Г. Мирзајан: Сенатори у САД заговарају превентивни нуклеарни удар на Русију

Превентивни нуклеарни удар по Русији на Западу више није сулуда фантазија аутора јефтине литературе.

Такве авантуристичке предлоге поједини амерички политичари „избацују“ готово свакодневно.

Зашто је интензитет беса према Русији у САД достигао тај ниво – и како је то повезано са ситуацијом око Украјине?

„Имали смо зле краљеве. Имали смо идиотске краљеве. Али се не сећам да смо икада били проклети појавом злих идиота у улози краљева”. Ова фраза јунака „Игре престола“ Тириона Ланистера сада се у потпуности може применити на значајан део америчког спољнополитичког естаблишмента.

Њихов злобни однос према Русији комбинован је са неразумевањем америчких националних интереса.

Жеља да на било који начин „униште Картагину“ надмашује схватање да је Америци у њеном садашњем стању потребна руска Картагина (уништење би захтевало превише ресурса) као целина. Ако не баш као пријатељска, а оно – као неутрална.

Уосталом, кинески Атила већ скупља трупе како би изазвао амерички Рим.

Актуелни председник САД Џозеф Бајден то разуме.

Бар је у лето 2021. у Женеви предложио да се заустави ескалација билатералних односа, а у децембру одржао још један самит са руским председником о томе како заустављање ескалације претворити у деескалацију.

Тачан садржај њиховог последњег састанка је непознат, али се по индиректним индицијама може закључити да су стране постигле неку врсту договора.

Конкретно: САД признају забринутост Русије због ширења НАТО и планирају да организују самит на коме ће учествовати Москва, Вашингтон и „неке од земаља чланица Алијансе“.

Тај самит може бити и најконструктивнији (ако Бајден жели да се заврши успешно) или најдеструктивнији (ако му је потребан самит ради самита).

Конструктивне снаге у САД подржале су исход самита и Бајденов курс деескалације.

„Нећемо добити ништа од војне конфронтације са Русијом, али можемо много да изгубимо“, оценио је познати амерички ТВ водитељ Такер Карлсон.

Међутим, те снаге су у мањини – па, бар у информативном простору.

Бајденово понашање на видео-самиту са Путином значајан део америчких политичара, експерата и новинара – како из редова републиканаца, тако и из редова демократа – није разумео, чак је и непријатељски дочекао.

Ти људи верују да ће дипломатски уступци које је Бајден учинио Путину довести не до компромиса са Москвом, већ навести Путина да своје наводно деструктивне циљеве (агресија на Украјину, супротстављање НАТО-у) постигне дипломатским путем.

Стога су амерички медији почели да објављују наслове у стилу „Како Путин користи Бајдена да Русију поново учини великом”.

Указује се да је Бајден у преговорима са Владимиром Путином требало да покаже снагу и одлучност, да опседа и застраши руског председника – а да је он, уместо тога, заправо помогао Путину да повећа утицај Москве на земље постсовјетског простора.

Према речима сенатора Теда Круза, пуштање у рад Северног тока 2 омогућиће Русији да „тенковима уђе у предграђа Кијева“.

Круз тврди, иначе, да је само страх од прекида транзита гаса кроз украјински ГТС спречио Путина да покуша да заузме целу Украјину још 2014. године.

„Шта ће се десити ако не одбранимо Украјину? – Такер Карлсон је поставио питање сенатору из Ајове Џонију Ернсту, који се такође активно залаже за максималну могућу помоћ Кијеву. – Шта, зар ће деца у Де Мојну (главни град Ајове) говорити руски?“

Сенатор Круз има одговор на ово питање. Он уверава да ће Путиново заузимање Украјине бити корак ка претварању Русије у суперсилу, која ће поново – као пре пола века – претити уништењем САД.

„Ако Џо Бајден не промени свој курс, онда ће документи – кад са њих буде скинута тајност – показати да је велика вероватноћа да ће Русија у наредних 90 дана напасти Украјину и предузети критичан корак ка поновном формирању Совјетског Савеза“, рекао је сенатор Круз.

Неки у САД, међутим,већ прелазе границе не просто разумног, већ – безбедног.

Републикански сенатори Роџер Викер и Џим Инхоф затражили су да Вашингтон „драматично повећа помоћ Украјини – оружјем, логистиком, чак и америчким војним јединицама“.

Викер предлаже и да САД не искључују могућност превентивног нуклеарног удара по Русији!

Амбасада Русије у Вашингтону је овакве изјаве већ назвала „неодговорним“ и подсетила Американце да у нуклеарном рату не може бити победника.

Таква упозорења могу натерати и урачунљиве идиоте да дођу себи.

А зле идиоте у улози сенатора, нажалост, ништа не интересује…

Аутор Геворг Мирзајан