СПЦ неће морати да се у Црној Гори региструје – задржава и Острог и све своје цркве и манастире

ВЛАДА Црне Горе усвојила је данас измене Закона о слободи вероисповести, саопштио је њен предсједник Здравко Кривокапић.

“Сутра ће министар правде Владимир Лепосавић имати прес и дати сва потребна објашњења. А ми смо настојали да задовољимо све стране”, казао је Кривокапић на конференцији за новинаре.

Лепосавић је и припремио и доставио Влади текст измена и допуна тог закона.

Подгорички дневни лист “Дан”, који тврди да је имао увид у текст, објавио је да су из „Миловог закона“ уклоњени сви спорни чланови и да је дефинисано да нема регистрације за постојеће цркве.

„Дан“ тврди да су тиме испуњени су сви захтеви Митрополије црногорско-приморске и осталих епархија СПЦ у Црној Гори.

Изменама је осигурано да постојеће, односно, традиционалне цркве не губе правни субјективитет, да се њихова стечена права признају и да је прописано да се нико не брише из евиденције.

Изменама се такође предвиђа да се признају, односно, потврђују склопљени уговори, а унета је и реч `вакуф` да би се уважила и препознала имовина Исламске заједнице.

У члану 18 се наводи да верска заједница која је у складу са имењеним законом уписана у јединствену евиденцију верских заједница као евидентирана или регистрована верска заједница има својство правног лица.

Јединствену евиденцију чине: Књига евидентираних верских заједница у коју се уписују постојеће вјерске заједнице и књига регистрованих верских заједница у коју се уписују новоосноване вјерске заједнице. Књигу евидентираних верских заједница и књигу регистрованих верских заједница чине базе података и збирке докумената. Садржај и начин вођења Јединствене евиденције као јавне евиденције прописује министарство наводи се у члану 18.

Избрисани су чланови 62, 63 и 64 и пресложњно да се сви имовински спорови решавају пред судом.

Ово је била и кључна тачка мимоилажења између Митрополије црногорско-приморске и бившег режима који је спорним одредбама намеравао да отме имовину.

Предвиђено је и да неће бити каса у манастирима, а да се они храмови, објекти који су културна баштина третирају у складу са Законом о заштити културне баштине.

Поред наведеног, додато је и право на исхрану у војсци и посебним установама у складу са верским обичајима.

Признато је и право на избор верских поглавара, а не како је то раније било непрецизно утврђено само на избор верског особља.

Према сазнањима “Дана” – министар Лепосавић је имао интензивну комуникацију са представницима свих верских заједница. Током тих преговора, иако су трајали само неколико дана, усвојено је више сугестија и уврштено у текст измена и допуна Закона о слободи вероисповести.

Ни једна од заинтересованих страна није до краја била задовољна понуђеним решењима.