Јулски ултиматум: Најгори документ у историји Србије

ИСКРА на Фејсбуку

Фото : Javno vlasnistvo

Пуних месец дана након Сарајевског атентата Аустроугарска је претила и притискала Србију. Србија је за то време скупљала међународну подршку и покушавала да убеди Аустроугарску да није имала ништа са догађајима у Сарајеву. А онда је стигао овај документ познат као „Јулски ултиматум“.

Аустроугарску ноту Србији у којој се наводи шта држава треба да уради у истрази поводом атентата у Сарајеву, предао је посланик барон Владимир фон Гизл 23. јула 1914. у поподневним часовима заступнику српског председника владе Лазару Пачуу, министру финансија.

Одговор је тражен, како је изричито стајало у документу, у року од 48 часова, преноси Историјски забавник.

Данас знамо да је у Бечу и Берлину све већ одавно било спремно и да је аустроугарски цар Франц Јозеф још пре атентата у Сарајеву наредио немачким истраживачким подморницама које су биле на Саверном полу, да се врате јер се у Европи „спрема рат“.

У оном тренутку, бар у Београду, вероватно се веровало да се још нешто може учинити.

„Најужаснији документ који је једна држава уручила другој“

У документу данас познатом као „јулски ултиматум“ Србија није била директно оптужена за организовање атентата у Сарајеву, али је наведено да јесте „толерисала махинације којекаквих друштава и удружења уперених против Монархије, недоличан језик штампе, величање починитеља недела, учешће војника и званичника у субверзивној агитацији“.

Ево шта се од Србије тражило у документу који је по хитном поступку прослеђен српској влади на разматрање:

  • 1) Да спречи издавање публикација која подстичу мржњу и непријатељство према Аустроугарској.
  • 2) Да моментално распусти организацију “Народна одбрана” и да исто поступи и са другим организацијама које учествују у пропаганди против Аустроугарске.
  • 3) Да из јавног образовања уклони све што би могло да служи или служи за подстицање пропаганде против Аустроугарске.
  • 4) Да из војске и администрације уопште уклони све официре који су криви за пропаганду против Аустроугарске, а имена тих официра доставила би власт Аустроугарске.
  • 5) Да прихвати учешће аустроугарских органа власти у сузбијању субверзивних делатности против Аустроугарске на територији Србије.
  • 6) Да предузме судски поступак против саучесника Сарајевског атентата који су на српској територији, уз помоћ и упутства аустроугарских органа.
  • 7) Да моментално ухапси да одмах ухапси Војислава Танкосића и Милана Цигановића (особе које су уплетене у атентат по истрази коју је прелиминарно спровела Аустроугарска).
  • 8) Да спречи “помагање недозвољене трговине оружјем и муницијом преко границе” и да “отпусти и строго казни” оне пограничне органе који су помогли тројици атентатора да пређу границу.
  • 9) Да упути Аустроугарској објашњења поводом изјава високих српских званичника у Србији и иностранству који су изразили непријатељство према Аустроугарској.
  • 10) Да без одлагања обавести Аустроугарску о испуњавању ових обавеза.”

Текст ултиматума није одмах откривен европским силама. За њега није знала ни Италија која је била савезник Аустроугарске. Када је коначно и свет видео овај документ, оружје је већ увелико звецкало на Балкану, а времена за реакцију није било.

Британски државни секретар за спољне послове сер Едвард Греј је, читајући ултиматум, рекао аустроугарском амбасадору да је то „најужаснији документ који је једна држава икада уручила некој другој држави“.

„Не остаје ништа друго него да се гине“

Од десет захтева, Србија је прихватила све осим једног, тачке 5. која би значила долазак аустроугарских истражних судија и полицајаца у Србију да воде истрагу на њеној територији.

Влада Краљевине је учинила највеће могуће уступке, али су свеједно у моменту када су саставили одговор знали каква ће реакција Аустроугарске бити. Прича каже да је Никола Пашић, када је кренуо да однесе одговор, у знак жалости, обукао црно одело. Министар просвете Љуба Јовановић том приликом изјавио је само да „не остаје ништа друго него да се гине“.

Српска депеша послата је 25. јула. Аустроугарски одговор уследио је 28. јула. У обичном телеграму стигла је вест да ова царевина Краљевини Србији објављује рат.

Овај сукоб прерастао је у Први светски рат, највећи и најкрвавији окршај који је свет до тада видео. Србију је, осим разарања и хаоса који је донео, рат „коштао“ и трећине становништва или око 1.247.000 војника и цивила. Била је то највећа цена Сарајевског атентата.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.