Нова студија: Мера против короне коју су нам саветовали била је непотребна?

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Sputnik / Ilia Naymushin

Мера која је на почетку пандемије коронавируса примењивана и саветована широм света, према најновијој студиј научника била је непотребна.

Студија аутора Емануела Голдмана, микробиолога са Универзитета Рутгерс у САД, која је објављена у научном часопису „Ланцет“, показала је да је мало вероватно да ће се особа заразити коронавирусом ако дође у контакт с површином на коју су претходно долетеле честице вируса, пише портал НПР.

„У болницама су тестиране површине у близини пацијената који су оболели од ковида-19 и на њима није пронађена заразна варијанта вируса“, рекао је Голдман. На површинама је, међутим, пронађена вирусна рибонуклеинска киселина (РНК), за коју Голдман каже да је „леш“ вируса. То је једино што остане када вирус умре. „Када се нађе у околини вирус је јако слаб и јако брзе одумре“, појаснио је Голдман.

Јутарњи лист, који је пренео део најновије студије, подсећа да су нас научници и стручњаци за јавно здравство почетком године уверавали да је зараза преко контаминираних површина проблем, а неке студије објављене на пролеће тврдиле су да коронавирус на површинама може преживети и неколико дана.

Сматрало се да је до преноса вируса долазило када би заражена особа кихнула или кашљала у близини неке површине те да би се особа заразила тако што би дотакла ту површину и потом те честице длановима и шакама пренела на своје очи, нос или уста. Људима се тада саветовало да редовно дезинфикују све фреквентније површине, бришу намирнице које купе у продавницама па да се чак носе рукавице.

Сада се тврди да је то било претеривање и да сви докази упућују да је удисање честица вируса доминантан начин заразе.

У чему је „цака“? У томе да су научници схватили да су се експерименти с почетка године радили у кристално чистим лабораторијима с пуно већим дозама вируса од оних које се могу сусрести у стварном животу.

Специјалиста за инфекције дисајних путева др. Кевин Финли с Националног института за здравље САД-а каже да нема научних података који би оправдали ревносно дезинфиковање квака на вратима, пакета и осталох животних намирница. Такође, нема научног оправдања за вишесатно дезинфиковање фреквентних површина на аеродромима, вишенамјенским зградама и јавног превоза, додаје он.

„Нисам се сусрео с подацима који би подупрли тезу да се вирусом заражавамо тако да он на нас скаче с тротоара“, рекао је Финли.

Дафни Фармер, хемичарка атмосфере са Универзитета Колорадо каже да шприцање простора с дезинфекционим средствима чак потенцијално може бити и опасно. „Обилно коришћење избељивача и водоник пероксида може довести до стварања отровних честица које се потом удишу“, упозорава она и додаје: „Могу узроковати оксидативни стрес, а неке су чисти отров.“

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.