Мој живот

Србија

Одузимање нелегално стечене имовине у Србији: Ево како то раде европске земље и шта доноси нови немачки закон

6 мин читањаИзвор: nova.rs

Често се чује о случајевима (и код нас и у иностранству) у којима функционери са званичном поседују луксузну вилу, више станова, скупоцене аутомобиле и сатове вредне десетине хиљада евра, што тешко да су могли да покрију својом јавно објављеном платом.

Део имовине можда се води на супружника, децу или повезане компаније, док се њено порекло објашњава породичном уштеђевином, позајмицама или поклонима. Међутим, неретко се испостави да је порекло далеко опскурније.

Управо такви случајеви показују зашто европске државе развијају механизме којима се омогућава ефикаснија провера порекла богатства.

Немачка: „Ако не могу да докажу порекло, порше и ролекс одлазе“

Немачки Бундестаг усвојио је 12. новембра закон познат као Золлфинанзгерецхтигкеитсгесетз, којим се јачају овлашћења царинских и финансијских органа у борби против прања новца, организованог криминала и имовине сумњивог порекла.

Немачки министар финансија Ларс Клингбајл приликом представљања реформе у августу поручио је да држава мора одлучније да се обрачунава са богатством чије законито порекло није могуће објаснити.

„Ако осумњичени не могу да докажу да су имовину стекли легално, порше или ролекс им за почетак одлазе“, изјавио је Клингбајл, према саопштењу немачког Министарства финансија.

Према документацији Бундестага, нови механизми омогућавају надлежним органима да истражују порекло вредне имовине и предузимају мере њеног привременог одузимања када постоје законски основи за сумњу.

У парламентарној расправи посебно је помињана имовина вреднија од 100.000 евра, као и питање терета доказивања њеног порекла. За коначну конфискацију потребан је одговарајући судски поступак.

Реформа предвиђа и ефикасније праћење међународних финансијских токова, укључујући криптовалуте, као и већу употребу дигиталних технологија у откривању финансијског криминала.

За Србију би посебно користан могао бити немачки приступ повезивању финансијских података, царинских контрола и истрага о пореклу имовине.

Велика Британија: Од милионера траже да објасне одакле им новац

Још занимљивији механизам постоји у Великој Британији, где се од 2018. примењује такозвани Unexplained Wealth Ордер (UWO), односно судски налог за објашњење порекла имовине.

Уведен је Законом о криминалним финансијама из 2017. године, а омогућава надлежним органима да од суда затраже налог којим се власник вредне имовине обавезује да објасни како ју је стекао.

Механизам се посебно односи на политички изложене особе из иностранства, њихове породице и блиске сараднике, као и особе за које постоје основи сумње да су повезане са озбиљним криминалом.

Минимална вредност имовине обухваћене налогом износи 50.000 фунти, односно приближно 57.000 евра.

Ако суд изда налог, власник мора да достави тражене информације о пореклу новца и начину стицања имовине. Суд истовремено може да забрани њену продају или пренос.

Уколико особа без оправданог разлога не достави објашњење, то може олакшати покретање посебног поступка за одузимање имовине. Ипак, сам налог не значи аутоматску конфискацију.

Супруга банкара, луксузна кућа и голф-клуб

Један од најпознатијих британских случајева односи се на Замиру Хаџијеву, супругу некадашњег председника Међународне банке Азербејџана.

Британска Национална агенција за борбу против криминала покренула је 2018. проверу порекла имовине која је обухватала луксузну кућу у лондонском Најтсбриџу и голф-клуб у Беркширу, укупне вредности веће од 22 милиона фунти.

Хаџијева је покушала да оспори налог, али је суд одбацио њену жалбу. Каснији поступци довели су и до споразума о одузимању дела имовине.

Другачији исход имао је случај породице бившег председника Казахстана Нурсултана Назарбајева. Британске власти покушале су да испитају порекло новца за три луксузне некретнине повезане са његовом ћерком Даригом и унуком Нуралијем Алијевим.

Међутим, суд је 2020. поништио налоге јер нису били довољно поткрепљени доказима.

ЕУ: Имовина може да буде одузета и без кривичне пресуде

Европска унија је 2024. усвојила Директиву 2024/1260 о повраћају и одузимању имовине, којом се уводе заједнички стандарди за праћење, замрзавање и конфискацију имовине повезане са криминалом.

Рок за преношење главних одредаба директиве у законодавства држава чланица истиче 23. новембра 2026. године.

Посебно је важан члан 16, који уређује одузимање имовине необјашњеног порекла повезане са криминалним активностима у оквиру криминалне организације.

Суд притом може да разматра несразмеру између вредности имовине и законитих прихода, околности њеног стицања и друге показатеље криминалног порекла.

Директива предвиђа и одређене случајеве одузимања имовине без осуђујуће пресуде, на пример када се кривични поступак не може окончати због бекства, смрти или тешке болести осумњиченог, уз прописане услове.

Важна одредба односи се и на имовину пренету на чланове породице, пословне партнере или повезана предузећа како би се избегла конфискација.

Таква имовина може бити одузета ако се утврди да је треће лице знало или морало да зна за сврху преноса. Права савесних власника морају бити заштићена.

Аустријски модел: Пореска управа може да процени скривене приходе на основу необјашњивог богатства

У Аустрији, према параграфу 184 Савезног пореског законика, пореска управа може да процени пореску основицу када на основу доступних података није могуће поуздано утврдити приходе грађана.

Необјашњено увећање имовине, попут куповине скупоцених некретнина или аутомобила који нису у складу са пријављеним приходима, може бити основ за такву проверу и процену. Међутим, порески орган мора да узме у обзир и законите изворе новца, попут наследства, поклона, позајмица или раније уштеђевине, јер сама несразмера не доказује постојање непријављеног опорезивог прихода.

Аустријски Кривични законик, кроз параграфе 20 и 20б, омогућава и одузимање имовине стечене криминалом, укључујући проширено одузимање под одређеним условима. То значи да Аустрија комбинује пореску контролу необјашњивог богатства са кривичноправним механизмима за одузимање незаконито стечене имовине.

Француска: Три године затвора и одузимање имовине за необјашњиво богатство повезано са криминалом

У Француској, према члану 321-6 Кривичног законика, особе које не могу да објасне порекло своје имовине или прихода могу бити кажњене затвором до три године и новчаном казном до 75.000 евра, уколико се утврди њихова законом прописана повезаност са озбиљним криминалом.

Закон из јуна 2025. додатно је пооштрио правила, па је у случају осуде одузимање заплењене имовине необјашњеног порекла постало правило, уз могућност судских изузетака.

Француски закон омогућава и проширено одузимање имовине осуђених за одређена тешка кривична дела, чак и када није доказано да је свака појединачна некретнина или аутомобил купљен новцем од конкретног кривичног дела.

За разлику од аустријског модела, који се ослања на пореске провере, Француска предвиђа и кривичну одговорност за необјашњиво богатство повезано са криминалом.

Комбинација за Србију

Србија би у борби против имовине сумњивог порекла могла да комбинује искуства Аустрије, Немачке, Француске и Велике Британије, као и правила нове директиве ЕУ.

Како пише у извештају ЦМС-РРХ, чини се да би Србија могла да спроведе интегрисани модел са три јасно раздвојена колосека, различите правне природе, стандарда доказивања и последица: (1) порески поступак, наиме утврђивање непријављених прихода на основу анализе имовине, расхода и пријављених прихода; (2) кривични поступак, онда када постоје основи сумње на корупцију, злоупотребу службеног положаја или прање новца; (3) посебан судски поступак одузимања имовине незаконитог порекла, независан од кривичне пресуде.

Посебно би значајна била могућност привременог замрзавања имовине како би се спречило њено пребацивање на чланове породице или повезане фирме, али и увођење посебног судског поступка за одузимање имовине незаконитог порекла без претходне кривичне пресуде, уз јасно прописане услове.

Србија већ има закон који омогућава проверу несразмере веће од 150.000 евра између увећања имовине и пријављених прихода током највише три узастопне године, али би требало размотрити нижи праг за покретање контроле код јавних функционера и других високоризичних лица, као и дужи период провере.

Ипак, држава би морала најпре да представи конкретне доказе који указују на незаконито порекло имовине, док би власник имао право да њено порекло оправда наслеђем, штедњом, поклонима или другим законитим приходима.

Коначну одлуку доносио би независан суд, уз право на жалбу и заштиту од политичке злоупотребе.

Извор: nova.rs