Архитектура велике глупости: Европа одлучно одбија да седне за сто на који је нико и – не зове!

Европска унија се показала договорно неспособном, а и неспособном у смислу превенције и решавања криза. И Америка и Руска Федерација су схватиле да са постојећом европском администрацијом не могу доћи до мировног решења за Украјину. Европа више нема политичку тежину да одлучује. О новој безбедносној архитектури Европе, Брисел се неће ништа питати.

Овако за Спутњик изјаву шефа дипломатије ЕУ Каје Калас, да Брисел не намерава да разговара са Москвом и Вашингтоном о новој европској безбедносној архитектури, коментарише војни аналитичар Митар Ковач , директор Евроазијског безбедносног форума:

„Европска унија и даље се држи застарелог модела безбедности заснованог на моћи ЕУ и НАТО-а као целине. Међутим, после Трамповог јасног дистанцирања од такве Европе, показало се да Брисел није способан да промени однос према украјинској кризи, а самим тим ни да учествује у стварању новог безбедносног контекста“.

Шеф дипломатије Европске уније Каја Калас, после учешћа у разговорима министара спољних послова Украјине и Пољске у Варшави, је изавила да ЕУ не намерава да разматра нову европску безбедносну архитектуру , већ да сачува постојећи систем, који се заснива на ЕУ и НАТО-у.

Калас је рекла да захтева да ЕУ учествује у преговорима са САД и Русијом о Украјини, али није објаснила ко би могао да говори у име Уније, нити на основу ког мандата.

Брисел без преговарачке тежине

Ковач каже да проблем европске администрације није само у томе што нема јединствену стратегију , већ и у томе што су њене водеће чланице изгубиле способност да буду релевантан политички чинилац у решавању сукоба.

„Москва и Вашингтон су схватили да са постојећим политичким руководствима у Великој Британији, Француској и Немачкој не могу доћи до мировног решења , због чега их не прихватају као преговарачку страну, нити им дају место за преговарачким столом. То што европска глобалистичка елита неће прихватити оно што се договоре Русија и САД сигурно неће оптерећивати њихове међусобне односе. Свесни су да ЕУ и европски Запад тону и да ће то изазвати ланчане реакције у процесу промене политичких елита и доласка на власт суверенистичких опција, које ће испуњавати вољу народа“, каже Ковач.

Саговорник Спутњика указује да политичари у три водеће европске земље немају ни одговарајућу унутрашњу подршку, а камоли консензус на нивоу Европске уније или европског дела НАТО-а.

Ковач посебно издваја улогу Велике Британије , за коју сматра да преко механизама и одлука НАТО-а управља стратешким процесима Европске уније.

Због тога ће, сматра, предстојећи избори бити важан тест за Европу , видећемо хоће ли на власт доћи политичке снаге које бити спремне да мењају европске односе и озбиљно реформишу Европску унију, а посебно да одустану од припрема за рат са Русијом.

Европа нема снаге да финансира рат

Јасно је да је један од кључних проблема Брисела финансијска исцрпљеност . Европска економија претрпела је озбиљне последице због енергетске кризе услед санкција Русији и трошкова рата.

Ковач је сигуран да Европа више нема капацитете да самостално финансира и наоружава Украјину на нивоу који би јој омогућио значајнију улогу у преговарачком процесу.

„Изјаве Каје Калас о наставку финансијске и војне подршке Украјини су део реторике бриселске администрације која не жели да призна стварне размере проблема. То није само њена изјава, то је колективна „ памет“ бриселске администрације која срља у пропаст , и по цену комплетног урушавања друштава држава које чине окосницу Европске уније, водећих земаља чланица, па и Британије“, каже Ковач.

Он подсећа да се последице такве политике већ одражавају на животни стандард грађана, пре свега у Немачкој, Француској и Великој Британији. Немири и незадовољство становништва, додаје, могли би да утичу на резултате поменутих предстојећих избора и промену политичких елита.

„Границе и резерве финансијске и војне моћи су веома мале, посебно војне моћи. Прелазак на војно-наменску индустрију, претварање обичних у предузећа за војну намену, у функцији припреме за тај будући пројектовани рат, биће бесмислен процес“, оцењује Ковач.

Он сматра да ни подршка Европске уније и водећег западног дела НАТО-а у Европи неће моћи дугорочно да одржи украјински фронт .

Ковач је сигуран да западноевропске земље не могу бити победници у евентуалном рату са Русијом, нити могу остварити првобитне максималистичке циљеве који су се заснивали на покушају разбијања Руске Федерације.

„ Америка је добро свесна тих ограничења и не жели да улази у политичке аранжмане и стратегије европских држава. Однос Вашингтона према Европи све више се своди на економску релацију и продају оружја, што је у интересу америчке индустрије“.

Евроазија уместо нове гвоздене завесе

Када је реч о руском предлогу нове европске безбедносне архитектуре , који подразумева напуштање постојећег евроатлантског модела и успостављање шире, евроазијске безбедносне структуре, Ковач сматра да је и Вашингтону јасно да досадашњи систем више не може да функционише на исти начин.

„Америка у постојећој структури сноси највеће трошкове и представља окосницу војне безбедносне моћи, док су европске земље које не могу да прате њену политику, постале велики терет . Свесна такве процене, пристаје да застареле моделе безбедности гура на маргину догађања. Покушава Европи да укаже да је неопходна реформа евроатлантског система безбедности, посебно европске безбедности“, наводи Ковач.

Наш саговорник додаје да Вашингтон постепено прихвата потребу за другачијим безбедносним концептом, који би подразумевао превазилажење нових подела на европском континенту.

„Западни Европљани не могу да разумеју како се од гвоздене завесе, коју су заговарали Бајден и глобалисти, сада долази до приче о евроазијској безбедности. То подразумева да та линија мора бити поништена, да та гвоздена завеса не сме да постоји, да мора да се обезбеди слободан проток капитала и људи и да се елиминишу сви узроци који иду у прилог неке нове хладноратовске поделе у Европи“, објашњава.

Ковач верује да ће актуелна америчка администрација наставити да следи такву стратегију, док ће европске земље, посебно оне које се данас залажу за милитаризацију, морати да признају да је досадашњи пут био погрешан.

Излаз види у повратку преговорима и сарадњи са евроазијским простором , како би читав континент у безбедносном смислу постао јединствена целина:

„То подразумева и успостављање механизама који би превентивно деловали и омогућавали решавање проблема пре него што прерасту у нове сукобе”, закључује Ковач.