Предраг Ћеранић: Израел и САД: Будућност сарадње

Ријетко се дешава да једна странка на америчким међуизборима преузме већину у оба дома Конгреса. То је, на примјер, пошло за руком републиканцима 1994. и демократама 2006. године. Демократе су то поновиле и на изборима одржаним трећег новембра, што говори да Американци Трампу нису опростили рат с Ираном.

Тај рат је подигао цијене горива, а тиме, по обрасцу домино-ефекта, и цијене низа животних намирница, односно погодио је животни стандард. Уочи избора је чак 71 одсто Американаца оцјењивало да бензин постаје све тежи финансијски терет за грађане, наспрам 28 одсто у фебруару, прије рата.

Трампов рејтинг пао је на 33 одсто, што је његов најнижи резултат у анкетама Вашингтон поста, ABC-а и Ипсоса. Амерички предсједник је брже-боље на мрежи Truth Social објавио слику црвеног качкета с натписом „VETO“. Израз „Mr. Veto“ употријебио је још уочи избора, када је у подкасту Pod Force One рекао да ће то постати ако демократе освоје оба дома.

Дакле, предаје нема, и слиједи политичко натезање Бијеле куће и Конгреса. Што се Израела тиче, ако жели да однос Вашингтона према Јерусалиму остане непромијењен, и произраелски лоби мораће да засуче рукаве и лобира у обје институције, и у Бијелој кући и у Конгресу. Наиме, Конгрес држи новац: буџет, одобрење продаје оружја и истражна саслушања. Промјена у Конгресу је, дакле, озбиљан политички сигнал за Израел. То, међутим, не значи прекид савезништва: мијењају се тон, контрола и цијена подршке.

Израелски избори

Колико је америчка унутрашња политика данас испреплетена са питањем Израела, показује Трампова најава да ће САД крајем године обуставити помоћ Израелу од око четири милијарде долара годишње, уз наставак продаје оружја. Најава је дата на сам дан избора, а Трамп ју је изричито повезао с нападима демократа на републиканце управо због те помоћи.

Она, уз то, отвара и правно питање, јер постојећи америчко-израелски споразум предвиђа 3,8 милијарди долара војне помоћи годишње до септембра 2028. године. Коначну ријеч зато ће дати Конгрес у новом саставу, а читав процес је правно и политички сложен. Све су прилике да ће демократе помоћ условљавати, то јест везивати је за поштовање примирја и хуманитарни приступ. Отвориће се и питање употребе америчког оружја на Западној обали, а вјероватно ће се инсистирати и на санкцијама насилним насељеницима. Тако ће америчка помоћ, умјесто да буде укинута, вјероватно постати инструмент политичког притиска.

Трампов рејтинг пао је на 33 одсто, што је његов најнижи резултат 

У сваком случају, двостраначки консензус о Израелу је ослабљен, а у Израелу те процесе пажљиво прате. Према анализи израелског Института за студије националне безбједности (INSS), Демократска странка се по питању помоћи Израелу дијели на три табора: љевичаре који траже прекид помоћи, прогресивце главног тока који заговарају условљавање и произраелски естаблишмент. Од односа снага међу њима зависиће колико ће нови Конгрес бити оштар.

Осим новца, Конгрес располаже и резолуцијама о ратним овлашћењима, којима може да ограничи америчко учешће у рату с Ираном. Предсједник, с друге стране, задржава команду над војском и дипломатијом, а његов вето се тешко обара, јер су за то потребне двије трећине гласова у оба дома.

Све указује на могући раскорак: Бијела кућа наставља притисак на Иран, док Конгрес тражи излаз из рата и деескалацију.

Ни код куће Израел нема мало брига. Парламентарни избори одржани 27. октобра у великој мјери су схваћени као референдум о Нетанјахуу. Његов Ликуд јесте остао највећа странка са 27 посланичких мјеста, али је Нетанјахуов политички блок пао са 68 мандата, колико је имао на врхунцу, на 53, што се тумачи као казна за седми октобар и рат. Ни опозиција, међутим, није добила већину.

Њен блок освојио је 48 мандата: бирачи су се окренули од Нетанјахуа, али не нужно ка љевици. Опозициони блок Гадија Ајзенкота, лидера странке Јашар и главног Нетанјахуовог противника, идеолошки је разнородан, од љевичарских Демократа Јаира Голана до десничарског „Израел наш дом“ Авигдора Либермана. Његово језгро је, ипак, центар и десни центар, безбједносно тврд.

Арапски бирачи изашли су у рекордном броју, па 19 мандата арапских странака постаје језичак на ваги. Сарадња с арапским странкама у Израелу, међутим, није популарна.

Најоштрије јој се противи Либерман, чија је странка освојила седам мандата. Рачуница је зато неумољива: без Либермана, Ајзенкотов блок и арапске странке имају 60 гласова, један мање од 61 потребног за већину у Кнесету од 120 посланика.

Ни алтернатива, велика коалиција Нетанјахуовог и Ајзенкотовог блока, не изгледа вјероватно, а ако би се и успоставила, не би била ни стабилна ни дуготрајна. Треба имати у виду Ајзенкотово јавно обећање да неће служити у Нетанјахуовој влади, чак ни уз ротацију, на примјер да Нетанјаху прве двије године буде премијер, а затим Ајзенкот. То важи иако је, према писању Вашингтон поста, Трамп наклоњен идеји владе националног јединства.

Ајзенкот сигурно има у виду искуство Бенија Ганца, коме је улазак у владу с Нетанјахуом 2020. године, по општој оцјени, донио политички пораз.

Позиција Српске

Консултације код предсједника Исака Херцога почеле су четвртог новембра, а мандат за састав владе највјероватније ће прво добити Ајзенкот. Ако преговори пропадну, Нетанјаху може остати премијер у оставци и тражити нове изборе.

Управо у таквој блокади рат с Ираном постаје Нетанјахуов најјачи адут, на којег ће он вјероватно играти, између осталог као на аргумент за владу националног јединства. Рат траје од 28. фебруара. Примирје из априла није се одржало, борбе су обновљене у јулу, а блокада и криза у Ормуском мореузу и даље трају.

Иран је другог новембра понудио план отварања мореуза и наставка нуклеарних преговора, али уз услове: одмрзавање своје имовине и укидање санкција. Међутим, америчко јавно мњење противи се рату, а нова демократска већина неће бити склона да подржи нову рунду сукоба.

Стратегија максималног притиска на Иран, ослоњена на америчко војно учешће, тиме постаје мање поуздана, а с њом слаби и Нетанјахуов адут. Израел, дакле, мора рачунати на дуже периоде без америчког кишобрана. Све у свему, Израел се нашао између промјене односа снага у Вашингтону и неизвјесности око сопствене владе, а његово савезништво са САД прелази из безусловне подршке у трансакционо партнерство.

За републиканце, пак, пораз не мора бити коначан: до предсједничких избора 2028. године имају довољно времена да поправе свој политички рејтинг. Њихови највјероватнији кандидати, потпредсједник Џеј Ди Венс и државни секретар Марко Рубио, воде у анкетама међу републиканским бирачима, па би трка за Бијелу кућу могла бити неизвјеснија него што то сада сугеришу резултати међуизбора.

Ти процеси нису без значаја ни за Републику Српску. Предсједник СНСД-а Милорад Додик отпутовао је другог новембра у Сједињене Америчке Државе, гдје у Мар-а-Лагу присуствује скупу Конференције за конзервативну политичку акцију (CPAC), једне од најутицајнијих организација МАГА покрета.

Додик је изградио добре политичке односе не само с Трампом, већ и с његовим најближим сарадницима, а најочигледнији израз тога било је укидање америчких санкција њему и његовим сарадницима у октобру 2025. године. Према томе, и поред пораза републиканаца на управо завршеним изборима, америчка администрација према Српској вјероватно неће мијењати курс до краја Трамповог мандата.

Ако републиканци побиједе и 2028. године, тај курс би могао бити настављен, што би Српској обећавало дугорочнију стабилност у односима са Вашингтоном.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: Све о Српској