„Волстрит џурнал“ тврди да су се америчке санкције Ирану показале корисним за Русију и да су рестриктивне мере омогућиле Москви да преузме од Техерана купце и повећа извоз своје нафте.

Како наводи лист, Москва помаже Техерану у санирању штете од санкција које су уведене на иранску нафту. Русија купује нафту од Ирана за унутрашњу употребу, а своју користи за извоз, пре свега у Европу.

Највећи купци иранске нафте су фабрике које нафту прерађују у Европи и Азији. Оне сада морају да траже алтернативне испоручиоце.

Лист тврди да Русија планира да и даље купује нафту од Ирана, али да ће користити бартер, односно систем размене робе или услуга за другу робу. У замену за нафту Техеран ће добијати производну опрему и прехрамбене производе тј. машине и храну.

Наглашено је да Москва већ производи рекордне количине нафте у последњих 30 година и да се налази на првом месту по овом параметру на свету. У октобру је призводила 11,41 милион барела дневно, што је за 4,3 одсто више у односу на исти период 2017. године.

Према западним медијима, помажући Ирану Русија замењује ту земљу на светском тржишту нафте. Европске земље које су престале да купују иранску нафту сада купују веће количине руске. Москва је већ у одређеној мери успела да надокнади смањене испоруке иранске нафте и Турској, Кини и Јужној Кореји.

Руски експерти, међутим, сматрају да такви написи имају за циљ да се Русија представи као манипулатор.

„Циљ је да се Русија још једном представи у очима Американаца као чудовиште које свим силама покушава да спречи Америку да уведе ред на светску арену. То је стварање негативног имиџа Русије. Америчка схема је позната: себе представљају као земљу која се бори за успостављање правденог поретка, а Русија је та која манипулише“, каже за Спутњик Михаил Бељајев, експерт Руског института за стратешка истраживања.

Експерт истиче да су билатерални односи Москве и Техерана на високом нивоу, да се сарадња развија практично у свим правцима, а да је кључна сарадња у сфери економије и трговине.

„Са Ираном је Русија увек имала нормалне, добре трговинске односе, а са обе стране постоје иницијативе усмерене на јачање трговине између две земље и повећање потенцијала. Постоје планови и о транспортним коридорима и даљем развоју трговинских односа. Американци својим деловањем деле свет на Запад и Исток. Ми се сматрамо европском земљом, али имало велике интересе и на Истоку — и зашто не реализовати сопствене интересе у региону који је за нас геополитички значајан, по природи ствари“, закључио је Бељајев.

Министар за нафту Ирана Бижан Занганех је упозорио да купце иранске нафте чекају тешки месеци због америчких санкција. Према његовим речима, чак и привремене дозволе за увоз иранске нафте које издају Сједињене Државе неће моћи да реше ситуацију.

Процењује се да је ирански извоз нафте већ смањен на милион барела дневно, док је у априлу та бројка износила 2,8 барела дневно.

Подсетимо, америчке санкције Ирану ступиле су на снагу почетком ове недеље. Санкције ће погодити енергетски, финансијски и транспортни сектор Ирана и за циљ имају да „осакате“ економију те државе, након што се Доналд Трамп раније ове године повукао из нуклеарног споразума са Ираном из 2015.

Те санкције враћају све оне које су укинуте након потписивања нуклеарног споразума из 2015. године.

Како је саопштио Вашингтон, рестриктивне мере ће бити на снази све док Иран не престане да подржава тероризам, повуче се из Сирије и потпуно обустави свој програм развоја нуклеарног оружја и балистичких ракета.

Техеран је поручио да није забринут због поновног увођења америчких санкција нафтном и финансијском сектору земље.

Потез Вашингтона, од кога ће и сам имати штету, поздравио је само Израел, док су Европска унија, Француска, Немачка и Велика Британија поручиле да жале због одлуке.