Руски амбасадор: Косово неће бити решено сутра већ у новим геополитичким условима

Проблем КиМ може бити решен и то ће се догодити – не сутра, већ за неко време али уз враћање питања у оквире Резолуције 1244 и узимање пре свега у обзир интереса Београда. Наш министар је о томе говорио и шире, и биће то у новим геополитичким условима.

Ексклузивно за Спутњик то поручује амбасадор Руске Федерације Александар Боцан-Харченко, једини руски амбасадор у Европи који је у земљи која није увела санкције његовој држави.
— Овде је ситуација заиста повољнија, комфорнија, наравно, добронамерна као што је била и раније. Познајем земљу, осећам земљу и Србе, макар тако ми се чини. Наравно да то треба развијати и развија се. Али, ипак, рећи ћу не само у своје име, оно што је драгоцено је то што нисмо осетили никакву разлику у односу Срба пре и после 24. фебруара 2022. године – како су се односили тако се и данас односе према Русији и заиста се оријентишу на своје гледиште, на своје мисли и осећања. На њих не делује русофобна западна пропаганда. То свакако ствара све услове за рад, то је најважније, а као последица тога што је сасвим природно долази и позиција руководства које се пре свега принципијелно не прикључује антируским санкцијама и ми настављамо да сарађујемо у оквиру и обиму који је у овом тренутку могућ. Рећи ћу тако јер би свакако било још више резултата и више тих могућности али на жалост нас деле земље које се придржавају антируских санкција и то је створило препреке, посебно у почетку, и проблеме које ми успешно решавамо.

Срби имају чиме да се поносе

Сведок сте свих најважнијих догађаја последњих бар две деценије у Србији и приликом распада Југославије – и наших ратова, и били сте члан Контакт групе која је преговарала о условима мира и свега онога што нам се догађало. Хтела бих да вас замолим зато да оцените данашњу ситуацију и да је упоредите са неким ранијим. Ми имамо осећај да никад теже није било. Да ли смо у праву?

— Србија је прошла кроз читав низ веома тешких етапа и свака је била тешка са својим специфичностима.

Узмите период пре распада Југославије, па период самог распада, низ ратова у региону, Хрватска, Босна, онда Косово, и мислим да, заправо, из тог периода тешкоћа Србија вероватно није ни излазила. Јер после 1999. ситуација није истински решена нити су се узимали у обзир интереси Београда. Касније је Запад настављао другим средствима, најразличитијим, и политичким и спољнополитичким полугама, користећи унутарполитичку ситуацију не би ли се, како код нас кажу, Београд дотукао и натерао да се потчини оним интересима на Косову којима је Запад тежио и пре деведесетих, а можда и раније и који су довели и до распада Југославије и свих трагедија укључујући ону на Косову. Овај период је изузетно тежак али Срби имају чиме да се поносе зато што чувају принципијелни став и Београд се држи, што се тиче и Косова и односа, веза и сарадње с Русијом. Најубедљивији и најупечатљивији пример је одлучно неприхватање антируских мера.

Ових дана амбасадор Хил је буквално гурнуо прст у око Србији твитом „кад се национална гарда Охаја врати у Београд доживљава пријатан дочек“. Никоме није био пријатан долазак националне гарде Охаја, разумем да државе морају да сарађују – то су били дани пријатељства Србије и Америке – да ли један дипломата који је пријатељ једне земље може тако да се понаша?

— Руска и америчка дипломатија имају потпуно различит приступ, различит стил, различите циљеве и интересе и принципијелно различит однос према земљама и народима где радимо. Тај осећај хегемона који постоји у Америци испољава се на свим нивоима. За нас је пример који сте навели нешто потпуно неприхватљиво, ужасно, али он сам би требало коментарише оно што говори и пише.

Сведоци смо тога да западне земље, а и наши суседи, Русију окривљују за све што се дешава. За Колинду Грабар Русија је крива што није изабрана за председника Хрватске, за Куртија је Вучић крив јер хоће да буде мали Путин. Да ли је могуће реаговати на све то или их пуштате да причају?
— Мислим да је сада управо таква фаза која омогућава да се никако не коментарише и да се не обраћа пажња на такве изјаве. Мислим да они који такве ствари причају дискредитују сами себе и спуштају се на такав примитиван ниво.

Русији одговара стабилна Србија

Кажу да Русији савршено одговара да овде буде хаос и неред и да заправо и прави тај хаос. Било је ситуација, сећам се кад су једном приликом током протеста нашли неку Рускињу на улици и закључили да су Руси организовали тај протест. Какви су заправо интереси Русије на Балкану, да ли јој заиста одговара хаос или би јој овде више одговарала да буде мирно да би могла да се бави својим проблемима?

— Постоје одређени људи који су сада одабрали да им основна активност буде да нападају и критикују Русију и да терцирају Западу. Они желе да се истакну и да нешто од тога добију. Најважније је нешто друго – да је било, и то се није ни крило, далеко више случајева него случајна Рускиња која се нашла међу учесницима протеста, када су представници америчке амбасаде учествовали у таквим акцијама. Притом, нико од поменутих није се ни усудио да каже да то прелази све дипломатске норме, да је то кршење обавеза и правила и међународног права јер сви радимо на основу тог права и да, у датом случају, постоји жеља да се поткопа стабилност земље. Што се тиче тезе која се сели из једне изјаве у другу, а долазе од низа опозиционих снага и појединаца – да је у нашем интересу хаос, желео бих да скренем пажњу да ни у једној од тих изјава нема доказа. Логично би било да, ако је човек уверен у то што говори, да наведе доказе и каже: да, Русији одговара хаос и изнесе на основу чега то каже. Али тога нема из простог разлога што га не може ни бити.

Русији одговара стабилност Србије, макар зато – хајде да будемо рационални – што ми имамо дугорочне планове сарадње. За реализацију тих планова и задатака који су одобрени са највишег нивоа, природно је да је неопходна пре свега стабилност. Друго, што је заиста веома важно: не можемо ми хаос да пожелимо пријатељском, братском народу који у апсолутној већини саосећа и разуме нашу позицију, пре свега у вези са специјалном војном операцијом и кризом у Украјини као и у вези са широким, глобалним међународним питањима. Како му можемо желети ишта осим добра? То је по дефиницији немогуће.

Вучић брине о интересима своје земље и никоме се не правда

Још једно питање које привлачи пажњу су ваши чести сусрети с председником Србије. Они који не воле Русију кажу да Вучић сваки час долази код вас да се правда за нешто што је урадио. Какви су то односи и какви су то разговори?

— Те оптужбе су наставак неуспешних и јадних покушаја да се баци сенка и да се затрује све што постоји у нормалним односима. Заправо, никаквих правдања, не само да нема него их не може бити. Председник Србије – и то одлично разумеју и Москви, и руководство Србије оријентишу се на националне интересе Србије и све што се ради управо је засновано на тим интересима и на дугорочним задацима развоја Србије и јачања њене стабилности, као и регионалне, европске стабилности и јачању улоге у међународним пословима. Зато је потпуно незамисливо правдати се за то што спроводиш интересе своје земље, нити тога има. Председник Вучић је више пута високо оцењивао позицију Русије у вези са косовским питањем, доследну, принципијелну позицију Русије као сталног члана Савета безбедности. Ураво је такав статус изузетно важан када је реч о актуелној ситуацији у вези са решавањем косовског питања, као и када се ради о перспективи када ће се појавити позитивна охрабрујућа динамика за решавање те кризе, а то ће се сигурно догодити.
Објављено је да ће министар спољних послова Дачић ићи у Москву? Припрема ли се посета и знамо ли када ће она бити?

— У конкретном случају наш министар је пре извесног времена рекао да је потпредседник владе, министар спољних послова Ивица Дачић, а он је и копредседник Међувладине комисије, позван у посету и сада се на радном нивоу, дипломатским каналима разматрају прихватљиви рокови.

Западни интерес – да се Београд дотуче

Не можемо да не говоримо о санкцијама, видели смо да се на председника Вучића врши толики притисак, да су Хрвати и Бугари морали да се баве јуче баш тим питањем од хиљаду других која је требало решавати. Разумем зашто се Запад понаша према Русији како се понаша, али зашто је Западу толико важно да Србија уведе санкције Русији? Од тога нити Русија може да има неке велике штете, нити Запад неке велике користи?

— Имамо прилично обимну сарадњу и нека додатна штета, како они очекују, Русији може да буде нанесена. Мада, нису нам нанеле неку штету ни све западне санкције, али то је већ друго питање.

Што се тиче Србије они желе да је у потпуности, 100 одсто уведу у групу западних, антируски настројених држава и сматрају да став Србије ствара пукотину у том антируском фронту. И за њих, прикључивање Србије санкцијама представља решење проблема посебних односа између Русије и Србије, односа испуњених поштовањем, пријатељством, љубављу и братством на дужи временски период. Они сматрају да ако се Србија прикључи санкцијама ти односи ће бити поткопани. Греше, јер српско руководство има принципијелни став који се заснива на читавом низу мотива, а главни је став већинског становништва. Друга ствар је то што Запад, била то Европска унија или Вашингтон, не брине много за став већине становништва. И код њих заиста изазива необуздани бес што Србија то ради, а кандидат је за чланство у ЕУ. Навикли су да кандидати за чланство захтеве испуњавају још дисциплинованије и брже од саме ЕУ, настојећи да се истакну, да се „покажу“ и иако још нису пуноправне чланице ЕУ.
Да буду већи католици од папе, код нас тако кажу…

— За запад је у одређеном смислу позиција Србије шок, јер нису навикли на такво понашање. Навикли су на константно понижавање, на нарушавање сопствених интереса. Има много примера када државе у циљу задовољавања неких ситних захтева Брисела и Вашингтона одбацују у страну и националне и економске интересе, чак и национално достојанство и историјско сећање.

Национални интерес Србије је одбрана Косова…

— Западу је потребна имитација решења, ништа се ново не предлаже, и не може ни да се предлаже. Јер, ма шта се говорило, увек избија или се директно именује један циљ који постоји од краја 90-тих – независност Косова и признање те независности од стране Београда. То је оно што Запад сматра за свој интерес, а они раде увек оно што је у њиховом интересу. Они од тога никада нису одустали, ма какве формулације да су бирали у оквиру преговора о статусу. Фактички је одмах било јасно да су то преговори о статусу, одмах је било јасно, иако статуси могу бити различити, да може бити само један – независност. Путем преговора или не. И сви даљи напори на тзв. нормализацији на Западу су третирани и данас се третирају као пут да се Београд натера, сатера у угао, стави пред неминован избор – да призна Косово. Користе све методе, од неких преговарачких клопки, а у датом случају тешко ми је да замислим да председник Вучић може да упадне у такву клопку. Он је веома искусан политичар, има огромно искуство у преговорима и генерално животно.
Успева увек да им исклизне…

— У конкретном случају бих другу реч употребио – успева да не подлегне тим искушењима, провокацијама на политичком плану, преговарачком. Још један метод, не нов, којем смо се вратили, који је коришћен раније – полуге притиска на Београд јесте стварање неиздрживих, немогућих услова за Србе на самом Косову под претпоставком да управо то може да натера Београд на неке кораке у правцу признања. Пошто у тој ситуацији ништа не може да се уради, подстичу се Приштина и Курти. Није ствар у Куртију, он је вероватно радикалнији али свако ко је био на његовом месту пре или би дошао после – радиће исто. То је директно и недвосмислено и он без увијања говори – да жели контролу над српским општинама, да не жели Србе на Косову. Он чини све да не буде не само нормализације односа са Београдом него ни било каквих веза између Косова или општина насељених Србима са Београдом. Без обзира на све споразуме, он неће прихватити никакве одлуке о формирању ЗСО иако је то део Бриселских споразума. То већ све одавно постоји али до сада није решено. И све се понавља као на тој траци.

А шта могу да ураде Уједињене нације? Колико су оне данас јаке, знамо да Русија у Кина могу да ставе вето али колико данас имају значаја? Председник Вучић ће говорити у Уједињеним нацијама ускоро…

— То је веома важно јер да нема става Русије и Кине у Савету безбедности они би давно, још 2006, 2007. године, покушали да реше питање гласањем на бази Ахтисаријевог плана и да затворе ту тему. При томе сви схватају да није могуће доћи до неког решења без коначне сагласности СБ УН. Јер они су одгурнули Резолуцију 1244 и у својим практичним активностима је не поштују, али она постоји. Зато је јасно да се у процесу коначног решавања косовског питања, у крајњем исходу, не може заобићи СБ УН.

Осим тога, задржавање косовског питања на агенди СБ УН пружа могућност да се то питање стално разматра, да се упозорава на проблеме које постоје, да се светска већина упозна са тим проблемима. Не могу да кажем да тиме ситуација може да се у корену измени али процес је дуготрајан и уверен сам да не може бити решен. Запад веома жели да га реши, жели да створи привид интензивних напора, то је јасно. Некакво решење проблема ишло би њима у прилог посебно у контексту Украјине, показали би да је по питању Косова то њихов успех и да је проблем решен. У датом случају не може бити никаквог поређења, све што су радили, агресија НАТО, све је то прецртано, што се каже, победнику се не суди. У датом случају постоји консензусом постигнут договор између Београда и Приштине, Београд је са свиме сагласан. Не схватајући да тога неће бити и да не може бити. Неће и не може бити!