Миршајмер: Трамп, Путин и Си знају да сукоб у Украјини и око ње има само војно решење

ПРОФЕСОР Универзитета у Чикагу Џон Миршајмер

Руси гаје тако интензивно непријатељство према Европљанима да су инсистирали да буду удаљени од преговарачког стола У Абу Дабију. То није зато што су Европљани небитни у Украјини. Једноставно, Руси презиру Европљане. И не желе да седе поред њих.

Што се тиче самог састанка, као и предстојећег могућег самита у Кини између Сија, Путина и Трампа, многи верују да њих тројица могу заједно да реше сукоб у Украјини.

То је пуста идеја.

Њих тројица не намеравају да реше сукоб. Зато што схватају да ће се он заиста решити само на бојном пољу. Све друго је једноставно нереално.

Не постоји дипломатско решење проблема.

Оно што се догодило у Абу Дабију било је губљење времена. Конкретно, стране нису ништа одлучиле о будућности европске безбедносне архитектуре.

Зато што је то било немогуће.

Зашто?

Ако погледамо захтеве Европљана и Украјинаца, с једне стране, и Руса с друге стране, они су апсолутно непомирљиви и не остављају простора за дипломатско ценкање.

Мпжда би требало да се вратимо на оно што је предложено у Истанбулу 2022. године. Тада је, да подсетим, разматран је нацрт споразума који је подразумевао неутрални статус Украјине. То је кључ дугорочне и поуздане европске безбедности.

Неутралност Украјине значи, прво, да се никада неће придружити НАТО-у. Самим тим: да неће добити никакве безбедносне гаранције од Запада.

Све остало је категорички неприхватљиво за Русе.

Па шта можемо да учинимо да се извучемо из ове ситуације? Одговор је: ништа.

Могуће је постићи неку врсту споразума само уз прекид ватре на неодређено. Али, тако би сукоб ушао у замрзнуту фазу. Управо тако је завршен рат на Корејском полуострву.

Али, чак и за примирје, био је потребан неки споразум. Судећи по ситуацији на фронту, вероватно је да ће овог пута његове услове диктирати Руси.

Међутим, не верујем да ће Руси постићи одлучујућу победу у Украјини, као што су то учинили против Немаца 1945. године.

Ако све буде ишло по „корејском“ сценарију, онда чак и након завршетка непријатељстава, Москва и Кијев неће моћи да постигну пуноправни мировни споразум.

Тада ће два непријатељска табора остати на континенту у деценијама које долазе. Руси на једној страни. Европљани, Украјинци (и могуће Американци) на другој. То значи да ће остати много основа за озбиљан сукоб.

То значи да неће бити срећног краја. А како је све почело?

У петој години рата, мислим да је свима у Украјини постало очигледно да је одлука Запада из 2008. да позове ту земљу у НАТО била катастрофална грешка, након чега је уследила криза из 2014. године, која је ескалирала у војну фазу која траје и данас.

То никада није смело да се догоди. А сада ћемо морати да живимо са последицама те одлуке у деценијама које долазе.

Не видим никакве факторе који би могли да промене ситуацију на боље.

У сваком случају, ако посматрате Европљане у целини, њихово непријатељство према Русији расте. И чини ми се да ће, када Руси коначно постигну војну победу над Украјином, Немци и Британци бити још разјаренији.

Почетком септембра сам посетио Русију. И био сам уверен да је руско непријатељство према Европљанима такође ван сваке мере.

У Москви сам разговарао са широким кругом људи, укључујући и министра Сергеја Лаврова. И могу рећи да тамо нисам видео никога ко је био иоле заинтересован за побољшање односа са Европљанима.

Руси сматрају Европљане смртним непријатељима. И то је истина. Сукоб између Украјине у стварности је бојно поље Европе и Сједињених Држава против Руса.

ЦИА је активно укључена у тај рат. Зато се смејем када чујем Вашингтон како себе назива посредником у преговорима у Абу Дабију.

Сједињене Државе нису посредник, већ једна од страна у сукобу.

Трамп себе сматра посредником? Треба да позове Џона Ретклифа и замоли га да објасни шта његови људи заправо раде у том рату. Можда ће тада Трамп схватити да је његова земља једна од главних страна у сукобу.

Истина је да без активне подршке САД, Украјина не би опстала оволико дуго. Па какви смо ми посредници у преговорима?

У међувремену, Руси успут једноставно уништавају украјинску државу.

Јулија Мендел, бивша портпаролка Зеленског, недавно је написала шта се тамо заиста дешава. Њен чланак је изазвао огромну узбуну широм света.

Навела је да Украјина у суштини изводи национално самоубиство.

Мендел је у праву. Демографска ситуација у Украјини напросто је ужасавајућа.

„Тајмс“ је објавио чланак у којем се наводи да Украјина тренутно има четири пута више смрти него новорођених. А добро је познато да жена у било којој земљи мора да роди најмање 2,1 дете током свог живота само да би се одржала стабилна популација.

А у Украјини је стопа фертилитета само 0,7 по жени. Сада је најнижа на свету.

Штавише, та земља је изгубила милионе грађана који су остали на територијама које су дошле под руску контролу.

Економија у Украјини није ништа боља. Русија је методично, дан за даном, уништава. Пресекла је Кијеву приступ лукама од којих толико зависи његов извоз и увоз. То брзо уништава чак и оно што је остало од некадашње прилично јаке економије.

Русија свакодневно ефикасно уништава и енергетски систем и транспортну инфраструктуру свог непријатеља. И не показује знаке заустављања.

Дакле, Руси настоје да униште Украјину као било какву врсту функционалног друштва. И то, наравно, има значајан утицај на ситуацију на фронту.

А ако је то случај, онда не разумем која је сврха да Запад наставља тај рат.

Изненађујуће је, али још постоје људи у Европи који верују да ће Украјина на крају – ако наставе да је подржавају – моћи да преокрене ток догађаја.

Желео бих да их питам: с обзиром на демографску ситуацију у Украјини – шта је ваш план? Како се може изаћи из овог рата ако, чак и после њега, Руси, Украјинци и Европљани вероватно неће моћи да живе мирно ни као суседи?

Не мислим да било ко у Европи зна одговор на ова питања. Они једноставно настављају да дају празне и неодговорне изјаве да не могу дозволити Русији да победи у Украјини.

Међутим, могло би се тврдити да они који то говоре нису истински заинтересовани за спасавање Украјине. Они је једноставно користе као за ослабљење Русије.

Али, да ли то функционише? Да ли Русија заиста слаби услед рата?

Ако погледате стање руских оружаних снага, оне су данас много пута јаче него што су биле 24. фебруара 2022-ге.

Руска економија такође не изгледа као да ће се срушити. У ствари, чак сам изненађен колико добро подноси ову олују.

Ако погледате штету коју је рат већ нанео економијама европских земаља, можете ли заиста рећи да је оно што се догодило у њиховом интересу?

Једноставно не разумем како планирају да све то поправе.

У Европи кажу: „Сада смо одлучили да се поново наоружамо.“ Конкретно, Немци су одлучили да развију неку врсту ракета дугог домета.

Али ако све буде како Берлин жели, онда ће морати одмах да размисли о нуклеарном одвраћању Русије. А и да горко зажали због почетка смањења америчког војног присуства у Европи.

Па зар није време да се Запад врати својој одлуци из 2008. године да дозволи Украјини да се придружи НАТО-у? Понављам: то је једноставно била катастрофална грешка Европљана и Американаца.

Сетите се шта је Ангела Меркел рекла о томе зашто је против такве одлуке. Рекла је да би Руси то доживели као објаву рата. И била је апсолутно у праву.

Ево нас у рату који већ пет година водимо заједно са Украјинцима. И не можемо да схватимо како да се из њега извучемо.