МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: Братоубиство обиљежило Црну Гору у 20. вијеку

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: in4s.net

Митрополит Амфилохије на трибини „Црна Гора у 20. вијеку“ у „Српској кући“ оцијенио је да то вријеме карактерише сурово братоубилаштво, које се наставља и данас. Он је нагласио да је остало сачувано предање о Светом Петру Цетињском и његовим плачом над Црном Гором у 20. вијеку.

Он је само својим и божјим сазнањима видио оно што ће се десити у 20. вијеку – истакао је митрополит.

Он је истакао да је Црна Гора све до 1918. године у националном погледу била јединствена и да су сви осјећали као Срби. То потврђује и званични уџбеници у којима пише да у Црној Гори живе православни Срби, а да их има нешто мало католичке и мухамеданске вјере.

На тој идеји и уједињењу Српства радио је и велики краљ Никола. Он је покушао да у балканским ратовима успостави те државне идеје, а о чему свједочи и његова химна „Онамо, намо“, гдје он пјева о Призрену, као своме дому – појаснио је митрополит.

Након 1918. године долази до подјела и оне су у то вријеме биле династичке природе. Краљ Никола је са својим синовима у Првом свјетско рату желио да наметне своју династију као једину у Српству, али његово бјекство из земље умногоме је одредило његову и судбину његпове династије.

Није у то вријеме било подјела на Србе и Црногорце, већ је до тога дошло звог династичких интереса. Ипак су превладали Карађорђевићи, али дио Црногораца то није прихватио– рекао је митрополит.

По његовим ријечима врхунац братоубилаштва и зле коби Срба на Балкану догодио се у Другом свјетском рату, подјелом на четнике и партизане. Митрополит је примјетио да су они на почетку кренули заједно у борбу против окупатора, али до подјела дошло поводом идеолошких разлика.

Комунисти су под плаштом антифашизма кренули и у ликвидацију своје браће, што је изазвало реакцију четника. Познато је да су Бајо Станишић и Павле Ђуришић ослободили Даниловград и Берана, али да нијесу пристали на ликвидацију виђених људи, које су почели комунисти. Чудно је да данашња власт гледа на Павла Ђуришића као на издајника иако је он са 120 пробраних Срба и официра убијен у Јасеновцу. У тој ликвидацији пресудсну улогу је имао Секула Дрљевић, кога данашња власт глорификује и чак пјева његиву химну. А она је први пут изведена у логору Стара Градишка, гдје су убијени Ђуришић и његови официри – додао је митрополит.

Док је 1918. године дошло до династичких подјела, 1941. су се десиле идеолошке, али најопасније су, по ријечима митрополита, ове савремене, односно националне.

Од једног народа 1918. године данас имамо четири нације и то се није нигдје десило у Европи. Поред тога и ћирилица, на којој је написано све оно што вриједи у Црној Гори, је потиснута и агресивно се намеће латиница. Уз то враћа се у Подгорицу и Броз који је одговаран за бомбардовање главнога града када је убијено око 2000 становника, а град је скоро сравњен са земљом. Ја то не схватам и није ми јасно зашто се то ради, када Хрвати не траже да им вратимо Броза, а ни на памет им не пада да му подижу споменик. Мислим да савремена Црна Гора болује од тешке болести коју називам „борозомором“ – вели митрополит.

Он наглашава да је Свети Петар знао шта чека Црну Гору, али да након вијека братоубилаштва остаје нам само да и ми данас плачемо над самима собом, како би нас барем суза очистила од братоубиства које је обиљежило, а и даље обиљежава, Црну Гору.

Трибину је организовао Културно информативни центар „Свети Сава“, а предвиђено је да се сваког петка до 20. јуна у „Српској кући“ одржавају предавања о актуелним темама у Црној Гори, о којима ће говорити угледни српски интелектуалци.

in4s.net

1 коментар

  1. Milovan Cicvaric каже:

    I tvoj Dusan Radovic – kondor . pokla u mom kraju na stotine ljudi medu njima i mog strica momka od 18g . i to sve u ime srpstva , kralja i otadzbine .

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.