ХРВАТСКА: Зашто? Колинда одликовала ветеранку пријављену за злостављање Срба

Фото: Спутњик, AP Photo / HINA/ MARIO STRMOTIC

Иницијатива младих за људска права упутила је председниви Републике Хрватске Колинди Грабар Китаровић захтев да се достави објашњење чиме је то припадница 72. бојне војне полиције Тања Белобрајдић заслужила одликовање Републике Хрватске — Ред хрватског тролиста, пише хрватски портал „Индекс“.

Захтев Иницијативе младих за људска права преносимо у целости:

„Председнице, због чега сте одликовали Тању Белобрајдић?

Одлуком од 28. новембра 2018. године Колинда Грабар Китаровић одликовала је Тању Белобрајдић ’за посебне заслуге за Републику Хрватску стечене у рату‘.

О контроверзама везаним за Тању Белобрајдић и потенцијалним кршењима људских права током деведесетих година прошлог века у Војно-истражном центру Лора писали су бројни угледни новинари и независни истраживачи. Осим тога, Далматински комитет за људска права 2009. године државним је телима поднео казнену пријаву против Белобрајдићеве због ’основане сумње да је у раздобљу од почетка априла до средине августа 1992. године у простору ВИЦ-а Лора у Сплиту, у којем су били смештени ратни заробљеници српске националности, ове брутално премлаћивала, мучила и вређала њихово особно достојанство особито увредљивим и одвратним поступцима, користећи утицај који је очито делом црпела из чињенице што је била супруга заповедника логора, позивала је и подстицала на почињење описаних недела и друге затворске стражаре, што су они беспоговорно извршавали‘.

Двадесет и четири заробљеника, чија се имена налазе у споменутој казненој пријави, нису имали прилику да изнесу пред судом своју страну приче јер је надлежно Државно тужилаштво пријаву одбацило. Тужилаштво Републике Хрватске је пре годину дана затражило да надлежно жупанијско Државно тужилаштво преиспита своју одлуку. Међутим, одговора о даљњем току истраге, према Иницијативиним сазнањима, нема.

Упркос постојању одређеног броја пресуда, целокупни судски епилог о томе што се догађало у Лори за време рата, а у вези са противправним затварањима и мучењима цивила углавном српске националности и злостављањима заточених ратних заробљеника, до данас не постоји. Јавност је слабо до нимало информисана о злочинима који су се деведесетих догађали у центру Сплита, а државни и локални тужиоци о томе годинама ћуте. Управо зато, важно је да председница одговори на постављено питање, те тако допринесе суочавању с оним што се догађало у наведеном периоду.“

rs.sputniknews.com
?>