Пуковник Миленко Павловић био је командант 204. ловачко-авијацијског пука када је почело бомбардовање. Тада се само 14 “мигова 29” могло супротставити НАТО авијацији са 600 најсавременијих летелица. Са упола мањим дометом радара и три пута мањим дометом ракета наши пилоти су били немоћни. Ипак, сви су беспоговорно извршавали задатке.

Када је 4. маја 1999. стигло наређење о полетању на НАТО авионе, Павловић је тражио да по сваку цену спречи млађег колегу како би сам стао у одбрану неба над Ваљевом.

Тада је пришао авиону и рекао: “Мајку вам дечју, нећете ви да гинете, ја ћу!” Извукао је из кокпита младог пилота и полетео пут родног краја.

Миленков лет је трајао око дванаест минута. Када су га из оперативног центра упитали да ли види непријатељски авион, он је одговорио: “Видим их, али виде и они мене!”

Завладао је тајац, а пре него што је ишчезао са радара његове последње речи биле су: “Имају ме!”

Држава је Павловића одликовала Орденом за храброст, а СПЦ је његовој породици доделила Орден Светог владике Николаја за јуначко дело.

Његово херојство симболично обилази свет и на поштанској марки. А у Осечини централна градска улица понеће име пилота-хероја.

У Горњем Црниљеву живи његова мајка Радмила, али више нема снаге за изјаве. Раније је каже, већ све рекла.

“То би била моја јака жеља, али ја не знам да ли ћу то да дочекам, и шта ће то да буде. Све то што је било досад, мислим, свима могу да се захвалим, а народни херој, још није га нико прогласио. Ал‘ он је за мајку народни херој, и ако га не прогласе”, рекла је раније његова мајка Радмила.

Пилот Миленко Павловић рођен је 5. октобра 1959. године у Горњем Црниљеву. Завршио је војну гимназију “Маршал Тито” у Мостару упркос противљењу родитеља да изабере позив пилота.

Ваздухопловну академију је завршио у Задру. Командант 204. ловачко-авијацијског пука постао је 1998. Иза њега су остали супруга и два сина.

Радио-телевизија Србије је на годишњицу бомбардовања 2006. године емитовала документарни филм о Миленку Павловићу “Лет у смрт”, ауторке Слађане Зарић.