Рељић: Ко се све и како се о Босни бринуо, добро је од ње и ово остало

© fakti.rs

Пише: Слободан РЕЉИЋ

ЖИВОТ иде даље, чак и у Босни и Херцеговини. Срби су се гласно радовали што су Американци ишутирали Кристијана Шмита из удобне фотеље Високог представника УН у Сарајеву, Бошњаци су пали у дубоку депресију, а Хрвати наставили да, баш немилосрдно, гурају за Бошњаке тешку мору о Трећем ентитету.

Као залутала птица над Балканом се појавила и вест како ће Американци послати амбасадоре у балканске заборављене градове. Шта год, али ти људи ће се извесно кретати у координатама које је оцртала заменица америчког амбасадора у УН Тами Брус да „нови високи представник треба да има знатно мања овлашћења и задатак да одговорност пренесе на домаће политичке актере“, те „да се БиХ постепено приближава крају периода међународног туторства“ и да ће ово „означити крај једне ере“.

Што рекоше: САД одустаје од „изградње држава“ на Балкану, окрећу се партнерствима!

Први чин је тзв. јужна интерконекција – обезбеђивање гаса Федерацији БиХ а који ће Американци допремати до хрватске обале ће га преузети и распродавати фирма Трамповог адвоката. Најављено је полагање цевовода (опширно у прошлом мом тексту за Све о Српској).

Пошто Американци инсистирају да се Балкан што мање повезује с Русијом и Кином, из сенке се појављује и питање – да ли би се могло очекивати да се„ САД које инсистирају на истискивању руских енергената из Србије и на чињеницу да због рата у Украјини ЕУ уводи потпуну забрану увоза руског гаса“, појаве у Бањалуци с „понудом која се не може одбити“.

Анонимни саговорник из владе Републику Српску (чији су досадашњи планови снабдевања гасом везани за Србију и претежно руски неупоредиво јефтинији гас) био је оптимистичан: „Знате, најаве блокада и забрана не значе да ће се то и десити. Времена су неизвјесна, ситуација се практично мијења из дана у дан, и све то може већ сутра доћи у питање. Ми имамо дугорочне циљеве и остајемо при нашим стратешким опредјељењима.“

После састанка у Требињу (24. мај) влада Србије и Републике Српске (пре свега се разговарало о аеродрому Требиње) премијер РС Саво Минић је „потврдио подршку пројекту гасовода који ће повезивати Батајницу и Републику Српску, истичући да Србија већ ради на реализацији тог пројекта“.

Како год, али НАТО-држава Косово неће моћи да бира. Како јавља Радио Слободна Европа „САД појачавају енергетски ангажман на Балкану, а Косово је ‘важан савезник’ којем је потребна хитна модернизација система“.

Специјални изасланик америчког Министарства енергетике за енергетску интеграцију, Џошуа Волц, вели да ће Американци „кроз инфраструктурне пројекте и ширење енергетских коридора понудити алтернативу руским изворима, које је описао као средство политичког притиска.” Што свакако значи да кад ти Американци продају скупљи гас – није политички притисак.

Бизнис. Узми или остави. Ако не узмеш рачунај да ти могу разбити главу.

Волц је поручио да „енергетски систем на Косову хитно треба модернизацију и представља велику прилику за америчку индустрију и технологију да уђу, модернизују га, повећају његову производњу и ефикасност те на тај начин помогну подстицању економског раста на Косову.“

Порука је јасна. И директна: „Америчка привредна комора на Косову залаже се да Косово прихвати течни природни гас (ЛНГ) из Сједињених Америчких Држава (из Грчке, Александрополис) и да развој неопходне гасне инфраструктуре третира као национални стратешки приоритет.“

Са Србијом, изгледа, то с ЛНГ није тако хитна. Остаје то што рече Волц: „Ако немате енергетску сигурност, немате никакву сигурност, јер енергија дотиче и подржава све. Она је темељ економског раста, стварања радних места и изградње буџета који могу финансирати одбрану и сигурност граница.“

Али министарка рударства и енергетике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић јавља да ће и Србија моћи да „користи резервисане капацитете за течни природни гас – ЛНГ у Александрополису, Грчка. Процес лиценцирања, регистрације Србијагаса у Грчкој је при крају, у смислу да ти закупљени капацитети заиста могу и да се користе. Међутим, то зависи и од цене течног гаса, значи да ли је то за нас повољно у том моменту, али битно је да имамо опције.“

То за ЛНГ (Liquefied Natural Gas) делује тако оптимистично (узми кад ти одговара), али почетком јуна 2026. амбасада САД у Србији „објавила је јавни позив за исказивање интереса за учешће у пројекту изградње Реверзибилне хидроелектране (РХЕ) Ђердап 3“. Очекују се понуде „стратешких партнера за израду техничке документације, финансирање и саму изградњу масивног електроенергетског постројења“.

Писма за амбасаду се предају Министарству рударства и енергетике Србије!?

Није саопштено да ли ће министарка смети да отвара писма пре америчког амбасадора.

Да би разумели о каквом се поступку ради (и да би видели да он допушта конкуренцију као и оној фирми Трамповог адвоката за Јужну интерконекцију у Федерацији БиХ) подсећамо да се „учешће САД у пројекту Ђердап 3 припрема од 2021. године, када је амерички гигант Бехтел први пут показао интересовање за изградњу.

Кључни кораци направљени су 2022. када је Бехтел, највећа америчка грађевинска и инжењерска компанија, преузео израду техничких студија, што је крунисано потписивањем Међудржавног енергетског споразума у Вашингтону 2024. године.

Тај споразум је ступио на снагу у марту 2025. године, чиме је и створен правни основ да Србија преко Амбасаде САД званично позове америчке компаније да пошаљу своје понуде.

Елем, ствар могу закомпликовати Румуни који досад нису показали жељу да учествују у „једном од највећих енергетских пројеката у Југоисточној Европи”. (Обратили сте пажњу није – Западни Балкан.)

Академик проф. Слободан Вукасовић, који је био члан Саветодавног одбора ЕПС, својевремно је на телевизији рекао да им је Зорана Михајловић објаснила да ће Американци узети хидроелектране, Немци руднике и соларне изворе а нама ће оставити термоелектране – које је „зелена агенда“ осудила на постепено затварање.

Не знам колико се тога променило (народ се побунио за литијум), али Американци не обраћају пажњу.

Тако да ће Србија можда мало причекати амерички гас који Федерацији стиже експресно. Иако постоји та магична реч „диверзификација“ која може убрзати самоубилачки процес.

Тако изгледа кад Американци брину за вашу енергетску независност. Подразумева се да клијент није независан. Иако они то зову „партнерство“. Што би значило „удруживање две или више страна које се заснива на заједничким интересима и остваривање истих циљева.“ А није.

Американци имају интерес, а балкански партнер мора имати исти – амерички интерес. То може бити коректно, а најчешће није.

Толстој је то описао у приповести Господар и слуга – и закључио да се ти интереси доведу на равноправан ниво само пред смрћу.

Ипак, морамо признати да је још суморније кад се у овој мећави огласе америчке слуге које су свесрдно радиле да се направи сав овај хаос у Босни, а сад су ту и да посаветују како – изаћи из хаоса.

Јављају се Карл Билт и Волфганг Петрич, који су своје политичке успоне хранили босанском крвљу а на месту Високог представника па предлажу да се та накарада – укине. Деценије су прошле и тек су се сад сетили.

Елем, ево генијалног излаза: „треба да се заснива на две ствари: реформи неефикасног система власти и постепеном укидању међународног надзора“. И треба „гашење ОХР-а директно повезати с европским интеграцијама, тако да се отворена питања пребаце у преговарачки процес с ЕУ“.

Дајте БиХ „веродостојну европску перспективу“, циче олињали моћници. Нико их не пита, али они знају да је добро да се јаве. Можда их Трамп помилује по глави. А неће се они бунити ни ако им удари чвргу.

„Уграђена у европски процес, БиХ би постала део стабилног политичког пројекта – прелазак из међународног надзора у европску интеграције.“

Какви бестидници! Млаћење празне сламе не сме стати, само треба променити балу сламе.

Ко се о Босни бринуо, добро је од ње и ово остало.

https://sveosrpskoj.com/2026/06/12/reljic-ko-se-sve-i-kako-se-o-bosni-br…