КО ТО ДЕЦИ ПИШЕ ГОВОРЕ: Док тинејџерка плаче због климе, милиони деце на Блиском истоку гладују и плачу у мраку

фото: принтскрин

ВАТРЕНИ говор пред Уједињеним нацијама о климатским променана шеснаестогодишње шведске активисткиње Грете Тунберг проломио се планетом као очајнички крик све деце која ће платити цех због грешака претходних генерација. Кроз сузе је кудила светске моћнике што мисле само о новцу док Земљи прети масовно изумирање, а они су јој – аплаудирали!?

Можда се не треба освртати на тапшање ради протокола, нити бити оштар према тинејџерки због јако театралног и пренаглашеног наступа. Ипак је у поводљивим годинама, а притом пати од Аспергеровог синдрома који отежава међуљудске односе. Међутим, ко може да са пиједестала западних „мејнстрим“ медија месецима прозива и дере се на светску политичку и економску елиту, а притом очекује салве хвалоспева од оних које тобоже напада? Сигурно не милиони деце у Јемену која гладују и гину од Саудијских бомби, нити небројени робови свих узраста којима се отворено тргује у „ослобођеној“ Либији, нити жртве око 300 случајева сексуалне експлоатације малолетника на Хаитију од стране мировњака УН.

Такође, не треба заборавити сузе и потресан говор из 1990. још једне тинејџерке, и то пред америчким конгресом. Три месеца пред операцију „Пустињска олуја“ петнаестогодишња Најира је лажно сведочила како трупе Садама Хусеина избацују бебе из инкубатора у Кувајту и бацају их да умру на хладном поду. Касније се испоставило да она уопште није била сведок таквог зверства и да је ћерка кувајтског амбасадора у САД, али је већ било касно.

Шта се дешава када исти медији, који „дозвољавају“ Грети да „осипа паљбу“ по моћницима, стварно не желе причу о неким неугодним темама видимо и на примеру ратова 90-их на нашим просторима. Док се на сав глас извештавали о „геноциду“ у Сребреници и „етничком чишћењу“ Албанаца, српске цивилне жртве, међу којима је и велики број деце, у најбољу руку су биле колатерална штета.

Добар пример експлоатације страдања деце када медијима и политичарима затреба, а игнорисање када им шкоди, су судбине три дечака из Сирије. Фотографија тела малог Ајлана Курдија (3), који се удавио на обали Турске 2015. бежећи са оцем од рата, одјекнула је у светским медијима као вапај за помоћ сиријским избеглицама. Елита и „богати Запад“ су критиковани како ништа не предузимају и као одговор је уследио талас економских миграната који је преплавио Европу, али и праве избеглице којима треба помоћ. Слика крвавог и прашњавог Омара Дакниша (5) из ратом разореног Алепа док седи сам у комбију Хитне помоћи требала је 2016. да послужи као још један у низу позива на акцију против сиријског „режима“, од навода о хемијским нападима до прича о намерном бомбардовању цивила. Са друге стране, када се појавио снимак одсецања главе палестинског дечака у Сирији од стране „умерених, продемократских побуњеника“ које финансирају САД, у западним медијима изашао је тек понеки текст и то уз наслове попут „САД истражују видео у ком сиријски побуњеници наводно обезглављују младог дечака“ из британског Индипендента.

Како неки аутори примећују, стиче се утисак да је Грета само ново паковање старих аргумената и да без обзира на њихову тачност или нетачност она само понавља што јој кажу одрасли. У томе сигурно помаже што долази из породице глумаца и редитеља.

Свака реакција на њен активизам је магнет за медије енглеског говорног подручја па не чуди што се америчка телевизија “Фоскњуз” одмах извинила јер је један од водитеља назвао “ментално оболелим дететом из Шведске”, иако су изостала извињења за теже пропусте, попут промовисања војних интервенција.

Неки новинари попут Рича Лаурија из “Њујорк поста”, листа који је први објавио смрт Џефрија Епстајна, чак наводе да су Гретини аргументи о мрачној судбини децу после издаје одраслих смешни. Он, како би је оповргао, износи статистику по којој је глобална стопа сиромаштва од 1999. до 2013. пала са 28 на 11 процената, очекивани животни век се продужио са 63,2 на 71,9 годину од 1981. до 2015. док се смртност одојчади смањила са 64,8 на 30,5 на хиљаду порођаја од 1990. до 2016.

(Новости)

intermagazin.rs
?>