ПРОТОЈЕРЕЈ СЛОБОДАН ЈОКИЋ: Страшно је вријеме – Брат продаје брата, кум издаје кума, човјек купује човјека

“Данас, у ова тешка времена, многи падну и стиде се рећу да су хришћани. Стиде се рећи да су Христови и да је Христос добри Господар. Да им је опростио и помогао, и извео на прави пут. Кад им је било тешко, утјешио је. Кад им је била жалост, био им је раме. Кад су пали у блато, узео их је за косу и подигао. И данас се тога стидимо”

Архијерејски намјесник никшићки протојереј-ставрофор Слободан Јокић бесједио је јуче у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.

Том приликом, о. Јокић је казао да ће „доћи вријеме када ћемо морати стати и рећи јесмо ли били добре слуге Господње или смо били они други, како их Господ, најтежом ријечју назива – зли слуга.“

„Једно је кад судимо себи, онда смо благи, трпељиви, сажаљиви, најбољи. Тражимо милост и правду, кад се ради о нама. И кад је добијемо, као да се није ни десила и онда судимо другим очима и другим судом. Као да се према нама није десила правда, љепота и истина“, казао је он.

И онда, додаје он, натјерамо Господа да каже „Зли слуго“.

„Какве страшне ријечи. Можда најтеже и најстрашније у светом Јеванђељу, да Господ некога назива злим слугом. Како се то лицемјерство и лаж уселила у срца наша, гдје то иде живот наш? Јесмо ли Божији? Ако смо Божији, онда смо добре слуге, онда лаж, лицемјерство, нема мјеста у срцу нашем“, казао је о. Јокић.

Он је упитао, „какав се тврдивичлук и кукавштво уселио у нас“, да Господ мора да каже – „Зли слуго.“

„Страшно је вријеме, тешко. Али ово је вријеме, кад можемо да будемо најбољи, кад можемо да будемо оно што треба да будемо – људи велики“, рекао је он.

Како је казао, призвани смо на светост, на правду, на истину, на љубав, на свједочење, на храброст.

„Данас, у ова тешка времена, многи падну и стиде се рећу да су хришћани. Стиде се рећи да су Христови и да је Христос добри Господар. Да им је опростио и помогао, и извео на прави пут. Кад им је било тешко, утјешио је. Кад им је била жалост, био им је раме. Кад су пали у блато, узео их је за косу и подигао. И данас се тога стидимо“, рекао је о. Јокић.

Он је током посједе, питао какво је то лицемјере да данас брат продаје брата, кум издаје кума, човјек купује човјека. Шта се то дешава? Доћи ће вријеме кад морамо дати одговор.

„Можда је то ово вријеме, данас, овај час, и овдје и сада, и сјутра. Да кажемо, Господу, слуга сам твој, па и ако страдам. Слуга сам, ако губим због имена твог, јер добијам оно веће и дубље и љепше. Добијам заједницу са тобом, добијам браћу и сестре, који исто страдају као што и ја страдам. Нећу их оставити, нећу их заборавити, јер ти мене ниси оставио и заборавио“, казао је о. Јокић.

Господ се, додаје он, преобразио, јер смо се ми преобразоили у њему.

„Господ је ради нас васкрсао, да би ми васкрснули у Њему. Господ је дошао у овај свијет, и родио се, да бисмо се ми родили у њему и с њим, за нови живот. Тамо гдје је истина и правда. Тамо гдје је пут, тамо гдје нема ни преваре ни лажи. И онда нећемо бити дужни никоме ништа“, рекао је о. Јокић.

Дугујемо само љубав једни другима, зар је то тешко данас, упитао је.

„То је једино оно што се даје, и док се год даје, никад не нестаје него се умножава“, казао је.

Напоменуо је да „не заборавимо да смо Христови“ и да је Христос страдао за нас.