Мој живот

Србија

Програм Студентске листе о социјалној заштити: Већи дечји додатак, социјалне пензије и нова права за родитеље-неговатеље

11 мин читањаИзвор: kossev.info

ФОТО: Н1 / Схуттерстоцк/физкес

Већи дечји додатак, увођење социјалне пензије и додатна подршка родитељима-неговатељима – то је део новина које Студентска листа најављује у свом програму који се тиче социјалне заштите. Осим тога, најављују се и другачији обрачун породиљских накнада, лични буџети за негу и блажи услови за поједине пензионере. Има ли простора да се у постојећим условима такве новине примене у кратком временском року?

Програм Студентске листе у области социјалне политике предвиђа ширење низа постојећих права – од породиљских накнада и дечјег додатка, преко новчане социјалне помоћи и дуготрајне неге, до социјалних пензија и блажих услова за превремено пензионисање.

Међу обећањима су породиљско одсуство без обзира на врсту уговора, већи дечји додатак за шири круг породица, лични буџети за негу, додатна подршка најугроженијим пензионерима и социјална пензија за старије који нису остварили право на пензију.

Народни посланик Студентске листе „Студенти побеђују“ Владан Јовановић за портал Н1 наводи да програм представља оквир из којег тек треба да буду развијени конкретнији плански документи и прописи, тачније стратегије, акциони планови, закони, уредбе и правилници.

Због тога, како Јовановић наводи, програм сам по себи не може да пружи одговоре на сва конкретна питања о начину спровођења појединих мера.

Он истиче и да у овом тренутку још не постоје сви институционални и нормативни предуслови да би се знали прецизни износи и други детаљи појединих новчаних давања, али да су, како каже, познати правци у којима ће Студентска листа креирати политику социјалне и дечје заштите.

Владан Јовановић је дипломирани правник и специјалиста породичне медијације са више од три деценије професионалног искуства у области социјалне заштите, породичног права, права детета и медијације.

Шта онда предложене мере конкретно мењају у односу на садашњи систем и да ли ће социјална права бити доступна већем броју грађана?

Породиљска накнада: Шта би значило избацивање нула из обрачуна?

Једна од најављених промена односи се на жене које пре трудноће нису биле континуирано запослене.

Студентска листа својим програмом предвиђа да свака жена која је радила пре трудноће добије породиљско одсуство без обзира на врсту уговора, као и да се укине обрачун којим се месеци без прихода рачунају као нуле у осамнаестомесечном просеку.

Према Закону о финансијској подршци породици са децом, основица за накнаду зараде током породиљског одсуства утврђује се на основу збира основица на које су плаћени доприноси у претходних 18 месеци, а тај збир се дели са 18.

Правилник додатно прецизира да се дели са 18 и када основице нису евидентиране за свих 18 месеци. То значи да периоди у којима жена није имала пријављену зараду могу значајно да смање њену накнаду.

Како то изгледа у пракси?

На пример, ако је жена током шест месеци имала пријављену основицу од 90.000 динара, а преосталих 12 месеци није имала приходе на које су уплаћивани доприноси, збир њених основица износио би 540.000 динара.

По важећој формули, тај износ би се делио са свих 18 месеци, па би просечна месечна основица износила 30.000 динара, а не 90.000 колико је износила њена зарада током шест месеци у којима је радила.

Другачији обрачун тренутно важи и за жене које су радиле, а имале су уговор о привременим и повременим пословима, уговор о делу или ауторски уговор. Оне остварују такозване остале накнаде, а не исто право као запослене.

Зато Студентска листа предлаже да се после шест месеци здравственог осигурања (без обзира на врсту уговора) гарантује накнада од најмање две трећине претходних примања, уз доњу границу у висини минималне зараде, а након 12 месеци пуна накнада.

Како би обрачун изгледао уз предлоге из програма Студентске листе?

У претходном примеру, жена која је током шест месеци примала 90.000 динара, а преосталих 12 месеци није имала пријављене приходе, по важећем обрачуну имала би просечну месечну основицу од 30.000 динара.

Према предлогу Студентске листе, након шест месеци осигурања била би јој гарантована накнада од најмање две трећине претходних примања, што значи 60.000 динара. Односно, загарантован је износ минималне зараде која према важећим прописима износи 64.554 динара.

Уз то, предвиђа се и тромесечно одсуство за очеве након рођења детета, као и непреносиви део родитељског одсуства током прве године живота детета.

Већи износ и више корисника дечјег додатка

Осим породиљског одсуства, програм се бави и дечјим додатком, тачније могућностима његовог повећања и проширења круга његових корисника.

У програму се као једна од мера обећавају и повећање дечјег додатка, проширење круга његових корисника и укидање ограничења броја деце за коју породица може да га остварује.

Према подацима који се могу пронаћи на сајту decijidodatak.rs, од 1. јула 2026. основни дечји додатак износи 4.530 динара месечно, а право на дечји додатак могу да остваре породице чији месечни приход по члану домаћинства не прелази 18.468 динара.

Недавно објављени подаци Државне ревизорске институције показали су колико промена цензуса може утицати на смањење броја корисника.

Државна ревизорска институција утврдила је да је број деце која остварују право на дечји додатак од 2021. до 2025. године смањен за око 76.000, док је обухват деце у ризику од сиромаштва тим правом пао са 89 на 68 одсто.

Истовремено, број деце у ризику од сиромаштва која не примају дечји додатак порастао је са око 30.000 на око 84.000. ДРИ је у извештају оценила да је на пад обухвата у значајној мери утицао начин усклађивања приходовног цензуса, који је растао знатно спорије од минималне зараде.

Јовановић каже да још не располаже прецизним информацијама о томе колико би дечји додатак био повећан нити колико би нових корисника било обухваћено. Ипак, оно што јесте познато је да ће реформа подразумевати и поједностављивање процедуре за остваривање права, као и његово аутоматско повезивање са другим облицима помоћи.

„Реформисати дечји додатак значи повећање његовог износа и обухвата, поједностављивање процедуре за остваривање права и повезивање дечјег додатка по аутоматизму са другим облицима подршке“, наводи Јовановић за портал Н1.

Он додаје да програм предвиђа и укидање ограничења броја деце за коју породица може да прима додатак, оцењујући да постојеће ограничење посебно погађа најугроженија домаћинства.

Једно право отвара још три: оброци, прибор и превоз

Оно што је наизглед новина која се до сада није примењивала односи се на то да се право на дечји додатак аутоматски повеже са бесплатним школским прибором, оброцима и превозом.

Такав систем би се разликовао од садашњег, ако се у обзир узму важећи прописи.

Право на бесплатан школски превоз тренутно се у основном образовању првенствено везује за удаљеност.

Према Закону о основном образовању и васпитању, ученик који живи више од четири километра од школе има право на бесплатан превоз, док ученици са сметњама у развоју и инвалидитетом то право имају без обзира на удаљеност.

Ни бесплатни уџбеници тренутно нису аутоматски повезани са дечјим додатком.

За школску 2026/27. годину Министарство просвете обезбедило је бесплатне уџбенике за око 96.000 основаца, међу којима су деца из породица које примају новчану социјалну помоћ, ученици који се школују по ИОП-у и одређена деца из породица са троје или више деце у систему образовања. За ту меру издвојено је нешто више од милијарду динара.

Програм зато отвара и питање шта би се догодило породицама које прелазе приходовни цензус за дечји додатак – тачније, да ли би губитком једног права истовремено остајале без прибора, оброка и превоза?

Социјална помоћ изнад границе сиромаштва

Код новчане социјалне помоћи Студентска листа предлаже да њена основица буде најмање десет одсто изнад границе апсолутног сиромаштва, коју у програму наводи на око 17.000 динара по члану домаћинства.

Предвиђа се и ублажавање имовинских услова, обједињавање материјалних давања на једном месту и активнија улога центара за социјални рад, који би теренским радом проналазили људе који имају право на подршку.

Према подацима Форума жена, око 800.000 људи у Србији живи испод границе сиромаштва, са месечним приходима од око 12.000 динара или мање. Ширу слику дају подаци Републичког завода за статистику за 2025. годину, према којима је 19,6 одсто грађана било у ризику од сиромаштва, док је праг ризика за једну особу износио 45.674 динара месечно.

Лични буџет за негу и деинституционализација

Једна од већих потенцијалних промена у програму јесте увођење „личног буџета за негу“.

Према предлогу Студентске листе, корисник би из тог буџета могао сам да бира и плаћа асистента, службу или чак члана породице, док би ангажовање неговатеља било уређено уговором и радним правима.

Јовановић објашњава да се та мера заснива на принципу „новац прати корисника“.

То би значило да се јавна средства не усмеравају унапред институцијама или пружаоцима услуга, већ самој особи којој је потребна дуготрајна нега.

Корисник би, према његовим речима, из свог буџета могао да плати услуге у заједници, професионалне службе или неговатеља, али и неформалног неговатеља, тачније члана породице, сродника, пријатеља или другу особу којој верује.

„Плаћени неговатељи треба да буду ангажовани путем уговора и да имају законски уређен радни статус и гарантована радна права, укључујући буџетске доприносе за неговатеље“, наводи Јовановић.

У програму се, међутим, не наводи ко би имао право на такав буџет, колики би он био нити по којим критеријумима би држава процењивала колико је неге одређеној особи потребно.

Осим тога, важна новина је и вишегодишњи програм постепеног затварања одређених резиденцијалних установа за особе са инвалидитетом. Као приоритет наводи се подршка за живот у заједници за између 5.000 и 6.000 корисника из 17 установа.

Дакле, идеја није само затварање домова, већ такозвана деинституционализација, тачније прелазак са дуготрајног живота у великим установама на становање и подршку у заједници.

Закон о родитељима-неговатељима

Ова тачка програма посебно је занимљива јер се правни оквир променио непосредно пре избора. Закон о родитељима-неговатељима и неговатељима примењује се званично од 1. октобра 2026. године.

Он предвиђа месечну накнаду од 65.000 динара, уз плаћање пореза и доприноса, али право везује за јасно дефинисане услове.

Па тако, родитељ, између осталог, губи статус ако заснује радни однос или се радно ангажује, а дете или одрасла особа о којој брине мора да има признато право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица.

Студентска листа програмом уноси новину која би ишла у корист родитељима, тачније, предвиђено је да се родитељима и неговатељима који интензивно брину о члану породице из буџета уплаћују доприноси и призна до пет година стажа.

Социјална пензија и ублажавање трајних пенала

Програм предвиђа два усклађивања пензија годишње, додатних пет одсто за кориснике најнижих пензија, доплату породичних пензија и увођење социјалне пензије за старије од 65 година који немају довољно стажа или уопште нису остварили пензијско право.

Посебна промена односила би се на кориснике превремених старосних пензија.

Према подацима Републичког фонда ПИО, право на превремену старосну пензију у 2026. години стиче се са најмање 60 година живота и 40 година стажа осигурања, а пензија се трајно умањује за 0,34 одсто за сваки месец ранијег одласка, највише за 20,4 одсто.

Студентска листа предлаже да људима са најмање 42 године ефективног стажа престане обрачун пенала након навршене 65. године, док би онима са између 40 и 42 године био преполовљен након 65, а потпуно укинут после 70. године.

Које мере ће бити приоритет?

Иако се поједине мере могу посматрати одвојено, њихов збир подразумева значајно ширење социјалних давања: већи број корисника дечјег додатка, више породиљске накнаде, социјалне пензије, личне буџете за негу, додатну подршку пензионерима и финансирање нових услуга у заједници.

Зато је једно од кључних питања колико би цео пакет коштао државу, али и којим редоследом би се мере уводиле, односно шта би могло да се спроведе одмах, а за шта би биле потребне вишегодишње реформе.

Јовановић каже да у овом тренутку још није могуће прецизно одредити тај редослед.

„У овом тренутку имамо конституисану Народну скупштину Републике Србије, с тим што још нису формирани скупштински одбори, а међу њима ни одбор у чијој ће надлежности бити социјална питања. Такође, тек треба да се формира Влада, а она је орган извршне власти који креира и води унутрашњу и спољну политику, а у чијој су надлежности бројна питања која се, између осталог, односе на политику у области заштите деце, породице и социјалне заштите“, наводи посланик Студентске листе.

Уз то, пред парламентом је и усвајање буџета за наредну годину, од којег ће зависити расположива средства за различита материјална давања, како додаје он.

„Од тих предуслова зависи план, тачније које од мера у програму ће бити примењене у најкраћем року, а за које ће требати више времена“, наводи Јовановић.

То значи да су за сада познати правци реформе социјалне заштите које Студентска листа жели да спроведе, док ће конкретни износи, број нових корисника, фискални трошак и рокови за поједине мере тек бити дефинисани кроз буџет, законе и друге документе.

Н1

Извор: kossev.info