Мој живот

Свет

Нова порука Мађарске против кажњавања Русије – јак сигнал снагама суверенизма

5 мин читањаИзвор: rs.sputniknews.com, Наташа Јовановић

© AFP 2022 / Attila Kisbenedek Пратите нас
© AFP 2022 / Attila Kisbenedek
Пратите нас
Трезвени однос мађарске Владе према санкцијама и антиуруској политици бриселске наднационалне бирократије може да послужи као добар пример свим суверенистичким политичким групацијама унутар држава чланица ЕУ. У условима ратне антируске хистерије која се шири Западом, Орбан показује да је могуће водити рационалну и национално одговорну политику.
Најновије упозорење званичне Будимпеште да ће санкције Русији нанети више штете Европи него што ће помоћи кијевски режим и ослабити Русију само на први поглед делују дисидентски у односу на владе других чланица ЕУ и бриселске чиновнике.
Како лето буде одмицало, а зима се буде приближавала, постајеће многима на Западу белодано да је санкцијама које уводи против Русији колективни Запад заправо пуцао себи у ногу.

Стратегија лоша по Европу

Изјава која је дошла са мађарске стране да би Европска унија требало да престане да уводи санкције против Русије те да је дошла до тачке када постаје јасно да ће се наставак досадашње стратегије „лоше завршити нарочито по Европу“ нису ништа ново, коментарише професор права Зоран Чворовић. Он подсећа да су озбиљнији аналитичари давно на то упозоравали, чак и на самом Западу.
Чворовић каже да је од почетка украјинске кризе мађарска влада имала уравнотежен став који је пре свега водио рачуна о интересима Мађарске.
„Будимпешта је покушала, колико јој то дозвољавају околности, да обезбеди за себе специјални статус када је у питању изузимање од санкција у енергетском сектору, јер је њена зависност од руске нафте, а нарочито руског гаса велика. Притом не треба ни у ком случају преувеличавати снагу и самосталност званичне Будимпеште.“

Запад руши темеље на којима почива

Упозорења налик овима из Будимпеште, каже, нису се могла чути током прва три месеца војних дејстава у Украјини, нити доћи до грађана европских држава, јер се они од фебруара налазе под хипнотичким дејством русофобске пропаганде и једностраног извештавања.

„Да би егоистичном западном потрошачу, који свом личном комфору претпоставља све друге вредности, дошло до свести да ће економска криза изазвана санкцијама знатно теже погодити Запад него Русију, било је неопходно да се суочи са скоком цена основних животних намирница, празним рафовима, скоком цена бензина и гаса, угоститељских услуга, инфлацијом незабележеном у последњих 50 година“.

Неочекивана стабилност руског монетарног и привредног система, али и политичког система, и истовремено очигледно победоносна друга фаза СВО, показују већ многима на Западу, а не само званичној Будимпешти, тврди наш саговорник, да је колективни Запад економским ратом против Русије почео незаустављиво да руши темеље на којима почива глобални економски и финансијски систем на коме се после Другог светског рата, а нарочито после рушења Берлинског зида, заснивала укупна моћ тог истог Запада.

Ко може да искључи пету економију света?

Немогуће је, оцењује, Чворовић, искључити из светских економских и финансијских токова земљу која запрема једну шестину светског копна, која је шеста, а по неким показатељима пета економија света, која има велики удео у светској производњи енергената, метала, житарица, а да се то не одрази на светску економију, нарочито на мањину држава која је ушла економски рат против Русије.

„Није Русија Иран или Северна Кореја па да је могуће безболно искључити из светских економских токова. Зато је економски рат Запада против Русије, а званична Мађарска је изгледа тога свесна, почео да руши глобалистички економски модел који се до сада налазио под контролом западних центара моћи. Уместо да Русију искључи из економских токова путем санкција, Запад је само додатно консолидовао и мобилисао суверенистички незападни блок, који је почео убрзано не само да размишља, већ и да ради на институционализацији једног новог међународног економског политичког поретка“.

Русија није изолована, напротив

Западним лидерима мора да је већ сада одвећ јасно да нису успели да изолују Русију и да већина држава света, а међу њима прва и трећа економија света – Кина и Индија- не само да се нису придружиле санкцијама, већ су током ратних месеци прошириле економску сарадњу са Русијом.
„Ове земље су повећале увоз руске нафте и руског угља. Запад је хибридним ратом против Русије, а нарочито запленом руских девизних резерви, имовине руских грађана и компанија, и санкцијама без преседана, само помогао да државе БРИКС-а (Бразил, Русија, Кина, Индија и ЈАР брже крену у процес дедоларизације и неминовног развлашћивања Бретнонвудских финансијских институција“.

Суверенизам уместо глобализма

О критикама Запада које долазе из редова њиховог политичког естаблишмента и њима блиских медија Чворовић каже да их треба узимати са резервом, јер, сматра, у хибридном рату свака од њих нема само једно значење. Ипак, чињеница је да је немогуће на дужи рок сакрити од грађана ЕУ, САД и других држава колективног Запада очигледну економску кризу која је последица не само увођења санкција Русији, већ хроничне неизлечиве болести једног економског и политичког система који почива на неолибералној идеологији

„Тешко је сакрити чињеницу да је покушајем изолације Русије, Запад незаустављиво почео да руши глобалистички пројекат, који је једино био у стању да обезбеди Западу „мирну старост“ кроз пљачку природног богатства држава трећег света“.

Да би се заштитио од слома остарели Запад ће, тврди Чворовић, морати да рехабилитује и у својим редовима, хтео не хтео, суверенизам уместо глобализма. А на том путу суверенизма је и политика Мађарске.

Извор: rs.sputniknews.com, Наташа Јовановић

Прочитајте још

Свет