Мој живот

Свет

Фале само подморнице! Нови британски савез против Русије: Обичан папир на – дну мора

6 мин читањаИзвор: sputnikportal.rs / Сенка Милош

© Sputnik / Александр Гальперин /

Поморски савез који Велика Британија окупља са нордијским и балтичким земљама, под изговором супротстављања руској претњи, заправо је папирни пројекат. Само на папиру може и остати, јер његова реална војна снага не постоји. Већина земаља и нема подморничку флоту, а британска флота је у горем стању него 1982. године, када је почео Фокландски рат.

Ово за Спутњик, коментаришући најаву Велике Британије да ће следеће недеље са савезницима из северне Европе потписати споразум о оснивању новог поморског партнерства, каже војни аналитичар Андреј Млакар :

„Савез фактички одавно постоји, формирање је почело после повратка Крима Русији. У међувремену су потрошили милионе долара на трагање за руским подморницама око којих хистерија не престаје“.

Начелник Штаба одбране британских оружаних снага, главни маршал авијације Ричард Најтон, најавио је да ће здружене снаге те државе и њени савезници прећи са меморандума о разумевању и састанака на конкретне кораке који ће одредити како ће морнарице, ваздухопловства и копнене снаге деловати заједно.

Нови стари савез против Русије

Он је додао да је једна од кључних тачака сарадње способност да се подморнице одврате од напада на бродове или угрожавања пловидбе у случају рата и да су ти кораци усмерени против Русије , за коју тврди да је умешана у покушаје убистава, сајбер нападе и саботаже у Европи и Великој Британији.

Раније је објављено да ће ово партнерство ће бити засновано на моделу Здружених експедиционих снага (ЈЕФ), које од 2014. године делују под британском командом .

Регионални одбрамбени савез окупља десет земаља северне Европе, Велику Британију, Данску, Исланд , Летонију, Литванију, Естонију, Холандију, Норвешку, Финску и Шведску.

Млакар подсећа да је формирање савеза почело окупљањем балтичких држава , а две године касније догодио се чувени случај са руским подморницама око острва Готланд:

„Тражили су те подморнице, потрошили су скоро 10 милиона долара само на трагање за подморницама, које нико није видео. Наводно су их видели неки појединци, па је то био повод за антируску хистерију . Како је кренула специјална војна операција, тако је почела и интеграција и повезивање, а Естонија постала земља која има највећи број миноловаца британског порекла. Британија је била главни финансијер, опремала је и раније летонску морнарицу“.

Последњи случајеви хистерије Запада

Млакар подсећа да је хистерија око руских подморница подгревана и ове године у априлу и септембру, наводним праћењем три подморнице у Атлантику и откривањем информација о наводном тестирању руске технологије за неприметно сечење каблова код Арктика.

У оба случаја Русија је објаснила да су њене подморнице у међународним водама, да су приче о пресецању подводних каблова и извиђању бесмислене, да Запад измишља приче о саботажама за потребе сопствене пропаганде.

Велике амбиције, мали капацитети

Млакар додаје да је највећи проблем најављеног поморског партнерства несразмера између амбиција и стварних војних капацитета чланица. Већина удружених земаља уопште нема подморничку флоту, док се британска морнарица суочава са озбиљним проблемима оперативне спремности.

„Када се гледа однос снага када су у питању подморнице, то је неупоредиво. Само четири земље поседују укупно 23 подморнице . Од тога Велика Британија поседује највећи број стратешких нуклеарних подморница класе Вангуард и Астуте. Шведска, Норвешка и Холандија не поседују нуклеарне подморнице, имају класичне дизел-електричне, могу да остану дуже под водом, отприлике 45 дана, зато што имају систем за пречишћавање ваздуха, док све три балтичке земље , па чак ни Данска, немају подморнице“, каже Млакар.

Британска флота је, додаје, јако упитна, јер је свега три до пет подморница у оперативном саставу , док су остале у изузетно лошем стању и у статусу одржавања.

„Британска флота је у веома лошем стању. Они имају два носача авиона, али је питање колико су они заиста оперативни. Када је реч о разарачима, од пет колико би требало да имају, оперативан је свега један“.

Ипак, најинтересантнији је статус Данске у овом савезу. Реч је о држави која је 2004. године расформирала подморнице:

„Ослања се на површинску флоту. Ипак, има једну подморниц у, у Копенхагену, у Поморском музеју . Она је остављена као сећање на подморничарске снаге које је Данска имала до 2004. године“.

Нове подморнице на чекању

Иако су земље које имају подморнице у процесу набављања нових, Норвешка гради нову класу, наручили су шест, Шведска је наручила две, а Холанђани четири подморнице на дизел-електрични погон, Млакар каже да је то напредак који заправо ништа не значи, јер треба доста времена да би се такве подморнице изградиле. Реч је о сложеној технологији, а све зависи од финансирања.

„Ако се финансира рат у Украјини , нормално је да овакви потенцијали не могу да добију приоритет. Ако самом НАТО пакту већ сада недостаје седам милијарди долара за Украјину , за војну помоћ, како ће те земље обезбедити финансирање поморске флоте, пре свега градње подморница? То је ужасно скуп пројекат, једно од најскупљих улагања у комплетној структури армија свих земаља света“.

Млакар подвлачи да се прича о руским подморницама, наводним саботажама и угрожавању подводних комуникација користи за стварање слике о непосредној руској претњи, а таква атмосфера омогућава западним земљама да оправдају ново војно повезивање и евентуално јачање поморских капацитета.

Недостижни Бореј, Јасен и Хабаровск

Међутим, када се говори о стварној војној моћи на мору и под водом, разлика између Русије и земаља које окупља Лондон је недостижна. Русија располаже флотом од готово 60 подморница , континуирано развија нове генерације и посебно је улагала у стратешке и специјализоване подморничке системе.

„Русија има нуклеарне подморнице класе Бореј , у две верзије, класичној и унапређеној, као и нове нападне нуклеарне подморнице класе Јасен . Руска морнарица је много улагала и у специјализоване подморнице, имамо и носаче подводних торпеда. Посебно се издвајају специјализоване подморнице класе Хабаровск , а ту су и подморнице Јасен које носе хиперсонично ракетно наоружање. Балистичке ракете носе пре свега подморнице Бореј, које су стратешке подморнице“.

Поред тога, Русија модернизује и обједињује своју подморничку флоту, за разлику од некадашњег совјетског система са великим бројем различитих пројеката. Ова чињеница говори о континуитету развоја, а не само о бројности.

Балтичка и Северна флота – изван домашаја

Млакар истиче да су руске подморнице много присутније у арктичкој зони него на Атлантику, али да су и раније пролазиле тим подручјем, између осталог на путу према Куби.

„Сада се, под изговором да су угрожене подводне комуникације, ангажују патролни авиони дугог домета, развија поморска авијација и јачају противбродске јединице. Међутим, те земље немају капацитете да се супротставе ни руској Балтичкој флоти , а посебно не Северној флоти , која је једна од најбројнијих и најмоћнијих у саставу Морнарице Руске Федерације“.

Када је реч о површинској флоти, Млакар указује на то да Велика Британија једина међу чланицама партнерства располаже великим ратним бродовима, укључујући носаче авиона и разараче, док су морнарице осталих земаља углавном опремљене бродовима класе фрегата и корвета. И британски носачи авиона и разарачи, међутим, суочавају се са проблемима техничке исправности.

Извор: sputnikportal.rs / Сенка Милош