Митрополија: У Светосимеоновској литији у Подгорици око 100 000 вјерника

фото: З. Шапоњић

Након Свете архијерејске Литургије у саборном храму Христовог Васкрсења, Блажењејши Митрополит кијевски г. Онуфрије је са архијерејима улицама Подгорице предводио Светосимеоновску литију у којој је према неким процјенама учествовало око 100 000 вјерника, наводи Митрополија.

„Колијевка његова је васкрсла овдје на Немањином граду и све што се овдје догађа је у његовом духу. Тако је било кроз вјекове и тако ће бити и у будућим временима”, поручио је Владика.

Бесједио је и умировљени Епископ захумско херцеговачки г. Атанасије. Он је, између осталог, рекао да наш народ није скоројевићки, да је “овај народ умирати свик’о”, јер вјерује у васкрсење.

“Ово данас, ово јединство нас свију је доказ васкрсења и овога народа. Кад сам свједочио у Америчком конгресу о страдању на Косову и Метохији дали су нам 12 минута са преводом, а Ругови 40. Таква је њихова правда”, рекао је он.

Подсјетио је на ријечи Јована Дучића који је говорио да смо ми народ са дубоким духовним резервама.

фото: З. Шапоњић

“Издржаћемо. Божија правда је непобедива и на крају ће побједити. Нека Свети буду са нама, а ми са Светима. Крст носити нама је суђено”, поручио је умировљени Епископ захумско-херцеговачки. Атанасије честитајући празник уз напомену да имамо на небу моћне заштитнике.
Литија је потом прошла кроз центар Подгорице и вратила се пред саборни храм гдје је одржана празнична духовна академија
Светосимеоновску бесједу је произнио протојереј-ставрофор др Дарко Р. Ђого, ванредни професор ПБФ Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, који је казао да се данас налазимо на великом мјесту једног Завјета:
“Данашњица је опијена идентитетима за које се људи боре и због којих се мрзе. Али идентитета има разних, чак у свакоме од нас има и може бити неколико осјећаја припадања: породици, граду, нацији, језику, држави, вјери, Цркви. Међутим, нијесу идентитети мјера човјекова, него Завјет.”
То је Завјет, како је објаснио, да неће остати ниједан кутак васељене непросвјећен свјетлошћу Христовом, да неће остати ни Стари Рас ни стара Рус без плодова Духа Светога. То је увијек, како је рекао, један једини, истовјетни Завјет, немањићки, светосавски и световладимирски.
Професор др Дарко Р. Ђого је казао да је вјечно само оно што је сазидано на Христу, Светом Сави, Светом Симеону, Светом Владимиру Кијевском и Светим Антонију и Теодосију кијево-печерским:
“Наше ко јесмо одређено је тим Завјетом који је дат на овом мјесту и тиме шта су наши свети преци учинили прихватајући и ширећи благослов Божији, благослов Цркве. Тако је започео наш заједнички пут који је мјера и Србије и Републике Српске и Црне Горе, и Русије и Украјине и Бјелорусије, и Грчке и Румуније, и сваке земље и царства. Ми смо данас срећни, јер смо заједно у том Завјету и срећи у којој нема разлике и раздвајања.”
По његовим ријечима напади и прогони Цркве започели су у Украјини 1992, пренијели се 2020. у Црну Гору, те је “наша борба за светиње заправо започела већ тада, а можда и прије осам вијекова”.

фото: З. Шапоњић

“Молимо те Свети Симеоне Мироточиви и Свети Саво, дајте мир Вукану и Стефану, да се братска зађевица не претвори у омразу већ у подсјетник јачине братске љубави. Молимо те Свети кнеже Владимире, да поново будеш са нама, да се синови твоји не свађају, већ их сабери и учини да побацају у Дњепар идоле новца, власти, моћи, политике, ради којих се крв братска пролива и дјеца твоја плачу. Нека Свети Рас и Света Рус, Рибница и Кијево, буду свједоци да је сила завјета, сила љубави, јача од омразе и уврјеђености, подјеле и посесивности.”
Протојереј-ставрофор др Дарко Р. Ђого је поручио да је оно што се данас дешава у Црној Гори обнова Завјета који није само светосавски, већ и световладимирски, свеправославни и да је ова срећа, сусрет у крсним ходовима, сусрет васељенских размјера. Оно што универзум чини васељеном, како је истакао, јесте васељенска љубав, наш Христос Бог, живљење те љубави која освећује и осмишљава све створено у васељени:
“Управо ради васељенске жртве и васељенског богословља Светог Григорија Богослова, ми волимо Цркву којој је он једно вријеме служио. Ради васељенских златних уста Злаоуста, ми волимо Цркву Цариграда. Не постоје васељенска јурисдикција, васељенска ароганицја, васељенска претензија – све то је супротно од истинске васељенскости. Данас се у Кијеву и у Подгорици рађа или, боље речено, обнавља васељенскост, која није никакав административни већ богословски, онтолошки појам. У таквој васељенскости, једина мјера васељенскости јесте мјера Христова, мјера љубави и служења”, закључио је протојереј-ставрофор др Дарко Р. Ђого.
Изведен је и богат културно-умјетнички програм.
Р. Војиновић/В. Девић/Т. Лекић
Митрополија
?>