Дела изузетног уметничког домета: Песникињи Злати Коцић и професору Милу Ломпару уручена Велика награда „Иво Андрић“

У Андрићевом институту у Вишеграду данас је свечано додељена Велика награда „Иво Андрић“ истакнутом српском књижевном историчару, критичару и универзитетском професору Милу Ломпару, за књигу „О самозванцу: Његош и модерна“, и песникињи Злати Коцић, за животно дело и укупан допринос књижевности и култури.

Лауреате награде и госте свечаности у Андрићграду поздравио је директор Андрићевог института и прослављени српски редитељ Емир Кустурица, наглашавајући да је „идеја о овој награди лов на културолошке узорке који ће за 100 или 200 година представљати много већу вредност од оне која им се данас приписује“.

“Кликови су постали значајнији од мисли, ракете лете на стране на које ми не можемо да утичемо, а у Србији се десио преокрет са системом који се темељио на проституткама, криминалцима и старлетама, па се сад, надамо се, враћа у свој културни образац“, рекао је Кустурица.

Он је напоменуо да се реткост данас мора чувати много јаче од онога што испливава као законитост, додајући да је „Андрћград завршен како бисмо истакли да смо ми као Срби били победници у Првом светском рату, што је временом заборављено и представља се као дан примирја“.

„Ломпар је један од архитеката ове награде, а на крају ју је и заслужио, док је Злата Коцић још један од многих доказа да жене у нашем друштву и култури играју огромну улогу. Наши лауреати су доказ да вредни људи играју огромну улогу у култури једног народа, много већу него што можемо да наслутимо“, рекао је Кустурица.

Одлуку о овогодишњим лауреатима донео је стручни жири у саставу др Весна Тријић, председница, др Владимир Димитријевић и Желидраг Никчевић.

Представљајући одлуку о додели награде за животно дело, председница жирија Весна Тријић истакла је да стваралаштво Злате Коцић већ више од пет деценија заузима посебно место у српској књижевности. Њен богат и разноврстан опус обухвата поезију, лирско-медитативну прозу, есејистику и драмска дела, а значајан део њеног рада посвећен је преводилаштву и културном повезивању српског и руског народа.

Тријићева је навела да се посебна вредност поезије Злате Коцић огледа у дубоком односу према језику, његовој мелодичности и значењским слојевима, као и у јединственом песничком свету у којем се преплићу лично и колективно, национално и универзално, духовно наслеђе и савремено искуство. Њено стваралаштво, прожето религијском имагинацијом, библијском симболиком и фолклорно-митолошким мотивима, представља особен и препознатљив глас у српској књижевности.

„Пада ми на памет један стих: „Моје срце веће је од мене” и то је оно што ја сада осећам“, рекла је на свечаности награђена песникиња која је свој говор посветила делу Ива Андрића.

Говорећи о награђеној књизи Мила Ломпара „О самозванцу: Његош и модерна“, председница жирија нагласила је њен изузетан научни, књижевни и филозофски значај. Полазећи од Његошеве драме „Лажни цар Шћепан Мали“, Ломпар разматра сложене односе књижевности, историје и културе, отварајући питања самозванства, лажи и обмане као појава које превазилазе оквире једног времена и националне традиције.

Како је навела Тријићева, Ломпарово тумачење Његошевог дела доноси нову перспективу у разумевању великог песника, повезујући национално књижевно наслеђе са ширим токовима европске интелектуалне и културне историје. Посебна вредност књиге огледа се у томе што се, кроз промишљање историјских и књижевних образаца самозванства, отварају и суштинска питања савременог света и механизама лажи и обмане који у њему делују.

Жири је Ломпарово остварење оценио као дело изузетног интелектуалног и филозофског домета, које потврђује његово истакнуто место у савременој српској књижевној науци и културној мисли.

„Кад је објављено да сам почаствован овом наградом, један мој колега ми је река: „Нећете ваљда ово одбити?” Био сам суочен са избором који се често појављује, а то је избор да морате сами себе да преиспитате… У претходном периоду био сам изложен политичком прогону. Дакле, један професор који нема политичку амбицију, али опет смета. Они који су ми ову награду доделили нису имали ниједан други мотив осим оног да ту награду заслужујем. А ја имам обавезу да жирију захвалим што је баш мени који сам трпео медијску халабуку и негативну кампању доделио ову награду, а ја имам обавезу да им захвалим. У светлу ове награде, треба рећи да Андрић ни о коме није написао толико текстова као о Његошу. Читавих девет, а уз то га називајући највећим песником нашег језика“, рекао је професор Ломпар после доделе награде.

Свечана додјела Велике награде „Иво Андрић“ још једном је потврдила значај овог признања у очувању и афирмацији српске књижевности и културне баштине. За Андрићев институт награда представља важан део научног и културног деловања, заснованог на уверењу да очување културног наслеђа не подразумева само бригу о вредностима прошлости, већ и препознавање стваралаштва које обогаћује савремену књижевност и постаје део њеног трајног насљеђа.

Велика награда „Иво Андрић“, коју је Андрићев институт установио 2015. године, током протекле деценије заузела је значајно место у књижевном и културном животу Републике Српске и Србије. Окупљајући истакнуте домаће и светске ствараоце, ово признање потврђује настојање да се препознају и вреднују књижевна дела изузетног уметничког домета и мисаоне снаге.