Хронологија случаја „Генералштаб“: Хоће ли други пут преживети Американце

Уговор између Владе Србије и компаније Џареда Кушнера, зета америчког председника Доналда Трампа, који је предвиђао изградњу луксузног комплекса на месту Генералштаба требало би да буде стављен ван снаге у наредним данима. Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у техничком мандату Александра Софронијевић изјавила је данас да је влада у августу донела закључак о раскиду уговора.

„Саставни део закључка био је и нацрт уговора и њиме је предвиђено да по закључењу престају сва евентуална потраживања између уговорних страна. Уговор је у процедури формализације, очекује се завршетак почетком идуће недеље, о чему ћете бити обавештени“, рекла је Софронијевић медијима.

Чини се да је ово почетак разјашњења судбине комплекса Генералштаба, дела архитекте Николе Добровића, који је оштећен током НАТО бомбардовања 1999. године, које су предводили Американци. Шест година након тога проглашен је за споменик културе. 

Зграда, која је један од симбола НАТО агресије, и коју је годинама прекривало платно са поруком војсковође Живојина Мишића: „Ко сме, тај може. Ко не зна за страх, тај иде напред“, дошла је у жижу јавности када је Влада Србије у мају 2024. године са фирмом „Atlantic Incubation Partners LLC„, иза које стоји зет америчког председника Доналда Трампа Џаред Кушнер, склопила Инвестициони уговор који предвиђа оснивање посебне заједничке компаније у којој би партнер из САД имао удео од 77,5 одсто, а Србија 22,5 процената. Према том уговору, држава Србија била је у обавези да скине ознаку културног наслеђа са комплекса Генералштаба, а компанија да изгради луксузни хотелски и стамбено-пословни комплекс и музеј посвећен жртвама. Било је планирано да се хотел зове „Трамп“.

У новембру 2024. године лекс специјалисом, донета је одлука о укидању статуса културног добра што је изазвало реакције у јавности и протесте. Осим протеста дошло је и до покретања кривичних поступака. На протестима је указивано да према закону културно добро може изгубити свој статус ако је трајно уништено или нестало и ако је изгубило споменичка својства, а Генералштаб не испуњава те услове. У Тужилаштву за организовани криминал покренута је истрага због сумње да је документација на основу које је укинута заштита Генералштаба као културног добра – фалсификована.

Према наводима тужилаштва, представници више институција прекршили су законске процедуре у области заштите културног наслеђа како би омогућили изградњу луксузног комплекса. Због сумње на злоупотребу службеног положаја и фалсификовање службене исправе приликом скидања својства културног добра оптужени су министар културе (сада у техничком мандату) Никола Селаковић, секретарка Министарства културе Славица Јелача, вршилац дужности директора Републичког завода за заштиту споменика културе Горан Васић и вршилац дужности директора Завода за заштиту споменика културе града Београда Александар Ивановић.

Сви су као саизвршиоци оптужени за злоупотребу службеног положаја, али се Селаковић, Јелача и Васић терете и за фалсификовање службене исправе, а Ивановић за помагање у извршењу тог кривичног дела. У децембру 2025. поднет јеоптужни предлог против Васића, али и још троје функционера међу којима је и министар културе Никола Селаковић. Селаковић је на суђењу које је почело у фебруару ове године одбацио оптужбе, а поступак је оценио као политички мотивисан.

„Одговорно тврдим да мојим поступањем или поступањем мојих сарадника нисмо омогућили стицање користи било коме, нити нанели штету држави, нити смо учинили кривично дело за које смо оптужени„, истакао је тада Селаковић.

Он је рекао да је„Влада Србије 2005. године донела одлуку којом је зграду Генералштаба прогласила културном добром, али је игнорисала чињеницу да је некадашња зграда Генералштаба и Министарства одбране страдала у НАТО агресији 1999. године“.

„Та одлука се односила на зграду која је нетакнута, а не на рушевину и то је први озбиљан пропуст. Републичка дирекција за имовину после мање од годину и по дана тражила је укидање те одлуке, а институције су до 2012. године покушавале више пута да укину статус културног добра због тврдње да зграда угрожава безбедност и здравље људи“, навео је Селаковић.

Након што је случај дошао пред суд, Џаред Кушнер се повукао из планираног пројекта изградње хотела. Тадашњи председник државе Александар Вучић је рекао да жали због тога.

„Требало је при томе да добијемо 750 милиона евра у инвестицијама, од чега би 22,5 или 23 посто припадало Републици Србији и то би био наш удео у свему томе, а да динара свог не уложимо. Између 1.500 и 3.000 људи би радило на самој грађевинској парцели, то су наши радници највећим делом“, рекао је тада Вучић.

Портпарол Кушнерове инвестиционе фирме је образложио да од пројекта одустају „из поштовања према грађанима Србије и граду Београду“, уз оцену да велики пројекти треба да уједињују, а не да изазивају поделе. Но, остала су питања уговора и да ли ће Србија плаћати пенале, а министарка Софорнијевић је изјавила да неће бити потраживања.

Хоће ли Генералштаб бити обновљен?

Представница Студентске листе конзерватор Естела Радоњић Живков истакла је да је план нове власти да се згради Генералштаба врати статус културног добра, али и да ће зграда бити обновљена. Она је рекла да за враћање статуса културног добра постоје две опције – једна да Уставни суд стави одлуку Владе Србије ван снаге и оспори лекс специјалис и друга да парламент донесе такву одлуку.

„Уколико то не буде ишло кроз судове, онда ће вероватно Скупштина Србије морати да донесе такву одлуку. Без обзира на то, служба заштите ће израдити нови предлог за утврђивање Генералштаба за непокретно културно добро и овог пута од изузетног значаја. Дакле, дићи ће се категорија, тако да ће на тај начин бити враћена правна заштита у пуном смислу те речи“, навела је она.

Сматра да би након тога наредни корак требало да буде поновна процена стабилности и тек након тога може да се разговара о његовој реконструкцији.

„Реконструкција је потпуно дозвољена, с обзиром да је комплекс уништен за време бомбардовања. Та обнова је по свим конзерваторским стандардима могућа. Препустићемо струци да одлучи на који начин Генералштаб треба да остане, односно на који начин ће бити сачуван“, навела је она говорећи о плановима Студентске листе и додала да све бити јасније када уговори које је Влада Србије склопила буду угледали светлост дана.