Млади све мање верују у европску перспективу: Већина мисли да Србија никад неће бити део ЕУ

Млади све мање верују у европску перспективу Србије, показало је истраживање које је уочи међународног дана младих који се обележава 12. августа, спровела њихова кровна организација. На питање каква им је прва реакција на појам Европске уније, чак 36 одсто њих негује негативан сентимет, готово сваки пети реагује позитивно, а неутрално сваки други.

“Подршка није нешто чиме можемо да се похвалимо. Млади у овом тренутку не виде ЕУ као гарант стабилности, безбедности и неког просперитета. Некако им је далека. Емотивно и негативније реагују него прошле године”, каже Миљана Пејић, генерална секретар Кровне организације младих Србије за РТС.

Поларизовани, па чак и све оштрији ставови младих, не чуде представнике цивилног друштва. Већ годинама упозоравају да губе веру када је у питању перспектива чланства Србије. На њих највише, кажу, утиче како се воде преговори, односно што дуго трају. Већина младих мисли да Србија никад неће бити део Уније.

“Многи од њих су рођени након 5. октобра 2000. године. И тада се причало о ЕУ и сада се прича и не зна се када ће та прича бити завршена. То је, мислим, кључан фактор. Према њима, ова је прича која нема краја”, истиче Страхиња Суботић из Центра за европске политике.

Он сматра да није изненађујуће да се апатија развија с једне стране, скептицизам с друге стране и на крају и неповерење.

Свему томе доприносе дезинформације, лажне вести, тренутна геополитичка ситуација, а ништа мање дијалог Београда и Приштине.

“Kao цивилно друштво, с једне стране, инсистирамо на нужности да се млади адекватно информишу и да се побољша образовни систем да би се пружила шира слика о политичким, образовним, финансијским предностима од чланства у ЕУ. Са друге стране, нашим доносиоцима одлука у Србији, као и у ЕУ, указујемо да је неопходно да се откочи приступни процес Србије”, каже Страхиња Суботић.

Пред младима је и избор – Исток или Запад.

“Ако морају да бирају, а најчешће не би зато што желе да Србија балансира, 55 одсто младих се опредељује за Исток. То тумачимо са тим какав је јавни дискурс, наратив, као и какав је њихов емотивни утисак о спољној политици”, указује Миљана Пејић, генерални секретар КОМС-а.

Оно што се већ годинама понавља јесте да се млађе жене ређе изјашњавају. Када се и одлуче не могу да да се определе. Зато у КОМС-у охрабрују да се укључе јер, кажу, без њих нема стабилности.