ЗДРАВКО ЈОКИЋ: Семе бар

У којем ли времену живимо
Терет чије судбине носимо
У времену ли смо бесмисла
У сумраку човечности
У каљузи пропалости
Свакојаке

Завлада ли цвећем немирис
Светом нељудскост
Мрак, тама
Кога дозвати, коме се поверити
Са киме прозборити
А о злокобности не зборити

Како саборовати
У времену несаборности
Како певати у време нерадости
Шта се то на нас надви
Ко нам живима свећу пали

Ил’ мислимо да смо живи
Са телом без душе
Са телом без кичме
Живо ли је такво тело

Без кичме смо гмизавци
Без душе смо мешина
За надевање безбожности

Опрости нам Боже
Како код Тебе без душе

Тело земљи дајемо
Душу за Тебе немамо
Врагу је дадосмо
А кичму безбожницима
Који себе владарима назваше

А нико су у ствари
Своје ништа немају
И њима кичму
Њихови владари сломише
И њима душу
Вражји синови узеше

Где ли смо Милостиви стигли
Мачка и пас се данас грле
Људи се гложе
Немир завлада бићем људским

Немир и окови вражији
Помози нам Боже
Спаси понеког
Семе бар да остане

Мај 19.