СПУТЊИК: ЕУ одлаже дијалог за Косово док не прође њихов ,,земљотрес“

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Flickr/ European Parliament

Преговори Београда и Приштине требало би да буду настављени тек после мајских избора у Европском парламенту. Београд је те дипломатске сигнале добио из неколико кључних европских престоница, незванично сазнаје Спутњик.

Очигледно је да су и у Европи схватили да тим у Бриселу који одлази нема капацитета ни да настави преговарачки процес, а камоли да га приведе крају. А вишемесечној паузи, свакако, највише доприносе радикални потези Приштине — увођење такси и усвајање преговарачке платформе, која је усмерена директно против дијалога.

У међународним круговима се процењује да је потребно удахнути нови живот процесу, а да је за то неопходно сачекати да се формира и конституише нови сазив у органима Европске уније.

Избори за нову поставу ЕУ се одржавају између 23. и 26. маја, а сва је прилика да ће знатни број гласова освојити такозване суверенистичке странке широм Европе, што би у значајној мери могло да промени политичку „крвну слику“, па и однос Брисела према бројним спољнополитичким питањима.

Могућност промена у ЕУ изазвала је поприличан немир у Приштини, која је очекивала да ће имати прилику да садашњој администрацији преда своју платформу за преговоре са Београдом, како би она могла да буде и званично „укњижена“ као предлог Косова.

Да ли би евентуална промена односа снага у новом Парламенту ЕУ имала утицаја на даљи ток преговора Београда и Приштине и уопште на ток преговора Београда са ЕУ?

Саша Адамовић, историчар и одличан познавалац геополитике, каже да с обзиром на истраживање јавног мења ствари тренутно стоје тако да се очекује значајан раст суверенистичких европских странака и њихов успех на мајским изборима за институције ЕУ.

„Са становишта наших националних странака, евентуални успех суверенистичких странака на европским изборима и те како би утицао у позитивном смислу на спољнополитички положај Србије. Они који су пажљивије пратили политику европских суверенистичких партија, знају да су то странке које у претходном периоду нису одобравале такозвану независност Косова. Многе од њих су чак тврдиле да је Косово и Метохија — Србија“, наглашава Адамовић.

Иначе, и процене европских истраживача говоре да би највећи победници на овим европским изборима могле да буду „екстремније“ групе, „антиевропејци“, популисти, националисти, док се очекују велики губици међу традиционално проевропским странкама, нарочито међу традиционалном левицом.

Такође, уочен је и раст рејтинга групе „Европа нација и слободе“ — ЕНФ (француски Национални збор, Слободарска партија Аустрије, италијанска Лига и друге) и пад ЕЦР-а. То значи да ће десна страна политичког спектра остати заступљена са 140 до 160 представника у Европском парламенту (од 750), што представља релативан добитак, јер је могуће смањење укупног броја посланичких места на 705 — ако Британија не буде ишла на ове изборе.

„Суверенистичке странке у ЕУ су у задњих неколико година у великом успону, нарочито од мигрантске кризе која дрма Европу од 2015 године. Странке тог блока, које карактерише јака антимигрантска реторика, могле би да освоје и једну трећину места у Европском парламенту. То можда не би било довољно да ове странке учествују у раду Европске комисије, али ће свакако, с обзиром да су се отворила важна питања која муче ЕУ, промена утицати на будућу политику ЕУ. Дакле, после мајских избора и каснијег формирања нове европске комисије биће промена“, објашњава Адамовић.

Александар Гајић са Института за европске студије се слаже да су популистичке странке у порасту и рачуна да би њихов удео у гласовима у ЕП могао бити дуплиран, што значи да би могли да иду и преко 30 одсто.

„Суверенистичке снаге највећи пораст могу да доживе од италијанских странака, а изласком Британије и нејасном ситуацијом да ли ће или не учествовати на овим изборима, ствари се додатно усложњавају. Заправо, један део тих евроскептичних гласова су давале и одређене британске партије. Ако Британци не буду излазили, ти гласови ће бити аутоматски прерасподељени према највећим државама, а то су Немачка и Француска, где евроскептици, опет, могу да остваре значајан добитак. То је случај пре свега у Француској, везано за покрет Марин Лепен“, каже наш саговорник.

Гајић не сумња да ће народњачка коалиција бити и даље најјача у ЕУ, али остаје нејасно у колико колона ће ићи суверенистичке странке, јер ће од тога зависити и њихов укупан скор. На питање да ли би измене у ЕП могле да утичу на косовско питање, Гајић одговара:

„Приштина је платформом убила скору перспективу за неке ближе преговоре. Мислим да од тога нема ништа у наредних неколико година. Свакако ће се исход у ЕП рефлектовати и на позицију ЕУ према Србији“, каже он.

Процене су, када је у питању формирање коалиција за ЕП, да ће бити потребно барем три странке да би се оформила Европска комисија (коју мора потврдити већина у Парламенту), а један од ретких математички могућих исхода јесте наставак садашње „суперкоалиције“ између конзервативаца, социјалдемократа и либерала.

С друге стране, закључак је да се избори за Европски парламент у земљама-чланицама воде по националним линијама и излазак на њих је у великој мери у функцији националне политике.

Највећа излазност на изборима за Европски парламент од 62 одсто забележена је 1979. године, када су се први пут одржали. Постотак се постепено смањивао током наредне три и по деценије, достигавши апсолутни минимум од 42 одсто у 2014. години.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.