ЧЛАН ЕКСПЕРТСКОГ ТИМА МИТРОПОЛИЈЕ: Спорни закон не мора да буде укинут, може да буде и измењен

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Sputnik/ AP Photo / Risto Bozovic

Велибор Марковић, члан Експертског тима Митрополије црногорско-приморске, казао је поводом спорења о будућем статусу Закона о слободи вероисповести да значајан број одредби тог акта представљају добра решења, прихватљива са становишта примене Устава и системских закона у Црној Гори, те да он не мора да буде укинут, већ може да буде и измењен.

Он је навео да би отуда стављање ван снаге наведеног закона у целости, било нецелисходно и непотребно, па и могло бити протумачено као један вид реваншизма, осветољубља или чак голог ината према ранијој власти, што никако не би требао бити случај ни од стране политике, а камоли правне струке као неког ко непосредно учествује у доношењу правних аката, како општих, тако и појединачних.

Марковић је на друштвеној мрежи Фејсбук написао да су се последњих неколико дана, чула различита мишљења о томе какав треба да буде даљи статус актуелног Закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница, почев од питања да ли га треба ставити ван снаге у целости путем аброгације (,,abrogatio legis“), затим да ли таква његова судбина треба да буде услов конституисања нове Владе Црне Горе, као и да ли пре доношења новог закона црква треба да закључи уговор са државом.

Навео је да без икакве сумње сва мишљења поводом ових питања представљају добронамерне и легитимне ставове појединаца или група.

Он је међутим навео да треба имати у виду да правни живот у сваком друштву и по целокупне друштвене односе, по правилу треба да се одвија са што мање ,,болних резова“, уз што више опреза и суптилности од стране чинилаца власти према становништву.

Додао је да је тачно да је сада важећи закон у једном, и то значајном делу, на један крајње неуставан и противно системским законима начин задирао у имовинско-правне односе између државе и цркве, као и погрешно и противуречно циљу какав треба да има, предвидео институт регистрације и евиденције (формално изједначене са регистрацијом) верских заједница, али је чињеница и то да се ради о мање од 50% од укупних одредби постојећег закона, што суштински и правно-технички представља више него довољан аргумент против укидања закона у целости, већ да се кроз његове измене и допуне, путем дерогације (,,derogatio legis“) избришу или правно коригују његове спорне одредбе.

На тај начин, како је навео, поједноставио би се и убрзао поступак елиминисања очигледно неуставних и дискриминаторских одредби тог закона, за разлику од поступка доношења новог, који би захтевао дуготрајну јавну расправу и учешће већег броја чинилаца, без објективних разлога и потребе.

Без обзира на уставну одвојеност верских заједница од државе, прописану одредбом чл.14. Устава Црне Горе, црква као субјект на који се наведени закон највише и односи, итекако има право и обавезу да о предњем води рачуна, тим пре што је и сама непосредни учесник и конституент друштвених односа и процеса у држави, навео је Марковић.

Притом, како је додао, било какво условљавање, па и састава нове владе претходним укидањем или изменама и допунама наведеног закона, не би било објективно могуће подвести под правну аргументацију, нити би тако нешто водило свом циљу, а то је да нови акт буде у потпуности усклађен са Уставом, осталим законима, фактицитету постојања традиционалних верских заједница, и међународним стандардима.

Тек након свођења наведеног закона на терен права, дакле у „мирне воде“, што ће се учинити његовим квалитетним изменама и допунама, треба ући у поступак преговора и закључења уговора између цркве и државе, не и пре тога, како се накнадно „као репови“ не би вукла отварала питања, која не би смела да буду спорна, а могла би да оптерећују тај процес, написао је Марковић.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.