Мој живот

Свет

Европа силази са велике историјске сцене, али њену судбину не треба оплакивати

2 мин читањаИзвор: fakti.rs, Тимофеј БОРДАЧОВ

© fakti.rs

Аутор:Тимофеј БОРДАЧОВ, програмски директор дискусионог клуба „Валдај“

ТОКОМ протеклих неколико година, европски политичари су успели да створе извесну илузију свог значаја у међународним пословима. Сада је, чини се, време да се призна да положај Европе у свету више није везан за њено учешће у одређивању сопствене судбине.

Чак и ако ово није формално забележено ни у једном мултилатералном документу, сада је свима сасвим јасно: трилатерални самит у Шенџену подвукао је црту испод све мањег глобалног значаја оних који су, пре само 100 година, били способни да изазову највећи хаос на планети.

Али, не смемо заборавити: најважније ствари захтевају вишекратно понављање да би се „устоличиле“.

Кинески самит Путина, Сија и Трампа је прекретница иако није поделио свет на нове зоне утицаја, нити чак назначио да најмоћније земље разумеју границе своје моћи – све то тек долази.

Надам се да за то неће бити потребан још један светски рат.

Јер, самит у Шенџену је коначно избрисао из светске политике директне наследнике оних који су буквално више од 500 година све решавали.

Од средине 13. века, све инвазије на Русију долазиле су искључиво са Запада. Али Русија, једно од европских царстава прошлости, дигла се попут феникса из пепела, баш као што је то учинила и почетком 20. века. Једноставно зато што је била у стању да сачува своју унутрашњу суштину, чак и по сталну и колосалну цену.

Међутим, сада ће се радити о питањима са којима ћемо морати да се суочимо у свету без Европе.

Током протеклих 550 година, наш главни противник је била Европа – као суверена држава, никада нисмо живели у ситуацији где сврха наше спољне политике није била да бранимо наш суверенитет од разних облика европског надирања.

Ако се у Европи и појаве неке идеје, апсолутно нас неће занимати и зато што их Европљани више не могу промовисати силом и међународним утицајем.

Сада, након кратког разговора између три лидера у Шенжену, који је „поново поделио свет“ и уклонио Европу са велике политичке арене, морамо размотрити које идеје вреди оспорити у будућности.

Међутим, постоји важан фактор који нам даје право да не размишљамо тужно о одласку Европе. Одласци су неизбежност историјских епоха и околности, па је оплакивање Европе потпуно губљење времена.

Извор: fakti.rs, Тимофеј БОРДАЧОВ