јеси ли ти рибар?“ „Јесам. Шта ти треба?“ „Па, за неколико дана долази ми син, монах. Не једе месо, само рибу. Зато, иди на реку и улови му рибу, а ја ћу ти платити колико желиш.“ „Мислиш да сада могу да уловим рибу? Па, минус 25 је степени Целзијуса. Сва риба је отишла на дно.“ Али владикина мајка је истрајавала. „Мој син ће се молити за тебе.“ Човек је коначно пристао. Отишао је до реке Оке, где је провео око сат времена пробијајући лед од метра дебљине. Затим, прекрстивши се и помоливши се како му је жена наложила, бацио је мрежу у рупу говорећи: „Господе, ради слуге Твога баћушке Серафима, пошаљи му рибу.“ Чим је мрежа била спуштена, човек је извукао огромну сребрнасту деверику коју је одмах однео владикиној мајци. Пресрећна, мајка му је понудила новац, али он је био непоколебљив:„Ништа не треба. Па, ово је био чудесан улов. Реци свом сину да се моли за слугу Божјег Петра.“ И отишао је.

Године 1912, јеромонах Серафим је постављен за ректора богословије у Вороњежу. У то време, ова богословија је била у очајном стању у погледу дисциплине. Убрзо по доласку, разговарао је са свим богословима и приметио је да су му се недисциплиновани ученици подсмевали без страха од казне. Увече му је инспектор донео списак проблематичних ђака и понудио да их одмах искључи. Баћушка Серафим је узео списак и рекао да ће се сам позабавити кривцима. У слободно време почео је да их позива једног по једног у своју канцеларију, разговарао је са њима с љубављу, постављао им питања и мудро их уверавао у исправне ставове. Изазвао је код њих искрене сузе покајања и обећање да ће се поправити. У року од годину дана владика је толико преобразио богословију да ју је синодски инспектор оценио као најбољу у земљи.

Првог октобра 1920. године, на  дан Покрова Пресвете Богородице, у саборној цркви Симферопоља, архимандрит Серафим је хиротонисан за епископа. За њега је била велика утеха што се том приликом, неистраживим Божјим путевима, у саборној цркви налазило велика руска светиње, чудотворна Курско-Коренска икона Богородице Знамење.

Убрзо након тога, на своју жалост, владика је, због тријумфа бољшевика, морао да напусти родну земљу. Кратко време је провео у Цариграду пре него што се преселио у Бугарску где је у августу 1921. године именован за надзорника руских православних монашких обитељи.

Живећи у непрестаном подвигу, због великог уздржања и тешких животних услова, владика је оболео од туберкулозе. Упркос тешкој болести, бринуо се о својој пастви са истинским пастирским ревновањем. Често је служио и држао проповеди три пута недељно, позивајући своју паству на покајање, на благодатну измену душе и на најосновнију врлину – хришћанску смиреност. Посебно су биле вредне пажње Владикине проповеди на Недељу праштања, када су, након његовог позива, многи људи који су се годинама свађали у сузама молили једни друге за опроштај.

Као архипастир, владика Серафим је обилазио руске парохије у бугарским провинцијама и посећивао руске школе. Његови беседе и његова топла, љубвеобилна личност остављали су благодатни утисак свуда. У тешким материјалним условима, владика се бринуо и о сиромашним и болесним руским људима. За неке је организовао бесплатно болничко лечење, друге је смештао у домове за инвалиде, за неке је измољавао пензије, неке је хранио код себе, а неке је настанио у свом манастиру. Владика није занемарио ни сиромашне руске монахе на Светој Гори. Формирао је одбор за прикупљање помоћи за њих и у својим проповедима је позивао парохијане да приложе за ово свето дело.

Године 1934. владика Серафим је уздигнут на положај архиепископа. Духовно надарен од раних година и стално укључен у подвижничку борбу са страстима, владика је, док је још био релативно млад епископ, достигао велике духовне висине. Неколико духовне деце забележило је случајеве његове прозорљивости, која се испољавала чак и на великим даљинама. Због своје анђеоске чистоте, владика Серафим је од Господа добио дар да опажа најсуптилнија одступања од православне хришћанске истине. Он је бдео над православним хришћанским животом и био је, такорећи, његова савест. Где год је приметио неправилности, бескомпромисно их је разоткривао, не бојећи се да пострада за истину. Објавио је низ драгоцених дела – у одбрану хришћанске државотворности, против софијанске јереси, екуменизма, промене богослужебеног календара.

Владикино главно дело било је оповргавање софијанске јереси париског теолога протојереја Сергија Булгакова, због чега је Владика 1937. године стекао звање магистра теологије. Журио је да заврши ово дело до одређеног рока када се разболео од грознице. Замолио је Мајку Божију, чијем се молитвеном заступништву прибегавао целог живота, да га исцели. Владикина температура је одмах пала и он је успео да заврши свој посао у предвиђеном року.

Владика је сву своју љубав према Спаситељу изливао у својим богословским делима, бранећи истине Православља. „Моје књиге су моја крв“, изјавио је. И заиста, он је положио свој живот за Христа у борби са јеретицима, не штедећи ни снаге ни нарушено здравље. Владика је стално радио ноћу. То је узнемирило његовог брата, архимандрита Сергија, с обзиром на његово слабо здравље. Знајући за ово узнемирење, владика је писао тајно. Увече би легао и, када би сви остали заспали, устајао би и настављао да пише, користећи ноћну тишину, сматрајући својом пастирском дужношћу да брани истину. Није случајно што је Господ позвао владику Серафима на онај свет баш на дан када Света Црква слави празник Победе православља и његових бранилаца, године 1950.

Архимандрит Пантелејмон ( Старицки ), његов духовни син, на годишњицу владикиног упокојења, 1951, рекао је:“Пред саму смрт владика је рекао својој духовној деци: „Ако нађем смелост пред Господом, нећу вас оставити.“ И заиста, ноћ након сахране владика се јавио у сну једном од својих духовних синова, монаху, и рекао: „Зашто плачеш? Нисам умро, жив сам!“

И верујемо да се у рајским обиталиштима,  он моли за нас и да му се можемо обратити са својим тугама као живом човеку и он ће нас увек чути и помоћи нам. Поново ћу себи дозволити да вас подсетим на речи, изливене из љубавног срца нашег Владике, који је положио свој живот за своје стадо, поверено му од Бога: „Ја нисам само ваш отац, него и ваша мајка.“ Да заувек сачувамо у својим срцима ове утешне речи нашег незаборавног архипастира. Амин.“

СЕЋАЊА МОНАХИЊЕ КАСИНИЈЕ ( ВЕЗЕНКОВЕ, 1909–1981)

У првој години (1932) мог мирског познанства са владиком Серафимом, када сам једног дана дошла да га видим, он ме је питао:„Да ли једете сваки дан?“

Изненађена питањем, одговорила сам:

„Сваког дана.“

„А колико пута дневно једете?“

„Три пута дневно“, рекла сам са све већим збуњеношћу.

„А да ли читате Јеванђеље сваки дан?“

„Не, свети владико. Читала сам га, и лежи на мом ноћном сточићу, и када ми се прохте, понекад га читам.“

„Да знате“, рекао је владика полако и јасно, „шта је хлеб за тело, то је Јеванђеље за душу. Без читања Јеванђеља, душа гладује и слаби. Јеванђеље храни, јача и просветљује душу. Дајем ову заповест: читајте Јеванђеље сваки дан.“

„Али не могу да читам сваки дан. Ја сам државни службеник. Ујутру журим на посао, а увече сам потпуно уморна и журим у кревет.“

„Не кажем вам да читате много, поглавље по поглавље. Уместо тога, молим Вас, прочитајте седам стихова Јеванђеља, седам стихова Дела апостолских и један псалам сваког дана. Ово кратко правило, ако се доследно поштује, ојачаће и просветлиће вашу душу.“

………………………………..

Када је Владика патио од јаких болова у јетри (1932), рекао је:„Нисам ни трепнуо ока те ноћи, али нисам могао ни да се молим због јаког бола. Само сам понављао: ‘Господе, помилуј!’“ Каква је то дивна молитва. Садржи све и само она може бити довољна за обраћање Богу.“

……………………………..

Када сам питао да ли могу да идем на концерт, Владика је рекао:„Иди. Музика кроти чак и вукове. Можда ће и тебе укротити.“

………………

Често сам се свађала са мајком. Владика је рекао:„Како можеш волети Бога када не волиш мајку?“

………………..

Моја мајка је, након посете владики Серафиму, рекла:„Ако је Господ благ као владика, онда се не плашим смрти.“

…………………

Лета 1940. године, владика и ја смо били у Рилском манастиру. На путу до хотела, владика је рецитовао Некрасовљеве стихове:

„Иди ка угњетаванима,

Иди ка пониженима,

Пратећи њихове стопе.

Где је тешко дисати,

Где се види туга,

Буди први тамо.“

Онда се окренуо ка мени и рекао:

„Хајде, Галинка, понови ове речи.“

Оклевајући сам их поновила. Владика је рекао:

„То је то.“ Запамтите ове речи.“

……………………..

Др Рајна Ивановна је лечила владику Серафима од главољбоље. Докторкина деца су много волела владику. Сама докторка је веома поштовала владику и веровала у његове молитве.

Једног јутра, веома забринуто је позвала Надежду Величкову и замолила је да каже владики да је њен најмлађи син, Миша, седомогодишњак, болестан. Плашила се да би то могла бити дифтерија и замолила је владику да се моли за њега. Затим је позвала лекаре. Пошто се још није знало да ли је у питању дифтерија, Надежда је написала владики поруку само о болести, тражећи његове молитве, и написала је да ће га касније обавестити о резултатима претраге.

Тест је открио дифтерију, и Надежда је отишла код владике у четири сата да га упозори да не долази код ње на терапију. Али владика је отишао десетак минута пре него што је докторка стигла. Надежда се осећала кривом, али се испоставило да је све било по Божанском промислу.

Владика је рекао да се не плаши инфекције, утешио је уплашену и уплакану мајку, а затим се помолио за болесног дечака, благословио га и закрстио својом панагијом. Затим је владика примо терапију, отишао, а дечак је заспао.

Следећег дана, Мишина температура је била нормална и није осећао бол. Доктор је дошао, прегледао пацијента и слегнуо раменима:„Да има дифтерију, има. Преглед је то показао. Али данас је његова болест нестала. И не знам како да то објасним. Дечак се опоравља. Али никада раније нисам видео да дифтерија тако брзо пролази.“

Мајка се плашила компликација, али је владика одговорио:„Благодат Светог Духа је јача од сваке болести.“

…………………….

Добила сам сто лева од владике и изразио жељу да купим нешто што ми је потребно: наливперо. Владика ме је благословио. Али нисам могла нигде да нађем перо за сто лева и једва сам успела да смањим цену на стошездесет лева. Плашила сам се да кажем владики тај износ, да не дода још шездесет лева, пошто је оловка требало да буде његов поклон. Када сам следеће недеље отишла код владике, показао сам наливперо и захвалила му се, али нисам поменула цену.

„Колико кошта?“ изненада је упитао владика.

„Сто шест“, брзо сам одговорила.

„Сто шездесет?“ упитао је владика, као да ме није чуо, гледајући ме проницљиво, и смејући се.

……………………

Владика је много волео децу.

Ниночка, владичина миљеница, разболела се од менингитиса. Лежала је на клиници код Берзена и почела је да умире. Температура јој је била 40°C. Берзен је рекао да јој је остао само један дан живота. Њени родитељи су се обратили владики. Владика је у то време био на одмору у Књазеву. Усрдно се молио за њу и читао Псалтир.

Следећег дана, температура јој је пала, и Ниночка је почела да се опоравља. Њени родитељи су дошли да захвале владики. Берзен је рекао:„Не разумем шта јој се догодило – опоравља се.“

Владичине молитве су више пута збуњивале лекаре.

Владика је увек Ниночку називао „мојом Ниночком“. Чак су је звали и „Владикина Ниночка“.

Једном, када је Ниночка била веома мала (четири године), рекла је:„Владико, јуче сам пила млеко за тебе.“

Испоставило се да је претходног дана била приморавана да пије млеко, али је она стално одбијала. Али када јој је речено да пије за владику, није могла да одбије и попила је сво млеко, а следећег дана му је испричала о свом „херојском делу“.

Једног дана, владика је био у школи у којој је Ниночка учила. Као одлична ученица, позвана је да рецитује песму пред уваженим гостом. Ниночка је иступила напред, постидела се и стајала је ћутке. Затим је изненада потрчала до владике, почела да га грли и љуби, а затим се смирила и веома добро рецитовала своју песму. У то време је имала око седам година.

…………………………

Е.И. Стојанова, која је много волела и поштовала владику, умирала је. Позвала је владику на исповест, али је инсистирала да буду присутни њен муж и деца, у чијем присуству се искрено покајала за све своје грехе.

Када је завршила, владика је весело и љубазно рекао:„Сада ћу ја говорити. Нећеш умрети; због твог покајања, Господ ће ти продужити живот, и ја ћу доћи и посетити те на твој имендан.“

Сви су претпоставили да владика само теши болесну жену. Али она се заиста опоравила, и владика је присуствовао њеном имендану. После тога је живела још неко време.

………………….

Најмлађи син Е. Александрове, Гоце, тешко се разболео. Болест је развила компликације које су утицале на мозак. Готово да није било наде за опоравак. Дечак је био близу смрти. Владика се усрдно молио за њега и држао је молебане. Одједном, болесни Гоце, који је био у коми, отворио је очи и рекао: „Владика је овде. Благословио ме је и дао ми просфору.“ Након тога, Гоце је почео брзо да се опоравља.

————————————

У години своје смрти, владика је рекао: „Ја сам велики грешник.“

„Шта говориш, владико? Које си грехе починио?“, приговорих му.

„Горд сам и шкрт“, рече владика Серафим и поче горко да плаче.

ЧУДА ПОСЛЕ УПОКОЈЕЊА ВЛАДИКЕ СЕРАФИМА

Од дана упокојења архиепископа Серафима (13/26. фебруара 1950. године), његов гроб – у крипти руске цркве Светог Николе у Софији – је непрекидни источник чуда. Као и за време свог живота, тако и након смрти, владика Серафим милосрдно наставља да помаже људима који се прибегавају његовом молитвеном заступништву, не само из целе Бугарске већ и из иностранства.

Једна несрећна мајка је неочекивано добила помоћ од архиепископа Серафима пре него што је и сазнала за њега, док је још била неверница. Била је учитељица у средњој школи и живела је са својим јединцем у Силивни. Године 1952, њен син П. је служио војску на јужној граници Бугарске. Зима те године била је веома оштра, снежна и хладна. Једног дана, када је младић био на свом положају, уморан и промрзао, пао је у снег и дубоко заспао. Баш тада је дошло до препада групе саботера који су покушавали да пређу границу. Срећом, војници П.-овог одреда успели су да их отерају и разоружају. Али када су почели да траже стражара, пронашли су га како спава на свом положају, ухапсили га и послали војном суду у Софији. Због неповољних политичких услова у то време, суд је, да би дао пример другим војницима, изрекао најстрожу казну – стрељање! Молба за помиловање није долазила у обзир. Очајна мајка је могла само да замоли да јој дају тело њеног сина, да је не лише посете његовом гробу. Долазила је до Софије и сваког јутра са страхом је телефонирала у затвор да сазна да ли је казна извршена. У таквом безнадежном чекању, једне ноћи је задремала. Одједном јој се указао старац сав у сјају који јој је рекао: „Патнице мајко, дођи код мене у руску цркву и ја ћу ти помоћи!“ Не чекајући до зоре, док је још био мрак, отрчала је до цркве, мислећи да је морала да види лик неког свеца чија се чудотворна икона налазила у цркви. Када је обишла све свете иконе у цркви и није нашла такав лик, вратила се кући разочарана, помисливши да је све то била фантазија. Али следеће ноћи јој се поново указао исти старац и рекао: „Била си у руској цркви, али ниси сишла код мене. Сиђи код мене у крипту и ја ћу ти помоћи.“ Запањена жена је тада схватила да то није била халуцинација. Још једном је отишла у руску цркву и питала да ли се у подруму храма чувају чудотворне иконе. Силазећи низ степенице, њен поглед је изненада пао на портрет архиепископа Серафима. У њему је препознала истог лепог старца из свог сна, који јој је обећао помоћ, и почела је усрдно да му се моли. Након дуге молитве, сва у сузама, изашла је из усипалнице. Излазећи из цркве, неочекивано је срела старог познаника кога дуго није видела, драгог пријатеља и колегу са студија свог покојног мужа. Овај човек је постао истакнути адвокат у Софији. Сазнавши за њену несрећу, одмах је отишао са њом у Министарство одбране код главног војног тужиоца. Тужилац је одмах телефоном контактирао тадашњег председника Министарства, Червенкова, који је пристао да поништи смртну казну, преиначујући је у  доживотну робију. После неколико месеци, са првом амнестијом, младић је пуштен на слободу!

Његова мајка, до тада безбожница, чврсто је поверовала у Бога. У знак захвалности Господу, приредила је у дворишту руске цркве раскошну трпезу и лично свима испричала о чудесној помоћи коју је добила од владике Серафима.

………………………..

Познато је да студенти, а посебно школска деца, посећују гроб владике Серафима. Моле му се за успешно полагање испита и добијају божанску помоћ која се не само пројављује на испитима, већ се повољно одражава и на њиховим душама.

Један студент медицине друге године, често је посећивао гроб владике Серафима и молио му се за испите. Студент је био из атеистичке породице и није био чак ни крштен. Једног дана се поново тамо молио. Када је завршио молитву на коленима, пољубио је мермерни гроб и устао. И одједном је угледао архиепископа Серафима пред собом, као живог. Владика га је благословио и рекао: „Крсти се и држи пост!“ Затим је нестао. Студент је био потресен до дубине душе оним што се догодило. Одмах је позвао из провинције своју тетку, која је била верница, и замолио је да му буде кума. Крштен је у цркви великомученика Пантелејмона у дому за старе у Књажеву. Након овог искуства, студент је свима рекао да чак ни смрт не може поколебати његову веру у постојање загробног живота.

…………………….

Ево шта је рекао један хориста из руске цркве: „Једног дана сам се молио у гробници архиепископа Серафима. Ушла је старија жена, очигледно високог образовања. Испричала ми је како јој се 1988. године појавио тумор у устима, који је почео брзо да расте. Убрзо је почела да говори отежано и није могла да једе јер јој је то наносило велике болове. Обраћала се за помоћ разним лекарима, од којих је један, онколог, био њен лични познаник. Након прегледа, он јој је отворено рекао да има брзо напредујући рак језика и да је медицина немоћна јер јој се рак већ проширио на скоро целу унутрашњост уста.“

Несрећна жена, још док је била у свом родном граду Пловдиву, чула је за изванредне случајеве исцељења на гробу владике Серафима и почела је свакодневно да иде у руску цркву и дуго се моли на његовом гробу. Шестог дана стајала је сама у гробници. Одједном је чула глас: „Умочи свећу коју држиш у кандило изнад мене и помаже оболело место.“

Преплављена запрепашћењем и радошћу због овог дивног одговора на њену молитву, болесница је учинила како јој је речено. На њено велико изненађење, неподношљиви бол је одмах престао. У наредним данима наставила је да помазује болесно место – тумор је постепено почео да се смањује и, после недељу дана, потпуно је нестао! Болесница је отишла код свог познаника онколога. Након што ју је прегледао, запањени лекар ју је замолио да му каже чиме је лечена и ко ју је исцелио. Жена му је детаљно испричала све што се догодило, на шта је лекар изјавио да је пронашла најефикаснији начин лечења и радосно узвикнуо: „Слава Богу и светом владики Серафиму!“

————————–

Удовица једног свештеника је много патила јер се њена ћерка није могла удати. Речено јој је за владику Серафима и она је са ћерком отишла на његов гроб где су се усрдно молили. Када су изашли, срели су младића, познаника кога дуго нису видели. Он се обрадовао сусрету и, убрзо након тога, оженио се њеном ћерком.

ЈОШ ЧУДА ВЕЛИКОГ ВЛАДИКЕ

Излечена од рака дојке

Прича оца НН, свештеника из села Тетово, близу града Русе:

У августу 1984. године, моја супруга, матушка Марина А., открила је оток на левој дојци. Након почетног прегледа код нашег сеоског лекара, саветовано јој је да оде у Русе, где су обављени сви потребни тестови. Резултати биопсије су показали да је у питању рак дојке. Тешка срца, отишли смо у Софију да видимо професора К. и др Д., кога су пацијенти прозвали „Златни нож“. Лекари су нам замерили што смо предуго чекали пре него што смо их примили, али су заказали датум операције. Када су други пацијенти на онколошком одељењу болнице сазнали за нас двоје, почели су да мрмљају: „Па, ако свештеник доводи своју жену овде, то значи да Бог не постоји.“

Након почетних консултација, прошетали смо улицама Софије, знајући да можемо само да се надамо чуду. Молили смо се у цркви Светог Александра Невског и некако смо завршили поред руске цркве Светог Николе Чудотворца. Док сам још био у богословији, чуо сам за многа чуда архиепископа Серафима и знао сам како је говорио својој духовној пастви: „Дођите на мој гроб и ја ћу вам помоћи.“

Упалили смо свеће на владикином гробном месту и остали тамо дуго се молећи. Оставио сам поруку у крипти храма: „Баћушка, моли се за матушку Марину и помози јој.“ Након тога сам узео уље из кандила изнад његовог гроба и помазао матушкино чело и оболело место.

Операција је брзо изведена. За тај дан су биле планиране три операције на младим женама. Матушка Марина је прва оперисана. Узорак ткива је послат на хитну биопсију. И, чудо! Анализа није показала никакве знаке канцерогених израслина. Затим су други и трећи пацијент превезени на операцију. Ниједна од њих није показала никакве канцерогене израслине. Лекари су били ван сваке запрепашћења. „Како је то могуће? То је право чудо!“ Радосно одушевљење се чуло по целом одељењу: „Бог постоји! Бог постоји!“ Заиста, Бог постоји! Хвала Богу, имамо и нашег владику Серафима који је чуо наше молитве и помогао нам. Већ је прошло девет година и моја драга матушка је жива и здрава!

КАКО ЈЕ ПОПРАВЉЕН АУТОБУС?

К.П, познатата историчарка уметности из Софије, повезао је групу уметника минибусом у Велико Трново – требало је да раде у уметничкој комисији. Нажалост,аутобус се покварио, неки део је отпао. Возач је покушао да вози даље, ка следећем насељеном месту, али је морао изнова и изнова да зауставља аутобус да би поправио поломљени део и  наставио да вози. Али сви његови напори били су узалудни. Узнемирена ситуацијом, К.П. се сетила владике Серафима који јој је притекао у помоћ током различитих криза у њеном животу, и почела је да се моли у себи, тражећи од њега да поправи аутобус. Заиста, одмах након њене молитве, аутобус је кренуо и није се заустављао док нису безбедно стигли до Великог Трнова. Чим су се довезли до предграђа, возач аутобуса их је пустио и одмах отишао на сервис ради поправке. Касније, запањен оним што се догодило, причао је свима како се, након пажљивог прегледа, испоставило да се поломљени део сам саставио тако чврсто да га је било готово немогуће раздвојити!

ИЗЛЕЧЕНИ БУБРЕГ

Прича Н.С.А. из Михаиловграда:

Имам сина, Ц., старог тридесет година. Пре око пет или шест година, добио је проблеме са бубрезима. Наши лекари су урадили тестове који су показали да је рођен са једним бубрегом. Инсистирао сам да оде на консултације у Медицинску академију у Софији. Њихови лекари су утврдили да мој син има два бубрега, али да је један неисправан, и као пацијент са оштећеном бубрежном функцијом, требало би да буде веома опрезан.

Прошле године (1992.) поново се разболео. Требало је да се лечи у Софији. У међувремену, прочитао сам у новинама како су молитве владике Серафима помогле великом броју људи. Зато сам замолио сина да посети руску цркву и остави поруку на владикином гробу са молбом да се моли за његово здравље. Непосредно пре него што је примљен у болницу, отишао је још једном да се помоли на владикином гробу. На његово велико изненађење, готово одмах се осећао боље. Када су лекари дошли да га прегледају, утврдили су да је потпуно здрав. Мој син им је рекао да је један од претходних тестова показао да му је један бубрег неисправан. Међутим, када су укључили апарат, постало је јасно да оба бубрега раде исправно.

У својој поруци владики Серафиму, мој син је додао још неколико молби. Током следећег месеца, на његову велику радост, све су испуњени.

ПОМОЋ У ДОБИЈАЊУ ДРЖАВЉАНСТВА

Ја, слушкиња Божја, желела бих да поделим причу о помоћи коју сам добила од владике Серафима. Стигли смо у Бугарску у јесен 1992. године из ратом разореног Таџикистана. Мој муж је Бугарин по националности. Његови родитељи су 1943. године депортовани са Крима као непријатељи народа. Нисам имала породичне везе у Русији. Тако смо, вољом Божјом, завршили овде са наше двоје деце. Било је тешко скрасити се у новој земљи без посла или места за живот, али смо успели.

Наше тешкоће су почеле када је Бугарска увела визни режим са Русијом. Испоставило се да наш други син, који је управо напунио тринаест година, није легално боравио у Бугарској према новом закону. Министарство нам је рекло да ће бити протеран из земље. Његов захтев за држављанство није прихваћен јер су пронашли грешку у једном од докумената. У исто време, наш старији син је могао да поднесе захтев за држављанство. То се десило у октобру 2004. Сваки пут када бисмо долазили у Софију из Хаскова, увек бисмо посећивали руску цркву. Владика Серафим нам је већ толико пута помогао. Овог пута сам плакала на његовом гробу и замолила га за заступништво за нашег сина, тим пре што је владика и сам доживео исто – био је избеглица из своје вољене земље, оставши без дома и посла и завршивши у страној земљи. Тада је наш старији син  позван да дође у Софију неколико дана након што је поднео захтев за држављанство и испоставило се да су оба моја сина стекли право држављанства од 1994, иако су тврдили дага млађи син нема. Захваљујући томе, решили смо сва питања легализације у року од неколико дана. Чврсто сам уверен да наша породица дугује смештај и посао у овим тешким временима молитвама владике Серафима.

ЛЕК ОД УПАЛЕ СИНУСА

Прича Г.Т.:

Патио сам од синуситиса од детињства. Мучиле су ме честе главобоље. Било ми је мучно сваки пут када би време постало хладно, али никада нисам обраћао превише пажње на то, никада нисам користио никакве лекове, нити тражио савет лекара.

Од пријатеља сам сазнао за владику Серафима и често сам долазио да се молим на његовом гробу. Једном, било је то 1992. године, када сам поново дошао да се молим владики, наслонио сам се челом на мермер и одједном осетио талас топлине како ми пролази кроз вене и уклања неку тежину. Од тог тренутка, главобоље се никада нису вратиле и могао сам лако да дишем. Чак сам заборавио колико сам раније био болестан. Увек захваљујем Богу и владики Серафиму.

ПОМОЋ НА ИСПИТИМА

Прича А.Г. из Софије:

Много сам тражио помоћ владике Серафима и често сам ишао да се молим на његовом гробу. Студент сам на Софијском универзитету Светог Климента Охридског. Божјом милошћу и уз владикину помоћ, никада нисам пао на испиту.

Прва два испита која сам имао током летњег семестра 1993. године, „Анализа, други део“ и „Диференцијалне једначине“, била су веома важна. Сматрају се најтежим у целом току студија. Марљиво сам учио пре испита, али ме је обузимао страх и он је растао са сваким даном који је пролазио, па сам се сваке вечери усрдно молио Богу.

Често сам посећивао Владикин гроб. Онда се догодило чудо: упркос мојој великој забринутости, Владикиним молитвама, добијао сам чудесну помоћ. Сваки пут када би ме професор који ме је испитивао поставио питање, одједном бих „добио“ тачан одговор. Било је као да ми је неко ставио речи у уста. Чуо сам питања на која су други студенти морали да одговоре и схватио сам да на многа од њих не бих могао да пронађем тачан одговор. Био сам збуњен овим открићем и није ми требало времена да схватим одакле су ми „дошли“ тачни одговори. Захваљујући чудесној владикиној помоћи, добио сам „5“ („Добар“) и „6“ („Одличан“) на ова два испита. Штавише, био сам једини који је добио одличну оцену, упркос присуству великог броја вредних и способних студената међу испитиванима који су били далеко талентованији од мене. Захваљујем Богу и Владики Серафиму на њиховој милости и што не само да настављам студије као студент треће године, већ се и налазим међу најбољим студентима.

ОБРАЋЕЊЕ

Прича М.А. из Софије:

Имам рођака у Петербургу који није крштен као беба. Када је постао одрастао, одбио је да се крсти иако су цркве биле отворене и више није било државног атеизма. Иначе, наша породица никада није била позната као атеистичка и чинило се чудним што је овај младић одбио да се крсти. Моја тетка, његова мајка и ја смо покушале да га убедимо, па чак и притиснемо да промени мишљење, али ништа није помогло. Онда ми је једног дана синуло да треба да потражим молитве владике Серафима: написала сам поруку и оставила је у крипти цркве Светог Николе у Софији. Убрзо је „стигао“ одговор. Не могу са сигурношћу рећи, али за око недељу дана, мој рођак је морао да иде на пословно путовање на конференцију у Израелу. Стигао је у Тел Авив пре времена, у суботу. Тада је, по његовим речима, изгледало као да је све што се креће изумрло, и није могао да купи флашу воде нити да било шта уради. Био је јеврејски шабат. За сваки случај, мајка му је дала број ћерке своје најбоље пријатељице, младе православне жене која живи у Израелу. Мој рођак је помислио да је време да је позове, и ова жена је брзо стигла да га покупи и одвезе у Јерусалим. Мој рођак је касније причао о овом путовању као да је путовао кроз алтернативни универзум. Нешто необично му се догодило током путовања – сасвим се духовно пробудио и схватио истине вере. Само недељу дана након повратка у Санкт Петербург, крштен је у тридесетој години, а следећег дана је примио своје прво причешће.

ЧУДО ИЗЛЕЧЕЊА

Јасмина Николова, 65 година, из Софије:

Много времена је прошло од тренутка када сам била сведок чуда исцељења на гробу владике Серафима. Две или три године касније сам сазнала да Црква прикупља сведочанства о сличним чудима за канонизацију нашег „Декице“. Незахвалност је једини начин да опишем себе јер сам тек сада нашла времена и послушала савест да пишем о свом искуству. Ја сам баш као један од оних девет исцељених губаваца из Јеванђеља који се никада нису вратили да захвале Христу за исцељење. Из тог разлога, сада свим срцем тражим опроштај.

Почело је 2004. године. До тада сам већ две или три године покушавла да живим животом хришћанина. Једног дана, моја ћерка, унука и ја смо прошетале и свратиле на кафу. Убрзо ми није било добро и вратила сам се кући. Осећала сам се страшно лоше, па сам легла у кревет, када ми је одједном име старца Серафима Саровског обасјало у мислима. Замолила сам га да ми помогне и заветовао се да ћу напустити порок пушења. Осећала сам се боље и све се вратило у нормалу, али временом сам поново почела да пушим, иако ме је мучио стид. Осећала сам се јадно јер сам, иако сам постила и спремала се за причешће, знајући да треба да престанем да пушим заувек.

Упркос завету, наставила сам да пушим. Али онда, почетком пролећа 2005. године, поново ми је било лоше. Пошто сам једва могла да одем на посао, морала сам да посетим породичног лекара. Мислила сам да имам срчани удар. Док сам седела у чекаоници свог лекара, поново сам се помолила и по други пут се заветовала да ћу престати да пушим. Осетила сам се боље, али сам поново заборавила на своје обећање и наставила да пушим.

Већ сам знала да се са мном дешава нешто озбиљно и да ми је потребна помоћ да превазиђем ову зависност. Онда сам отишла на Дедушкин гроб. Док сам се молила обојици, владики Серафиму и Светом Серафиму Саровском, наслонила сам се на гроб и наставила да плачем и молим се. Не сећам се шта сам им говорила: наставила сам да се молим. Осетила сам олакшање и отишла. Ујутру сам имала осећај као да никада раније нисам пушила и цигарете од тада нису постојале у мом животу. То је заиста чудо, баш чудо, нема другог објашњења – ни не треба ми друго објашњење. Доживела сам чудо и оно је још увек са мном.

Каква велика милост за моју грешну душу, таква изобилна милост!

Клањам се и упућујем дубоку захвалност обојици.

ПРИРЕДИО ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

[1] Мухтар – на арапском и турском „изабрани“, нап.прир.

Чланак СВЕТИ СЕРАФИМ СОФИЈСКИ, НОВИ ЧУДОТВОРАЦ се појављује прво на ИСКРА.

Заставе Србије, илустрација (Фото: depostitphotos.com)

Читаоци ће препознати да у наслову овог чланка парафразирам назив књиге Врлина национализма Јорама Хазонија, али овај текст неће бити посвећен тој књизи, нити ће представљати просту примену у њој изнетих идеја на случај Срба, Србије и српских земаља.

Такође, Хазонијево становиште је нескривено јеврејско и израелско, па врлину национализма између осталог изводи и из Божије одлуке да своју објаву пренесе конституисањем и путем конституисања појединачног, „изабраног“ народа, који ће временом добити свој институционални облик и у двадесетом веку прерасти у нацију у савременом смислу речи.

Овде нећу ићи тако далеко, нити се бавити односом нашег народа и државе према Израелу и ситуацији на Блиском истоку, као ни коментарисати склоност неких од наших десничара да у Израелу траже модел и узор за остварење и одржање националне државе, због чега неки од њих подржавају ову земљу у текућим (да не кажемо деценијама непрекинутим и без шансе за окончање) сукобима са исламским светом. Овде нећу коментарисати ни тезе о постојању и континуитету идејног система о Србима као изабраном народу, „другом Израиљу“.

Ако све то оставимо по страни, овај аутор у основи тврди да није срамота бити националиста, да у таквом избору нема ничега спорног и недоличног, напротив, да је то разуман и етичан избор, нарочито у поређењу са алтернативама које су нам се нудиле и у новијем историјском периоду и које нам се у маскираним, ретушираним, или у понечему трансформисаним облицима, нуде и данас.

За Хазонија је, наиме, национализам „политичка теорија“, а могло би се рећи и политичка идеологија или концептуални основ за ту идеологију, која представља „скуп принципа који подразумевају да је свет најбоље уређен када народи могу сами да одређују независни правац свог кретања, да негују своје традиције и да следе сопствене интересе без уплитања других“. Он овом становишту супротставља „империјализам, који тежи томе да у свету успостави мир и просперитет тако што ће у највећој могућој мери ујединити човечанство у јединствен политички режим“.

Тежња ка суверености

Наспрам преддржавног поретка племена и кланова и интернационалног поретка успостављеног од стране империјалистичке државе или држава, Хазони сматра да поредак националних држава „пружа највеће могућности за колективно самоопредељење; да он ствара одбојност према освајању других нација и отвара врата толерисању различитих начина живота; такође, он омогућава живот испуњен невероватно продуктивном компетитивношћу међу нацијама, будући да свака нација тежи томе да максимално развије своје способности, као и способности својих чланова“, као и да „узајамна оданост која лежи у срцу националне државе пружа једини познати темељ за развој слободних институција и индивидуалних слобода“.

Нама се овакво виђење може чинити исувише западњачким и таквим да исувише подилази либералној фразеологији и у крајњој линији идеологији, која је прожела све друге и чак постала њихов критеријум, односно мерило њихове легитимности. То свакако стоји, као што стоје и многобројне критике на рачун различитих декларативно националистичких политика. Да не говоримо о Јорамовој саветничкој улози у Трамповој администрацији, што његове идеје ставља у контекст који није само академски.

Тачно је да држава заснована на националистичкој идеологији може да прерасте у империјалистичку, али не по себи, већ тек када суштински напусти своје националистичке основе. Тачно је да поредак националних држава није лако одржив и да може, уместо „здраве компетитивности“, коју би волео Хазони, да прерасте у зверињак и гладијаторску арену, уз озбиљно питање ко може да буде гарант одржања и одрживости таквог поретка, који би волунтаризам сваке појединачне државе могао битно да наруши, обезвреди, па и сруши и укине.

Стоји и могућност да националистички поредак постане репресиван према појединцима и групама унутар граница сопствене државе, као и да декларативна независност неће спречити елите да се и на спољном и на унутрашњем плану повезују на основу заједничких циљева и интереса, који могу бити противни националним и којима они могу бити маска.

Ипак, једна од врлина национализма је његова реалистичност. Он разуме да се сувереност и независност народа и држава не подразумевају и да никада не могу бити апсолутни, као и да је макар и минимум суверености у данашње време тешко одржив.

Али то не значи да не постоји простор за остварење разумне тежње ка максимално могућем степену независности, суверености и унутрашње уређености и интегрисаности, како институционалне, тако и друштвене, односно тежње за релативно стабилним институционалним поретком и друштвеном интегрисаношћу на основу уврежених вредности, норми и традиција које је једна заједница изградила и потврдила на свом историјском путу, као и с тим повезане тежње за остварењем одређених, макар највиталнијих националних интереса.

Сувереност и независност народа и држава се не подразумевају и никада не могу бити апсолутни

Ван свих мистификација, национализам је у основи политичка теорија, философија и идеологија која као темељни интегративни принцип поставља нацију, као спој институционалних и друштвених образаца, вредности и норми изграђених кроз специфичну историју одређене државе и народа, а која никада није искључивала различите спољне утицаје и преплитања, као ни друге облике интеграције и постојања других идентитетских форми, које постоје паралелно са националним.

Национални идентитет, дакле, није једини и једино пожељан, и не укида, не негира и не забрањује друге облике саморазумевања и самопоимања, али он је најинтегративнији и најоперативнији за сваку заједницу и сваку државу која жели да се развија што је могуће самосталније и независније, чега би требало да се држи и свака доследна националистичка идеологија.

Поносни национализам

Национализам даје предност идентитету доминантне етничке групе, која језгровно дефинише идентитет државе и нације, али то не значи да негира постојање или права других идентитетских група који живе на територији државе. На примеру европских држава уверили смо се да потискивање идентитета језгровне групе у име равноправности свих идентитета (виђених као конструката) и апстрактног грађанства, које све мање дефинише институционалну припадност одређеној држави, а све више је идеолошки маркер који упућује на имагинарни идентитет „грађана света“, као припреме и сензибилизације за стварање глобалне државе, дугорочно није допринело стабилизацији и превладавању унутрашње и спољне конфликтности, већ је умногоме само увећало.

Да ли је онда наслов који говори о некаквој „врлини српског национализма“ само натегнута шала или провокација, која заправо не говори о легитимности и предностима неког одређеног национализма, него национализма као таквог и на њему заснованог поретка односа у свету? Може и тако да се разуме, тим пре с обзиром на „озлоглашеност“ српског и баш српског национализма, као у понечему горег, нелегитимнијег, разорнијег и отровнијег од свих других, посебно регионалних или западњачких. Укратко, проблем наших националиста није само у томе да морају да се правдају што су националисти, већ још више што су српски националисти.

Али, коме заправо треба да се правдају и ко уопште може да им буде судија? Други регионални национализми који су производили геноциде над нашим народом? Западњачки национализми и империјализми који без прекида доводе у питање само постојање нашег народа и државе? Русији са њеном несклоношћу национализму, који због својих унутрашњих разлога види искључиво као деструктивни сепаратизам?

Остацима југоносталгичара који за све криве национализам, а да на тренутак не желе да се суоче са сопственом одговорношћу за рушење своје измаштане утопије, а о одговорности за судбину српског народа у Југославији и по њеном распаду да не говоримо? Агентима западњачког утицаја који мисле да имају пуно право да осуђују сваку српску тежњу не само ка независности, него и ка културној и идентитетској самоизградњи и самосагледавању, осим ако оно не иде у правцу самооспоравања?

Српски национализам, дакле, нема коме да се правда. Некадашњи антисрпски консензус Аустрије, Коминтерне, Ватикана и касније скоро целог политичког Запада свакако није нешто што би требало на било који начин да нас обавезује и да успоставља критеријум за формулисање, било нашег идентитета, било наших интереса.

Историјско искуство

Прва и основна тврдња је да је српски национализам легитиман колико и сваки други. Што би требало да прихвате и они који не мисле да је национализам најбоље решење за наш народ, нити да је најбољи или чак уопште добар политички и идеолошки избор. Велики проблем наше политичке културе је то што многи неће бити у стању да прихвате овакву саморазумљиву тезу, задојени што наслеђем титоима, што увезеним западњачким идентитетским пројектима и пројекцијама.

Следеће важно питање се тиче особености, па можда и неких посебних вредности српског национализма, који потичу од особености и вредности српске нације, њене историје и идентитета, јер национализам је пре свега идеолошка артикулација, афирмација, актуализација и институционализација тих особености и вредности. Он је сасвим разумна тежња, као и пут ка реализацији те тежње, српског народа ка независности, слободи, развоју и очувању сопственог идентитета.

Његови конституенти су искуство средњевековне државности и црквености, које сведочи о способности српског народа да стваралачки преображава наслеђене и преузете културне форме, као и о српској жељи за слободом и аутономијом, које сам на једном месту назвао аутономизмом.

Потоњи период ропства под Турцима доноси рефлексију средњевековног искуства, као и искуства поробљености од културно, цивилизацијски и религијски туђе силе, што потенцира културу и менталитет егалитарног слободарства, херојства и хајдучије, у спрези са напором за очување свог идентитета, и то пре свега духовног. Ово ће у модерно доба довести до идентификације националног и верског идентитета, што ће донети многе изазове очувању српског националног и културног корпуса.

Косовски завет у основи потенцира примарност духовног идентитета српског народа, односно духовног темеља његове идентификације, саморазумевања и особености. Иако део хришћанског и православног света, Срби кроз Косовски завет издвајају духовни идентитет као своју основну одредницу, а која представља жртвено подвижничко усвајање хришћанског искуства као одређујућег искуства заједнице.

Ово је у деветнаестом веку имало последицу како у језичкој, тако и у верској дезинтеграцији српског идентитетског корпуса, па су тако на његов рачун стварани или умножавани нови колективни идентититети, тако што су на основу другачије верске припадности или распарчавањем јединственог српског језика на наводно самосталне језике, стварани и, нажалост, још се стварају посебни, често антисрпски настројени па чак и засновани (псеудо)национални идентитети.

Ипак, упркос веома неповољним историјским околностима, српски народ је показао приличну меру отпорности, мање кроз способност да изгради дугорочније институционалне форме и пројекције, а више кроз способност да опстане и сачува свој идентитет.

Ово је свакако резултат и даље и упркос свему живог сећања на своју средњевековну прошлост, сакрализовану кроз Косовски завет, чиме је добила ванвременску, узорну, па чак и есхатолошку димензију. Укратко, српско историјско искуство обликовано као сведочење о потврди сопственог духовног идентитета и независности, постало је не само ствар сећања на прошлост, него и пројекција будућности, па чак и руководство у садашњости.

Оваква пројекција са једне стране и у некој мери омета институционализацију српског корпуса, односно остварење државног пројекта и дугорочније националне стратегије, али даје подстицај и потпору у вазда тешким, сложеним и нестабилним приликама. Јер, ако живите на мочварном и трусном тлу, умеће грађења чврстих и дуготрајних грађевина, колико год по себи позитивно, неће имати предност над умећем градње можда мање стабилних, удобних и привлачних објеката, али објеката који омогућавају сталне адаптације на променљиве услове.

То је створило и увек актуелну опасност од флуидности у схватању идентитета, као и специфичног „прелазничког“ менталитета и идентитета, што је за последицу имало сталну напетост између опасности од растакања идентитетског језгра и од његове апсолутизације не само у смислу спољашњих чинилаца, него и периферних слојева сопственог идентитетског корпуса.

Нација и држава

Кад се све сведе, критеријум припадности српској нацији и даље јесте верски и духовни, где се ова духовна компонента тиче активног и живог односа према верском искуству и наслеђу, односно целине историјског искуства, културног памћења и идентитета, који су таквим искуством прожети и одређени.

Други важан сегмент је језички, где се без обзира на језички сепаратизам, Србином сматра свако ко говори и сам сматра да говори српским језиком. Следећи елемент је писмо, које није само одраз језика, већ озбиљан сведок и чинилац државног, правног, па и духовног континуитета. Због овога није чудо да српски непријатељи најчешће атакују управо на ове основне идентификационе тачке, често не на сасвим очигледне начине.

Упркос веома неповољним историјским околностима, српски народ је показао приличну меру отпорности

Ово је обојено поменутим аутономизмом и слободарством, што, имајући у виду наше искуство у савременом историјском периоду, чини да је и даље једна од главних одредница српског национализма тежња за ослобођењем и уједињењем. Ова тежња, због бројних институционалних дисконтинуитета у српској историји, није производ империјалне логике, већ историјског искуства које сведочи да циљ сваке српске идеологије и политичке праксе мора бити заштита српског народа, и биолошко-социјална и културно-идентитетска, што се најбоље постиже институционалним обједињавањем већине припадника српског народа на његовим историјским просторима.

Такође, не треба занемарити и то да уједињење може да се односи не само на инсистирање на српском, „хоризонталном“ јединству (сви Срби у једној држави или у чврстој повезаности са матицом), него и на „вертикалном“ јединству свих друштвених слојева, у сплету средњевековног елитизма и потоњег егалитаризма, али који се у српској историји никада нису могли потпуно раздвојити (егалитаризам није искључивао узорну идентификацију са елитним фигурама светитеља и хероја, док елитизам никада није подразумевао одвојеност елите од тела целокупног народа, заснивајући се на аналогији државног и црквеног – дакле не само верског – јединства).

Како то обједињавање у савремено доба није постигнуто ни у једном облику, осим делимично у оквиру југословенског пројекта који није имао српска обележја, и како држава која обједињује скоро све српске историјске просторе у својим границама није била српска држава (па самим тим ни њено „језгро“ нити језгровни идентитет нису могли бити српски), наш национализам се суочава са изазовима осмишљавања и остварења пројекта одрживе и достижне државе српског народа.

Данашње недоумице између различитих модалитета таквог пројекта, од центристичких до полицентричних (језгро идентификовано са матицом или језгро идентификовано са српством), поред осталог су и производ таквих дилема и српски национализам ће бити одржив и успешан онолико колико буде кадар да превазиђе постојеће унутрашње расколе и спољне изазове и постави јасне и одрживе трајекторије остварења српског сна о националном јединству и слободи.

О том јединству српски националисти свакако треба да „певају“ и да нам греју срца, али и да га разумно и реалистично осмишљавају у конкретним историјским околностима, како се њихове тежње не би претвориле у своју супротност, која може значити и нестанак српског народа са историјске сцене.

Оно што мислим да би требало имати на уму, јесте да су српско национално осећање и самосвест у великој мери имплицитни и да често нису усаглашени са спољашњим, програмским или институционалним облицима у којима се пројектују или реализују. У том смислу, они који, по узору на европске националне пројекте и доктрине, теже овде већ помињаним категоријама попут стратегије, културе памћења, па чак и идентитета или пројекта, требало би да буду опрезни када се ради о примени таквих појмова у српском случају.

Без системског планирања и стратешких пројекција нема ни националне политике и идеологије, нити било какве политике и идеологије, али никако не би требало превидети снагу српске имплицитне културе, готово неке врсте колективног несвесног, која је уједно наша највећа снага и слабост, и која је – волели ми то или не – са нама и у нама.

Тек српски национализам који би био у стању да се са њом избори и претвори је у своју предност, могао би да рачуна на истинске и дуготрајне успехе. Тиме је борба на плану културе, дакле односа према најдубљим основама и смисловима постојања српске националне заједнице, један од његових основних задатака, што не занемарује важне политичке, геополитичке и безбедносне аспекте те борбе.

Владимир Коларић је писац и теоретичар културе, аутор књига „Јавни интерес у култури“, „Култура и безбедност“, „Пламен Донбаса – есеји о Трећем светском рату“ и других. Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор: Нови Стандард

Насловна фотографија: depostitphotos

БОНУС ВИДЕО:

Чланак Владимир Коларић: Врлина српског национализма се појављује прво на ИСКРА.

ОБУЧЕНИ ЗА УБИЈАЊЕ

Британске обавештајне агенције су „наредиле“ и убиле најмање три руска цара и учествовале у смрти још најмање тројице. Русија се, међутим, на Западу сматра „земљом убицом“. Хајде да погледамо шта се заиста догодило и како.

Сталне оптужбе на Западу да Русија наставља да убија „борце за слободу“ попут крвавог чеченског терористе Зелимхана Хангошвилија, или да је користила хемијско оружје против „вође опозиције“ Алексеја Наваљног, или одавно пензионисаног двоструког агента Сергеја Скрипаља, имају за циљ да прикрију потпуно другачију стварност – крвави терор који већ најмање неколико векова спроводе западне, пре свега британске, обавештајне агенције против Русије и највиших представника руске власти.

Ово је прича о томе како су Британци убијали руске монархе, једног за другим, од стране подмићених завереника и револуционара које су они платили, а који су мрзели своју земљу и идеализовали Запад. Колико је британских краљева Русија елиминисала? Смешно питање! Доказног материјала је много, баш много.

ЈЕДАН ЗВАНИЧНИ ПОРТРЕТ

Сер Џејмс Вајли ( Sir James Wylie, у Русији познат као Јаков Васиљевич Вилије; 1768–1854) био је шкотски лекар и војни хирург који се сматра једним од најважнијих оснивача модерне руске војне хирургије и ратне медицине. Његов допринос развоју медицинске службе у Руској Империји био је револуционаран. Пре његових реформи, медицинска нега на фронту била је резервисана готово искључиво за официре. Вајли је то променио и увео систем у којем су сви рањени војници добијали организовану хируршку помоћ. Био је лични лекар руских императора Павла Првог, Александра Првог и Николаја Првог. Учествовао је у више од педесет битака (укључујући Бородино и Аустерлиц), директно оперишући рањенике на фронту.

Дуги низ година био је на челу Војномедицинског департмана и председник Императорске војномедицинске академије у Санкт Петербургу. Поставио је темеље за школовање првих генерација домаћих руских војних лекара. Аутор је књиге „Pharmacopoeia castrensis Ruthenica“ (1808), која је деценијама служила као главни приручник за руску војну фармацију и хирургију на терену. Као признање за његове огромне заслуге и спасавање живота хиљада војника, добио је бројна руска одликовања, а британска круна му је доделила титулу баронета. Своје велико богатство завештао је за изградњу војне болнице у Санкт Петербургу.

УБИСТВО ЦАРА ПАВЛА

Цар Павле Први, 72. велики мајстор Сувереног Малтешког реда, потписао је себи смртну пресуду када је желео да поврати Малту од Британаца и послао  донске козаке да подстакну побуну у Индији коју су држали Британци. Цар је такође био огорчен неуспехом заједничког искрцавања у Холандији, где су руске војнике, издане од стране њиховог „британског савезника“, заробили Французи, што је судбина коју је Суворов једва избегао у Швајцарским Алпима. Када је руски цар схватио која је земља главни непријатељ Русије, она која плете најопасније интриге против ње, она која подстиче револуције и пљачка свет, брутално је убијен 1801. године. Ликвидирали су га и постхумно оклеветали дворски завереници које је ангажовао британски амбасадор у Санкт Петербургу, Чарлс Витворт, чији су коцкарски дугови исплаћени. Цар је ударен у главу златном табакером, а затим задављен марамом у својој спаваћој соби. Након тога, објављено је да је Павле Први умро од „апоплексије“.

Лични хирург цара Павла, Јаков Вилијер –Џејмс Вајли, Шкот који је потписао лажну званичну смртовницу како би тело могло бити представљено војсци следећег дана као доказ цареве „природне“ смрти – радио је целу ноћ над унакаженим лешом руског цара, покушавајући да га врати у пристојно стање.

Вилијер (будимо фер према њему), који је у Русији успоставио узорну војну хирургију, остао је лични хирург царева Александра Првог и Николаја Првог, који су свргнути са престола под сумњивим околностима. Први вероватно није умро 1825. у Таганрогу, већ је свргнут у дворском пучу, док је други умро 1855. године, највероватније не од „прехладе“. Британске интриге је тешко замислити у првом случају, али никако у другом – који је, подсетимо се, био кулминација Кримског рата (1853–1856).

Међутим, баронет Џејмс Вајли (да ли још увек неко верује да није био повезан са британским тајним службама?), кључни играч и познавалац тајни три узастопне владавине у Русији, није се ту зауставио. Још једна језиво мистична „случајност“ је повезана са њим: 1835. године, у његовој кући у Санкт Петербургу рођена је Марија Бланк – мајка Владимира Лењина, будућег уништитеља Русије и краљеубице, и његовог неуспешног старијег брата, Александра. Маријин отац, крштени Јеврејин по имену Александар Бланк, био је Вилијев сарадник и помоћник. Ко зна: касније блиске везе Владимира Иљича са британском обавештајном службом, можда су и наставак његове породичне историје?

Ох, те „случајности“. Узгред, Пугачовљев устанак се такође неочекивано „поклопио“ са Руско-турским ратом 1768–1774, који је, након бриљантних победа на копну и на мору, царица Катарина Друга била приморана да брзо оконча како би Суровов и други генерали морали да се суоче са бунтом. Британци, завидљиви на геополитичким успесима царице и Русије, вероватно су се покајали што су јој 1762. године – преко свог амбасадора у Санкт Петербургу – дали тада огромну суму од сто хиљада рубаља да организује дворски пуч против мужа, цара Петра III, који је убрзо убијен.

ЈОШ ДВА ЦАРА

Николој Први и Александар III? Британске тајне службе имале су разне методе за поступање са руским царевима. Николај Први је умро или од тровања (ко су били његови лични лекари?) или од туге и понижења због пораза у Кримском рату, лукаво испланираном од стране Британаца. Била је то изузетно успешна антируска геополитичка провокација Лондона, што је имало колосалне последице: након Кримске саге, Русија, суочена са непријатељством Француске и Британије, престала је да омета уједињење и јачање Пруске, која је прогутала Немачку, у име нове европске равнотеже. Као резултат тога, добила је огромну и моћну земљу у Европи, која јој је, захваљујући британским сплеткама, два пута објавила рат у 20. веку. Слом Руског царства, монструозна револуција, десетине милиона живота – таква је била страшна цена ове промене курса.

Да, тако је: за ослобођење Европе од Наполеона, Енглеска се „одужила“ Русији Кримским ратом, омогућеним британским интригама са дугорочним циљем.

Моћни и снажни Александар Трећи умро је у 49. години: верује се да је то била последица подметања бомбе испод царског воза, које је оркестрирао револуционар који је касније нашао уточиште у Европи. Зашто је то било потребно? Јер, знали су: све док Александар Трећи влада Русијом чврстом руком, неће бити револуције, а то никако није одговарало британским обавештајним службама.

Штавише, после много оклевања, Александар Трећи је пристао да закључи војни савез (конвенцију) са Француском против претерано моћне Немачке. Лондон се потом придружио Париза и Санкт Петербурга – Французима и Британцима су били потребни Руси као топовско месо против Немачке, приморавајући је да се бори на два фронта. Међутим, „савезници“ су рачунали да ће у овој борби прва пасти Русија, а тек онда Немачка. Јер би сви плодови победе тада припали Британцима и Французима, заједно са Американцима који су им се придружили на крају Првог светског рата.

Цар се смртно разболео одмах након потписивања конвенције са Французима: Лондон и Париз су савршено добро разумели да искусни реалиста Александар Трећи неће вадити кестење из ватре за друге и да мора да оде, пре него што се предомисли, што пре напустити овај живот…

Данас, поновимо, у Русији је званични став да није било отрова, да су све последице железничке несреће поткопале царево здравље. Много тога се званично износи у овом свету, укључујући и све врсте неистина. Међутим, хајде да претпоставимо да није британски или француски отров однео још младог цара у гроб. Ипак остаје експлозија коју су оркестрирали револуционари користећи најновија терористичка знања. Царске власти у почетку нису знале за ово, а затим су то пажљиво прикриле. Ко су били ови бомбаши и какве су везе Британци имали са тим?

ЦАР АЛЕКСАНДАР ДРУГИ

Постоји планина литературе и докумената о мучеништву цара Александра Другог. Али суштина онога што се догодило може се сажети у једну реченицу: Цар-Ослободилац је погинуо од руку руских револуционара, чије су активности финансиране и усмерене из Лондона. Престоница Британије, која се такмичила са Русијом за утицај у Европи, а посебно у Азији („Велика игра“), претворила се у антируско упориште у 19. веку. Док су Британци били отворени непријатељи, губили су сукоб са Русијом, која се стално ширила и јачала, упркос повременим неуспесима. Међутим, у последњем тренутку су добили „Велику игру“, која се вукла сто година – ако не рачунате совјетску рестаурацију. Руси су пре и током Великог рата веровали да су Британци њихови „савезници“. А нису били.

Да би Русима забили нож у леђа у правом тренутку, Британци су изабрали оптималну методу: агитацију, револуцију и „професионалне“ револуционаре, што значи револуционаре на њиховом платном списку. Добро су разумели да не могу да победе Русију отвореним ратом. Ништа се није променило од тада.

Тако је у Лондону почела да излази „слободна руска штампа“ (запаљиви часописи „Колокол“, „Накануне“, „Народоволец“, „Хлеб и слобода“ и други), коју је финансирала британска обавештајна служба. Појавили су се и такви „професионалци“ као што су Александар Херцен, Николај Огарев, кнез Пјотр Кропоткин, Сергеј Степњак-Кравчински и Сергеј Нечајев. Потоњи је послужио као прототип за Петра Верховенског у Достојевском роману „Демони“. Овај фанатик, аутор „Катехизиса револуционара“ – циничног програма за уништење историјске Русије и мега-терора у име „светле будућности“ – примао је велике суме новца за револуционарне активности из „Бахметјевог фонда“, који је створила британска обавештајна служба, а којим су управљали Херцен и Огарев. И то су само најпознатија имена која ми падају на памет – било је много више непријатеља Русије које су Британци прихватили и подмићивали. Касније су им се придружили револуционари који су на крају здробили Русију, предвођени Лењином и екипом.

Један од њих – Степњак-Кравчински, који је постао познат по атентату на шефа жандарма Мезенцова у Русији 1878. године и који је основао „Друштво пријатеља руске слободе“ у Енглеској 1890. године средствима руских непријатеља – завршио је свој живот у Енглеској на необичан начин. Године 1895, „дубоко замишљен“, пао је под воз. Врло је вероватно да му је неко помогао. Зар то није разлог за увођење санкција против Русије?

СТАЛНО „КОИНЦИДЕНЦИЈЕ“

И опет се дешавају све врсте „коинциденција“. Године 1853. – године, подсетимо се, почетка још једног руско-турског рата – Херцен, препун новца, отворио је „Слободну штампарију“ у Лондону. Она је објављивала револуционарне апеле, антипатриотске слогане и дефетистичку пропаганду, преписку између руских министара и листе поверљивих руских државних буџетских бројки, које је Херцен добијао наводно од истих тих министара, али,  наравно, од британске обавештајне службе.

Сам Херцен је признао да је до 1857. издавачка делатност била непрофитабилна. Ко је покривао трошкове? Наивно питање. Године 1863, у вези са пољским устанком који су организовале британске и француске обавештајне службе, а који је требало да доведе до објаве рата Русији од стране широке коалиције европских сила, Херцен је започео пољску агитацију, прелазећи на страну пољских шовиниста и насилника.

Успон и непосредни пад „Звона“ поклопили су се управо са овим периодом, јер руско јавно мњење, пробуђено патриотизмом, није опростило издајнику, а укидање кметства у Русији 1861. године уклонило је свако могуће тло за критику испод Херценових ногу.

ТЕРОРИСТИ

Али британске обавештајне службе нису биле обесхрабрене – уместо полуаристократског Херцена, који је задржао неки привид пристојности, ослањале су се на отворене убице попут Нечајева и Степњака-Кравчинског.

Терористичке организације попут „Земље и слободе“, „Црне преподеле“ и „Народне воље“ створене су, обучене и опремљене у Русији, углавном британским новцем. У седмом покушају, чланови ове друге групе убили су Александра II.

Следећи руско-турски рат 1877–1878, када је Санкт Петербург одлучивао да ли да сада заузме Истанбул или да сачека, довео је, каква изненађујућа „коинциденција“, до пораста тероризма у земљи (неколико деценија касније, тероризам ће погодити Русију током Руско-јапанског рата). Тако су „професионални“ чланови Народне воље прво набавили радионицу за производњу динамита, затим најсофистицираније бомбе, моћне експлозиве произведене ван Русије, сигурне куће, сопствену штампарију и огромне суме новца. Енглези не броје новац када планирају терористичке нападе.

Ово „чудо“ се лако објашњава четвртом тачком програма њихове организације: „Садашње ‘Руско царство’ обухвата оне области, па чак и националности које су спремне да се отцепе при првој прилици, као што су Мала Русија, Пољска, Кавказ и тако даље. Сходно томе, наша је дужност да олакшамо поделу садашњег Руског царства на делове према локалним жељама.“ Не може се порећи да су британске обавештајне службе веште у прикривању својих жеља „локалним жељама“.

РАЗЛОЗИ ЗА АТЕНТАТ

Укратко, Александар Други је разнет бомбом, првенствено зато што је под његовом владавином Русија успешно постајала модерна земља, брзо се развијала, стицала нове територије, успостављала чврсто упориште на топлим водама Тихог океана и усмеравала поглед на Босфор и Дарданеле. Руковаоци и спонзори наивне и дубоко провинцијалне Народне воље, који апсолутно нису имали појма шта раде, убили су цара, између осталог, због онога што је можда била најбриљантнија геополитичка операција у руској историји. Јер је спречила Британију да ослаби и трајно потисне своја два главна глобална ривала – Русију и… Сједињене Државе.

Ово се догодило 1863. године, када је Енглеска, након што је играла водећу улогу у изазивању антируског устанка у Пољској, већ неколико година отворено подржавала Југ против Севера у Америчком грађанском рату (1861–1865), како би поделила Сједињене Државе на две државе и пецала у немирним водама.

Уочи очекиване објаве рата Русији од стране низа европских земаља, предвођених Енглеском и Француском, Александар Други, у договору са председником САД Абрахамом Линколном, послао је руске бродове на америчку обалу у апсолутној тајности – Британци нису имали појма. Атлантска ескадра је укључивала фрегате Александар Невски, Пересвет и Осљабја, корвете Варјаг и Витјаз и клипер Алмаз. Пацифичка ескадра је укључивала корвете Богатир, Калевала, Ринда и Новик, и клипере Абрек и Гајдамак.

У случају избијања непријатељстава, ови бродови је требало да нанесу максималну штету непријатељској поморској трговини и нападну британске и француске колоније. Американци су преузели одговорност за логистичку подршку бродовљу контраадмирала Лесовског и контраадмирала Попова, са седиштем у Њујорку и Сан Франциску. Бродови су често испловљавали, а посаде енглеских трговачких бродова у огромним водама Атлантског и Тихог океана грозили при погледу на заставу Светог Андреја.

Ово је било изузетно корисно за Сједињене Државе у тешком рату против Конфедерације. Али у то време, Северњаци су се суочавали са озбиљним проблемима на фронту и били су захвални Русији на изразу солидарности и спремности – ако је потребно – да интервенише на њиховој страни. Америчке новине су тада писале:“Руски крст се преплиће са нашим звездама и пругама.“

Као резултат тога, изгледи за рат на трговачким путевима довели су до наглог раста трошкова превоза. Британске бродарске компаније почеле су да трпе страшне губитке. Британци су веровали да ће Краљевска морнарица тешко зауздати руске бродове који воде гусарски рат у огромним океанима и одлучили су да се не боре, напуштајући Пољаке које су подстакли на побуну. И руски цар и амерички председник платили су својим животима за ову бриљантну геополитичку операцију. Била је то британска освета у наизглед неповезаном пакету.

УБИСТВО ЦАРА НИКОЛАЈА ДРУГОГ

Како су британске тајне службе убиле Николаја Другог, заједно са Русијом, је посебна, трагична, горка и вишеструка прича, чије се последице још увек разматрају. Има толико материјала и чињеница да се не могу укључити у овај чланак. О томе ће морати да се пише посебно.

А стално се причају приче о злочинима руске обавештајне службе. Или боље речено, наше тајне службе. То је уобичајено веровање на Западу. Страшне, крваве и злочиначке руске тајне службе. Али да будем искрен? Ниједна тајна служба на свету није анђеоска јер њихови задаци су превише специфични. Али ако тражите заиста прљаве, крваве и злочиначке обавештајне операције, онда, пре свега, оне су негде другде.

Видели смо где.

ПРИРЕДИО ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

Чланак СЕРГЕЈ ЛАТИШЕВ: ЕНГЛЕСКЕ УБИЦЕ ПРОТИВ РУСИЈЕ се појављује прво на ИСКРА.