ПОРУКА СРБИМА: Миса за усташе усред Сарајева – нови потрес за крхку Босну

ИСКРА на Фејсбуку

Блајбург (Фото: Sputnik / AFP 2020 / DANIEL RAUNIG)

Због вируса корона Аустрија је забранила мису у Блајбургу у оквиру обележавања 75. годишњице „блајбуршке трагедије“, како називају страдање усташа који су бежали са простора бивше Југославије након слома НДХ. Молитва ће бити одржана у суботу у Катедрали Срца Исусова у Сарајеву, а већ је уздрмала крхке односе у Босни.

Ова вест ужарила је политичку сцену у Босни и Херцеговини, а због најављеног догађаја одржан је и велики протест у Сарајеву. Зашто је баш Сарајево избрано за овај догађај и да ли је реч о религији, ревизији историје, поруци Србима или о политици?

Миса за убијене усташе у Блајбургу потреса Босну

Анђелко Козомора, политички аналитичар из Републике Српске, сматра да је у основи свега политика и истиче да миса за један такав догађај не може никако бити само црквено питање. То је, по њему, снажна порука једној мултиетничкој заједници каква је БиХ, да су усташе жртве једног антифашистичког периода Европе.

„То наравно, неће донети ништа добро у БиХ, јер, ако сви будемо тако величали своје злочинце на штету друга два народа, онда ће се у БиХ десити ружне ствари и изазваће се нова мржња,“ упозорава Козомора.

Наш саговорник је изненађен због чега је одлучено да се миса такве врсте одржи и организује по први пут за све ове године у Сарајеву, иако хрватски националисти из БиХ већ годинама уназад иду у Блајбург.

„Нису, дакле, случајно одабрани баш ова година и Сарајево јер је очигледно Ватикан послао неку поруку. Подсећам да је Босна и Херцеговина од распада СФРЈ једина остала Југославија у малом. Зна се да су овде националне тензије затегнуте готово до пуцања јер свако вуче на своју страну. Хрвати се осећају угроженим у БиХ јер их Бошњаци мајоризују. Иза ове мисе је стао хрватски Сабор, а ово је прилика да покажу да не могу да ни црквене манифестације одрже како желе. Очито је Ватикан проценио да је ово тренутак да се појача хрватска борба за трећи ентитет у БиХ, а да Хрвати уз помоћ своје цркве траже већа права него што их сада имају по Дејтону,“ уверен је наш саговорник који додаје да хрватски националисти сада појачавају своје снаге на разбијању БиХ.

Миса за спас душа и грешника

Никола Ловриновић члан ХДЗ БИХ и посланик ове странке мису у Сарајеву види као религијско питање, али се ограђује да нам изјаву даје у лично име и као Хрват, а не као представник странке. Како истиче „као католик позван је да се моли и за своје непријатеље, као и за оне, за које се нема нико молити, за душе у чистилишту и грешнике, да Бог буде милостив према њима и њиховим чинима за живота како би задобили живот вечни.

„Дакле, ово је миса за оне који нису имали прилику нити одговарати за своја дела, нити бити сахрањени и за чије се гробове углавном не зна. Овом светом мисом не судимо и не частимо било каква њихова дела, него се молимо Богу за спас њихових душа. Света миса је обавеза и право верника католика, коју је утемељио сам Исус Христ, а ова миса је и за многобројне католике и друге из БиХ чије се страдање веже за та догађања. Нема никаквог разлога да се миса ставља у било какав контекст осим у обавезу и право католика и Хрвата да се моле.

Најгоре контексте овакви догађаји увек добијају у политици, а политика у БиХ је толико натруњена нереалним жељама, па и злонамерностима, тако да се увек нађе нови мотив за додатне фрустрације,“ каже Ловриновић.

„Видите, шта нам раде..“

Познати новинар ТВ ОБН и аутор политичке емисије на овој телевизији „Vox populi“ Мимо Шахинпашић каже да је Сарајево био увек мултикултурална град, који све више поприма облике јендонационалности. Али да су ту и Мостар и Бањалука који са Сарајевом чине „три тора“.

„Иза свега овога стоји искључиво политика. Збијају се редови, јер се приближавају општи избори што је битна ствар када је БиХ у питању. Ако томе додамо ову пандемију и народ, овакав какав јесте, једни ће рећи: „види шта нам раде“, а онда ће Хрвати узвратити: „видите, ми ни мисе више не можемо да држимо“! Искључиви разлог зашто се ово дешава је подизање националних тензија да би се задржале политичке позиције политичке олигархије,“ мишљења је он.

Шахинпашић каже да се овако ништа слично није дешавало у Сарајеву и зато је сигуран да никакав верски аспект овде није у питању већ само један у низу покушаја да се подебљају демаркационе линије.

Политичка реакција

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик сматра да миса не би требало да буде одржана јер „на сва звона“ сугерише сумњу да неко преко верског обреда покушава да рехабилитује усташки покрет од чијег се зла српски народ ни након 75 година биолошки није опоравио.“

Бакир Изетбеговић, председник СДА и заменик председавајућег Дома народа БиХ сматра да мису треба одржати, иако је Сарајево, како је рекао било жртва НДХ.

Међу најгласнијим противницима одржавања мисе је (не)очекивано управо хрватски члан Председништва БиХ Жељко Комшић. Он је позвао грађане Сарајева да не наседају на „подло лукавство усташких идеолога“, те додао да се организатори мисе и обележавања Блајбурга радују протестима, па и нередима, јер грађане Сарајева желе да представе као противнике католичанства и Хрвата.
Верска акција

Врхбосански надбискуп, кардинал Винко Пуљић је изјавио је да га свако везивање за фашизам и усташтво врло вређа, и да је он опредељен за слободно и демократско друштво. Миса ће, истакао је, бити намењена искључиво за жртве у народу, никако за злочинце. Реису-л-улема Исламске заједнице у БИХ Хусеин Казановић позвао је муслимане да не упућују „оштрицу“ ка кардиналу Винку Пуљићу због најављене мисе већ да би бурне реакције требало упутити званичном Загребу. Кавазовић је навео да „неко жели да између муслимана и католика дође до несугласица“.

Покровитељ и организатор мисе је, између осталих, и – Сабор Републике Хрватске.

rs.sputniknews.com, Бранкица Ристић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.