Јулија Латињина: ИСПОВЕСТ РАЗОЧАРАНЕ ЛИБЕРАЛКЕ

Пише: Јулија Латињина

Ех, да сам се тада интересовала не само за глобално загревање, активисте који штите права канибала, БЛМ, Кавказ, – већ и, рецимо, за оно што се дешава у Украјини и са проширењем НАТО-а… Али ме то тада једноставно није занимало, него сам, као будала,  конзумирала чланке из којих је произлазило да се у Донбасу за Русију боре само орки и Путинови агенти, а ето, за Украјину се боре Хари Потери и елфи. Немам ту кога да кривим осим себе.

Нисам се занимала за проширење НАТО-а, чини ми се, до 2014. године. Проблем непознавања националних интереса у контексту геополитике – питање је образовања и васпитања. А код нас се овај проблем чак ни у совјетско време није помињао.

За ту тему интересовао се готово само Солжењицин. Додуше, у „Писму вођама Совјетског Савеза“ (1973) он је написао: „Нико више на Земљи нам не прети, нико нас неће напасти“.

А године 2006, у интервјуу за „Московске новости“, констатовао је већ нешто друго:

„Јасно видећи да савремена Русија за њих не представља никакву претњу, НАТО методично и упорно развија свој војни апарат – ка Источној Европи и у континентални обухват Русије с југа. Ту је и отворена материјална и идеолошка подршка `цветним` револуцијама, парадоксално увођење северноатлантских интереса – у Централну Азију. Све то не оставља сумње да се припрема потпуно опкољавање Русије, а затим губитак њеног суверенитета“.

Код наших либерала чак је и реч „геополитика“ изазивала огорчење: били су убеђени да ју је измислио Дугин. Чак и кад су њихову слику света цртали Стејт департмент и ЦИА (који су своје националне интересе традиционално знали веома добро), они су је сами инсталирали.

Непознавање закона историје никога не ослобађа од колективне одговорности. Сад ту одговорност носе сви – у Украјини, у релокацији, у Европи, која је другима копала јаму за цветне револуције и сама у њу упала. И у Русији под украјинским дроновима. Брзо учимо, али по којој цени!

Како смо само желели да верујемо у прекрасни нови свет, у слободу и демократију! Снага разочарења је директно пропорционална снази илузија („али идеја је била прекрасна“, као што су говорили стари бољшевици у затвору). А проблем није у слободи и демократији, чији су примери и познати и привлачни.

Проблем је у људској природи и понуђеним околностима. Свет, колико год то било банално, не стоји у месту. Није да лидери светских демократија, загрљени с Горбачовом, држе ножеве иза леђа. Не, просто, они су добро разумели своје националне интересе и били спремни на поделу следећег колача.

(Телеграм канал Ј. Латињине; превео Ж. Никчевић)