Бранко Павловић

Представљени „пакет мера“ нису никакве мере, него банално  једнократно давање готовине одређеним категоријама грађана.

Одакле тај новац? Па, из задуживања.

Пошто Србија има буџетски дефицит, онда нови расход од око 600 милиона евра нема одакле да се обезбеди него додатним задуживањем Србије. И то свих нас и привреде. Влада Србије је одлучила да ми преузмемо обавезу да суграђанима који су мање тржишно успешни дамо нешто пара. А да они то прикажу као свој поклон на основу мудре претходне политике коју су водили.

Рачуна се на инстиктивни осећај људи,  ако се неке паре деле, онда мора да је то што се дели претходно уштеђено, како би било и у кућном буџету. Али са државним буџетом то није тако. Није уштеђено, него се задужујемо.

Да ли би неки пензионер сматрао да је успешан ако би делио паре укућанима на основу кредита који је претходно подигао и за који је заложио кућу.

Због чега би тако нешто било за ММФ прихватљиво. Зато што није реч о „мерама“ него о пара ма из „падобрана“, једнократним давањима која не улазе у било какву основицу за будуће расходе. Не нарушава се ММФ „закон“ да плате и пензије не могу прећи одређени проценат у односу на БДП Србије. Плате и пензије остају исте. А на основу ових 600 милиона ЕУР привредни раст се поспешује. Не битно, али се поспешује. И углавном нема инфлације.

То се постиже на тај начин што половину пара, око 300 милиона еура дајемо заиста социјално угроженим категоријама и оне традиционално у таквим ситуацијама тим новцем измирују раније неплаћене обавезе (најчешће струја). Нема притиска на цене новом тражњом, него се измирују раније доспеле обавезе. На тај начин се државна предузећа чине ликвиднијим и код њих се тај износ књижи као раст БДП.

Другу половину новца дајемо онима који ће нешто и купити више у продавници, неку чоколаду више за унуке и слично. Ту се по основу ПДВ-а одмах 20 одсто врати у буџет. Повећава се ликвидност буџета. Нешто ће и они  искористити да плате део дугова, тако да ће једва преко 100 милиона еура заиста деловати инфлаторно. А то је занемарљив износ и неће уопште бити од иоле значајнијег утицаја на држање инфлације „под контролом“.

ММФ може имати разлога за сагласност и зато што се овим задуживањем на комерцијалној основи обезбеђује пласман за стране банке на нашем банкарском тржишту, које су и иначе прекомерно капитализоване ( читај не дају кредите никоме ко је српски привредник), како би даље повећавале профитну стопу у пословима минималног ризика ( са државом) и тиме остваривале скоро дупло боље резултате у Србији од резултата матичних банака у земљи седишта одакле долазе.

А шта би заиста биле мере економске политике.

Мере којима би се ефикасност ЕПС система  побољшала , а може да буде дупло боља, да би рачуни били 40 одсто мањи, па пензионери са мањим примањима не би ни били у дугу. А и ми се не бисмо додатно задуживали. Исто важи и за „Инфостан“ и слична привредна друштва. Та разлика у цени би грађанима служила за друге куповине и тиме би се на реалним основама повећавао БДП.

Мера би била да се оснују велика државна предузећа која би се бавила станоградњом по ценама која не би прелазила 1.500 еура по квадрату и где би се додела станова сматрала задовољавањем права да човек има кров над главом као људским правом, а не као тржишном категоријом. И онда би цене свих станова на тржишту драстично пале, па би сви грађани били мање задужени.

Мера би била, ако постоји потреба да се једнократно помогне великом броју наших суграђана, а постоји, да се Србија задужи код НБС, са роком отплате од 30 година и са каматом од 0,5 одсто. Постигли би исте ефекте, а суштински не би оптеретили будуће приходе ни грађана ни привреде. Једино би стране банке остале без масних профита.

Шта мислите како би ММФ реаговао на такав потез? Као рањени бик на црвену мараму. Али због чега?

Па макроекономске последице у овом моделу су мање оптерећујуће у погледу враћања дугова због тога што суштински не представљају реално оптерећење за државу, а инфлаторно би последице биле исте као и код комерцијалног задуживања.

Зато што ММФ жели наше даље комерцијално задуживање. Уљуљкујући нас да смо „ниско задужена“ држава, а све је базирано на фиксном курсу динара у односу на евро који даје нереалну статистичку слику. Коју ММФ подржава. И страни проценитељи. Само да се подсетимо, и 2008. године када је све експлодирало на светским финансијским тржиштима, сви ти деривати 8 преко 90 одсто) су имали ААА оцену рејтинга- као најсигурније инвестиције баш од свих тих истих западних ( у суштини САД) субјеката. Њихове оцене су доказано манипулативне а не „научне“.

О томе сам писао у претпрошлом тексту, овде само као подстрек за отрежњење: ако је фиксни курс генијална идеја ове власти, како то да САД немају фиксни курс за долар?

Ни Европска централна банка за евро.

Ни Британија за фунту. Интересантно, чак се ни пословично банкарски верзирани  Швајцарци нису тога досетили, па ни њихов франак није фиксно везан (има одређени паритет са евром, али то је нешто друго). Ни на планетарном ниво, ни Кина, ни Јапан, ни Аустралија, ни Канада, па онда Русија, Индија, Бразил. Нико да увиди нашу генијалност и сад се пате са курсевима својих валута.

Друго објашњење је да фиксни курс има тако штетне последице, да оне далеко превазилазе погодности које таква монетарна политика доноси. А у чему су погодности. У томе да можете да се задужујете више него што реално можете да платите, када једном све дође на наплату. И што онај ко је на власти може да се хвали невероватним растом плата и пензија израженим у еврима. Тако изражена примања су за око 60 одсто већа од реалног раста.  Све друго је погубно за привреду и одрживи стандард једног друштва. Зато свима осталима не пада на памет да уводе фиксни курс својих валута.

У силним објашњењима нема ама баш ниједне нове идеје. Само даље задуживање подржано од ММФ-а, посипање бирача готовинским износима пред изборе на терет грађана, стране инвестиције по било коју цену.

Будућност нам се нуди  као прошлост на стероидима.

Из тачне констатације да су протести у претходних 18 месеци имали две неопростиве грешке: блокаду образовања и у организацији мањег броја учесника политички мотивисано насиље ( никада „студенти“ нису позвали полицију да похапси све те изгреднике и тиме су суодоговорни за то насиље), погрешно нам  приказује да никаквог оправданог разлога за незадовољство не постоји. Ту и тамо „ко си бре ти“, на нивоу лошег појединца, али концепцијски је све идеално.

Проблеми су итекако системски и дубоки. Грађани то више осећају него што умеју да елаборирају. Једном речју се зову „неоколонијални“ положај Србије. Са све пратећом корупцијом и лошим кадровима који су нужни у том подређеном односу према западном империјализму.

И за крај, када ће бити избори. Отприлике 7 дана након поделе 600 милиона евра.

Чланак Бранко Павловић: Влада Србије и ММФ у епизоди спашавања сиромашних се појављује прво на ИСКРА.

Док су звона манастира Грачаница означавала крај још једног видовданског парастоса, атмосфера на оближњем Газиместану претворила се у демонстрацију силе која далеко превазилази оквире уобичајеног одржавања јавног реда и мира. Привођење 36 особа, међу којима је било и малолетних лица, под неодређеним оптужбама за „изазивање раздора и нетрпељивости“, поново је у фокус јавности вратило питање: где престаје владавина права, а почиње политички мотивисан прогон?

Међутим, овај Видовдан се разликује од претходних по јасном контексту у ком се одиграо. Хапшења на Газиместану коинцидирала су са још једним, наизглед невидљивим, али подједнако узнемирујућим процесом – масовним стизањем судских позива и оптужница Специјалног тужилаштва из Приштине на кућне адресе грађана у централној Србији. Када се ове две појаве аналитички споје, постаје очигледно да званична Приштина више не оперише само на терену тренутног инцидента, већ спроводи свеобухватну, географски проширену стратегију притиска.

Овогодишња прослава на Газиместану оголила је механизам „нулте толеранције“ косовских власти према било каквом изразу српског националног и културног идентитета. Грађани су привођени без писаних налога, због певања песама или ношења симбола које косовска полиција, по сопственом дискреционом праву, тумачи као провокацију.

Хапсе и малолетне

Тежину овим догађајима даје учешће малолетника. Адвокати одбране и очевици потврдили су да је међу приведенима било и малолетних лица, која су, заједно са родитељима, одвођена у полицијске контејнере и станице на саслушање. Иако је приведени дечак убрзо пуштен на слободу, сцене у којима се малолетници третирају као безбедносна претња оставиле су дубок психолошки ожиљак на присутне. Циљ оваквог поступања, према оцени аналитичара, јесте креирање наратива да је сваки долазак на Косово и Метохију, чак и у верске сврхе, високоризичан чин који угрожава безбедност целе породице.

Српска православна црква, тј. Епархија рашко-призренска, наводи да постоје сведочења о физичком и психичком малтретирању приведених Срба и позива међународне мисије да испитају све околности привођења након обележавања Видовдана.  Епархија истиче чињеницу да су верници ове године дошли на Газиместан без истицања националних симбола, управо због раније најављених ограничења, али да ни то није било довољно да обележавање протекне без понижавајућих полицијских мера.

Адвокати одбране и очевици потврдили су да је међу приведенима било и малолетних лица

Посебну забринутост изазивају сведочења да су неки приведени били шамарани, ударани, вређани, те да им је тражено да узвикују „Косово република“. Једном од приведених оскрнављена је народна ношња, појединима је указана лекарска помоћ, док су новинари били изложени детаљним контролама и ометан им је рад.

Заштитник грађана Србије Зоран Пашалић упутио је допис омбудсману са Косова и Метохије Наиму Ћељају, са захтевом да хитно испита све околности привођења више грађана српске националности након обележавања Видовдана на Газиместану и да прати законитост поступања надлежних органа. Пашалић се обратио и институцијама ЕУ у Бриселу, амбасадама земаља Квинте, као и Мисији ОЕБС-а у Приштини, указујући на потребу да се поступање надлежних органа спроведе у складу са највишим међународним стандардима заштите људских права, уз обезбеђивање пуне заштите процесних права свих приведених лица.

У међувремену, заменик омбудсмана на КиМ Срђан Сентић иницирао је покретање поступка по службеној дужности поводом хапшења на Газиместану, наводећи да су од надлежних институција затражене информације како би биле утврђене све релевантне чињенице и околности.

Немачка политичарка српског порекла Жаклин Настић на Иксу је коментарисала то да је приликом обележавања Видовдана тзв. косовска полиција ухапсила Србе међу којима су биле и „жене и отац, који је одвојен од свог малолетног детета“. Подсетила је да је „до сада било мало јавних реакција Европске уније“. „Многи Срби и друге мањине се стога с правом питају – да ли је ово заштита и безбедност коју им НАТО гарантује у њиховој домовини Косову и Метохији већ 27 година?“, упитала је Настићева.

Очигледно су прозване стране морале бар некако да реагује па су се огласиле и мисије Еулекса и ОЕБС-а које су, како наводе, пратиле „активности“ које су приштинске власти спроводиле у вези са обележавањем Видовдана и поручиле да морају да буду „сразмерне“ и у складу са основним слободама. Сва је прилика да ће и остати само на „праћењу“, као и у многобројним случајевима до сада.

И док косовска полиција хапси на терену, косовско правосуђе је истовремено покренуло офанзиву према Србима који годинама живе ван територије Космета. На адресе бивших војника, полицајаца и ратних ветерана у централној Србији почели су да стижу судски позиви за процесе у вези с ратним злочинима, са посебним акцентом на случај Рачак из 1999. године.

У исто време Основни суд привремених институција у Приштини расписао је потерницу за хапшење 20 Срба због наводних ратних злочина – осумњичени су да су у Ђаковици наводно убили 106 албанских цивила и злостављали још 300, објавили су приштински медији.

Приштински пипци

Кључна тачка у овој корелацији је синхронизација: Приштина жели да демонстрира да нико, без обзира на то где се физички налази – да ли на верском скупу на Газиместану или у сопственој кући у Крушевцу, Нишу или Београду – није ван домашаја њиховог апарата.

За Србе на Косову и Метохији, позиви, уколико су послати, припремају Албанце на епилог суђења у Хагу, Хашиму Тачију и осталима, сматрају упућени српски експерти и аналитичари. „На Косову страхују од евентуалног, лошег исхода целог процеса. Када кажем лошег, мислим да Хашим Тачи буде осуђен у Хагу и припремају резервну варијанту, резервну опцију. Шта то у пракси значи? Па подижу оптужнице против Срба за наводне ратне злочине почињене на Косову током ратова за југословенско наслеђе крајем деведесетих и почетком двехиљадитих година. Зашто је то за косовску јавност важно? Због тога што су косовске политичке елите од 1999. до данас своју државност, историју, институције, градили на једном наративу, искључиво албанске жртве. У том наративу косовски Албанци имају епитет жртве, а Срби, српске институције и српска држава ексклузивитет агресора“, рекао је за „Еуроњуз“ историчар Александар Гуџић.

Зато се и потеже случај Рачка, од којег је одустао и Међународни трибунал у Хагу, а најављена је и нова оптужница, за погибију Адема Јашарија, једног од оснивача такозване Ослободилачке војске Косова.

Оптужница за случај Јашарија најављена је само неколико дана након хапшења петорице Срба за дешавања у Рачку, што, како се наводи, код Срба на Косову и Метохији изазива додатни страх и забринутост.

За званични Београд, Адем Јашари је терориста који је починио многа убиства и који је неколико година пре погибије осуђен на 20 година затвора, док приштинско правосуђе сматра да су он и чланови његове породице жртве, па је најавило оптужницу против припадника српске полиције.

Адем Јашари је ликвидиран у, како тврде српски безбедносни органи, легитимној антитерористичкој акцији заједно са својим саборцима и групом цивила. У сукобу његове оружане групе и полиције убијена су и два српска полицајца, док, према истим изворима, унутрашњост куће Јашаријевих и данас потврђује да се из ње пуцало из више врста наоружања.

Министарство правде Србије, поред најоштрије осуде одлуке привремених приштинских институција да распишу потерницу за Србима због наводних ратних злочина, саопштава да ове активности „нелегалних и непризнатих правосудних институција на Косову и Метохији“ имају за циљ наставак акције застрашивања Срба и даљег спречавања њиховог повратка у аутономну покрајину.

Застрашивање дакако стоји, само није јасна синтагма „нелегалних и непризнатих правосудних институција на Косову и Метохији“ у које су својевремено, на притисак Београда, Срби угурани, да би их касније напустили и судбина Срба била препуштена чисто албанским тужиоцима и судијама.

Оптужница за случај Јашарија најављена је само неколико дана након хапшења петорице Срба за дешавања у Рачку

Посебну мистерију и узнемиреност изазвао је технички начин на који ова писма стижу. Будући да званични Београд сада не признаје косовске институције и не постоји директна правна сарадња, Приштина је применила поштански маневар. Позиви се шаљу преко међународних транзитних центара у иностранству – најчешће преко Беча, Љубљане и Будимпеште. Пошта Србије добија ове пошиљке као регуларну међународну пошту из Аустрије или Словеније и, према међународним конвенцијама, дужна је да их испоручи на коначну адресу. На тај начин, папир са печатом непризнатог суда из Приштине легално улази у сандучиће грађана у централној Србији.

Масовни долазак писама наметнуо је логично питање: како су приштинске власти дошле до тачних, ажурираних адреса пребивалишта људи у централној Србији? С обзиром на то да званични органи у Приштини ћуте о својим методама, све се свело на спекулације и нагађања.

Достава података

Највећу буру изазвала је сумња, коју је јавно изнео и пензионисани командант Жандармерије Горан Радосављевић Гури (један од оптужених), да је неко из државних структура Србије предао ажуриране базе података Приштини. Због тежине ових оптужби морало је хитно да реагује Министарство правде Србије, које је оштро демантовало било какво уступање података и поручило грађанима да та писма немају никакву правну важност и да нису дужни да се на њих одазивају.

Ту је и теза о архивама из 1999. године. Према овој верзији, Приштина користи затечену документацију из полицијских станица и војних одсека који су остали на Косову након повлачења српских снага. Међутим, ова теорија има ману – она не објашњава како Приштина зна тренутне адресе људи који су мењали пребивалиште у последњих четврт века.

Помињу се и међународне обавештајне службе па се тако спекулише да Приштина до података долази преко партнерских западних служби које имају увид у различите регионалне регистре, или преко прећутног посредовања мисија попут Еулекса.

Живимо у ери дигитализације где су многи подаци, од привредних регистара до процурилих бирачких спискова, доступни на интернету. Косовске службе наводно користе напредне методе претраге отворених извора како би повезале имена са старих војних спискова са данашњим профилима на друштвеним мрежама и адресама приватних фирми у Србији.

Тема достављања позива добила је додатни значај почетком јуна, када је Апелациони суд Косова укинуо потврду оптужнице против 53 особе у предмету Меја и вратио предмет на поновно одлучивање управо због начина на који су оптужени обавештени.

Апелациони суд оценио је да нису били испуњени законски услови за вођење поступка у одсуству, наводећи да нису предузети  „разумни напори“ да оптужени буду обавештени о поступку, као и да нема доказа да су позиви и оптужница објављени на начин прописан законом.

Зато се, наводно, прибегло тактичком блефирању за суђења у одсуству. Ова теорија, коју заступа и део политичке јавности у Београду, сугерише да Приштина заправо шаље писма „напамет“ на претпостављене адресе или места рођења. Циљ им није да оптужени заиста дође на суђење већ да се писмо врати са назнаком да је испорука покушана. Према косовском закону, то пружа формално-правно покриће да су „предузети разумни напори“ за обавештавање, што омогућава покретање масовних суђења у одсуству и, коначно, расписивање међународних потерница.

Када се подвуче црта, хапшења на Газиместану и писма из Беча представљају две стране исте медаље. То је стратегија подизања невидљивог, али непробојног правног зида око Косова и Метохије за српску заједницу.

Порука коју Приштина шаље је јасна – ако сте икада били део одбрамбеног система Србије, или ако данас јавно манифестујете свој национални идентитет, бићете процесуирани. Резултат је стварање колективног осећања кривице и несигурности. Док се Београд држи става о правној ништавности потеза Приштине, Срби на терену – било да су деца на Газиместану или пензионисани полицајци у централној Србији – остају директне мете овог софистицираног административног рата.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: Печат

Насловна фотографија: Епархија рашко-призренска

Чланак Слободан Иконић (Печат): Газиместан, тајне оптужнице и писма из Беча се појављује прво на ИСКРА.

Признајем, грешан, стално ми пада на памет прича о вуку који је упао у јаму. Сећате ли се? 

Зец је угледао вука у јами. Полудео је од радости. Прискочио до ивице и почео да сипа: цркни, сива ругобо, ђубре шумско, бувљи царе! Сад ће доћи ловци па ће те средити!

Изгаламио се и пошао својим послом. Мало протрчао и мисли: а, не, мало сам му рекао, треба још. Врати се зец до јаме и поново: кучко четворонога, буљоока жабо длакава, њушко окупаторска! 

Вук седи, слуша га смирено, трепће очима, не одговара. Нема шта да му каже. 

Зец опет оде, и опет мисли: мало, мало сам му рекао – за све године што ме је у страху држао, док и у нашу шуму није стигла демократија. Окренуо се и трк назад. Али се тако залетео да је почео да кочи три метра пре јаме – и свеједно није могао да прикочи. И свалио се у јаму, код вука. 

Посматрају један другога. И зец каже вуку: – Нећеш ми веровати, сиви, дошао сам да се извиним! 

Крај приче. Или почетак. Како за кога.

(Превео Ж. Никчевић)

Чланак Захар Прилепин: КЛЕВЕТНИЦИМА РУСИЈЕ, ОПОМЕНА се појављује прво на ИСКРА.

Свако време има своје симболе. Некада су се књиге спаљивале на трговима, некада су се новине забрањивале декретом и бајонетом, а данас се медији уклањају са кабловских мрежа, интернет платформи и друштвених мрежа, док се грађанима прети санкцијама ако се усуде да њихов садржај поделе.

Разлика је само у технологији. Принцип је остао исти.

Одлука Суда Европске уније којом се практично легализује кажњавање оних који дистрибуирају садржаје санкционисаних руских медија није питање Русије. Није чак ни питање РТ-а. 

То је питање будућности слободе говора у Европи. Према доступним информацијама, суд је потврдио да и појединци могу сносити последице због ширења садржаја медија који су под санкцијама ЕУ.

Најлакше је рећи да се све ради у борби против пропаганде. Али ако је нека информација лаж, зар није природније да буде побеђена чињеницама? Зар демократија не почива управо на сучељавању аргумената? Од када се истина брани забранама?

Нико разуман не тврди да су медији имуни на пропаганду. Она постоји на свим странама. Али ако је једини одговор на туђу пропаганду забрана, онда то више није самопоуздање демократије, већ страх од дебате.

Много је занимљивије питање коме је ова цензура заиста намењена. 

Руски медији не емитују програм због европских институција. Они се обраћају људима. Управо зато се и уводе овакве мере, не зато што се политичари плаше редакција, већ зато што се плаше да ће грађани чути и друго виђење света.

Када власт почне да процењује шта грађани смеју да читају, гледају или деле, она тиме шаље јасну поруку да више нема поверења у сопствене аргументе. Уместо да убеди, она забрањује. Уместо да полемише, она кажњава.

То је суштинска разлика између самоувереног и несигурног система. Самоуверен систем не страхује од критике. Он зна да ће победити бољим аргументима. Несигуран систем прво ућутка противника, а тек онда проглашава победу.

Последњих година европска јавност све чешће поставља питања која су до јуче била незамислива, од економских последица санкција Руској Федерацији, преко миграционе политике, до наставка рата у Украјини и будућности саме Европске уније. То су теме које изазивају поделе и унутар држава чланица. Управо у таквом тренутку сваки алтернативни извор информација постаје непожељан.

Историја, међутим, показује једно правило које се никада није променило. Цензура може успорити проток информација, али не може зауставити људе да постављају питања. Што је више забрана, то је више сумње. Што је више цензуре, то је мање поверења.

Можда ће неко рећи да је све ово само правно питање и да се односи искључиво на санкционисане медије. Али свака цензура почиње као изузетак, а завршава као правило. Данас је забрањен један медиј. Сутра ће бити други. Прекосутра ће на ред доћи појединац који је поделио „погрешан“ текст.

И зато суштина није у томе да ли се неко слаже са РТ-ом или не. Суштина је у праву грађана да сами одлучују шта ће читати, гледати и коме ће веровати. Оног тренутка када држава преузме ту улогу, престаје да буде арбитар закона и постаје арбитар истине.

Чим неко себи присвоји право да одређује шта је једина дозвољена истина, престаје да брани демократију и почиње да личи на идеологије које су у прошлости гушиле слободу. Управо тако су деловали и фашистички режими, а историја их није запамтила као чуваре слободе, већ као њене највеће непријатеље.

Чланак Душан Опачић: Брисел са фантомком на глави: Забрана садржаја РТ у име „демократије“ се појављује прво на ИСКРА.

Приштински суд смјештен је у ономе што представља идентитет “независности”: у колективну имагинацију Албанаца у којој су постали дио колективног Запада.

Све је својеврсна псеудо-Калифорнија: огромне, застакљене зграде и ригипс панели, на силу донешено дрвеће које не даје никакав хлад. На згради је натпис на албанском, лошем српском и енглеском језику. Климе – за разлику од оригиналне Америке – у згради нема. На улазу су упутства о прикладном облачењу које они који улазе углавном не поштују – од јапанки и шортсева, преко оскудних мајица и тренерки.

Као и све на Косову и Метохији данас, форма је западна, суштина – османско убјеђење да су закони само слабе покривалице за силу. Тј. има га само онолико и онда колико је неко у стању да се наметне силом.

Људи који пролазе или глуме незаинтересованост или гледају са неком надменошћу нас који чекамо испред Суда – породице и пријатеље Срба ухапшених на Газиместану о Видовдану 2026. године.

Ми смо који тренутак раније пошли из Грачанице: са друге (или прве) планете – из бескрајне љепоте Свтјетлости, иконе и камена, мира и светиње. “Знаш, њих је и даље страх нас!” казују ми сви које срећем тог јутра  у Метохији и на Косову. Како и зашто да њих – који имају силу, који су приводили како су хтјели и тукли кога су хтјели – како њих може бити страх нас? Ако је у питању прости биланс моћи – моћ је сада, наизглед, њихова? “Њих је и даље страх”. То објашњава насиље. Страх се најлакше претаче у батињање и насиље.

Из Грачанице полазе наши момци, и међу њима мој пријатељ Стефан Татар. Србин, из Старе Црне Горе, непоколебљив и стамен, несавитљив до пуцања, утемељен у Грачаници.

Ми идемо пред Суд, не знајући шта ће покушати да смисле, како да осмисле и оправдају чисто насиље. Јер на Газиместану се није хапсило на Видовдан зато што се нешто догодило већ да се у будућности не би догодило да Срби дођу на мјесто гдје смо се опредијелили да стаклене зграде нису врједније од Грачанице. “Оче, никад као ове године није било људи”. Никад као ове године јер Срби кроз читаву историју мобилишу се на завјетним основама, макар након тога демобилисали се на неким другим. Хапшени су наочити момци, по интуицији насилника, за примјер другима.

И када почиње “суђење”, све је саткано од непрекидних пакости: суђењу се “може” па “не може” присуствовати, вода се у ужареној згради “може” па “не може” доставити оптуженима. И сама оптужница лебди у ваздуху јер ништа се конкретно не може доказати, а нешто се мора наћи. Полицајци који су тукли момке изјављују да су им куповали воду и бринули се о њима. Све је фарса, уосталом, као и све што “независна” Репубљика чини. Псеудо-Калифорнија као мјесто за османски зулум 2.0.

Момци након неколико сати излазе. Несаломиви. “Нисмо се помјерили ни милиметар” – како да се помјери човјек утемељен у Дечанима и Грачаници? Утемељен на Царству небеском, на Лазаревом опредјељењу?

Интензивитет и сљепоћа насиља које је на тај Видовдан примјењено ка њима говори само једно: силу је и даље страх Небеса. Она их не разумије, а жели да их контролише. Узалуд. Газиместан није казивање о српском поразу него о Побједи Неба над ордијом. Некада и сад.

(Телеграм канал о. Дарка Ристова Ђога)

Чланак О. Дарко Ристов Ђого: Побједа Неба над ордијом се појављује прво на ИСКРА.

Кнесет (Фото: Rafael Nir on Unsplash)

Одлука израелске владе да званично призна геноцид над Јерменима представља један од од политички и симболички најделикатнијих корака у односима Израела и Турске. На први поглед, стиче се утисак да Израел осећа потребу за задовољењем историјске правде: држава народа који је преживео стравичну трагедију Холокауста, прокламује своју моралну обавезу да призна трагедије других народа и успротиви се негирању злочина против човечности.

Међутим, у свету глобалне политике, морални аргументи ретко се могу посматрати изоловано; они најчешће добијају на тежини тек када се поклопе са националним интересима.

Због тога, уместо да се питамо зашто Израел раније није признао геноцид над Јерменима, требало би да се запитамо зашто је одлучио да то учини баш сада. Одговор је, са једне стране, прилично једноставан: деценијама се Израел водио искључиво хладном политичком рачуницом. Питање јерменског геноцида било је незахвална, пректично табу тема за израелски естаблишмент. Сваки покушај да се оно покрене на званичном нивоу наилазио је на отпор, с обзиром на то да би такво признање неизбежно нарушило односе са Турском.

Дуги низ година, Анкара је била један од кључних партнера Израела у муслиманском свету. Израел је Турску посматрао као важног војно-политичког савезника, стратешки канал комуникације са регионом и фактор равнотеже на Блиском истоку. Историјска питања су, стога, жртвована зарад прагматизма. Израел је строго водио рачуна да не испровоцира Анкару потезима који би могли да угрозе интересе државе.

Дубока криза

Ту је, наравно, и фактор Азербејџана. Баку за Израел није обичан партнер, већ важан савезник у области енергетике, војно-техничке сарадње и геополитике. Азербејџан испоручује нафту, купује израелско оружје и заузима посебно место у израелској стратегији према Ирану. Деценијама је Израел посматрао јерменско питање као потенцијалну претњу односима како са Бакуом, тако и са Анкаром.

Постојао је и трећи, веома осетљив аспект: идеја о изузетности Холокауста. Поједини припадници израелске политичке елите дуго су заступали став да би признавање других геноцида могло да умањи јединствени статус Холокауста у глобалном историјском памћењу. Овај аргумент је ретко изношен у јавност, али је био дубоко укорењен у политичком промишљању и додатно је доприносио опрезности Израела када је реч о јерменском питању.

Сада се, међутим, ситуација променила – и то не зато што је Израел наједном спознао размере трагедије јерменског народа. Пре ће бити да се променио политички пејзаж, а са њим и геополитика Блиског истока.

Односи између Израела и Турске пролазе кроз дубоку кризу. Реторика турског председника Ердогана према Израелу постала је отворено непријатељска. Турска је нагло појачала политички притисак на Израел, замрзнувши односе у многим областима, док је антиизраелску агенду претворила у важан елемент своје регионалне политике. У оваквим околностима, доскорашња логика опрезности губи сваки смисао. Израел више не посматра Анкару као партнера због којег би вредело одржавати дипломатско ћутање, те стога болна историјска питања Турске све више постају инструмент који Израел користи за узвратни притисак.

У овом контексту, одлука Израела добија посебан значај и ствара политички преседан, који би могао додатно да појача међународни притисак на Турску у вези са јерменским питањем. Разлог је очигледан: Израел носи специфичну моралну тежину када је у питању култура сећања на масовне злочине и геноцид. Када јеврејска држава призна геноцид над Јерменима, турској дипломатији је неупоредиво теже да ово питање представи као „исполитизовану дебату међу историчарима”.

Израел, међутим, не би требало идеализовати. Ова одлука није плод каквог изненадног „тријумфа морала” у тамошњој политици. Потези Израела вођени су искључиво националним интересима. Деценијама му је ишло у прилог да ћути, па је стога и ћутао. Данас му, пак, одговара да то ћутање прекине, те сходно томе и поступа. На овом примеру недвосмислено долази до изражаја комплексна природа међународне политике: сасвим је очигледно у којој мери се морални аргументи често преплићу са прагматичним калкулацијама.

Турска је антиизраелску агенду претворила у важан елемент своје регионалне политике

Ова ситуација би могла имати посебан значај за односе Израела и Азербејџана. Наравно, било би наивно очекивати тренутни прекид партнерства између две земље. Баку је превише важан за Израел у погледу енергетике, безбедности и регионалне стратегије. Какогод, Министарство спољних послова Азербејџана издало је прилично уздржано, али критичко саопштење. Баку је позвао израелску владу да преиспита своју одлуку, избегавајући притом било какво помињање геноцида над Јерменима и користећи синтагму „догађаји из 1915. године”.

Још један важан фактор јесте реакција унутар саме Јерменије. Парадоксално, Израел је покренуо питање јерменског геноцида управо у тренутку када јерменске власти настоје да ову тему уклоне са своје спољнополитичке агенде. Под паролама мировне политике и нормализације односа, Јереван заправо маргинализује питање геноцида. Јерменски премијер Пашињан изјавио је да Јереван „не види потребу да реагује” на одлуку израелске владе. Према Пашињановим речима, Јерменија не жели да учествује у претварању геноцида у политичко оружје, будући да то није у интересу земље.

Нови ривал

Овакав развој догађаја био је сасвим очекиван. Заправо, потез Израела није био усмерен толико према Јерменији или чак Турској, колико према Сједињеним Америчким Државама, где се тренутно одвија борба за будућу равнотежу снага на Блиском истоку. Израел све више доживљава Турску као следећег главног регионалног ривала након Ирана.

Док су у прошлости, упркос политичким кризама и оштрој реторици, Анкара и Западни Јерусалим успевали да сачувају простор за прагматичну сарадњу, данас је тај модел практично доживео колапс. Турска тежи независној улози у региону, настоји да прошири свој утицај у муслиманском свету и покушава да се позиционира као један од центара моћи у новој архитектури Блиског истока.

То представља стратешки изазов за Израел. Деценијама се њихова безбедност у великој мери ослањала на квалитативну војну надмоћ, обезбеђену делимично америчком војном помоћи, приступом напредним технологијама и посебним статусом унутар система америчких савеза.

Међутим, уколико Турска добије шири приступ западној технологији, ова равнотежа би могла бити поремећена. Управо због тога су питање борбених авиона Ф-35 и, у ширем смислу, јачање турских војно-техничких капацитета, од суштинске важности за Израел. Овде није реч само о авионима-ловцима; питање је да ли ће Израел задржати своју технолошку предност у региону или ће му се Турска постепено приближити по квалитету наоружања, индустријској бази и војним способностима.

И овде у игру улази амерички фактор. Јерменско питање у Сједињеним Државама носи одређену политичку тежину захваљујући јерменској дијаспори, конгресменима и лобистима. Признавањем геноцида над Јерменима, Израел можда покушава да се, на неки начин, „укључи“ у ову осетљиву агенду и тиме ојача оне снаге у Вашингтону које се противе прекомерном приближавању Турској.

Другим речима, намера Израела би могла бити да активира не само произраелске, већ и пројерменске кругове у америчкој политици, како би се успротивио одређеним одбрамбеним уступцима Анкари. Уколико се Турска не представи само као важан НАТО савезник, већ и као држава која наставља да негира геноцид над Јерменима док истовремено јача свој војни потенцијал, америчким политичарима ће бити знатно теже да безусловно подрже јачање турских војно-техничких капацитета.

Стога, овде није реч о томе да је Израел напрасно спознао историјску истину – пре ће бити да су се промениле политичка цена ћутања и политичка цена признања. Штавише, ова ситуација се одвија у светлу растућих тензија између Израела и дела америчког политичког естаблишмента. У САД се све чешће појављују критике израелске политике, док идеја о безусловној војној подршци Израелу предмет дебате. У таквој ситуацији, Западни Јерусалим има потребу да прошири свој корпус аргумената и покаже да његова конфронтација са Турском није само још један у низу регионалних сукоба, већ део шире борбе за безбедност и западне вредности.

Главни закључак је јасан: ера прагматичних односа између Турске и Израела је завршена. Док су у прошлости сећања на осетљива историјска питања жртвована зарад геополитичких интереса, данас су та иста питања постала инструменти геополитичког притиска. Управо у томе се огледа политички значај актуелних догађања.

Аутор је предавач на Економском факултету Универзитета РУДН и гостујући предавач на Институту друштвених наука Руске председничке академије за народну привреду и јавну управу

Чланак Фархад Ибрагимов: Зашто је Израел баш сада признао геноцид над Јерменима? се појављује прво на ИСКРА.

Јасеновац

Зборник радова – Тринаеста научна конференција „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије“ – ФПСП/ФИТИ (одржана 27.01.2026)

Абстракт

Основни проблем истраживан и анализиран у овом раду се односи на масовне злочине над Србима, Јеврејима и Ромима у ткз. Независној Држави Хрватској. Посебан проблем јесте неосновано и научно неутемељено умањење броја жртава у тој злочиначкој творевини. На основу тога су предметно истраживана субверзивна дејства у форми пропаганде тајних служби, којима се умањује број убијених у логору Јасеновац. Научни циљ у раду је представљање доказа о покушају ревизије утврђених историјских чињеница о масовним злочинима и броју убијених у логору Јасеновац. Према томе, научно је претпостављено да ако се неосновано умањује број убијених у логору Јасеновац, онда је такав поступак ревизије историје организована субеверзивна пропаганда. Сходно томе, у току истраживања примењене су следеће методе: основне методе сазнања и мишљења, општенаучне методе, и нарочито методе прикупљања података. Научни значај је указивање на потребу за супростављењем неистинитим и злонамерним тврдњама које за циљ имају ревизију историје из времена Другога светског рата. У раду су коришћени литература и текстови признатих аутора из више научних дисциплина.

Кључне речи: Независна Држава Хрватска, логор Јасеновац, субверзивна пропаганда, ревизионизам, геноцид.

СУБВЕРЗИВНА ПРОПАГАНДА ТАЈНИХ СЛУЖБИ

Прегледом доступне литературе у којој је тематски извршена ревизија броја убијених у комлексу логора Јасеновац, као и преименовање масовног губилишта у радни логор, хрватски и поједини српски аутори радова који су означени као научни, показали су посебан облик моралне делинквенције. Наиме, и поред несумњивих чињеница наведених у бројним делима страних и домаћих аутора, извршавајући постављене задатке добијене од својих налогодаваца, грубо, неутемељено и тендециозно су умањивали број убијених. Резултати истраживања у тим радовима имлицирају на могућност да њихов следећи „научни корак“ може бити квалификовање жртава као агресора на „суверену НДХ“, а починиоце монструозних злочина квалификовати као жртве или мученике за католичку веру. 

У почетку анализе пројекта ревизије важно је навести: „Ако говоримо о научном кредибилитету хрватских научника, најбоље је почети од идејног творца пројекта смањивања броја жртава у Јасеновцу, а то је: „Др Туђман је био доктор „повијесних знаности“, али је свој докторат плагирао, што је 1974. године доказао академик проф. др Љубо Бобан. Када је професор Бобан запретио да ће др Туђмана тужити суду, Туђман га је предложио за академика и проф. Бобан је зашутио. Део историчара опирао се 1990. године да др Туђман одржи уводно предавање као историчар на једном скупу, држећи да је прикладније да отвори скуп као председник државе. Др Туђман био је Павелићев пуковник, а Титов пуковник и генерал. По узору на др Анту Павелића, др Туђман је своја упоришта нашао у антисрпској кампањи, геноцидној пракси и Католичкој цркви“. (Атлагић, 2020)

Дакле, у раду ће бити презентовано ангажовање како су хрватски историчари ангажовани као инструмент који „у име науке“ врши ревизију историје, организовано по налогу врха државе, под контролом тајних служби, а све са циљем уклањања сваке одговорности Хрвата и католичке цркве због монструозних злочина почињених у ткз. НДХ. 

Због тога, потребно је објаснити са безбедносног становишта, да обавештајно безбедносне службе или како се у пракси често називају и тајне службе, спроводе: 1) обавештајне; 2) контраобавештајне; 3) специјалне или „црне операције“ и 4) субверзивне операције. У безбедносној теорији се изучавају субверзивне операције као једна од основних делатности обавештајних служби. Да би се постигли задати циљеви формира се сектор за специјалне задатке, у којем се планирају, припремају, организују и изводе различите операције према другим земљама. Поједини сегменти обавештајних служби својим активним деловањем стварају потребне услове за политичко деловање врха државе на међународном плану, што и јесте један од циљева ревизије историјских чиењеница, односно, брисање негативне слике о Хрватској коју су зарадили злочинима према Србима, Јеврејима и Ромима. Сходно томе, субверзивне делатности се дефинишу: „Субверзивна (подривачка, необавештајна) делатност обухвата комплекс планских, организованих, повремених или систематских офанзивних, и најчешће перфидних мера и активности (пропаганда, индоктринација, саботажа, тероризам, изазивање конфликта и др.) које синхронизовано предузимају првенствено обавештајне службе једне државе против друге 

државе или недржавних колективитета с циљем да омаловаже, дестабилизују, модификују, уруше или униште једну или све виталне вредности противничке стране“. (Мијалковски, 2009)

Овакво опредељење научних радника значи активно и континуирано учешће на научним конференцијама, писање радова и други облици јавних наступа. Радови и наступи су тендециозни, без научног основа и релевантних чињеница, а делују у форми студијских група, а оне су: „Студијске групе могу бити значајна снага обавештајне службе јер под видом „интереса науке“ поједини стручњаци, који раде на важним пројектима у земљи домаћина, често се ангажују и на обавештајним задацима. Земља домаћина није ни свесна ко је крајњи корисник резултата њиховог истраживања“. (Даниловић, 2014) 

Ово указује да се ради о планским, организованим и вишедимензионалним активностима државе са јасно одређеним циљевима, прецизније речено: „Реализацији спољнополитичких циљева, који су дефинисани у завршној фази доношења коначне спољнополитичке одлуке, претходи избор спољнополитичких поступака (комбинација средстава и посредника) којима ће се на најефикаснији начин постићи утврђени спољнополитички циљеви“. (Бајагић, 2010)

Дакле, можемо очекивати да у следећем научном пројекту хрватски научници покрену сличне ревизионистичке поступке, као на пример умањење броја Срба бачених у јаме, јер већ на одређеним стратиштима уклањају трагове таквих метода убијања, и у том случају, политичка и обавештајна помоћ садашњег хрватског врха неће изостати.

ПОТВРЂЕНИ БРОЈ УБИЈЕНИХ

У презентовању резултата истраживања у овом раду који се односе на потврђени број убијених, због ограниченог простора за текст, наведени су подаци од само неколико аутора, који су уважили и применили научни приступ у изучавању проблема задате теме, а то су: „Педантно бележећи свако убиство за које је сазнао, и могао поуздано утврдити да се заиста десило, Хефнер је саопштио Глезу фон Хорстенау, да је до почетка августа 1941. број Срба који су пали као жртве животињских инстинката распаљених од усташких вођа, премашивао бројку од 200 хиљада…“. (Казимировић,1987)

Ако говоримо о укупном броју убијених до краја постојања комплекса логора, потребно је узети у обзир резултате израелских историчара: „Најпоузданији историчар који је покушао да утврди број жртава од усташке руке у Јасеновцу био је покојни Менахем Шелах. Он је објавио књигу Историја Холокауста – Југославија у оквиру великог пројекта института Јад Вашем, под насловом „Историја Холокауста“. Менахем Шелах се сматра највећим стручњаком за историју Холокауста у Југославији, а први је објавио комплетну историју јеврејског Холокауста на територији Југославије. Ево шта он каже о броју жртава: „Хрвати су у Јасеновцу убили више стотина хиљада Срба“, што подразумева најмање петсто хиљада Срба. Када је завршио писање ове књиге, рекао ми је како је уверен да је тај број много већи и да достиже један милион. Институт Јад Вашем у наводу о Јасеновцу на својој интернет страници помиње отприлике шестохиљада Срба који су убијени у том логору. То значи да израелски научници у потпуности прихватају српски прорачун. Институт Шем Олам помиње најмање седамсто педесет хиљада српских жртава“. (Грајф, 2022)

Са правног становишта, на основу добијених резултата форензичких истраживања којима су утврђене релевантне чињенице, број убијених је сличан тврдњама израелских историчара, и то: „Колико сте сонди управо истражили? То се све одвијало пре четврт века и више не могу да се сетим свих ових ужасних бројева. Знам само да смо на основу броја сонди које смо тада отворили, на основу броја жртава које смо у тим сондама пронашли и на основу претходних претрага терена стручњака за судску медицину израчунали да се на подручју Јасеновца и Градишке налази између 700 и 730 хиљада жртава. Подвлачим, поред тога ужасног броја треба узети у обзир и људе који су заувек нестали у таласима Саве. Према сведочењу очевидаца ни то није занемарљив број“. (Живановић, 1989)

Слично наведеном, када узмемо у обзир податке у делу написаном у време док је вођа комунистичког покрета у Југославији још увек био жив, добијамо још једну потврду чињенице о огромном броју убијених, далеко већем од оног који хрватски историчари истичу, а да све гробнице нису ни истражене, конкретно: „У липњу 1964. године специјалне екипе антрополога и специјалиста за судску медицину вршиле су испитивања јасеновачких гробница на подручју Градине, а исто тако, само нешто касније, на подручју бившег логора „Циглана, а на гробишном  комплексу „Лимани“. Истовремено су извршени прегледи и експертизе ексхумираних костура. Испитивањима су претходила бушења. У Градини је било пробушено 130 бушотина на 100 гробница тзв. монструм-гробница. Учињене бушотине дале су довољан увид у садржај, дубину и тип гробница“. (Тривунчић, 1977),…и у даљем тексту: „Прегледане сонде и откопане гробнице не могу дати увид у цјелокупно стање, јер је познато да постоји око 200 монструм – гробница на подручју логора Јасеновац, од којих су неке удаљене једна од друге и неколико километара“. (Тривунчић, 1977),

Отежавајућа околност за утврђивање броја страдалих у НДХ, а посебно у Јасеновцу је била недостатак литературе и доступне архивске грађе. Један од примера је страдање Срба Возуће, који су такође депортовани у Јасеновац. Наиме, само једна књига, аутора који је као дете преживео усташки погром остала је као писано сведочанство о депортацијама у логоре и почињеним злочинима усташа и муслиманске легије. Аутор овог рада, је покушао да презентује део догађаја из тог времена у којима је описан начин на који су Срби одвођени у логор, прецизније: „Користећи лаковерност Срба у долини Криваје, усташе су мушкарце између 16-60 година позвали у Возућу, тобоже, да би им поделили легитимације које им гарантују слободу кретања и миран живот у ткз. НДХ. Наравно, доживели су исту судбину као и остали Срби, Јевреји и Роми који су завршили у логорима смрти. После неколико дана позивања, 04.02.1942. у логор Јасеновац је депортовано око 400 мушкараца. Народни гуслар је у стиховима посвећеним страдању Срба Возуће и депортацији у логор смрти рецитовао: „Писну ћиро низ Кривају вије, никад нико вратио се није. Четирсто бјеше мушких глава, угаси се многа крсна слава.“ (Миловановић, 2023)

Исто тако, од посебног значаја је навести чињеницу да, Српска, Руска и Грчка Православна Црква обележавају Дан страдања 700 000 јасеновачких новомученика.

УНИШТАВАЊЕ ТРАГОВА ЗЛОЧИНА

Студијска група научника ревизиониста, у својим теоријама и јавним наступима којима умањују број убијених у комплексу логора Јасеновац, попис становника користе за извођење својих историјских закључака, односно узимају разлику у броју пописаних становника у Краљевини Југославији и комунистичкој Југославији као једну од основа у тврдњама да је број жртава мањи од приказаних у бројној релевантној литератури. Да су такве теорије неосноване и погрешне потврђују многе чињенице. Најважније је нагласити њихово избегавање да узму у обзир објективне околности које су онемогућавале попис жртава након Другог светског рата. Такође, показало се да, када је у питању попис становника у Краљевини Југославији из 1931. године, постоји оправдана сумња у тачан број становника приказан у коначном резултату пописа, услед немогућности да буду пописани сви становници руралних делова тадашње Југославије. Томе треба додати и повећан наталитет у тој деценији, што сигурно поставља велики знак питања на тачност процене од око 15 милиона становника у Краљевини Југославији 1941. године која се наводи у званичним подацима. При томе, посебно треба навести процену немачког Абвера за Балкан, сачињену на основу извештаја Едмунда Фазенмајера високо рангираног официра СС, у којем су између осталог, резултати пописа становништва Краљевине Југославије којег су спровели агенти Абвера од марта 1940 до фебруара 1945. Оперативци су у Берлин послали извештај у којем су навели да у Краљевини Југославији живи преко 20 милиона становника, од тога преко 14 милиона Срба. Поред тога, велики број доказа о усташком и комунистичком прикривање трагова злочина у логору Јасеновац. Ово су само неке од чињеница које у потпуности обарају ревизионистичку терорију хрватским научника којима се умањује број убијених у комплексу логора Јасеновац. 

Са посебним освртом на то: „Попис жртава концетрационог логора Јасеновац не постоји, а највећи број докумената је уништен. Картотека логораша је два пута спаљивана (почетком 1943. и априла 1945). Зато још није утврђен тачан број страдалих. Но, мора се рећи чак и да није картотека у два наврата уништавана, на основу ње би било тешко доћи до истине, јер су усташе често одмах ликвидирале групу придошлих логораша, не оводећи их у картотеку“. (Милетић, 1988) 

Од велике је важности истаћи, да постоје бројни докази о усташком прикривању злочина, и то периоду када је ткз. НДХ имала знатну војну и политичку стабилност, а у једном од њих је истакнуто: „Истичем да је управа логора Јасеновац водила записнике о појединим случајевима смрти заточеника, те је један примјерак таковог записника односно списа достављала опћинској управи у Јасеновац, чији је начелник био Лазарин Никола, усташки натпоручник. У свим тим записницима навођено је, да су заточеници умрли наравном смрћу, тј. од тифуса и разних других болести. До дана мога ухапшења тј. 21. децембра 1943. било је код опћине Јасеновац такових записника око 900.000, односно по списку пријава случајева смрти било је 900.000 таквих жртава“. (Јевтић, 1995) 

Јавна установа „Спомен-подручје Доња Градина“, је подручје са вероватно најмасовнијим бројем масовних гробницам, и у њему су као споменик на ужасне злочине сачувани казани у којем су кувани људи. На тај начин у ткз. НДХ су истовремено, вршили ликвидације људи и прикривали злочин, о чему постоје сведочења: „Како сам ја пролазио, тако сам ја то гледао. И нијесам се смио ни задржавати толико. И језиво је. Гадно. Доље ложе ватру под казанима и то се кува. Бацају месо у казане. Праве сапун. Касније сам чуо. Чуо сам послије да се израђиво сапун од тог меса људскога. Фини сапун неки, кажу. Миришљави. Ето, то сам тако чуо“. (Лукајић, 2005) 

Такође, начин на који су вршене ликвидације и истовремено уништавани трагове злочина, без могућности да се пронађу људски остаци је преузет од Немаца, а то су опет радили монструзније од својих надређених из Трећег рајха: „Аутор Цадик Данон пише како је почетком априла 1942. у току ноћи осјетио мирис меса који га је посјетио на роштиљ. Ујутро је од других логораша сазнао да су усташе живе људе бацили у ужарену пећ а да је он заправо осјетио мирис људског меса. Он пише и о сусрету са једним логорашем који је успио побјећи из крематоријума. Мордехај, који је био из Сарајева, тада му је испричао да је с групом логораша ноћу одведен на спрат циглане. Морали су се скинути, а из великог отвора на поду је избијала топлина ужарене пећи. Усташе су дугачком летвом гурале логораше у ужарену пећ. Мордехај је успио да се сакрије у ћошак који није био освијетљен и тако је успио изаћи“. (Мотл, 2018)

Када је у питању уништавање објеката у комплексу логора: „Већ почетком јесени 1944. усташе почињу постепено да ликвидирају концентрациони логор Стара Градишка. Мушкарце и жене су одводили у Јасеновац и Лепоглаву. Већину су побили за време транспорта, а преостале у новим логорима. У Старој Градишки краје 1944. остало је око 100 логораша ради одржавања 10 логорских просторија и за потребе усташа. Око логора су биле постављене мине. Ноћу 23. априла 1945, када је почела пуцњава од Босанске Градишке, у метежу који је настао многи су погинули од мина. Логораш Фабијан Рукавина минирао је тада део електричне централе па је настао потпуни мрак, капије су биле широм отворене – био је то крај логора, у који је ушао 3. батаљон 25. бродске ударне бригаде 28. ударне дивизије 2. армије. Почетком априла 1945. усташе су почеле припреме за ликвидацију логора, како би пре бекства уклонили трагове својих злочина“. (Милетић, 1988) 

У једном од од сведочења објашњен је начин уништавања лешева жртава: „Ако се добро сјећам, негдје крајем вељаче или почетком ожујка, у ланчари се грозничаво радило на решеткама. Оне су рађене од жељезничких трачница, као велико ложиште за ватру. То је било монтажно. Наиме, у земљу су се побијале шине на које су заварене неке куке односно лежишта за друге шине, а на ове су полагане шине на које су заварене на начин како се то ради у пећима с ложиштима. Како је решетка довршавана, тако је одмах утоварена на скелу и превожена у Градину. С ложиштем је одлазила и група од двадесетак заточеника, изабраних међу преосталима, најснажнијих, који су били оковани и опремљени крамповима и лопатама. То је била припрема за уништавање трагова усташких злочина. Ти су заточеници морали откопавати раније масовне гробнице по Градини, вадити лешеве, бацати их на те решетке, полијевати нафтом и спаљивати. Није требало остати трага масовних ликвидација заточеника…“. (Хубер, 1980). У даљем сведочењу: „Јер, усташе су себи поставиле задатак да све масовне гробнице униште, да све лешеве спале, како се никада не би могло утврдити колико су људи побили, иако је много побијених бацано у Саву тако да их је она носила цијелим током, што само по себи не би дозволило тачно пребројавање жртава, велик број побијених налазио се и с једне и с друге стране Саве у масовним гробницама. Те трагове су усташе хтјеле уништити. Почели су у Градини“. (Хубер, 1980)

Истоветно већ наведеном: „Свој суд темељим на слиједеђим документима: 1. на материјалним остацима лешева убијених у великим гробницама Градине и Уштица, логора Брочица, Крапја, Кошутаричких шума, Јабланца и осталих мјеста. Научно-стручне екипе из Љубљане сондирањем су установиле масовно присуство лешева у тим гигантским могилама. 2. На присуство дјелимичних остатака великих гомила пепела, послије спаљивања лешева на „лиману комуниста“, на Градинској обали Саве. Највећи дио је пепела бачен у Саву и у „Сабласно језеро“, да би се сасвим уништила свака материјална документација масовних злочина…6. На темељу докумената остављених од Гестапоа и усташа, након њихова бијега из Југославије и изјава ратних злочинаца ухваћених послије ослобођења“. (Николић, 1975)

Уништавање трагова злочина је настављено и у комунистичкој Југославији, конкретно: „Земљиште логора Јасеновац је након рата темељно заравњено, испарцелисано и њиве су подељене сељацима. Они су тамо сејали кукуруз, а испод површине, на отприлике метар дубине, налазиле су се непрегледне количине костију. Сава ту прави велики меандр и постепено продубљује окуку. Вода с времена на време подлоче обалу и појаве се беле људске кости. Да ли су то раке које смо ми својевремено открили или су у питању новооткривене, данас је тешко са сигурношћу рећи“. (Николић, 1975)

Остаје отворено питање, колико је уништено људских остатака уклањањем трагова злочина и да ли се евентуалним пребројавањем костију може утврдити прецизан број убијених?

СУБВЕРЗИВНЕ АКТИВНОСТИ НАУЧНИХ РАДНИКА

Распадом СФР Југославије, Република Хрватска политички и идеолошки наследник ткз. НДХ, наставила је да спроводи политику етничког чишћења и злочина над Србима, пре, за време и после грађанског рата изазваног распадом СФР Југославије. Такође, након грађанског рата, почели су за субверзивним операцијама са циљем ревизије историјских догађаја, која их је забележила као најмонструозније злочинце од којих су били запањени нацистички и фашистички војници. Један од принципа у раду обавештајно безбедносних служби, циљ оправдава средство, је примењен у активностима групе хрватских историчара као и неколицине српских историчара који су имали посебне мотиве у том пројекту. Наиме, обавештајно безбедносне службе често ангажују научне раднике за извршавање постављених циљева од стране врха власти. Врх хрватске власти је пред хрватске историчаре и „научнике“ поставио циљ којим је требао аболирати злочине над Србима, Јеврејима и Ромима не бирајући средства, а у овом случају средства су била научни радови, научне конференције и други јавни наступи. Додатну негативну околност у овом ревизионистичком пројекту представља заташкавање радњи извршења приликом убијања, односно да поред несумњивих чињеница о свирепим методима убијања, аутори ревизионисти такве методе нису описивали у својим радовима.

Суштина таквог опредељења је: „Ревизионистички наратив о геноциду у НДХ у посљедњих двадесетак година једна скупина професионалних повјесничара и знанственика из других дисциплина, али и знанствених аматера и политичких активиста бави се порицањем геноцида у НДХ те, посљедично, потпуном или дјеломичном рехабилитацијом те политичке творевине. Ревизионистичка струја у хрватској хисториографији, а посредно и  у политици , формално се усредостручује на деконструкцију „јасеновачког мита“, а прави јој је циљ деконструкција „мита о геноциду“ у НДХ што је почињен над Србима, Жидовима и Ромима. Ти су поступци теоријски и методолошки неуки, али су отпочетка вођени с јасним политичким интенцијама“. (Касаповић, 2018)

Такође, суштина „квазинаучне пропаганде“ и идентичне карактеристике ткз. НДХ и данашње Хрватске препознаје се у једном од научних радова: „Сажетак: У раду се разматра питање фалсификовања броја српских, јеврејских и ромских жртава у Концентрационом логору Јасеновац 1941–1945. године, од стране савремених хрватских научника и државника. Аутор покушава да укаже на то да је минимизирање броја јасеновачких жртава производ произвољних, ненаучних и неутемељених тврдњи, које се не заснивају на ваљаним историјским изворима и чињеницама. Наглашава да је циљ фалсификовања броја жртава у Концентрационом логору Јасеновац заташкавање истине, како би Хрватска избегла одговорност за почињени злочин геноцида. Избегавање одговорности Хрватске за почињени геноцид у НДХ дало јој је основа да после 75 година изврши још један злочин геноцида над Србима у тзв. домовинском рату (1991–1995), када је етнички очистила преко 500.000 Срба из Хрватске. Аутор је навео све заједничке карактеристике које су обе независне хрватске државе имале, она Павелићева усташка НДХ и ова Туђманова хадезеовска, суверена, неовисна и демократска. У чланку су обрађени искази о броју жртава и карактеру логора релевантних савременика из времена трајања Концентрационог логора Јасеновац (1941–1945), као и савремених историчара који се баве истраживањем Концентрационог логора Јасеновац“. (Атлагић, 2020)  У даљем тексту истог рада означени је: „Проф. др Стјепан Разум, начелник Надбискупског архива у Загребу, предавач помоћних историјских наука на Филозофском факултету у Загребу, тајник Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац, бивши дипломац Хрватског папског завода Св. Јероним у Ватикану, свештеник и „повјесничар“, један је од највећих фалсификатора броја жртава у Концентрационом логору Јасеновац и карактера тог логора. Одреднице његових ставова о Концентрационом логору Јасеновац темеље се на ставовима др Фрање Туђмана. За др Разума, Јасеновац није концентрациони логор, него сабирно поље или логор за манипулацију, како би манипулатори остварили свој циљ“. (Атлагић, 2020)  

Најважнија компонента у овом раду је презентовање имена историчара из студијске групе, које је безбедносна теорија дефинисала у појмовном одређењу субверзивних дејстава, а то су: „Андриана Бенчић, Стипе Одак, Данијела Луцић (ур.), Јасеновац манипулације, контроверзе и повијесни ревизионизам. Др. Владимир Геигер, Др. Марина Грахек Равањић – Јасеновац и Блеирбург између чињеница и манипулација, Др. Јован Бајфорд – Пут до „српског Yad Vashema“: Манипулације повијести логора сајмиште и Јасеновац, Др. Вјеран Павлаковић – Сукобљена јасеновачка култура и сјећања: посткомунистички меморијални музеј у Јасеновцу у доба повијесног ревизионизма, Др. Ана Кршић Лозица – Јасеновац на филму: манипулације идентитетима и изведба памћења, Др. Драган Цветковић – Концентрацијски логор Јасеновац и његова улога у уништавању народа НДХ – израчун могућег броја жртава на темељу дјеломично ревидираног пописа из 1964. године.“. (Бенчић, Одак, Луцић, 2018)

Што се тиче везе између хрватских историчара и појединих српских историчара, у чланку који је пројекат Хрватског института за повијест, хрватски аутор наводи имена српских историчара који умањују број убијених у комплексу логора Јасеновац: „Но међу „минимизаторе“ броја жртава логора Јасеновац уврстили су се посљедњих година и ноторни српски националисти Проф. др Срђа Трифковић (Факултет политичких наука Универзитета у Бањој Луци) у чланку „Ustaša crimes, Serbian victims, numbers and politics: toward a rational debate”, објављеном 2020. у часопису Историја 20. века, приклања се Цветковићевом израчуну од око 130.000 жртава логора Јасеновац, од чега двије трећине Срба. Трифковић је уз Ђурића Мишину међу малобројним српским повијесничарима који отворено оспоравају писања проф. др Греифа о Јасеновцу“. (Геигер, 2020)

Поред позитивних критика ауторима који су испољили сарадњу у субверзивној пропаганди са циљем ревизије историје, хрватски историчар је оптужио и вређао оне који су износили релевантне чињенице о страдању у усташким логорима и другим стратиштима: „Дугогодишњи заговорници „истине о Јасеновцу“ по Србији, Републици Српској, Еуропи, Сједињеним Америчким Државама и другдје по свијету, Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу, основана 2000. и са сједиштем у Бањој Луци, и њезин предсједник србијански академик Србољуб Живановић, најупорнији су у промицању суманутих навода о логору Јасеновац. Живановићева „истина о Јасеновцу“, „потврђена“ 25. свибња 2011. Декларацијом о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом свјетском рату Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу је, наблаже речено болесна:…“. (Геигер, 2013). 

Насупрот њима, по оној народној „Ја теби војводо, ти мени сердаре“, уследиле су узвратне похвале за ревизионистичке ставове: „У ранијим радовима о броју жртава у Јасеновцу и Старој Градишки за 1942. годину, дат је приказ процена броја убијених и умрлих логораша само за период који се односи на ту годину или је једним својим делом обухвата. У овом раду, који обухвата много дужи временски период, извори нуде више процена о броју убијених и умрлих логораша за све време постојања комплекса концентрационих логора Јасеновац. У стручној литератури су ти подаци најсадржајније и најсвеобухватније обрађени у раду Владимира Гајгера (Geiger), о губицима Хрватске у Другом светском рату, јер је велик део тог чланка посвећен управо жртвама о којима се овде говори“. (Никодијевић, 2019)

Исти аутор у једном од својих радова, у закључку, одбацује важност материјала који се одувек користио као извор у научним радовима: „Да би дошли до бар приближног тачног сазнања о броју жртава геноцида у Независној Држави Хрватској, принуђени смо да користимо веома непоуздане изворе попут сећања, мемоара, исказа и сличне. Сматрамо да подаци које пружају такви извори морају бити свеобухватно 116 анализирани, и у овом раду смо први пут на тај начин дали резултате за логор Јасеновац у 1942. години“. (Никодијевић, 2017)

Када је у питању једна од доказаних историјских чињеница, примарне мете субверзивне пропаганде, а то је број убијених, умањење је почело од хрватског врха државе: „Настојање да умањи размере злочина НДХ, а самим тим и број жртава у систему логора Јасеновац, Туђман посебно демонстрира у својој књизи Беспућа повијесне збиљности, објављеној 1989. у Загребу, у издању Накладног завода Матице хрватске. У том свом делу, управо из предочених намера, он често цинично употребљава синтагму „јасеновачки мит“. У настојању да, колико год је могуће, умањи најчешће помињану цифру процењеног броја жртава у Јасеновцу, најпре настоји да умањи изнету бројку о укупним људским губицима у Југославији за време Другог светског рата“. (Јањић, 2023) 

Истоветно, тврдњама Фрање Туђмана који умањује број страдалих, у ревизионистичком раду српски историчар који је на листи похваљених од стране хрватских историчара, смањује и укупан број страдалих становника Југославије у Другом светском рату, користећи термин „сматрамо“, конкретно: „Прва званична послератна демографска процена је по казала да је у Југославији страдало 1.706.000 особа, да би се касније појавило још неколико процена (у земљи и иностранству) како демографских тако и стварних ратних губитака Југославије. Сматрамо да би за даља истраживања требало користити оне демографске процене које број страдалих одређују између 1.000.000 и 1.100.000. Ни пописивање страдалих које су вршиле различите организације није дало боље резултате“. (Цветковић, 2007) 

У још једном од својих чланака, исти аутор опет себи даје стручну и научну слободу да досадашње бројне историјске радове који су се тематски односили на страдања и број убијених у комплексу логора Јасеновац, оцени као неквалитетне: „Страдање цивилног становништва у концентрационим логорима током Другог светског рата представљало је значајан сегмент укупних претрпљених људских губитака Југославије, па је као такво било предмет истраживања југословенске историографије, као и историграфија држава наследница. Највећи део радова је, директно или индиректно, посвећен логору Јасеновац, али квантитет објављених радова није праћен једнаким квалитетом, а сви су утицали на стварање представе о логору која, често није одговарала таквој слици“. (Цветковић, 2018)

И наравно, као и у ратна и поратна времена, студијској групи од научног интереса, се придружио и рођак високог комунистичког функционера: „Најбољи и на чињеницама најзаснованији радови о тој преболној теми, везани су за Музеј жртава геноцида. Ту се од старијих истраживача издвајају Драгоје Лукић и Јован Мирковић. Од млађих, Драган Цветковић и наш аутор Душан Никодијевић“. (Марковић, 2021)

Поред свега наведеног, свесни да су Срби склони забораву и праштању, хрватски историчари истичу још један од циљева, а то је: „Без одлучног политичког, те потом знанственог дјеловања, ваља се надати да ће млађе генерације, уз нужан проток времена, моћи трајно заборавити и не злоупотребљавати неријешена питања тешке ратне прошлости“. (Бенчић, 2018)

Поред наведених имена и њихових радова, посебно месту у ревизији историје заузима проватикански владика пакрачко-славонски Јован Ћулибрк који је много пута, и то у хрватским медијима износио ревизионистичке ставове и умањивао одговорност католичких свештеника одговорних за покољ над Србима. Мотив сарадње са хрватским историчарима може бити материјална корист, идеолошко опредељење или неки други бенефити.

ЗАКЉУЧАК

Истраживањем и анализом формулисаног друштвеног проблема у овом раду извeден је јасан закључак, да је у логору Јасеновац, који је формиран у ткз. Независној Држави Хрватској у потпуности можемо тврдити да је убијено најмање 700 000 Срба, Јевреја и Рома, монструозним и свирепим методима, а да се број убијених неосновано и необјективно умањује од стране једног броја историчара. Број према истраживањима других аутора креће и преко милион убијених. У теоријској разради предмета истраживања објашњено је деловање субверзивне пропаганде од стране историчара као извршилаца задатих политичких циљева хрватског врха државе. Поред тога, представљањем и анализом дела ауторских текстова историчара и научних радника који су умањивали број убијених, испуњен је задати научни циљ у овом раду, односно, објашњено је њихово необјективно и нестручно тумачење злочина у Јасеновцу. Исто тако, остварен је научни значај у овом раду, односно, указана је потреба за стручним и научним супростављењем неистинитим и злонамерним тврдњама историчара који умањују број убијених, делујући у форми субверзивне пропаганде циљано врше ревизију историјске одговорности Хрватске за почињене злочине. Суштински, било је потребно изазвати друштвену реакцију са мултидисциплинарног становишта, односно, субјекти из више научних дисциплина у својим предметима истраживања морају да анализирају текстове и поступке историчара који произвољно, без стручног и научног основа, поново врше злочин над Србима, Јеврејима, Ромима и осталим националним, верским и идеолошким групама, жртвама у комплексу логора Јасеновац. То је постигнуто методима примењеним у раду и избором релевантне литературе.

Због тога, на основу свега наведеног и анализираног, научнa претпоставка постављена у овом раду, која гласи: „Ако се неосновано умањује број убијених у логору Јасеновац, онда је такав поступак ревизије историје организована субеверзивна пропаганда“, је у потпуности потврђена.

Анатолиј Миловановић

Академија за хумани развој, Београд, Србија

milovanovicwvp@gmail.com

ЛИТЕРАТУРА

– Атлагић, Марко П. (2020), Хрватски научници и државници фалсификатори броја жртава концентрационог логора Jасеновац из времена НДХ 1941–1945. Године,  Напредак, Vol. I / No. 2. (Стр. 83, 84, 79, 89)

– Мијалковски, М, (2009), Обавештајне и безбедносне службе, Службени гласник, Београд, 2009. (Стр. 62)

– Даниловић, Н, (2014), Савремени системи безбедности, Београд, Мегатренд Универзитет, (Стр. 192)

– Бајагић, М, (2010), Методика Обавештајног рада, Криминалистичко- полицијска академија, Београд, (Стр. 171)

– Казимировић, В, (1987), НДХ у светлу немачких докумената и дневника Глеза Фон Хорстенао 1941 – 1944, Народна књига, Београд,  (Стр. 114)

– Грајф, Г, (2022), Shem Olam Holocaust Institute Israeл, Јасеновац, логор и његово историјско и морално значење, Напредак 3-39588, Београд, (Стр, 30)

– Живановић, С, (1989), „Информативни Гласник“ Медицинског факултета у Новом Саду, бр. – 233, 28. XI 1989, Разговор водио Милан Ножица, Нови Сад, (Стр. 8-9)

– Тривунчић, Р, (1977), Јасеновац и јасеновачки логори, Спомен подручје Јасеновац, Штампарија Огњен Прица, Дарувар, (Стр, 35, 38)

– Миловановић, А, (2023), Страдање Срба Возуће у Другом светском рату – заборављени злочин, Зборник радова, Десете научне конференције са међународним учешћем под називом „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије“, Београд, (Стр. 259-272) 

– Милетић, А, (1988), Усташка фабрика смрти 1941 – 1945, Војноиздавачки и новински центар, Београд, (Стр. 82, 116, 117) 

– Јевтић, А, (1995), Великомученички Јасеновац после Јасеновца, Универзитетски образовни православни Богослови Хиландарски фонд Задужбина „Николај Велимировић и Јустин Поповић“, Београд/Ваљево, Записничари; (18. V 1945), (Огњанац Божилар), (Трининић Стево), (Вица Барановић), (Здравка Поповић), (Анте Премеруа), (Мајер Иван), (Анте Пецикозић), (Иван Броз). (Објавио А. Милетић, (1986) Концентрациони логор Јасеновац књ. III, стр. 485-497),  (Стр. 281, 282),

– Лукајић, Л, (2005), Фратри и усташе кољу, (Свједочење Борислава Шеве из Пискавице код Бања Луке о прављењу сапуна од људи у хрватском логору смрти, Јасеновцу), Фонд за истраживање геноцида, Београд, (Стр. 634) 

– Данон, Ц, (2007), Сасјечено стабло Данонових, Београд, (Стр. 137, 138)

– Мотл, Д, (2018), Топола — ЈУ СП Доња Градина год. IV, бр. 4, (Стр.19)

– Хубер, Ч, (1985), Био сам заточеник логора Јасеновац, Спомен-подручје Јасеновац, Библиотека Поуке, Књига 10, Петриња, (Стр. 67, 68)

– Николић, Н, (1975), Јасеновачки логор смрти, Сарајево, (Стр. 190-192),  У (Јевтић, А, (1995), Великомученички Јасеновац после Јасеновца, Универзитетски образовни православни Богослови, Хиландарски фонд Задужбина „Николај Велимировић и Јустин Поповић“, Београд/Ваљево, (Стр. 305, 314) 

– Касаповић, М, (2018), Геноцид у НДХ: Умањивање, банализирање и порицање злочина, Факултет политичких знаности, Свеучилиште у Загребу, Политичка мисао, год. 55, бр.1, 2018, Стр. 7-33, Загреб, (Стр. 10, 11)

– Бенчић, А, Одак, С, Луцић, Д, (2018), Јасеновац манипулације, контроверзе и повијесни ревизионизам, Јасеновац, Зборник радова, Загреб, Књига је тискана уз потпору Министарства културе Републике Хрватске, (Уредници)

– Геигер, В, (2020), Питање броја жртава логора Јасеновац у хрватској и српској хисториографији, публицистици и јавности након распада СФР Југославије – чињенице, контроверзе и манипулације, Прегледни чланак, Хрватски институт за повијест, ЧСП, бр. 2, Загреб, (Стр. 565, 566) 

– Геигер, В, (2013), Бројидбени показатељи о жртвама логора Јасеновац, 1941-1945. (процјене, израчуни, пописи), Изворни знанствени чланак, Хрватски институт за повијест, Загреб, Чсп, бр. 2, Загреб, (Стр, 232, 233) 

– Никодијевић, Д, (2019), Бројеви жртава у систему концентрационог логора Јасеновац 1943 – 1945. године према исказима преживелих сведока, Годишњак за истраживање геноцида, св. 11/1, Београд, (Стр, 143)

– Никодијевић, Д, (2017), Бројеви жртава у концентрационом логору Јасеновац 1942. године према исказима преживелих сведока, Годишњак за истраживање геноцида, св. 9, Београд, (Стр, 115, 116) 

– Јањић, Ј, (2023), Историја у логору, Рехабилитовање НДХ умањивањем броја жртава у Јасеновцу, Фондација „За српски народ и државу“, Београд, (Стр. 62)

– Цветковић, Д, (2007), Страдање цивила Независне Државе Хрватске у логору Јасеновац, Токови историје, 4, Београд, (Стр. 156, 157)

– Цветковић, Д, (2018), Геостатичка анализа људских губитака у концентрационом логору Јасеновац, Историја 20. века, Београд (Стр. 93, 94) 

– Марковић, П, (2021), Душан Никодијевић Јасеновац између броја и жртве, Прилог проучавању броја жртава у систему концентрационог логора Јасеновац, Београд, (Предговор)

– Бенчић, А, (2018), Концентрацијски логор Јасеновац: Конфликтно ратно наслеђе и оспоравани музејски постав, Полемос 21, Загреб, (Стр. 57)

Чланак АНАТОЛИЈ МИЛОВАНОВИЋ: УМАЊЕЊЕ БРОЈА УБИЈЕНИХ У ЈАСЕНОВЦУ КАО ФОРМА СУБВЕРЗИВНЕ ПРОПАГАНДЕ се појављује прво на ИСКРА.

Знате ли да праве иконе не захтевају рам? Да икона, као облик црквеног сликарства, као прозор у Небо (тако су је назвали богослови) не само да не захтева рам – она га не подноси?

Ствар је у томе што се икона слика користећи принцип обрнуте перспективе. На пример, замислимо слику Левитана „Владимирски тракт“ или било коју другу. Унутар слике постоји замишљена линија хоризонта и све тачке слике стреме ка њој, унутра.

А кад се слика икона – она се слика у супротном смеру, као да се изврће напоље. Тако, на пример, на икони Свети Никола Чудотворац држи Јеванђеље, и на том Јеванђељу се виде одједном три ивице, три краја. У стварности то није могуће. Или, рецимо, слика се кућа – види се и фасада куће, и два бочна зида. У стварности то не видимо тако, у стварности је све окренуто на другу страну.

Икона се слика по другим законима, и испада да нисмо ми ти који гледамо икону, већ икона гледа нас. Правa икона гледа у човека, а не човек у икону. И она као да излази ван свог поља.

Погледајте – и видећете да икона има као неки ковчежић по боку, такву издубљену страну. И ако Георгије на коњу убија аждају, његово копље излази ван иконостасног поља. Икона излази из својих граница. И то што ми смештамо иконе у рамове – знак је наше богословске неписмености. У ствари, правих икона је мало.

Слично икони, Божествена стварност излази из оквира, она превазилази оно што видимо, чујемо и разумемо. Она као да разрива ову привремену тканину битија и изводи нас у вечност. Ако Божествену стварност процењујемо по земаљским категоријама, онда је, наравно, Божествена стварност непојмљива, дрска. Она у себи носи изазов.

(Телеграм канал А. Ткачова; превео Ж. Никчевић)

Чланак о. Андреј Ткачов: ИКОНА ГЛЕДА У ЧОВЕКА се појављује прво на ИСКРА.

Питање за поштоваоце и ватрене браниоце Запада – западне филозофије и западне културе у целини. Како се догодило да је Запад – та тврђава хуманизма и неке врсте хистеричне љубави према човечанству, где је свака људска жеља и најмањи хир сматран светим, и где је култ појединца – и свега што то подразумева – дуго владао – готово преко ноћи заронио у понор фашистичке мизантропије? Затим се спустио у постмодерно исмевање саме суштине људског бића, а сада је дошао до транс- и пост-људске замене људског бића кроз уништење свих традиционалних физичких, психолошких и духовних атрибута.

И како се догодило да у Русији – земљи оптуженој за сваки замисливи грех у вези са непоштовањем појединца, за сузбијање слободе, сервилни колективни менталитет, тоталитарно насиље над људским бићем и тако даље – не постоји, и у принципу никад није могао да постоји, никакав фашизам, постмодернизам или трансхуманизам? Да је управо у Русији место где се налази најдубља бол за људско биће и најјача чежња да му се помогне – и на крају спасе?

Ствар је у томе што је само у Русији истински откривена светост људског бића. И зато је бол за човека – смртног и страдајућег – тако интензивна. У руској традицији, светост није само светост у црквеном смислу; то је нека врста апсолутне светости људског бића – она која уједињује вернике и невернике, учене и неуке, материјалисте и идеалисте, и све, све, све. У Русији никад није било хуманизма, јер су хуманизам и светост неспојиви. А пошто није било хуманизма, нема ни оних монструозних чинова истребљења који се виде на Западу – као што је то у фон Трировом филму „Меланхолија“, у којем је он осудио човечанство.

Коначно, на видело излази фундаментална контрадикција између Русије и Запада: с једне стране заједнички, универзални напор да се спасе целокупно човечанство; с друге стране, екстремни покушаји уништења људске суштине и самог човечанства. Ова контрадикција је непомирљива; она представља осу и смисао земаљске историје.

(Телеграм канал В. Вараве; превео Ж. Никчевић)

Чланак Владимир Варава: O ХУМАНИЗМУ И СВЕТОСТИ се појављује прво на ИСКРА.

Зграда Врховног суда у Београду (Фото: Wikimedia commons/George Groutas/CC BY 2.0)

Крајем јануара, на предлог народног посланика Угљеше Мрдића, парламентарна већина усвојила је у Народној скупштини измене Закона о јавном тужилаштву, Високом савету тужилаштва, о организацији и надлежности државних органа у борби против високотехнолошког криминала, о судијама и о седиштима и територијалној надлежности судова и јавних тужилаштава.

Измене су уследиле после свега четири године примене решења индукованих променом дела Устава који се тиче уређења правосудне гране власти. Уставне промене биле су рђаве и нефункционалне, велики број појединаца још је те 2022. године упозоравао шта ће се у пракси дешавати.

Међутим, тада се парламентарна већина једноставно оглушила на све критике, изгласала промене скоро па без икакве смислене јавне расправе, а успут још и изменила правила о одржавању референдума.

Како је сам референдум био спроведен, од услова за вођење кампање до бројања гласова, излишно је и говорити. Ипак, за чувену Венецијанску комисију ништа од тога није било спорно. Није ништа било спорно ни за ЕУ, Брисел је експресно поздравио наведене промене. То је сасвим логично, јер је управо ЕУ инсистирала на променама, а Венецијанска комисија у томе је послужила само као пригодан инструмент.

Политички циљ ЕУ тиче се десуверенизације држава преко реорганизовања правосудног система, а у другом кораку и успостављања судократије као облика остваривања стратешких интереса. Судократија се показала као ефикасан систем у латиноамеричким државама, само су тамошње земље десуверенизовале САД, а не ЕУ.

У том контексту, сада већ чувени „Мрдићеви закони“ јесу начелни покушај ресуверенизације. Свакако, може се полемисати о детаљима садржаја, колико се успешно или неуспешно нешто формулисало, но иницијално – политичка намера предлагача прилично је јасна.

И зато се јавио проблем са ЕУ, која сада има примедбе на ствари које су искључиво у надлежности државе. Опет, како би се целокупан процес легитимизовао, ангажована је Венецијанска комисија.

У стручном мишљењу наводи се: „Венецијанска комисија сматра да су такве промене, које су од великог значаја за друштво, захтевале смислену јавну дебату, консултације са заинтересованим странама и темељну процену. Комисија са жаљењем примећује да ниједан од ових елемената није био присутан у овом случају. Стога препоручује да се у будућности принципи транспарентности, инклузивности и демократске дебате доследно и ригорозно примењују током целог законодавног процеса“.

Дакле, са процедуралног становишта, према Венецијанској комисији, а на шта ће се убудуће позивати ЕУ – било је проблема. Незгода са оваквим мишљењем налази се у томе што су, са процедуралног становишта, ове промене биле далеко мање проблематичне него оне из 2022. године. Тада се једна брљотина надовезивала на другу, али ни Венецијанска комисија, ни ЕУ, то нису желеле да примете. Штавише, резултат су прихватиле као израз легалне процедуре и легитимног процеса.

Заговорници евроинтеграција често наводе како је то добра ствар због осигуравања владавине права. Владавина права јесте неопходна, без примене овог концепта и обезбеђивања принципа законитости појављују се најпре политички проблеми, затим аномалије у економском систему и напослетку друштвена дестабилизација.

Политички циљ ЕУ тиче се десуверенизације држава преко реорганизовања правосудног система, а у другом кораку и успостављања судократије

Власти то често и не схватају, али последице заобилажења закона и затирања права остају дугорочне и често драматичне (од тога зависи поверење грађана у институције, а на том поверењу темељи се стабилност не само политичког система, него и друштва у целини). Но, када се говори о концепту владавине права и функцији ЕУ, онда је неопходно поставити два додатна питања. Чије владавине? Ког права?

Просто, онај који твори право одређује и облик владавине и садржај легислативе. Пракса је таква, упркос идеализацији концепта владавине права и теоретисању на ту тему. У пракси ЕУ, када се говори о облику владавине уочавају се два међусобно испреплетана тренда. Мањим државама намећу се правила понашања у циљу њихове десуверенизације и због геополитичких интереса најважнијих чланица ЕУ (Немачке и Француске, пре свега) и због пословних интереса западних корпорација.

Испреплетаност геополитике и пословних интереса узрокује стварање корпоратократије као облика владавине, стабилократија је у том смислу само успутна станица. Са друге стране, закони који се преводе и усвајају морају бити усаглашени са директивама, препорукама и мишљењима разних органа ЕУ, тако да се и суштински садржај аката дефинише у Бриселу.

Владавина корпорација одиграва се преко правних оквира који се дефинишу по разним бриселским канцеларијама, без икаквог реалног увида стручне јавности, а камоли смислених јавних расправа. Због тога је сам концепт владавине права дезавуисан, његова примена у ЕУ пракси претворила се у сушту супротност онога што је у теорији требало да представља.

Ако се жели владавина права, до ње се не стиже прихватањем мишљења Венецијанске комисије и понављањем потрошених фраза које стижу из Брисела, већ организовањем сопственог система, ресуверенизацијом и заштитом својих интереса сходно дугорочним потребама и историјским искуствима. Остало је замагљивање суштине и континуално стварање унутрашњих тензија које ће пре или касније резултирати последицама.

Чланак Душан Пророковић: Има ли Србија правосудни суверенитет? се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Sean Gallup

На свету не постоји мањи споменик посвећен већем догађају или човеку од стопа Гаврила Принципа из којих је пуцао на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда. Али су и те стопе 1992.године постале неподношљиво велике за бранитеље мултиетничке Босне. Историја је, на крају, била праведна – није прошло ни 30. година и неправда према борцу за ослобађање југословенских народа је исправљена.

Већ 2022.године одлучено је да се раније забетониране стопе ослободе и врате „из туристичких разлога“.

Да је нас никада их и не би враћали, али када дођу Немци, Аустријанци, туристи или високи представници, да лепо виде одакле је уништена наша заједничка будућност, као да су поручивали сарајевски лидери које је неко слагао да су осим вере наследили и отоманску лукавост.

Сарајлије су уверене да је у време зимске Олимпијаде тај град био центар света, а Вучко послао Микија Мауса у историју, али једини дан у историји Сарајева када је тај град заиста био центар света ипак је био 28.јун 1914. године.  И није без разлога велики савремени историчар Ерих Хобсбаум рекао да 20.век почиње са атентатом у Сарајеву и почетком Великог рата, а завршава се рушењем Берлинског зида и распадом Југославије.

Зато и никако није јасно како се несрећни Гаврило овог 28.јуна могао да  нађе само на маргинама маргине значајнијих сарајевских медија  – „како изгледају прелијепи синови Сергеја Барбареза“,  „Туркиња тврди да јој је отац Трамп“,“Навијачи БиХ окупирају ЛА (Лос Анђелес), стигао и Френки, да више никада фудбал не заиграју“, тако су изгледали наслови 28.јуна или 29. јуна у којима никако није било места за несрећног Принципа.

Шта им се толико замерио момак који је умро пре него што је створена југословенска држава?  А коју они не могу никако да прежале.

Јесте реч о Видовдану, светом датуму међу Србима, али и датуму због којег је створена Југославија, а њу и њене тековине нико вербално не чува као чувено мултиетничко Сарајево.

„Убица из Грахова који је променио свијет“, гласи наслов прошлогодишњег текста у водећем муслиманском листу поводом годишњице рођења несрећног хероја. У тексту се наводи да је у Сарајеву „убица“ дошао у контакт са националистичким покретима, који су заговарали уједињене јужнославенских народа и ослобађања од аустроугарске власти.

Оваква конструкција о малигним националистичким покретима који заговарају ослобађање и уједињење различитих народа заслужује посебну социолошку или психијатријску пажњу. Као да кроз њу избија нека посебна свест – у којој  је слобода опасно прецењена категорија, док је неупоредиво боље бити поданик са повластицима у односу на друге поданичке  народе.

И да није било убице из Грахова, унук продавца „десет у пола са луком“, био би шеф протокола у Шенбрунској палати, а хурмашице и ћетен халва би, факат, освојиле бечке посластичаре. Један од коментара као да најбоље описује тај чудан ток свести у којем се каже да су нам од свих окупатора некако Аустроугари највише легли само што су  нас окупирали тако кратко да нисмо почели да уживамо.

„Точно је да су били окупатори, али што нас Аустроугари не окупираше 300 година прије да се ријешимо Османлија. Нисмо се нешто ни усрећили нити са Југославијом, творевином на србо-четничким идејама“. Други коментари су били директнији и некако се не уклапају о Сарајеву, сигурном уточишту за толеранцију, мултиетничкој оази на Балкану.

„Све му ј.. и сложим на камару. Дошао из Грахова, прозори ко кутија од шибица, заход шума и он нашао господу да убије. Да је данас жив, четник кољач би био тешки“…  „Само је требало написати терориста Гаврило Принцип и навести злочинце послије њега попут Недића, Драже Михајловића и геноцидаше Караџића и Младића“.

Колико је познато, Принцип није био припадник покрета Велика Србије већ Младе Босне, покрета за уједињење поробљених југословенских народа. Већина чланова јесу били Срби, али за учешће у атентату оптужени су Хрват Иван Крањчевић и муслиман Мехмед Мехмедбашић чија би судбина заслужила неки филм – избегао је хапшење, учествовао у пробијању солунског фронта да би скончао од последица усташког терора 1943.године. Има неких злобних коментатора који се згражавају над чињеницом да у данашњој БиХ нема ниједне улице која носи име по најпознатијем припаднику Младе Босне из муслиманског народа.  То је наравно гнусна лаж – Мехмедагићево име носе две улице: једна се налази у Бањалуци, а друга у Источном Сарајеву.

У Сарајеву или његовом родном Стоцу нема такве улице. Веома важан припадник Младе Босне био је Иво Андрић, који је тада био млади, веома талентовани хрватски писац али су га историја, туђ неморал и сопствени морал,  некако пребацили у српску културу.

Сам Гаврило је, према затворским картонима, био младић веома ситне и слабе грађе – када је дошао у затвор био је висок 162 сантиметра  и имао 50 килограма, а када је умро, шест месеци пре победе његових идеја и распада „К унд К“ монархије имао је свега 40 килограма. У историјским списима се ретко спомиње да је због нехуманог односа, никакве здравствене заштите и инфекције, пре смрти Гаврилу ампутирана десна рука. Она која је, наводно, променила историју.

О величини Принципових стопала нема података, али угледни хрватски писац Миљенко Јерговић, који је одрастао у Сарајеву, у једном тексту описује како је у четвртом разреду основне школе стао у Гаврилова стопа и изненадио се да су његова стопала била исте величине са најпознатијим револуционаром из Босне. Можда је због тога касније за сарајевску и хрватску чаршију постао значајнији лик од младића из Грахова. У његовом одличном тексту описује како га ја још дечака бунило зашто се слави човек који је убио трудну жену. Осећао је да је наставник географије био посебно сумњив јер је причао са ентузијазмом о Принципу, али се касније да је уверио у да је био у праву јер се придружио српским националистима на Палама. У неком другом тексту је дирљиво описивао како су у његовој породици, на дну неке шкриње чувала слика младог припадника војске са словом У на капи. Можда је осетио олакшање или понос  што тај рођак  сигурно није убио трудну надвојткињу и будућу царицу.

А да ли је убио неку трудну, потпуно незаштићену сиротицу, неку мајку са дететом или пак децу без мајке, то свакако нећемо никада сазнати.

Али само на основу споменика несретном јунаку из Грахова би могла да се напише најпрецизнија историја југословенске идеје. Након атентата, сарајевска мултиетничка елита се некако тих дана претворила у пљачкашку руљу, која је пљачкала и запалила је све српске радње, фирме у центру Сарајева. Посебан циљ је био први модерни хотел у Сарајеву Европа, у власништву Глигорија Јефтановића којег су раније прогласили као „зенђиљ Сарајлију“, а улицу која води ка хотелу назвали по њему.

Када се завршио Први светски рат, у којем су муслимани, Хрвати из Босне биле веома храбри учесници у биткама за окупацију Србије, босански муслимани су постали стабилан савезник династије Карађорђевић.

У Сарајеву је постављена плоча на којој је кратко на ћирилици и ијекавици написано – „На овом историјском мјесту навијести слободу на Видов-дан 15 (28.) Јуна 1914“. Када је прва Југославија нестала, та табла је завршила као рођендански поклон Хитлеру јер је фиреру момак из Грахова постао симболични архинепријатељ из младости. Историчари кажу да је то једина ствар коју је Хитлер тражио од ратног плена из Југославије.

Комунистички историчари не знају како је нестала та табла, као што још воде дебате да ли је у Првој пролетерсклој  бригади од 1200 војника био један или пет муслимана. Делује као нека анегдота за све, осим за Србе, али када су Немци и усташе ушли у Сарајево 1941, преци чувених данашњих антифашаста скандилали су „Ево Швабе, ево бабе“.

Процењује се да је у највећем ентузијазму према антифашизму унутар муслимана, после дебакла у Стаљинграду и пада Италију, да је њих опет било знатно мање него мећу усташама. Реис ул улема и читава Исламска заједница су веома отворено подржали режим Анте Павелића због којих су били и кажњени на трагикомичне казне. Али и после овог рата су муслимани успели да се опораве, и од „хрватског цвијећа“ постану Титове љубичице.

Уједињени комунисти су се опет сетили Гаврила и поставили нову плочу јер ону, са Видовданом, никако нису могли да нађу.

„Са овог мјеста 28.јуна 1914. Гаврило Принцип својим пуцњем изрази народни протест против тираније и вјековну тежњу наших народа за слободу“.

Али није прошло дуго,  и тај текст је деловао неподношљиво мултиетнички – какво ослобођење, па зар нисмо у оба рату показали где нам је срце – као да понавља она сарајевска чаршија, уз огромну помоћ београдске комунистичке елите која већ седам деценија пере сопствену и туђу срамоту.

Тако је у наративима водећих медија у читавом региону Босна остала једино југословенско острво – Срби су били четници, Хрвати усташе, а ми смо једини одбранили Југославију и антифашизам, тако некако изгледа платформа мултиетничке Босне, у којем је свако добродошао под условом да понавља тих неколико фраза.

Када су се коначно сарајевске власти одлучиле да врате таблу Принципу, опет су морале да мењају наслов и он говори као да говори све о слободарском духу Сарајева и БиХ . „Са овог мјеста 28.јуна 1914.Гаврило Принцип извршио је атентат на аустроугарског престолонаследника и његову супругу Софију Хајек“.

Овог пролећа је сарајевска скупштина донела одлуку да се поново подигне споменик Францу Фердинанду, висине 12 метара, какав никада није подигнут у монархији коју је требало да води. Споменик је био подигнут за време Првог светског рата, али су онда га нове ујединитељске власти срушиле. Гаврилове стопе су обновљене због туризма, а споменик Фердинанду због исправљања историјске неправде.

Чланак Батић Бачевић: Како је Гаврило упропастио муслиманима аустроугарску будућност се појављује прво на ИСКРА.

Иако услед деловања различитих унутрашњих и спољних фактора, политички процеси у Србији и Јерменији на први поглед немају много тога заједничког, један њихов дубински, социјални аспект чини да су актуелне политичке ситуације у овим земљама много ближе и упоредивије него што би се то могло закључити само на основу спољних, примера ради геополитичких параметара.

Док Србија улази у дуго ишчекивану изборну завршницу оштре и масовне двадесетомесечне политичке конфронтације, Јерменија је пре непуних месец дана имала парламентарне изборе, који су знатно пре одржавања од многих означени као „историјски“.

У анализи исхода ових избора, Сергеј Маркедонов (овде) са московског МГИМО с правом је указао на то да се „парламентарни избори у Јерменији не могу једнозначно оценити, тако што ће се тумачити као једно од места одвијања прокси-конфликта између Русије и Европске уније или, пак, као изолован унутрашњи политички догађај, с којим власт и опозиција улазе у нову фазу борбе“.

Услед вишезначности тек завршених јерменских парламентарних избора, а вишезначност је последица чињенице да „избори нису само гласање“, могуће је издвојити једну њихову димензију која ће, по свему судећи, бити својствена и будућим председничким и(ли) парламентарним изборима у Србији. А изборна кампања у Јерменији, по речима С. Маркедонова, показала је да су се у овим изборима „у једној тачки спојили и оштра унутрашња политичка борба, и трансформација национално-државног идентитета, и надметање за утицај различитих спољних актера“.

И док се унутрашњи политички контекст у Јерменији разликује од оног у Србији, као што се добрим делом разликују и спољнополитичке позиције две земље, актуелни процес трансформације јерменског национално-државног идентитета умногоме опомиње на озбиљне покушаје идентитетске конверзије којима је изложен српски народ, нарочито током последње деценије и по (нпр. Вучић: „Промена свести Срба биће најтежи процес“; овде). Следствено томе, тек завршени јерменски и будући српски избори, из разлога који ће у наставку текста бити детаљније образложени, доносе огромна искушења управо за очување националног идентитета ова два заветно утемељена народа.

Реална Јерменија

На основу тога што је Пашињановом „Грађанском договору“ успело да са 49,75 одсто бирачке подршке, пре свега захваљујући примени Донтовог количника, поново обезбеди парламентарну већину и формира једностраначку владу (овде), може се закључити да ће бити настављен досадашњи револуционарни курс темељне трансформације како унутрашњег политичког живота (обрачун са опозицијом и потпуна контрола свих грана власти), тако и спољнополитичког опредељења земље (окретање од Евроазијског економског савеза ка Европској унији), али и јерменског национално-државног идентитета.

Стога није случајно што је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен честитала Пашињану изборну победу речима: „Дух Плишане револуције, коју сте Ви предводили 2018. године, и даље је жив“ (овде).

Када је у питању процес конверзије национално-државног идентитета Јермена, он номинално није спадао у првобитни политички програм тзв. Плишане револуције и њеног главног извођача Пашињана. Наиме, у моменту доласка на власт Пашињан се вербално придржавао идеологема „миацум“ (у преводу присаједињење) и „Историјска Јерменија“, на којима се од 1989. године темељила званична идеологија земље, а која је пре свега полазила од права јерменског народа у Нагорно-Карабаху на самоопредељење и уједињење са матицом. И вођа тзв. Плишане револуције често је тада истицао тезу – Арцах је Јерменија и тачка!

Чак и после јерменског пораза у Другом карабашком рату 2020. године, када је Азербејџан успео да заузме значајне делове Нагорно-Карабаха, укључујући и други по величини град Шушу, у предизборном програму Пашињановог „Грађанског договора“ за парламентарне изборе 2021. године нашла се следећа тачка: „Деокупација територија на којима је народ Арцаха остварио самоопредељење, у првом реду — враћањем путем мирних преговора некадашњих насељених места Нагорно-Карабаха под контролу Арцаха, што ће омогућити расељеним лицима да се врате својим домовима“.

Сергеј Маркедонов с тим у вези закључује, да је захваљујући овој тачки предизборног програма Пашињанов „Грађански договор“ успео да на тим изборима, а у условима ниске излазности, обезбеди подршку 53,94 одсто бирача, који су „били уверени да ће се власт борити за решавање етнополитичког конфликта на основу права на самоопредељење, јер, како је тадашњи програм гласио, ‚народ Арцаха не може постојати у условима потчињености Азербејџану’“ (овде).

Док није после катастрофе у Трећем карабашком рату 2023. године прешао на програм „Реалне Јерменије“, који је значио коначно одрицање од присаједињења матици Нагорно-Карабаха, Пашињан се на специфичан начин држао званичног идеолошког наратива означеног речју „миацум“.

Будући још увек политички недовољно јак да уђе у преиспитивање званичне и до тада неприкосновне идеологије националног уједињења закавкаских Јермена, Пашињан је релативизовао њено значење изјавама да „Нагорно-Карабах не може бити циљ по себи“, већ само „средство обезбеђења сигурности, права и слобода карабашких Јермена“ (овде). Овакве изјаве су отварале могућност и таквим спекулацијама, да је решење заштите права карабашких Јермена под одређеним условима могуће обезбедити и у оквиру Азербејџана. Свођењем карабашког проблема на питање заштите мањинских права Јермена, по први пут се доводила у питање кључна идеја-водиља целокупне јерменске политике о неопходности територијалног присаједињења Нагорно-Карабаха матици.

Ко је крив?

После пораза у Другом карабашком рату, у коме званични Јереван није извршио ни мобилизацију војске у циљу оружане подршке Степанакерту, кључна Пашињанова теза била је да су за пораз криви творци идеологије „миацум“ и бивши председници Јерменије Роберт Кочарјан и Серж Саргасјан, јер за време своје власти нису извршили формално присаједињење Арцаха матици, па је провинција и даље формалноправно остала у међународно признатим границама Азербејџана (овде).

Према Пашињану, политичко наслеђе Кочарјана и Саргасјана било је, ни мање ни више, него главни кривац за јерменски пораз у Другом карабашком рату. Такво извртање истине могло је лако проћи код великог дела јерменских бирача, отуда што је карабашки клан, који је предводио јерменску националну политику пре тзв. Плишане револуције и коме су припадали Роберт Кочарјан и Серж Саргасјан, већ увелико био омражен због бројних корупционашких афера.

Да би ставио под своју потпуну контролу званични Степанакерт, кога је због отпора његових политичких елита тзв. Плишаној револуцији назвао „јерменском Вандејом“ (овде), Пашињан је након Другог карабашког рата, а пре коначног губитка Арцаха 2023. године, користио и новчане донације буџету ове непризнате творевине. Тако се 2022. године хвалио да је за разлику од претходника његова власт обилато новчано помогла Јермене у Арцаху, јер су новчане донације провинцији из буџета Јерменије уочи коначног азербејџанског освајања повећане за чак 122 одсто у односу на 2019. годину (овде).

Тако се до Трећег карабашког рата у септембру 2023. године Пашињанова политика према Нагорно-Карабаху сводила на, с једне стране, номинално придржавање националне идеологије „миацум“, а с друге стране, на релативизацију значаја статуса Нагорно-Карабаха за Јерменију и истовремено сваљивање целокупне одговорности за неуспех политике „миацума“ (присаједињења) на политичке опоненте.

Након коначног губитка Арцаха у јесен 2023. године уклоњене су све препреке за  прелазак на нову фазу развитка јерменске државне идеологије – фазу званичног обрачуна са националним идеологемама „миацума“ и „Историјске Јерменије“. Једном речју, Пашињану је пораз у Трећем карабашком рату био добродошао да озваничи политички наум због којег је и дошао на власт путем тзв. Плишане револуције.

Следствено томе, Пашињан је 19. фебруара 2025. године званично обнародовао пројекат „Реалне Јерменије“ (овде, овде), према коме „идеологија Реалне Јерменије поистовећује отаџбину са међународно признатом државом – Републиком Јерменијом, а патриотизам – са интересима те државе и системом права и обавеза који у њој важи“. У Пашињановом програму држава се више не схвата као средство остварења историјског призвања једног заветног народа већ као циљ по себи, при чему је њена основна сврха да обезбеди богаћење појединаца.

Изборни резултат

На тек завршеним изборима, независно од очигледних бројних нерегуларности,  идеологија „Реалне Јерменије“ је добила подршку значајног броја бирача. По оцени доброг познаваоца јерменских прилика Сергеја Кургињана (овде), који је и сам делимично јерменског порекла, постоји чврсто језгро од око 30 одсто јерменских бирача који свесно дају подршку оном што он назива „опашињење“ Јерменије, односно претварања, помоћу идеологије „Реалне Јерменије“, јерменског народа у „јерменолику руљу“, лишену националне свести и свести о вишем историјском призвању.

Постоје озбиљне шансе да процес конверзије националне свести овог древног заветног кавкаског народа, након најновије изборене победе Пашињановог „Грађанског договора“, уђе у терминалну фазу. Наиме, азербејџанске власти јасно су ставиле до знања званичном Јеревану, да пре закључења коначног мировног споразума између две државе, Јерменија мора да измени важећи Устав (овде).

Постоје озбиљне шансе да процес конверзије националне свести овог древног заветног кавкаског народа, након најновије изборене победе Пашињановог „Грађанског договора“, уђе у терминалну фазу

Азербејџански ултимативни захтев се пре свега односи на Преамбулу Устава, будући да званични Баку тражи да се из ње избрише упућивање на „Декларацију независности Јерменије“ од 23. августа 1990. године (овде), која је за Азербејџан спорна због тога што се у Преамбули позива и на одлуку Врховног Совјета Јерменске ССР и Националног Совјета Нагорно Карабаха од првог децембра 1989. године „О уједињењу Јерменске ССР и Нагорно-Карабаха“ (овде).

Азербејџанским захтевима за промену важећег Устава Јерменије ваља придодати и сличне захтеве Турске, која од Јеревана тражи измену члана 13. и уклањање Арарата из државног грба. Такви, само на први поглед неуобичајени захтеви Бакуа и Анкаре за ревизију важећег Устава Јерменије, добијају реалну политичку подлогу у околностима Пашињанове најављене револуционарне промене спољнополитичког курса земље, у оквиру којег Јереван хоће да руске безбедоносне гаранције замени турским и евроатлантским јемствима (овде).

Међутим, исход недавних парламентарних избора је такав да Пашињан не може лако да изађе у сусрет захтевима Бакуа и Анкаре и изврши ревизију важећег Устава, пошто је његов „Грађански договор“ изгубио уставотворну већину у парламенту.

Наравно, увек постоји могућност да се донесе потпуно нов устав мимо ревизионе процедуре предвиђене важећим уставом. Изборни резултат Пашињанове странке показује да би опција, примера ради, референдумског доношења новог устава за њега била крајње ризична. Реалније је да се Пашињан, уколико не дође до консолидације и укрупњавања опозиције, у блиској будућности определи за превремене изборе како би накнадно обезбедио уставотворну већину у парламенту.

Да ли ће заиста и доћи до реализације овог пресудно важног корака у процесу конверзије јерменског националног идентитета, који би добио и своју уставну санкцију, чини се да пре свега зависи, речју Кургињана, од тога „како ће се обликовати онај део јерменског становништва који жели да остане народ“, односно „како ће се тај део згуснути, како ће се институционализовати — да ли ће задржати садашњу аморфност или ће доћи до политичке кристализације“. А „да би до такве кристализације дошло, потребна је историософска, метафизичка и филозофска јасноћа у оцени резултата јерменских избора“. Стога, „не би требало горку истину тих избора замењивати ма колико истинитим узвицима о почињеним фалсификатима“ (овде).

Српске паралеле

И као што је на почетку текста речено, Србија ишчекује нове изборе, који ће као и у јерменском случају, само у другачијим унутрашњим политичким приликама и различитом спољнополитичком контексту, бити у функцији освајања или задржавања власти, надметања кључних спољних такмаца и, најзад, у функцији даље промене заветног националног идентитета.

Пошто је заветни идентитет српског народа пре свега формиран на и око Косовског завета, однос према Косовском завету и Косову и Метохији, као освештаном средишту српских земља, јесте сигурно мерило колико је очувана или промењена национална свест Срба која је формирана вековима уназад.

Имајући у виду политику која се према Косову и Метохији водила претходних година од стране власти, али имајући у виду и политику коју опозиција или њен убедљиво највећи део кандидују као алтернативу, будући избори, које многи већ оцењују као историјске, најозбиљније последице могу произвести управо у сфери националне свести. Тачније, само промене које могу наступити у овој сфери су неизгладиве, док се све друго, од распореда снага на унутрашњој политичкој сцени до промене спољнополитичког курса земље може касније изменити и поправити.

С једне стране, Србија нове изборе дочекује са осведоченим Пашињанима у косовској политици, и на власти и у опозицији или, речју Николе Танасића (овде), са „фасадним национализмом“ и „другосрбијанством“. С друге стране, извесно је да ће Европска унија у новим геополитичким околностима појачати притисак на Београд како би од нових власти у што краћем року добила извршење кључне евроинтеграционе (!) обавезе Србије – закључење свеобухватног правнообавезујућег споразума са тзв. Републиком Косово и последичну ревизију важећег Устава.

Закључењем таквог споразума Србија би de jure признала тзв. Републику Косово као државу, док би Европска унија тим чином добила не само успешно затварање свог пројекта стварања друге албанске државе на Балкану, већ и коначно елиминацију сваког руског присуства у Србији.

Зато је организовање једне суверенистичке опције данас пресудно важно, пошто је то једини начин да се у будућем сазиву Народне скупштине обезбеди релевантан број посланика, који би био у стању да спречи „опашињење“ Србије, односно претварање Срба, кроз коначну ампутацију Косова и Метохије, из историјске нације у срболику масу.

Зоран Чворовић је професор Правног факултета у Крагујевцу. Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор: Нови Стандард

Насловна фотографија: Михаило Братић/Нови Стандар

Чланак Зоран Чворовић: У јерменском огледалу: Ка „реалној” Србији се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Chong Kee Siong

Петогодишње дете препричава шта је чуло у вртићу од другара: има игрица на телефону где се такмиче сви, ко ће да буде бољи… Бољи постају господари, а они који губе – слуге. Слуга мора да слуша господара и ради што год му он каже. Све. А господар може од слуге да тражи и да се убије…

Јесте, антихумани случајеви из дигиталне галаксије који производе најјаче емоције су – самоубиства. Посебно, самоубиства невине деце. Никад нико неће моћи утврдити колико се таквих случајева десило или ће се дешавати, али они сламају.

СМРТ МОЛИ РОУЗ: У часу кад Британија уводи забрану коришћења друштвених мрежа за децу млађу од 16 година некако ми се, у јавној расправи, најуверљивијим учинио прилог Ијана Расела (води Фондацију Моли Роуз), а који се концентрисао на доказе „о улози коју алгоритми који су убили моју ћерку и даље играју у ширењу штетног садржаја међу децом“.

Позиција Расела: „Пре више од осам година, моја најмлађа ћерка, Моли, преминула је пошто је била бомбардована материјалима о самоубиству и самоповређивању на друштвеним мрежама. Надао сам се да ће Кир Стармер коначно предузети мере потребне за решавање онога чему је Моли била изложена.“

Али – он види да ствари не иду у том правцу. Иако је Раселово истраживање утврдило да „једна од две девојчице узраста између 13 и 17 година и даље види садржај који највише укључује самоубиство, депресију, самоповређивање и слику тела на друштвеним мрежама, а наше истраживање је показало да је већина тога алгоритамски вођена.“

Кључна реч је алгоритам! А кључна радња је ко „води“ тј. употребљава алгоритме.

АЛГОРИТАМ СМРТИ: Алгоритам је опис „за решавање неког проблема“. То мало чудно и тајанствено име долази од персијског математичара Ал Хорезмија, а око 1600. у  Европи је то преузето као рачунање децималним бројевима. Кроз векове појам се мењао, а данас је сасвим потопљен у информатику и означава „процедуру за обављање посла“.

Дакле, некоме данас је посао да се игра са људима алгоритмима на све могуће начине, па и до тачке да се игра – животима људи. Алгоритми смрти се држе нормалношћу.

Оправдање је да то има публику, а кад има публику доноси – профите. Велике профите!

Ако погледате шта се дешавало с бизнисом Илона Маска ових дана на Волстриту – знаћете да се ради о највећим профитима. Додуше, после највећег профита у историји који се изражавао у билионима долара, магла се над Волстритом разредила и Маск је „изгубио“, веле, петсто/шесто милијарди долара. Али и са тим незамисливим губитком, профити с алгоритмима као погонским горивом су и даље – незамисливи.

Трагично искуство је Ијна Расела научило да је забрана дечјег приступа социјалним мрежама – владино избегавање да се упусти у решавање проблема који њу (било коју владу у Pax Silica) – превазилази. Јер владе су у либералној демократији позног капитализма ту да обезбеде корпорацијама да несметано раде, без обзира колико ће то коштати народ. Народ је ту да се њим манипулише у скупим предизборним кампањама (алгоритми су се ту већ показали, рецимо „Палантир“ у избору Доналда Трампа), а кад убаци листић у кутију губи улогу.

ПОЛИТИЧКО ШАРЛАТАНСТВО: Додуше, Киру Стармеру (који је у међувремену поднео оставку на место премијера) није било тешко да „лично обећа“ Раселу да ће се заузети за план промена којим би се „забранили персонализовани алгоритми за тинејџере широм света и приморале технолошке компаније да промене своје пословне моделе“.

Обећања политичара су као пуцање ћорцима. Чује се и изгледа као стварно.

Јасно да је обећање „лудом радовање“, посебно за нешто што је „алгоритамски вођено“ – јер то је онда успостављен систем (иза су инвеститори који не рачунају на губитак ни по коју цену) за пословне процесе – „да се софтвер користи за обраду улазних података, препознавање образаца и доношење одлука које аутоматизују задатке“.

А то су оне свима знане мегакорпорације: „Алфабет“, „ОпенАИ“, „Мајкрософт“, „Мета“, „Амазон“, „Енвидиа“, „Палантир“… Томе се могу додати и неке кинеске фирме… Важно је разумети и да си Кинези сада главно оправдање да владе одустану и од помисли да би ваљало, због Човека, контролисати оне који раде с алгоритмима.

„Антисоцијални век“, у коме се алгоритам подиже изнад Човека сад се концентрише на појам – ВИ, вештачке интелигенције(Artificial intelligence – AI). И Марк Закеберг који на Фејсбуку и Инстаграму свакодневно окупља око 3 милијарде људи верује и објављује како се ствар може унапредити – четботовима. [AI Chatbot – ​софтверска апликација дизајнирана да симулира људски разговор путем текста или гласа. Омогућавају корисницима да интерагују са дигиталним уређајима као да разговарају са стварном особом, одговарају на питања, обављају задатке и аутоматизују радне процесе корисничке службе.]

Како констатује Атлантик Мантли „ера друштвених медија је завршена. Све што долази биће много горе“. Улазимо у „доба антидруштвених медија“.

КУГЛА САМОЋЕ: Уместо живих људи у комуникацији, сад ће превладавати – ВИ. Јефтиније је, а – вештачка интелигенција све чини хладнијим. Кад она наговара на самоубиство, глупо је да претите тужбама или револуцијама. А у комуникацији машини није проблем „да буде улизица свакоме“, а да би имала тог несрећника опкољеног са свих страна. И неспособног да се брани од свих врста – употребе човека.

А за ту ВИ има великог друштвеног посла: попуњаваће самоћу – а та рупа у овом друштву је све дубља и тражи све више шодера којим ће се затрпавати.

Зна се да је прва половина XX века била испуњена – изузетном друштвеношћу. У Америци, на пример, окупљања у црквама су нагло расла, синдикати су били бројни, стопа повећања броја бракова била је  изузетна, о стопи наталитета се писало као о „бумовима“, удружења су цветала… Од седамдесетих година стање се обрнуло.

Знани амерички социолог Роберт Д. Патнам је то описао у књизи Куглати сам: слом и обнова америчке заједнице. Куглање је, било омиљено дружење – сетићете се сцена из холивудских филмова тог доба – много веселих лица и иних су се окупљали у кугланама око кугли кегли које падају; било је и весело и садржајно, бука и узвишеност… А онда је куглаш постао осамљеник.

Улога владе из тог времена бејаше да нагло смањи издатке за подизање јавних простора… „Места која су некада била сидро живота заједнице, попут библиотека, фискултурних сала, синдикалних сала, постала су мање приступачна или потпуно затворена.“ (социолог Е. Клиненберг) Патнам је налазио да су за те друштвене промене криве две новотарије: аутомобил и телевизор.

МАСКОВА АНИ СЕ СКИДА ЗА ВАС: „Мушкарци који гледају ТВ сад проводе седам сати пред екраном, а насупрот сваког сата са својим добрим другом… Власница кућног љубимца више времена је с њим него са било ким лицем у лице… Особа је будна 900 минута дневно, а амерички тинејџер проведе 270 минута радним даном или 380 минута за викенд гледајући своје екране… Главни лекар САД у Бајденовом мандату Вивек Марти објавио је упозорење на 81 страници о америчкој ‘епидемији усамљености’ тврдећи да су њени негативни здравствени ефекти упоредиви са дуваном и гојазношћу… Тридесетих година ишло се у биоскоп  неколико пута месечно, данас Американац купује три биоскопске карте годишње, а гледа телевизију скоро 19 сати што је еквивалент осам филмова недељно… Не иде се у кафане, храна и пиће се наручују… Уједињено Краљевство има министра за усамљеност… Самоћа је можда најважнија друштвена чињеница XXI века… Век самоће.“

Дакле, „у нешто се ударати мора“, а велики бизнис се усмерио на алгоритме и без обзира колико су чињенице суморне а тренд антихуман, одустајање се не планира. Поменути Маск поред електромобила, ракетних бродова, „Старлинкова“ у ратовима оснива и xAI и покреће хорде четботова, АИ „рибара људских душа“.

Ани се зове Маскова замена за праву љубав (мада је стварно цинично да човек који 14 деце са 4 жене ради на развоју дигиталне импотенције!?) која „сугестивним језиком подстиче“ на сексуалне дијалоге. Ту су плаве плетенице и откривајућа црна хаљина, АИ-љубавница може да запамти име „љубавника“… Изузетни љубавник може на неком нивоу изузетном „свући Ани до доњег веша, откривајући већи део груди“…

Да се зна „доба антисоцијалних медија је стигло“. Ово се зове забава, а жртве би могле надмашити цену ратова о којима је људско биће објавило толико упозорења…

Али, ово је само бизнис. Генерали седе у Силицијумској долини, изађу понекад на Волстрит и причају будалама које производе на буљуке како ће их водити на Марс. Или прво на Месец. То је поредакPax Silica.

ПОРЕДАК СИЛИЦИЈУМСКЕ ДОЛИНЕ: Елем,Pax Silica је „напор САД за јачање ланаца снабдевања технологијом везаном за вештачку интелигенцију, док се Запад суочава са растућом конкуренцијом из Кине“.

Историјска уобичајеност је да светски ред диктира нека велика државна сила… Pax Romana, Pax Britanica, Pax Americana… A сад смо предPax Silica редом који се ствара у Силицијумској долину, а америчка држава се појављује као бодигард. И све више личи на то.

Све мора бити под контролом, „од чипова, критичних минерала, до енергије“. Јакоб Хелберг, амерички државни подсекретар за економска питања и творац безбедносне иницијативе је став УН о „дигиталном суверенитету“ назвао је концептом који „води до тога да земље улажу на дуплиране начине“.

„Завршићете у некој врсти синхронизоване просечности“, рекао је Хелберг, који вели да фокус треба да буде на „иновативном суверенитету“. А то је: јавите се Вашингтону који ће вам средити да слушате моћнике из Силицијумске долине. И бићете на врху. Бар ће вам се тако чинити неко време.

Већ је 24 земље приступилоPax Silica, а што је по начину функционисања типичан амерички приступ – као НАТО, на пример. Даш им свој суверенитет, а онда чекаш кад ће да те шутну на улице историје.

Баш ових дана, док неке европске земље мисле да је нормално да се уведе порез на дигиталне услуге за америчке компаније, Доналд Трамп им је одмах јавио да ће „свака земља која уведе такав порез одмах бити суочена са царином од 100 одсто на сву робу послату у Сједињене Државе“. Ова царина ће заменити трговинске споразуме склопљене са том земљом. Просто. Америчко слободно тржиште и разумевање суверенитета америчких пријатеља.

ОД ПРИКРИВЕНЕ БЕСМИСЛИЦЕ ДО ПРАВОГ БЕСМИСЛА: Суверенитет као добровољно робовање Америци, а сад без замотавања – америчком приватном капиталу. Јер и америчка држава има ту улогу.

Дакле, да се вратимо слабичку какав је Ким Стармер (а он је само слика и прилика те улоге данас на читавом Западу), сасвим је јасно да западне владе немају способност да обуздају дигиталне корпорације. (Ових дана је и Норвешка објавила да ће забранити да деца приступају социјалним мрежама. Мислим и Уједињени Арапски Емирати)

Али то је проклета замена за усмеравање пажње на право решење. И то се зна. И већ је виђено.

Аустралија је од децембра 2025. спровела, озаконила, забрану у коју улази Британија. И већ се констатује да „60 одсто тинејџера могу да заобиђу забрану“, плус што таква забрана носи „мању вероватноћу да ће деца тражити помоћ због негативног утицаја из страха да не упадну у невољу“. (Расел)

Да је жив Лудвиг Витгенштајн (1889-1951) свима би им могао рећи: „Циљ ми је научити вас да од прикривене бесмислице унапредите до нечега што је очито бесмислено.“ После ће доћи Кинези са Иранцима и Русима.

Чланак Слободан Рељић: Pax Silica – сјај и беда антидруштвених медија се појављује прво на ИСКРА.

Драган Ђилас (Фото: Снимак екрана/Јутјуб/
NOVA S)

Пре неколико дана огласио се у јавности председник „Странке слободе и правде“ (ССП), Драган Ђилас, коментаришући недавни наступ професора Мила Ломпара везан за однос српских власти и Брисела. Подсећања ради, професор Ломпар је рекао следеће: „Европска унија је тачка ослонца Вучић-Брнабић режима. Ту нема никаквих недоумица. И он спроводи тачно оно што се од њега тражи. Како да Друга Србија одустане од себе, како да одустане од тога да све што је причала деценијама је била једна неистина?“.

Овај кратки пасаж из ширег наступа професора Ломпара изазвао је код политичара Ђиласа потребу за коментаром на једној друштвеној мрежи, написаним на латиничном писму. Сиже Ђиласовог обраћања би се могао дефинисати у пар основних замисли, које је аутор закључио следећим речима: „За Србију у Европи се боримо деценијама. Од те борбе у којој нема никаквих неистина никада нећемо одустати“.

Драган Ђилас је на почетку објаве позвао на саборност против актуелног режима речима: „Не постоје Прва и Друга Србија“, односно „постоји једна једина коју сви ми њени држављани подједнако волимо“. Као супротну страну против ове уједињене Србије, Ђилас уочава актуелни српски режим ослоњен на криминал и корупцију, када каже: „Тачке ослонца режима су криминалци, батинаши, лажни новинари, лажне патриоте, корумпирани полицајци и тужиоци, бизнисмени који са њим пљачкају Србију“.

Затим, политичар Ђилас резолутно отклања сваку могућност подршке Брисела актуелном режиму у Србији речима: „Европска унија је све само не тачка ослонца режима Александра Вучића“. Надаље, председник ССП каже: „На међународном плану је режим у далеко бољим односима са Кином и Русијом, него са Европском унијом, што се види по извештајима о Вучићевој Србији које су усвојили Европска комисија и Европски парламент, по ономе што је Мерц рекао у Тивту, али и по резолуцији Савета Европе која се управо усваја“.

Политички хоризонт

Наизглед се ради о краткој објави савременог политичара Драгана Ђиласа, али она попут гетеовског малог огледала приказује широки видокруг његових политичких погледа о којима ће бити речи у овом тексту. На почетку треба нагласити да у сличном периоду када се Ђилас огласио на друштвеној мрежи, Мариника Тепић је наступом у „Утиску недеље“ поцепала у парампарчад његову саборност из објаве.

Тада је потпредседница ССП-а јасно ставила до знања да њена странка/коалиција нипошто неће подржати професора Ломпара као јединственог председничког кандидата. Беспредметно је наглашавати како је професор Ломпар особа светлосним годинама удаљена од било ког облика криминала и корупције, стога разлог о отказивању подршке Ломпару од стране Ђиласовог ССП-а никако није у неком облику прагматичне сумње због нечег аморалног.

Ради се искључиво о идеолошком погледу на ствари, сродном другосрбијанском наративу, којим је поништена идеја саборности против актуелног режима. Тако је поредак враћен на уобичајено стање, када се уочава постојање најмање две Србије (а вероватно и више од тога). Толико о јединственом кандидату, о јединственој „референдумској“ листи, о свеобухватној подршци студентској листи, а све у циљу рушења „највећег зла“. И увек се поставља исто питање: коме овакав поглед на ствари највише одговара?

Међутим, није порука Маринике Тепић тачка ослонца која придржава програмску конструкцију ССП-а и сличних политичких организација, већ је то садржај Ђиласове објаве превасходно везан за морални и политички капацитет Европске уније. Пре тога, ваљало би нагласити како је критика актуелног режима због криминала и корупције сасвим оправдана, јер је поткрепљена доказима. И то доказима које је у јавности износио управо актуелни режим када се обрачунавао са својом „непослушном“ децом. Тако смо сазнали преко провладиних медија о улози напредњачког министра Небојше Стефановића у прикривању свирепих убистава од стране клана Веље Невоље у „кући страве“ у Ритопеку, о Стефановићевој издајничкој сарадњи са англосаксонским обавештајним службама, као и о његовом богатству у Атини.

Врло слично се може чути и о ангажману напредњачког министра Бате Гашића у оба смера, због чега је у једном значајном чланку написаном од стране његовог страначког колеге алегорично означен именом „Брут“. Такође, напредњачки медији су нас извештавали у дужем периоду о мрачној улози Дијане Хркаловић о прикривању доказа за „убиство на шинама“. Или, рецимо, исти медији су говорили о тајној паралелној царини Славише Кокезе преко које је нестало из државне касе 640 милиона евра! Дакле, Ђиласова критика режима није спорна, али је зато упитна његова вера у ЕУ када говоримо о истим стварима.

Европска корупција

Опште је познато да је председница Европске комисије, Урсула фон дер Лајен, осумњичена за највећи износ корупције у европској историји. Реч је о афери „Фајзергејт“ око набавке 1,8 милијарди доза вакцина, процењених на око 35 милијарди евра. У међувремену су истраге у САД утврдиле неисправности ових вакцина које су обмањивале кориснике доводећи их у смртну опасност. Чак су ове истраге констатовале и преварне радње „Фајзера“ и сличних корпорација, почињене у дослуху са илегалним програмима у тајним лабораторијама широм планете, које су производиле смртоносне вирусе.

Позната је и афера „Катаргејт“ када су посланици Европског парламента узимали мито ради утицаја на одлуке парламента (осумњичен је и европски комесар Аврамопулос). У афери око компаније „Хуавеи“ више европских посланика је оптужено за корупцију и прање новца. Против потпредседнице Европске комисије Федерике Могерини тужилаштво је поднело оптужбу за превару у јавним набавкама.

Садашњи председник Европског већа Антонио Кошта осумњичен је у Португалији за корупцију због експлоатације литијума и око изградње центра за податке. Бриселски миљеник Украјина је појела, по тврдњама Пентагона, нешто испод 100 милијарди долара за које не постоји евиденција. Евростат – генерални директорат Европске комисије – обрачунава трговину дрогом као саставни део БДП-а сваке европске чланице. Због тога трговина дрогом неформално постаје прихватљива у Европи и кланови нагло јачају. Збиља је много примера корупције унутар европског простора, бриселске бирократије или Колективног запада.

Тачно је да у српском медијском простору царује лажно новинарство и да је корумпиран део правосудног еснафа – како је написао политичар Ђилас. Али је тачно да ништа боље стање није ни у оном делу медијског простора који је данас противник званичних власти у Србији, односно који је радикално прозападни.

Можемо их уз малу ограду идентификовати као медије склоне политичком погледу ССП-а, односно као медије другосрбијанског дискурса. Разлика између њих (N1, Nova S, Danas или Peščanik) и оних других (Informer, Pink, K1 или Вечерње Новости), идентична је вицу у коме се са брда на различитим странама града оптужују две политичке групе. Прва виче другој: „Ви сте фашистиии“, док у исто време друга узвикује првој: „Ви сте комунистиии“: као епилог грађани чују само ехо „исти, исти, истиии…“

Потпредседница ССП-а је јасно ставила до знања да њена странка нипошто неће подржати професора Ломпара као јединственог председничког кандидата

Тачно је и да унутар европског простора медијска слика није ништа боља – чак је и неповољнија. Све вести са украјинског ратишта су строго цензурисане, као и све вести у вези Русије. Тамо се правда појединачни прогон Руса по Европи, рушење историјских споменика, или забрана руско-православне културе. Можда би целовитији исказ о стању у европским медијима могла да изнесе Марин ле Пен, која редовно у другом изборном кругу пролази кроз „медијског топлог зеца“ у Француској.

Или би било упутније чути шта ова веома образована политичарка има да каже о забранама које доноси француско правосуђе само због нечије идеолошке подобности? Шта би тек могли да кажу функционери „Алтернативе за Немачку“ или Сара Вагенкнехт о поштењу медија у Немачкој? Да не говоримо о лажним новинарима и лажном правосуђу у Румунији, Молдавији, Јерменији, балтичким државама, земљама Бенелукса… У Скандинавији је поново оживео доминантни дух Јозефа Гебелса, кога су тамношњи народи јавно обожавали све до коначног слома – а многи од њих тајно до данашњице.

Ослонац власти

Основне институције које наводи Драган Ђилас и на чији морал и углед се позива у објави на друштвеној мрежи – биле би Европска комисија, Европски парламент и Савет Европе. Овај тројац би заједно са изјавом немачког канцелара Мерца пружио доказе о приоритетној сарадњи „Вучићеве Србије“ са Кином и Русијом (подсећања ради, и режим Бориса Тадића у коме је Драган Ђилас био министар и градоначелник Београда, такође је поставио „четири стуба“ спољне политике Србије: ЕУ, Кина, САД и Русија).

Европска комисија од Србије отворено тражи „нормализацију односа са Косовом“, која би као услов за пријем Србије у ЕУ по кластеру 35 резултирала потписивањем „финалног, свеобухватног и правно обавезујућег споразума“, уз услов да Србија „не блокира чланство Косова у међународним организацијама“. Овај захтев је садашњи напредњачки режим прихватио 2023. године кроз „Бриселско-охридски споразум“: ради се о очигледном међународном признању Косова под диктатом Европске комисије (ЕК).

Како онда ЕК може некоме бити морални узор? Да ли је случајно што је Ђиласов заменик у ССП управо Борко Стефановић, који је у епохи „жуте“ владавине трасирао пут каснијем напредњачком пузећем признању косовског статуса, када је потписао са привременим косовским институцијама споразуме о административним прелазима, регионалном представљању Косова, слободи кретања, као и матичним књигама и катастру?

Европски парламент је тек прича за себе. Његове резолуције о Србији закључују како Србија мора да призна Косово, како мора да уведе санкције Руској Федерацији због усклађивања заједничке спољне политике, како се у Сребреници догодио геноцид а не ратни злочин (око 8.000 жртава), док Европски парламент никада није усвојио резолуцију о Јасеновцу или геноциду у НДХ где је страдало око милион Срба. Савет Европе је организација која је под непрестаним оптужбама за двоструке стандарде, за политизацију одлука, посебно око чланства.

Тешко да било која од, у Ђиласовој објави наведених институција, поседује морални капацитет да би се преко ње одређивао геополитички правац којим се крећу српске власти (тек је увођење канцелара Мерца озбиљан аутогол у аргументацији). Очигледно је да све ове институције негују поглед на политику за који би еуфемистично и са учтивошћу могли да кажемо, како „није баш српски“. Тиме је Ђиласова аргументација додатно урушена.

Посебно је инспиративан Ђиласов закључак када каже да ЕУ није ослонац режима Александра Вучића – супротно од тврдње професора Ломпара (који нашу актуелну власт означава у проширеном саставу као „Вучић-Брнабић режим“). Чиме је то бриселска администрација суштински противник актуелног српског режима? Ако изоставимо неке критике саопштене у форми алибија, или ако изоставимо сталне нападе на Србију у намери још већег умањења њеног ионако тананог суверенитета – све остало је у сродности Брисела са опстанком овог режима у Србији.

Србија као рударска депонија Европе са најмањом рударском рентом на свету, европске банке које годишње изнесу преко милијарду евра из Србије, европске корпорације које закину српски буџет за око 2,5 милијарде годишње због надуваних „трансферних цена“, европски закони подршке родној равноправности, европска пракса геј-парада, европски издавачи који пишу и штампају српске уџбенике, бриселска контрола „Народне скупштине Србије“ и „Народне банке Србије“, и многи други облици неформалне колоније уз пратећу културно-политичку окупацију.

Где то онда савремени политичар Ђилас уочава суштинско неслагање Брисела са актуелним српским режимом? Када је само пре непуне три деценије западни режим (дакле и европски), јавно био супротстављен Слободану Милошевићу, гађали су крстарећим пројектилом кућу у Ужичкој улици на Дедињу где је становао са породицом тадашњи српски председник. Вучића данас дочекују на највишем нивоу у Бриселу, као и у многим европским политичким престоницама. И долазе код њега као драги гости. И биће тако све док спроводи тачно оно што се од њега тражи – како је рекао Ломпар.

Стратешки правац

Између српских власти и бриселске бирократије постоји очигледна подударност у корупцији, очигледна сродност у цензури медија, као и очигледна сродна жеља за контролом правосуђа. Они су природни савезници. Србија под напредњацима изгледа таман тако како Брисел жели.

Али, ако ЕУ покрене озбиљне напоре за обарањем напредњачке власти, биће то само у циљу додатне окупације Србије. Само ако овај режим више није у стању да им обезбеди нове капитулантске захтеве. Да ли политичар Драган Ђилас чека на клупи за резервне играче позив да под овим условима уђе на политички терен?

Ако се супротстави Бриселу – долази на Ломпарове позиције. Ако и даље слепо верује у племените намере Брисела – можда ће га ови довести на власт, али само као још већег вазала од актуелне власти. Зато Брисел користи проевропску опозицију у Србији као групу за притисак на напредњачку власт. Али и напредњаци врло лукаво користе пропаганду сукоба са проевропском опозицијом увек када им понестане кредита код сопствених присталица.

Драгану Ђиласу ништа наречено није сметало да комесарски борбено и романтично закључи како никада неће одустати од европског пута. Његова заветна патетика много више подсећа на некадашње заклињање у Титов пут, него на вокабулар модерног политичког човека.

Генерације које су стизале након распада Титове државе нису схватале заслепљеност њеном државном идеологијом „Титовог пута“ све до пред саму пропаст, нису разумеле одбијање да се сагледа очигледно. Можда нису виделе да основни разлог овог слепила није био у идеолошкој вери, већ у сазревању историјске епохе, доба јаловости и импотенције. Времену када се само некритрички понавља исто и када се ништа не преиспитује , као и када се ништа ново не ствара.

Исте инфатилне погледе заљубљености према Бриселу данас шаље и актуелна власт. Сви њени водећи представници углас кажу да европски пут нема алтернативу, као и да је стратешки правац Србије према ЕУ. Исто је говорио у „жутој“ епохи и Борис Тадић, можда са више нежности. Свако неутралан ко је угасио слику и оставио тон, тешко да би схватио како је са власти сишао „жути“ режим и како је на власт дошао актуелни напредњачки режим. Све је некако исто: исте пароле, исте љубави и исте политике. Уосталом, и код једних и код других је за песму и забаву задужен Ивица Дачић.

Игор Ивановић је публициста из Београда, дугогодишњи члан Удружења књижевника Србије и аутор књиге „Против авнојевског света”. Ексклузивно за Нови Стандард.

Чланак Игор Ивановић: Ђиласов завет европском путу се појављује прво на ИСКРА.

„Саслушај сада реч о слободи, неутољиви витеже крста часног и слободе златне!“ Тако започиње разговор о слободи између весника Божијег и Лазара Косовског у Царевом Завету Св. владике Николаја.

Кад је, унапред се приволевши Царству небескоме, пре 637 година српски кнез с васколиком војском кренуо у бој на Косово, из којег није хтео изостати ни слуга Голубане, камоли који од војвода, а шездесетак година касније запретила опасност да неће претећи ниједан дијак који би о кнежевом избору сведочио, запевао је народни геније гласније него икада дотад. Запевао је о Крсту часном и слободи златној – слободи унутрашњој, неугасивој, оној која подједнако сија „и у тамници и у двору“, што не узмиче пред коцем ни пред мачем. Довољно да сваког даровитог (а таквих је Срба свагда било) – песника, ликовног или каквог год ствараоца надахне и подсети на Завет који ће се, упркос свим погибијама и сеобама, сачувати до данас. Упркос Османлијама, Немцима, Енглезима, комунистима и аутошовинистима, упркос Вучићевом петнаестогодишњем „спуштању Србије с неба“, како се не једном хвалио.

Као узоран „радник на терену“, марљиво је извршавао захтеве „испоручилаца радова“ – вајкадашњих српских непријатеља, умногоме „премашивао норму“. Сваку евентуалну сумњу у сврсисходност нарученог, развејавао је машући српском тробојком уз паролашко „волим Србију више од живота“ (који истински родољуб такво што изговара?), а читава војска подјармљених – новинара, политичара, аналитичара, хорски кличући „незаменљивом вођи“, уверавала је пук да „радови теку добро“. У том заглушујућем мракозбору готово да се није чуо последњи вапај косовскометохијских Срба да им отимају последњу везу с отаџбином – школско и здравство, уз неверицу да су се и ове институције налазиле „у пакету“ поодавно парафираних одлука којима се покрајина изопштава из државе Србије.

Пòхвали ми се ових дана један поносни отац како му је кћер ђак генерације. Показа и диплому с фалинком. Пошто је девојчици уручена, из школе су замолили да се диплома врати, грешка се, напоменули, поткрала и мора се исправити. Испоставило се да је „грешка“ била у заглављу дипломе, где је стајало Република Србија, Министарство просвете и други уобичајени подаци. Брисањем заглавља „грешка“ је исправљена (пожурило се за сваки случај, јер у акту који су Вучићеви овдашњи намештеници донели, и стоји молба Приштини да им остави мало времена како би се народ привикао на нову правну ситуацију). Не могу да опростим себи што им диплому вратих – каже отац девојчице, јер дете сад има диплому из које се не види ко је додељује.

Кад је све „опослио“ и увидео да, већ опробаним механизмима, и даље може манипулисати масом, Вучић се досетио нечег што ником другом не би пало на памет. Одлучио је да уочивидовданску „свечаност“ приреди у проширеном Ћациленду, за шта нису биле довољне металне запреке; морао је бити ограђен високом металном жицом како невољници, попусти ли пажња чувара, не би могли побећи. Овде ће бити наше Косово – славодобитно је најавио.

Наше Свето Косово на које су се, упркос свим претњама, малтретирању и неизоставним хапшењима недужних, посебно за Вучићева земана, и јуче сјатили чувари Завета из Подгорице, Беча и Метохије, из Београда и Бање Луке, Суботице и Никшића… и његово ћацилендско „Косово“ имају једну, и само једну знаковиту сличност. Око нас све жешће стежу гвоздени обруч на Газиместану, претресају, тероришу, хапсе људе и знамења. Оградише богме и Ћациленд. Чему, ако их тамо „призива“ истинска, слобода златна која збори оном Његошевом „Шта год дође, ја сам му наредан“? Та, на Газиместан се једино тако и долази. Са пуном свешћу да се слобода осваја не свашточинством или ропском послушношћу него жртвом и вером у смисао Косовског завета.

Вучићеви гласноговорници не престају да се диче заставом од пола километра. Убедио је несрећнике да се родољубље мери дужином заставе. А храбри младић, пристижући на Косово равно, сања како да своју тробојку, макар и најмању, у недру скрије и око срца свије, завара зулумћара и пренесе је до споменика Косовским јунацима. Да је, по парастосу, онде развије и о Светом Лазару запева, јер се о Видовдану само о томе пева. И у Ћациленду се певало о свему и свачему, ударало на Завет са свих страна. Уочивидовдански вашар „увеличао“ је и онај што се фотографисао са џелатом који је ножем копао српске очи, па то, без имало стида, нехајно и на свој начин прокоментарисао. Као Вућићевом „фану“ овом је све дозвољено. Врхунац скрнављења Видовдана приређен је у Митровићевом развратишту, где су се уз звуке косовских песама око базена извијале голе сподобе оба пола.

За Вучићеве владавине све је наизглед по слободи избора. Ноћ вештица или, и ако је баш неком стало, може и Свети Лука, на пример. Тако изгледа на први поглед. Иза свега је он сам као безусловна и незаменљива „прилика“, једина способна да и уз пуке пароле „Србија, једна породица“ и „Грађани могу бити спокојни“ поништава српски идентитет или „амортизује“ терор на Газиместану и врисак девојчице којој отимају недужног оца. Да окупи довољан број „преумљеника“ и увери их да је његов избор и њихов избор. Па још да помисле како су слободни људи.

Истинска слобода јуче се, упркос терору, изнова крепила на Газиместану. Њени одсјаји постали су још даљи, обасјали и срца оних који ће тек доћи.  Догодине ће нас онде засигурно бити више.

Чланак Митра Рељић: Одсјаји слободе са Газиместана се појављује прво на ИСКРА.

Дарко Танасковић

ПОЗНАТО је да је умор услед неиспаваности најопаснији и да му се човек не може до краја успешно одупрети. То поручују стручњаци, али и најнепосредније људско искуство. Савесни возачи, чим осете ту врсту премора, заустављају возило, да бар мало одспавају.

Неиспаваност отупљује рефлексе, изазива напетост и пренадраженост, ремети уравнотеженост мерила при доношењу одлука, укратко, ствара измењено стање свести. А тек хронична неиспаваност!

Свако ко је неко време био у таквом белају добро зна каква је то неподношљива напаст и оптерећење. А једини је прави лек – добро се испавати…

Чудно и непримерено понашање људи, за које се траже разна објашњења, неретко је последица продуженог одсуства здравог и окрепљујућег сна. Зашто то не би важило и за политичаре, јер и они су људи, премда од нешто посебније врсте или бар мисле да су такви.

Ваља само бити добро обавештен, па ће се лакше разумети и неке привидно загонетне и тешко објашњиве појаве. Рецимо, понашање министра спољних/вањских послова БиХ Елмедина Конаковића (и свих „конаковића“, ако је тачно оно што је овај хиперактивни јавни делатник ових дана изјавио у Дубровнику).

Конаковић је, наиме, учествовао на 19. међународној конференцији Дубровник Форум, која је под називом “Доба мултиполарности: пуно смјерова, једна будућност” одржана 26. и 27. јуна 2026. у Дубровнику.
Говорећи на панелу посвећеном безбедности и будућности западног Балкана, Конаковић је поручио да Босна и Херцеговина пролази кроз најозбиљнију кризу од потписивања Дејтонског мировног споразума, истакавши како се данас не ради о етничкој, него првенствено о геополитичкој кризи, изазваној снажним руским утицајем на политичке процесе у БиХ.
Упозорио је, а како би он могао другачије, како Милорад Додик делује као кључни агент руског утицаја у Босни и Херцеговини, те како управо због тог геополитичког вектора континуирано блокира европске реформе, институције Босне и Херцеговине и реализацију Плана раста.

Посебан део обраћања министар је посветио процесу помирења у региону, нагласивши како оно није могуће без прихватања чињеница утврђених пресудама међународних судова и да га није могуће градити на негирању геноцида, ревизионизму и глорификацији ратних злочинаца, што све упорно чине Србија и Република Српска, већ искључиво на поштовању међународног права, судских пресуда и достојанства свих жртава.

Али, нису само дежурни кривци Србија и РС овога пута били на тапету, већ и „неки кругови“ у Хрватској, земљи домаћину скупа.

Брижни министар је упозорио на то да из Републике Хрватске и даље долазе поруке појединих политичких скупина и појединаца које задиру у уставни поредак Босне и Херцеговине, кроз идеје о цртању неких нових карата, прекрајању унутрашњег уређења земље и захтеве за успостављање трећег ентитета. Као неизоставни рафрен, позвао је Европску унију, САД и све међународне партнере да се одговорно поставе према будућности БиХ и онемогуће угрожавање њене стабилности и интегритета.

И све ово до сада саопштено не би било достојно помена и коментара, јер не садржи ништа ново у низу сличних стереотипних Конаковићевих „отварања очију“ међународној заједници, да га овога пута није зачинио епистемолошки далекосежно важном опаском, да Босна и Херцеговина, управо због оваквих насртаја на свој уставни поредак, “спава с једним оком отвореним”, остајући одлучна и увек спремна да заштити свој суверенитет, територијални интегритет и уставни поредак.

Ту смо дакле! Ето објашњења за много штошта, премда није јасно ко је овластио Конаковића да у име Босне и Херцеговине открије њену хроничну неиспаваност.

Или он себе и неколицину себи сличних сомнабула поистовећује са целом Босном и Херцеговином?

Али, сложићете се, озбиљан је проблем стално спавати само на једно око, јер, услед хроничне неиспаваности, то значи и гледати само на једно око, што онемогућава синоптички или, тачније, бинокуларни вид, тј. „способност мозга да спаја слике из оба ока у једну јединствену слику, што омогућава нормалну перцепцију дубине простора“.

Није ли можда и ово спавање, али и гледање на само једно око, могуће објашњење за неке карактеристичне „конаковићевске“ (искривљене) перцепције и осликавање разних ситуација у међународним односима на начин који одудара од представа које се о њима већински формирају?

Примера ради, начин на који је из Конаковићевог кабинета извештено о његовом разговору, такође у Дубровнику, са италијанским колегом Антонијом Тајанијем, одаје утисак о пуној сагласности о свим темама на дневном реду, уз пуно општих места и декларативних, необавезних констатација, али уз симптоматично изостављање јасно исказаног Тајанијевог става да ће избор новог високог представника бити неизвестан и да Италија не одустаје од свог, и америчког, кандидата Занардија Ландија који, по свему судећи, никако није по вољи Немачкој и Француској, а и спавачима на само једно око.

Одсуство јасне дубинске перспективе, а и значаја, појава из друштвеног и политичког живота, уз симптоматично непоседовање способности одвајања битног од небитног (што се у психологији сматра значајном димензијом интелигенције), дошло је недавно до израза у Конаковићевој интервенцији код кантоналног министра унутрашњих послова да се забрани за август најављени концерт певачице из Србије Јелене Карлеуше, ваљда на основу „Инцковог закона“.

Тако је надобудни заштитник угледа и части Босне и Херцеговине, како су прокоментарисали неки медији, „победио Митровића (ваљда Жељка?) и Радончића (?!).

Какав подвиг за једног министра спољних послова!

А ево како је то прокоментарисала забрањена естрадна звезда: „Овај човек је болестан од зла и заслепљен мржњом. Никада у животу нисам ружну реч рекла за бошњачки народ! Напротив, само најлепше. Бака ми је Босанка, многи пријатељи Босанци, огромна фан база из Босне. Не знам зашто се овај несретник окомио на мене, или жели маркетинг или се заљубио, али свакако, срамно понашање. Доста је било мржње, аман бре!“

Тако му и треба, према свецу и тропар. Не зна Карлеуша да Конаковић спава (и види) само на једно око. А можда је проблем баш у њеној „огромној фан бази“ у Босни.

Чује се да је на друштвеним мрежама, а и у шехерској чаршији, број разочараних „фанова“ неупоредиво већи од похвала „спавача на само једно око“.

Нежније, али, у свом маниру, непријатно супериорно и покровитељски, Конаковић се огласио о много коментарисаној и критикованој изјави пред страним представницима коалиционе партнерке Сабине Ћудић, о томе да је током рата у Сарајеву вођена „борба за моћ“. Изјаву је благонаклоно оценио као „несмотрену“, што је, по њему, председница Наше странке требало пред јавношћу смерно да прихвати, али ју је и делимично амнестирао својим уверењем да она „то не живи“. Важно му је, међутим, било да по ко зна који пут саопшти следеће: „Опсада Сарајева је била дио опћег плана стратешки планираног годинама унапријед која је имала великосрпске циљеве који нису остварени. Опсада је била искључиво етничка, идеологија четничка, а одбрана мултиетничка“.

Три констатације које се чињенично и резултативно могу лако побити, али шта то вреди, кад за чињенице спавачи на само једно око одавно не маре. Они и будни сањају стално исти сан.

Сабина Ћудић је, наравно, остала при својој изјави…

У Дубровнику је Конаковић подсетио и на недавно (не)дипломатско варничење које је изазвао у Анталији и поново прозвао председника Србије Александра Вучића, поред кога су у тој прилици стајали „криминалац“ Милорад Додик и српска чланица Председништва Жељка Цвијановић, због самопоузданих речи о оспособљености оружаних снага Србије.

Тенденциозно изједначивши садашњу Војску државе Србије са оном југословенском, која је наводно извршила агресију на међународно признату и независну БиХ 1992. године, бунован између спавања и гледања на само једно око, Конаковић је, опет по ко зна који пут, дрско и неодговорно натукнуо нешто и о потенцијалном припремању новог насртаја на Босну, из истог смера.

Неиспаван човек, шта да се ради. А можда се и боји да заспи на оба ока, јер би му вероватно у сан дошао, ко би други, до Милорад Додик, кошмарна опсесија нервозних спавача на само једно око.

Колико, пак, Додик уважава Конаковићеву специфичну тежину показује, на пример, чињеница да, иако га бошњачки министар спољних/вањских послова практично не испушта из уста, телефоном никада није позвао њега, већ Бакира Изетбеговића, да с њим расправи претње силом које је овај у вези са Додиковим уклањањем из политике помињао.

А шта Изетбеговић мисли о Конаковићу, и о Тројци, јасно је и из његовог предвиђања да ће после пораза ове дружине на изборима новим властима бити потребно бар две године само да консолидују упропашћену државу.

Ових дана ми је до руку и очију ненадно стигао један давнашњи, луцидни коментар у „Ослобођењу“ (10. 05. 2013) академика Есада Дураковића, насловљен „Босански апсурди“. Ево једне реченице из те речите поруке земљацима:

„Говорећи о нашим политичарима (о већини њих), о њиховој неетичности (морао бих почети користити оштрије, адекватније ријечи!) и о њиховом морбидном домоморству, нисам казао, заправо, ништа ново: сви кукамо на њих – неко јавно, неко на сијелу, у бријачници или таксију… Дакле, ништа ново. Међутим, крајњи је час да се као људи, као гласачи, замало као народ (да смо барем субјект те врсте!) суочимо са самима собом, да зрело промислимо и осмотримо ствари из другог, из правог угла“.

Дураковић помиње, 2013. године, „крајњи час“. Данас је 2026! Конаковић је парадигматични прототип политичара који су изазвали овај бритки пледоаје угледног и трезвеног научника, најугледнијег бошњачког арабисте.

А он самоуверено последњих дана за своје спаваче на само једно око, окупљене око Дениса Бећировића, предвиђа нову изборну победу. Аузу биллахи!

Нажалост, ако пажљиво послушамо један скорашњи интервју мога истински високо цењеног колеге Есада Дураковића, дат у емисији Хајат телевизије „Добар дан, БиХ“, прибојавамо се да је за „крајњи час“, коме се он нада и на који, зарад добробити своје земље, искрено позива, потребно још нешто, неупоредиво битније од слагања или неслагања у стварима политике и морала – преиспитивање темељне вредносне и идејне матрице на којој почива бошњачка самоспознаја. Али, о томе другом приликом.

Никако не иде да се у истом тексту разматрају феномени хроничне неиспаваности политиканта Конаковића и озбиљне идентитетске укорењености академика Дураковића. Јер, ово друго је категоријално неупоредиво значајније, и судбоносније…

Чланак Танасковић: Бриге неиспаваног министра се појављује прво на ИСКРА.

Данас се обележава помен Теофана Затворника. Препоручујем да посетите келију овог светог пустињака – човека који није живео у Египту већ у Русији, и не у четвртом већ у деветнаестом веку. Шта ћете тамо видети?

Видећете полице пуне књига на разним језицима – и не само теолошких дела. Наћи ћете и микроскоп и телескоп. Да, заиста. Епископ који деценијама није излазио напоље проводио је време у тој ћелији проучавајући звездано небо и микросвет. Био је фасциниран свиме, од деобе ћелија до ротације планета. Такве активности нису ометале његову веру. У ствари, рећи да једноставно „нису ометале“ било би потцењивање; оне су заправо јачале његову веру – баш као што је блиставо звездано небо над Израелом некада инспирисало краља Давида да напише Псалме. (Кад бисмо само могли да га данас укључимо у дијалог са онима који непрестано певају мантру: „Наука је доказала…“)

У ћелији се налази и виолина. Обична виолина, али свирање на њој представља један од врхунаца музичке уметности. Јер, од свих музичких инструмената, виолина је најближа опонашању људског гласа – заиста јединствен музички инструмент у васељени Тако је, током година своје изолације, епископ Теофан гледао у небо кроз телескоп и свирао виолину. А шта још? Свирао је и чембало. Само виолина му није била довољна.

Такође је читао књиге на неколико европских и источних језика. Држао је при руци сет алата за обраду дрвета – бушилице, равнало, мале тестере – и активно их је користио. Рад рукама је, знате, извор велике радости и облик вишеструке терапије. Када се вештина ручног рада споји са молитвом и радошћу, то постаје облик светости.

И још је одржавао живу преписку са стотинама људи. Током своје изолације, писао је томове књига и бавио се преводилачким радом. Годинама је свакодневно служио Божанску литургију – у самоћи. Синод је за то дао посебну дозволу, и за то им хвала. Молио се као монах и проповедао писмено као епископ.

Прави научници личе на пустињаке, а прави пустињаци личе на научнике. Ми, међутим, не личимо ни на једне ни на друге. Ми смо као она врста људи који, ако им покажеш келију печерског свеца – оне камене кабине у поређењу са којима је сваки затвор Хилтон – одмах „запливају“ у расуђивања о култури, науци и цивилизацији. И још почну да брбљају о лифтовима, гасним шпоретима и стоматолошким ординацијама – укратко, о немогућности живота без комфора.

Али ако нам покажеш Теофанову келију, и ми бисмо одмах рекли: па, он је био монах, па је имао доста времена за књиге, виолине и телескопе. Док ми, видите, живимо животе непрестаног рада – вредни као пчеле. Како бисмо то уопште могли да постигнемо? И још једном, оправдава се лажна мудрост чедима њеним.

Ипак, морам рећи да ће Теофанова келија посрамити многе. Теофанов телескоп ће укорити оне који гледају у небеса, а не верују у Бога. Теофанов микроскоп ће укорити оне који вире кроз микроскоп, а не верују у Бога. Теофанова библиотека ће укорити оне који су савладали многе језике, а никад нису научили да разговарају са Богом. А ренде, бушилица, чембало, прибор за шивење и браварски алат ће, са своје стране, такође обавити свој посао.

Софроније Сахаров је говорио да нема вере без догмата! И, тачно тако, вера је немогућа без аскетизма. Тек тада се љубав рађа из вере. Чини се да су људи склони да верују насумично, док потпуно занемарују аскетизам. Спремни су само да брбљају о љубави. Па ипак, љубав им испада бајата и блудна – или, у најбољем случају, сентиментална и слаба. Љубав захтева и догму и аскетизам. Томе нас учи Теофанова ћелија.

(Телеграм канал А. Ткачова; превео Ж. Никчевић)

Чланак о. Андреј Ткачов: А У КЕЛИЈИ – ВИОЛИНА… се појављује прво на ИСКРА.

Грех је помрачио наш народни разум, и ево ми, пипајући по мраку, ходимо без видела, и тумарамо као пијани (Јов. 12, 25).
Посланица светитеља Тихона, Патријарха Московског и све Русије

Свети Серафим Саровски назива ђавола првим револуционаром, који се побунио против Самога Бога. Отуда су и све револуције противне хришћанству и имају ђаволски праузрок. Тешко је чак и замислити смиреног и кротког хришћанина у лику бунтовника – револуционара. Заиста је ђаво прави отац и духовни кормилар свих светских револуција. Оне служе његовим циљевима и задацима, настојањима и делима ради рушења светског поретка и свргавања законитих богоустановљених власти. Пажљива и непристрастна анализа руских револуција XX века показује да ни оне нису биле изузетак од правила и да су имале отворено ђаволски карактер. Није без разлога још за време прве руске револуције знаменити кронштатски и сверуски пастир баћушка Јован Кронштатски мужаствено на сав глас изговорио упозоравајуће речи разобличења свима који су доносили побуну, заверу и дух револуције и при том је поставио тачну и страшну завршну дијагнозу: „Русија се претворила у лудницу“. Исту фразу налазимо код бившег помоћника заменика обер–прокурора Св. Синода кнеза Н. Д. Жевахова у првом тому његових „Успомена“. На масовно душевно (психичко) безумље и суманутост у тим годинама указују и многобројни други очевици. Тако, митрополит Серафим (Чичагов) једну од својих сјајних проповеди посветио је у целини бесомучности и њеним савременим пројављивањима („Слово у Недељу 23. О бесомучности“).

Ево шта је посебно истакао Владика у тој проповеди: „Где су наши бесомучници?! Па они су толико крви пролили ових година, бомбама разносећи људе на комаде, отржући од државе најбоље људе, не жалећи стотине жртава и недужну децу ради своје паклене замисли, позивајући на убиства и изазивајући их, уништавајући и себе саме, ако је то неизбежно, и окончавајући своју судбину одбацивањем Крста Христовог пред смртном казном: та ко их не зна? Ко их није видео распомамљене по селима, засеоцима и на имањима спахија, како приређују потресне призоре, спаљују столетна здања, избацују кроз прозор имовину сељака отрованих пићем, муче секирама и вилама коње и животиње, пијанче и веселе се на згариштима и на крају – како скрнаве храмове? Нису ли они навели на бесомучност фабричку и сеоску младеж, која наставља да изазива страх и трепет код становништва – паљевинама, крађом, ноћним обесним пировањем, претњама, осветом и одбацивањем Бога и свега што је свето и драго(цено) Русима?!“

Година 1917–а знатно је превазишла све претходне периоде руске историје по степену усијања свога безумља и распомамљености: „Зли дуси су се уселили у душе људи и народ Русије је постао опседнут, буквално бесомучан…“, – писао је дубоки руски богослов, бивши духовник Царске породице епископ Теофан Полтавски. „Управо сада је на делу опијање слободама, разузданошћу и некажњивошћу, – сећа се те године кнез Жевахов, – дивљачко, незадрживо ругање моралу и закону, непојмљива сатанска злоба и, разуме се да су у таквим приликама било какви покушаји уразумљивања само распаљивали страсти“ („Успомене“, том други, стр. 14). По мишљењу философа Ивана Иљина, револуција 1917. године изнела је на видело све ниске страсти и пороке руског народа, отворивши бездан оног најгреховнијег, најподлијег и најбестиднијег, крајње грубог и немилосрдног. Чинило се да се сам паклени пламен разбуктао над Русијом и да је безброј гадаринских легиона нечистих духова спопао њен организам и срушио до темеља сва морална начела, укључујући елементарне норме понашања. Међусобна озлобљеност и некакво несхватљиво човекомрзилаштво поразило је многе. Тада није било тешко убити невиног човека, опљачкати, порушити, запалити. И спољни и унутрашњи непријатељи Русије, користећи ратне потешкоће, вешто су распаљивали греховне страсти руље. Под помамном навалом тих снага „Русија је пала, оборена револуцијом, – писао је В. Ф. Иванов, – баш у периоду највећег развоја“ („Руска интелигенција и масонство…“, стр. 31). „Ђаволска завера против Русије и њеног Цара“ (Ф. Винберг) је успела.

Овај пад богоносне државе припреман је у току неколико столећа и Бог га је био допустио због тешких грехова руског народа: „Због презрења свог Божанског призвања Русија се предала непријатељу рода човечијег и постала сатанократија. Настала је потпуна обузетост (опседнутост) злим дусима, она је овладала водећим круговима друштва – и руска величина је срушена. Данашњи хаос проузрокован глађу природно је наслеђе Совјетије“ („Руски Поклоник“ 320, стр. 89; 1999 г.).

„Као и Француска XVIII столећа, Русија је прошла кроз период потпуног лудила, и сада само кроз страдање и сузе почиње да се опоравља од свог тешког обољења“, – написаће у свом дневнику неколико година после тих страшних збивања најблискија другарица последње руске Царице, бивша дворска дама Његовог Императорског Величанства Ана Вирубова.

У свом последњем писму принцези Викторији Велика Кнегиња Јелисавета Фјодоровна упоређивала је стање руског народа са бунцањем безумног човека:

„Све што је било сабрано у току векова уништено је, и то од нашег сопственог народа, који волим свим својим срцем. Заиста, они су морално болесни и слепи – да не виде куда идемо. А срце боли, но ја не осећам горчину. Можеш ли критиковати или осудити човека који се налази у бунилу, који је безуман?“ (Цит. по књизи „Православни Цар – мученик“ игумана Серафима, стр. 67).

У правом смислу демонску суштину револуционарне стихије са генијалном и пророчанском снагом описао је још Ф. М. Достојевски („Зли дуси“, пророчански сан Раскољникова у „Злочину и казни“ – сјајно сведоче о томе). Али распирујући револуционарни пламен и попуштајући пред њим, руски људи, разуме се, нису могли ни да замисле до чега може да доведе тај крајње опасан и неуместан подухват играња са ватром. Позивајући на рушење и бунт („Бура, нек’ јаче груне бура!“, – Максим Горки) и пропаст старог света (Блок, Баљмонт, Брјусов и други руски песници, који су били распаљени духом револуције и који су као Блок позивали да се „слуша музика револуције“, по свој прилици крвава миса паљевина, убистава и погрома; или су богохулили као Јесењин, који је написао на зидовима Сретењског манастира: „боже, отели се!“ и који је, по сопственом признању, продао душу ђаволу…) књижевни весници револуције секли су грану на којој седе. А када је дуго очекивана бура стварно настала, једва њих неколико је изнело живу главу, па и то само они који су издали Бога, част и савест и који су били у стању да промене страну и да се прилагоде новој власти.

Са одушевљењем и ликовањем руски народ је примио вест о одрицању Господара Николаја II од престола. „У фебруару 1917. године наступило је право свенародно лудило. По улицама градова одвијале су се многобројне демонстрације. На трговима су одржавани бескрајни митинзи. Сви су честитали један другом „пад тираније“. Овај вирус суманутости заразио је чак и свештенство, које је гајило илузије да се са одрицањем Цара неће ништа променити у положају свештеничког сталежа…“ (Степанов А. Д. „Црна стотина“, стр. 63).

Тема бесомучности Русије изражена је доста живо у поезији Максимилијана Волошина, који је умео у те сумануте крваве године, како се чини, да се приближи хришћанству, одступивши од свог ранијег заноса окултизмом. У песми „Москва“, написаној у марту 1917. године, приказује се насиље у престоници црвене стихије, која доноси народу „крв“, „смртну казну“, „суд“:

Са гроба крај Места Лобање (Голготе),
У цркви Покрова
Узносе срамотне
Неруске речи.
Ни једне свеће запаљене,
Литургију не оглашава звоно.
На свим грудима жиг црвени,
И лепрша марама црвена.
Још јасније песник осећа згушњавање богомрске бесовске стихије у престоничком Петрограду, већ заузетом од бољшевика:

Кроз пустош величанствене моћи,
Коју некад сабра Петар,
Све авети нагрнуле у дом овај
И на престолу што празан зјапи,
Над магленом тмином ритском
Сад бесовско коло воде.
Народ, безумљем обузет,
О камење бије главом
И везе кида, као бесомучни…

„Петроград“

О бесомучности народа он сведочи такође и у стиховима: „Трихине“, у којима, сећајући се пророчанства Достојевског, износи како се „у тела и дух људи настањују трихине“. А наравно, под трихинама се подразумевају зли дуси. Руској револуционарној демонологији такође су посвећена дела „Из бездана“, „Демони глувонеми“ и „Русија глувонема“.

Последња песма, спомињући јеванђелске догађаје о изгнању демона из дечака (исцељење дечака са нечистим духом) (Мк. 9, 17 – 27), односи се у целини на ропство Русије под злим дусима:

Ниси ли истим духом опседнута
Ти, Русијо глувонема! Зли дух,
Одузев ти разум и слободу,
Баца те у ватру и у воду,
О камење бије и тера у шуму.

Још живљу слику крваве руске револуције 1917. године описује песник–пророк, који је до сада још увек тако мало познат у Русији, па чак и није увршћен у антологију руске поезије XX века (разуме се, због своје духовне блискости Царској породици и верности православној монархији), Сергеј Сергејевич Бехтејев (1879 – 1954):

Руше се кровови цркви и палата,
Падају у парку брезе;
Јеком зверском далеко се чују
Урлици хуле и претње

„Звонар“

Пламти крвава румен неба,
Букте салаши редом
Горе вагони довезеног жита
И црвене чавке лете

„Земља и слобода“

Демонолошки призори револуције код песника се асоцирају час у лику страшне старице упрљане крвљу:

Тегобно доба свеопштег расула,
Као туча надвило се над земљом;
И лик ужасне крваве старице
Привиђа ми се свуда.

„Земља и слобода“

час се поима као „неукротиви безумни кас“ помахниталог дивљег црвеног коња:

Ко, страх разумљив одгонећи,
Безумника вољу обуздава,
Ко рад спасења оседлава
Помахниталог коња?

„Коњ црвени“…

Песник не само да не сумња у демонски, сатански карактер онога што се догађало са Русијом, него у томе види чак и некакву историјску закономерност, због чега ће у поднаслову песме „Бесомучна“ ставити речи: Тако је било, – и тако ће бити. Са чиме се, наравно, није тешко сложити:

Још од памтивека бивало је тако
Да је Русија–Мати беснела,
ал’ доћи ће себи рођена, и к Милом Богу
Понеће је ножице изранављене,
Уз лелек, молитве и уздисање,
Уз сузе покајнице и поклоне.

„Бесомучна“

Међутим мало, веома мало Руса је било у стању да у том периоду свеопштег лудила сачува трезвено расуђивање и да тако правилно оцени оно што се догађа. Једни од тих малобројних били су, несумњиво, Сам Господар Николај II и Његова Најузвишенија Породица. Духовна величина (узвишеност) Царских страдалника у то време је већ била недостижна за већину савременика. Њихов подвиг ће заувек остати у неисквареној историји Отачаства и свега света као непролазни узор за подражавање свима онима који су верни Христу, као идеал истинске царске величине, смирења и самопожртвовања. Наравно, било је и других верних поданика који су достојно дочекали страшне догађаје руске историје. Али већина Руса ипак је лудовала и беснела…

Као резултат завршног стадијума суманутости руског народа настало је доследно и систематско затирање најбољег слоја отачаства, укључујући многе јерархе Руске Православне Цркве, свештенство, монаштво, а такође и племства, лица официрског кадра, трговачког сталежа, трудољубивих имућних сељака, проглашење безбожја у земљи и обоготворење комунистичких вођа, пре свега В. И. Уљанова (Лењина), који је једном изрекао ове речи: „Нека изумре 90% руског народа, само да остане 10% до момента светске револуције“. Ето стварних размера васељенских претензија овог револуционара – фанатика, за кога је Буњин једном рекао: „… Изрод и морални идиот од рођења, Лењин је показао свету баш на самом врхунцу своје делатности нешто чудовишно и потресно; он је разорио највећу државу на свету и убио неколико милиона људи – а свет је и поред тога већ толико полудео, да се усред бела дана људи препиру да ли је он добротвор човечанства или није?“ (Из јавног иступања у Паризу 16. фебруара 1924. године). Ако оставимо на страну претерану (нехришћанску) буњиновску рескост, сложићемо се да је добитник Нобелове награде у суштини доста тачан у својој оцени. Други наш чувени руски писац А. И. Куприн буквално се ужаснуо после личног сусрета са Лењином, не осетивши у њему никаква својства човечије душе: „У суштини – помислио сам, – овај човек, тако обичан, учтив и здрав, – далеко је страшнији од Нерона, Тиберија, Ивана Грозног… Нема у њему ни осећања, ни жеља ни инстиката. Само оштра, бездушна неодољива замисао: пропадајући – уништавам“ („Лењин – тренутни снимак“). Агента пруске и немачке обавештајне службе (што је поуздано утврдила руска тајна полиција 1917. године), највероватније масона високог степена посвећења, Лењина су у совјетској Русији почели да називају „најчовечнији од људи“ и за обмануте ђавоимане људе претворио се у некакав символ светости (постао је „светији од свих светих“). Није ли то несумњиви доказ најдубље душевне болести руског народа од које се, нажалост, ни до данашњег дана није излечио. Помрачење ума и духовно слепило још увек густом копреном застиру наше душе, што нису пропустили и не пропуштају да користе непријатељи Русије: „Користећи свеопште помрачење умова и религиозно – морално пропадање, мрзитељи Русије пре свега настоје да искорене оне јединствене, вишевековне идеје и вредности које су обезбеђивале руском друштву његову изузетну постојаност и животну снагу“, – писао је митрополит Санкт–Петербуршки и Ладошки Јован (Сничов) у књизи „Симфонија Русије“ (стр. 419). Једна од тих темељних вредности било је столећима стварано схватање државности Свете Русије и народне самосвести о васељенском значају руске државе у судбини свег човечанства. Либерално–демократски прозападни курс данашње Русије значи одрицање од традиционалне руске идеологије и православне државности и скретање у правцу новог незнабоштва. Погубност овог курса постаје све очигледнија.

Превео са руског:
Мирослав Голубовић

Чланак Андреј Невјарович: РЕВОЛУЦИЈЕ И ЂАВОИМАНОСТ се појављује прво на ИСКРА.

© FOTO TANJUG/ MINSTARSTVO KULTURE/ VLADIMIR BUHA

Највећи део анти-СПЦ пропаганде усмерен је ка унутра, према оних 81 одсто грађана Србије или 90 посто Срба у Србији који су се 2022. изјаснили као православци.

Али, део анти-СПЦ пропаганде усредсређен је и према споља, с циљем да се код страних чиниоца, како на Западу тако и у комшилуку, појача сумњичавост и одржи непријатељство према Српској православној цркви.

Основ те пропаганде чине две тврдње: 1. СПЦ је само испостава РПЦ, односно Кремља; 2. СПЦ је фактички парамилитарна организација, претходница српских (и руских) оружаних снага.

Почећу од чланка Иване Страднер и Марине Чернин „Српска и Руска православна црква се уједињују против Запада“. Ту оне окривљују Русију да се „нада да ће одвући Србију с њеног пута у ЕУ“ користећи управо русофилију СПЦ.

„Како тензије на Балкану ескалирају, Црква игра важну улогу у настојању да очува традиционалну сферу утицаја Русије. (…) Москва и Београд раде прековремено на подстицању српског национализма и преправљању историје. (…) Наративи који долазе из РПЦ, а самим тим и СПЦ, нису ништа друго до појачавање и проширење Путинових сопствених порука. (…) Путин разуме да етнорелигиозне поделе на Балкану пружају плодно тло за руско и српско мешање, јер обе државе све више прикривају своје геополитичке амбиције верским огртачима. Запад мора да призна да се на Западном Балкану битка за утицај води не само у парламентима и на бојним пољима, већ и у црквеним клупама“.

Ово је типично пропагандно опомињање Запада да је, наводно, СПЦ=РПЦ=Путин, и да мора под хитно да изврши дерусизацију СПЦ.

За то се залаже и Никола Лунић, представљен у листуDanas као „консултант из области геополитике и безбедности“, у чланку „СПЦ као инструмент руских интереса – верници заслужују цркву која служи њима, а не Кремљу“.

Реч је, како тврди Лунић, о „дубокој зависности црквеног врха од спољних утицаја, посебно Руске православне цркве (РПЦ) и Кремља“, јер се „СПЦ све више претвара у канал руске меке моћи“. „Зато је крајње време да се СПЦ (…) реформише у складу са духовним тежњама и интересима свих народа у Србији и у региону“.

Обратите пажњу – Српску цркву би ваљало реформисати у складу с „тежњама и интересима“ Хрвата, Бошњака, Албанаца и свих других „народа у региону“. А да можда и име променимо у Регионална евроатлантска црква? Баш лепо звучи…

И Душан Јањић мисли да „Србија мора да се одлучи – где јој је централа, у Београду или у Москви“, те да је, када је реч о СПЦ, „везивање за Руску православну цркву одрицање од идентитета“, па чак и да је „СПЦ постала заговорник руског православног социјализма“ (?!).

Како би се код читалаца утврдила једначина Путин=РПЦ=СПЦ, Danas препричава чланак Деси Загорчеве, „експерткиње за међународну безбедност с фокусом на Русију и Источну Европу“, у коме се тврди да су „блиске везе између Кремља, његових обавештајних служби и православне цркве, добро документоване“ (?!).

„Запад би требало да разоткрије и казни лицемерје Русије у њеној злоупотреби вере, а ЕУ и САД треба да следе вођство Велике Британије и санкционишу руског патријарха. (…) Запад треба да разоткрије лицемерје Русије и санкционише пропагандисте и шпијуне који се маскирају у свештенство“ (?!).

Вероватно у складу с таквим препорученим третманом РПЦ, Никола Крстић напада СПЦ у листуDanas да „паламуди о светосавском завету и осталим езотеријама, док се чекају даља упутства из најдубљих пећина Кремља“. Он истиче да је Србија „постала већ увелико једна колонија без испаљеног метка и потписане капитулације“, „уживајући у свом понизном положају према Великом Брату с истока“

„СПЦ (…) одржава хипнотисаност верника и њихове страсти према идеји Крви и тла, која се сада уобличава у лицу и наличју Русије. (…) СПЦ уз помоћ сваког политичког естаблишмента до сада шири епидемију рускоколонаштва међу људима.“

Владимир Вељковић се слаже да је „СПЦ бацила све карте на Путина и Кирила“, док Динко Грухоњић каже да је „Црква Србије у цијелом региону (…) руски прокси на Западном Балкану“, односно да је „Црква Србије балканска испостава (…) Московске патријаршије“.

Драган Бурсаћ пише да СПЦ „више личи на ложу Путину оданих духовних параполитичара него на икакву цркву“, те да је она данас „русосветосавска, империјално-ешалонирана секта“.

Иван Виденовић назива СПЦ „Епархијом српском Руске државне цркве“, а Марко Видојковић „сектом Руске православне цркве“. Томислав Марковић оптужује Патријарха „да нас предаје Русији у власништво“, док Балша Божовић тврди да „српска црква има за циљ русификацију овог дијела региона“, односно „има за циљ одвајање од запада“.

Ханибал Ковач пише да „клерофашизам у Србији протестује сад више не због Прајда, него за Путина“, док тадашњи председник Црне Горе, Мило Ђукановић, ауторитарно изјављује: „СПЦ је најопакији инструмент великосрпског национализма и руског империјализма на Балкану“!

Такву оцену подржава и Вјекослав Перица, „свеучилишни професор с Ријеке и стручњак за верска питања“, који пише: „пучистичке активности СПЦ под покровитељством Русије, у Црној Гори и БиХ, шокирају само оне који православље слабо познају или потцјењују“. Док Иван Виденовић на питање новинарке: „Колико државна црква Србије доприноси русификацији српског друштва?“, одговара: „Улога и утицај СПЦ је и у том смислу огроман.“

У Извештају Хелсиншког одбора из 2023. године каже се да, с једне стране, „држање Србије уз Русију значи одржавање клерикално тоталитарног система“ (?!) у Србији (овде 375), а с друге стране, да „Србија за Русију има политички значај, јер са њене територије може да утиче на прилике у региону, посебно преко СПЦ“ (371).

Цитира се Андреј Николаидис који тврди да је „главни канал руског утицаја на Балкану – па и оног културног – Српска православна црква“(364), што треба да потврди оптужбу из самог Извештаја да је Русија „дубоко инфилтрирана у СПЦ, службе безбедности, академску заједницу, културу, међу утицајне појединце, политичаре, партије, десничарске покрете и НВО“ (355).

На пропагандну формулацију СПЦ=РПЦ=Путин надовезује се оптужба, да је СПЦ буквално парамилитарна организација, својеврсна инвазиона претходница намењена суседним земљама – ЦГ и БиХ.

Тако Динко Грухоњић тврди да „Црква Србије одавно није вјерска организација, она није ни паравјерска, она је парамилитарна организација. (…) Милошевић је за агресију на сусједне земље, бивше југословенске републике, користио такозвану ЈНА, а Вучић данас користи Цркву Србије“.

„За један век трајања“, објашњава такође Грухоњић, „Црква Србије је играла и наставља да игра улогу београдске агентуре, а по потреби и паравојне формације. Својим очима смо у Новом Саду пре десетак година гледали ‘црквено обезбеђење’ испод чијих мантија су вирили ‘хеклери‘“.

Посебно је, по Грухоњићу, данас малигна улога СПЦ у ЦГ и БиХ. „Црква Србије већ одавно у Црној Гори има статус параверске, али и парамилитарне организације“, па рецимо када је реч о патријарху Порфирију, „сваки његов одлазак у Црну Гору служи да обиђе касарне СПЦ. Зашто касарне? Умјесто седмог батаљона Слободана Милошевића који је пријетио крвопролићем, ту улогу је сада преузела СПЦ чији су се вјерски објекти заправо претворили у парамилитарне објекте. Зато је прави израз за њих касарна“.

И Драган Бурсаћ за СПЦ користи израз „парамилитарна вјерска организација“, додајући да су јерарси СПЦ својеврсна „Коза Ностра у мантијама“. Вјекослав Перица пак објашњава да је СПЦ „увијек (…) утврђивала границе манастирима као караулама“, док Ненад Чанак ову тврдњу актуелизује оптужбом да „непријатељи Црне Горе имају припремљено оружје по манастирима Цркве Србије“ у Црној Гори.

„Они имају по манастирима Цркве Србије подељено оружје, спремно да буде употребљено против Црногораца. Они имају комплетну подршку из североисточне Босне и Херцеговине и сигурно из Србије. Црногорци то немају.“

Сасвим у складу с тим, Андреј Николаидис пише о монахињи СПЦ која је „заправо окупациони војник“, док саму СПЦ он назива „окупаторском организацијом“.

СПЦ се такође изједначава с оперативном подружницом безбедносних служби, па Nova једном чланку даје наслов: „Српске владике више личе на сараднике службинего на свештена лица“. А Срђан Шушница за СПЦ каже да „служи и као обавјештајно–сигурносна платформа, и као кријумчарско–криминална мрежа погодна да се заобилазе сигурносни апарати сусједних држава“, док се Данило Маруновић пита: „Да ли ће неки чиниоци власти икада смоћи снаге да се одупру цркви и њеним обавјештајним досијеима, у којима чекају бунга-бунга снимци актуелне политичке елите?“.

Тако СПЦ израста у некаквог ратно-обавештајног монструма, који „шири своја тамна крила над Србијом“, јер се „као вампир храни пумпањем беса према Другима“, док у исто време поткопава суседне земље, делујући као пука терористичка претходница надолазеће српско-руске окупације.

Наравно, то су све толико очигледне пропагандне лажи да човек само може да се прекрсти – као да Црквом управљају некакви набилдовани, млађани мосадовци или ефесбеовци, обучавани по камповима за специјалне операције, а не седобради монаси који су већи део живота провели у посту и молитви, по манастирима и испосницама…

Овакве оптужбе, несумњиво, имају за циљ, најпре, јачање антируске параноје у ЕУ и САД, како би се фондови за сузбијање „малигне руске пропаганде“ још више отворили за атлантистичке медије у Србији.

Дакако, додатна корист је и што ће се свако неслагање у Србији с официјелном политиком Брисела или Вашингтона, или пак свако одступање од политички коректне атлантистичке идеологије, моћи дисквалификовати као „руска пропаганда“ или чак као „рускоколонаштво“.

Крајњи циљ је пресецање свих веза између СПЦ и РПЦ, као што се сад из ЕУ то захтева од Јерменске апостолске цркве у односу на Руску православну цркву. Тај циљ можда има своју политичку логику, али толико због њега лагати – то се може само ако вам је лагање баш прешло у навику.

Чланак Слободан Антонић: СПЦ као руска парамилитарна претходница се појављује прво на ИСКРА.

Своју аверзију према Републици Српској Бошњаци не крију, него је, насупрот, исказују гдје год им се укаже прилика. Aко у стварности, међу чињеницама такве прилике нема, они је сами произведу. Нећемо се овдје бавити свим неподопштинама које Бошњаци, а међу њима предњаче бошњачки (назови)интелектуалци, приписиваху и не престају да приписују Републици Српској. Задржаћемо се само на бошњачком гнушању над називом саме Републике Српске. За Бошњаке је тај назив неподобан због тога што у свом саставу има термин „Српска“. Зашто да се зове „само по једном народу“, и то српском, завапио је својевремено бошњачки лингвиста Џевад Јахић. Одбојност према српском имену у називу ентитете БиХ бивши муслимански члан Предсједништа БиХ Сулејман Тихић преточио је 2005. године у захтјев Уставном суду Босне и Херцеговине, сматрајући да назив Република Српска треба укинути јер, по његовом мишљењу које је заправо унисоно мишљење свих Бошњака, назив Република Српска није у складу са Конвенцијом о људским правима. Пошто носи име само по једном, српском народу, по тихићевско-муслиманској логици њен назив је дискриминишући, будући да „омогућава позитивну дискриминацију српског народа у односу на Бошњаке и Хрвате, два остала конститутивна народа који такође живе у том ентитету.“ Увиђајући и сам да је та апелација неоснована, Тихић ју је повукао. Али су ту идеју 2019. године, најављујући је на сва звона, реактивирали први људи странке СДА, њен предсједник Бакир Изетбеговић и члан Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић.¹ Но, и њихова прича била је само млаћење празне сламе за сензационалистичко подгријевање јавног мњења, и нарочито за замајавање бошњачког муслиманског народа.

И кад је пропала та халабучна, на сва звона разглашена, бошњачка прича о уставном укидању назива Република Српска, појавили су се бошњачки „лингвисти“, е да би правописним омаловажавањем компензовали тај бошњачки политички фијаско с укидањем мрског им имена Република Српска. Сви знани и незнани „стручњаци“ за боснистику и њен правопис објелоданили су величанствено откриће да гледе тзв. босанског правописа Република Српска и није република, и не само да није република него ‒ слиједи још веће откриће ‒ није ни град. Зато се она према „босанском правопису“ статусно ‒ будући да није ни република ни град ‒ подударна са Тузланским кантоном, Муфтијством тузланским, или пак Брчко дистриктом, или Врхбосанском надбискупијом и сл. А пошто сви ти вишечлани називи кантона, дистриката, надбискупија, муфтијстава потпадају под називе „управних и админстративних јединица, само се прва ријеч пише великим почетним словом, осим ако није ријеч о властитој именици“.

Из наведеног се види да правописни бошњачки „стручњаци“ или не знају или свјесно заобилазе чињеницу да је правни статус Републике Српске, без обзира што се зове ентитетом, подударан правном статусу федералних јединица у свом државама које те јединице имају и кад их републикама не зову. Јер ни у државама које су федерације, федералне јединице нису нужно републике, али имају правни статус република. Тако је, на пример, Њемачка савезна држава која се састоји од укупно 16 покрајина, а не република (службено Bundesländer, или савезне земље). Или је, на примјер, Индија, федерална република састављена од 28 савезних држава и осам савезних територија, које се разликују по томе што територије немају а државе имају своју владу и локалну управу. Још бољи је примјер Руска Федерација, која се састоји од 89 административних правно троврсних субјеката: 24 републике, 48 области и 9 покрајина, с тим да само републике имају право на сопствени устав, државни језик и уставотворну скупштину, док те компоненте власти немају области као најбројније административне јединице које функционишу слично провинцијама или савезним државама у другим земљама. Сличан је случај са Канадом, која је подијељена на 10 покрајина и 3 територије, а главна разлика између њих јесте у томе што покрајине имају сопствене парламенте и већи степен државности, док територијама директно управља федерална власт. Готово подударно државно устројство има и Аустралија, која се административно састоји од шест савезних држава (наведимо само Нови Јужни Велс, Западну Аустралију и Јужну Аустралију) и три главне територије (у које улазе Северна територија и Територија главног града). Споменимо и Сједињене Америчке Државе, које се састоје од педесет држава и шест зависних територија (у које спадају нпр. Америчка Дјевичанска острва, и Сјеверна Маријанска острва) са битно различитим правно-државним статусом.

Све те конститутивне јединице потпадају под административне јединице датих држава, али све немају исти правни статус, што значи да почивају на различитим правним категоријама или правним нормама. Основна разлика између њих почива на критеријумима правног статуса државности, тј. које елементе државности оне имају. А највећи степене државности имају оне административне јединице (без обзира да ли се називају републикама, савезним земљама, државама или покрајинама) које имају властиту скупштину, владу, председника, а нарочито ако још имају и свој језик. Те правне категорије нпр. немају руске области и покрајине, индијске „савезне територије“, као ни канадске „територије“, односно аустралијске „главне територије“ и америчке „зависне територије“.

Кад се према критеријумима државности које имају административне јединице овдје наведених држава (САД, Њемачке, Русије, Индије, Канаде и Аустралије) упореди статус Републике Српске према осталим административним јединицама Босне и Херцеговине, више је него јасно да према свим критеријумима правне норме, тј. према правним категоријама државности, Република Српска има чак више критеријума државности од готово свих наведених савезних или федералних административних јединица у поменутим највећим свјетским државама. Република Српска, наиме, има и скупштину, и владу, и председника, и сопствени језик. Она је, без обзира што је именована ентитетом, потпуно правно утемељена као федерална република. Њој је на нивоу БиХ од свих административних јединица равноправна једино муслиманско-хрватска Федерација Босне и Херцеговине. Ниједна друга административна јединица у БиХ, попут општина, кантона, муфтијстава, дистрикта, надбискупија и сл. ‒ према критеријумима правне норме ‒ нема ниједног правног елемента државности, па се самим тим и не може стављати „у исти кош“ са Републиком Српском (и Федерацијом БиХ). Баш као што се не могу у Русији изједначавати републике са областима, или у Индији, Канади, Аустралији и САД „савезне државе“ са „савезним/главним/ зависним територијама“. Ту разлику мора уважавати, а и уважава ‒ ако није „босански“ ‒ и правопис. Вишечлане административне јединице са статусом државности пишу се с почетним великим словом свих компонената, док се у вишечланим јединицама без статуса државности, ако у свом саставу немају неко властито име, само прва ријеч пише с великим почетним словом. То, уосталом, уважава и Устав Босне и Херцеговине, у коме се само вишечлани називи ентитета као административних јединице са изразитим елементима државности пишу с великим почетним словом свих компонената, док се остале административне јединице (изузимајући вишечлане називе градова) пишу с великим почетним словом само прве ријечи (уп.: Република Српска, Тузлански кантон).

Бошњачки правописци, међутим, тврде да „чак ни то што се у Уставу БиХ обје ријечи мањег ентитета [тј. Републике Српске] пишу великим почетним словом, не обавезује правопис да то тако и нормира. Правопис је ствар конвенције, а није уставна категорија“. А „кориснике/говорнике босанског језика обавезује правопис босанског језика“, па „ако се до сада придјев српска и писао великим почетним словом С, вријеме је да се та грешка исправи. Не смијемо мањем ентитету начином писања назива давати својства државе“.² Проблем је, у томе, „што у Уставу БиХ не пише да је Република Српска град, јер „да пише да је град“, као што би сви Бошњаци вољели, „онда би се обје ријечи писале великим словом.“ Невјероватна логика, нема шта. Као да правописци могу неком конститутивном дијелу државе дати или одузети „својства државности“. Бошњаци би да та својства не почивају на правним категоријама, како је свугдје у свијету, него на правописним категоријама, које, будући да су конвенционалне, они прописују и могу прописивати без позивања на било какве научне критеријуме. Тако ће вјероватно у новом издању босанског правописа босански правописци договорно прописати (јер је то једини правописни критеријум за писање великог и малог слова, који им увијек стоји на располагању!) да све што је српско ‒ и назив српског народа, и називи српских споменика, градова, и сл. ‒ треба писати малим словима како се омраженим Српској и Србима не би давао статус „државности“.

За бошњачке правописце битно је, дакле, само то да је у Уставу БиХ Република Српска административна јединица са статусом ентитета, а не државе, и да „назив ‘ентитет’ Уставом није прецизније дефинисан“ (И. Палић), тако да они, мимо свих међународних правних норми државности, могу ентитет ставити „у исти кош“ са другим административно-управним јединицама, и то на основу истог конвенционалног, и научно некритеријалног, начина писања.

Пошто конвенционалност (договoрност) не мора почивати ни на каквим научним критеријумима, она се може примјењивати у правописним рјешењима, али је потпуно непримјењива у одређењу граматичких категорија, у које спадају и врсте ријечи. То, међутим, за бошњачке „стручњаке“ не важи (што је недвосмислен показатељ њихове „стручности“!). Они, наиме, тврде да је у називу Република Српска „ријеч ‒ српска присвојни придјев (sic!), а присвојни придјеви изведени из властитих именица на ски, шки и ћки пишу се малим почетним словом. Дакле, правилно је Република српска, а не Република српска“.³ Пошто ријеч српска у називу Република Српска недвосмислено има исти лексичко-морфолошки статус као ријечи хрватска, грчка, мађарска, француска, њемачка, турска, финска и др. у називима Република Хрватска, Република Грчка, Република Француска, Република Мађарска, Република Њемачка, Република Турска, Република Финска и др. ‒ то значи да су и у тим називима, примијени ли се на њих исти лексичко-морфолошки критеријум одређења врсте ријечи, дате лексеме „присвојни придјеви“ и да их треба писати малим словом. У супротном, ако су у тим примјерима дате по поријеклу придјевске лексеме властите именице ‒ онда и лексема српска у називу Република Српска мора бити властита именица, и писати се с великим почетним словом.

Јер, и сам назив Република Српска настао је „почетком августа месеца 1992. године“, како и његов творац Љубомор Зуковић свједочи,⁴ као замјена за дотадашњи назив Српска Република Босна и Херцеговина, и то по моделу националног именовања примијењеног у називу и неких других европских земаља. У назив је издвојена „придјевска именица Српска, а што у конкретном случају значи српска земља ‒ исто као што Deutschland значи немачка земља, Russland руска земља, Greicheland грчка земља, Finland финска земља“.

Тај проблем ‒ проблем граматичке еквивалентности именовања Републике Српске са именовањима низа европских земаља, једини је уочио и покушао га образложити највећи бошњачки синтаксичар Исмаил Палић⁵, показујући у самом образложењу да га граматички, а посебно синтаксички (за које би се очекивало да их зна!) критеријуми уопште не обавезују, тј. да неке од тих критеријума (не)свјесно заобилази (свјесно, само под претпоставком да их зна!), а оне које наводи научно и чињенички фалсификује (тј. лажно их као критеријуме представља). Палић се, наиме, свим силама упире да докаже како лексема српска у имену Република Српска и нпр. лексема турска у имену Република Турска нису иста врста ријечи (sic!), него да је у датим терминима ријеч српска придјев, а ријеч турска именица.

Палић, наиме, тврди да у термину Република Српска „други члан тог на­зива ‘српска’ у босанском језику није властито име које би због тога требало писати великим словом, него је присвојни придјев употријебљен као детерминатор уз именицу ‘република’. То се једно­ставно“, вели Палић, „може доказати тиме што го­ворници босанскога језика никад не скраћују назив Република српска на „Српска“. (…) Тиме се назив Република српска у босанскоме сасвим јасно разликује од назива исте врсте (али по карак­теру и статусу различитих јединица) у којима је присвојни придјев поиме­ничен и постао властито име. Тако су Хрватска и Турска напримјер вла­стита имена у називима Република Хрватска и Република Турска, те се нормално и најчешће ти и такви нази­ви скраћују и своде на властито име – Хрватска, Турска.“ Највјероватније би корпусно истраживање публицистичког стила и у новинама из Федерације БиХ потпуно оповргло Палићеву одокативну оцјену. А њу потпуно оповргавају примјери из публицистичког стила српскога језика, у којем је супстантивизирани придјев Српска обичан таман колико и Хрватска, Грчка, Турска, Финска и сл., чему су потврда и сљедећи успутно забиљежени примјери из двоје најзначајнијих и најутицајнијих српских новина:

Премијер Српске Саво Минић истакао је да реторика Изетбеговића од БиХ прави немогућу државну заједницу. (Вечерње новости, 26. 6. 2026, 4); Покушали су да ухапсе изабраног председника Српске и да отму јавну имовину Српске. (Политика, 27. 6. 2026, 19); Дошли со да поручимо да Српска воли Србију (Политика, 28. 6. 2026, 4: наслов); Потврда пријатељства Српске и Русије (Политика, 14. 6. 2026, 4: наслов); Ратни подвиг Војске Српске (Вечерње новости, 22. 6. 2026, 7: наслов); На удару 800 новинара и политичара из Српске! (Вечерње новости, 10. 6. 2026, 5: наслов); Пример Тодоровића, нажалост, није једини, јер су и пре њега многе његове колеге из Српске пријављиване због онога што је изречено у њиховим студијима или новинским текстовима. (Вечерње новости, 10. 6. 2026, 5); Ступањем на снагу Инцкових одлука отворена је сезона лова на политичаре, новинаре и на јавне личности у Српској од стране невладиних организација и политичког Сарајева. (Вечерње новости, 10. 6. 2026, 5); Уколико се заједништво не постигне, власт у Српској би имала отворен пут да задржи ове позиције све до 2030. (Вечерње новости, 22. 6. 2026, 4); Сарајево прогања новинаре и политичаре из Српске где год да су изговорили или написали да у Сребреници није било геноцида. (Вечерње новости, 11. 6. 2026, 2); Ови избори у Српској биће специфични. (Вечерње новости, 22. 6. 2026, 3); …они су зинули на целу БиХ, тврде да је „Српска геноцидна творевина“. (Политика, 27. 6. 2026, 19); Дали смо адут онима који раде против Српске (Вечерње новости, 17. 6. 2026, 3) итд.

Уз то се поставља питање да ли критеријум за одређење припадности лексеме некој врсти ријечи може бити однос говорника, па макар они били и Бошњаци, према њој, или се врсте ријечи ипак одређују на основу егзактних граматичких критеријума. Досада никад нико, прије Палића, није врсте ријечи класификовао на основу критеријума самопроцјене говорника једнога народа.

Други је Палићев аргумент против именичког статуса лексеме Српска сличан првоме, а заправо по лингвистичкој „вриједности“ потпуно еквивалентан првоме. Палић ће, наиме, без икаквог основа или упоришта у чињеничном стању, а да о лингвистичкој критеријалности и не говоримо, устврдити: „Да ‘српска’ није властито име у босанском језику, још се очитије види по томе што његови говорници у неформалном говору сасвим обично и врло често користе назив с обрнутим редослиједом чланова – Српска република, а таква пракса није непозната ни у српском језику“, а „такво се што кад су посриједи нази­ви исте врсте у којима је други члан властито име ни у формалноме ни у неформалном говору не сусреће (не користи се нпр. *Хрватска Република за Републику Хрватску, нити *Турска Република за Републику Турску).“ Дату особину, како се види, Палић не приписује само тзв. босанском него и српском језику. Сасвим је логично да Палић не наводи ниједан корпусни примјер за своју тврдњу, јер такав ниједан једини примјер није могао забиљежити у српском језику ни у једном његовом функционалном стилу послије 1992. године, када је уведен званични назив Република Српска. Прије тога назив републике је био Српска Република Босна и Херцеговина, тако да су такви примјери у том времену једино и били могући. Нисам сигуран, док Палић не подастре неки корпусни примјер из бошњачког стандарда, да се такви примјери и код писменијих Бошњака уопште јављају. Јер, ако би се у употреби и јавио који примјер типа Турска Република или Српска Република он би, због пермутације компонената у терминолошком називу, био стилистички изразито маркиран, и својствен не општекомуникативном, него поетском језику. Зато су овакви примјери просто производ Палићевог фалсификовања чињеница зарад злоупотребе домишљених квазикритеријума.

И то је све од Палићевих критеријума против статуса лексеме српска као поимениченог придјева, граматички и комуникативно подударног са низом поименичених придјева у називу већег броја европских држава. А да лексема „Српска“ у имену Република Српска, баш као и лексема „Турска“ у имену Република Турска није придјев него именица, Палић се, тим прије што слови за синтаксичара, могао увјерити по неколико њених синтаксичких карактеристика својствених само именицама, а потпуно несвојствених придјевима.

1) Tворба супстантивних синтагми. Прави придјеви никада не могу имати за свој додатак (детерминатор) конгруентни придјевски или придјевскозамјенички атрибут, не могу, дакле творити супстантивну конгруентну синтагму (нпр.: *мој добри, *лијепи комшијски, „такав нови и сл.). За разлику од њих супстантивизирани придјеви, у које спада и Српска, као и све именице творе супстантивне конгруентне синтагме, као нпр.: најдража Српска, поносита Српска, омиљена Српска, моја прелијепа Српска, досањана Српска, опјевана Српска, непокорена Српска, и сл.

2) Творба независних синтагми. Све независне синтагме су хомофункционалне. Зато и није могућа творба независне синтагме координирањем придјева и именице (тако настају зависне супстантивне конгруентне синтагме). Супстантивизирани придјеви, међутим, будући да су именице, без икаквих проблема творе са другим именицама координиране синтагме, као нпр.: Српска и Мађарска све више привредно сарађују; Грчка и Српска потписале трговински споразум; На том путу посјетиће Српску или Хрватску; Српска и САД сада имају боље дипломатске односе, и сл.

3) Творба апозицијских синтагми. Апозиција је именица уз именицу у истом падежу, тако да апозицијску синтагму не могу творити придјев и именица (јер то аутоматски постаје конгруентнна синтагма). Међутим, супстантиват Српска, као свака именица, нормално твори апозицијске синтагме, као нпр: Српска, република српског народа, призната је Дејтонским споразумом; Српска, ентитет у БиХ, има све елементе државности, и сл.

4) Функционално преобразовање. Придјеви функционалним преобразовањем не могу преузети ниједну ни именичку нити прилошку функцију, тј. не могу вршити ни функцију објекта, ни функцију неконгруентног атрибута, ни функцију прилошких одредби, док је то потпуно уобичајено за лексему Српска као имeницу насталу супстантивизацијом придјева, као нпр.: Студираће на једном од универзитета Српске; Сви који је посјете воле Српску; Прије неколико година добио је држављанство Српске; Отпутовао је у Српску; Управо су се вратили из Српске, и сл.

Све наведене карактеристике недвосмислено показују да је лексема Српска из назива Република Српска властита именица настала поименичењем придјева, и да нема ниједно од синтаксичких својстава придјева, него искључиво синтаксичке именичке карактеристике. Она, дакле, није придјев него властита именица настала супстантивизацијом придјева. По свим својим граматичким (морфолошко-синтаксичким) особинама властита именица Српска подударна је са нпр. именицом Турска. Нема ниједног контекста у коме се може употријебити именица Турска, а да се у њему као граматичко-синтаксички еквивалент не може употријебити именица Српска, а ни обрнуто. Једино ако, као код бошњачких правописаца, критеријум није, с једне стране, љубав према Турској, која онда предодређује њено писање с великим почетним словом, а, с друге стране, мржња према Српској, која још самоочигледније условљава њено писање с малим почетним словом. А такви критеријуми заиста и јесу конвенционални. Јер ето бошњачки правописци сједоше и договорише се да њихови правописни критеријуми буду надређени научно утемељеним граматички критеријумима, чак и кад је у питању идентификација врста ријечи. Нарочито када су у питању ријечи које се односе на Србе. Тиме је боснистика постала врло конкурентна монтенегристици као ‒ по дефиницији Драгољуба Петровића ‒ „аветној лингвистици“. Притом, успоредба њихових, лингвистици као науци непримјерених, критеријума оставља отвореним питање која је од њих „аветнија“.

1 https://www.rtv.rs/sr_lat/region/sda-zeli-promenu-imena-republike-srpske_985751.html; https://n1info.rs/region/a454285-SDA-Republika-Srpska-da-promeni-ime/; https://www.danas.rs/svet/sda-najavila-proceduru-za-promenu-imena-republike-srpske/; https://www.rts.rs/vesti/region/3396558/sda-trazi-preispitivanje-imena-republike-srpske.html; https://balkans.aljazeera.net/opinions/2019/1/24/zahtjev-sda-za-promjenu-imena-republike-srpske-dogovorena-utakmica-s-dodikom и др.

2 Овако формулише унисоно мишљење бошњачких лингвистичких „зналаца“ извјесни Фахрудин Синановић. В.: https://www.fokus.ba/vijesti-dana/fokus-ba-vijesti-bih/niti-je-drzava-niti-grad-zato-se-srpska-pise-malim-slovom/1359371/

3 https://www.fokus.ba/vijesti-dana/fokus-ba-vijesti-bih/niti-je-drzava-niti-grad-zato-se-srpska-pise-malim-slovom/1359371/; https://www.preporod.com/index.php/sve-vijesti/drustvo/kultura-i-nauka/bosanski-jezicki-savjetnik/item/12527-pravopis-i-republika-srpska; https://stav.ba/vijest/republika-srpska-a-ne-republika-srpska-rs-a-ne-rs/12696?fbclid=IwAR2A-WBQD1q1DaRzLys2WA69e8OJ91c7__HnFwpioF-GTt7eYR4N06P6Mhc; https://ntv.ba/sinanovic-republika-srpska-se-pise-ovako-velikim-s-joj-dajemo-epitet-drzave/; https://face.ba/magazin/kultura/lektorica-pojasnila-zasto-se-republika-srpska-treba-pisati-malim-slovom/440285/; https://politicki.ba/politika/upozorenja-strucnjaka-pisati-republika-srpska-nije-samo-pogresno-vec-i-opasno-stetno/101921#google_vignette

4 Љубомир Зуковић, „Откуда Српска“, у књ. Српска је рођена, Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства, 1996, 9‒12.

5 У тексту: Ismail Palić, „Bilješka o RS-u u bosanskome pravopisu“, Pismo: Časopis za jezik i književnost XVII, Sarajevo, 2019, 255‒257. Од осталих бошњачких правописних оспоривача назива Република Српска, на основу начина њиховог „лингвистичког расуђивања“, тешко је било и очекивати да тај проблем уоче, будући да је из њихових текстова јасно да они никад ни чули нису за именице настале супстантивизацијом придјева.

Чланак БОШЊАЧКО ПРАВОПИСНО НИПОДАШТАВАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ се појављује прво на ИСКРА.

Године 2019. посетила сам напуштено село у Смоленској области, где је своје последње дане проводила једна старица – жена чије је детињство обележила нацистичка окупација. Испричала ми је како су нацисти улазили у села. До тренутка кад сам ја стигла, и последњи од осталих мештана су преминули, и куће су нестале. Поред њене усамљене куће – шума израсла преко костију војника који су бранили село. Док су Немци напредовали, спаљујући сваку кућу на свом путу, њена породица је побегла у друго село, али су пре тога успели да закопају неке ствари и шиваћу машину. Након што су Немци протерани, она и њена мајка вратиле су се по машину, упутивши се ка месту где се сада налазила шума. Ту су били наши млади војници, са венцима од корова. И сви су били мртви. Та слика се заувек урезала у моје сећање – као да сам је и сама видела. И бака ју је описивала баш као да тај призор гледа у том тренутку. Била је слепа, већ са деведесет четири године, а ипак, пред крај живота, те слике из времена окупације почеле су да јој се указују са запањујућом јасноћом – као да јој се вид отворио ка прошлости.

И тако, причала ми је да су им на почетку окупације дозволили да уђу у сељачку кућу; она и остала деца су седели у једној соби са оцем, очајнички гладни. У суседној соби, мештани су играли карте и јели хлеб. Говорили су једни другима да је Русија – или боље речено, Совјетски Савез – пала. Говорили су да су сад дошли Немци и да ће овде завладати нови поредак, бољи него под Совјетима. Мала бака је стално погледивала час у хлеб, час у оца. Њен отац није био учен човек; завршио је само четири разреда и није читао ништа осим Библије. Устао је из кревета, пришао људима и – говорећи гласно да га чују деца – изјавио: „Запамтите моје речи: колико год наша војска изгледала слаба у овом тренутку, победа ће бити наша. Русија је непобедива. То је написано у Библији.“

Време је пролазило, и Смоленска област је ослобођена. Време је пролазило, и шума је израсла преко костију наших војника. Дњепар је текао у близини; до реке се могло пешке стићи за пола сата. Људи су причали да се једном, кад је нешто дизано у ваздух, река раздвојила и открила корито прекривено костима. Бака никада није заборавила шта јој је тог дан рекао отац. 

И ја сам то запамтила, за цео живот. Чак и сад размишљам о томе – какви су то били људи. Немци су им спалили куће, депортовали младе људе у Немачку, а мушкарце послали у логоре; у тим раним данима, заробили су наше младе војнике и натерали мештане да гледају како их вешају. Њена мајка би покривала очи малој баки да не би видела, али је она ипак гледала, и до данас се сећа лица тих војника. И ти људи – са изузетком понеког малодушног издајника – веровали су и знали су да је Русија непобедива. 

А шта је са нама? Наравно, постоји несташица горива. Наравно, то је велика непријатност. Али Победа се гради на људском духу. И Русија је, наравно, непобедива. То је нешто што се мора знати са сигурношћу.

(Телеграм канал М. Ахмедове; превео Ж. Никчевић)

Чланак Марина Ахмедова: ЗАПИСАНО У БИБЛИЈИ се појављује прво на ИСКРА.

© TANJUG/ MINISTARSTVO ODBRANE I VOJSKA SRBIJE/ Miloš Savić/ bg

Видовдан је код Срба дан са сопственом, непредвидивом гравитацијом, па није чудно што од њега не зазиру само наше недобронамерне комшије и забринути страни ментори, већ, у великој мери, и ми сами. Дан Светог кнеза Лазара и косовских мученика, дан Принципа и Младе Босне, први дан уставности Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, дан резолуције Информбироа и дан срамотног изручења бившег председника Србије и СРЈ Слободана Милошевића Хашком трибуналу, Видовдан је више од обичног „црвеног слова“ у српском календару. Штавише, могло би се рећи да је он – најцрвеније слово.

Никога, стога, не треба да изненади што се српска политичка јавност према овом датуму односи са опрезом, зебњом, па чак и својеврсним сујеверним страхом. Номинално националистичка државна врхушка која већ дуже од деценије не пропушта прилику да на нивоу безопасног фолклора доказује своју српскост и патриотско опредељење, избегава да на овај датум организује било шта више од стерилне јавне академије за државни врх и партијску елиту.

Номинално националистичка опозиција, која не бира речи када говори о ургентности смене власти у земљи, из године у годину пропушта прилику да на Видовдан организује било шта више од рутинске протестне шетње чији је аксиолошки максимум прошлогодишњи ненаметљиви и академски говор професора Мила Ломпара. Чак је и кнез Филип Карађорђевић – номинални претендент на номинални престо номиналне Краљевине (Југославије?) – у свом предвидовданском обраћању сипао млака општа места као што су „заједница сећања“ и „достојност наслеђа“, потпуно примерено било ком другом црквеном и народном празнику било које друге земље. Очекивао би неко да људи који себи постављају прилично амбициозне историјске задатке на централни празник српског народа могу више да се потруде.

Организатори студентског протестног скупа у Краљеву су, додуше, надахнуто одабрали слоган под којим ће се тај догађај одржати. Видовдан јесте дан када се све види. Види се да је цар го и да његова политика „бескомпромисне заштите интереса Србије“ није у стању ни да заштити неколико амбуланти на Косову и Метохији од правног насиља луткарског позоришта из Приштине које себе назива „државом“.

Види се да ниједна политички релевантна опозициона снага није спремна да се инвестира у било какав облик темељног политичког дисконитинуитета са колонијално-олигархијским режимом који Србијом управља већ дуже од четврт века, мимо трагикомичне диогеновске потраге за „српским Зораном Зајевом, Петером Мађаром, односно Јаковом Милатовићем (зли језици би додали „и Едијем Рамом“). И није ствар у томе да су Срби постали толико кукавни, да одједном некако Зоран Милановић фигурише као операбилна парадигма српског политичара. Ствар је у томе да се Срби плаше самих себе, па се самим тим плаше и Видовдана.

Видовдан у ери постмодерног империјализма

Ништа се толико добро не види на Видовдан, колико испразност јаловог, фасадног национализма и безопасног, фолклорног србовања. Западни копирајтери српске политичке утакмице баве се својим послом већ веома дуго и знају и те како да држе под контролом народе и државе које кокетирају са различитим облицима патриотизма, национализма, па чак и шовинизма. Штавише – код газда из Берлина, Брисела, Лондона и Вашингтона све може да прође – и ксенофобија, и радикални исламизам, и неонацизам, докле год су усмерени тамо где треба – против Руса у Донбасу, против кинеских инвестиција, против иранског нуклеарног програма, против афричког суверенизма, против боливарског социјализма.

Ако си спреман да дуваш у евроатлантске дипле и падаш ничице пред Безалтернативним Европским Путем– макар и неискрено, макар се само претварао – онда више не смета ни православље, ни ћирилица, ни комунизам, ни четничка иконографија, ни србовање. Ако ниси спреман, одједном ти патријарх постаје недостојан, језик и писмо нетолерантно, социјална политика неодржива, националне заставе фашистичке, а србовање – малигно, токсично и опасно.

Наоружавање војске и звецкање оружјем прихватљиво је, и чак препоручљиво, ако купујеш НАТО наоружање и шаљеш војну помоћ Украјини, а повод за забринутост и пасивно-агресивне претње ако се случајно одлучиш да организујеш војну вежбу са Русијом или Белорусијом, или макар промаршираш Црвеним тргом на Дан победе. Стране инвестиције, зелена енергија и рударење ретких минерала су једини пут за развој – осим ако није реч о кинеском капиталу, онда је то економско самоубиство и поробљавање. Глобално отопљавање је лаж и треба повећавати потрошњу енергије, осим ако није на рачун руског гаса и руских нуклеарних електрана итд. итд.

У ери у којој глобална постмодерна једе своју децу, питање националне самосвести, патриотске политике и суверене државе престаје да бива питање идеологије и постаје питање контекста. Звучи ситничаво и инаџијски, али и даље стоји као највалиднији лакмус тест глобалне политичке сцене: ако ваша политика не наилази на отпор и отворену агресију америчке дипломатије, ако је не опструирају глобалистичке метаинституције и не клевеће западни медијски мононаратив, ако бар, у најмању руку, не изазива пословичну „забринутост ЕУ“, можете бити сигурни да је ваша политика бенигна, безопасна, безначајна и – што је најважније – потпуно бескорисна по ваше националне интересе, колико год ваш јуродиви председник, премијер или лидер десничарске странке грмели са кратких клипова на јутјубу и тиктоку. Проблем је у томе што, као што добро знамо – око Видовдана нема ничег безбедног, безопасног, нити баналног.

Српско политичко кетманство, или туча политичких богаља

Док говоримо о свему овоме, веома је лако пасти у дефетизам и очајање и острвити се на српски народ неспособан да буде на нивоу историјског задатка – било онај његов део који упорно гласа за компрадорску и аутоколонијалну партију на власти, било онај део који је легитимизује кроз празне и безопасне политичке перформансе који се своде на позив страним господарима да нам наместе окове који ће мало мање да нас жуљају. Напротив, српски грађани уопште нису толико дезоријентисани, нити слуђени, колико их клевећу са обе стране политичког спектра. Они су сасвим у стању да издвоје оно мало слободног времена колико могу да посвете промишљању сопственог политичког положаја и гласају у складу са сопственом проценом веома ограниченог добитка или губитка које таква одлука носи. И страственост њиховог ангажмана је директно пропорционална очекиваној користи или штети, макар то био само осећај моралног самозадовољства и неодређено идеолошко „вајбовање“.

Разлог што Срби, наизглед, не схватају политички живот озбиљно и што га у највећој мери препуштају у руке охлократског, моноидеолошког дуопола који кормилари земљом већ четврт века није последица одсуства, већ вишка политичке рационалности. Срби и они који се тако осећају усвојили су након деценија дисциплиновања једну специфичну врсту политичког кетманства. Док обичан свет настоји да организује своје животе и прехрањује своје породице као да је држава елементарна непогода од које се треба заштитити, они политички амбициозни бирају нишу унутар које могу да раде, бургијају и просперирају без паљења лампица у Берлину, Бриселу и Вашингтону (или, ако хоћете кукавнију варијанту исте ствари – у Загребу, Сарајеву и на Цетињу).

Већина њих мисли да може да изигра систем и „победи кућу“, те да ће њихов безглутенски патриотизам у складу са препорукама Венецијанске комисије и преговарачким кластерима ЕУ, поред личне користи за њих и непосредну фамилију такође „опослити нешто и за народ“.

У датом контексту, назвати актуелно неуротично надгорњавање режима и опозиције „тучом богаља“ (енгл. cripple fight) представља несумњиво злобан коментар, али он лепо погађа суштину. Српска политичка сцена је обогаљена и сведена на борбу петлова који једни другима чупају перје и ваде очи – али само када власници арене могу да зараде на кладионици. Српско друштво је научило и интериоризовало правила резервата – толерише се и тврда игра, и коцка и пиће, и криминал, само нема прескакања ограде. У питању је политичка сцена која се и даље – оправдано или не – штреца од сваке сенке, мислећи да су НАТО бомбардери. Европски пут нема алтернативу. Зашто нема? Немци су то.

Формално и садржинско Српство

У том контексту треба посматрати и најновије стидљиво надметање власти и опозиције за политички потенцијал Видовдана, где је општи утисак да су обе стране пре свега заинтересоване да се не дозволи инструментализација тог празника као политичког оружја друге стране – и ништа више од тога. Напредњаци ће да доведу свој путујући циркус у престоницу дан пре Видовдана да то случајно не би некога подсетило на онај Видовдански скуп –(знатевећ који, онај када је знате-већ-ко пустио духове сукоба и национализма на идилично југословенско Штрумф-село). Студенти ће организовати Видовдански скуп у Краљеву – где не постоји потенцијал да се догоди ишта политички инцидентно из перспективе страних амбасада, а истовремено патриотичније становништво из унутрашњости може донекле да замаскира незаобилазно одсуство грађанистичког дела опозиције, који се о Видовдану некако увек подсети да смена штеточинског режима не мора баш по сваку цену.

Нема у свему томе ничег срамотног – српско друштво се већ деценијама бори да поново задобије своје националне симболе, а експоненти колонијалних центара моћи им се увек супротстављају кроз исти двокорак. Симбол се, наиме, прво одбацује као неприхватљив, а када то не успе, онда се реконтекстуализује и релативизује. Србима се дозвољава њихова тробојка – докле год је у питању застава авнојевске Србије са предкумановским грбом. Србима се дозвољава православље – докле год је фанариотско и антируско НАТО-православље. Србима се дозвољава да се зевзече са импотентним појмом „Српског света“, али ако се неко усуди да помене Српско море, врата пакла се отварају.

Иста ствар се догађа са Видовданом. Прво је свака помисао да се он обележава била неприхватљива. Онда су нам октроисани западњачки Дан примирја и химерични Дан јединства, слободе и заставе, како би се дозволило фолклорно махање заставама и понос славном војном прошлошћу, докле год за застава није застава „све Србије од Дунава до мора сињега“, а славна војна прошлост није одбрана РСК, РС и СРЈ од америчке империјалне хегемоније. А када је постало јасно да се дух Видовдана не може спаковати у боцу, почела је потрага за безбедним и безопасним начином да се Србима омогући да обележе тај есенцијални национални празник. Проблем је у томе што Видовдан није Савиндан и не може се свести на раскошни бал за дијаспору и свечану академију. Видовдан се показао јачим од сваке реконтекстуализације. И зато је опасан.

Кад се X на Косово врати

Видовдан се не може стерилисати, не може кастрирати, не може обесмислити. У питању је метафизички празник, празник смисла и суштине. Празник неспутане слободе. Празник бескомпромисне правде. Празник радикалне вере. И организатори студентског скупа јесу у праву – све се види на Видовдан. И ко је погазио Кнежеву клетву. И ко не сме да изађе на Косово. И ко не сме окачи српске заставе по српским градовима на највећи српски празник.

Али види се и оно друго – ко од Кнежеве клетве прави празну апстракцију у коју се може упаковати било шта – од „Пупинове иницијативе“, преко „борбе против курупције“, па све до перформативног православља које палаца језиком на Српску православну цркву и њене архијереје. Ко од Косова прави обичну каменицу која се може бацити на издајничку власт, а затим заборавити, као што ју је и власт некада бацала, па заборавила.

Уосталом, то је и поента Видовдана – да сами себе погледамо у очи и да се видимо какви смо, колико нас има и како се самеравамо са дивовима на чијим леђима и даље стојимо. Није никаква тајна да смо их одавно сви недостојни, а самим тим и недостојни Видовдана. Килаво обележавање овог празника је стога још једно сведочанство српске политичке трезвености. Дубоко у себи, испод свих дневнополитичких неуроза, свесни смо да Видовдану нисмо дорасли. Та свест је неопходна да бисмо једног дана то постали.

До тада, нема смисла да обележавамо празник који нас све колективно позива да докажемо какви смо припадници српског рода тако што ћемо новим пуленима Земаљског царства изаћи на црту на пољу Косову, докле год се у нашој земљи стих „кад се војска на Косово врати“ третира као некакав политички радикализам. Ако Србија уопште треба да има војску, онда треба да је има да се на Косово врати. Јер Србија се не може вратити на Косово, док се тамо не врати пословична „војска“. Али и та расправа је празна, док Србија корак по корак губи на Косову и све оно остало, што није војска.

Много се говори о „ампутацији територије“, „ограничавању суверенитета“ и „угроженим слободама“, али мало се размишља шта то значи. Ако је српска политика обогаљена, обогаљена је на Косову. И ако Србија жели да оздрави, само на Косову може да оздрави. То је оно што се најбоље види на Видовдан.

Чланак Никола Танасић: Шта се види на Видовдан, или о фасадном национализму и о безопасном србовању се појављује прво на ИСКРА.

ЗНАМЕНИТИ СРБИ О ВИДОВДАНУ И КОСОВСКОМ ЗАВЕТУ

ЗАШТО О ВИДОВДАНУ? Историчар Милош Тимотијевић каже:“Српски културни образац сагледава се у контексту теоцентричне визије света, православне антропологије и христоцентричног хуманизма. Светосавље и Косовски завет доживљавају се као самосвојни, изворни и трајни културни обрасци патријархално-хришћанске, која се доживљава као наставак византијске цивилизације, али и модерне европске цивилизације. Косовски мит, светосавско наслеђе, мотив „изабраног народа” и хришћанско-православна изградња „богочовека изнутра”, остали су важне упоришне тачке доживљаја етничке посебности значајног дела српског народа и почетком XXI века.“ Ако се томе додају датуми српске историје везани за Видовдан ( Косовски бој 1389, Тајна конвенција између Србије и Аустроугарске 1881, почетак Другог балканског рата 1913, Сарајевски атентат 1914, Версајски споразум и крај Првог светског рата 1919, Видовдански Устав Краљевине СХС 1921, Резолуција Информбироа 1948, низ злочина над Србима у НДХ почињених на Видовдан у Другом светском рату, литургија у Грачаници пред моштима цара Лазара и говор Слободана Милошевића на Газиместану 1989, избацивање Срба као конститутивног народа из хрватског устава 1990, изручење Слободана Милошевића Хагу 2001: јасно је због чега су многи значајни Срби сазирали Видовдан као кључни дан наше историје. Ова мала антологија сведочи о томе.

xxxxxxxxxxxxxxxxx

НЕПОЗНАТИ ЛЕТОПИСАЦ

( НАВОДЕЋИ РЕЧИ КНЕЗА ЛАЗАРА )

Пођимо, браћо и чеда, пођимо на подвиг који је пред нама, угледавши се на наградодавца Христа. Смрћу послужимо дужности, пролијмо крв нашу, искупимо живот смрћу и дајмо удове наших тела непоштедно за част и отачаство наше, а Бог ће се свакако смиловати на остатке наше и неће истребити до краја род и земљу нашу.

xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx

ПАТРИЈАРХ ДАНИЛО

(О ЗАВЕТУ КОСОВСКИХ ЈУНАКА)

Но ако мач, ако ране, ако тма смрти догоди се нама, слатко за Христа и за благочашће отачаства нашег да примимо. Боље је нама у подвигу смрт, него ли са стидом живот.

xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx

НАРОДНА ПЕСМА „МУСИЋ СТЕВАН“

Ко је Србин и српскога рода,/и од српске крви и колена,/а не дош’о на бој на Косово,/не имао од срца порода,/ни мушкога ни девојачкога!/Од руке му ништа не родило,/рујно вино ни пшеница бела!/Рђом капо док му је колена!

xxxxxxxxxxxxxxxxx

ИВО АНДРИЋ

Љуба Ненадовић, иако и сам Србин, био је изненађен кад је видео у Црној Гори живу снагу косовске традиције,која је у тим брдима и после столећа била стварност,исто толико блиска као хлеб и вода/…/Црна Гора и свет који је у њу избегао били су квинтесенција тога косовског мистерија.Све што се у тим брдима рађало, долазило је на свет са рефлексом косовске крви у погледу.

xxxxxxxxxxxxxxxxx

НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ

(О ХЕРОЈСКОМ КОМИТИ, ЛАЗАРУ КУЈУНЏИЋУ ИЗ ВЕЛИКЕ ХОЧЕ, КОЈИ ЈЕ ПОНОВИО ПОДВИГ КНЕЗА ЛАЗАРА)

Ја, ево овде, у твоме суседству, војводо Лазаре, према твојој хумци у Хочи седим у твоме Призрену, где ме је ослободилачки рат довео, и негујем јуначке и витешке рањенике, ослободиоце и победиоце. И са прозора мојих болничких соба често посматрам твоју хумку која још и сад тамо стоји као царски престо. Осам година је како ти тамо лежиш чувајући Душанов Призрен. И сачувао си га, и предао народу своме слободна. /…/Ти ниси мртав, Лазаре. xxxxxxxxxxxxxxxxx

ЛЕОН КОЈЕН

Уместо патриотског заноса и наивне патетике Ђуре Јакшића, који су дали печат и каснијем родољубивом песништву, Ракићеве косовске песме спајају луцидну свест о историјској трагици српске средњовековне државе и слободно, потпуно свесно опредељење за стари косовски завет и у њему садржану идеју националног ослобођења. Свесна љубав о којој говоре Ракићеви стихови има далеко дубље значење него било који идеал преузет на веру захваљујући васпитању и животу у одређеној средини, а побуде које из ње проистичу постојаније су него било који циљеви прихваћени без правог размишљања о њиховом смислу и вредности. Знамо да је средишна песма Ракићевог циклуса, „На Гази Местану”, била рецитована постројеним војницима у Првом Балканском рату, пре него што би кренули у окршај, што сáмо по себи сведочи колико је у то време понекад било снажно јединство народа, од најобразованијих слојева којима се замерало да их је захватила западњачка река до обичних, често неписмених сељака који су чинили већину становништва и језгро српске војске у ратовима 1912–1918. Ниједан писац овог доба није као Милан Ракић равноправно сјединио у себи истинску модерну осећајност и дубоко проживљене вредности националне традиције.

xxxxxxxxxxxxxxxxx

МИЛИВОЈ СТОЈАНОВИЋ, КОМАНДАНТ ГВОЗДЕНОГ ПЕШАДИЈСКОГ ПУКА МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈЕ

(ОДГОВОР АУСТРОУГАРСКОМ КОМАНДАНТУ ОСКАРУ ПОЋОРЕКУ НА ЗАХТЕВ ЗА ПРЕДАЈУ УПУЋЕН 1914. ГОДИНЕ )

Поћорече, цареви већиле,/ душа ми је од Косова стара,/ тврдо срце у горскога вука,/ командант сам Гвозденога пука,/ не бојим се цара, ни ћесара! xxxxxxxxxxxxxxxxx

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

Греше они који говоре: Косово је зауставило точак наше историје; уназадило нас је; да није било Косова, ми бисмо данас били велики народ. Баш нас је Косово учинило велкиким народом. Оно је наша народна Голгота али, у исто време, и наше народно васкрсење, духовно и морално. Оно је зауставило морално распадање српскога народа. Дало нам је галерију витеза вере, поштења и пожртвовања, које несумњиво више вреди од ма које галерије мермерних кипова, направљених у мирно доба од народа који нису имали своје Косово. Греше и они који Косово сматрају поразом. Ако је ко претрпео позар, претрпео га је велики господин Вук Бранковић, а не кнез Лазар. Ко жртвује свој живот у једној борби за истину и правду Божју, жртвовао је највеће што је имао и могао, и – победио је/…/А прави Срби – што у косовском смислу значи прави хришћани – нека благодаре Господу Богу што им је дао Косово, понос и утеху, и непресушни извор најузвишенијих надахнућа; чистилиште савести свих поколења до краја времена.

xxxxxxxxxxxxxxxxx

СВЕТИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ

Косовски мученици, на челу са честитим Кнезом, повели су наш народ путем страдања за небеску правду. И водили га столећима кроз све буре и олује наше потресне историје. Сваки прави син рода нашег давао је оно што је најдрагоценије на земљи – живот, ради оног што је најдрагоценије на небу – ради правде-/…/Само верност светосавском, видовданском еванђељу чува нашу народну душу од трулежи и распадања у ситницама и пролазностима/…/ Деси ли се да народ себичност прогласи за своје врховно божанство,он се претвара у људождерску машину, која најзад саму себе уништава./…/Постоји само једна провера за све што је истински наше: то је видовданско еванђеље и видовданска етика. /…/Јеси ли владика, ти си заиста народни владика, ако собом представљаш живо видовданско еванђеље и живу видовданску етику. Јеси ли државник, ти си заиста народни државник, ако те у свим пословима твојим руководе вечна начела видовданске етике и видовданског еванђеља.

xxxxxxxxxxxxxxxxx

ВЛАДИМИР ВЕЛМАР- ЈАНКОВИЋ

Каква аветињска и страшна светиљка, та глава кнежева, која пет стотина година светли над народом! Па зар није било лакше упалити место ње лампион полумесеца па не чекати и не трпети вековима? Можда смо ми баш по великанима нашим чувено раскршће сваког зла, балканског зла, – можда су и Вожд и Милош били изблиза такви, – али смо ми на крају крајева, као у сну, упорно и без презања од последњих часова, ипак ишли за обретеном главом Лазаревом и створили на том путу ствари које нису случајности већ страшне жртве и огромне победе.

xxxxxxxxxxxxxxxxx

СТЕВАН ТРИВУНАЦ, историчар, национали радник, угледни делатник српске антититоистичке емиграције Лазарево опредељење за „царство небеско“ зато није никакав самоубилачки, нити чисто религиозни акт, но реално процењивање, не само тренутне ситуације, него и далеке будућности. Ваљало је изабрати начин неизбежне државне смрти: или херојску погибију на бојном пољу, или поступно распадајуће трулежно одумирање кроз уговор о вазалству. Лазар је изабрао смрт кроз јуначки, иако очајнички, подвиг. Он је предосећао да ће та трагедија српске државе и српске националне слободе на Косову, за вечита времена погодити психу и машту српског народа. Да ће српски народ разумети да је државу, и с њом и слободу, изгубио на сабљи, то јест у борби, И ДА ИХ САМО САБЉОМ, ТО ЈЕСТ БОРБОМ, МОЖЕ ПОВРАТИТИ. Да вазалство може само да продужи агонију, али не и да избегне смрт, и да та агонија, све срамнија што дуже траје, може само да шкоди здрављу српске народне и националне мисли./…/Захваљујући Лазаревом опредељењу за овакво „царство небеско“, српско устаништво је, од првог дана, знало шта хоће и за шта се бори.Како би се то данас рекло, изградило је одмах и идеологију и програм своје борбе. И то свега у две речи: ОСВЕТИТИ КОСОВО! За разлику од неких својих суседа, Срби су имали снажну државну традицију. „ОСВЕТИТИ КОСОВО“ ЗНАЧИЛО ЈЕ ОСЛОБОДИТИ СЕ РОПСТВА, ПРОТЕРАТИ ТУРКЕ, ОБНОВИТИ СРПСКО ЦАРСТВО, ТО ЈЕСТ СУВЕРЕНУ СРПСКУ ДРЖАВУ./…/ Србин, у ропству под Турцима, није морао да измишља своје претке и присваја туђе владаре за своје. Он је са манастирских фресака могао да чита и визуелно доживљава своју историју. Он је знао да своју државу и своју слободу није изгубио у преварним „нагодбама“, то јест у трговачким махинацијама своје властеле, но на бојном пољу, и да их може повратити опет само на бојном пољу, а не кроз државно – правна парничења. И док су остали Балканци трпели ропство у некој врсти летаргичне затрављености и неотпорне помирености са судбином, Србин се петвековној турској окупацији супротстављао својом петстолећном устаничком борбом“.

xxxxxxxxxxxxxxxxx

МАРКО С. МАРКОВИЋ, историчар, философ, књижевни критичар, аутор студија „Тајна Косова“ и „Косово у ранама“ ( умро 2012. у Орлеану у Француској )

Поређење српског месијанизма са руским, у облику који су му дали Достојевски и Берђајев, разјашњава њихову праву природу и суштину. Руски месијанизам је изнад српског по томе што је универзалан: на овај или онај начин, Русија прима на себе мисију да спасе свет. Руски народ игра улогу свечовечанског Месије, док је српски »Месија» национални Месија, човек који треба да ослободи српски народ. Из тога произилази да се српски народ не жртвује за друге народе и да се не сматра позваним да спасава човечанство, него своје сопствено спасење везује за Христа, своју националну судбину тумачи христолошки. У том смислу, Косово је једини и непоновив догађај, а српска мисија је завршена. Она је национална, a не универзална. Као таква, омеђена је с једне стране историјском пропашћу на Косову, а с друге препородом српског народа кроз Први српски устанак. У народној песми српски месијанизам почиње косовским, a завршава се Устаничким циклусом. И ту и тамо Лазар и Карађорђе. Симетрија је потпуна. Но све и да се само тако посматра, српски месијанизам има извесних предности над руским: он садржи уједно и Распеће и Васкрсење, баш као и пољски месијанизам, а то значи да представља верније подражавање Христу него месијанизам Достојевског и Берђајева. А изнад света – и то је оно најважније – у њему се налази идеја приопштавања Христовој жртви путем евхаристије, што није обрађено у руском месијанизму. Самим тим, очевидно је да се смисао Косова није испразнио појавом српског националног Месије – Карађорђа. Боље рећи, Kapaђорђе не може бити последњи домет Косова, jep је косовска жртва нераздвојна од Евхаристије. Косово ће достићи овај пуни смисао тек приликом Другог доласка Исуса Христа и свеопштег васкрсења човечанства. А дотле, Косово је вечни позив на нова прегнућа, као чудесан догађај, образац, утеха, подстрек на буђење и обнову свих народа света по примеру српског васкрсења. Оно помиње да између једне етапе васкрсења и крајњег циља богочовечанске историје, нису искључене друге и нове етапе нашег народног и човечанског препорода, а то баш превиђа месијанизам Берђајева. Од човечанства зависи да ли ће између данашњег сумрака и Страшног суда бити опет могући периоди обновљеног хришћанства.

xxxxxxxxxxxxxxxxx

МИЛОШ КОВИЋ Косовски завет и још старији култови Светог Саве и Светог Симеона вековима су били главни извори посебног, премодерног идентитета српског народа, оно што их је разликовало и од најсроднијих, суседних народа. У „Слову о кнезу Лазару“ патријарха Данила Трећег, написаном само неколико година после Косовског боја, пронаћи ћете већ цео Косовски завет. Или у ономе што 1530. српски сељаци причају Бенедикту Курипешићу, дипломати на пропутовању кроз Босну и Стару Србију. Травнички везир 1806. пише у Цариград да Карађорђе и његови одметници са собом стално носе „књиге“ о кнезу Лазару, прете да ће као и он са војском изаћи на Косово. Он дословно каже да је Лазар „велики подстрекач буне у њиховом разуму“. Ми се, дакле, сусрећемо са бескрајно занимљивим феноменом, вековним трајањем Косовског завета, култа и предања у сећању једног народа, у једној примарно усменој култури. Он мења своју форму, али његова суштина је хришћанска и њу упорно чува српска црква. У потоњој, елитној српској култури, у две слободне српске државе, најсавршенију уметничку форму Косовском завету дали су Његош и Милан Ракић. Имате историчаре који више воле да се баве дисконтинуитетима у српској историји; мене занимају трајања, континуитети. После ослобођења Косова, видовданска идеја нагло је добила на популарности међу младим људима младобосанске генерације. Не заборавимо да су Хрвати – Ујевић, Черина, Тартаља и нарочито Мештровић играли важну улогу у њеној обнови. Мештровић, кога Европа тада открива као прворазредног вајара, сав се посветио видовданској идеји; Димитрије Митриновић, један од главних идеолога Младе Босне, неуморно промовише Мештровићева дела. Млади Николај Велимировић објављује „Религију Његошеву“, Исидора Секулић „Видовданску мисао“, Милош Ђурић „Видовданску етику“. Свети кнез Лазар био је „велики подстрекач буне“ и „у разуму“ Гаврила Принципа. Судећи по изворима из оног доба, није био побожан, за разлику од свог оца Петра Принципа. Њему је можда и измицало хришћанско значење оне суштинске поруке Косовског завета, да „је земаљско за малена царство, а небеско увек и довека“. Али био је сав у знаку епске, јуначке традиције, надахнуте Косовским опредељењем. Свесна жртва Богдана Жерајића, који је 1910. покушао да убије генерала Варешанина, на њега је дубоко деловала. О Принциповој припадности косовској традицији сведочи и песма коју је саставио у затвору (истина, има писаца који ове стихове приписују другим ауторима):

„Ал’ право је рекао пре

Жерајић соко сиви

Тко хоће да живи нек’ мре,

Тко хоће да мре нек живи.“ И Косовску идеју и сав трагизам међусобних подела најбоље ће у својим делима изразити Иво Андрић, Принципов пријатељ из малобројног југословенског удружења сарајевских ђака, основаног 1911. Гаврило је једном приликом најавио да ће му показати своје песме, али то никада није учинио. Несређено средњошколско образовање Принцип је надокнађивао читањем свега до чега је могао да дође. Био је ситног раста али чврсте грађе, ћутљив, али човек од акције. Документи са суђења приказују га као средишњу личност завере и атентата. Сву одговорност преузимао је само на себе. На ислеђивању, суђењу и у тамници, на мукама и у болести, на самрти, држао се необично одлучно и храбро. Био је и остао наш видовдански јунак и мученик, прави изданак српске историје.

xxxxxxxxxxxxxxxxx

МИЛО ЛОМПАР

Косовски мит, завет и опредељење, представљају стожерну нит српске културе: и као налог, и као норма, и као разочарење, и као трагични, и као метафизички, и као комични, и као световни израз српске књижевности. Свих тих момената – разнородних, некад противречних, некад напоредних – има у српској књижевности. Отуд широка лепеза могућих значења косовске традиције представља прирођени и унутрашњи моменат српске културе. То се не може напустити, јер би нестало саме српске културе. То ни не треба напуштати, јер су европске вредности у нас везане за ту традицију: средњовековни записи о косовском боју, њихова спиритуалност и метафизичка дикција, величанствена епска артикулација народног гуслара, синтеза свих тих традиција у Његошевом индивидуалном таленту (Обилићев величанствени подвиг – у сјају косовске традиције – треба разумети у духу Његошевог стиха „Одбрана је с животом скопчана“), Андрићева историјска имагинација и лирска рефлексија Црњанског. Зашто бисмо се тога одрицали? Косовска компонента српске политике је њена непроменљива константа у свим временима. И када је Косово било у српској држава, и када је било окупирано: као што је сада окупацију извршио НАТО-пакт. Отуд је наивно очекивање српских политичара да ће признањем државе Косово – а сви потези у Бриселу воде у том смеру – отклонити косовску компоненту српске политике. Они је могу само затомити неко време. Њихова срамота припада свима, јер смо постигли политичко јединство на идеји националне издаје.

xxxxxxxxxxxxxxxxx

МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ

Са пет милиона долара могу се решити сви земаљски проблеми, али и створити неки који су, у смрти и у вечности, нерешиви. Једна од тајни нашег језика је и клетва пала на Вука, Вукашина и Вујицу.

МАТЕЈ АРСЕНИЈЕВИЋ, књижевник, преводилац, издавач

Нека буде што бити не може ( Његош ). Не може бити, не може бити, а бива – и то је цела србска историја, србска идеја историје, идеја Христовог Србства: бива оно што не може бити, бива непрестано, јер је Срб Христов. Срб је свој живот поистоветио са Христом Који је Сам лично и спасоносно Бивање онога што не може бити: да је Бог постао човек, е да би човек постао Бог, да се Син Божији и Човечији на Крст попео да би преко Крста – „смрћу смрт уништивши“ – отворио пут Свом љубљеном човеку ка Васкрсењу. Јер: нека буде што бити не може: то, пре свега значи – Васкрс, јер управо Васкрс јесте оно основно Немогуће, она Новина у историји.

xxxxxxxxxxxxxxxxx

САЊА БОШКОВИЋ

Позив на борбу за слободу и одбрану места где је поникла његова државност – места које га суштински дефинише, места културног пејзажа – народ претвара у метафизичку наду у ослобођење од зла и земаљске патње, наду у освајање суштинске, небеске слободе и правде, оне у којој бораве Лазареви витезови.

xxxxxxxxxxxxxxxxx

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ

Сетите се шта је мајка Јевросима свога сина Марка учила. Народ је ту истину изнео из себе: „Боље ти је изгубити главу, него своју огрешити душу.“ Сетите се шта су наш свети кнез Лазар и наши преци изабрали на Косову: „Земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довијека.“ Нису се они препуштали пасивно, него су се борили и за царство овога света. Не значи да цар Лазар није волео и царство земаљско; ми смо и тела [не само душе], и према овом земаљском царству нисмо равнодушни; али ако дође у питање или је – дно или другo, не може оба, е, онда важи: „Земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довијека.“ То нам даје снагу да на путу Божијем издржимо и, ако мора бити, и главу дамо, али образ и душу – никада!

ПРВОБИТНО ОБЈАВЉЕНО КАО СПЕЦИЈАЛНИ ДОДАТАК ЧАСОПИСА „ПЕЧАТ“

Чланак ВИДОВДАН – СУДБОНОСНИ ДАТУМ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ се појављује прво на ИСКРА.

Getty © jhandersen

Усташе су напале у село у којем није било војске. Убијали су редом и палили куће.

Мирко је чувао јагњад у шуми кад је видео куће како горе. Уместо да бежи привукао се кроз кукуруз ка кући.

Оца су тукли кундацима, а мајку и сестру силовали. Комшија Томислав, Хрват, србосјеком је пресекао гркљан оцу.

Олизао нож.

Све је то гледао шестогодишњи дечак.

Онда су заклали мајку и сестру.

Убили Зељова, Мирковог пса, шарпланинца. Упрегнут у санке вукао га је по снегу. Кад су убили Зељова, Мирко је хтео да искочи из склоништа и уједе усташу.

Пили су ракију и певали.

„Ми, Хрвати, не пијемо вина,
већ пијемо крви од Србина.“

Извели су вола Галоњу из штале, одрали и пекли на жару куће која је догоревала.
Пијани, од меке ракије пуне метила, наждрани од недопеченог меса, поспали су по дворишту запаљене куће.

Тек тада Мирко се извукао из кукуруза и потрчао према шуми. Трчао је целе ноћи, а кад је свануло наставио.

Нико никад неће сазнати како је из Брадине стигао до српске војске.

Командир га је ставио у пуха и одвео на Пале. Сместили су га код породице која је имала петоро деце.

У Брадини су усташе убиле осамдесет Срба.

Радован и Марија Меденица су живели у Гери Индијани код Чикага. Скупили су помоћ за погорелце у Српској и дошли преко Беча на Пале. Свега су имали. И своју фирму и кућу са базеном, само деце нису имали.

Дошли су са надом да ће наћи неко сироче да усвоје.

У Влади на Палама неко се сетио Мирка, дечака из Брадине. Папире су завршили брзо, и маленић је са њима одлетео пут Америке. Учинили су све да заборави Брадину. Да заборави на зло што му се десило. Узели му учитеља енглеског, купили пса, понија да јаше по имању.

И дечак се опорављао. Брадину није помињао. И он је заволео њих.

Није било жеље коју нису били спремни да испуне.

Навикао се да их зове mum and dad.

Учио је добро. Одлично. Дали су га у најбоље школе.

Постао инжењер информатике. Докторирао. Основао своју фирму.

Године су пролазиле. Брадину, породицу, Зељова никад није помињао, нити они пред њим.

У тридесетој се оженио са Селин, хришћанком из Бејрута. Лепотицом дуге црне косе и зелених очију. Срели су се на факултету и више се нису раздвајали.

Нити је он њу питао о Бејруту нити она њега о Херцеговини. Добили близанце. Дечака и девојчицу.

Меденице су били пресрећни.

Имао је тридесет шест година кад је одлучио да види Брадину. Залуду га је било одговарати од пута. Са неке меморијске куке појавио се фајл са сликама из детињства. Морао је да оде.

У Брадину је стигао у сумрак. Пронашао преживеле рођаке. Слушао приче. Дао прилог за цркву и споменик, а онда заћутао.

Првим летом се вратио назад.

Изљубио је децу и отишао у канцеларију на десетом спрату у згради у центру.

Није се вратио кући те ноћи. Није јео, није спавао. Није проговорио ни реч. Запослене је послао на одмор.

Шест дана је само пушио и као курјак у кавезу ходао по канцеларији. У зору дана седмог отворио је прозор и закорачио у нигдину.

Чланак Небојша Јеврић: Мајкл, дечак из Брадине се појављује прво на ИСКРА.

Још на почетку двехиљадитих, када сам бивао у Украјини, упознавао сам се са њиховим новим уџбеницима за средње школе. Они су ме запањили тиме у којој мери је на њих утицала педагогија Трећег рајха. Украјинци су ту судбински представљени као изабрани народ, по свим чланцима далеко супериорнији од својих источних суседа, „москаља“, осуђених на улоге унтерменша. Тада се нисам превише узбуђивао, јер сам ту врсту мисаоних потеза схватао као неку врсту „колена“ које „млађа браћа“ откидају да би показала своју независност од старијих. Међутим, време је показало да је иза тога стајало нешто веома озбиљно. За сада констатујмо да је кроз школу, а такође, наравно, и кроз методичку пропаганду цела или готово цела Украјина у једној или другој мери била захваћена смеђом кугом.

У међувремену, украјински фашизам је поседовао и поседује извесну комичну страну. Њихови немачки учитељи ипак су се ослањали на своју заиста велику културу, која им је служила као материјал за искривљено тумачење. А украјински следбеници су кренули путем обичног имитирања, јер нису имали ништа велико што би им донело осећај супериорности; велико је било у Русији, а у Украјини – само док је била део Русије. Због тога су морали да смишљају све могуће бесмислице, које наводно потврђују да је Украјина од давнина била центар светске историје и културе; оживљујући тако репутацију комичног хохола из старих руских комада (као што су „Шељменко-дослужни војник“ или „Лукавко из Полтаве“).

Али то што је украјински фашизам смешан, не чини га мање злокобним. Неки оквири, карактеристичне за либерално друштво, у Украјини још увек постоје, али оно што се дешава унутар тих оквира, Европа се труди да не примећује. Забрањене су све информације о злочинима које су током Другог светског рата починили активисти ОУН-УПА, организације које директно повезују савремене украјинске фашисте са њиховим немачким претходницима. Не смета им чињеница да се Степан Бандера, редак зликовац, сматра фактичким оцем-оснивачем нове украјинске државе, а место таквог човека, по његовом психолошком типу, било би на самом дну друштва.

Ако замислите, чисто симболички, да Европа напада на Русију по систему „свиње“ (поредак у коме су Немци наступали у бици на Чудском језеру), онда ће Украјинци морати да се нађу на њеној оштрици. А пратиће их фашистички „пасионарији“ – Црвена ватра (слика узета из њима посебно драгог окултног наслеђа гимлеровског замка Вевелсбург, престонице инферналног „реда“ СС, по многим знацима блиског сатанизму) која ће осветљавати лице европске војске. С нормалне људске тачке гледишта, то није баш најповољније осветљење. Европљани се овде показују као „саучесници туђе таме“ (парафразирам Мандељштама – „саучесници туђе светлости“), тачније, таме коју су сами некада створили, али су је потом наводно одбацили.

Наравно, лако је рећи да зла ватра бива потиснута, да је гаси вера у Христа, коју ми сада као да активно прокламујемо. Али веру је недовољно само прокламовати, треба још бити ње достојан, а то је веома тешко.

Кад се ми окрећемо искуству 1812. године (духовно искуство Великог отаџбинског рата такође захтева додатно размишљање, али оно је још компликованије и захтева посебан разговор), нас обично импресионира тадашњи патриотски подстицај и потом понос због добијеног рата. Али ево шта је осећало неколико руских људи, осим поноса. Песник Василије Капнист о спаљеној Москви:

„Да ли то тугујеш овде над палим дворовима

Зар не видиш у њима трулежна гнезда раскоши?“

Други песник, Сергеј Глинка, о томе је писао: „Гореле су наше неправде“.

Годинама касније велики светац Феофан Затворник размишљао је: „Зашто су Французи дошли код нас? Бог их је послао да униште зло које смо ми од њих преузели“.

Садашњи ми смо „од њих“ преузели још веће зло. Мада и свога имамо – читав вагон. Што, међутим, не сме да охлади наш борбени дух. Победу на бојним пољима морамо обавезно остварити, али при томе треба да постанемо достојни имена победника. Више него икад, актуелни су знаменити стихови Алексеја Хомјакова, упућени Русији:

„О, недостојна изабрања,

Ти си изабрана! Брзо умиј

Себе водом покајања,

Да гром двоструке казне

Не сине над твојом главом!“

Двоструке – то значи и овоземаљске, и оноземаљске.

(rusistina.ru; превео Ж. Никчевић)

Чланак Јуриј Каграманов: ДА ЛИ СМО ДОСТОЈНИ ИМЕНА ПОБЕДНИКА? се појављује прво на ИСКРА.

фотографија: Gene Dizon on Unsplash

Размажени задригли мушкарац који се налива пивом испред телевизора дрхтећи не више над судбином тима који дечачким идеализмом прати, већ свог тикета је прави продукт феминизма. Покушаји њиховог бунта, често артикулисани кроз бес, своде се на самоизолацију

Иако секунда телевизијског времена, упркос релативно повољнијој могућности оглашавања на интернету (где нас рекламе такође нервирају), и даље кошта читаво богатство, највећи број гледалаца дуге рекламне блокове и даље користи да обави ситне кућне послове, задовољи неодложне физиолошке потребе или прегледа нотификације на свом телефону.

Пошто све чешће користимо опцију „гледај уназад“, рекламе безочно премотавамо у пакету. Ипак, чак и ако нисмо пасионирани конзумент медијских садржаја, већ само повремени, избирљиви гледалац који се пред екраном не задржава дуго након што се заврши конкретан програм који је пратио, ту и тамо очешаће се о нашу пажњу нека добро позиционирана порука. На пример, реклама за елегантна мушка одела усред уобичајене пропагандне какофоније која иначе прагматично радије циља жене.

Али, не док траје Мундијал. Упркос притиску родне идеологије и феминизма, фудбал још увек опстаје као најважнија мушка споредна ствар на свету. То не значи да га у одређеном проценту не гледају или чак не играју жене, него да га ипак мушкарци више воле. Тако, док првенство траје, тржиште привремено мења фокус, и то је сјајна прилика да сазнамо како оно данас третира овдашњег мушкарца, препознајући, и истовремено креирајући, његове потребе али и самоперцепцију.

Сигнализирање врлине

Статистички гледано, телевизију у Србији више гледају жене него мушкарци, и то не само због тога што их просто има више. Чини се да је програм у већој мери прилагођен укусу женске популације: њу више привлаче играни (највише серијски) и ријалити програми, шоу програми који траже таленте и нове звезде, вечерње причаонице у којима различити саговорници ћаскају о „женским“ темама, кулинарске емисије, репортажни колажи о животима познатих…

У суштини, мушкарце, предвидиво, интересују (гео)политика и спорт, повремено нека хит серија, попут, на пример, Бирмингемске банде. Стога, дакле, и не чуди што се рекламе углавном обраћају женској публици, па су најчешће осмишљене тако да рекреирају стереотипе који приказују жену у позитивном светлу.

Мушкарац је у домаћинству најчешће приказан као бескористан, готово имбецил, а жена као суперхероина на чијим леђима почива функционисање читаве породице. Истовремено, женска конзумеристичка глад све чешће идеолошки се усмерава. Продати своје производе је добро, али уз то користити маркетинг као стратегију културног инжењеринга је још боље. Више се не можете информисати о броју капљица ноћних уложака, а да вас ангажовани бренд не затрпа феминистичким паролама о свему што заслужујете само захваљујући томе што сте рођени као женско.

Са друге стране, овлашним прегледом медијских садржаја као јасне вербализације културне политике, лако се стиче утисак да мушкарци, у овом друштву, никоме нису битни, што је парадоксално, јер и даље више зарађују. Ипак изгледа да троше ређе, мада не обавезно и мање. Такође, мање су опседнути трендовима. Ако сте мушко, и све то кажете наглас, бићете вероватно проглашени за мачисту који лелече над изгубљеним патријархалним привилегијама. Ако сте женско, ви сте „pick me girl“.

Рекламе се углавном обраћају женској публици, па су најчешће осмишљене тако да рекреирају стереотипе који приказују жену у позитивном светлу

Истовремено, мушкарци који су се прилагодили новом поретку, а то су они који не пропуштају прилику да сигнализирају врлину прихватајући колективну одговорност за све и свашта, од прогона вештица до дизајна гинеколошког спекулума, не перципирају се као „pick me boys“, а требало би, ако смо равноправни. Они заиста сањају о томе да их мизандрично друштво препозна као нетипичне примерке пола коме припадају, и као такве пусти на пројекцију филма „Barbie“ не тражећи легитимацију осим ружичасте кошуље.

Али, шта сања типичан мушкарац? Да ли су му за срећу заиста довољни уплаћен тикет у кладионици и чаша хладног напитка: пива или кока-коле, јер његово непце није еволуирало до неких префињенијих укуса? Ако се може судити по садржају рекламних блокова који циљају мушкарце, тако је.

Међутим, као што смо већ приметили, маркетинг одавно више не подразумева само препоручивање одређеног производа, него рекламирање начина живота, он данас представља моћно оруђе за креирање потреба и мишљења, напослетку, и слике о свету и о себи.

Патријархални отпор

Када са позиција традиције критикујемо савремено друштво, оптерећено антипородичним, материјалистичким и конзумеристичким идеологијама крајњег индивидуализма, најчешће детектујемо само оно што је феминизам урадио жени. Ово је перспектива коју у ствари најчешће заузимају саме феминисткиње конфронтирајући наводни прогрес остварен у женској популацији наводном отпору анахроног патријархата који оличава просечан мушкарац.

Истина је, међутим, да исти механизам функционише на два различита начина, али подједнако агресивно напада и жене и мушкарце. У првом случају отворено артикулише мржњу и бес, у другом делује одузимањем примарне улоге, што природно доводи до стања обесмишљености, безнађа и психозе.

Опште место у тумачењу феминистичке револуције представља друштвена потреба за праведнијом прерасподелом моћи, али је посреди идеолошка подметачина. Надређен положај мушкарца у патријархалном друштву не проистиче из поседовања вишка права и моћи него обавеза.

Стога је размажени задригли мушкарац који се налива пивом испред телевизора дрхтећи не више над судбином тима који дечачким идеализмом прати, већ свог тикета, прави продукт феминизма – он не зна који сируп и како треба дати детету које кашље, и нема појма о томе како се и чиме пере загорела тепсија, да ли је жена опет ишла код маникирке или је рођена са тим. Он је ослобођен обавеза и ауторитета, и паразитира у заједничком дому све до развода, до кога често долази и стога што испод доброћудне запуштености често бујају агресија и неурозе, као нуспроизводи дуготрајног незадовољства, пре свега, самим собом.

Тај „патријархални отпор“ који феминисткињама задаје муке, у ствари је последњи трзај мушке супстанце која покушава да преживи културни инжењеринг. (О женском супротстављању феминистичкој дефеминизацији писала сам кроз пример трајне популарности жанра теленовеле у женској популацији.)

Отприлике у исто време када је серија „Секс и град“ постајала светски феномен, не само као популарна романтично-хумористична разбибрига већ као идеолошки пројекат са снажним, далекосежним културним отиском и утицајем, филм Мела Гибсона, „Храбро срце“ мушка публика учинила је блокбастером. Неколико година касније, то се поновило са „Гладијатором“.

Жене су се, међутим, заинтересовале за историјски спектакл тек када се у “Троји” појавио разголићени Бред Пит. Изгледа да су им, блискије и донекле реалистичне љубавно-сексуалне авантуре Кери Бредшо и Саманте Џоунс, биле интересантније од трагичне, али вечне љубави Вилијема Воласа и незаборавне породичне лојалности генерала Максимуса. Неко ће казати да је ово поређење непоштено, јер су очигледно у питању мушки и женски жанрови, али управо у томе и јесте поента.

Жене савременог доба не желе Воласа и Максимуса нити њихове приче: херој је ван женског фокуса. Све више, и традиционално женски класици преиспитују се у том кључу, тако су и Хитклиф и господин Дарси постали дискутабилни као “нарцисоидни”, манипулативни, лоши мушки модели. Ипак, жене су огорчене када заврше у вишегодишњим токсичним везама са незрелим мушкарцима који су се одрекли и права и обавеза те постали „модерни“. Да не кажем “pick me.”

Прави мушкарци

Но, вратимо се основном питању. Шта желе мушкарци? Када је пре неколико дана поново актуелизована вест о полицајки која је на дужности подојила изгладнелу бебу, на друштвеним мрежама испратили су је бројни коментари мушкараца који су сексуализовали ову жену и њен поступак. Ово је само један од примера који сликовито и недвосмислено говори да “прави” мушкарци готово у свим приликама желе секс.

На исто то указује учесталост реклама за камагру које су излепљене по бандерама и хаусторима наших градова.  Порнографија је можда и најделотворнији алат који је систем икада употребио за сакаћење мушкости, и то најмање у моралном смислу. Одсечен од своје сексуалне моћи, мушкарац се нашао у положају конзумента, стално жељног, паћеника (знате на каквог паћеника мислим), пристао је да постане симп, само да се свакодневно очеше о привид сексуалног задовољства.

Жене савременог доба не желе Воласа и Максимуса нити њихове приче: херој је ван женског фокуса

Такав, он губи самопоштовање, са њим нужно и ерекцију: све млађи мушкарци експериментишу са препаратима за потенцију. Пре неколико година, у реклами једне спортске кладионице Јелена Карлеуша поручила им је „Извините момци, дужина је битна“. Прскање кока-коле из флаше, које асоцира на бурну ејакулацију, овог лета их подсећа на то да за срећу није потребно много – добитак на коцки, хладно пиће и нешто секса, макар виртуелног.

Зато је реклама за елегантна мушка одела у овом пропагандном колажу деловала егзотично, готово ренесансно. Уредно и помало ретро зачешљани манекени мужевних вилица,  одевени као да не станују у теретани али сасвим сигурно не ни као „Barbie“ гледаоци, у ствари су грешка у матриксу који мушкарца програмира да буде савршени негативац у феминистичком свету: прљав, интелектуално и емотивно запуштен, себичан и лењ, конзумент лаке забаве и роб најнижих страсти. Све оно чему се чиста мушка супстанца у сваком појединачном мушкарцу, са више или мање упорности и успеха, опире.

У том оштром контрасту између Виндобоне и кладионице, савремени мушкарац, проказан као кривац не само за све несреће на свету, већ и за саму природу света, који, према апостолу „у злу лежи“, бори се последњим атомима снаге да не одустане и од себе и од света.

Покушаји бунта, често артикулисани кроз бес, своде се на покрет самоизолације, усредсређеност на себе, дисциплину и одбацивање декаденције, но најчешће су лишени истинске духовности и мужевности, у суштини су инфантилни – зато што мушкарац, као ни жена, не може да се спасе сам. Прихватање конфронтације и жене као непријатеља иде у корист феминистичкој агенди.

На крају, силама културне деструкције разбијено на бесмислене атоме, човечанство ће шансу тражити у биолошком нагону за опстанком. Да је не нађе, постараће се рекламе за савршен живот које термин „childless“ увелико замењују фразом „childfree“. То је опција која из перспективе брише досадно, слинаво дете коме пар пута дневно треба дозирати адекватан сируп против кашља, тако да на програму остају само коцка, кока-кола и секс. Све оно за шта Вилијем Волас никада не би погинуо.

Тајана Потерјахин, рођена 1987. године у Београду, дипломирала је етнологију и антропологију на Филозофском факултету у Београду. Аутор је романа „Мучитељ” (Нови књижевни круг, 2012), „Варошка легенда: Први снег” (Чигоја штампа, 2017; Дерета, 2021),  „Варошка легенда: Ђавољи тефтер” (Дерета, 2021), „Варошка легенда: Неман” (Дерета, 2022), „Вукови и пастири” (Дерета, 2023), „Варошка легенда: Молитва за душу суђену“ ( Дерета, 2024). Ексклузивно за Нови Стандард.

Чланак Тајана Потерјахин: Коцка, пиво и секс: Маркетинг за мушкарце се појављује прво на ИСКРА.

фотографија: European Union

Избори у Јерменији показали су њено удаљавање од сопственог националног идентитета и сопствене религије. Пашињанова победа остварена је упркос низу промашаја као што је, на пример, меморандум са Азербејџаном, који фактички представља капитулацију

Парламентарни избори у Јерменији одржани седмог јуна, показали су да је владајућа странка „Грађански уговор“, на челу са премијером Николом Пашињаном, задржала уставну већину, иако је остварила слабији резултат у односу на претходне изборе 2021. године. У парламент су ушли и блок „Јака Јерменија“ предузетника Самвела Карапетјана и блок „Јерменија“ бившег председника Роберта Кочарјана.

Странка „Просперитетна Јерменија“ Гагика Царукјана, која није прешла изборни цензус, покренула је иницијативу за поновно пребројавање гласова. Коначну одлуку Централна изборна комисија објавила је 14. јуна: након завршетка пребројавања гласова, странка Никола Пашињана добила је 726.818 гласова, што чини 49,7456 одсто. Обрађени су резултати са свих 2.005 бирачких места.

На другом месту нашао се блок „Јака Јерменија“ са 23,27 одсто гласова (340.006 гласова). Треће место заузео је блок „Јерменија“ са 9,92 одсто (144.983 гласа). Четврто место припало је странци „Просперитетна Јерменија“, која је освојила 3,9 одсто (58.287 гласова). Првих пет места затвара странка „Крила јединства“ са 2,29 одсто (33.537 гласова).

Опозиција на мети служби

Посматрачи говоре о великом броју неправилности забележених током избора у републици. Као најзначајнију наводе свеобухватну употребу административних ресурса. Током гласања, припадници безбедносних служби привели су велики број опозиционих активиста.

„Око 760 представника ‘Јаке Јерменије’ било је приведено, од којих су 103 ухапшена, док су према приближно 100 лица примењене алтернативне мере које подразумевају да особа буде доступна суду“, изјавио је Самвел Карапетјан.

„Тема куповине гласова“, наставља, „измишљена је како би власти за то време делиле мито из државног буџета. Разумемо зашто су ти залутали људи гласали за Пашињана“.

Поред тога, уочи избора, власти Јерменије су нарушиле односе са Русијом. Прошле године парламент Републике усвојио је закон о намерама за приступање Европској унији. У Кремљу су истакли да истовремено чланство у ЕУ и ЕАЕУ није могуће. У Русији сматрају да би Јереван требало да одржи референдум и да се изјасни о интеграционим процесима.

Посматрачи сматрају да избори у Јерменији имају три главна бенефицијара. Пре свега, то су Сједињене Америчке Државе. У августу прошле године Пашињан је у Вашингтону потписао мировни меморандум са Азербејџаном, уз посредовање председника Доналда Трампа. Тај документ је фактички резултате 44-дневног рата из 2020. године учинио легитимним.

Баку је вратио под своју контролу значајан део територија у Нагорно-Карабаху и суседним областима (укључујући градове Шушу, Хадрут и друге). Према условима трилатералног споразума од деветог новембра 2020. године.

Јерменија је Азербејџану предала Келбаџарски, Агдамски и Лачински рејон, територије које су се од 1994. године налазиле под контролом Нагорно-Карабашке Републике.

Године 2023. Азербејџан је додатно учврстио успех остварен у Другом карабашком рату. Дана 19. септембра поново је покренуо офанзиву и за само један дан издејствовао капитулацију непризнате републике. Њен председник Самвел Шахраманјан потписао је 28. септембра указ о престанку постојања НКР. Након што је Нагорно-Карабах у потпуности прешао под контролу Азербејџана, уследио је масовни егзодус Јермена из тог региона.

Подсећам да се Пашињан са тим сагласио и потписао меморандум. Међутим, за Сједињене Америчке Државе најважнији део тог документа била је перспектива отварања Зангезурског, односно Сјуникског коридора, који је назван TRIPP („Трампова рута за међународни мир и просперитет“). Та рута повезаће Азербејџан са Нахичеванском Аутономном Републиком преко територије Јерменије. Вашингтон ће добити право коришћења тог коридора у наредних 99 година. Стога је документ очигледно састављен у корист Сједињених Америчких Држава.

Непосредно пред изборе, 26. маја ове године, у Јеревану је потписан важан међудржавни документ који би могао значајно да измени економску слику Закавказја. Министар спољних послова Јерменије Арарат Мирзојан и државни секретар САД Марко Рубио, који је у регион допутовао у званичну посету, ставили су потписе на оквирни споразум о сарадњи у области експлоатације и прераде критично важних минерала и ретких земних метала.

Реч је о минералним сировинама неопходним за производњу високотехнолошких производа, одбрамбених система и технологија „зелене“ енергије. Практично, Јерменија предаје Вашингтону контролу над својим ресурсима, који су се раније прећутно сматрали зоном интереса ОДКБ-а.

Заузврат ће, по свему судећи, уследити одређене повластице за јерменску привреду од стране Сједињених Америчких Држава, иако потпуни текст споразума још није објављен.

Између ЕУ и ЕАЕУ

Други, могло би се казати добитник, од победе „Грађанског уговора“ несумњиво је Европска унија. Јерменија је Источном партнерству Европске уније приступила много пре доласка Пашињана на власт, још 2009. године, за време председника Сержа Саргсјана. Тада је Јереван говорио о балансирању између Европске уније, с једне стране, Евроазијске економске уније (ЕАЕУ) и Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ), с друге стране. Међутим, у то време није било речи о иступању земље из последње две интеграционе структуре.

Сада је, међутим, Пашињан замрзнуо учешће Јерменије у ОДКБ-у и изјавио да ће Јерменија пре изаћи из те организације него што ће обновити своје учешће у њој. Тренутно је Јереван јасно усмерен ка Западу. Тим пре што је Пашињан недавно изјавио да је „Јерменија заузела јасан курс ка приступању ЕУ“. Крајем маја председник Русије Владимир Путин предложио је Јеревану да одржи референдум на којем би се грађани изјаснили чија чланица њихова земља треба да буде: Европске уније или Евроазијске економске уније. Истовремено чланство у ове две организације није могуће због економског и царинског законодавства, као и због различитих политичких система.

„Јерменија је заузела јасан курс ка приступању ЕУ“, каже Пашињан

Наравно, за Јерменију је ЕАЕУ повољнија опција, јер би њеним напуштањем могла да изгуби 23 одсто свог БДП-а. Међутим, као што је познато, прозападне елите источноевропских држава својевремено нису много размишљале о економским последицама приступања Европској унији. Њих су пре свега занимале личне користи.

Пашињан је недвосмислено усмерио земљу ка Европској унији, која је постала један од корисника победе „Грађанског уговора“. У том контексту може се говорити и о „колективном Западу“. Сједињене Америчке Државе и Европска унија делују усаглашено када је реч о Јерменији, а њихов главни циљ јесте удаљавање од Русије и притисак на Москву да повуче своју војну базу из Гјумрија и околине Јеревана.

(У Јерменији је, на основу међудржавног споразума са Русијом из 1995. године, стационирана 102. руска војна база. Њен састав обавља борбено дежурство у оквиру заједничког система противваздушне одбране Заједнице Независних Држава. Гарнизони се налазе у Гјумрију и Јеревану. Москва и Јереван су 2010. године продужили важење споразума о размештању базе до 2044. године.)

Уочи избора Европска унија је најавила програм подршке Јерменији у вредности од 12 милиона евра. Средства су званично намењена јачању демократских институција, борби против дезинформација, унапређењу сајбер-безбедности и подршци изборним процесима.

Формално, није реч о подршци одређеним политичким странкама. Међутим, намеће се логично питање: да ли је у савременој политици могуће раздвојити подршку политичком окружењу од подршке одређеном политичком курсу?

У пракси, велики део западних програма последњих година био је усмерен на развој институција и организација које су доследно заговарале европске интеграције Јерменије, јачање веза са Европском унијом и смањење зависности од Русије.

Још пре почетка изборне кампање различите европске структуре отворено су истицале потребу подршке цивилном друштву и независним медијима уочи избора.

Посебну улогу током избора имао је невладин сектор. Током последњих година у Јерменији делује разграната мрежа организација које добијају финансијску подршку од Европске уније, као и од организација European Endowment for Democracy, National Endowment for Democracy, USAID, International Republican Institute, National Democratic Institute, као и од низа европских фондација и програма.

У току последње године у Јерменији је формирана читава инфраструктура невладиних организација, медијских пројеката, мониторинг структура и грант програма, који су тесно повезани са западним институцијама. Формално, они делују у оквиру демократских процедура. Међутим, њихов утицај на јавно мњење и политичке процесе постаје све израженији.

Победа или капитулација

На крају, трећи добитник је, наравно, Турска, што подразумева и Азербејџан. Управо она је као главни савезник помогла Азербејџану да поврати Нагорно-Карабах, а резултати сукоба постали су део Вашингтонског меморандума.

Поред тога, Турској је изузетно важан Зангезурски коридор. Конкуренцију Анкари представљају алтернативни правци Азија–Кавказ–Европа и евроазијски коридори. Турска има руту Lapis Lazuli, која је повезује са Авганистаном, Туркменистаном, Азербејџаном и Грузијом. Постоји и рута Бендер Абас – Поти (Иран, Јерменија, Грузија).

Појавом Зангезурског коридора Турска би, заједно са Lapis Lazuli рутом, могла да заобиђе свог ривала – Исламску Републику Иран. Због тога је Анкара још један заинтересовани актер у победи Пашињана и његове странке „Грађански уговор“.

Што се тиче самог гласања у Јерменији, у републици се примењује Д’Онтов метод (D’Hondt). То значи да се у расподели мандата предност даје највећој странци, као и да се утицај странака које нису прешле цензус преноси у корист већих. Другим речима, почетно већи резултати великих партија дају им предност при коначној расподели мандата.

Тако је „Грађански уговор“ добио 64 мандата и може да формира владу без учешћа других странака. Иако је владајућа партија изгубила седам мандата у односу на претходне изборе.

Победа „Грађанског уговора“ остварена је упркос низу негативних догађаја за Јерменију. На пример, тај мировни меморандум са Азербејџаном фактички је значио капитулацију Јеревана.

Добар резултат на изборима остварила је нова странка „Јака Јерменија“ бизнисмена Самвела Карапетјана, која је добила 23,29 одсто гласова и 29 мандата. Са друге стране, блок „Јерменија“ бившег председника Роберта Кочарјана освојио је само 12 места у парламенту и у поређењу са претходним изборима изгубио 17 мандата. Некада је тај блок формиран уз снажну подршку националистичке јерменске странке „Дашнакцутјун“.

Занимљива ситуација настала је са странком „Просперитетна Јерменија“ Гагика Царукјана, која је недостајала свега 0,01 одсто да пређе изборни цензус од четири процента. Током избора пријављен је велики број неправилности, посебно у руралним областима. Међутим, свима је јасно да уколико је до тога долазило у корист прозападних кандидата, на то се неће обраћати пажња.

За крај, требало би скренути пажњу на проруску опозицију у Јерменији. Разједињена, она је изгубила гласове. Наравно, било би пожељно да се у републици појави једна снажна партија која би деловала веома пажљиво са политтехнолошког становишта.

Пашињанов „Грађански уговор“ је добио 64 мандата и може да формира владу без учешћа других странака

Укратко, парламентарни избори у Јерменији показали су њено удаљавање од сопственог националног идентитета и сопствене религије. Као што је познато, католикос Јерменске апостолске цркве Гарегин II не подржава владу Никола Пашињана. И овај ресурс, нажалост, руски политтехнолози нису искористили. А црква у републици има огроман утицај на друштво.

Избори 2026. године показали су да се политички систем Јерменије и даље мења. С једне стране, власт је задржала контролу над парламентом и добила могућност да формира владу. С друге стране, кампања је показала постојање озбиљних питања у вези са квалитетом политичке конкуренције, коришћењем административних ресурса и улогом спољних актера.

И овде би требало рећи да су на изборима изгубили сами Јермени. Власт су задржали они који фактички уништавају земљу, издају њене историјске територије и раде на обезбеђивању спољне контроле над њом. То се дешава од 2018. године, када је Пашињан дошао на власт након „обојене револуције“.

На крају, избори 2026. године нису били само борба партија за парламентарне мандате. Они су постали одраз дубљег процеса, борбе за геополитичку и политичку будућност Јерменије, у којој се такмиче различити модели развоја државе, док спољни центри моћи играју знатно већу улогу него што се то јавно признаје.

Чланак Саркис Саргисјан Аразович: Победа Пашињана је пораз Јерменије се појављује прво на ИСКРА.

© Фото : Wikimedia/ Јавно власништво / Владика Николај Велимировић

Нашли се орао и врана. Па врана рекла орлу: ето мрав хоће да ти уђе у око, дај да га отерам. Орао се саже, а врана му укљује око, и орао остане ћорав. Мало доцније пожали се орао да га боли и друго око. Дај да га исцелим водом из мог кљуна. Орао се опет превари, и врана му укљује и друго око. Па уседне на слепог орла и наређивала му куда ће да лети и где да се спусти.

ПРИРЕДИО ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

Чланак ВЛАДИКА НИКОЛАЈ: БАСНА О СРБИМА И ХРВАТИМА (ИЗ ОСТАВШТИНЕ) се појављује прво на ИСКРА.

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

РЕФОРМА ИЛИ ДЕФОРМАЦИЈА

Рат садашње власти против образовања коначно је показао све слабости које се у нашем школству гомилају већ више од три деценије. О чему је реч?

Образовни систем Србије суочава се са дубоком кризом која се огледа у губитку смисла школовања, вредносним ломовима и суштински угроженим односима између ученика, наставника и државе. Трагични догађаји, попут незапамћеног злочина у школи „Владислав Рибникар“ 3. маја 2023, додатно су показали размере проблема и покренули потребу за самосагледавањем, која наравно, није искоришћена, јер су на власти углавном способни за обезбеђивање свог материјалног статуса, а не и за ауторефлексију. Министарство просвете спроводи убрзане реформе које воде ка додатној апсурдизацији система ( од дигитализације школства до увођења нових наставних програма ); оне се лажно тумаче као усавршавање образовања. Наравно, они који виде упозоравају јавност да те реформе често представљају пуке деформације, спроведене без обнове каквоте образовног процеса, без које нема народне будућности.

Ако се томе дода садашњи рат против државних универзитета, као средишта студентске побуне, или рат против „непослушних“ школа ( Пета београдска гимназија ), слика бива још јаснија.

РАЦИОНАЛИЗАЦИЈА

Последњих година реч реформа постала је уобичајен део речника политичара у Србији. Међутим, она је често само флоскула која маскира лоше стварно стање: хронично недовољно улагање у школство, културу и уметност, области које су на зачељу државних приоритета. Главне пароле реформису „рационализација“ и „дигитализација“ образовања. Те речи на први поглед одишу позитивним намерама: рационализација сугерише промишљено планирање, а дигитализација повезује са модерним токовима и приближавањем српског школства „земљама западног света“. Али…

Рационализација се у пракси своди на смањење броја школа и одељења под изговором демографске „беле куге“. Конкретно, то значи затварање школа и отпуштање просветних радника тамо где је мање ђака, чиме многи наставници доспевају на листу технолошких вишкова. Парадоксално, док се у мањим срединама школе затварају, у већим градским школама нова одељења се ретко одобравају упркос интересовању, а истовремено ничу приватне основне и средње школе широм Србије. Ово указује да „рационализација“ није вођена искључиво бригом за оптималну мрежу школа, већ можда и другим интересима, чиме се разара основа нашег система – доступност образовања свима.

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА

Дигитализација, са друге стране, представља окосницу актуелних реформи – али критичари упозоравају да иза привида модернизације крије једну “вешто маскирану лаж”. Наиме, дигитализација школства у Србији се своди на стварање централизованих база података о сваком запосленом у просвети и сваком ученику, са свим њиховим личним подацима. Пројекат „Доситеј“ бележи све о наставницима (од матичних бројева и диплома до норме часова), што омогућава да рационализација (отпуштања) буде спроведена “брже и учинковитије” кроз централизован увид у кадар. Други пројекат, „есДневник“ (електронски дневник), укинуо је папирне дневнике и обједињује податке о ученицима на нивоу целе државе. У њега се не уносе само оцене и изостанци, већ сви подаци везани за конкретног ученика, који су раније постојали локално у школама, а сада су на једном месту. Чему тако прикупљени подаци могу да служе? Без јасне правне регулативе и заштите, овакви подаци могу бити злоупотребљени.

ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ

Један од могућих сценарија јесте повезан са форсирањем дуалног образовања, које омогућава да дете од 15 година почне да ради. Централизована база података омогућила би прецизно бројaње младе радне снаге тог узраста и њено усмеравање, рецимо, ка страним тржиштима рада. Ракићева ту тенденцију доводи у везу са неоколонијалним економским стратегијама: западне земље, према траже јефтину, културно сличну и образованију радну снагу на истоку Европе, па Србија својим пројектима фактички спрема сопствену децу за улогу јефтиних надничара за туђинске потребе. Тај алармантни закључак – да се под плаштом дигитализације врши припрема деце за економску експлоатацију – радикално доводи у питање прокламоване циљеве реформе.

ЈЕДИНСТВЕНИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ

Забринутост због овакве дигитализације деле и стручњаци за заштиту приватности. Јединствени информациони систем просвете, покренут 2022. године, требао би да сваком ученику додели образовни број и прати његове податке од школе до запослења. Влада га представља као “најважнију реформу у последњих неколико деценија”, али родитељи сведоче да нису ни били обавештени о томе шта се прикупља и у коју сврху. Боје се за безбедност података своје деце, посебно у доба учесталих сајбер-напада, и питају зашто нема јасне информације и сагласности. Ово потврђује тврдње Димитријевића и других да је дигитализација наметнута ex cathedra, без транспарентности и јавне дебате о ризицима по права деце.

ШТА ЧИНИТИ?

Школство растрзано између убрзане дигитализације и ерозије смисла позив је на узбуну, али и на акцију. Уколико желимо да преокренемо негативне трендове, неопходно је предузети мере које ће адресирати и материјалне и суштинске аспекте образовне кризе.

Прво, реформе се морају спроводити са јасном сврхом и планом. Досадашње искуство показује да нагле, кампањске промене доносе више штете него користи. Убудуће, сваку већу иновацију – било да је то нови предмет, метода или технологија – треба пажљиво испитати кроз пилот-програме и стручне расправе. Реформа мора бити ослоњена на добру традицију да би постала добра традиција. На пример, ако желимо увести више интердисциплинарних садржаја, можемо то чинити постепено кроз изборне семинаре, уз озбиљну обуку наставника и израду квалитетних приручника, уместо преко ноћи мењајући распоред. Смислене реформе су оне које решавају уочене проблеме (нпр. слабу функционалну писменост или недовољну ИТ писменост) без нарушавања онога што је већ добро у систему. Кључна је партиципација наставника у осмишљавању промена – као практичара, они најбоље знају шта је оствариво у учионици и како ће ђаци реаговати.

Друго, неопходно је преосмислити улогу дигитализације. Технологија је незаобилазна у модерном образовању, али мора служити као алат, а не циљ сам себи. Приоритетно је донети строге прописе о заштити приватности ученичких података и јасно обавестити родитеље шта се и зашто прикупља. Вредност података за планирање не сме надвладати право детета на приватност. Такође, дигитална средства треба уводити тек када су испуњени основни услови: школе морају имати стабилну техничку инфраструктуру, наставници морају проћи обуке да смислено укључе ИКТ у наставу, а не само да им се уручи команда и очекује чуда. Неопходно је и неговање традиционалних аспеката школе – дружења, секција, екскурзија, разговора у живо – јер школа није само место где се усвајају информације, него где се сазрева кроз социјално општење. Без тих елемената деца постају отуђена. Дакле, дигитално и аналогно морају наћи здраву равнотежу у корист целовитог развоја ученика.

Треће, потребно је стратешки улагати у људе у образовању. Буџетска издвајања за школство треба посматрати као инвестицију у будућност друштва, а не као потрошњу. Плате наставника морају бити знатно повећане како би привукле младе и задржале постојеће квалитетне кадрове – како су синдикати предложили, требало би тежити да наставничка плата буде изнад републичког просека, јер то одражава важност њиховог рада. Поред плата, овде спада и побољшање услова рада: опремљене учионице, мањи број ученика по одељењу, више могућности за стручно усавршавање. Смањење броја ученика по одељењу, како су и сами наставници у више наврата тражили, омогућило би индивидуалнији рад и боље праћење сваког детета. Држава такође мора показати да цени наставнике не само речима већ и делима –  њихових успеха, укључивањем у доношење одлука, третирањем у медијима као важних друштвених актера. Тиме би се полако вратио нарушени углед професије, што је предуслов да сутра талентовани матурант пожели да постане учитељ или професор, а не да ту могућност избегава.

Четврто, планове и програме треба обликовати тако да очувају културни идентитет и вредности, а притом буду релевантни за време у коме живимо. То је деликатан задатак спајања традиције и модерности, али не и немогућ. На пример, могуће је модернизовати наставу књижевности увођењем савремених аутора који ће тематски бити блискији младима, али истовремено задржати дела класика као окосницу програма. Слично томе, у историји се могу изучавати глобални процеси, али и посветити дужна пажња националној историји без комплекса. Увођење грађанског васпитања и веронауке почетком 2000-их био је покушај да се вредносна димензија образовања ојача; можда је време за ревизију тих програма и увођење садржаја попут медијске писмености, етике у дигиталном добу, екологије – али тако да они не оптерете додатно распоред, већ да се интегришу у постојеће предмете или ваннаставне активности. Нагласак мора бити на томе да ученик разуме зашто нешто учи и како то доприноси његовом развоју. Ако се ученицима сврха градива учини видљивом, мање ће га сматрати “непотребним знањем”. Такође, проширење наставе логике као обавезног дела програма (нпр. у оквиру математике или филозофије) помогло би развоју критичког мишљења које је данас преко потребно. Укратко, квалитетно образовање мора да се побрине и за ум и за дух ученика – да им пружи и употребљива знања и ширину општег образовања која формира целовиту личност.

Пето, али не мање важно, потребно је успоставити нову културу дијалога и сарадње између свих укључених у образовање. Министарство просвете, уместо да доживљава критике наставника као напад, треба да их схвати као драгоцену повратну информацију са терена. Платформе попут Националног просветног савета, стручних друштава, синдиката, ученичких парламената и савета родитеља морају се искористити за истински дијалог, а не формално. Постоји спремност просветара да комуницирају са заједницом – на држави је да ту комуникацију прихвати и институционализује, како се системске замерке више не би таложиле до степена јавног бунта. Једна од лекција из претходних криза јесте да се одлуке донесене без консултација често морају накнадно исправљати уз много веће трошкове (било финансијске било друштвене). Зато је боље укључити све актере на време. Када ученици осете да се њихов глас рачуна (рецимо, да се при ревизији програма узме у обзир и анкета међу њима о тежинама градива), развијају веће поверење у школу. Када наставници виде да њихово стручно мишљење може утицати на политике (нпр. кроз учешће у радним групама за израду наставних планова), биће мотивисанији да промене заживе. Када родитељи виде да школа тражи и уважава њихово мишљење (као у наведеном писму), спремнији су да подрже и школе и наставнике. То тројно партнерство може да изнедри одрживе и прихваћене реформе.

ОД КОЛЕВКЕ ПА ДО ГРОБА

На крају, вреди се присетити и оне старе изреке: „Од колевке па до гроба, најлепше је ђачко доба.“ Циљ свих промена о којима је било речи треба управо да буде то да се смисао и лепота школовања поврате. Ако спроведемо осмишљене реформе, вратимо вредности и изградимо поверење у систему, школа би поново могла постати место радости сазнања, а не извор стреса. Борба за образовање јесте борба за то да се тај идеал оствари – да свако дете добије шансу за квалитетно образовање у охрабрујућој средини, а да сваки наставник може да ради свој племенити посао достојанствено и посвећено: српско образовање има шансу да изађе из вртлога кризе и закорачи у будућност где ће се знати зашто учимо и чему школа стварно служи – а то је, коначно, изградња бољег друштва. Не одустајући од смисла, од колевке па до гроба, образовање мора остати наш најважнији путоказ.

Излагање са скупа“Обнова вредносног оквира српског народа – Основе за стратегију Српске културе и место Косова и Метохије у њој“ https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/obnova-vrednosnog-okvira-srpskog-naroda-izdaja-mora-biti-kaznjavana/

Чланак ДИГИТАЛНА РЕФОРМА И КРИЗА ВРЕДНОСТИ: ДА СРБИЈА НЕ ОСТАНЕ БЕЗ ШКОЛСТВА   се појављује прво на ИСКРА.

Помало изненађујуће, Сечин (у свом недавном излагању на ПМЕФ) и Маск, у својим наступима током протекле године, изнели су веома сличне идеје којe сасвим јасно могу претендовати на нову идеологију. Назваћу је „енергетским материјализмом“. Она саму себе назива једноставније – реализмом.

Дословно: реална је само реалност. Енергија је права валута; новац се штампа, а енергија не.

1. Економија је физичка. Богатство се ствара способношћу да се обавља рад: да се помера маса, грејања, производи топлота, проводи електрична енергија, производи храна. С друге стране, новац, кредит, капитализација, бренд, „интелект“ – све су то само претензије на ту способност. Кад се претензија разиђе са базом, база превладава.
2. Енергија је темељ свих темеља. Свака трансформација материје захтева енергију, тако да је главно ограничење сваке економије приступ корисној енергији. Снага државе се тачније мери оним што она може да покрене, него вредношћу њене имовине на берзи.
3. И наратив је реалан, али он није „база“. Историја, вера, тржишне процене и идеологије такође покрећу људе и капитал. Али то су претензије које се проверавају физиком, а оне које физика не верификује – урушавају се. Зелена транзиција је била наратив. Бум вештачке интелигенције је наратив. Долар је наратив. Реалиста сваки наратив проверава џулима и тонама ТНТ-а.
4. Ко контролише базу? Није битно ко има лепшу причу, већу процену или заразнију идеологију, већ ко заиста извлачи, помера и користи енергију и материју. У сукобу између система богатог наративом и физички чврстог система, кладите се на физику и на средњи и дуги рок.
5. Ту није неопходна вера. Не морате веровати у технологију, валуту или идеју да бисте их користили за себе; потребно је само тачно читати реалност. Реалиста поштује стварност и презире приче о њој. Вера је потребна лаику, реалисти је довољно сагледавање. У првих пет тачака, Маск и Сечин се готово не разликују. Затим долазе тачке размимоилажења.

6. Питање граница енергије. Енергетско ограничење је, у принципу, незамисливо далеко: сунце даје више енергије за сат времена него што човечанство потроши за годину дана. Граница стварног развоја енергетске инфраструктуре је мека и стално се помера: суочавате се са темпом изградње и ограничењима мреже. Граница специфичних супстанци је блиска и чврста, литијум, вода, реткоземни елементи. Маск посматра енергију у начелу и види обиље. Сечин посматра материју и види оскудицу. Следећих пола века уследиће трка између способности производње енергије и немогућности њеног материјалног обезбеђивања.
7. Питање доминације. Она не припада ономе ко има највише материје, већ ономе ко контролише простор кроз који материја мора да прође. Енергија и материја су распршене; моћ је уска тачка у којој се расути токови спајају. Мореуз, процес обраде руде, стандард, мрежа… Економија је физичка, али моћ над њом живи у уским грлима протока. За Византију је то био Босфор. Сад се уско грло померило са извора енергије ка машини која енергију претвара у снагу, и сад се таква грла не само проналазе већ и граде. Тако је Кина изградила чвориште кроз које тече туђа енергија – од соларних панела до ретких земних материјала.

Ова доктрина је јака. Физика заиста ограничава, а наратив заиста једног дана плаћа рачун. Међутим, реализам има један карактеристичан проблем. Он брка тврдњу да је нешто „у крајњој линији физичко“ са тврдњом да је оно„већ одређено физиком“. Долар јесте „само“ наратив, али он данас још не плаћа рачун. Црква је надживела све енергетске системе. И они који деценијама предвиђају крахс долара и Маск са тврдњом да ће „новац нестати као концепт“ подједнако прецењују брзину којом физика поништава историју.

Да бисте подигли физичку базу – да бисте изградили нуклеарну електрану или сачували позицију у сектору сировина – потребно вам је управо оно што ова доктрина назива „пеном“: капитал, легитимитет и вера. Дакле, за реалистичан концепт потребан је још један слој. Да, физика поставља границе могућег, али „просторија“ унутар тих зидова је толико огромна да се у њој налази готово све што је важно у људској историји. И ту, унутар ње, одлучују институције, наратив и вера. Дословно: не „или-или“, већ „и-и“.

(Телеграм канал Г. Кузњецова; превео Ж. Никчевић)

Чланак Глеб Кузњецов: РЕАЛНОСТ И ПРИЧЕ О ЊОЈ се појављује прво на ИСКРА.