Михалков: Неће бити мира у Украјини ако се не уваже интереси Русије

Прослављени руски редитељ упозорио је да Москва не смије поново да прихвати споразуме који не гарантују њену безбједност. Подсјећајући на Минске споразуме и преговоре у Истанбулу, оцијенио је да је Запад раније користио дипломатске иницијативе за припрему Украјине за наставак сукоба.

Трајно рјешење украјинског сукоба није могуће без потпуног уважавања националних и безбједносних интереса Русије, а нови преговори неће донијети мир уколико Москва поново буде доведена у заблуду обећањима западних партнера, изјавио је прослављени руски редитељ Никита Михалков у разговору за агенцију ТАСС.

Михалков, носилац Ордена Светог апостола Андреја Првозваног и народни умјетник РСФСР-а, оцијенио је да су досадашња дипломатска искуства показала колико је важно да евентуални мировни споразум буде заснован на стварним гаранцијама, а не на политичким обећањима која могу бити накнадно изневјерена. „Знам једно: ако се интереси наше земље не узму у потпуности у обзир, онда неће бити ни преговора ни мира”, поручио је Михалков.

Говорећи о могућности постизања споразума између Москве и Кијева, уз посредовање Вашингтона, руски редитељ је нагласио да се питање повјерења у преговараче не може одвојити од искустава из претходних покушаја дипломатског рјешавања сукоба.

„Заиста се надам да нас је живот научио коме можемо да вјерујемо када преговарамо. Вид‌јели смо Минске споразуме, вид‌јели смо Истанбул и тако даље”, рекао је Михалков. Посебно се осврнуо на изјаве бивше њемачке канцеларке Ангеле Меркел о Минским споразумима, које руска страна годинама наводи као доказ да западни партнери нијесу искрено приступали мировном процесу.

„Бивша канцеларка Ангела Меркел отворено је признала да су преговори у Минску били потребни само да би се Украјина наоружала. То искрено признање требало би да буде ужасавајуће”, истакао је Михалков.

Он је оцијенио да су западни лидери својевремено представљали дипломатске договоре као могућност за мирно рјешење кризе, док је, према његовом тумачењу, њихова стварна сврха била добијање времена за војно јачање Украјине. „Нудили су нам неку наду која је, могло би се рећи, освјетљавала пут. Али испоставило се да је све то била лаж, осмишљена како би се припремили за рат са нама. Мислим, и искрено се надам, да се то неће поновити”, нагласио је руски редитељ.

Михалковљеве оцјене услиједиле су након нове рунде преговора Русије, Сједињених Америчких Држава и Украјине, одржане 10. и 11. новембра у Абу Дабију, на којој су разматрани услови за окончање сукоба, безбједносне гаранције и будуће уређење европског система безбједности.

Руску делегацију предводио је помоћник предсједника Владимира Путина Владимир Медински, док је на челу украјинског преговарачког тима био Рустем Умеров, директор Спољне обавјештајне службе Украјине. Америчку страну представљали су специјални изасланик предсједника Доналда Трампа Стив Виткоф и Џаред Кушнер. У разговорима су учествовали и представници војних и дипломатских структура, укључујући врховног команданта савезничких снага НАТО-а у Европи Алексуса Гринкевича, док је домаћин састанка био министар вањских послова Уједињених Арапских Емирата Абдулах бин Зајед ел Нахјан.

Европски представници нијесу учествовали у непосредним трилатералним преговорима, али су у Абу Дабију одржавали одвојене консултације са украјинским и америчким званичницима.

Договор о размјени заробљеника, без споразума о миру

По завршетку дводневних разговора Медински је саопштио да су Москва и Кијев постигли начелни договор о великој размјени ратних заробљеника, чији би обим и услови требало да буду накнадно утврђени. Он је потврдио да је будући европски систем безбједности био једна од централних тема преговора и да је у појединим областима постигнуто међусобно разумијевање, али да значајне разлике између преговарачких страна и даље постоје.

Иако је договор о размјени заробљеника оцијењен као конкретан резултат сусрета у Абу Дабију, преговори нијесу донијели споразум о прекиду ватре нити рјешење територијалних питања, која остају међу најтежим препрекама за окончање сукоба.

Москва инсистира на томе да будући мировни аранжман мора да обухвати и њене безбједносне захтјеве, док Кијев тражи међународне гаранције које би спријечиле нови оружани сукоб. Разлике постоје и око будућег положаја Украјине у европском безбједносном поретку. Управо у тим околностима Михалков упозорава да обнављање преговора само по себи не представља гаранцију мира. Према његовој оцјени, пресудно ће бити да евентуални договор отклони узроке сукоба и обезбиједи да преузете обавезе буду испуњене, како се не би поновило искуство споразума које Москва сматра изневјереним.
Извор: Политика