Како се брани и руши пољска држава: Техника државног удара Доналда Туска

Све оно што се догађало у Варшави у ноћи 30. октобра 2026. године ући ће у историјске анале. Према речима италијанског геополитичара Лоренца Марија Паћинија – и многих других аналитичара – у питању је покушај државног удара иза кога стоји Европска унија (ЕУ), а њиме руководи премијер Доналд Туск.

Реч је, без икакве сумње, о државном удару, пише познати француски публициста Тијери Мејсан на сајту „Волтернет“, и додаје: „ЕУ је и до сада организовала државне ударе, али сада поступа исто као што је то чинио НАТО током биполарне ере, када је настојао да обузда Совјетски Савез.“

У овом, конкретном случају, додаје он, није постојао никакав правни основ да судија – која чак још није ни ступила на дужност – доноси било какве одлуке, а камоли да суспендује свог будућег претпостављеног.

Све је, наравно, у вези са сукобом у Украјини: „На први знак могућег мира у Украјини – као и могућег распада Европске уније – ЕУ је, уз помоћ Немачке, организовала правосудни државни удар у Варшави“, тврди Мејсан.

И Туск и Навроцки су атлантисти и окорели русофоби. Ипак, међу њима постоје и значајне разлике. Туск је непоколебљиви војник Европске комисије и главни пропагатор русофобије у Европи. Случај Навроцког је сложенији. Он се може назвати „суверенистом“, конзервативцем или пољским националистом.

Удар на правосуђе широм Источне Европе

Укратко, председник Навроцки, који је био на лету за Сенегал, окренуо је авион, стигао до суда и учествовао у кошкању на улазу, а Тусков покушај је назвао „насилним преузимањем једног уставног органа“.

Јарослав Качињски је отишао и корак даље и говорио о увођењу полицијске државе.

Аналитичари ово често представљају као регионалну „рецесију владавине права“ – односно, као пад независног правосуђа, који се шири од Будимпеште, преко Братиславе све до Варшаве, истиче независни египатски истраживачки новинар Тамер Мансур.

Мађарска је у томе послужила као првобитни модел, док је Словачка, под вођством Фица, касније одабрала краћи пут – године 2024. је укинула Специјално тужилаштво.

Румунија означава преседан од највећег значаја, наглашава Мансур, јер је у тој земљи 24. новембра 2024. године Калин Ђорђеску победио у првом кругу председничких избора.

Дана 6. децембра, два дана пре другог круга, Уставни суд је поништио гласање, ослањајући се на обавештајне извештаје у којима је описана координисана кампања на ТикТоку, која је представљена као дело „непријатељске државе“ (Русије).

Ђорђеску је потом забрањено учешће на поновљеним изборима, на којима је у мају 2025. године Никушор Дан победио Џорџа Симиона. Симион се неколико недеља раније појавио на бини заједно са Навроцким, у оквиру такозване осовине Варшава–Букурешт.

У сваком сукобу са Бриселом, упозорава Мансур, национално правосуђе представља кључну полугу; Европски суд правде инсистира на томе да право ЕУ има предност над националним правом. Пољски Уставни суд је 2021. године прогласио поједине делове оснивачких уговора ЕУ неспојивим са пољским уставом.

Техника државног удара Доналда Туска

Ево неких детаља о „техници државног удара“, којим је управљао пољски премијер Туск.

Дана 29. октобра, заменик главног команданта полиције Томаш Михулка упутио је директиву регионалним командантима, у којој је наложио да се припреме за мобилизацију полицијских снага између 2. до 8. новембра, позивајући се на „оперативну ситуацију у земљи“.

Међутим, како примећује Мејсан, у том тренутку у земљи није било никаквих немира. Други новембар је био датум када је председник републике требало да се врати са путовања у Африку.

Након тога, синдикат „Полицијска солидарност“ је у саопштењу истакао да полиција треба да служи грађанима, а не политичким странкама, и затражио објашњење поводом поступања полицијског руководства испред Уставног суда, где су председнику онемогућили улазак у зграду.

Реч је, међутим, о знатно широј бици, као што је то недавно признао и пољски премијер Туск.

Дана 28. октобра, Јарослав Качињски – бивши премијер и актуелни лидер странке ПиС – изјавио је да ће Пољска морати да напусти Европску унију уколико она не спроведе реформе и не укине Европску комисију.

Одговорио му је премијер Туск на платформи Икс: „Јарослав Качињски је управо најавио да би Пољска требало да започне преговоре о условима свог изласка из Европске уније. То је једно од питања о којима се одлучује у бици која се тренутно води у Пољској – тешкој бици. Немам намеру да је изгубим, чак и ако нису сви на мојој страни.“

Како закључује Мансур, преузимање институција одвија се у оба смера: националисти преузимају судове како би се одупрли Бриселу, док центристи преузимају контролу над наративом о судовима како би се супротставили националистима.

„Нема разговора са руским диктатором“

Догађаје у Пољској је могуће схватити тек у много ширем контексту украјинског сукоба са Европом.

На пример, телефонски разговор, у трајању од 90 минута – који су 27. октобра 2026. иницирали норвешки премијер Јонас Гар Стере и фински председник Александар Стуб, са руским председником Владимиром Путином – изазвао је прави шок у Европској унији.

ЕУ је себи поставила апсолутно правило: „Никада не разговарајте са руским диктатором!“, пише Мејсан.

Немачка, Пољска, Шведска, Данска и балтичке државе одмах су осудиле овај потез. Ниједан лидер државе чланице ЕУ није био у контакту са „освајачем“ још од јула 2025. године и разговора француског председника Макрона са Путином. Када се председник Европског савета, Португалац Антонио Кошта, усудио да у јуну 2026. успостави индиректан контакт са Кремљом, био је оштро укорен.

Ипак, пише француски публициста, Пољска се налазила на прагу велике промене. Пољска – која је потпуно нестала са мапе између 1795. и 1918. године, а затим поново од 1939. до 1945. – историјски је подељена између оних који се плаше Русије и оних који се плаше Немачке.

Они који се плаше Немачке са сумњом гледају и на ЕУ, зато што сматрају да њом доминира Берлин и окрећу се ка САД.

Мировни споразум који САД тренутно припремају за Украјину, наставља Мејсан, могао би да поткопа напоре ЕУ усмерене против Русије и против словенских народа уопште.

Европска „владавина права“

Године 2015. нови председник Анджеј Дуда (из странке ПиС) покренуо је промене у изборима за судије Уставног суда, чиме је осигуравао да се за одлучивање захтева квалификована већина.

Након тога, Уставни суд потврдио је примат пољског права над правом Европске уније. Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, осудила је 19. октобра 2021. ово „кршење владавине права“.

Суд правде Европске уније (СПЕУ) искористио је реформу правосуђа и положај хомосексуалних особа, како би Пољској наметнуо дневну новчану казну од милион евра, која ће остати на снази све док Пољска не укине своје реформе судства.

Ситуација је почела да се смирује тек када је Пољска примила више од 1,5 милиона украјинских избеглица. Али, када је председник Навроцки отпутовао у посету Сенегалу, министар правде Валдемар Журек – који уједно обавља и функцију главног тужиоца – поднео је 30. октобра 2026. године захтев за укидањем имунитета председнику Уставног суда Богдану Швјечковском.

Затим, судија Уставног суда Ана Корвин-Пјотровска – коју је именовала Тускова парламентарна већина, али која још увек није положила заклетву пред председником Навроцким – доноси одлуку о „суспензији“ председника Суда Богдана Швјечковског и потпредседника Бартломеја Сочанског. Позивајући се на свој стаж у судству, она је самовољно преузела упражњену функцију председника Суда.

Бриселски ефекат

Као што је на телевизији изјавио премијер Туск: „У држави у којој влада право, политичар не може ући у суд да би издавао наређења или застрашивао судије – па чак ни ако је реч о председнику…

Владавина права не познаје страначку припадност, нити допушта могућност некажњивости. Назовимо ствари правим именом: у Пољској већ годинама постоје организације и политичари који имају за циљ уништење демократије и владавине права.“

Тренутно се земљом управља кроз облик кохабитације између Тускове владе – која је проевропски оријентисана – и председника из странке Право и правда (ПиС), на челу са председником земље Навроцким.

Академски стручњаци су сковали термин „бриселски ефекат“ како би описали процес у којем Европа извози своје прописе у „остатак света“. Пољска сада служи као оглед за примену тог модела унутар саме Европе, где се преференције Брисела намећу путем правосуђа, валуте и финансирања.

Следећи је удар на Народну банку Пољске, која, по узору на Бугарску, треба да одбаци националну валуту и прихвати евро…