Мој живот

Свет

Српска вода, ваздух су небитни, али финска мочвара мора да се сачува: „Зелена“ одлучност ЕУ на проби

4 мин читањаИзвор: rt.rs / РТ Балкан

Getty © Anastasiia Akh

Реч је о пројекту који би, по свој прилици, требало да одушеви доносиоце одлука у Бриселу: нови рудник који би могао да обезбеди велике количине бакра, никла и кобалта из извора унутар ЕУ – сировина неопходних за енергетску транзицију – и тако помогне у смањењу зависности од Кине.

Међутим, постоји проблем.

Део рудника, који предлаже британска мултинационална рударска компанија „Англо Америкен“, налази се испод нетакнутих мочварних подручја у северној Финској. Експлоатација на том месту захтевала би заобилажење једног од најважнијих закона ЕУ о заштити животне средине – Директиве о стаништима.

Ово је пример дилеме са којом се Европа суочава док покушава да прекине зависност од Кине када је реч о металима неопходним за чисту енергију, одбрамбену индустрију и технологију. Домаћи рудници су кључни за смањење те зависности, али могу имати озбиљне последице по животну средину и често су у сукобу са строгим прописима ЕУ о заштити природе.

Финска влада сада мора да одлучи да ли ће, упркос свему, одобрити пројекат. Тим поводом затражила је савет од Брисела о томе да ли може да занемари прописе ЕУ о заштити природе. Каква год одлука буде донета, она ће несумњиво изазвати полемике.

Да би рудник могао да почне са радом, Финска би морала да одобри изузеће у оквиру Директиве о стаништима, која штити више од хиљаду биљних и животињских врста. Влада то може учинити и без дозволе Брисела, али би тиме ризиковала да је Европска комисија тужи.

„Ако отворимо ова врата и Финска пожели добродошлицу свим рударским компанијама – чак и у заштићеним подручјима природе – у Финску ће похрлити читав низ таквих компанија, сматрајући је земљом у којој је за рударски сектор све могуће“, рекла је „Политику“ Хана Халменпе, директорка Финског удружења за заштиту природе и бивша посланица у финском парламенту.

Ема Терама, начелница одељења за биодиверзитет у Министарству животне средине, тврди да одобравање овог рудника не би створило преседан, „будући да сваки случај подразумева другачије околности и да се сваки од њих разматра појединачно“.

Портпарол компаније „Англо Америкен“ изјавио је да је заштита „јединственог биодиверзитета“ у том региону „од највеће важности“, додајући: „Пројекат се пажљиво планира тако да буде у складу са хијерархијом мера за ублажавање утицаја, како би се потенцијалне последице свеле на минимум током читавог развоја пројекта“.

Из компаније „Англо Америкен“ наводе да штету могу надокнадити обнављањем деградираних станишта у близини. Међутим, финска Управа за шуме и надлежне агенције за издавање дозвола нису убеђене у то: сматрају да наведени кораци нису довољни да надокнаде штету коју би предложени рудник нанео мочварном подручју Вијанкијапа — једном од последњих примера такозваних „ланчаних“ тресетишта у Европи — које је уједно и станиште бројних угрожених врста птица.

Све ово отежава напредак пројекта рудника „Сакати“, који је, према Закону ЕУ о критичним сировинама, означен као „стратешки“ пројекат. Овај закон има за циљ остваривање европске амбиције да се смањи зависност од минерала који долазе из Кине. Испод овог еколошки очуваног подручја налази се пет од 17 минерала са листе стратешких сировина, уз присуство злата и сребра.

Према наводима компаније „Англо Америкен“, рудник „Сакати“ би могао да удвостручи производњу бакра у Финској и повећа производњу никла за 25 посто. Компанија такође тврди да би овај рудник могао да допринесе финској економији са готово пола милијарде евра годишње.

Никл и бакар су неопходни за сектор обновљивих извора енергије. Никл је кључна компонента литијум-јонских батерија које се користе у електричним возилима, док је бакар проводник неопходан за све што користи електричну енергију — од електроенергетских мрежа и електричних возила, па све до соларних панела и ветротурбина.

Влада у Хелсинкију затражила је мишљење Брисела пре него што донесе одлуку о томе да ли ће направити изузетак од прописа ЕУ који се тичу заштите природе. Уколико добије „зелено светло“, био би то први пут у историји ове земље да је за неки рудник одобрен такав изузетак.

Извор: rt.rs / РТ Балкан