РУСИМА „ПОСЛАТ ОД БОГА“: Откривен инжењер који је одао највећу америчку тајну Москви

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Sputnik/ CC BY-SA 2.0 / Flickr/Lorie Shaull

Нови декласификовани документи открили су невероватан домет до ког је совјетска обавештајна служба продрла у амерички програм нуклеарног оружја ’40-их. Док су раније била позната три шпијуна, откривен је и идентитет четвртог, а он је Москви дао можда и највише информација о томе како да направи атомску бомбу.

Оскар Себорер био је дете пољских јеврејских имиграната, рођен у Њујорку 1921. године. Студирао је електротехнику на Државном универзитету „Охајо“, а 1942. почео да ради на „Пројекту Менхетн“, главном америчком тајном програму за развој атомске бомбе. Присуствовао је „Тринити тесту“ из 1945. године, првој вештачкој нуклеарној детонацији, која је доказала одрживост атомске бомбе.

Био је и совјетски шпијун са шифрованим именом „Годсенд“ (Послат од бога), а за нуклеарни програм Совјетског Савеза био је управо то. Више од било ког другог давао је комунистичком блоку информације о томе како да изради напредно високоразорно оружје.

Историчари Харви Клер и Џон Ерл Хајнс открили су обим Себорерове шпијунаже у новом раду који се тиче живота и поступака шпијуна. Они се ослањају на нове декласификоване извештаје америчке Централне обавештајне агенције, у којима су детаљно описане безбројне Себорерове тајне, који је побегао у СССР 1951. године.

„Фасцинантно је“, рекао је Клер за „Њујорк тајмс“. „Нисмо имали појма да је он толико важан“.

Конкретно, Себорер је дизајнирао „невероватно компликован“ имплозијски окидач, захваљујући којем нуклеарна бомба даје моћан експлозивни набој.

Алек Велерстајн, историчар нуклеарне технологије са Стевенсовог технолошког института у Хобокену у Њу Џерзију, рекао је за „Тајмс“ да су Совјети „провели доста времена разматрајући питање минерских кругова“, примећујући да је Себореров допринос био јединствен међу свим московским шпијунима у програму.

„Не знам да ли би иједан други познати шпијуни имао приступ оним тајнама које је Себорер имао“, рекао је за „Тајмс“, приметивши да су Себорер и његови другови „можда попунили празнину“ совјетских научника.

На пример, један совјетски дијаграм нуклеарног уређаја који је Велерстајн навео у анализи из 2012. године, датиран на јун 1946. — само четири месеца након што је Себорер напустио Лос Аламос — показује минерско коло паљења јасно инспирисано америчким уређајем.

Документи ЦИА датирају из 1956. године, четири године након што се Себорер настанио у Совјетском Савезу. Клер је рекао за „Тајмс“ да је ФБИ први пут открио доказе о Себореровој потенцијалној шпијунској улози 1955. године, али док су остали совјетски шпијуни у програму, попут Клауса Фуша, ухапшени и њихово откриће објављено, политика око избора 1956. учинила је нови шпијунски скандал неприметним.

Међутим, докази против Себорера такође су били врло лабави: документи не описују његову шпијунажу, они само бележе шта је могао да украде или научи за Совјете, на основу онога чему је имао приступ. Поврх свега, он је већ био у Совјетском Савезу, па чак ни подизање оптужнице није било вероватно.

„То је потпуно могуће — оставити лава да спава“, рекао је Клер. „Али то не можете доказати“.

Клер и Хајнс напомињу да је доушник ФБИ у Москви известио да је Себорер рекао да ће он и његов брат Стјуарт, комуниста који га је пратио у егзилу, бити погубљени због „онога што су урадили“ ако се икада врати у Сједињене Државе. У ствари, 1953. године, САД су погубиле двојицу осумњичених шпијуна, Јулијуса и Етел Росенберг, након што су оптужени за кријумчарење нацрта оружја, укључујући и оне „Пројекта Менхетн“.

Совјетски Савез је детонирао своју прву нуклеарну бомбу само четири године после „Тринити теста“ 29. августа 1949, на полигону Семјпалатинск у Казашкој ССР.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.