Поново притисци из Брисела: Имају замерке на сектор образовања, боду им очи национални уџбеници

Да ли ће од наредне школске године ђаци историју и географију учити из националних уџбеника, како је предвиђено законом, биће нам јасније по формирању нове владе. Из Брисела стижу нови притисци, кроз Извештај Европске комисије, да се од тога одустане.

„Европска комисија указала је на ризике увођења националних уџбеника историје и географије у Србији, оцењујући да такво решење може да смањи плурализам, утиче на квалитет образовања и доведе до политизације наставног програма“, саопштио је Еду форум.

Притисци из Европе не долазе први пут. Власт у Србији је 2025. године најавила увођење пакета националних уџбеника. Говорило се да ће у руке државе прећи израда уџбеника из неколико предмета – историје, географије, српског језика, света око нас, природе и друштва, ликовног, музичког. Да ће тај посао радити само јавни издавач, а не приватне издавачке куће.

На саму најаву увођења националног пакета уџбеника први су се побунили страни издавачи који послују у Србији, а онда се огласила и европска комесарка за проширење Марта Кос која је рекла да „са великом пажњом прате развој догађаја“ и да је „лично покренула то питање пред српским властима“ забринута због конкуренције.

Кроз измене Закона о уџбеницима у скупштинску процедуру ушао је пакет националних уџбеника, али су у парламенту амандманима изменили предлог Закона и усвојено је да Завод за уџбенике ради само два уџбеника– историју и географију, као и „Српски језик и национална култура“, који је обавезно наставно средство.

Законом је тада предвиђено је да се национални уџбеници уводе сукцесивно, да се историја и географија за пети разред основне и први разред средње школе уведу у школској 2027/28. години, за ученике другог и шестог разреда почеће од школске 2028/2029. године, за ученике трећег и седмог разреда почеће од школске 2029/2030. године, а за ученике четвртог и осмог разреда почеће од школске 2030/2031. године.

У међувремену је Завод за уџбенике изабрао ауторе који ће радити националне уџбенике из историје и географије за пети разред основне и прву годину гимназија свих смерова.

„Изабрани су ауторски тимови за израду националних уџбеника, чиме је започета реализација овог процеса. Активности на изради уџбеника су у току и одвијају се у складу са устаљеним издавачким процедурама. О свим наредним фазама и динамици реализације јавност ће бити благовремено обавештена“, кажу у Заводу за уџбенике за РТ Балкан.

Уџбеник (од националног значаја) из историје за пети разред основне школе писаће Александра Смирнов Бркић иБиљана Крстић, а за први разред гимназије Александар Крстић иДавор Лазаревић. Националне уџбенике из географије за пети разред и први разред гимназије писаће исти ауторски тим који чине Марко Милошевић, Мирослав Маркићевић иДраган Милошевић.

Еду форум, иначе невладина организација који се финансира кроз пројекте које подржава ЕУ, у свом саопштењу је навела да би један од првих потеза новог министра просвете и новог сазива Народне скупштине требало да буде измена Закона о уџбеницима и укидање одредби о увођењу националних уџбеника.

У саопштењу се наводи да је Европска комисија у Извештају о Србији за 2026. годину, у оквиру Поглавља 26 које се односи на образовање и културу, указала на последице измена Закона о уџбеницима усвојених у децембру 2025. године.

Еду форум подсећа да је током јавне расправе о изменама закона, као и након њиховог усвајања, упозоравао да „такво решење ограничава избор различитих ауторских и стручних приступа и отвара простор за снажнији утицај дневне политике на образовне садржаје“.

Та невладина организација сматра да се„квалитет уџбеника не може унапредити укидањем могућности избора, већ транспарентним процедурама, стручном одговорношћу и јасним стандардима квалитета“.

„О тим питањима организовали смо два округла стола у оквиру пројекта ‘Униформисање мишљења’, финансираног средствима ЕУ Ресурс центра за цивилно друштво у Србији, на којима су учествовали стручњаци из области образовања и издаваштва, као и представници родитеља и ученика“, наводи се у саопштењу.

У саопштењу се оцењује да би измена закона представљала прилику да нова власт покаже опредељеност за образовни систем заснован на плурализму, стручности, демократском дијалогу и уважавању различитих мишљења.

Држава је приликом увођења националних уџбеника навела да је циљ очување националног идентитета, културне баштине и језика и да ће ти уџбеници обезбедити јединствен приступ наставним садржајима који су од суштинског значаја за развој националне свести ученика.