У трошној, напуштеној кући, јер потомака нема, у Мачваском Причиновићу, живела је Сока Лолић – мајка српских ратника која их је годинама чекала.

Њен најстарији син Живадин отишао је на фронт као сељак, погинуо на Кајмакчалану 1916. као потпоручник, носилац две Карађорђеве звезде и три медаље за храброст.

О жени која је, носећи комад хлеба, у нади чекала још три сина хероја Великог рата и братића Јанка у селу се тек понешто зна.

“Сока Лолић је мајка наде, мајка туге, мајка бола. Сока Лолић је једном речју наша мајка”, каже Слободан Лолић, аутор књиге о Соки Лолић.

Да напише књигу о “мајци храброст” Слободана Лолића мотивисао је рељеф постављен у Дому Војске Србије, аутора Мирка Мркића Острошког, где централно место, окружена ликом мајке Светог Саве, царице Милице и других светица, заузима Сока Лолић, историчарима познат – у Мачви заборављена.

“Почев од родне куће Живојина Мишића где је такође њен портрет изложен, да сви ти људи знају Соку Лолић, а да нажалост Причиновић и Мачвани мало о томе знају”, додаје Слободан Лолић.

Да се одуже симболу свих мајки које су бдијући над колевкама, бделе и над судбином народа, придружило се неколико мештана са жељом да јој се обнови запуштена кућа и додели улица, јер је има Крагујевац у насељу Станово, а родно село нема.

“Нама је припала обавеза, дужност и част да тај ореол, то спомен-обележје поставимо у нашем селу као симбол и показатељ да корене наше нисмо заборавили”, истиче Драгана Ерчић Гајић из Мачванског Причиновића.

За спомен-обележје прикупљен је само део новца. Мештани верују да ће уз помоћ људи добре воље успети да сачувају сећање на симбол трагедије мајки које су само у Мачви у Великом рату изгубиле 5.500 синова.