Најтежа Путинова одлука: Шта је циљ специјалне операције у Донбасу

фото: © Sputnik / Алексей Дружинин

Специјална операција Русије у Донбасу представља заштиту територија и народа који живи у Доњецку и Луганску. Десила се провокација на тој територији, Русија је морала да реагује и верујем да је ово била, вероватно, најтежа одлука коју је Владимир Путин икада донео, каже главна уредница Спутњика Србија Љубинка Милинчић.
Према њеним речима, Русија се није непланирано упустила у неки пројекат, јер све време постоји потреба да се заштити руски народ у две самопроглашене републике – Доњецк и Луганск. То, како каже, и јесте циљ ове специјалне операције Русије.
„Те републике су се издвојиле у време када је насилно срушена власт у Украјини и када су доведени прозападни властодршци, а сама чињеница да су морале да се издвоје као републике говори о томе какав је однос био према њима. Тамо је буквално вршен геноцид, ти људи нису имали право на своје писмо, на своје школе, на нормалан живот. Годинама су живели у стању полурата, сваког дана се гинуло, то је цео свет гледао и никога није било брига“, подсећа Милинчићева.

Зашто је дошло до специјалне операције у Донбасу?

У Минску су, како наводи, потписани мировни споразуми – од стране председника ЛНР и ДНР и председника Украјине, а као гаранти су их потписали председници Француске и Немачке и амбасадор Русије.
„Међутим, нико није мрднуо прстом да се ти споразуми реализују. Русија осам година говори, пре свега Украјинцима, да морају да испуне оно што су потписали и подсећа гаранте да морају да утичу на Украјину да то уради. Међутим, од тога није било ништа, баш као што се својевремено, када је био Мајдански пуч и када су постојале гаранције за председника Јануковича и да ће се све мирно решити, појавила Викторија Нуланд, опсовала Европу и урадила оно што је хтела“, примећује Милинчићева.

Америка и НАТО гурнули Украјинце да гину

На питање на који начин Запад и НАТО помажу Украјини, Милинчићева каже да је срамота да људима које су гурнули да гину обећавају помоћ тиме што ће увести санкције Русији.
„Али, да им нису обећавали некакву помоћ, Украјинци се не би одважили на оно што су урадили, јер све време Американци њима обећавају помоћ, шаљу им неко оружје. То оружје је престало да постоји јутрос у осам сати, јер од шест сати, када је по нашем времену почела руска специјална операција, уништена је противракетна одбрана Украјине и све авио базе те земље. Ето, толика је била америчка помоћ“, категорична је уредница Спутњика.
Говорећи о разлозима који су довели до руске операције, Љубинка Милинчић каже да од краја Другог светског рата Америка покушава прво да се бори против СССР-а, а потом и да обуздава Русију.
„Тридесет година русија инсистира на недељивој безбедности, на заједничкој безбедности целог света, на сигурности и Русије и Америке и Немачке и Индије, на томе да сви будемо једнако безбедни у овом свету, а ту безбедност би гарантовало пет земља, чланица СБ УН, које су најодговорније за цео свет и које имају атомско оружје. Међутим, Путин тих пет земаља већ годинама не може да састави да на ту тему разговарају, а камоли да се договоре“, наводи главна уредница Спутњика.
На жалост, како додаје, дошао је тренутак који је Путин упоредио са ситуацијом пред Други светски рат, а руски лидер, како додаје, не жели да чека да му дођу пред Москву.
„Немци су у Другом светском рату дошли на 40 километара од Москве. Путин то неће дозволити, а услов који поставља и циљ које је поставио је демилитаризација Украјине. Украјина не сме бити не нуклеарна сила како би то сама желела, него никаква војна сила. Она мора бити неутрална као што је Финска и само таква може гарантовати безбедност пре свега свом народу, а онда и Русији и целој Европи“, поручује Милинчићева.
Она истиче да руских војника нема у Украјини и да борбе воде оружане јединице ДНР и ЛНР којима су у помоћ притекла њихова браћа са Крима:
„Али, главна тема и даље је општа безбедност и безбедност Русије у њеним границама. То је отворена тема која ће се затворити оног момента када Украјина, ако се то деси, постане неутрална земља.“

НАТО би требало да се запита

Поводом порука из НАТО-а да је договорено активирање плана одбране који предвиђа распоређиване снага за реаговање у землљама Алијансе у кризном периоду, Љубинка Милинчић каже да земље у које ће Америка и НАТО допремити оружје треба да се запитају ко ће страдати када Русија одговори на ракету која лети из, на пример, Литваније, Пољске или Румуније.
„Да ли ће страдати Американци који су то оружје послали, или они који су их тамо дочекали као домаћини? Ја мислим да је то главно питање и главна претња за Европу и надам се да ће бити довољно памети јер Путин никада не би покренуо овакву акцију да није знао да је у овом тренутку јачи“, каже главна уредница Спутњика у специјалној емисији посвећеној дешавањима у Украјини.

Које то још санкције нису уведене

Када је реч о санкцијама које се уводе Русији, Љубинка Милинчић каже да се пита које то још санкције Русији нису уведене.
„Ја не знам шта још може да се уради, јер да ситуација није овако трагична та прича о санкцијама била би смешна. Наравно да санкције нису лака ствар и није тачно да не утичу на Русију, али Русија када донесе овакву одлуку она је спремна и да сноси последице. Биће тешко, али никада није било ни лако“, каже уредница Спутњика.
Са друге стране, како додаје, тешко да ће „Северни ток 2“, који остави без гаса Европу, утицати на грејање Руса.
„Европска унија која против својих интереса кажњава Русију заправо кажњава себе. Али, ЕУ није самој себи господар, она је додатак Америке и један од разлога из којих се све ово дешава је да Америка, поред тога што жели да победи Русију, жели и да потчини Европу. Европа се сада прави важна да може да укине „Северни ток 2“ који никада није ни прорадио, од кога Русија никада није ни живела, а истовремено користи гас из Северног тока 1“, као што је и до сада радила и захваљујући коме је Немачка постала привредно најјача земља у Европи“, каже уредница Спутњика.

Шта ће урадити Србија?

На питање шта можемо очекивати од београдског руководства везано за захтеве да се Србија одреди поводом ситуације у Украјини, Љубинка Милинчић каже да ни један председник ни једне земље не може да се понаша онако како његов народ не жели, а знамо да је српски народ већински на страни Русије.
„Не постоји нико ко има право да каже председнику Србије како да се у овој ситуацији определи. Србија је самостална земља, а Вучић је веома стрпљив човек. Не очекујем никакав потез који би био непријатељски према земљи која је наш пријатељ. На нас се годинама врше притисци, али им се успешно одупиремо и верујем да ће се политика чувања интереса Србије наставити“, каже Љубинка Милинчић.
Према њеним речима, Србија би могла бити посредник у проналажењу дипломатског решења ове ситуације с обзиром на наше пријатељство са Русијом и Украјином, али, како додаје, то не зависи од нас.
„Морам признати да нисам очекивала да ће Украјина оволико провоцирати Путина и да ће дозволити себи ово што је дозволила. Русија је изјавила да нема жељу да окупира Украјину, да неће да осваја територије и да је ово ствар помагања руском народу. Русија се у овом тренутку брани у Доњецку и Луганску, а не дај Боже да мора да се брани и даље од тих територија“, закључила је Љубинка Милинчић.
rs.sputniknews.com, Сандра Черин
?>