Александар Чупић: Ми као друштво морамо да се редефинишемо, кад семе падне на добро припремљену земљу, онда иде стрпљење

Професор Саобраћајног факултета у Београду и кандидат Студентске листе др Александар Чупић је у емисији „Да сам ја неко“ истакао да ми као друштво морамо да се редефинишемо. Наводећи да има доста проблема, каже да не постоји „тај човек који има довољно знања за све проблеме“.

„Знате како, главна замерка на све ово што се дешавало последње две године ‘то нигде нема, то никад није било’ и сваки пут деманти. Дакле, ево сад и тај свет види да може ова некаква политичка авангарда, види како може да изгледа студентски покрет – тако ненасилно са добрим идејама, са неким политичким аматерима, да то изађе и да то препознају људи“, рекао је он.

На питање колико смо спремни да имамо стрпљења да наду која нам се пробудила не изгубимо и да гледамо на то семе, Александар Чупић је испричао библијску причу о сејачу – која говори да никад није проблем у семену.

„Али семе, кад се сеје, може да падне поред пута, може да падне на камен, може да падне у трње, или може да падне у плодну земљу. Ово што падне поред пута, њега птице позобају, склоне га. Оно што падне на неки камен, то не може да се укорени. Оно што падне у грање, трње, то би биле неке наше бриге, оно не може да се развија. Кад семе падне на добро припремљену земљу, онда иде стрпљење. Кад сте ви спремни да прихватите то семе, онда иде стрпљење да оно проклија, никне, израсте и да добар плод. Дакле, није само довољно да проклија, никне или само да израсте, него да да добар плод“, нагласио је професор Чупић.

Чупић је истакао да свако од нас има неку улогу и неко место у друштву.

„Свако има неки свој таленат. Мислим, има та прича о талентима, то је новозаветна прича, где Бог даје – односно тамо се каже Господар – тројици слуга различите таланте, а талант је био мера за сребро. Дакле, један добије пет таланта, други добије два, трећи добије један. И онда се враћају и после одређеног времена, овај који је добио пет доноси још пет. Дакле: ‘узео сам пет, али сам се трудио, доносим ти десет, као Господару’. Овај други доноси још два, дакле има четири. Онај који је добио један талант, иначе ми смо то после пребацили у нашу популарну културу као ‘талент’, каже: ‘ја знам, ти си био незгодан, ти жањеш где ниси сејао и тако даље. Ја сам ово закопао и враћам ти то твоје једно’ и онда се Господар наљути и каже: ‘Узмите од тог’ и одатле после она практично пословица: ‘Од оних који немају, узеће им се и то што имају и даће се оном ко највише има’… Зашто? Зато што није оно што је добио на дар, што није његово, није употребио за корист свих“, рекао је Чупић.

Упоређујући ово и са биљкама, навео је да тако да „свака биљка у ливади или у шуми има неку своју улогу, свој таленат“.

„Тако и ми у друштву имамо своје таленте, па сад их нудимо“, рекао је он.

Навео је да је певање био његов таленат који је добио и ког је свестан још од ране младости.

„Прво сам га користио, односно певао сам због себе, па сам онда певао због музике. Мислио сам да је то поента мог талента, али сам на крају у ствари схватио да је мој талент најбоље искоришћен кад га дајем људима у цркви. И зашто сам то схватио? Зато што, практично, ти људи су ми прилазили и говорили о својим осећањима, како на другачији начин доживљавају литургију кад чују неку песму, па им је то лепо и тако даље. И онда ти схватиш: ‘аха, зато сам га добио’. Дакле, нисам га добио да промовишем себе, да промовишем музику као такву, него има неки виши смисао“, рекао је он.

О певању на скупу на Славији

На питање о тренутку када је на завршном предизборном скупу Студентске листе на Славији запевао песму „Ајде граде, сви уз наше младе“ пред огромним бројем људи и о томе како се осећао, Чупић је рекао да је „био у миру“.

„Кад сте у миру, кад осетите да сте у миру и да сте у истини, да радите нешто што потпуно је из најдубљег дела вашег срца… Ја сам био потпуно смирен. Мислим, просто сад ми је невероватно. Гледао сам после снимке, има неки дрон од позади, па сад пуштена Кармина Бурана, ја сам се најежио тек тад. А иначе, кад сам био тамо и учествовао, то ми је толико било природно и толико искрено да нисам, нисам осећао заиста никакву, не трему, него просто ја доживљавам песму као позив“, изјавио је он.

„Песма је позив на акцију“

Он је истакао да је та песма коју је отпевао окупљенима била позив на акцију.

„Дакле, мени она јесте. Ја сам то и рекао тамо ‘зашто плачемо?’ Зато што схватамо да обећавамо да ћемо да нешто променимо. Али знате како, промена, она се лако отпева, али сутра треба да се човек заиста укључи. И ја видим сад, рецимо, та енергија је и даље остала, и мислим, то је све величанствено, али видим да су људи последњих дана пишу ми пуно и прилазе широм отворених очију и то је дирљиво, лепо и значи ми све то, али моја бојазан једина је да они сад очекују, од нас 250 или од студентске организације, да они буду и даље пасивни, а да ће све промене донети неко са стране. А баш је поента песме – позив: ‘Ајмо сви! Како зна, свако са својим талентом’. Тако да надам се да су се охрабрили“, навео је он.

Поента је баш да се дозовемо себи и да свако по својој храбрости предузме неку акцију, сматра он.

„Не говорим о овим неким ружним сценама на разним телевизијама, дакле, то је питање колико је аутентично… Него свако од нас је негде, на свом факултету, у савету родитеља, школи, на колегијуму у неком дому здравља или како год. Дакле, ти људи би, по мени, ако су заиста то осетили, а мени је деловало да јесу осетили, требало да кажу: ‘Добро, сад ћу ја да урадим овде, у свом… Дакле, ја ћу да дигнем глас. И да кажем да сам можда био уплашен, можда сам чак и пристајао на те притиске’. Мој допринос ће бити у томе да кажем ‘види, ја сам био слабог карактера и ја нећу да се прихватам, али знам неког ко је био јак карактер и њега ћу да предложим’. Дакле, то је оно чему се ја надам“, навео је он.

Говорећи о Студентском покрету и пленумима, Чупић је навео да је присуствовао пленуму и да сматра да би ово друштво било „много залеченије“.

„Ви кад се суочите и видите 200 младих људи који имају потпуно другачији начин комуникације, међусобне, који су много отворенији за потпуно супротна мишљења. Дакле, да сам присуствовао кад неки млад човек изнесе неки предлог и онда после дискусије гласа против сопственог предлога. Мени је то нешто најлепше чему сам присуствовао“, рекао је он.

„Друштвене мреже доста утичу на формирање ставова људи“

Он мисли и да су сад људи доста под утицајем друштвених мрежа и да то доста утиче на формирање њихових ставова.

„Ја, рецимо, то ништа немам и онда просто ви онда сагледавате своје одлуке и свој живот потпуно без утицаја трендова и тако даље, него просто – да ли сам ја стварно задовољан оним што сам урадио“, рекао је он.