Захар Прилепин: НЕ ЖУРИТЕ СА ЕУ-СУМРАКОМ

Пише: Захар Прилепин

Сваки пут кад видим руске вести да је Европа претворена у мигрантску енклаву, осећам неку врсту замке.

Не, наше вести не лажу.

Пре него што сам санкционисан, видео сам у шта се претварају Лондон, Париз, Рим или Барселона. У депонијаме смећа презасићене мигрантима и разнобојним просјацима.

Међутим , ако напустите престонице или велике пограничне градове и крећете се кроз готово било које европско залеђе, тамо обично нећете видети значајан број миграната. Живот на тим местима остаје непромењен. Фабрике, постројења – све функционише као што је функционисало. Њишу се пашњаци, гредице цветају.

Али наше вести понекад стварају једнострану, па чак и лажну слику. Из те слике ми извлачимо лажне закључке, понекад праћене и пројавама лажне солидарности.

Наша солидарност се исказује тиме што ми из неког разлога навијамо за њихове десничарске, а понекад и отворено неонацистичке странке, које обећавају да ће истерати све мигранте из Европе.

Шта се нас тичу њихови проблеми?

И да ли су то заиста тако велики проблеми као што нам упорно причају?

Сећате се, била је таква руска књига „Џамија Париске Богородице“? О томе како су муслимани окупирали Француску. Тој књизи, између осталог, већ је више од 20 година. И шта, јесу ли је окупирали? Можда ће је сутра окупирати? Или за још 20 година? Или чак за 40?

Не смешкајте се превремено, ја само постављам једноставно питање.

Да ли ви заиста верујете да ће Француска као политички, етнички и војни субјект одмах пасти и да ће за нас француски проблем нестати?

Време брзо лети, можемо се кроз пет смешних година вратити овом питању и одједном видети да на месту Француске нема никаквог халифата. Али је зато ту Француска, натопљена русофобијом и спремна да против нас ратује.

Наша вера у „сумрак Европе“ скупо нас кошта. Ако су већ целу Европу силовали мигранти, зашто је нама онда толико тешко?

А тешко нам је зато што ту нико никога заправо, у најширем смислу, није силовао.

Постоји ли енглеска обавештајна служба? Да! Успешно ради и помаже Кијеву.

Постоји ли француска економија? Потпуно. Италијанска? Шпанска?

Украјини су пребацили милијарде, и нису осиромашили.

Вести о томе како хорде миграната иду кроз Немачку видео сам пре 10 година. Па шта? Где је све оно што су нам обећали – сав тај крај Европе, деградација и колапс?

Тамо видимо сасвим стабилне системе који чак и без нашег гаса функционишу.

А поготово што ја памтим и нешто друго.

Кад сам претпоследњи пут био у Француској, 2016. године, украјинска страна је обећала да ће ме, тада официра војске ДНР-а, убити право у Паризу. На сајму књига ми је додељено обезбеђење.

Прелепи момци, високи, радили су квалитетно: видело се да су мајстори свог посла. Али су изгледали… превише загорело.

Питао сам их: а ко сте ви уопште?

Кажу: ми смо Алжирци.

Алжирци – то значи, елитна полиција, као и војни специјалци.

Тада сам први пут о свему овоме помислио с неком, признаћу, тугом.

Шта ако, Боже сачувај, избије рат Русије са Европом, и нађемо се лицем у лице са уиграним борбеним јединицама Француза, Немаца или Италијана, који нигде нису нестали и којима, понављам, нико није укинуо примарне мушке особине.  Који су, што је још важније, савршено упаковани, мотивисани и уопште не личе на безглаве деграданте које смо на брзину измислили.

Али нећемо видети само њих. Видећемо и маслинасте, не мање добро упаковане и уигране специјалце међу натурализованим мигрантима који ће доћи да нас убијају.

И тада ћемо схватити да су и наше представе о крају Европе биле преурањене. И да демонско отварање олимпијаде у Паризу заправо није говорило ништа ни о француској војсци, ни о француским специјалцима. Исто као што вам наши шоу-програми неће рећи ништа о псковском десанту, бурјатским тенкистима и одреду „Ахмат“.

Али, као и увек, биће мало касно да схватимо своје грешке.

(Телеграм канал З. Прилепина; превео Ж. Никчевић)