Владимир Лорченков: КРИВОРОШКИ РАБИНИ ПИШУ МОСКОВСКОМ СУЛТАНУ

Јављају: написао писмо Путину са предлогом мира диктатор Украјине Владимир Зеленски. Чини ми се да ово писмо, као и Талмуд, захтева коментар, што радо и чиним.

Хајде да почнемо са тоном. Извор позајмице је јасан, то је уље на платну Иље Репина „Запорожци пишу писмо турском султану“.

Забавно је, – али ово је когнитивна замка, из које Украјинац физички не може да изађе, јер је то факт његовог рођења – да су псеудоисторијски корени украјинског мита, у оквиру којег сада звучи лавеж на Москову, створени проклетим Москаљима. Малу банду криминалаца, запорошце, које је растерао један пук редовне руске војске, – први је измислио руски писац В. Н. Јановски (Гогољ). А њихов лик је овековечио руски сликар Иља Репин. До тада свет није познавао никакве запорошце, измишљене у оквиру званичне историјске легенде Руске империје, да би се оправдао напад на земље Османског царства.

А сад о садржају. Ни он није Њутнов бином. То је храброст балавца који се прави важан и изиграва криминалца, али ће се одмах смирити кад уђе у друштво правих криминалаца. Ту је много „голом гузом на јежа“, али код сваке особе која се иоле разуме у логику, то изазива само подизање рамена. Ако тако блиставо водиш рат, као што кажеш, зашто би га завршавао? Па ратуј онда до краја, јер, како тврдиш, Русија ће се ускоро распасти. Па зашто стати? Само ратним репарацијама освојићеш пола континента. Жао ти је због Украјинаца? Али само Кубањска, Ростовска и Белгородска област, где, како тврде твоји гебелсовци, живе историјски Украјинци, надокнадиће ти све губитке у људима. Москва гори, Сибир је у паници, само мало јаче притисни и готово је. Па каквог смисла има закључивати мир пред победу и ударати ВСУ издајнички у леђа?

У целини, ово изгледа као боксерски дуел у којем један од бораца, очито испребијан, стаје и почиње из угла да полива водом оног другог. Симпатичан човек, треш-токи су осмишљени да забаве публику ПРЕ борбе. А сад иди, маши песницама.

На крају, о форми доставе. Ову цедуљицу генији дњепропетровске дипломатске школе, ни више ни мање, „пренели су по дипломатским каналима“. Али чак ни митски запорошци то нису радили. Уопште нису ни писали. Најранији руски рукописи „преписке турског султана са козацима“ и немачко листовно издање XVII века садрже кратку верзију текста, без непристојне лексике. И не ради се о запорошким, већ о чигиринским козацима. Оним истим који су служили Петру Дорошенку, који се, хм, предао султану. Притом, наводно је њихово писмо настало на основу сличног пародијског памфлета из 1670-их година, без вулгарне лексике, који је био … преведен са пољског.

… И, као вишња на торти, сва ова 2026. године преведена с пољског на руски бравада потиче од човечуљка који је недавно потписао споразум са Мађарском, према коме западне области УССР постају, де факто, Мађарска Народна Република, са својим државним језиком, школама, органима управе и медијима, добијајући статус који су ДНР и ЛНР затражиле 2014. године. За такву „јединствену крајину“ гину момци на Источном фронту?

(Телеграм канал В. Лорченкова; превео Ж. Никчевић)