ХРИСТОВОМ ВОЈНИКУ МИЛОЈУ ШЋЕПАНОВИЋУ

У времена неправде и силе
Кад из таме диже се Сотона
И пред војском безбожника крену
Пут светога Христовога трона

У земану кад се кано море
Клети Балкан опет заталаса
Нож крвави када на Авеља
Подли Каин трже иза паса

У вактима бесуђа и мрака
Кад потомци несрећнога Јуде
Опчињени сјајем сребрењака
Сташе хапсит и пребијат људе

Ти си, вођен неком вишом силом,
Униформу полицијску скинô
Јер не хтједе за шачицу пара
Продат душу, људска величино

Ушао си храбро у станицу
Дао пиштољ и чин са рамена
И с тим гестом постао си, брате,
Херој овог бесудног времена

Рекао си „Нећу на комшије
Нећу хапсит ни друга ни брата“
И са те си двије реченице
Себи рајска отворио врата

У „Примјере чојства и јунаштва“
Себе овим сврстао си чином
Црна Гора поноси се с тобом
Ко са својим најбољијем сином

Сво је српство данас за те чуло
Ко за борца противу јереса
Предаци се данас наши славни
Твоме чину диве са небеса

Својим гестом у срце си дирнô
Марка, Јола, Новицу и Кења
И постао симбол непролазни
Људске части и људског поштења