ДРАГАН ДОБРАШИНОВИЋ: Убер демократија и обер клептократе

ДРАГАН ДОБРАШИНОВИЋ

Скандал са Убером, америчком технолошком компанијом, иако само врх леденог брега, до сржи је оголио суштину Европске уније и њених лидера. То више није унија европских народа и њихових држава, већ унија похлепе политичара и бескрупулознисти врха пословног света. Ако овоме додамо симбиозу отуђености бирократа и незаситости банкара, то је скоро комплетна скица за слику пропасти запада и Европске уније као његовог централног пројекта.

Ево мало детаља који ово поткрепљују. Пре неколико дана у јавност је процурило 124.000 поверљивих докумената који се односе на кршења закона, преваре, насиље и, оно најважније – тајно лобирање, односно подмићивање политичара широм света од стране ове компаније. Документе који се односе на период од 2013 – 2017. године објавио је британски Гардијан.

Према доступним информацијама чију аутентичност нико није демантовао, а сам Убер их је посредно потврдио, оградивши се од праксе претходног менаџмента фирме, компанија је покушала да обезбеди подршку за своје пословне активности „дискретним „удварањем“ премијерима, председницима, милијардерима, олигарсима и медијским могулима“.

Међу онима код којих је „удварање“ дало резултате нашла су се и имена актуелног француског председника Емануела Макрона и бивше комесарка Европске уније Нели Крос. Документа показују да је Макрон, тадашњи министар економије, био у контакту са оснивачем Убера, Трависом Калаником, којем је рекао да ће реформисати законе у корист те компаније, што је касније и учињено. Састанака са представницима Убера је било четири, Макрон је званично пријавио само један, а законске промене у корист Убера и њиховог начина пословања ишле су директно на штету такси превозника, који су због тога месецима безуспешно протестовали.

За лобирање, односно подмићивање политичара и њима блиских лица, које је нанело озбиљну штету такси индустрији у великом броју земаља Европске уније, Убер је издвајао 90 милиона долара годишње. Улагање се, очигледно, исплатило, како Уберу тако и утицајним европским политичарима и другима који чине корупривни ланац одлучивања у корист и на штету, како већ кога.

Да све буде занимљивије, против Убера су у периоду на који се односе документа које је објавио Гардијан, вођени бројни судски спорови, између осталог и због сексуалног узнемиравања. Ово, очигледно, није сметало Макрону, најпре Европљанину а тек онда Французу, како се изјаснио у недавно окончаној предизборној кампањи након које је од својих сународника добио други председнички мандат. Изгледа да су аргументи „удварача“ претегли над вредностима овог узорног Европљанина и тренутно најутицајнијег политичара у Европској унији.

Упоредо са скандалом везаним за Убер, одвија се и права драма холандских пољопривредника која је, званично, последица примене прописа Европске уније који се односе на смањивање емисије азотног оксида и амонијака. Све у циљу заштите животне средине, разуме се.

Прописи ЕУ довешће до гашења многих фарми у Холандији и преполовљивања сточног фонда у овој земљи. Док холандски пољопривредници покушавају да се одбране, а видевши да је ђаво дошао по своје у помоћ им прискачу и колеге из Немачке, на светлост дана се неумољиво пробија истина о правим разлозима терора над холандским, а ускоро и осталим пољопривредницима у ЕУ.

Смањење азота и амонијака само је изговор холандских власти, док прави разлози леже у политици чији је циљ спровођење интереса пре свега америчких корпорација које се баве производњом вештачке хране засноване на суплементима, минералима, генетски модификованим облицима, месу створеном у лабораторијама. Главна препрека за спровођење овог плана су произвођачи конвенционалне и органске хране којима је, по моделу Убера, намењена судбина такси превозника.

Да би план, који своју премијарну епизоду из неког разлога има у Холандији, био успешно спроведен, уз огромну кампању и „удварање“, односно подмићивање најутицајнијих европских и светских политичара, највероватније ће бити неопходна и вештачки изазивана несташица хране, последично и глади, чиме ће бити отворена врата произвођачима вештачке хране као спасиоцима, са несагледивим последицама по човечанство. Вероватно отуда толико драмљење због украјинске пшенице, чије су количине које иду у извоз у светским размерама минорне, и толика повика на зле Русе као одговорне за глад која прети свету, пошто је увек пожељно наћи кривца за зло које је припремљено у америчкој кухињи на другој страни. А која је то страна боља од руске?

О овој, далеко већој драми од оне са Убером, известиће нас неки Гардијан у за то прикладном тренутку, односно када све већ буде завршено и када неоткоњиве последице увелико буду наступиле. До тад нам ваља да добро научимо лекцију, схватимо да само снажна и независна држава може да одговори на изазове савременог света, пре свега оне у сфери енергетске и прехрамбене безбедности, заборавимо на митове о Европској унији која живи прву видљиву епизоду свог кошмара и почетак драматичног краја, уздамо се у себе и држимо проверених пријатеља.

Проницљиви читалац ће се вероватно на ово саркастично насмејати, уз опаску да ствари код оних које већина људи у нашој земљи доживљава као пријатеље могу бити само горе. Уз све поштовање за проницљивост и добре намере проницљивих, ево пар тема за размишљање. Да је тако, зар нас о томе већ не би, уз мноштво доказа, обавестио CNN? А све и да је тако, а није, они које Срби перципирају као стварне пријатеље нису они који себе представљају као морално супериорна бића док се ваљају у каљузи лицемерја, корупције и организованог злочина против човека, држећи све време из блата тираде о слободи, правди и људским правима. А то није ни исто ни горе, зар не?