Георгије Зотов: ЂЕ РЕЧЕ ЈЕРМЕНИЈА…

Па, шта да кажем? Пре свега, мени лично се не свиђа идеја Евроазијског економског савеза. Ево, ми јуримо за државама са три милиона становника и кажемо: „Молимо вас, придружите нам се! Купићемо сву вашу робу, моћи ћете да дођете овде са својим националним пасошем, биће вам лакше да нађете посао, продаваћемо вам гас више него три пута јефтиније (са минусом за наш народ), а нафту можете добити готово за бесцење.“

Већ дуго гледам на ово са чуђењем. Нема никакве користи од ове дивне сарадње, само губици. Нема ни много људи који су спремни да се придруже – погледајте, чак ни сиромашни Узбекистан и Таџикистан се не поломише да се придруже Евроазијском савезу. До чиновника то једноставно не допире – ово не би требало да буде нешто наметнуто, већ ПРИВИЛЕГИЈА. Никога не треба силом увлачити. Зар код нас нема коме да се дели гас, практично бесплатно? Изгледа да нема. И зато нико не осећа се то чланство мора заслужити. Нема праве пропаганде, нема објашњења користи.

Само; молим вас, придружите нам се, драги моји, даћемо вам гомилу новца.

У таквом контексту, Европска унија је елитни клуб. Она има озбиљне проблеме са илегалном имиграцијом, са економијом и криминалом. Али она седи ту, лењо одбацујући оне који желе да се придруже. Неки, попут Турске, чекају у реду већ 40 година. Сви скачу около и мољакају. А она љубазно посматра, ретко одобравајући. Хрватска се придружила ЕУ 2013. године. Од тада нису никога примили. Али постоји ред, сви напрегнуто буље и умиљавају се.

Они имају добро осмишљен имиџ. Сви желе да им се придруже. Не јуре никога; чак кажу: одјебите са предлозима.

А код нас – не. Зато се сагласе с нама око ЕЕС, а онда одмах беже ако их ЕУ позове. Не, нису их чак ни позвали да се придруже. Наговестили су да можда, некад… и то је довољно.

Наша политика са ЕЕС је у корену погрешна. Али немају намеру да је мењају. Дакле, имамо оно што имамо.

Што се тиче Пашињанових резултата, рекао сам пре два дана да се бринете без разлога. Пребројаће како треба. У том смислу, смешно је гледати како лојалисти негодују – али ово је варање! Анкете су показивале 30%, а овде је 50%! Натерали су војнике да гласају! Ухапсили су стотине чланова опозиције на дан избора! Прогласили су победу владе кад су пребројали само 8%! 30.000 становника Карабаха није пуштено на бирачка места!

Ма хајде. Као, у некој другој земљи, наравно, избори су најпоштенији, и сва опозиција се толерише, и нема никаквог варања. Знате то? Па, шта је онда толико изненађујуће? А код Пашињана знају како се броји у бирачким комисијама; томе су их у школи учили.

Имам доброг белоруског пријатеља који већ дуго живи у Јерменији. И он је управо предвидео да ће Пашињан добити 50%. Он је добро упућен у ту тему, тако да немам разлога да му не верујем. На крају крајева, истина је да је под Пашињаном свакодневни живот постао бољи него под „карабашким кланом“. И услови за бизнис су много бољи. Али наравно, нико се не досећа да трговина са Русијом чини 40% укупне трговине Јерменије, плус реекспорт гомиле роба, плус скоро милион туриста из Русије годишње, плус 3,9 милијарди долара годишњих трансфера из Русије у Јерменију од физичких лица. И кад би се све то уклонило, живот би им био много веселији.

Људи који се код нас баве пропагандом и међународним пословима 25 година научили су само да блокирају јерменске кајсије. А кад то не успе, не знају шта да раде. А, тачно! Да блокирамо још и пастрмку. И тада ће сви капитулирати.

Добро се сећам совјетског вица о водоинсталатеру који је победио на такмичењу дисидената својом фразом:

„Хеј, па овде не треба заменити славину, већ цео систем.“

(Телеграм канал Г. Зотова; превео Ж. Никчевић)