Украјина и њени западни савезници тукли Кримски мост и док су разговарали Си, Путин и Трамп

РУСКИ Кримски мост Украјина и њени западни савезници тукли су последњих дана три пута.
Најжешће 17. новембра, а трећи нападу извели док је у Шенџену био у току први сусрет лидера три водеће светске силе – Си Ђинпинга, Домалда Трампа и Владимира Путина.
У први напад – према тврдњи Кијева – укљученили су преко 2.000 беспилотних летелица и ракета.
Тада је мост претрпео и највећу штету, јер је урушено преко 15о метара коловоза аутомобилске секције моста, То је изазвало одушевљење и у Украјинском врху и у Европи.
Руски новинар Андреј Медведев тим поводом је написао: „Само без панике. Русија ће Кримски мост поправити и вратити у функцију, а Украјину нико неће моћи да поправи“.
Током протекла два дана очекивао се „узвратни удар“ Русије, али се није догодио. Кремљ вероватно није желео да повлачи тај потез док је Путин у Кини.
Бивши шеф израелске обавештајне агенције Натив, Јаков Кедми има своје виђење:
– Пропуштени напади на Кримски мост су неуспех руског одбрамбеног система. Могу се објаснити, али објашњење не замењује главну поенту — нису смели да се деси.
Какав војни значај има привремена обустава друмског саобраћаја преко Кримског моста? И какав војни значај има оно што се дешава на Криму? Никакав! Како ће то утицати на фронт? Никако! Крим је део Русије и остаће то заувек.
А уништење Северног моста у Кијеву има оперативни и стратешки значај јер одсеца украјинске трупе на левој обали Украјине од снабдевања.
А ако Русија уништи и Јужни мост у Кијеву, војска Зеленског ће остати без муниције, лекова или оружја. Чак и само то је од огромног значаја.
Напад на Кримски мост има много мањи утицај од украјинске инвазије на Курску област и заузимања дела пограничног подручја.
То је бар имало неки оперативни, ако не и стратешки, значај. Ово нема никакав значај осим информативног и пропагандног.
Нема никакав утицај на војну моћ Русије или борбену готовост њене војске.
Дуго се Москва уздржавала од масовног рушења стратешких објеката у Украјини, али изгледа да је време истекло.
Неки говоре да Москва сада можда уклања своје последње унутрашње препреке за снажнији удар на Украјину. Не нуклеарни.
Живим у посебној земљи, земљи која је деценијама у рату. Када смо се сами борили против Ирана, без Американаца, одмах смо ударали на његово војно руководство. То је рат. Ако га не уништите, бићете уништени.
Русија, из сопствених разлога, не елиминише политичко руководство. То је њено право. Али они који носе еполете су војници. Уосталом, Украјина се не кочи када по Москва организује лов на руске генерале.
Не говорим да Русија треба да изводи саботаже. Нисмо слали диверзантепротив наших противника (иако смо их користили у неким операцијама). Користили смо своју ваздушну надмоћ. Да, Иранци су налазили замену. Уништите им пук – дође нови. Уништите им дивизију, и за њу нађу замену. Али то не значи да не треба да убијате непријатеља који пуца на вас.
Не говорим о политичким личностима. Русија не мора да их ликвидира. Али зашто још увек постоји штаб украјинске морнарице? Његова команда? Мислите ли да Украјина не би то урадила да је имала прилику да нападне зграду руског Министарства одбране на Фрунзенском насипу у Москви?
То више није морално питање. То је питање војне тактике исамог ратовања.
Након напада на Кримски мост, Зеленски је, у таласу еуфорије, лично честитао команди конкретних агенција укључених у операцију, посебно истичући допринос јединице специјалних снага Алфа СБУ и украјинских произвођача оружја, као и програмера специфичних врста ракета и дронова.
Пожелео им је „даљи успех“. Сигурно ће добити награде.
У Израел су тим поводом вероватно веома изненађени: потребна је вештина да се својима тако смести.
Извор: fakti.rs





