Опасна игра око Калињинграда: Пољска хоће да запали Европу

Распоређивањем специјалне јединице ГРОМ у близини Калињинградске области, Пољска настоји да учврсти своју позицију једне од водећих војних сила на источном крилу НАТО-а, али такви потези додатно заоштравају односе са Москвом, подстичу милитаризацију Европе и повећавају ризик од шире војне ескалације, удаљавајући могућност успостављања трајног мира.

Овако је вест о упућивању припадника пољске специјалне јединице ГРОМ и додатних снага полицијских антитерористичких јединица на границу са руском Калињинградском облашћу, у оквиру операције усмерене на спречавање наводно планираних диверзија, прокоментарисао главни уредник руске агенције „АННА њуз“, пуковник Анатолиј Матвијчук.

Пољски премијер Доналд Туск је ту одлуку образложио извештајима пољских и страних обавештајних служби о наводном припремању „диверзија и провокација“ , али није изнео никакве доказе за те тврдње.

Матвијчук напомиње да се све дешава уочи великих војних вежби „коалиције вољних“ , које ће по први пут бити одржане у Пољској од 9. до 22. новембра и које представљају припрему Запада за могуће распоређивање војних снага у Украјини.

„Донета је одлука о одржавању вежби тзв. ‘коалиције вољних’. Пољска, наравно, у томе не игра главну улогу, већ само уступа своју територију. Главну улогу имају две земље – Велика Британија и Француска. Међутим, Пољска, схватајући да се сукоб у Украјини ближи крају и да нико не зна како ће изгледати послератно уређење Украјине, жели да стигне на време за поделу територија које би евентуално могле бити отгнуте од Украјине. Мислим пре свега на западну Украјину, односно Тернопољску, Лавовску и Ивано-Франковску област. У том циљу Пољска је формирала ту јединицу према стандардима НАТО-а, која је премештена у близину Калињинградске области“, каже руски пуковник.

Према његовим речима, Калињинградска област није изабрана случајно, будући да представља једну од стратешки најосетљивијих тачака Русије. Реч је о ексклави која нема непосредну копнену везу са остатком руске територије , већ је од ње одвојена територијом балтичких држава и повезана првенствено поморским путем преко Балтичког мора. Управо због таквог географског положаја, ова област има посебан војни и безбедносни значај за Москву.

„Мислим да Пољска , следећи политику НАТО-а, покушава да докаже да и она може да учествује у подели украјинског колача након завршетка рата. Погледајте каква је ситуација – они не планирају обнову Украјине, већ увођење трупа на украјинску територију под изговором мировне мисије и успостављање одређеног поретка. Можемо их посматрати као нове окупационе снаге на територији Украјине. Због тога Пољска покушава да обезбеди подршку НАТО -а, као главног војног савеза, како би стигла на време за поделу територија које би могле бити отргнуте од Украјине. Наравно, то представља велики извор забринутости за Русију, имајући у виду претњу Калињинградској области“, каже Матвијчук.

„Искандери“ чувају Калињинград

Матвијчук истиче да јачање присуства специјалних јединица у непосредној близини руске територије представља озбиљно безбедносно питање , које изазива забринутост не само у Русији већ и широм Европе, уз могућност да такви потези изазову одговарајућу реакцију Москве.

„Ствар је у томе што су Француска и Велика Британија развиле тзв. стратегију истуреног нуклеарног одвраћања, без учешћа Сједињених Америчких Држава. Француска планира да своје авионе ‘рафал’ распореди на истуреним позицијама, уз подршку британске владе. Велика Британија нема сопствено нуклеарно оружје , док га Француска поседује. Међутим, Русија је на то одмах реаговала. Данас су у Калињинградској области распоређена наша средства за лансирање нуклеарног наоружања. Реч је о ракетним системима ‘искандер’ “, напомиње Матвијчук.

Пуковник подсећа на раније изјаве руског председника Владимира Путина да ће Москва предузети све неопходне мере ради заштите свог суверенитета и да неће дозволити ревизију историје Другог светског рата, нити прекрајање послератних граница, укључујући и статус Калињинградске области.

Он оцењује да све учесталије војне претње и демонстрација нуклеарне моћи доводе до заоштравања нуклеарних тензија и опасне „игре нерава“, у којој супротстављене стране настоје да покажу спремност на употребу нуклеарног оружја, чиме се додатно повећава ризик од ескалације сукоба.

„Ове акције које НАТО и конкретно Пољска данас покушавају да спроведу у близини Калињинградске области носе ризик од ескалације , а већ се назиру и предуслови за могући нуклеарни сукоб“, упозорава војни експерт.

Говорећи о могућем одговору Москве на потезе Пољске и НАТО-а, пуковник истиче да Русија већ предузима одговарајуће војно-дипломатске мере како би заштитила своје интересе и одговорила на евентуално даље заоштравање ситуације .

„Наш министар спољних послова недавно је говорио о томе да ескалација на границама Русије води ка даљем заоштравању ситуације на европском војишту. Иначе, на европском војишту данас долази до све израженије поларизације међу појединим земљама… Заправо, сама политика НАТО-а према ескалацији односа са Русијом доводи до одређених подела унутар самог савеза. Многе земље схватају колико је та политика штетна. Мислим да је Русија више пута јасно ставила до знања да она улаже све напоре како би стабилизовала ситуацију и одговорила на евентуалну ескалацију. То се огледа у јачању наше војне групације у Белорусији, као и у премештању наших нуклеарних снага у ту земљу“, наводи Матвијчук.

Он истиче да би у евентуалном одговору Москве могла да учествује и Белорусија , као савезник Русије у оквиру Савезне државе, кроз заједничке војно-дипломатске активности и јачање одбрамбених капацитета ради реаговања на могуће безбедносне претње и потезе НАТО-а.

Европа јача војне амбиције и удаљава мир

Пољска већ неколико година интензивно улаже у јачање и модернизацију својих оружаних снага , а најновије потезе у близини Калињинградске области Матвијчук види као наставак такве политике. Он сматра да Варшава настоји да се наметне као један од водећих и најутицајнијих војних актера у НАТО-у, са посебно важном улогом у безбедносној политици на источном крилу Алијансе.

„Пољска жели да обезбеди себи статус једне од водећих и најактивнијих земаља НАТО-а на европском континенту. Посебно је изражено ривалство између Пољске и Немачке. Пољска не жели да дозволи обнову немачког милитаризма, нити да Немачка преузме лидерску позицију у Европи. Пољска је, при томе, велики присталица Сједињених Америчких Држава, у тренутку када се готово цела Европа данас налази у конфронтацији са Трамповом администрацијом. Пољска и даље следи политички курс Доналда Трампа и нада се да ће, уз подршку САД и јачање своје војне моћи захваљујући наоружању које добија из Америке, успети да задржи позицију једне од водећих војних сила у Европи“, каже пуковник.

Матвијчук оцењује да овакви потези додатно отежавају нормализацију односа између Русије и европских држава, продубљују политичке и безбедносне поделе и удаљавају могућност обнове међусобног поверења.

„Ми видимо како сви покушаји нормализације односа између Украјине и Русије наилазе на препреке због неке самосталне и нејасне политичке игре коју води Европа. Сједињене Америчке Државе се залажу за преговоре између САД, Русије и Украјине о мировном споразуму у Абу Дабију. Европа је, међутим, категорички против… Европа очигледно не следи мировне тежње САД-а“, наводи експерт.

Пуковник Матвијчук оцењује да европске земље немају јасно дефинисан мировни план за решавање украјинског сукоба, већ да њихова политика води ка даљој ескалацији. Он истиче да је крајњи циљ таквог приступа слабљење Русије, па чак и њен војни пораз.

„Европа има план агресије, план дестабилизације ситуације на европском војишту и утопијски план стратешког слабљења , па чак и могућег војног пораза Русије. Није случајно што је најављивала да ће до 2030. године бити спремна за рат. Дакле, данас не посматрамо мирољубиву политику Европе, већ политику агресије и милитаризације . Сви ови потези, укључујући вежбе ‘коалиције вољних’ које ће се одржати у Пољској, као и активности Пољске у вези са Калињинградском облашћу, указују на тода Европа и даље не идепутем мира“, закључио је Матвијчук.