Како су ЦИА и 16 америчких шпијунских агенција преспавале успон Кине

ИСКРА на Фејсбуку

фото: REUTERS / Aly Song

Овај извештај је, наравно, тајни, јер га је припремио обавештајни комитет палате представника Конгреса САД. Али поред његових 100 тајних препорука, постоји и 36 које су отворене за дискусију. Закључак: ЦИА и 16 шпијунских агенција у земљи преспавале су успон Кине, па стога политичко руководство данас не зна шта да ради са Кином.

У најмању руку, могуће је и неопходно разговарати о закључку из извештаја: америчка обавештајна служба није успела да испрати технолошки и политички развој Кине. Америка стога није у стању да разуме безбедносне изазове са којима се суочава.

Обавештајне службе слепе за Кину

Сада детаљи: посебно из чланка шефа поменутог комитета, Адама Шифа, који детаљно објављује закључке из своје истраге. Његов комитет је радио две године, открио је да обавештајне агенције које се баве Кином „ни из далека нису спремне“ за озбиљан рад и неће бити спремне читаву деценију. Пекинг себе све више види као државу која је способна да диктира своју вољу суседима (и не само њима) и да оствари своје „глобалне амбиције“. Просто речено: „да замени САД у улози светског лидера“. И све се то догађа врло брзо. У међувремену, америчке обавештајне службе немају ни јасне циљеве ни ресурсе да одговоре на овај изазов.

Узгред, немогуће је не сетити се како су се наши читаоци сасвим недавно могли упознати с причом у књизи објављеној у САД, која је посвећена обавештајним неуспесима у другом смеру — Блиском Истоку (радило се о томе зашто је рат у Ираку изгубљен). И тамо је написано да је у прошлом веку читав обавештајни механизам био усредсређен на рад против СССР, као резултат тога, једноставно није било довољно компетентних познавалаца арапске културе и других стручњака. Америка је у рат против тероризма отишла полуслепа. И сада, у поменутом чланку, Адам Шиф каже да у тој истој обавештајној служби има много стручњака за исламски тероризам и Блиски Исток, али у сектору који се бави Кином је празнина.

Али, вратимо се његовим другим закључцима, посебно на тему „како треба“. Изгледа да треба прерасподелити ресурсе за рад са Кином (и да ли ће Блиски Исток и „руско“ особље поново пасти под нож?). Треба проучавати Кину када је реч о пандемији, климатским променама и економији, а такође и култури, јер све ове области могу имати неочекиване ефекте на америчку националну безбедност. Треба боље радити са отвореним информацијама — једини проблем је што их има превише и биће потребна помоћ вештачке интелигенције. На крају, не смемо заборавити на утицај Кинеза на америчка питања на територији самих САД, односно на контраобавештајне службе. А за све ово је потребно много људи, нових људи, не оних који су сада у служби…

Потребне године за организацију рада

Потребно је неколико година да би се формирала скромна и минимално погодна илегална мрежа у другој земљи. Да би се задовољио Шифов апетит, реч је заиста о деценијама. Постоји још и таква ствар као што је новац. Буџет америчких тајних служби одређује се на различите начине: бегунац Едвард Сноуден је говорио: током последњих 12 година више од 500 милијарди долара потрошено је на обавештајне службе и борбу са тероризмом. Али да би се сада у потпуности суочили са Кином, ово очигледно неће бити довољно.

Иако су америчке обавештајне службе биле сконцентрисане на СССР и његове савезнике, чиме је запустила Блиски Исток и друге правце, она није могла да предвиди распад СССР, нити да касније одреди пут Русије ка њеној независној улози у свету…

Још неколико белешки о томе шта значи извештај обавештајног комитета. Ко је, на пример, Адам Шиф? Ово није само демократа. Његово име се непрестано појављује на списку особа умешаних у заверу тајних служби против председничког кандидата, а потом и председника Доналда Трампа. Шта је завера? Ево, на пример, недавна публикација на ову тему, која наводи да је и садашњи шеф ЦИА међу завереницима. Али у овом случају нас занима нешто друго: не треба мислити да је антикинеска хистерија у САД само идеја републиканаца. Ако демократа попут Шифа понавља читав стандардни комплет антикинеских оптужби, онда ако дођу на власт, Пекинг не треба да се боји промена. Све ће бити исто.

Разлика између демократа и републиканаца

Чак је и сада јасно да је разлика између две странке само у нијансама. На пример, демократе (и Шиф такође) подржавају идеју Трампових људи да је Пекинг крив, ако не у стварању, онда у ширењу вируса корона. А републиканци у међувремену имају нову идеју: да је Пекинг крив за намерно наметање карантина као деструктивне методе за борбу против вируса, почевши од Италије, а потом свуда по свету. Али кривац (без обзира на све) остаје исти…

И још један очигледан закључак из извештаја. У суштини, наводи се да Америка једноставно не разуме шта се дешава у Пекингу и другим деловима Кине, не зна које циљеве ова држава поставља (способности и намере су, као што знате, две веома различите ствари). За такво разумевање, читав низ служби за шпијунажу нема ни потребну војску специјалиста, ни новац који је неопходан. И опет, по трећи пут, да би „разумеле Кину“, Сједињеним Државама ће требати деценије јачања потенцијала своје обавештајне службе, посебно аналитичког крила.

Ако је тако, онда је све ово што се сада догађа између Вашингтона и Пекинга, и поред целокупне структуре спољне политике тренутне администрације, чиста импровизација, дипломатија на столици, заснована на сумњама. Можда Кина не поставља злокобне циљеве да влада светом и Америком уз то? Можда није требало да садашња администрација тако јасно покаже свој страх од Пекинга и превентивну агресију према њему? Боље би било да су сачекали тачне закључке обавештајне службе…

rs.sputniknews.com

1 коментар

  1. Slavica каже:

    Pogled sa Zapada.
    Kinezi nece da dozvole nikome da se mesa u unutrasnje poslove u Kini ukljucujuci Ameriku je dovoljno jaka da bi mogla da im pravi probleme. Jedan primer mesanja je podrska Uighurs, muslimanska manjina koja zivi u provinciji Xinjiang na severozapadu Kine, koji traze nezavisnost. Da li je u pitanju patriotizam ili to sto je ta oblast bogata naftom i mineralima ne znam, ali je cinjenica da pripadnici manjine Uighurs koji ne smeju da zive u Kini zive u Americi. Ono sto je najgore njihovi ekstermisti izvode teroristicke napade na koje Kineske vlasti zestoko odgovore, a to se u Americi tretira kao rusenje ljudskih prava.
    A to da su Americke obavestajne sluzbe bile uspavane nije istina. Kinezi su tu uspavanost jednostavno platili, ako hocete kapital evo vam ga. Za pare su prodal;i sami sebe.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.