Србија, између студентских протеста и нове геополитичке равнотеже – интервју Лука Багатина са Владимиром Коларићем

Владимир Коларић је српски писац, теоретичар културе, политички коментатор и преводилац. Докторирао је на Факултету драмских уметности у Београду и ради у Заводу за проучавање културног развитка. Аутор је преко двадесет књига фикције, теорије културе и уметности и културне политике.

Владимир је такође драги пријатељ, који је превео и објавио неке од мојих чланака у престижним српским медијима, и имам прилику да га овде интервјуишем о тренутној ситуацији у његовој земљи, посебно у светлу резултата недавних избора.

Лука Багатин: На изборима у Србији одржаним 25. октобра победила је Студентска листа, док је подршка коалицији Александра Вучића „Уједињена Србија“ доживела велики пад. Шта мислите о томе? Шта ће се променити у Србији?

Владимир Коларић: Победа Студентске листе резултат је двогодишњих протеста, изазваних несрећом на железничкој станици у Новом Саду, у којој је погинуло 16 људи. Несрећа је протумачена као последица немарности и корупције власти, чија се пропаганда у великој мери ослањала на грађевинске подухвате.

Томе је претходило јавно незадовољство због болних компромиса владе по питању Косова и Метохије, односно њене немогућности да се снажније одупре западном притиску. Циљ овог притиска био је да се обезбеди признање од стране Србије ове покрајине коју је НАТО окупирао током рата 1999. године. Ови компромиси су значајно смањили утицај Србије на Косову и Метохији и погоршали ситуацију српског становништва које и даље тамо живи. Такође су повећали претњу по богато српско културно наслеђе, које косовски Албанци желе да униште или присвоје, представљајући га као своје – што је историјски апсурдно.

Незадовољство је додатно подстакнуто одлуком бивше власти да дозволи компанији Рио Тинто да отвори еколошки штетне руднике у једном од најлепших крајева Србије. Српска напредна странка, коју предводи бивши председник Александар Вучић и која је главна компонента изборне коалиције Уједињена Србија, била је на власти 14 година. Главни проблеми њене владавине били су висок ниво корупције и контроле медија, уништење опозиционих странака, стварање култа личности председника и вулгаризација јавног говора.

Међу позитивним аспектима њиховог мандата били су релативна економска и енергетска стабилност, као и баланирана спољна политика. Стратешки циљ земље био је чланство у Европској унији, уз одржавање високог нивоа сарадње са Русијом и Кином. Током Вучићевог мандата, Србија је ипак одолела притисцима да уведе санкције Русији и оконча технолошку сарадњу са Кином. Штавише, упркос прекомерним уступцима, Вучићева влада никада није формално признала независност Косова и Метохије.

Протести у Србији били су масовни и засновани на истинском незадовољству великог дела становништва. Њихова посебност била је у томе што су иницијативе студената и ученика, уз окупацију и блокаду факултета и школа, постале ослонац протеста. Студенти су се организовали у такозване „пленуме“, чијом координацијом су усмеравали протестни покрет. Студентска листа са којом су учествовали на изборима, међутим, није била састављена од студената, већ од интелектуалаца, уметника и јавних личности које су сами студенти номиновали, од којих ниједан није имао претходног политичког искуства.

С обзиром на изузетно хетероген састав Студентске листе и неизвесност око формирања будуће владе, тешко је предвидети последице ових избора. Оно што је сигурно јесте да ће приступање Европској унији такође бити циљ нове владе и да ће се суочити са значајним притиском да уведе санкције Русији, смањи сарадњу са Кином и призна независност Косова и Метохије.

Лука Багатин: Обе коалиције које су се такмичиле на изборима састављене су од веома различитих политичких снага. Вучић — који представља либерално-конзервативну десницу — добио је подршку и од социјалистичких и комунистичких актера. Исто се може рећи и за Студентску листу. Шта нам можете рећи о томе?

Владимир Коларић: Могло би се рећи да странка Александра Вучића припада либерално-конзервативној десници. Међутим, то је заправо широка „рејнбоу партија“, без икакве кохерентне идеолошке основе: више интересна група него права политичка странка. У сваком случају, ово је све раширенији тренд у Европи и остатку света.

Студентски покрет и Студентска листа су такође изузетно идеолошки хетерогени и имају мало тога заједничког осим жеље за променом власти. Активисти повезани са листом укључују анархисте, анархосиндикалисте, (нео)комунисте, социјалдемократе, либерале, конзервативце, монархисте, па чак и представнике радикалне деснице.

Укљученост левице у организовање студентског покрета била је јасно видљива. Сам организациони модел, заснован на такозваним „пленумима“, био је инспирисан левичарским праксама самоорганизовања, а многе је подсећао и на принцип социјалистичког самоуправљања, што је била званична идеологија социјалистичке Југославије. Левичарски активисти су своје противљење влади посматрали као борбу против капитализма и ауторитаризма.

С друге стране, владу су подржавали делови антиколонијалне и патриотске левице, који су протесте видели као „обојену револуцију“, коју је организовао Запад и чији је циљ био проширење утицаја либерализма и, последично, капитализма. Ови кругови нису несвесни идеолошког профила или проблематичних друштвених пракси претходне владе, али су дали приоритет геополитичким питањима. По њиховом мишљењу, Студентска листа би додатно удаљила Србију од Русије, Кине и земаља Трећег света.

Левица која је подржавала претходну владу има малу политичку снагу и ограничену подршку међу становништвом у целини. Међутим, она укључује један број млађих интелектуалаца чији су аргументи привукли извесну пажњу јавности.

Лука Багатин: Каква је тренутна политичка, друштвена и економска ситуација у Србији?

Владимир Коларић: Као што сам већ рекао, претходна влада је успела да одржи релативан степен економске стабилности, и њено одржавање биће један од главних изазова за нову владу. Још један изазов биће превазилажење екстремне политичке поларизације, за коју је одговорна претходна влада, као и радикални елементи унутар студентског покрета и опозиције.

Многи критичари претходне владе су били склони потцењивању српске историје и културе и претерано су подржавали западне (НАТО) интересе. Стога је изузетно важно да нова влада одоли притиску да поткопа односе са Русијом и Кином, као и да предузме даље кораке ка признавању независности такозваног „Косова“.

Ово није само питање идеологије и идентитета, већ се тиче економског и енергетског опстанка наше земље и, последично, њене националне безбедности.

Лука Багатин: Да ли у Србији данас и даље постоји политичко и културно наслеђе из Титовог доба и југословенског социјализма?

Владимир Коларић: Ставови данашњих грађана Србије према Јосипу Брозу Титу и социјалистичкој Југославији варирају и зависе од њихових идеолошких ставова, као и од њихових личних и породичних искустава током тог периода, која нису увек била позитивна.

Разумљиво је да одређени број људи осећа носталгију за тим доба, доживљавајући га као време мира и релативне друштвене стабилности. Подједнако је разумљиво да многи други имају негативан став према том периоду, с обзиром на систематску репресију и идентитетски инжењеринг усмерен против српског народа, као и чињеницу да су темељи Југославије од самог почетка садржали семе њеног будућег распада.

Што се тиче наслеђа тог периода, оно се пре свега огледа у високим друштвеним очекивањима наших грађана. Чак и након 35 година суровог капитализма, људи у Србији и даље бесплатно образовање и здравствену заштиту узимају здраво за готово. Власти су тога добро свесне, због чега је ниво буџетског улагања у јавном сектору веома висок за капиталистичке стандарде.

Штавише, на међународном нивоу, Србија је донекле имала користи од угледа који је социјалистичка Југославија уживала у земљама Трећег света, будући да је била један од оснивача Покрета несврстаних. Ове користи су биле и економске и политичке, јер неке од тих земаља нису признале независност такозваног „Косова“.

Поред тога, постоји значајно интересовање за јединствено искуство југословенског социјалистичког самоуправљања у левичарским круговима, посебно у Латинској Америци.

Лука Багатин: По вашем мишљењу, каква будућност чека Србију? Да ли мислите да је могуће да се Србија приближи земљама БРИКС-а?

Владимир Коларић: Будућност Србије зависиће првенствено од интереса великих сила. Јасно је да ће притисак на Србију да се придружи санкцијама против Русије и да смањи обим сарадње са Кином наставити да расте. Политички Запад је одувек сматрао Србију потенцијалним савезником Русије и то ће несумњиво остати извор даљег притиска.

Готово је сигурно да ће циљ нове владе, баш као и претходне, бити чланство у Европској унији. Стога је мало вероватно да ће било какво приближавање БРИКС-у бити реална перспектива у блиској будућности. Претходна влада се, међутим, обавезала на одржавање најбољих могућих односа са земљама БРИКС-а, док је неизвесно да ли ће нова влада спроводити исту политику.

Још једно важно питање које ће утицати на будућност Србије биће реконструкција њеног партијског система, с обзиром на то да су у Парламент ушле само Вучићева странка и Студентска листа. Будућност Вучићеве странке је неизвесна, док Студентска листа није политичка странка, већ потенцијална основа за настанак неколико веома различитих, па чак и међусобно антагонистичких политичких организација.

Већина грађана Србије је против уласка у НАТО и увођења санкција Русији, као и уласка у Европску унију ако то значи одустајање од Косова и Метохије.

Надам се да ће нова влада представљати вољу и интересе српског народа и да ће бити у стању да се одупре притисцима западних центара моћи и невладиних организација које dподржавају интересе НАТО-а.

Такође се надам да ће нова влада одржати своја обећања о унапређењу владавине права и социјалне правде, али не на рачун независности наше земље или заштите права грађана Србије и Срба који живе у региону.

Лука Багатин је италијански песник и публициста. Интервју је првобитно објаљен на италијанском језику на сајтовима „Amore e Liberta“ и „Brics & Friends”, https://amoreeliberta.blogspot.com/2026/11/serbia-tra-proteste-studentesche-e.html? и https://bricsandfriends.com/serbia-tra-proteste-studentesche-e-nuovi-equilibri-geopolitici-intervista-di-luca-bagatin-a-vladimir-kolaric/ (6. новембар 2026)